Stena (ijek.

 stijena) je skup, sačinjen od jednog ili više minerala određenog hemijskog sastava i

određene strukture. Ispitivanjem svih vrsta stena, koje grade Zemljinu koru, ustanovljeno je da se
u stenama nalazi samo 100-150 vrsta minerala, koji ih grade, iako je utvrđeno postojanje preko
3000 vrsta prirodnih minerala na Zemlji. Na primjer, uobičajena stena granit je kombinacija
minerala kvarca,[3] feldspara[4] i biotita.[5][6][7] Spoljni čvrsti sloj planete Zemlje sačinjen je od
raznih stena.
Drobljenjem (sitnjenjem) stene dobija se kamenje i prašina. Do drobljenja može doći uticajem
vremenskih prilika, erozijom ili veštačkim putem — eksplozivom ili mašinama.
Stene je koristilo celo čovečanstvo tokom svoje istorije.[8] Od kamenog doba stjene i kamenje su
korištene kao alat. Minerali i metali nađeni u stenama bili su nezamenjivi za nastanak ljudske
civilizacije.[9] Nauka je definirala tri osnovne grupe stena: sedimentne, metamorfne i magmatske.
Istraživanje litogeneze (grč. λίθος lithos = stena) i petrogeneze (πέτρος petros = kamen)
predstavlja osnovnu oblast istraživanja petrologije[10] i geologije, ali i geofizike i geohemije.
Sadržaj

KlasifikacijaUredi
Stene se prema broju minerala dele na:

 monomineralne, koje su izgrađene samo od jednog minerala i

 polimineralne, koje su izgrađene od nekoliko mineralnih vrsta.

Prema načinu postanka, dele se na:

 magmatske
o dubinske (granit, senit, diorit, gabro, peridotit)
o izlivne (riolit, trahit, dacit, andezit, bazalt)
o žične
 sedimentne
o klastične (breča, konglomerat, peščar, alevrolit, glina)
o hemijske (krečnjak, dolomit, bigar)
o organogene (krečnjak, kreda, rožnac)
 metamorfne
o regionalno metamorfne (mermer, kvarcit, škriljac, gnajs)
o kataklastične
o kontaktno metamorfne
o autometamorfne

Na nivou zrna (granula), stene su sastavljene iz zrnaca minerala, koji su dalje homogene čvrste
materije nastale od raznih hemijskih jedinjenja aranžiranih u prostoru na određeni (pravilni ili
nepravilni) način. Agregatni minerali, koji grade stene međusobno su spojeni hemijskim vezama.
Vrsta i rasprostranjenost minerala u stenama određena je načinom, na koji su one nastale. Mnoge
stene sadrže siliku (silicijum-dioksid SiO2), jedinjenje silicijuma i kiseonika, koji sačinjava oko
74,3% Zemljine kore. Ovaj materijal gradi kristale sa drugim jedinjenjima u steni. Proporcija
silike u stenama i mineralima je jedan od osnovnih faktora u određivanju njihovih imena i
osobina.[11]
Stene se geološki klasifikuju na osnovu osobina poput mineralnog i hemijskog sastava,
propusnosti (poroznosti), teksture i veličine čestica, od kojih su građene i slično. Te fizičke
osobine su krajnji rezultat procesa, koji su stvorili stene.[10] Tokom vremena stene se mogu
pretvoriti (transformisati) iz jednog tipa stene u drugi, kao što je to opisano u geološkom modelu
zvanom „ciklus stena“. Ti događaji proizvode tri opšte klase
stena: sedimentne, metamorfne i magmatske.
Tri klase stena su dalje podeljene na mnogobrojne podgrupe. Ipak, ne postoji čvrsta i jasna
granica između povezanih stena. Povećanjem ili smanjenjem proporcija materijala, od kojih su
građene, oni prelaze iz jedne grupe u drugu. Određene strukture od jedne vrste stena često se
mogu naći da postepeno ulaze u određene strukture drugih. Stoga definicije, koje su usvojene pri
nomenklaturi stena, odgovaraju manje-više dogovorenim određenim tačkama u neprekidno
graduiranim serijama.[12]
Magmatske steneUredi
Glavni članak: Magmatske stene

Granit

Gnajs

Magmatske stene nastaju hlađenjem i očvršćavanjem magme odnosno vulkanske lave. Ova

magma može nastati od delimično istopljenih starijih stena bilo u omotaču ili kori planete.
Obično, topljenje stena nastaje jednim od tri procesa: povećanjem temperature, smanjenjem
pritiska ili promenom u njihovom sastavu, mada se ova tri procesa mogu dešavati i simultano.
Magmatske stene se dele na dve glavne kategorije: plutonske stene (ili plutoni) i vulkanske.
Plutoni ili intruzivne stene nastaju kada se magma ohladi i sporo kristalizuje unutar Zemljine
kore. Primer ove vrste stena je granit. Vulkanske ili ekstruzivne stene nastaju kada magma
dosegne površinu planete bilo kao lava ili fragment, sačinjavajući minerale
poput bazalta ili plovućca.[10] Hemijska rasprostranjenost i brzina hlađenja magme obično
formira sekvencu, poznatu kao Bovenova kristalizacijska serija. Većina osnovnih magmatskih
stena se nalaze duž te serije.[11]
Oko 64,7% Zemljine kore po zapremini sastoji se iz magmatskih stena, što ih čini
najraznovrsnijom kategorijom stena. Od toga oko 66% su bazaltne i gabro stene, 16% su granitne
stene, dok su 17% granodioriti i dioriti. Samo 0,6% otpada na sienit, a 0,3% na peridotit i dunit.
Stene, koje čine okeansko dno, su 99% od bazalta, koji je magmatska stena mafičnog sastava.
Graniti i slične stene, poznate kao meta-granitoidi, formiraju veći deo kontinentalne Zemljine
kore.[13] Otkriveno je i opisano preko 700 vrsta magmatskih stena, među kojima se većina
formirala ispod površine Zemljine kore. Sve one imaju različite osobine u zavisnosti od sastava i
uslova temperature i pritiska pri njihovom stvaranju.
Sedimentne steneUredi
Glavni članak: Sedimentne stene
Sedimentne stene se formiraju na površini Zemlje, tako što se fragmenti starijih stena, minerala i
organizama akumuliraju (talože) i cementiraju (stvrdnjavaju) ili hemijskim taloženjem i
organskim rastom u vodi (sedimentacija).[14] Ovaj proces uzrokuje da
se klastični sedimenti (delovi stena) ili organske čestice (stelja, detritus) akumuliraju na površini
ili za minerale da se hemijski istalože iz rastvora. Isitnjena supstanca zatim prolazi kroz proces
otvrdnjavanja i cementiranja pod uticajem temperature i pritisaka (dijageneza).
Pre nego što se natalože, sedimenti nastaju delovanjem vremenskih nepogda ili od ranijih stena
putem erozije u nekom području, a zatim se prenose putem vode, vetra ili leda (lednicima) do
mesta, gde se talože. Približno 7,9% Zemljine kore po zapremini sastavljeno je iz sedimentnih
stena, od kojih 82% otpada na škrljce, dok ostatak predstavljaju krečnjaci (6%), peščari
i arkoze (12%).[13] Sedimentne stene vrlo često sadrže fosile. Među najstarijom fosilnom
evidencijom života su mikrobni fosili nađeni u 3,48 milijardi godina starom peščaru u Zapadnoj
Australiji[15][16][17][18][19], biogenom grafitu nađenom u 3,7 milijardi godina
starim metasedimentarnim stenama u zapadnom Grenlandu[20] i ostaci biotičkog
materijala nađenog u 4,1 milijarde godina starim stenama u Zapadnoj Australiji.[21][22] Pošto se
ove stene formiraju delovanjem gravitacije, najčešće se stvaraju u vodoravnim ili gotovo
vodoravnim slojevima ili stratama, te se često označavaju kao slojevite stene. Mali deo
sedimentnih stena nastao je na strminama, te se ponekad dešava da niži slojevi budu pre
erodirani, a gornji slojevi potonu, te dolazi do ukrštanja slojeva (engl. cross-bedding).