MEHANIZACIJA USMENI

1) Osnovni delovi građevinske mašine

Osnovni delovi su šasija (ram), hodni (kretni) uređaji, pogonski uređaji, transmisije, upravljački uređaj (komandni
centar) I radni organi.

● Šasija ili ram mašine je prostorna čelična konstrukcija na koju se montiraju svi agregati, mašinski sistemi I
ostali delovi mašine. U zavisnosti od mobilnosti mašine razlikuju se tipovi šasija – stacionarne mašine imaju
jednostavniju šasiju (mekša, lakša šasija koja ne trpi opterećenje od transporta), mobilne mašine imaju
goslanja na kretne uređaje i ima ulogu da prihvati i prenese opterećenje od agregata i mašinskih sistema
● Hodni-kretni uređaji – imaju zadatak da omoguće nesmetano kretanje i upravljenje mobilnim mašinama i to
opterećenje da prenesu na tlo. Kretni uređaji mogu biti :
➢ točkovi sa krutim gazištima (zastarelo, male brzine, ne prilagođavaju se uslovima podloge-
jež),
➢ točkovi sa pneumaticima (mobilnost, veće brzine, male težine, pouzdanost)-mogu biti sa
unutrašnjim gumama, bez unutrašnjih guma i sa i bez lanaca
➢ železnički točkovi (železničke mašine, mašine za transport, bageri vedričari, trakasti
transport)- prednosti ovih kretnih uređaja: brzina, nosivost, stabilnost, preciznost kretanja,
mana- neophodne šine
➢ gusenice (prednost: oslanjanje, pouzdanost; mane: velika težina, složenost, mala brzina,
kretanje po asfaltu)
➢ kombinovani(pored glavnih kretnih uređaja postoje i pomoćni, uglavnom kod železničkoh
mašina postoje pneumatici kao pomoćni točkovi)
● Pogonski uređaji- motori – pogonski uređaji pretvaraju kinetičku energiju tečnih, gasovitih ili čvrstih goriva u
mehanički rad ili obrtni moment. Pogonski uređaji se dele na mehaničke, elektromoteore, hidrauličke,
pneumatske i kombinovane.
● Transmisije – deo građevinskih mašina mojim se obrtni moment prenosi do radnih uređaja ili kretnih uređaja
preko menjača , spojnica, vratila, ležišta, zupčanika, ključeva.
● Upravljački uređaj – sistem za upravljanje mašinom I to položajem radnog organa, kretnim uređajima I
uređajima transmisije.
● Radni organ – deo mašine kojim ona neposredno ostvaruje svoju funkciju. Oblik i konstrukcija radnih organa
zavise od karakteristika rada za koje su mašine namenjene. Radni organi mogu biti koševi, sanduci, kašike,
vibracione igle,…

2) Pokazatelji rada građevinskih mašina

RAČUNSKI POKAZATELJI RADA GRAĐEVINSKIH MAŠINA

o Stepen mehanizovanosti – mehanička opremljenost

Cm
Sm = ∙ 100 Odnos vrednosti mehaničkih sredstava prema ukupnom godišnjem proizvodu preduzeća.
Cn
❑
∑ t ℑ ∙100 Odnos vremena utrošenog na mašinski rad i ukupnog tehnološkog vremena.
Sm = ❑
❑
o Stepen energije
❑
∑ Ni Odnos instalirane snage građevinskih mašina i uređaja u kW i broja radnika.
Sm = ❑
❑
 o Stepen zahvata radova mehanizacijom
Qm
Sm = ∙100 Procenat radova koji se izvršavaju mehanizacijom u odnosu na ukupan obim radova.
Qu
Može biti: po vrednosti radova ili naturalnim pokazateljima, za neki vremenski period, za određeno mesto ili objekat.

● Stepen iskorišćenja radnog vremena – Odnos efektivnog radnog vremena i ukupnog vremena. Kv
EKONOMSKI KRITERIJUM PRIMENE MAŠINSKOG RADA

Q ∙ c+ Rt ≥ T + R m

Q- količina radova , c- razlika u ceni ručnog i mašinskog rada, Rt - troškovi za radnu snagu, T- neophodni troškovi da bi
se obezbedio mašinski rad, Rm – troškovi rukovaoca i radnika na mašinama. U troškove T spadaju dopremanje i
odpremanje mehanizacije, izrada privremenih konstrukcija, izrada i održavanje saobraćajnica, obezbeđenje
energetskog izvora, troškovi probnog rada.

EKSPLOATACIONO TEHNIČKI POKAZATELJI

● Kapacitet radnog organa – q

● Težine ašina – konstruktivna težina : težina samo konstruktivnih elemenata mašine bez energenata,
ulja,vode, antifriza, mašiniste
- Radna težina : težina mašine spremne za rad, sa benzinom, uljem, gorivom, vodom,..
● Brzinski kvalitei mašine – brzina ima direktan uticaj na proizvodnju te mašine u vremenu
● Gabaritne dimenzije mašine – dimenzije u bitan parametar pri odabiru mašina za rad u određenim uslovima
● Manevarske sposobnosti mašine – kretanje u skučenom prostoru, po putevima malog radijusa,...
● Prohodnost mašina – sposobnost mašina da savladaju prepreke na putu
● Kinematičke šeme mašina – položaj važnih delova i sklopova, način prenosa energije,...
● Eksploatacione sigurnosti građevinskih mašina
● Cene građevinskih mašina
● Cena mašinskog rada
● UČINCI MAŠINA – Proizvodnja mašine izražena po jedinici vremena. Osnovni faktori koji utiču na učinke su :
kostruktivne osobine mašine (snaga motora, brzina, veličina,...), karakter građevinske proizvodnje (obim
rada, skučen prostor itd), uslovi rada (samostalno ili u kombinaciji), režim iskorišćenja radnog vremena
(smene, popravke, premeštanja)

3) Pokazatelji rada građevinskih mašina – Učinci mašina

 Teorijski učinak predstavlja proizvodnjau u jedinici vremena pri optimalnim uslovima eksploatacije, pri
optimalnoj proizvodnji uz najbolje rukovanje, bez zastoja. U t

Praktičan učinak predstavlja najveću realnu moguću proizvodnju u jedinici vremena pri realnim uslovima na
gradilištu, sa realnom organizacijom i tehnologijom. U p

Ostvarivi učinci su učinci koje su mašine ostvarile na nekom gradilištu i služe kao osnov za obračun plaćanja.

Ostali učinci - smenski i dnevni učinci. Oni predstavljaju učinke koji su ostvareni u nekom vremenskom periodu
(dan,smena).
n
T
Opšte formule za proračun učinka: 1) mašine sa cikličnim dejstvom U p = ∙ q ∙∏ ki
Tc 1

n
2) mašine sa kontinualnim dejstvom U p =U t ∙ ∏ k i
1

4) Proračun učinka građevinskih mašina – Koeficijenti

Koeficijent korišćenja radnog vremena – Predstavlja odnos efektivnog radnog vremena i ukupnog radnog vremena.
Označava se sa K v i određuje se preko niza uticajnih parametara kao što su (uslovi rada, materijal, zona rad, putevi ,
❑

zona istovara, saobraćaj, ...) ∑ Kv i

Kv= ❑
❑
Koeficijent punjenja predstavlja odnos zapremine utovarenog materijala i zapremine radnog organa mašine.
V um
Označava se sa K p i računa se kao .
V ro
Koeficijent rastresitosti predstavlja odnos zapremine materijala u prirodno sraslom stanju (prirodno zbijenom stanju)
i zapremine iskopanog materijala. Ovo predstavlja meru promene zapremine materijala pri iskopu. Označava se sa
V sras
K r i računa se kao .
V iskop

5) Mašine za radove u tlu- Parametri bitnin za izbor mašine

Količine radova, rok završetka, razvučenost gradilišta

Mesne okolnosti- vrsta zemljišta, nosivost tla, vodostaji, klimatski uslovi.

Uslovi dopreme i povraćaj mašina sa gradilišta, putevi, vodeni tokovi

Visoke vode, način iskopa

Uslovi veze za napajanje mašina

6) Tipovi iskopa u pogledu oblika i smera pružanja prostora iskopa

Ako je u specifikaciji navedeno da se iskop vrši mašinskim putem, ne može se bilo koja mašina uzeti za taj iskop, već
se mašine biraju u skladu sa vrstom iskopa i uslovima gradilišta. Vrste iskopa su :

LINIJSKI ISKOP – Jedna dimenzija daleko veća od druge dve. To su : rovovi, kanali, jarkovi, trakasti temelji, potkopi,
tuneli.

POVRŠINSKI ISKOP – Površina je daleko veća od dubine koja se kopa. To su : iskop humusa i trošnog tla, veće
građevinske jame, iskop kod kamenoloma.

SKUČENI (TAČKASTI)ISKOP – Temelji samci, šahtovi, manje građevinske jame.

SLOŽENI ISKOPI – Kombinacije gore navedenih iskopa.

7) BAGERI
Bageri su mašine koje su sposobne da vrše iskop koherentnih i nekoherentnih zemljanih materijala, prenose ih u zoni
dejstva radnih organa (radijus rada kašike) i utovaraju u koševe transportnih sredstava ili istovaraju na deponije.
Osnovni delovi bagera su kretni uređaji (najčešće gusenice, ali mogu biti i na pneumaticima), kabina sa sistemom za
upravljanje, noseći prsten(veza između upravljačke kabine i kretnih uređaja), radni organ – kašika, hidraulički cilindar
za pokretanje kašike, nosač kašike,cilindar za pokretanje kašike, strela, cilindar za pokretanje strele. Kašike se mogu
podeliti prema broju kašika (jedna/više kašika), prema zapremini kašike (male – do 0.6 m 3, srednje – do 1.25m 3,
velike – do 4 m 3 i supervelike do 30 m 3), prema vezi kašike sa strelom (kruta/elastična veza). Prema vrsti pogona
bageri mogu biti dizel, dizel hidraulični, hidraulički i na elektro pogon, dok se prema načinu rada dele na bagere sa
cikličnim i kontinualnim radom. Prema mestu stajanja bageri se dele na bagere sa : visinskom kašikom, dubinskom
kašikom, skreperskom, grajferskom, kašikom za planiranje i bager vedričar. Prema kretnim uređajima bageri mogu
biti : guseničari, točkaši, koračajući, na železničkim šinama i kombinovani.

Bager sa čeonom (visinskom) kašikom

Koristi se kod useka sa čela, kod otkopa sa strane i kod utovara miniranog materijala. Kopa sve materijale do trošne
stene. Može sam sebi da izradi pristupnu rampu, da uklanja smetnje, drveće, stare objekte. Može da radi do nagiba
1:10. Iskop vrši od tla na gore.

Bager sa grajferskom kašikom (vertikalan iskop)

Rešetkasta katarka (strela), znatno veće dužine. Korpa se ukopava u teren pod uticajem sopstvene težine i pri
izdizanju zubima zaseca zemlju. Zbog ograničene sile kopanja, dolazi u obzir samo za zemljane radove manjeg obima,
temelje, iskope pod vodom, produbljavanje korita, ŠLJUNKARE. Bageri sa grajferskom kašikom koriste se za iskop
terenja pri izradi AB dijafragmi.

Bager sa dubinskom kašikom – najčešći

Bager sa krutom strelom. Koristi se za kopanje rova za cevovod, temeljne rovove itd. Bager ne mora da se spušta na
nivo iskopa, kopa ispod ravni na kojoj se nalazi. Veći je rastur materijala negokod čeone kašike. Osnovna mana je što
je relativno strma ravan iskopa i moguće je obrušavanje.

Bager vedričar (sa koficama)

Ovo je bager sa kontinualnim dejstvom. Radni organ mu je niz kofica vezan na beskonačnom lancu koji klizi na streli.
To je velika mašina koja ostvaruje velike učinke. Koristi se u površinskim kopovima.

Bager sa teleskopskom kašikom

Koristi se za planiranje kosina, vrši iskop ispod ravni na kojoj se nalazi.

Bager sa skreperskom kašikom

Radni organ ovog bagera je nazubljena korpa elastični zakačena za rešetkastu strelu. Koriste se kod iskopa šljunka i
rastresitog tla.

Bager refuler

Radni organ ovog bagera je crevo za usisavanje rastresitog materijala sa rečnog/morskog tla. Uvračenje se vrši
komprimovanim vazduhom (sistem za usisavanje materijala). Dele se na refulere u užem smislu i na refulere sa
otkopnom rotirajućom glavom.

PRAKTIČAN UČINAK BAGERA U p =U t ∙ K v ∙ K r ∙ K p ∙ K o ∙ K i ∙ K ut ∙ K u

T T
Ut= ∙ q - teorijski učinak =n – broj ciklusa u satu T c- trajanje radnog ciklusa
Tc Tc

K v - koeficijent korišćenja radnog vremena K r - koeficijent rastresitosti K p – koeficijent punjenja kašike

K o – koeficijent okreta bagera K i – koeficijent načina istovara bagera K ut – koeficijent usklađenosti transporta

Bageri obavljaju rad ciklično,uzastopnim ponavljanjem skupa radnji i pokreta u nizu, uvek istim redom. Radni ciklus
bagera obuhvata sledeće operacije : iskop, okret, istresanje kašike ili utovar u transportno sredstvo, ponovno
okretanje u početni položaj. Trajanje radnog ciklusa zavisi od veličine mašine i uslova rada.

8) DOZERI
Dozeri su mašine kojima se obavlja iskop i premeštanje iskopanog zemljanog materijala guranjem. Sastoje se od
osnovne mašine – traktora guseničara ili točkaša i rama na čijem se prednjem delu nalazi dozerski nož a na zadnjem
delu se može nalaziti riper kao pomoćni radni organ. Guranje iskopane zemlje je isplativo na dužinama od 30 da 60m
zbog rasipanja materijala. Dužina iskopa je oko 10m, a sloj koji može da se kopa dozerskim nožem je 10-15 cm.
Tipovi dozera su tiltdozer (moguće naginjanje noža– za kanale), engldozer (moguća promena ugla noža – npr. višak
materijala prebacuje u suprotnu traku), buldozer (klasičan dozer kod koga nož može samo da se podiže i spušta).
Primena dozera: čišćenje terena i skidanje humusa, izrada useka i nasipa, nasipanje, iskop sa nasipanjem u slojevima
10-20 cm, razastiranje iskopanog i istovarenog materijala, izrada profila, guranje skrepera, ripovanje tvrde zemlje.

TEORIJSKI UČINAK DOZERA U p =U t ∙ K v ∙ K r ∙ K n

T T 2
Ut= ∙ q - teorijski učinak =n – broj ciklusa u satu q= b∗h ∗(1−0.005∗Lt )
Tc Tc 2∗tgf
K v – koeficijent radnog vremena K r – koeficijent rastresitosti K n – koeficijent nagiba

Učinak dozera je veći za iskop nizbrdo a manji za iskop uzbrdo. Na učinak dozera takođe utiču i granulometrijski
sastav i oblik zrna materijala, vlažnost i poroznost.

Kod dozera uvek radi ili samo nož ili samo riper. Kada se radi iskop u tvrdom tlu preporučuje se da se materijal prvo
raskopa (ripuje) i to na većoj dubini i manjom brzinom, a ne obrnuto, radi smanjenja troškova.

9) UTOVARIVAČI
Utovarivači se koriste za utovar materijala u transportna sredstva, mogu vršiti iskop materijala I i II kategorije sa
utovarom, nasipanje oko temelja i transport do 150m. Tipovi utovarivača su : utovarivač sa čela (utovara, ide u
nazad i istovara, ne mogu se okretati), utovarivač preko glave (kraći ciklus rada, za skučene uslove), utovarivač
bočno(za nasipanje pored puta) i utovarivač sa koficama. Utovarivač je kao bager sa visinskom kašikom, ima
razloženu šasiju što povećava mobilnost, a kretni uređaji su pneumatici zbog zahtevane brzine i pokretljivosti. Radni
viklus utovarivača se sastoji od utovara, kretanja do mesta istovara i povratak do mesta utovara.

PRAKTIČNI UČINAK UTOVARIVAČA U p =U t ∙ K v ∙ K z ∙ K p (∙ K r )

T T
Ut= ∙ q - teorijski učinak =n – broj ciklusa u satu K r - koef. Rastresitosti, koristi se samo kad se radi iskop
Tc Tc

K v – koef. radnog vremena K p – koef. punjenja K z – koef. zahvata

10) SKREPERI
Skreperi su mašine koje vrše iskop, transport, istovar, razastiranje materijala od I do III kategorije. Skreper je mašina
čiji je radni organ skreperski koš ,on se u toku kretanja puni (brzinom od 2-3 km/h), može da vrši nasip u slojevima
25-30cm,a u radu mu pomažu dozer ili drugi skreper.Radni ciklus skrepera obuhvata: iskop sa samoutovarom,
transport, pražnjenje koša, povratak.
PRAKTIČAN UČINAK SKREPERA U p =U t ∙ K v ∙ K r ∙ K p

T T
Ut= ∙ q - teorijski učinak =n – broj ciklusa u satu
Tc Tc

T c =t i +t t +t ist + t pov + t m – vreme trajanja ciklusa je zbir vremena iskopa, vremena transporta, vremena
istovara,vremena povratka i vremena manevrisanja.

11) GREJDERI
Radni organ grejdera je grejderski nož koji može da se stavi u niz različitih položaja i samim tim je namenjen za
preciznije radove. Pored noža ima i riper. Koristi se za skidanje humusa, lako skiidanje materijala, planiranje,
profilisanje, razastiranje, izradu kosina i kanala, čišćenje snega. Ciklusi rada grejdera su nepravilni, pa iako bi logički
ovo bila mašina sa cikličnim dejstvom, smatra se za mašinu sa kontinualnim.

V ∙ d ∙(B−0.2)
PRAKTIČNI UČINAK GREJDERA U p= ∙ K v∙K r
n
V – brzina kretanja d - debljina sloja koja se obrađuje n – broj prelaza b-širina noža B=b ∙ cosα – radna širina

K v , K r – koeficijenti radnog vremena i rastresitosti

12) GLATKI VALJCI

Valjci su najstarije mašine za zbijenje tla i imaju kontinualno dejstvo. Danas su najviše u upotrebi kod izrade
kolovoznih konstrukcija na bazi bitumena. Zbijanje se vrši pod uticajem težine radnog organa, koja se postiže
balastom (valjak se puni vodom ili peskom). Glatki valjci se koriste za obradu površina glačanjem. I pored velikog
opterećenja na izvodnici valjka dejstvo rada je ograničeno na malu dubinu. Glatki valjci mogu biti laki, srednji i teški.

V ∙ d ∙(B−0.2)
PRAKTIČNI UČINAK VALJKA U p= ∙ K v∙K r
n
V – brzina kretanja d - debljina sloja koja se zbija n – broj prelaza b-širina valjka B=b ∙ cosα – radna širina
K v , K r – koeficijenti radnog vremena i rastresitosti

13) KOMPAKTORI
Kompaktori su mašine sa kontinualnim dejstvom čija je uloga zbijanje koherentnog tla i asfalta. Vozilo ima niz
pneumatika na osovini, minimum dva reda koja se međusobno prekrivaju. Potrebna težina za zbijanje postiže se
balastom kao i kod valjaka. Kompaktori se koriste pri izradi puteva, nasutih brana i aerodroma. Zbijanje se postiže
približavanjem čestica tla pod pritiskom, bez većih kretanja čestica, što podseća na proces konsolidacije (efekat
gnječenja).

(kompaktor je vrsta samohodnog glatkog valjka – (valjda), pa se učinak računa isto kao za glatki valjak)

V ∙ d ∙(B−0.2)
PRAKTIČNI UČINAK KOMPAKTORA U p= ∙ K v∙K r
n
V – brzina kretanja d - debljina sloja koja se zbija n – broj prelaza b-širina valjka B=b ∙ cosα – radna širina
K v , K r – koeficijenti radnog vremena i rastresitosti

14) VALJCI SA OVČIJIM NOŽICAMA – JEŽEVI

Ovi valjci se sastoje od glatkog valjka na koji su zavarene „noge“, sa zadatkom da prodru u nasutu zemlju i na taj
način izvrše zbijanje dubljih slojeva. Po metru kvadratnom oboda se nalazi 10-12 nožica. Ovo su mašine sa
kontinualnim dejstvom i najbolji su za zbijanje koherentne zemlje. Potrebna težina se postiže balastom, a brzina
kretanja je 6-10 km/h. Najčešće se ježevi koriste u tandemu i mogu biti samohodni ili vučeni. Broj prelaza je 10-12
puta, a dužina nogice iznosi 18-23 cm, tolika je i debljina sloja koji se zbija, izuzetno do 20% veća od dužine nožica.

V ∙ d ∙(B−0.2)
PRAKTIČNI UČINAK JEŽA U p= ∙ K v∙K r
n
V – brzina kretanja d - debljina sloja koja se zbija n – broj prelaza b-širina valjka B=b ∙ cosα – radna širina
K v , K r – koeficijenti radnog vremena i rastresitosti

15) VIBROPLOČE
Vibroploče su mašine kod kojih se zbijanje vrši vibriranjem. Ovo su ploče koje se sastoje od motora ,mehanizma za
obezbeđivanje vibracija i upravljačke ručke. Vibroploče se samostalno kreću usled vibriranja u jednom smeru (male
ploče) ili u oba smera (reverzibilne ploče), lako se kontroliše njima u toku rada. Ovo je mašina sa kontinualnim
dejstvom i pogodne su za primenu na mestima koja su teško pristupačna valjcima.

V ∙ d ∙(B−0.2)
PRAKTIČNI UČINAK VIBROPLOČE U p= ∙Kv
n
V – brzina kretanja d - debljina sloja koja se zbija n – broj prelaza b-širina valjka B=b ∙ cosα – radna širina
K v – koeficijenti radnog vremena

16) MAŠINE ZA SPRAVLJENJE BETONSKE MEŠAVINE

Mašine za spravljenje betonske mešavine su fabrike betona. U zavisnosti od udaljenosti od gradilišta dele se na
centralne i gradilišne. Delovi fabrika betona su : silosi za agregat i cement, rezervoari za vodu i aditive,
dozatorski uređaji za agregat, vodu i cement, silosi doziranih komponenti, ciklusne ili kontinualne mešalice, silosi
za gotove betonske mešavine, pogonski uređaji i komandni pult.

Prednosti centralne fabrike betona : snabdeva veću teritoriju, nalazi se u industrijskoj zoni, ne zauzima mesto na
gradilištu, bolji kvalitet betona, jednostavnija nabavka materijala bez gubitaka pri spravljenju, smanjenje broja
radnika na gradilištu, skraćenje rokova, smanjeno zagađenje na gradilištu, niža cena.

Mane CFB : put od postrojenja do gradilišta (tehnički i komercijalni problemi), zahteva se odgovarajuća nosivost
pristupnih puteva.

Što se tiče skladištenja materijala u fabrici betona, agregat može da se skladišti na otvorenom ili u zatvorenom-u
kontrolisanim uslovima, dok cement mora da se skladišti u zatvorenim silosima u koje se ubacuje cevima sa
vazduhom kako ne bi došao u kontakt sa vodom. Doziranje komponenti vrši se zapreminski ili težinski. Mešalice
za beton po veličini mogu biti od 75,150,250,,500,750,1000,1500 i 2500 litara, pri čemu se u zavisnosti od
agregata vrši redukcija zapremine (npr za prirodne mešavine se redukuje sa 0.80). Prema karakteru proizvodnje
dele se na one sa cikličnim i kontinualnim radom. Prema položaju osovine dele se na mešalice sa horizontalnom
osovinom, vertikalnom osovinom i kosom osovinom. Prema načinu mešanja se dele na one sa slobodnim
(gravitacionim) mešanjem, sa prinudnim (protivstrujnim) mešanjem i sa gravitacionim-vibracionim mešanjem.

Q ∙ n∙ Kv ∙ Kr
U p=
PRAKTIČAN UČINAK MEŠALICE m3
1000
h
U t =Q ∙n – teorijski učinak Q – zapremina bubnja u litrima n – broj ciklusa u času
T c =T u +T m +T i – vreme ciklusa, sastoji se od vremena utovara, vremena mešanja i vremena istovara
VRSTE FABRIKA BETONA : sa prizemnim deponijama i skreperskim uređajem, sa zajedničkim dozatorima, sa
dozirnom trakom, sa odvojenim dozatorima i sabirnom trakom, sa raščlanjenom konstrukcijom i sa toranjskom
konstrukcijom.

16. MAŠINA ZA SPRAVLJANJE BETONSKE MEŠAVINE- delovi, način rada i proračun učinka?

Beton se može liti, sa ili bez oplate na licu mesta. Spravljanje u ovakvim okolnostima vrši se u:

- Centralnoj fabrici betona

- Fabrici betona na gradilištu

Delovi mašina za spravljanje betonske mešavine:

o Silosi za agregat i cement

o Rezervoari za vodu i aditive
o Dozatorski uređaji za agregat, vodu i cement
o Silosi doziranih komponenti
o Ciklusne ili kontinualne mešalice
o Silosi gotove betonske mešalice
o Pogonski uređaji
o Komandni pult
Silosi za agregat i cement

Agregat

o Na otvorenom
o U zatvorenom (kontrolisana vlažnost i prljanje agregata)
Cement

o Pokriven zatvoren prostor i silosi

Dozatorski uređaji:

o Zapreminsko doziranje (manje pouzdano, jednostavnije)

o Težinsko (vagama jedna ili više- tačnije)
Mešalice za beton

Veličina mešalica -75,150,250,500,750,1000,1500 sa redukcijom:

▪ 0,8 za prirodne mešavine

▪ 0,75 za agregat od rečnim materijala
▪ 0,7 za drobljeni agregat
Prema karaktru proizvodnje:

▪ Ciklična proizvodnja
▪ Kontinualna proizvodnja
Prema položaju osovine:

▪ Mešalice sa horizontalnom osovinom

▪ Mešalice sa vertikalnom osovinom
▪ Mešlice sa kosom osovinom
Prema načinu mešanja:

▪ Mešalice sa slobodnim mešanjem-gravitacijskim

▪ Mešalice sa protivstrujnim mešanjem-prinudnim
 ▪ Mešalice sa gravitacionim vibracionim mešanjem

Učinak:

Praktični učinak Up=Q*n*kr*kv/1000 (m3/h)

Teorijski učinak Ut=Q*n
Q- zapremina bubnja u litrima

n-broj ciklusa na čas

Kr- koeficijent redukcije

Kv-koeficijent radnog vremena

Vreme ciklusa: Tc=Tu+Tm+Ti

Tu-vreme utovara ( 10-15s utovar pomoću dozatora; 15-30s korpa)

Tm-vreme mešanja (60-160s)

Ti-vreme istovara (15-30s)

Tipovi fabrike betona:

o Fabrika betona sa prizemnom deponijom i skreperskim uređajem

o Fabrika betona sa zajedničkim dozatorima
o Fabrika betona sa dozirnom trakom
o Fabrika betona sa odvojenim dozatorima i sabirnom trakom
o Fabrika betona sa raščlanjenom konstrukcijom
o Fabrika betona sa toranjskom konstrukcijom

17. MAŠINE ZA TRANSPORT SVEŽE BETONSKE MEŠAVINE- tipovi, način rada, proračun učinka?

Postoji SPOLJAŠNJI i UNUTRAŠNJI transport. Pod spoljašnjim trasportom podrazumevamo transport od

fabrike betona do gradilšta, a unutrašnji transport je transport unutar gradilišta.

Mašine za spoljašnji transport:

o Kamion kiper ( za wc < 0,45, do 2-3km)

o Automešalica (eventualno sa pumpom ili transportnom trakom)
Mašine za unutrašnji transport:

o Kamion kiper ( za wc<0,45, do 2-3km)

o Automešalica (eventualno sa pumpom ili transportnom trakom)
o Mini damperi
o Kranovi, autodizalice ( sa korpom za beton)
o Pumpe za beton
o Transportne trake
Automešalice
 Zapremina bubnja: q=4-6m3

Učinak:

Praktični učinak: Up= T/Tc*q*Kv*Kp*Kr

Teorijski učinak: Ut=T/Tc*q
Trajanje jednog ciklusa: Tc=tu+ti+tm+ttpun+ttpra

tu- vreme utovara/punjenja (brzina punjenja 3-4m 3/min)

ti-vreme pržnjenja/istovara( brzina pražnjenja 0,7-1,5m 3/min)

tm-vreme manevrisanja

ttpun-vreme transporta prazne auto-mešalice

ttpra-vreme transporta prazne auto-mešalice

Proračun za kamion kiper i mini damper se vrši po istom principu kao i za automešalicu, to su mašine sa
cikličnim radom. Kranovi su takođe mašine sa cikličnim radom (njihov učinak u nekom od sledećih
odgovora). Transportna traka i pumpa za beton su mašine sa kontinualnim radom.

Kranovi:

o Portalni kranovi
o Kabl kranovi
o Mosni kranovi
o Derik
o Toranjski kranovi

18. MAŠINE ZA UGRADNJU BETONSKA- PERVIBRATORI- način rada i proračun učinka?

Pervibratoratorom se vrši ugradnja odnosno zbijanje betona VIBRIRANJEM.

Postoje tri faze ugradnje betona pomoću dubinskih vibratora:

▪ Naglo sleganje i razdvajanje čestica betona

▪ Izlazak zaostalog vazduha iz betona
▪ Tečenje beton
Dubina sloja koji se vibrira pervibratorom ne treba da bude veća od 70cm

Učinak:

Praktični učinak: Up=Ut*Kv*Kr

Teorijski učinak: Ut=T/Tc*2*R2*d
Vreme ciklusa: Tc=t1+t2

t1- vreme obrade (30s)

t2-vreme premeštanja (10s)

R-radijus dejstva

d- debljina sloja u metrima (obično 2/3 dužine igle)

19. MAŠINE ZA PRENOS I DIZANJE OSNOVNA PODELA i proračun učinka?

Kranovi:

Prema konstrukciji:

o Portalni kranovi
o Kabl kranovi
o Mosni kranovi
o Derik
o Toranjski kranovi

Proračun učikna:

Praktični učinak: Up=Ut*Kv*Kp

Teorijski učinak: Ut=T/Tc*q

Mašine sa cikličnim radom.

20. MAŠINE ZA PRENOS I DIZANJE-KABL KRANOVI – tipovi, ograničenja, područje primene i proračun
učinka?

Sastoji se od dva tornja između kojih je razapeta sajla po kojoj ide „mačka“. Ako je potrebno toranj
se može kretati po posebnim šinama ili se može naginjati do 15 stepeni.Jedan kran ima pogonski
uređaj, a drugi uređaj je za zatezanje kabla. Sastoji se od vertikalnog jarbola i katarke koja je spojena
sa jarbolom. Jarbol može biti podupret sa dva kruta kraka. Jarbol leži na zglobu i može se okretati
oko svoje ose.

Pogon se obavlja preko tri vitla:

o Za obaranje jarbola
o Za dizanje i spuštanje katarke
o Za podizanje i spuštanje tereta
Tipovi:

o Nepokretan kabl kran

o Kabl kran sa paralelnim stazama
o Radijalno pokretan kabl kran
o Kabl kran sa naginjanjem tornjeva
Ograničenja:

o Vreme ciklusa od 120 do 900 sekundi

o Domen 80m
o Nosivost 30 t
Područje primene:

o Na velikim objektima
o Na objektima na kojima se ne mogu koristiti druga transportna sredstva
 Učinak: Up=T/Tc*q*Kv*Kp

21. MAŠINE ZA PRENOS I DIZANJE-TORANJSKI KRANOVI- tipovi, način rada, područje primene, proračun
učinka?

Tipovi:

o Sa horizontalnom strelom i nepokretnim tornjem

o Sa horizontalnom strelom i pokretnim tornjem
o Sa kosom strelom i pokretnim tornjem
Prema nosivosti:

o Mali
▪ Nosivost do 2t
o Srednji
▪ Nosivost od 2 do 5t
o Veliki
▪ Nosivost preko 5t
Način rada:

o Mašina sa cikličnim dejstvom

o Sastoji se od čeličnog rešetkatog tornja na kojem se nalazi katarka (strela)
o Katarka može biti vertikalno pokretna ili nepokretna
o Ako je katarka nepokretna, na sebi ima vođice, po kojima se kreće „mačka“
o Ako je katarka vertikalno pokretna, sajle su fiksno pričvršćene na njoj
Kranovi sa kosom strelom

Prednosti

● Jednostavna konstrukcija
● Visina dohvata iznad vrha tornja
● Pogodno za skučene prostore oko objekta
● Nisko težište, veća stabilnost
Mane

● Komplikovaniji horizontalni transport

● Smanjenje preciznosti postavljanja tereta
● Nemogućnost postavljanja tereta blizu tornja
● Kod višeg dizanja slaba preglednost
● Manji učinak

Kranovi sa horizontalnom strelom

Prednosti

● Horizontalni transport jednostavniji

● Potrebna manja snaga vigla
● Veća tačnost pozicioniranja tereta
● Može stajati blizu ili biti vezan za objekat
● Veća sigurnost u radu i bolja preglednost
 ● Veći učinak
Mane

● Složenija konstrukcija
● Visina dohvata ispod strele
● Otežan rad u skučenim uslovima oko objekta

22. MAŠINE ZA PROIZVODNJU ASFALTA-tipovi, način rada i proračun učinka?

Asfaltne baze postrojenja za proizvodnju asfaltne mešavine. Uz asfaltnu bazu nalate se deponija
agregata, predozatori, bubanj za sušenje, cisterna za bitumen i kameno brašno, mešalica,silos
mase i laboratorija.

Asfaltna baza proizvodi asfaltne mešavine po vrućem postupku: kameni materijal se zagreva, suši i
meša sa bitumenom u određenom odnosu pri definisanoj temperaturi i brzine mešanja.

Deponija agregata se postavlja uz asfalnu bazu. Podloga je od cement-betona ili je stabilizovana

tucanikom ili sličnim materijalom. Oblik deponije agregata je zarubljena četvorostrana piramida.
Snabdevanje asfaltne baze agregatom vrši se preko predozatora.

Predozatori su metalni silosi u nizu i postavljaju se uz asfalnu bazu. Njihov broj je jednak broju
frakcijakoje se koriste, a za pesak su potrebna dva. Doziranje agregata je zapreminski. Pune se
pomoću utovarivača, transportnih traka ili direktno iz kamiona. Agregat iz predozatora pada na
zbirnu traku, sa koje pada na drugu koja ga unosi u bubanj za sušenje.

Glavni faktori koji utiču na sušenje agregata su vlažnost agregata, granulomerijski sastav mešavine i
propisana temperatura. Temperatura agregata može biti viša od temperature bitumena najviše 15
stepeni C.

Bubanj za sušenje je mašina u kojoj se vrši sušenje agregata. U uređaju se nalazi i uređaj za
otprašivanje da zadrži česttice prašine. Podizanje agregata elevatorom do uređaja za razdvajanje na
frakcije. Prosejavanje agregata i smeštanje u bunker.

Mešalica – počinje suvo mešanje i dodavanje kamenog brašnja. Mokro mešanje počinje dodavanjem
bitumena.Ciklus ukupnog mešanja traje 40 do 50 sekundi. Temperatura mešavine kada izađe iz
mešalice iznosi 160+(-) 10 stepeni C.

Silos za gotovu asfaltbu mešavinu – smeštanje gotove asfaltne mešavine.

Učinak – mašina sa cikličnim dejstvom

23. MAŠINE ZA UGRADNJU ASFALTA-FINIŠERI- način rada i proračun učinka?

Finišer je mašina sa kontinualnim dejstvorm. Služi sa nanošenje kolovoznih konstrukcija sa

ugljovodoničnim vezivomu jednom prolazu. Postoje verzije i za kolovozne konstrukcije sa cementnim
vezivom. Moguće širine kratke su do 15m. Mešavinu koju pripremi asfaltna baza, finišer razastire i
zbija(predzbijanje vibracionom pločom). Posle njegovog prolaska dovoljno je da se izgrađena
konstrukcija zbije kombinacijom glatkog valjka i komapaktora. Brzina kretanja tokom ugradnje
asfalta je do 25m/min.

UČINAK!

24. MAŠINE ZA ZBIJANJE ASFALTA- način rada i proračun učinka?

Nakon prolaska finišera zbijanje se obavlja garniturnom valjaka u tri faze:

 o Prva faza
o Druga faza
o Treća faza
Prva faza – postiže se zahtevana zbijenost

Druga faza – zatvorenost površine kolovoza

Treća faza - završna ravnost tj. Stvara se potpuno ravna površina bez tragova prolzaka valjaka iz
prethodnih faza.

Garnituru valjaka čine VALJCI SA ČELIČNIM TOČKOVIMA, VALJCI SA GUMENIM TOČKOVIMA,

VALJCI SA VIBRACIONIM DEJSTVOM

VALJCI SA ČELIČNIM TOČKOVIMA se mogu koristiti u svim fazama zbijaja.

VALJCI SA GUMENIM TOČKOVIMA se koriste u drugov fazi u kojoj se treba postići zatvorenost
površine. Daju znatno homogeniju zbijenost, zatvaraju površinu kolooza i orjentišu zrna agregata u
asfaltnoj mešavini u pravcu postizanja najveće stabilnosti.

VALJCI SA VIBRACIONIM DEJSTVOM

o TEŠKI GLATKI ČELIČNI otpočinje neposredno posle finišera , od niže ivice prema višoj u
poprečnom smislu, stim što se valjak uvek kreće podužno. Pokretački točak uvek mora biti u
pravcu valjanja jer u suprotnom dolazi do do stvaranja talasa i oštećenja u tek sabijenom
sloju
o LAKŠI GLATKI ČELIČNI se koriste u trećoj fazi sa potpuno isključenim vibracijama i zaduženi
su za konačno zbijanje dok je asfaltna baza još uvek topla (min 80 stepeni C). Ovo zbijaja se
obavlja u cilju konačnog doterivanja površine za kolovoza i uklanjanjetragova valjka sa
gumenim točkovima
Preporuke za zbijanje asfalta:

o Valjci treba da se kreću odmah iza remiskera ( zbog dovoljno visoke temperature kako bi se
zbijanje efikasno izvršilo)
o Prilikom zbijanja deonice po podužnom ili poprečmom nagibu uvek treba zbijati od nižeg ka
višem sloju deonice
o Vibracije valjka moraju da budu isključene kad god se menja pravac valjanja jer postoji
mogućnost ostavljanja tragova
o Brzina valjanja treba postepno smanjuje se izbegla pojava guranja/nabiranja asfaltnog sloja
o Valjanje se treba odvijati u jednom pravcu napred-nazad kao bi se izbegla pojava pukotina i
vitoperenje kolovoza
o Preklapanje između paralenih prolaza valjaka treba da bude oko 10cm
o Nikad ne treba parkirati valjak na toplom kolovozu

Nemoguće je vršiti zbijanje ni suviše hladne mešavine zbog velikog viskoziteta (otpora) mešavine
ni suviše tople mase jer je valjanje nemoguće.

Teperatura kao veoma bitan faktor

155-160 stepeni C- proizvodnja asfaltne mešavine
120-150 stepeni C-inicijalno zbijanje
100-120 stepeni C- dodatno zbijanje
80-100 stepeni C- završna obrada

25. MAŠINE ZA RECIKLAŽU KOLOVOZA?

Termičko recikliranje se odnosi na sve vrste i tipove asfaltnog-betona i nosećih slojeva, odnosno na:
 o Habajući sloj sa izgubljenom vezom sa podlogom
o Obnovu postojećih drenažnih troškova
o Popravku nastalih kolotraga u habajucim slojevim
Savremeni tehnički postupci:

o RESHAPE
o REPAVE
o REMIX
o REMIX-PLUS
RESHAPE predstavlja dekoheziju i ponovno ugrađivanje postojeće, originalne asfaltne mešavine.
Koristi se za saniranje kolatraga. Ne menjaju se svojstva originalne asfaltne mešavine.

REPAVE predstavlja dekoheziju i ponovno ugrađivanje postojeće, originalne asfaltne mešavine, sa

istovremenom izradom novog habajućeg sloja nove asfaltne mešavine, zbog povećanja hrapavosti,
za korekciju poprečnog nagiba i pojačanje kolovozne konstrukcije. Istovremeno se vrši zbijanje oba
sloja.

REMIX modifikacija mešavine habajućeg sloja sa dodatko bitumena ili ulja za regeneraciju.Mogu se
dodavati i frakcije kamenog brašna ili potpuno nova-korekciona asfaltna mešavina.

REMIX-PLUS modifikacija mešavine habajućeg sloja sa dodatko bitumena ili ulja za regeneraciju sa
isovremenom izradom novog habajućeg sloja.

Mehanizacija:

PREDGREJAČ (UREĐAJ ZA ZAGREVANJE) uloga mu je da lagano i progresivno povećava temperaturu

u asfaltnom sloju koja će se regenerisati i to tako da se izbegne temperaturni šok i degradacija
postojećeg bitumena.

REMIXER nakon paljenja brenera, predgrejač počinje da se kreće, posle odgovarajućeg vremena,
kada se površina kolovoza zagreje, iza predgrejača postavlja se remixer tako da se ostavi dovoljno
prostora za dovoz eventualne dodatne korekcione mešavine. Konačno zagrevanje asfaltne mešavine
postiže se uz pomoć grejača koji je smešten na remikseru.Rotaciona glodalica spušta se na površinu
kolovoza, podešava se dubina frezovanja. Ukoliko se dodaje bitumen ili rijuvinator, podešava se
sistem za doziranje i aktiviraju se dizne za prskanje. Nakon toga korekciona mešavina se prebacuje u
mešalicu ili direknto u razastirač. Na starnoj poziciji remiksera podešava se vibraciona ploča
razastirača u cilju poztizanja projektovanih karakteristika ugrađenog sloja.

Reciklaža se vrši na temperaturi većoj od 10 stepeni C, ili većoj od 15 stepeni C ukoliko ima vetra.

Frezovanje

Zbijanje

HLADNI POSTUPAK

Mašine:

o Mašine na točkovima
o Mašine na gusenicama
o Postrojenja za reciklažu
Hladnim postupkom se osim za rekonstrukciju puta može koristiti i za postupak izgradnje novog
puta.

Proces reciklaže po hladnom postupku ima povećanje nosivosti konstrukcije kolovoza time što će se
preraditi njeni gornji slojevi.
 Pojam „duboka reciklaža“ podrazumeva preradu sloja većeg od 20 cm što nije slučaj kod ostalih
postupaka recklaže. Kao rezultat dobija se kvalitetniji noseći sloj jer je materijal iz starog nosećeg
sloja pomešan sa novim vezivom i po potrebi novim frakcijama agregata.

26) Proračun koštanja radnog časa – opšta formula, tipovi troškova

Jt
K h= + ( Eos + E E ) ∙(1+φ) - osnovna formula za proračun koštanja radnog časa
h gr
U koštanje radnog sata mašine ulaze sledeći troškovi :

J t - jednokratni trošak – odnosi se na konzervaciju/dekonzervaciju mašine, dopremanje i odpremanje mašine sa

gradilišta,montaža, demontaža, puštanje u rad. Koliko će ovi troškovi opteretiti radni sat mašine zavisi od broja sati
koje mašina provede na gradilištu h gr.

Eos – trošak osnovnog sredstva – odnosi se na troškove koje mašina ima i kada ne radi. U ove troškove spadaju:
investicioni troškovi, troškovi amortizacije i troškovi kamate i osiguranja.

E E– troškovi eksploatacije – odnose se na troškove koje mašina osstvaruje samo kada radi. U njih spadaju : troškovi
radne snage, goriva, maziva, tekućeg održavanja i habajućih delova.

φ – režijski faktor – njim se uzimaju u obzir indirektni troškovi , profit firme i rizik. Indirektni troškovi su oni koji nisu
direktno vezani za rad mašine ali su neophodni (za rukovodioce, administraciju, troškove gradilišta). Ovi troškovi se
procenjuju iskustveno, a režijski faktor ima vrednost od 0.15 do 0.50 u zavisnosti od organizacije i poslovanja firme.

27) Proračun koštanja radnog časa –troškovi osnovnog sredstva

Troškovi osnovnog sredstva su oni troškovi koji postoje i kada mašina nije u funkciji. Najskuplja je mašina koje ne
radi, jer ne ostvaruje profit a iziskuje troškove osnovnog sredstva.

Eos =EINV + E AM + E KiOS

0.15∗NV
E INV – troškovi investicionog održavanje E INV =
hGOD

NV - nabavna vrednost mašine hGOD – godišnji fond časova koje mašina provede na gradilištu

Investicioni trošak iznosi 10 do 20% od nabavne cene u toku jedne godine. Konkretan trošak prvenstveno zavisi od
kvaliteta održavanja i podrške koju isporučilac mašine pruža. On obuhvata sve srednje i veće (generalne) opravke.

NV
E AM - troškovi amorizacije E AM =
h EK

Troškovi amortizacije predstavljaju trošak nabavke iste takve mašine kada se stara istroši (postane ekonomski
neisplativa). Ekonomski vek mašineh EK (izražava se u satima) predstavlja period u kome mašina donosi zaradu, on
traje do određenog trenutka i nakon toga ona počinje da iziskuje sve veće troškove što dovodi do neodrživosti i
potrebe za zamenom. Koliki je vek trajanja mašine zavisi od njene zastarelosti. Stare mašine mogu i dalje da obavljaju
funkciju za koju su namenjene ali to ne znači da su i dalje isplative. U zavisnosti od vrste mašina, one zastare u
periodu od 2 do 8 godina.
 0.10∗NV
E KiOS– troškovi kamate i osiguranja E KIOS =
hGOD

NV - nabavna vrednost mašine hGOD – godišnji fond časova koje mašina provede na gradilištu

Nabavkom mašina firma zarobljava novac koji bi inače mogao da se upotrebi na nekom drugom mestu. Ovi troškovi
mogu se prikazati na sledeći način : troškovi kamate koju plaćano banci, vrednost profita koji bismo mogli da
ostvarimo da smo novac uložili na nekom drugom mestu i kamata koju bi mogli dobijati od banke za deponovanje
novca.Iznos kamate na vrednost mašine ne plaćamo direktno pa ona često ne ulazi u proračun. Kamate se ne
računaju u odnosu na nabavnu vrednost mašine već u odnosu na sadašnju vrednost. Bankarske kamate mogu iznositi
5 -10% trenutne vrednosti mašine na mesečnom nivou.

28) Proračun koštanja radnog časa –troškovi eksploatacije

Troškovi eksploatacije su oni troškovi koji su prisutni samo kada mašina radi.

E E=E RS + E EN + E MAZ + E¿ + E HAB

E RS – troškovi radne snage- obuhvataju troškove radnika koji opslužuje datu mašinu. Radnik je plaćen ne samo za
vreme koje provede radeći na mašini već i za svaki sat koji provede na gradilištu.

E EN =N o ∙ gs ∙ k o ∙C EN – troškovi energenata , obračunavaju se tako što se prosečna potrošnja ( N o ∙ g s ∙ k o) množi sa

koštanjem energenta (C EN ). Maksimalna potrošnja jeste proizvod nominalne snage motora i prosečnog utroška
lit
goriva ili maziva ( ).
KWh
E MAZ =N o ∙ g maz ∙ k o ∙C maz – troškovi maziva, proračunavaju se n isti način kao i troškovi energenata.

NV
E¿ = p ∙ - troškovi tekućeg održavanja – troškovi manjih i većih opravki, za procentualni koeficijent p koriste
15000
se podaci dobijeni od proizvođača mašine, iskustvenih podataka firme ili javnih statističkih procena i zavise od vrste
mašine.

nabavna cena novog dela

E HAB=1.1 ∙ – troškovi habajućih delova – vezuju se za nabavku novih dotrajalih delova, a
ekonomski vek novog dela
u ove troškove ulaze i cena montaže i demontaže.

29) Proračun koštanja radnog časa – jednokratni troškovi

J t - jednokratni trošak – odnosi se na konzervaciju/dekonzervaciju mašine, dopremanje i odpremanje mašine sa

gradilišta,montaža, demontaža, puštanje u rad. Koliko će ovi troškovi opteretiti radni sat mašine zavisi od broja sati
koje mašina provede na gradilištu h gr. Broj gradilišnih sati mašine predstavlja broj sati za koje mašina izvrši posao za
koji je dovezena na gradilište, nakon čega se odvozi sa gradilišta. Za mašine koje dugo vremena provode na gradilištu,
kao što je kran, jednokratni troškovi su veliki, ali zbog broja sati koje tu provede isplativo je koristiti ga kada se
radeveliki projekti. Za autodizalicu su jedinični troškovi niski, pa je isplativo koristiti ga za kraće radove.

30) ŠIRI IZBOR

Širi izbor mašina predstavlja odabir grupe mašina koje tehnološki mogu da izvedu zahtevani skup operacija. Tokom
šireg izbora ne određuje se tačan broj mašina koje treba da izvrše neki tehnološki proces, nego samo predlažu vrste i
tipovi mašina u kombinaciji koje mogu obaviti zahtevane operacije vodeći računa o ograničenjima. Ograničenja u
primeni mehanizacije : po mestu angažovanja (skučen prostor, slaba nosivost tla), po gabaritima mašine (uslovi
transporta, obim posla, prostorni uslovi), po vremenu izvršenja (unapred određen rok izvršenja radova- potreban
učinak), po obimu posla(manje posla-mašine manjeg učinka), unapred instalirane mašine (već postoje na gradilištu),
specijalne mašine (tehnologija diktira mehanizaciju).

Principi za uspešan izbor građevinskih mašina : birati mašine srednje veličine, koristiti što više mašina istog tipa radi
lakšeg i jeftinijeg održavanja, da što veći broj mašina ima istu vrstu pogona, koristiti standardne mašine, uzeti u obzir
obim i vrstu planiranog posla, uslove lokacije, izabranu tehnologiju itd.

Izrada šireg izbora vrši se kroz dva koraka. U prvom se definišu operacije koje se izvode u okviru jednog tehnološkog
procesa-ovo su operacije kroz koje prolazi samo jedan materijal. U drugom koraku se svakoj operaciji dodeljuje po
jedna mašina pri čemu se mora voditi računa o tome da mašina zadovoljava tehnološke uslove. Na ovaj način dobija
se jedna kombinacija mašina, a preporučljivo je uraditi minimum tri kombinacije.

31) UŽI IZBOR

Nakon izvršenog šireg izbora pristupa se proračunu učinka za svaku navedenu mašinu i proračunu koštanja radnog
časa. Na osnovu tih podataka i podataka o potrebnom učinku, zahtevanom vremenu izvršenja posla, raspoloživom
broju mašina, formira se uži izbor iz kog se usvaja optimalna kombinacija. Za svaku mašinu se upisuje praktičan
učinak, potreban broj mašina, koštanje radnog časa, zbirni učinak, zbirno koštanje radnog sata. Mašina sa najmanjim
n ∙ U p – zbirnim učinkom je ključna mašina. Ključna mašina je ona koja svojim radom (učinkom) diktira učinak čitave
kombinacije. Ključne mašine bi trebale biti najskuplje mašine u kombinaciji. Kombinacija koja ima minimalnu
❑
∑ n ∙ K h je mašina koja ima najmanju cenu po jedinici mere pozicije rada. Eksplicitno se mora naglasiti koja je
❑
❑
kombinacija usvojena.

32. RASPOLOŽIVOST/POUZDANOST sistema?

Pouzdanost je verovatnoća da će sistem obavljati svoju funkciju u posmatranom periodu vremena i u

datom okruženju.

Na pouzdanost mašine utiču:

o Konstrukcija mašine
o Kvalitet izrade
o Kvalitet materijala
o Uslovi rada
o Rukovanje
o Održavanje
Pouzdanost održavanih i neodržavanih sistema

Održavanje obuhvata preventivne preglede, opravku ili zamenu komponenata koje su otkazale i
druge mere regulacije parametara sistema.

POUZDANOST ODRŽAVANIH SISTEMA

SREDNJE VREME OPRAVKE: MTTR

INTEZITET OPRAVKE: μ

1 1
μ= ILI MTTR=
MTTR μ
POUZDANOST NEODRŽAVANIH SISTEMA

SREDNJE VREME OTKAZA: MTTF

INTEZITET OTKAZA: λ
 1 1
λ= ILI MTTF=
MTTF λ
Pouzdanost komponente su dva moguća stanja:

o S1 komponenta je ispravna
o S2 komponenta je neispravna

μ MTTR
RASPOLOŽIVOST : A= =
λ + μ MTTF + MTTR
Pouzdanost se odnosi na održavane sisteme, a raspoloživost se odnosi na neodržavane sisteme.

Raspoloživost sistema:
o Sistem se sastoji od komponenti
o Raspoloživost sistema zavisi od raspoloživosti komponenti i veza između njih
o Praktični učinak sistema zavisi od učinka sistema bez otkaza i raspoloživosti
Veze između komponenti mogu biti PARALELNE i REDNE.

REDNA VEZA otkaz jedene komponente sistema izaziva otkaz sistema

Raspoloživost sistema je manja raspoloživosti najlošije komponente.

PARALELNA VEZA

Ako otkaz više komponenti izaziva otkaz sistema.

Raspoloživost sistema je veća od raspoloživosti najbolje komponente.