Radivoje Đurić - Osnovi analogne elektronike

Glava 2

OPERACIONI POJAČAVAČ

ETF u Beogradu-Odsek za elektroniku

 2. Operacioni pojačavač 2.3

VDD 2.1. Na slici 2.1a prikazana je

5 /1 5 /1 uprošćena šema jednog CMOS
operacionog pojačavača. Na slici su,
IB M3 M4 20 /1 pored svakog tranzistora, date
dimenzije širine i dužine kanala u
M7 μm , parametri upotrebljenih
tranzistora su: μnCox = 110μA/V 2 ,
VTN = VT = 0,7 V , λn = 0, 04 V -1 ,

v1 v2 μ pCox = 50μA/V 2 , VTP = −VT i

M1 M2 vI λ p = 0,05V -1 , dok je
20 /1 VDD = −VSS = 2 V i I B = 50μA .
20 /1
a) Odrediti parametre ekvivalentnog
kola pojačavača za male signale,
slika 2.1b, a , Ru i Ri u okolini
mirne radne tačke V1 = V2 = 0 .
M8 M5 M6
b) Ako je srednja vrednost ulaznih
5 /1 10 /1 20 /1 napona jednaka nuli, odrediti
VSS opseg vrednosti izlaznog napona
v I min ≤ v I ≤ v I max u kojem su svi
Slika 2.1a
tranzistori u zasićenju.
Ri c) Ako je v1 = v2 = V , odrediti opseg vrednosti napona
v2 vi Vmin ≤ V ≤ Vmax u kojem su svi tranzistori u
+ +
Ru vu avu zasićenju.

v1 − − Rešenje:
a) S obzirom da se pobuda dovodi na gejtove
Slika 2.1b
diferencijalnog para M 1 − M 2 , diferencijalna ulazna
vi otpornost pojačavača
je
+ Ru → ∞ .
g m1,2vd rds 2 || rds 4 v gs 7 g m 7 v gs 7 rds 7 || rds 6 Na slici 2.1c
− prikazana je uprošćena
šema pojačavača za
male signale. Prema
Slika 2.1c
ovoj slici diferenci-
jalno pojačanje je
vi v g m1,2 gm7
ad = = i = .
v2 − v1 vd g ds 2 + g ds 4 g ds 7 + g ds 6
Pošto je
g m1,2 = 2 I D1,2 B1,2 = 2 I B μnCox (W / L )1,2 , g m 7 = 2 I D 7 B7 = 8 I B μ pCox (W / L )7 ,

gds 2 + gds 4 = ( λn + λ p ) I B i gds 6 + g ds 7 = ( λn + λ p ) 4 I B ,

diferencijalno pojačanje postaje
4 I B μnCox (W / L )1,2 μ pCox (W / L )7 μnCox (W / L )1,2 μ pCox (W / L )7
ad = = = 3662 .
( λn + λ p ) 4 I B2 ( λn + λ p ) I B
2 2
2.4 Osnovi analogne elektronike

Prema slici 2.1c izlazna otpornost pojačavača je

1 1
Ri = = = 55,6 kΩ .
gds 6 + g ds 7 ( λn + λ p ) 4 I B
b) Maksimalna vrednost izlaznog napona za koju svi tranzistori rade u zasićenju određena je
ulaskom tranzistora M 7 u triodnu oblast
2 I D7 8I B
v I max = VDD + vDS 7 max ≈ VDD − = VDD − = 1,37 V .
B7 μ pCox (W / L )7
Minimalna vrednost ovog napona određena je ulaskom tranzistora M 6 u triodnu oblast
2 I D6 8I B
v I min = VSS + vDS 6min ≈ VSS + = VSS + = −1,57 V .
B6 μ pCox (W / L )6
c) Minimalna vrednost napona V određena je ulaskom tranzistora M 5 u triodnu oblast
2 I D5
Vmin = VSS + vDS 5min + VGS1,2 = VSS + + VGS1,2 ⇒
B5
4IB 2I B
Vmin = VSS + + VT + = −0, 66 V ,
μnCox (W / L )5 μnCox (W / L )1,2
dok je maksimalna vrednost ovog napona određena ulaskom tranzistora M 1 i M 2 u triodnu oblast
2I B
Vmax = VDD + VGS 3,4 − vDG1,2 min = VDD + VGS 3,4 + VT = VDD − = 1,37 V .
μ pCox (W / L )3,4

2.2. Na slici 2.2a prikazana je uprošćena šema jednog operacionog pojačavača. Parametri
upotrebljenih tranzistora su: β FN = β on = 200 , β FP = βop = 50 , VBE ≈ 0,6 V , VCES = 0, 2 V , pad
napona na provodnim diodama je
VCC
VD = 0,6 V , dok je
VCC = −VEE = 5V i I 0 = 200μA .
Q3 Q4 Q7
Minimalan pad napona na
strujnom izvoru neophodan za
Q5 Q6 Q10 njegov ispravan rad je
D1 V0 min = 0,3V , a smatrati da u
VEE VEE vP mirnoj radnoj tački ( v1 = v2 = 0 i
v1 v2 vP = 0 ) tranzistor Q10 provodi
D2
Q1 Q2 struju I C10 = 2 mA .
Q8 a) Odrediti parametre
ekvivalentnog kola pojačavača
Q9 za male signale, slika 2.2b, a ,
I0 I0 Ru i Ri . Smatrati da je
VEE
rce 4 = 1MΩ , rce 2 = 500 kΩ i
rce7 = 250 kΩ , dok se Earlyjev
Slika 2.2a
efekat na ostalim tranzistorima
može zanemariti.
b) Odrediti maksimalnu i minimalnu vrednost napona na potrošaču za koju svi tranzistori rade u
direktnom aktivnom režimu.
c) Odrediti opseg napona srednje vrednosti v1 = v2 = V , Vmin ≤ V ≤ Vmax , za koji svi tranzistori
 2. Operacioni pojačavač 2.5

Ri vp rade u direktnom aktivnom režimu.

v1 +
+ Rešenje:
Ru vu avu
− − a) Na slici 2.2c je prikazana šema pojačavača za male signale.
v2
Pošto su kolektorske struje u mirnoj radnoj tački:
I C1 = I C 2 = I 0 / 2 = 100μA , I C 3 = I C 4 = I 0 / 2 = 100μA ,
Slika 2.2b
I C 7 = I 0 = 200μA , I C 6 = I C 7 / β FP = 4μA , I C10 = 2 mA ,
I C 9 ≈ I C10 = 2 mA i I C 8 = I C 9 / β FN = 10μA ,
parametri tranzistora u modelu
za male signale su
β eqib6 I
gm1 = gm 2 = gm = C1 = 4 mS ,
Q3 Q4 R rce7 Vt
B6
β 010ib10 rπ 1 = rπ 2 = βonVt / I C1 = 50 kΩ ,
ic 3 ic 4
Q5 ib10 r rπ 6 = βopVt / I C 6 = 312,5kΩ ,
v ib6 π 10
gm d − vd rπ 7 = β opVt / I C 7 = 6, 25kΩ ,
2 gm ib8
2 rπ8 v p r =β V /I = 2,5kΩ ,
π 10 on t C10
vd − vd rπ 8 = βopVt / I C 8 = 125kΩ i
Q1 Q2 β 08ib8
2 2 β 09ib9 rπ 9 = β onVt / I C 9 = 2,5kΩ .
ib9 Diferencijalna ulazna
rπ 9 otpornost pojačavača je
Ru = 2rπ 1 = 100 kΩ .
Otpornost koja se vidi u
Slika 2.2c
bazi tranzistora Q6 je
( )
RB 6 = rπ 6 + 1 + βop rπ 7 = 631kΩ ,
dok je ekvivalentno strujno pojačanje
β eq = (1 + β 06 ) β 07 ≈ β 06 β 07 = βop
2
.
Tranzistori Q3 i Q4 čine strujno ogledalo, pa je
ic 4 ≈ ic 3 = −ic1 = gm vd / 2 , ic 2 = − gm vd / 2 ⇒
rce 4 || rce 2 r || r
ic 2 + ic 4 = − g m vd i ib6 = − ( ic 2 + ic 4 ) = − ce4 ce2 gmvd .
rce 4 || rce 2 + RB 6 rce 4 || rce 2 + RB 6
Otpornost koja se vidi u bazi izlaznih tranzistora je
beskonačna, pa je
rce7 β 010ib10 rce 4 || rce 2
vb10 = v p = − rce7 β eqib6 = rce7 β eq g m vd ,
rce 4 || rce 2 + RB 6
ib10 r odakle se dobija naponsko pojačanje
π 10
vp rce 4 || rce 2
ib8 rπ 8 a= = rce7 β eq g m = 8,64 ⋅ 105 .
vd rce 4 || rce 2 + RB 6
+
vt it Izlazna otpornost pojačavača dobija se iz šeme za male
β 08ib8 signale prikazane na slici 2.2d. Prema Kirhofovim zakonima je
−
i ib9 = − β 08ib8 , rπ 8ib8 = rπ 10ib10 ,
b9
rπ 9 β 09ib9 (1 + β010 ) ib10 + (1 + β 08 ) ib8 − β09ib9 = −it i
vt + rπ 10ib10
+ ib10 + ib8 = 0 .
rce7
Slika 2.2d
2.6 Osnovi analogne elektronike

Svođenjem se dobija da je izlazna otpornost

rπ 10 rπ 10
1+ +
vt rce7 rπ 8
Ri = ≈ rce7 ≈ 640 Ω .
it rπ 10
β 010 + β 08β 09
rπ 8
b) S obzirom na veliko naponsko pojačanje pojačavača, maksimalna vrednost neizobličenog napona
na potrošaču određena je ulaskom u zasićenje tranzistora Q7
vP max = VCC − VECS 7 − VBE10 = 4, 2 V .
Iz istog razloga je minimalna vrednost neizobličenog napona na potrošaču određena ulaskom u
zasićenje strujnog izvora I 0
vP min = VEE + V0 min + VEB8 = −4,1V .
c) Maksimalna vrednost napona V određena je zasićenjem diferencijalnog para Q1 − Q2
Vmax = VCC − VEB 7 − VEB 6 − VCES1,2 + VBE1,2 = 4, 2 V ,
dok je minimalna vrednost ovog napona određena zasićenjem strujnog izvora
Vmin = VEE + V0 min + VBE1,2 = −4,1V .

2.3. U pojačavaču sa slike 2.3 upotrebljen je operacioni

R2 pojačavač čiji su parametri Ru = 1MΩ , Ri = 100 Ω i
R1 a = 105 , dok su mu sve ostale karakteristike idealne.
− vi Poznato je R2 = 100 kΩ i R1 = 10 kΩ .
+
a
vg a) Odrediti naponsko pojačanje ar = vi / v g .
+
− b) Odrediti otpornost Rur koju vidi pobudni generator v g .
c) Odrediti izlaznu otpornost pojačavača Rir .
d) Ponoviti prethodne tačke kada a → ∞ .
Slika 2.3
e) Ako su upotrebljene otpornosti sa tolerancijom ±1% i
a → ∞ , odrediti opseg vrednosti ar min ≤ ar ≤ ar max u kojem se nalazi naponsko pojačanje.

Rešenje:
a) Na slici 2.3a prikazana je ekvivalentna šema pojačavača, gde je operacioni pojačavač zamenjen
modelom za male signale. Pošto je primenjena negativna povratna sprega, pojačanje se može dobiti
primenom asimptotske formule
v T a
R2 a r = i = a∞ + 0 , T = −β a .
vg 1+ T 1+ T
R1 Ri vi Sečenjem β a kruga dobija se kružno pojačanje
+ − + Ru || R1
vg R v avu β a = −a = −9000 .
u u Ru || R1 + R2 + Ri
− + −
Kada se pusti da a → ∞ , tada je
vg v v R
vu → 0 i = − i∞ ⇒ a∞ = i∞ = − 2 = −10 .
R1 R2 vg R1
Slika 2.3a
Drugo asimptotsko pojačanje se dobija kada je
a = 0 . Tada je pojačanje
vi 0 1 Ru
a0 = = Ri = 9 ⋅ 10−4 .
v g R1 + Ru || ( R2 + Ri ) Ru + R2 + Ri
Pojačanje pojačavača sa reakcijom dobija se svođenjem prethodnih izraza
 2. Operacioni pojačavač 2.7

ar =
vi
=−
( aR2 − Ri ) Ru = −9, 999 ,
vg ( a + 1) Ru R1 + ( R2 + Ri )( Ru + R1 )
što se dobija i primenom Kirhofovih zakona. Ovaj drugi put rešavanja je nešto duži.
b) Otpornost koju vidi pobudni generator v g je
Rur = R1 + Ru1 ,
gde je Ru1 otpornost koja se vidi na minus priključku operacionog pojačavača. Pošto je primenjena
negativna povratna sprega, za određivanje otpornosti Ru1 može se primeniti Blackmanova formula
1 − β aksu Ru10
Ru1 = Ru10 = .
1 − β aovu 1 − β aovu
Otpornost Ru10 je otpornost bez reakcije. Ova otpornost se dobija se kada je a = 0 , ili kada se
raskine kružni tok signala i na krajevima prekida postave otpornosti sa suprotne strane prekida kada
u kolu nema reakcije
Ru10 = Ru || ( R2 + Ri ) = 91kΩ .
Pošto je kružno pojačanje
Ru
β aovu = −a = −9,09 ⋅ 104 ,
Ru + R2 + Ri
otpornost koja se vidi od minus priključka operacionog pojačavača do mase je
R
Ru1 = u10 = 1 Ω ⇒ Rur = R1 + Ru1 ≈ R1 = 10 kΩ .
1− βa
c) Izlazna otpornost se takođe može dobiti primenom Blackmanove formule
1 − β aksi Ri 0
Ri = Ri 0 = .
1 − β aovi 1 − β a
Otpornost Ri 0 se dobija kada je a = 0 :
Ri 0 = Ri || ( R2 + Ru || R1 ) = 99, 91Ω ,
a posle smene se dobija izlazna otpornost pojačavača sa reakcijom
R
Ri = i 0 = 11mΩ .
1− βa
U kolu je primenjena paralelno-naponska reakcija, pa se i otpornost na minus ulazu operacionog
pojačavača i izlazna otpornost pojačavača smanjuju.
d) Kada a → ∞ ulazni napon operacionog pojačavača teži nuli vu → 0 , tako da je
R
a = a∞ = − 2 = −10 , β a = −∞ , Rur = R1 = 10 kΩ i Rir → 0 .
R1
e) Na osnovu izraza za naponsko pojačanje invertujućeg pojačavača iz prethodne tačke se dobija
R R (1 + x2 /100 ) R ⎡⎛ x ⎞⎛ x ⎞⎤ R ⎛ x −x ⎞
ar = − 2 = − 2 ≈ − 2 ⎢⎜ 1 + 2 ⎟ ⎜ 1 − 1 ⎟ ⎥ ≈ − 2 ⎜ 1 + 2 1 ⎟ ,
R1 R1 (1 + x1 /100 ) R1 ⎣ ⎝ 100 ⎠ ⎝ 100 ⎠ ⎦ R1 ⎝ 100 ⎠
gde su x1 i x2 procentualna odstupanja otpornosti R1 i R2 , respektivno.
Maksimalna vrednost naponskog pojačanja, vodeći računa i o znaku pojačanja, ima se kada je
x1 = − x2 = x = 1% , a smenom se dobija
R2 ⎛ 2x ⎞
ar max ≈ −
⎜1 − ⎟ = −9,8 .
R1 ⎝ 100 ⎠
Minimalna vrednost naponskog pojačanja ima se kada je x2 = − x1 = x = 1% , a tada je
R2 ⎛ 2x ⎞
ar min ≈ − ⎜1 + ⎟ = −10, 2 .
R1 ⎝ 100 ⎠
2.8 Osnovi analogne elektronike

2.4. U pojačavaču sa slike 2.4 upotrebljen je operacioni

+ vi
+
a pojačavač čiji su parametri Ru = 1MΩ , Ri = 100 Ω i a = 105 ,
vg dok su mu sve ostale karakteristike idealne. Poznato je
−
− R2 = 90 kΩ i R1 = 10 kΩ .
R2 a) Odrediti naponsko pojačanje ar = vi / v g .
R1 b) Odrediti otpornost Rur koju vidi pobudni generator v g .
c) Odrediti izlaznu otpornost pojačavača Rir .
d) Ponoviti prethodne tačke kada a → ∞ .
Slika 2.4
e) Ako su upotrebljene otpornosti sa tolerancijom ±1% i
a → ∞ , odrediti opseg vrednosti ar min ≤ ar ≤ ar max u kojem se nalazi naponsko pojačanje.

Rešenje:
Ri vi a) Na slici 2.4a prikazana je ekvivalentna šema pojačavača,
gde je operacioni pojačavač zamenjen modelom za male
+ + +
signale. Primenom asimptotske formule dobija se
vg Ru vu avu
v T a
− − − a r = i = a∞ + 0 , T = −β a .
vg 1+ T 1+ T
Kružno pojačanje je
Ru || R1
R1 R2 β a = −a = −9900 .
Ru || R1 + R2 + Ri
Asimptotsko pojačanje a∞ dobija se kada a → ∞ . Tada
je
Slika 2.4a
vg vi∞ − v g vi∞ R
vu → 0 i = ⇒ a∞ = = 1 + 2 = 10 .
R1 R2 vg R1
Asimptotsko pojačanje a0 dobija se kada je a0 = 0 :
v 1 R1
a0 = i 0 = Ri = 9,9 ⋅ 10−6 .
vg Ru + R1 || ( R2 + Ri ) R1 + R2 + Ri
Naponsko pojačanje pojačavača sa reakcijom je
T a
a r = a∞ + 0 = 9,999 .
1+ T 1+ T
b) Primenom Blackmanove formule dobija se otpornost koju vidi pobudni generator
1 − β aksu
Rur = Ru 0 = Ru 0 (1 − β a ) .
1 − β aovu
Ulazna otpornost bez reakcije je
Ru 0 = Rur a = 0 = Ru + R1 || ( R2 + Ri ) = 1009 kΩ ,
tako da je otpornost koju vidi pobudni generator
Rur = Ru 0 (1 − β a ) = 9, 99 GΩ .
c) Izlazna otpornost pojačavača je
1 − β aksi Ri 0
Ri = Ri 0 = .
1 − β aovi 1 − β a
Izlazna otpornost bez reakcije je
Ri 0 = Rir a = 0 = Ri || ( R2 + R1 || Ru ) = 99,9 Ω ,
tako da je izlazna otpornost pojačavača
 2. Operacioni pojačavač 2.9

Ri 0
Ri = = 10,1mΩ .
1− βa
U kolu je primenjena redno-naponska reakcija, što povećava ulaznu i smanjuje izlaznu
otpornost pojačavača.
d) Kada a → ∞ , tada je
v g vi − v g v R
vu → 0 i = ⇒ ar = i = 1 + 2 = 10 .
R1 R2 vg R1
Zbog a → ∞ kružno pojačanje postaje β a → −∞ , pa je
Ru → ∞ i Ri → 0 .
e) Naponsko pojačanje neinvertujućeg pojačavača je
R R (1 + x2 /100 ) R ⎡⎛ x ⎞⎛ x ⎞⎤ R ⎛ x −x ⎞
ar = 1 + 2 = 1 + 2 ≈ 1 + 2 ⎢⎜ 1 + 2 ⎟ ⎜ 1 − 1 ⎟ ⎥ ≈ 1 + 2 ⎜ 1 + 2 1 ⎟ ,
R1 R1 (1 + x1 /100 ) R1 ⎣⎝ 100 ⎠ ⎝ 100 ⎠ ⎦ R1 ⎝ 100 ⎠
gde su x1 i x2 procentualna odstupanja otpornosti R1 i R2 , respektivno.
Maksimalna vrednost naponskog pojačanja ima se kada je x2 = − x1 = x = 1% :
R2 ⎛ 2x ⎞
ar max ≈ 1 + ⎜1 + ⎟ = 10,18 ,
R1 ⎝ 100 ⎠
dok je njegova minimalna vrednost
R2 ⎛ 2x ⎞
ar min ≈ 1 + ⎜1 − ⎟ = 9,82 , x1 = − x2 = x = 1% .
R1 ⎝ 100 ⎠

R2 v X R3 2.5. U kolu sa slike 2.5 operacioni pojačavač je idealan, dok je

R2 = R3 = 390 kΩ i R1 = 50 kΩ .
a) Odrediti otpornost R4 tako da naponsko pojačanje bude
R4
a = vi / v g = −100 .
R1
vg −
b) Odrediti otpornost Rur koju vidi pobudni generator v g .
vi
A1
+ Rešenje:
a) U kolu je primenjena negativna povratna sprega, što znači
da je minus priključak operacionog pojačavača na virtuelnoj
Slika 2.5 masi. Primenom Kirhofovih zakona se dobija
vg v R
= − X ⇒ v X = − 2 vg ,
R1 R2 R1
−v X v X v X − vI v ⎛ 1 1 1 ⎞ vI R ⎛ R R ⎞
= + ⇒ I = vX ⎜ + + ⎟ ⇒ = a = − 2 ⎜1 + 3 + 3 ⎟ .
R2 R4 R3 R3 ⎝ R2 R3 R4 ⎠ vg R1 ⎝ R2 R4 ⎠
Na osnovu poznatog naponskog pojačanja dobija se otpornost R4 ,
− R2 R3
R4 = = 36 kΩ .
R1a + R2 + R3
b) Ulazna otpornost pojačavača je
Rur = R1 = 50 kΩ .
Prednost ovog pojačavača u odnosu na klasični invertor je u korišćenju otpornosti manjih
vrednosti. Za pojačanje od -100 i istu ulaznu otpornost klasični invertor morao bi imati u kolu
negativne povratne sprege (od izlaza do minusa) otpornost od R = 5 MΩ .
2.10 Osnovi analogne elektronike

R R R 2.6. U kolu sa slike 2.6 operacioni pojačavač je

idealan, dok je R = 10 kΩ . Odrediti naponsko
R R pojačanje a = vi / v g .
R
vg Rešenje:
− vi
A1 Primenom Kirhofovih zakona se dobija
+ vg v g −v g − ( vi / 2 )
=− + ,
R R R + R/2
odakle se nalazi naponsko pojačanje
Slika 2.6 v
a = i = −8 .
vg

R2 2.7. U kolu sa slike 2.7 operacioni pojačavač se može

smatrati idealnim. Odrediti otpornosti R1 i R2 tako
R1 R1 da:
vg − vi
A1 • naponsko pojačanje bude a = vi / v g = −1/ 3
R1
+ • otpornost koju vidi pobudni generator v g bude
Ru = 15kΩ .
Slika 2.7
Rešenje:
Korišćenjem Tevenenove teoreme dobija se kolo
R2
prikazano na slici 2.7a. Prema ovoj slici ulazna
otpornost je
R1 / 2 R1
vg
− Ru = R1 + R1 / 2 = 3R1 / 2 ,
vi
2 A1 odakle se dobija otpornost R1 ,
+ R1 = 2 Ru / 3 = 10 kΩ .
Naponsko pojačanje dobija se na osnovu iste slike
primenom Kirhofovih zakona:
Slika 2.7a
vg / 2 v v R
=− i ⇒ a= i =− 2 ⇒
R1 + R1 / 2 R2 vg 3R1
R2 = R1 = 10 kΩ .

2.8. U kolu sa slike 2.8 operacioni pojačavač se može

R2
smatrati idealnim, dok je R1 = R2 = R3 = 10 kΩ .
vg R1
a) Odrediti i nacrtati zavisnost naponskog pojačanja
− a = vi / v g u funkciji položaja klizača x , 0 ≤ x ≤ 1
(1 − x ) R3 A1 vi
potenciometra R3 , a = f ( x ) .
+
xR3 b) Odrediti zavisnost otpornosti Ru koju vidi pobudni
generator v g u funkciji položaja klizača x , 0 ≤ x ≤ 1
Slika 2.8 potenciometra R3 , Ru = g ( x ) .

Rešenje:
a) U kolu je ostvarena negativna povratna sprega, pa je
 2. Operacioni pojačavač 2.11

a
− xR3
+ v g − v − v − − vi
v =v = v g = xvg , = ⇒
1 R3 R1 R2
R2 ⎛ R ⎞
vi = − vg + ⎜1 + 2 ⎟ v − ⇒
R1 ⎝ R1 ⎠
R ⎛ R ⎞
vi = − 2 v g + ⎜ 1 + 2 ⎟ xv g ⇒
0 1/ 2 1 x R1 ⎝ R1 ⎠
vi R
a= = − 2 (1 − x ) + x = 2 x − 1 .
vg R1
Na slici 2.8a prikazana je zavisnost a = f ( x ) ,
−1 0 ≤ x ≤ 1.
b) Otpornost koju vidi pobudni generator v g dobija se
Slika 2.8a
na osnovu sledećih jednakosti
vg vg vg − v − vg vg vg R R
Ru = i ig = + = + (1 − x ) ⇒ Ru = = R3 || 1 = , R3 = R1 = R .
ig R3 R1 R3 R1 ig 1− x 2 − x
U krajnjim položajima potenciometra R3 otpornost koju vidi pobudni generator v g je
Ru ( x = 0 ) = R / 2 = 5kΩ i Ru ( x = 1) = R = 10 kΩ .

2.9. U kolu sa slike 2.9 operacioni pojačavač je idealan, a

+ + poznato je: R1 = 6 Ω , R2 = 1kΩ i R3 = 100 kΩ . Odrediti
vg ∞ naponsko pojačanje a = v p / v g za dve vrednosti otpornosti
ip
− −
potrošača:
+ a) RP = 600 Ω i
R3 RP vp
b) RP → ∞ .
R2 −
Rešenje:
Primenom Tevenenove teoreme dobija se kolo
R1 prikazano na slici 2.9a. Napon Tevenenovog generatora
jednak je naponu ”praznog hoda”
vt = v p .
Slika 2.9 RP →∞
Napon praznog hoda dobija se iz kola sa slike 2.9b. Prema
Rt ip ovoj slici je
vg R3 + R2
+
+ v − = v + = v g ⇒ vt = ( R2 + R3 ) ⇒ vt = vg .
vt RP vp R1 + R2 R1 + R2
− − Tevenenova otpornost je
vp
RP →∞ vt
Rt = = ,
Slika 2.9a ip i pks
RP = 0
gde je i pks struja kratkospojenih priključaka potrošača. Ova struja se određuje na osnovu slike 2.9c.
Pošto je struja minus priključka opera-cionog pojačavača nula, to je
iR 2 = iR 3 = 0 ⇒ i pks = v g / R1 .
Smenom se dobija da je Tevenenova otpornost
2.12 Osnovi analogne elektronike

+ vt R3 + R2
+ Rt = = R1 ⇒ Rt = 600 Ω .
∞ i pks R1 + R2
vg
− − Prema slici 2.9a napon na potrošaču je
+ RP RP R3 + R2
vp = vt = v ⇒
vt RP + Rt R3 + R2 R1 + R2 g
R3 RP + R1
− R1 + R2
R2 RP ( R2 + R3 )
vp = vg .
RP ( R1 + R2 ) + R1 ( R2 + R3 )
R1 a) Kada je RP = 600 Ω , smenom brojnih vrednosti se dobija
v p = 50v g i a = v p / v g = 50 .
(b)
Pošto je RP = Rt = 600 Ω , ostvareno je prilagođenje po snazi
i pks potrošača RP i pojačavača.
+ +
b) Kada RP → ∞ , napon na potrošaču je
vg ∞
− R + R3 R vp
− vp = 2 v g ≈ 3 v g = 100 v g ⇒ a = ≈ 100 .
R1 + R2 R2 vg
R3
2.10. U kolu sa slike 2.10 operacioni pojačavač se može
R2 smatrati idealnim, dok je R1 = R2 = 10 kΩ i R3 = 5kΩ .
a) Odrediti naponsko pojačanje a = vi / v g .
b) Odrediti otpornost Rur koju vidi pobudni generator v g .
R1
c) Odrediti otpornost R3 za koju se ulaz pojačavača ponaša
(c)
kao:
Slika 2.9 c1) otvorena veza i c2) kratak spoj.

Rešenje:
R1 a) Budući da je
R1
− R2 || R3 R1
= 0, 455 < = 0,5 ,
vg +
A1 vi
( R2 || R3 ) + R2 R1 + R1
R2 R2 u kolu je ostvarena negativna reakcija. Stoga je
⎛ R1 ⎞ + + v g − v + 2v + − v + v +
R3 vi = ⎜ 1 + ⎟ v = 2v i + = ⇒
⎝ R1 ⎠ R2 R2 R3
R 2R v 2R
v + = 3 v g ⇒ vi = 2v + = 3 v g ⇒ a = i = 3 = 1 .
R2 R2 vg R2
Slika 2.10
b) Na slici 2.10a prikazana je šema iz koje se određuje
otpornost koju vidi pobudni generator v g . Primenom
R1 rezultata iz prethodne tačke može se pisati
R1
− R
A1 vi vt = v + + R2it i v + = 3 vt ⇒
R2
+
R2 v R2
R2 Rur = t = = 2 R2 = 20 kΩ .
+ it 1 − R3
it vt R3 R2
− c1) Na osnovu izraza za ulaznu otpornost zaključuje se

Slika 2.10a
 2. Operacioni pojačavač 2.13

da će ona biti beskonačna kada je R3 = R2 . U ovom slučaju naponsko pojačanje je

a = 2 R3 / R2 = 2 .
c2) Kada R2 → ∞ , ulazna otpornost teži nuli, isto kao i naponsko pojačanje pojačavača.

v1 2.11. U kolu pojačavača sa slike 2.11 upotrebljen je operacioni

+ v IOP v2 pojačavač koji se napaja iz baterija VCC = −VEE = 12 V , čiji se
A1 izlazni napon i struja nalaze u opsegu
− iOP v IOP min ≤ v IOP ≤ v IOP max , v IOP max = − v IOP min = VCC − 1V i
iOP min ≤ iOP ≤ iOP max , iOP max = −iOP min = 20 mA . Sve ostale
R2 karakteristike operacionog pojačavača mogu se smatrati
R1 RP
idealnim, dok je R2 = 1kΩ i R2 = 9 kΩ .
a) Ako je RP = 1kΩ , odrediti i nacrtati zavisnost v2 = f ( v1 ) ,
Slika 2.11 −2 V ≤ v1 ≤ 2 V .
b) Ponoviti prethodnu tačku kada je RP = 100 Ω .
Rešenje:
a) Sve dok je operacioni pojačavač izvan strujnog ograničenja, ili naponskog zasićenja, u kolu je
primenjena negativna povratna sprega. Ona čini da je
v v2 ⎛ R ⎞
v − = v + = v1 ⇒ 1 = ⇒ v2 = ⎜ 1 + 2 ⎟ v1 = 10v1 .
R1 R1 + R2 ⎝ R1 ⎠
Operacioni pojačavač ući će u pozitivno zasićenje kada postane
v2 = v IOP max ⇒ v1 = v2 /10 = v IOP max /10 = 1,1V .
v1 v+ > v− v IOP
v1 v+ < v− v IOP
v2 v2
+ +
v− v IOP max v− v IOP min
− −

R1 R2 R1 R2
RP RP

Slika 2.11a Slika 2.11b

v2 [V] Ekvivalentna šema pojačavača kada je operacioni pojačavač u

pozitivnom zasićenju pokazana je na slici 2.11a. Kada je v1 ≥ 1,1V ,
11 napon na izlazu operacionog pojačavača je
v2 = v IOP max , v1 ≥ 1,1V .
Ekvivalentna šema pojačavača kada je operacioni pojačavač u
~ 10 negativnom zasićenju pokazana je na slici 2.11b. Zbog simetrije kola
v1[V] se lako zaključuje da je operacioni pojačavač u negativnom zasićenju
−2 −1,1
0 1,1 2 kada je
v2 = v IOP min , v1 ≤ −1,1V .
Ekstremne vrednosti izlazne struje operacionog pojačavača su
v IOP max
iOP max1 = = 2, 2 mA < iOP max i
RP || ( R1 + R2 )
−11
Slika 2.11c
2.14 Osnovi analogne elektronike

v IOP min
iOP min1 = = −2, 2 mA > iOP min ,
RP || ( R1 + R2 )
što znači da je izlaz operacionog pojačavača uvek u opsegu izvan strujnog ograničenja.
Na slici 2.11c prikazana je zavisnost v2 = f ( v1 ) .
b) Zbog znatno manje otpornosti RP , u ovom slučaju pre će doći do strujnog ograničenja, nego do
naponskog zasićenja. Izvan strujnog ograničenja u kolu je ostvarena negativna reakcija, pa je
⎛ R ⎞
v2 = ⎜ 1 + 2 ⎟ v1 = 10v1 , V11 ≤ v1 ≤ V12 .
⎝ R1 ⎠
Strujno ograničenje sa gornje strane se dešava kada postane
= iOP max ⇒ v2 = v2 max = iOP max ( RP || ( R1 + R2 ) ) ≈ iOP max RP = 2 V ⇒
v2
RP || ( R1 + R2 )
V12 = v2 max /10 = 0, 2 V .
Ekvivalentna šema pojačavača kada operacioni pojačavač uđe u pozitivno strujno ograničenje
pokazana je na slici 2.11d.
v1 v+ > v− v IOP
v1 v+ < v− v IOP
v2 v2

v− iOP max v− iOP min

R1 R2 R1 R2
RP RP

Slika 2.11d Slika 2.11e

v2 [V] Strujno ograničenje sa donje strane nastupa kada postane

v2
2 = iOP min ⇒
RP || ( R1 + R2 )
−2 −0, 2 ~ 10 v1[V]
v2 = v2 min = iOP min ( RP || ( R1 + R2 ) ) ≈ iOP min RP = −2 V ⇒
0, 2 2
V11 = v2 min /10 = −0, 2 V .
−2
Ekvivalentna šema pojačavača kada operacioni pojačavač uđe u
Slika 2.11f
negativno strujno ograničenje pokazana je na slici 2.11e.
Na slici 2.11f pokazana je zavisnost v2 = f ( v1 ) kada je
RP = 100 Ω .

2.12. U kolu sa slike 2.12 operacioni pojačavač se

∞ R1
napaja iz baterija VCC = −VEE = 12 V , izlazna struja
mu je ograničena na opseg −5mA ≤ iOP ≤ 5mA , a
vG −
vI može se smatrati da su mu ostale karakteristike
R2 R1 A1
idealne. Na ulaz pojačavača doveden je pobudni
+
generator čija je ems vG = VG 0 + Vm sin(2πft ) ,
VG 0 = 2,5V , f = 1kHz , a poznato je
Slika 2.12
R1 = R2 = 10 kΩ .
a) Ako je Vm = 100mV , odrediti i nacrtati vremenski oblik izlaznog napona v I (t ) .
b) Odrediti maksimalnu amplitudu napona pobudnog generatora Vm max pri kojoj se na izlazu
 2. Operacioni pojačavač 2.15

dobija neizobličen napon.

c) Ako se između izlaza pojačavača i mase poveže potrošač čija je otpornost RP , odrediti
minimalnu vrednost ove otpornosti RP min za koju je moguće ostvariti maksimalnu amplitudu iz
tačke b).

Rešenje:
vG
a) Primenom principa superpozicije dobija se
VG 0 + Vm
v I = v I (VG 0 ) + vI vg
vg = 0
( )V ⇒
G 0 =0
VG 0
VG 0 − Vm R1 R V
vI = − VG 0 − 1 v g = − G 0 − v g ,
R1 + R2 R1 2
odakle je
t /T
v I (t ) = VI 0 − Vim sin(2π ft ) , VI 0 = −1, 25V i Vim = 100 mV .
0 0,5 1
vI Na slici 2.12a prikazani su vremenski dijagrami
0,5 1 ulaznog i izlaznog napona.
0 t / T b) Minimalna vrednost izlaznog napona određena je
VI 0 + Vim negativnim zasićenjem operacionog pojačavača:
VI 0 VEE = VI 0 − Vm max ⇒ VEE = −VG 0 / 2 − Vm max ⇒
VI 0 − Vim Vm max = −VEE − VG 0 / 2 = 10,75 V .
c) Maksimalna amplituda pobudnog napona iz prethodne
tačke može biti ostvarena samo ako operacioni pojačavač
Slika 2.12a nije u negativnom strujnom ograničenju. U graničnom
slučaju je
v I min VEE
≥ iOP min = −5mA ⇒ ≥ iOP min = −5mA ⇒
RP || R1 RP || R1
V
RP || R1 ≥ EE = 2, 4 kΩ ⇒ RP min = 3,16 kΩ .
iOP min

R2 2.13. U kolu sa slike 2.13 operacioni pojačavač se može

smatrati idealnim i napaja se iz jedne baterije za napajanje
R1 VCC VCC = 5V . Poznato je: VR = VCC / 2 , R1 = 1kΩ i
+ − R2 = 10 kΩ . Odrediti i nacrtati zavisnost v I = f ( vG ) ,
vG A1 vI −1V ≤ vG ≤ 1V .
− +
+ Rešenje:
VR
Sve dok je operacioni pojačavač izvan oblasti zasićenja
− u kolu je ostvarena negativna reakcija. Stoga je
− vG
Slika 2.13
v I = v + R2i2 = VR − R2 ⇒ v I = 2,5V − 10vG .
R1
Operacioni pojačavač će ući u pozitivno zasićenje kada postane
R V
v I = VCC ⇒ vG = V1 = 1 (VR − VCC ) = − CC = −0, 25V .
R2 20
Kada je −1V ≤ vG ≤ V1 , napon na izlazu je
v I = VCC = 5V .
Operacioni pojačavač ulazi u negativno zasićenje kada postane
2.16 Osnovi analogne elektronike
vI
R1 V
VCC v I = 0 ⇒ vG = V2 = VR = CC = 0, 25V .
R2 20
Kada je V2 ≤ vG ≤ 1V , napon na izlazu je
vI = 0 .
Na slici 2.13a prikazana je zavisnost v I = f ( vG ) .
VCC / 2
2.14. U kolu pojačavača sa slike 2.14 operacioni pojačavač se može
~ 10 smatrati idealnim, napaja se iz jedne baterije VCC = 12V , dok je
R = 10kΩ .
vG a) Ako je v g = Vm sin ( 2π ft ) , Vm = 0,1V i f = 1kHz , odrediti i
−1V V1 0 V2 1V nacrtati vremenske oblike napona u tačkama A, B i C, kao i
Slika 2.13a izlaznog napona vI (t ) .
b) Odrediti maksimalnu amplitudu napona pobudnog generatora
Vm max za koju se na izlazu dobija neizobličen napon.
10 R
vA
vg ∞ VCC
A R + Vm
− ∞ 2
vI VCC / 2
A1
+ C VCC
R − Vm
B R 2
VCC
t /T
∞ R
0 1/ 2 1
vB
Slika 2.14 VCC / 2
Rešenje: t /T
a) Pošto je ostvarena negativna reakcija, kolo je 1/ 2
vC 1
linearno, pa se može primeniti princip nezavisnog V
CC + 10V
dejstva baterije VCC i pobudnog generatora v g . Pošto m
2
su svi kondenzatori C → ∞ , na učestanosti pobudnog
signala oni se ponašaju kao kratki spojevi, dok su VCC / 2
otvorene veze za jednosmerne signale. Na osnovu
ovoga je VCC
VCC VCC − 10Vm
v A (t ) = + v g (t ) , v B (t ) = , 2
2 2 t /T
V
vC (t ) = CC − 10v g (t ) i v I (t ) = −10v g (t ) , 0 1/ 2 1
2 vI
v g (t ) = Vm sin(2πft ) . 10Vm
Na slici 2.14a prikazani su vremenski dijagrami
relevantnih napona. t /T
b) Maksimalna amplituda pobudnog napona odredjena 1/ 2 1
je ulaskom operacionog pojačavača u zasićenje. Tada
je −10Vm
vC max = VCC i vC min = 0 .
Slika 2.14a
Pošto je vC (t ) = VCC / 2 , iz bilo kog uslova dobija se
 2. Operacioni pojačavač 2.17

ista vrednost maksimalne amplitude pobudnog napona pri kojoj ne dolazi do odsecanja izlaznog
napona
V 1
Vm max = CC = 0,6 V .
2 10

9R 2.15. U kolu pojačavača sa slike 2.15 operacioni

∞ A pojačavač je idealan, napaja se iz jedne baterije
R
VCC = 12V , dok je R = 10kΩ .
− ∞ vI
∞ A1 a) Ako je v g = Vm sin(2π ft ) , Vm = 0,1V i
B C
vg + R f = 1kHz , odrediti vremenske oblike napona u
10 R tačkama A, B i C, kao i izlaznog napona vI (t ) .
R b) Odrediti maksimalnu amplitudu napona
VCC pobudnog generatora Vm max za koju se na izlazu
∞ R dobija neizobličen napon.

Rešenje:
Slika 2.15
a) Primenom principa superpozicije dobija se
VCC VCC V
v A (t ) = , v B (t ) = + v g (t ) , vC (t ) = CC + 10v g (t ) i
2 2 2
v I (t ) = 10v g (t ) , v g (t ) = Vm sin(2πft ) .
b) Maksimalna amplituda pobudnog napona odredjena je ulaskom operacionog pojačavača u
zasićenje. Tada je
vC max = VCC i vc min = 0 ,
odakle se dobija
V 1
Vm max = CC = 0,6 V .
2 10

RF 2.16. Na slici 2.16 je prikazan jedan transrezistansni

pojačavač. Operacioni pojačavač se može smatrati
idealnim, dok je Rg = 100 kΩ i RP = 10 kΩ .
− vi a) Odrediti otpornost RF tako da transrezistansa
∞
ig Rg + pojačavača bude rm = vi / ig = −10 kΩ .
RP
b) Odrediti otpornost Rur koju vidi pobudni generator ig .

Slika 2.16 Rešenje:

a) Pošto je u kolu primenjena negativna povratna sprega,
to je
v − = v + = 0 ⇒ vi = − RF ig ,
odakle se dobija transrezistansa pojačavača
rm = vi / ig = − RF ,
odnosno otpornost RF ,
RF = − rm = 10 kΩ .
b) Zbog primenjene negativne povratne sprege, otpornost koju vidi pobudni generator jednaka je
nuli
Rur = 0 .
2.18 Osnovi analogne elektronike

Rg 2.17. Na slici 2.17 je prikazan jedan transkonduktansni

ip pojačavač. Operacioni pojačavač se može smatrati
+ +
idealnim, dok je Rg = RP = 10 kΩ .
vg ∞
− a) Odrediti otpornost RF tako da transkonduktansa
−
RP pojačavača bude gm = ii / v g = 1mS .
b) Odrediti otpornost Rir koju vidi potrošač RP .

RF Rešenje:
a) Zbog ostvarene negativne povratne sprege je
Slika 2.17 v − = v + = v g ⇒ i p = v g / RF ,
odakle se dobija transkonduktansa pojačavača
Rg gm = i p / v g = 1/ RF ,
it
+ odnosno otpornost RF ,
∞ RF = 1/ gm = 1kΩ .
− +
vt b) Na slici 2.17a je prikazana šema za male signale iz koje se
− određuje otpornost koju vidi potrošač RP . Prema ovoj slici je
v − = v + = 0 ⇒ it = −v − / RF = 0 ,
RF odakle se zaključuje da je
Rir = vt / it → ∞ .

Slika 2.17a
2.18. Na slici 2.18 je prikazan jedan strujni pojačavač. Smatrati
da je operacioni pojačavač idealan, dok je: Rg = 10 kΩ ,
R p = 10 kΩ i R1 = 1kΩ .
− ip
a) Odrediti otpornost R2 tako da strujno pojačanje
ig ∞
Rg
+
pojačavača bude β = ii / ig = −50 .
RP b) Odrediti otpornost Rur koju vidi pobudni generator
ig .
i2 R2 c) Odrediti otpornost Rir koju vidi potrošač RP .
R1

Rešenje:
Slika 2.18 a) Zbog ostvarene negativne povratne sprege je
v − = v + = 0 ⇒ i2 = ig .
Primenom I Kirhofovog zakona dobija se
i p + i2 + R2i2 / R1 = 0 ⇒ i p = −ig (1 + R2 / R1 ) ,
odakle se nalazi strujno pojačanje pojačavača
i ⎛ R ⎞
β = p = − ⎜1 + 2 ⎟ ,
ig ⎝ R1 ⎠
odnosno otpornost R2 ,
R2 = − R1 ( β + 1) = 49 kΩ .
b) Zbog negativne povratne sprege otpornost koju vidi pobudni generator jednaka je nuli
Rur = 0 .
c) Iz istog razloga kao u prethodnoj tački otpornost koju vidi potrošač RP je
 2. Operacioni pojačavač 2.19

R Rir → ∞ .
vg R1
−
∞ 2.19. Na slici 2.19 je prikazan jedan transkonduktansni
vi
pojačavač. Smatrati da je operacioni pojačavač idealan.
+
R R1 a) Odrediti transkonduktansu pojačavača gm = ii / v g .
ip b) Odrediti otpornost Rur koju vidi pobudni generator v g .
c) Odrediti otpornost Rir koju vidi potrošač RP .
RP
Rešenje:
a) U kolu je ostvarena negativna povratna sprega jer je
Slika 2.19

it R R || RP
≥ .
R + R1 R || RP + R1
it R
R1 Zato važi:
+ −
vg − v − v − − vi v g − v + v + − vi
vt ∞ vi v+ = v− , = ⇒ = i
− + R R1 R R1
R1 +
R v + v + − vi v + v g − v vg
ip = + = + = ,
it R R1 R R R
odakle se dobija transkonduktansa pojačavača
RP ip 1
gm = = .
vg R
(a ) b) Otpornost koju vidi pobudni generator v g određuje
i1
se na osnovu šeme sa slike 2.19a. Koristeći rezultate
R iz prethodne tačke može se pisati:
R1
− v+ v+
vi v− = v+ , + + it = 0 ⇒ v − = v + = ( R || RP ) it ,
∞ R RP
+
R R1 v − = vt − Rit ⇒ ( R || RP ) it = vt − Rit ⇒

vt R2
it i1 Rur = = R − ( RP || R ) = .
+ it RP + R
vt c) Na slici 2.19b pokazana je šema iz koje se određuje
− otpornost koju vidi potrošač RP . Prema ovoj slici je
(b) v v v
v − = v + = vt , it = t − i1 = t − t = 0 ,
Slika 2.19 R R R
što znači da je otpornost koju vidi potrošač RP
v
Rir = t → ∞ .
it

2.20. Pobudni generatori imaju ems vG1 i vG 2 i unutrašnje otpornosti R g1 = R g 2 = 100Ω . Ako su
na raspolaganju jedan idealni operacioni pojačavač i potrebne otpornosti, projektovati kolo koje
obavlja funkciju:
a) v I = 3vG1 + 5vG 2 ;
b) v I = −3vG1 + 5vG 2 .
2.20 Osnovi analogne elektronike

Rešenje:
a) Na slici 2.20a je prikazano kolo koje obavlja
funkciju
Rg 1 R1′
R3 v I = 3vG1 + 5vG 2 .
vG1
Pošto je
+ vI ⎛ 9R ⎞ +
vG 2 +
Rg 2 R2′ vI = ⎜1 + ⎟ v = 10v ,
⎝ R ⎠
−
za prethodnu operaciju je potrebno da bude
R2 || R3 R1 || R3
9R = 0,3 i = 0,5 ,
R R2 || R3 + R1 R1 || R3 + R2
Slika 2.20a
gde je
R1 = R g1 + R1′ i R2 = R g 2 + R2′ .
Sređivanjem prethodnih jednakosti se dobija
R2 R3 R1 R3
= 0,3 i = 0,5 ,
R2 R3 + R1R3 + R2 R1 R2 R3 + R1R3 + R2 R1
odakle se nalaze nepoznate otpornosti
2 2
R1 = R3 i R2 = R3 .
3 5
Ako se usvoji da je R3 = 15kΩ , dobija se
R1 = 10 kΩ i R2 = 6 kΩ ⇒ R1′ = R1 − Rg1 = 9,9 kΩ i R2′ = R2 − Rg1 = 5,9 kΩ .
b) Na slici 2.20b je prikazano kolo koje obavlja operaciju
v I = −3vG1 + 5vG 2 .
Primenom principa superpozicije dobija se
R3 ⎛ R3 ⎞ R5
R2 R v = − v + ⎜ 1 + ⎟ vG 2 ,
vG1 Rg1 R1′
I G1
3 R1 ⎝ R1 || R2⎠ 4
R + R5

−
gde je
R ′
vI R1 = Rg1 + R1′ i R4 = R4′ + Rg 2 .
vG 2 g2 R4
+ Poređenjem željenog i ostvarenog se dobija da
mora biti
⎛ R ⎞ R5
R5 R3 = 3R1 i ⎜ 1 + 3 + 3 1 ⎟ = 5.
⎝ R2 ⎠ R4 + R5
Ako se usvoji da je R1 = R2 = 10 kΩ i R5 = 10 kΩ ,
Slika 2.20b
dobija se
2
R3 = 30kΩ i R4 = R5 = 4kΩ ⇒ R1′ = R1 − R g1 = 9,9kΩ i R4′ = R4 − Rg1 = 3,9kΩ .
5

vg 2.21. Operacioni pojačavač u kolu sa slike 2.21 ima konačno

+ vi diferencijalno pojačanje ad i faktor potiskivanja napona srednje
Ad , ρ vrednosti ρ = ad / as , dok su mu sve ostale karakteristike idealne.
− a) Odrediti naponsko pojačanje a = vi / v g .
ai − a
b) Odrediti relativnu grešku δ = , gde je ai naponsko
ai
Slika 2.21
pojačanje pojačavača u idealnom slučaju ad → ∞ i ρ → ∞ .
 2. Operacioni pojačavač 2.21

Rešenje:
a) Zavisnost izlaznog napona u funkciji ulaznih napona u kolu
+
v + operacionog pojačavača pokazanog na slici 2.21a data je sledećim
Ad , ρ vi izrazom
−
v − ⎛ a ⎞ ⎛ v ⎞
vi = ad vd + as vs = ad ⎜ vd + s vs ⎟ = ad ⎜ vd + s ⎟ ,
⎝ ad ⎠ ⎝ ρ⎠
Slika 2.21a
v+ + v−
vd = v + − v − , vs =.
2
Diferencijalni napon i napon srednje vrednosti ulaznih napona u kolu sa slike 2.21 su
v g + vi
vd = v + − v − = v g − vi i vs = ,
2
a posle smene postaje
⎡ 1 ⎛ v g + vi ⎞ ⎤ ⎡ ⎛ 1 ⎞⎤ ⎛ 1 ⎞
(
vi = ad ⎢ v g − vi + ⎜ )
ρ ⎝ 2 ⎠⎦ ⎟ ⎥ ⇒ vi ⎢1 + ad ⎜ 1 − ⎟ ⎥ = ad v g ⎜ 1 + ⎟,
⎣ ⎣ ⎝ 2ρ ⎠⎦ ⎝ 2ρ ⎠
odakle se dobija naponsko pojačanje
⎛ 1 ⎞
ad ⎜ 1 + ⎟
v
a= i = ⎝ 2ρ ⎠ .
vg ⎛ 1 ⎞
1 + ad ⎜ 1 − ⎟
⎝ 2ρ ⎠
b) Kada ad → ∞ i ρ → ∞ , naponsko pojačanje pojačavača postaje
ai → 1 ,
pa je relativna greška
⎛ 1 ⎞ a
ad ⎜ 1 + ⎟ 1− d
δ= i
a −a
= 1− a = 1− ⎝ 2ρ ⎠ = ρ
≈
1 1
− .
ai ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 ⎞ ad ρ
1 + ad ⎜ 1 − ⎟ 1 + ad ⎜ 1 − 2 ρ ⎟
⎝ 2ρ ⎠ ⎝ ⎠

2.22. Realni operacioni pojačavač AR

modeluje se preko idealnog
operacionog pojačavača AI i
jednosmernih neidealnosti, polariza-
R3 VOS I B1 cionih struja I B1 i I B 2 i naponskog
−
+

+ + vI ofseta (razdešenosti) VOS , slika 2.22.

vG AI Operacioni pojačavač se napaja iz
− − baterija VCC = −VEE = 12 V , dok je:
R2 = 9 R1 = 51kΩ , VOS = 1 mV ,
IB2
I B1 = 0, 45μA i I B 2 = 0,5μA .
AR a) Odrediti otpornost R3 tako da u
R2 odsustvu pobudnog signala
( vG = 0 ) bude VI = 0 .
b) Pod uslovom iz prethodne tačke,
R1 odrediti i nacrtati zavisnost
v I = f ( vG ) .

Slika 2.22
2.22 Osnovi analogne elektronike

Rešenje:
a) Primenom principa superpozicije se dobija
⎛ R ⎞ ⎛ R ⎞ ⎛ R ⎞
v I = ⎜ 1 + 2 ⎟ vG − ⎜ 1 + 2 ⎟VOS − ⎜ 1 + 2 ⎟ R3 I B1 + R2 I B 2 .
⎝ R1 ⎠ ⎝ R1 ⎠ ⎝ R1 ⎠
Da bi izlazni napon u mirnoj radnoj tački bio nula, potrebno je da bude
v v I = 0 = − (1 + R2 / R1 )VOS − (1 + R2 / R1 ) R3 I B1 + R2 I B 2 ⇒
I
R2 I B 2 − (1 + R2 / R1 )VOS I V
VCC R3 = = ( R1 || R2 ) B 2 − OS = 3, 4 kΩ .
(1 + R2 / R1 ) I B1 I B1 I B1
b) Pod uslovom iz prethodne tačke izlazni napon je
v I = (1 + R2 / R1 ) vG = 10vG .
~ 10 vG
0,1VEE 0 Ovakva zavisnost važi sve dok je operacioni pojačavač izvan
0,1VCC zasićenja. Ovo je ispunjeno kada je ulazni napon u opsegu
VEE /10 ≤ vG ≤ VCC /10 .
Kada je vG > VCC /10 = 1, 2 V , operacioni pojačavač je u pozitivnom
zasićenju
v I = VCC = 12 V ,
VEE
dok je pri vG < VEE /10 = −1, 2 V u negativnom zasićenju. Tada je
Slika 2.22a
v I = VEE = −12 V .
Na slici 2.22a prikazana je prenosna karakteristika v I = f ( vG ) .

2.23. Realni operacioni pojačavač modeluje se preko

R2 idealnog operacionog pojačavača i strujnih izvora
Ig I B+ I B+ = 100 nA i I B− = 100 nA koji predstavljaju ulazne
+ + vI polarizacione struje realnog operacionog pojačavača.
vg ∞ Poznato je R1 = 100 kΩ .
− − a) Odrediti naponsko pojačanje a = vi / v g .
R1
I B− b) Odrediti otpornost R2 tako da ulazna struja I g u
mirnoj radnoj tački bude I g = 0 .
∞ c) Odrediti vrednost izlaznog napona VI u mirnoj
Slika 2.23
radnoj tački.

Rešenje:
a) Naponsko pojačanje pojačavača je
a = vi / v g = 1 .
b) Prema Kirhofovim zakonima je
R I− R ⎛ R ⎞
I g = I B+ + I R 2 , I R 2 = − 1 B ⇒ I g = I B+ − 1 I B− = I B ⎜ 1 − 1 ⎟ , I B = I B+ = I B− ,
R2 R2 ⎝ R2 ⎠
odakle se dobija da je
R2 = R1 = 100 kΩ .
c) Napon na izlazu u mirnoj radnoj tački je
VI = R1I B− = 10 mV .
 2. Operacioni pojačavač 2.23

2.24. Radi kompenzacije ulazne polarizacione struje I1

paralelno sa ulazom operacionog pojačavača A1
IB
postavljeno je kolo sa pojačavačem A2 , koje ima iste
− polarizacione struje kao i pojačavač A1 , I B = 100 nA .
vI
I1 AI 1
Realni operacioni pojačavači A1 i A2 modelovani su
+ +
vG idealnim operacionim pojačavačima AI 1 i AI 2 i strujnim
IB izvorima I B , dok je R1 = 1MΩ .
−
R1 a) Odrediti tip bipolarnih tranzistora u ulaznom
diferencijalnom pojačavaču operacionih pojačavača
A1 i A2 .
IB b) Odrediti otpornost R2 tako da ulazna struja
+ polarizacije bude I1 = 0 .
AI 2
− Rešenje:
IB a) Ulazne struje u operacioni pojačavač imaju realni
smer kao i struja strujnih izvora kojim se modeluju
R2 polarizacione struje. Pošto struja ulazi u ulazne
priključke realnih operacionih pojačavača, na ulazu je
Slika 2.24 diferencijalni pojačavač sa NPN tranzistorima.
b) Pošto je u kolu pojačavača A2 ostvarena negativna
reakcija, to je
I1 = 2 I B + I R1 i R1I R1 = R2 I R 2 = − R2 I B .
Da bi struje I1 bila nula treba da je
R
I1 = 0 = 2 I B + I R1 ⇒ I R1 = −2 I B ⇒ − 2 I B = −2 I B ⇒ R2 = 2 R1 = 2 MΩ .
R1

C1 2.25. Operacioni pojačavač A1 ima na ulazu

vg + vi diferencijalni pojačavač sa NPN tranzistorima čije su
R2 A1 struje baze I B+ = I B− = I B = 0,5μA , dok mu se sve ostale
− karakteristike mogu smatrati idealnim. Poznato je
R1 = R2 = 10 kΩ i C1 = C2 → ∞ .
R1 C2 a) Odrediti naponsko pojačanje pojačavača a = vi / v g .
b) Odrediti otpornost koju vidi pobudni generator v g .
c) Odrediti vrednost izlaznog napona VI u mirnoj
Slika 2.25 radnoj tački.
ig
Rešenje:
vg + vi a) Na slici 2.25a prikazana je šema pojačavača za male
R2 A1
signale. S obzirom da je u kolu ostvarena negativna
−
reakcija, to je
vi = v − = v + = v g ,
R1 odakle se dobija da je naponsko pojačanje
a = vi / v g = 1 .
 2.24 Osnovi analogne elektronike

b) Na osnovu razmatranja iz prethodne tačke zaključuje se da je

Slika 2.25a
I B+ v+ − v−
iR 2 = = 0 ⇒ i g = iR 2 = 0 ,
R2
+ VI odakle se dobija otpornost koju vidi pobudni generator v g :
∞
R2 Ru = v g / ig → ∞ .
−
c) Na slici 2.25b prikazana je ekvivalentna šema kola
pojačavača u mirnoj radnoj tački. Prema ovoj slici izlazni napon
R1 I B− u mirnoj radnoj tački je
VI = − ( R1 + R2 ) I B+ = −10 mV .

Slika 2.25b
2.26. U kolu pojačavača sa slike 2.26 strujnim izvorima
I B = 1μA modelovan je uticaj ulaznih polarizacionih struja
operacionog pojačavača. Sve ostale
karakteristike ovog operacionog pojačavača
ig IB mogu se smatrati idealnim, dok je
+ + R1 = 1kΩ , R2 = 10 kΩ i R3 = 22 kΩ .
vI
vg R4 ∞ a) Odrediti otpornost R4 tako da ulazna
− − struja polarizacije bude I g = 0 .
IB b) Odrediti jednosmernu vrednost izlaznog
R3 ∞ napona VI u mirnoj radnoj tački.
R2
c) Odrediti naponsko pojačanje pojačavača
a = vi / v g .
R1
d) Odrediti otpornost koju vidi pobudni
∞ generator v g .

Rešenje:
Slika 2.26
a) Na slici 2.26a prikazana je ekvivalentna
šema pojačavača u mirnoj radnoj tački. Prema ovoj slici je
V + = V − ⇒ VR 3 = VR 4 ⇒ I R 4 = − R3 I B / R4 .
Struja koja protiče kroz pobudni generator v g u mirnoj radnoj tački je
I g = I B + I R 4 = I R 4 = I B − R3 I B / R4 ,
odakle se zaključuje da će ova struja biti nula kada je
R4 = R3 = 22 kΩ .

Ig IB ig
+ + +
VI vi
R4 ∞ vg R4 ∞
− − −
IB
R3 R2
R2 R1

Slika 2.26a Slika 2.26b

 2. Operacioni pojačavač 2.25

b) Na osnovu iste slike kao u prethodnoj tački zaključuje se da je izlazni napon u mirnoj radnoj
tački
VI = 2 R2 I B = 20 mV .
c) Na slici 2.26b prikazana je šema pojačavača za male signale. Prema ovoj slici naponsko
pojačanje je
a = vi / v g = 1 + R2 / R1 = 11 .
d) Na osnovu slike 2.26b zaključuje se da je
v+ − v−
ig = =0,
R4
odakle se dobija otpornost koju vidi pobudni generator
Ru = v g / ig → ∞ .

2.27. U kolu invertujućeg pojačavača

R2 upotrebljen je operacioni pojačavač koji je
modelovan idealnim operacioni pojačavačem i
IB
R1 I + + I B−
strujnim izvorima I B = B = 1μA i
+ − 2
vg vI
I OS / 2 ∞ IOS = I B+ − I B− = 0,1μA koji predstavljaju
− + uticaj ulaznih polarizacionih struja. Radi
IB kompenzacije uticaja polarizacionih struja na
R3 vrednost izlaznog napona u mirnoj radnoj
tački postavljen je otpornik R3 koji
zadovoljava uslov R3 = R1 || R2 . Poznato je
Slika 2.27
R2 = 100 R1 = 100 kΩ . Odrediti jednosmernu
vrednost izlaznog napona VI u mirnoj radnoj tački.

Rešenje:
Primenjujući princip nezavisnog dejstva generatora I B i IOS , slike 2.27a i 2.27b, dobija se
V I = VI ( I B ) + VI ( IOS ) .
IOS = 0 I B =0

R2 R2
IB
R1 R1
− −
VI VI
∞ I OS / 2 ∞
+ +

IB
R3 R3

Slika 2.27a Slika 2.27b

Prema slici 2.27a je
R1
V + = V − , V − = − ( R1 || R2 ) I B + VI , V + = − R3 I B ⇒
R1 + R2
2.26 Osnovi analogne elektronike

R1 ⎛ R ⎞
− ( R1 || R2 ) I B + VI = − R3 I B ⇒ VI = ⎜ 1 + 2 ⎟ ( R1 || R2 − R3 ) I B = 0 .
R1 + R2 ⎝ R1 ⎠
Prema slici 2.27b je
V − I OS V − − VI ⎛ R ⎞ I
V − = V + = R3 I OS / 2 , + + = 0 ⇒ VI = V − ⎜ 1 + 2 ⎟ + R2 OS ⇒
R1 2 R2 ⎝ R1 ⎠ 2
⎛ ⎛ R ⎞ ⎞I
VI = ⎜ R3 ⎜ 1 + 2 ⎟ + R2 ⎟ OS = R2 IOS = 10 mV .
⎝ ⎝ R1 ⎠ ⎠ 2

2.28. U kolu sa slika 2.28a i 2.28b upotrebljeni su opera-cioni pojačavač koji je modelovan
idealnim operacionim pojača-vačem i generatorom naponskog ofseta VOS = 1mV . Poznato je
R2 = 99 R1 = 9,9 kΩ .
a) Odrediti naponska pojačanja a1 = vi1 / v g i a2 = vi 2 / v g .
b) Odrediti jednosmerne vrednosti izlaznih napona VI 1 i VI 2 .

VOS VOS Rešenje:

− −
a) Naponska pojačanja
+

+ + + +
vI 1 vI 2 a1 i a2 međusobno su
vg ∞ vg ∞
− − − − jednaka
R
a1 = a2 = 1 + 2 = 100 .
R1
R1 R2 R1 R2
b) Pošto je kondenzator
otvorena veza u
∞
ustaljenom stanju,
naponi na izlazima kola
Slika 2.28a Slika 2.28b sa slike 2.28a i 2.28b
međusobno se razlikuju:
VI 1 = − (1 + R2 / R1 )VOS = −100 mV i VI 2 = −VOS = −1mV .

2.29. U kolu sa slike 2.29 operacioni

RX pojačavači se mogu smatrati idealnim, dok
je: R1 = 1 kΩ , R2 = 19 kΩ i R3 = 5 kΩ .
vg R3
+ a) Odrediti i nacrtati zavisnost naponskog
−
A1
vI pojačanja a = vi / v g u funkciji promene
A2
− + otpornosti RX , 0 ≤ R X ≤ 2 R3 ,
R3 a = f ( RX ) .
R2 R3
R1 b) Ako je v g = Vm ⋅ sin(2π ft ) , Vm = 1V ,
f = 1kHz , za obe granične vrednosti
Slika 2.29 otpornosti R X odrediti vremenski oblik
izlaznog napona v I (t ) .

Rešenje:
a) Operacioni pojačavač A1 sa otpornostima R1 i R2 čini neinvertujući pojačavač čije je pojačanje
a1 = 1 + R2 / R1 = 20 ⇒ v I 1 = 20v g .
 2. Operacioni pojačavač 2.27

a Primenom Kirhofovih zakona dobija se

10 v R ⎛ R ⎞
v +A2 = I 1 , v I = − X v I 1 + ⎜ 1 + X ⎟ v +A2 ⇒
2 R3 ⎝ R3 ⎠
RX ⎛ R ⎞v
vI = − vI 1 + ⎜1 + X ⎟ I 1 ⇒
R3 ⎝ R3 ⎠ 2
R3 2 R3
v ⎛ R ⎞ ⎛ R ⎞
0 RX v I = I 1 ⎜ 1 − X ⎟ = 10v g ⎜ 1 − X ⎟ ⇒
2 ⎝ R3 ⎠ ⎝ R3 ⎠
vi ⎛ R ⎞
a=
= 10 ⎜ 1 − X ⎟ .
vg ⎝ R3 ⎠
−10 Zavisnost pojačanja a od promene položaja
klizača potenciometra R X , 0 ≤ R X ≤ 2 R3 prikazana
Slika 2.29a
je na slici 2.29a.
b) Kada je R X = 0 pojačanje je a = +10 , pa je
v I (t ) = 10V ⋅ sin(2π ft ) ,
dok je pri R X = 2 R3 izlazni napon
v I (t ) = −10V ⋅ sin(2π ft ) .

vI 2 2.30. U kolu sa slike

vG 2.30a operacioni
+ pojačavač A1 se može
v I 1 vU 2 v I 2 vI
A1 A2 ~ a21 smatrati idealnim.
− Pojačavač A2 ima
R2 ulaznu otpornost
0 vU 2 Ru → ∞ , izlaznu ot-
R1 ~ a22 pornost Ri → 0 , dok
mu je karakteristika
naponskog pojačanja
Slika 2.30a Slika 2.30b
pokazana na slici
2.30b, gde je a21 = 0,9
i a22 = 0,8 . Poznato je R2 = 9 R1 = 9 kΩ . Odrediti i nacrtati zavisnost v I = f ( vG ) i v I 1 = g ( vG ) .

Rešenje:
I za pozitivne i za negativne vrednosti napona na izlazu pojačavača A2 u kolu je ostvarena
vI 1 vI negativna povratna sprega. Pošto je
pojačavač A1 idealan, to je
~ 10 / a21 v vi
~ 10 v − = v + = vG ⇒ G = ⇒
R1 R1 + R2
⎛ R ⎞
v I = ⎜ 1 + 2 ⎟ vG = 10vG .
0 vG 0 vG ⎝ R1 ⎠
~ 10 / a22 ~ 10 Prethodna zavisnost ne zavisi od znaka
ulaznog, odnosno izlaznog napona.
Napon na izlazu operacionog
pojačavača A1 za nenegativne vrednosti
Slika 2.30c
2.28 Osnovi analogne elektronike

ulaznog napona menja se po zakonu

vI 10
vI 1 = = vG = 11,1 vG , vG ≥ 0 ,
a21 a21
dok je za negativne vrednosti
vI 10
vI 1 = = vG = 12,5 vG , vG < 0 .
a22 a22
Na slici 2.30c prikazane su prenosne karakteristike v I = f ( vG ) i v I 1 = g ( vG ) .

2.31. U kolu sa slike 2.31 operacioni pojačavači se mogu

R R smatrati idealnim.
a) Odrediti polaritet ulaznih priključaka operacionih
A2 pojačavača tako da u kolu bude ostvarena negativna
povratna sprega.
R
vg R b) Pod uslovom iz tačke a) odrediti naponsko pojačanje
vi a = vi / v g .
A1
Rešenje:
a) Sečenjem β a kruga dobija se kolo prikazano na slici
2.31a. Posle ovoga je
Slika 2.31 v1 = vt / 2 i v2 = vt / 2 .
Da bi u kolu bila ostvarena negativna povratna sprega fazni stavovi napona vr i vt moraju se
razlikovati u opštem slučaju za ( 2k + 1) π , k = ... − 1, 0,1,... . U našem slučaju ovaj uslov može biti
ispunjen na dva načina. Ako je gornji priključak operacionog pojačavača A2 plus priključak, zbog
većeg pojačanja po kolu povratne sprege gde se nalazi pojačavač A1 njegov priključak v2 treba da
je plus priključak. Ako napon vt poraste, za isti iznos porašće i naponi v1 i v2 . Zbog operacionog
pojačavača A1 veći je porast napona v3 od napona v1 .
Da bi u kolu bila ostvarena negativna povratna sprega
R R napon vr treba da opada, a ovo će biti ispunjeno kada
vr je donji priključak operacionog pojačavača A1 minus
+ A2 v1
priključak.
R vt
−
Drugi način povezivanja priključaka koji obezbeđuje
R
negativnu povratnu spregu je da je gornji priključak
v2 operacionog pojačavača A2 minus priključak. Usled
A1 v3
ovoga i uslova za primenu negativne povratne sprege,
ϕ ( vr / vt ) = ( 2k + 1) π , priključak v2 treba da je
minus priključak operacionog pojačavača A1 .
Slika 2.31a
Oba načina su teorijski moguća. Praktično je moguć
samo drugi način povezivanja operacionih pojačavača u kolo. Naime, zbog kašnjenja signala kroz
kolo pojačavača A1 u prvom slučaju, u kolu će postojati pozitivna povratna sprega, a kolo će biti
nestabilno. U drugom slučaju (gornji priključak pojačavača A2 je minus) i pre povezivanja
pojačavača A1 u kolu pojačavača A2 je postojala negativna reakcija (lokalna).
b) Kada je u kolu ostvarena negativna reakcija, tada je
( )
vi 2 = 2v I i 2vi + v g / 2 = 0 ⇒ a = vi / v g = −1/ 2 .

2.32. U kolu sa slike 2.32 operacioni pojačavači se mogu smatrati idealnim.

 2. Operacioni pojačavač 2.29

a) Odrediti polaritet ulaznih priključaka operacionih

vg pojačavača tako da u kolu bude ostvarena negativna
vi povratna sprega.
A1 b) Pod uslovom iz tačke a) odrediti naponsko pojačanje
R a = vi / v g .
R

Rešenje:
R
A2 a) Pošto se povratna sprega vraća samo na jedan ulazni
priključak operacionih pojačavača, za primenu negativne
R povratne sprege gornji priključak pojačavača A2 treba da je
minus priključak. Zbog ovoga donji priključak pojačavača A1
Slika 2.32 treba da bude plus priključak. Na ovaj način je po kružnom
toku signala ostvaren fazni stav od π .
b) Pojačavač A2 se nalazi u konfiguraciji jediničnog invertora, pa je
vi 2 = −vi .
Preko razdelnika napona se dobija
vi 2 / 2 = −vi / 2 = v g ⇒ a = vi / v g = −2 .

9R R 2.33. U kolu sa slike 2.33

operacioni pojačavači su
R idealni, napajaju se iz
baterija VCC = −VEE = 5V ,
R dok je R = 10 kΩ i
− + vP − −
A1 A2 RP = 50 Ω .
vg + RP + a) Odrediti naponsko
pojačanje a = v p / v g .
b) Odrediti maksimalnu
Slika 2.33
amplitudu simetričnog
neizobličenog napona na potrošaču V pm max .

Rešenje:
a) U kolu oba operaciona pojačavača ostvarena je negativna povratna sprega, pa je
⎛ 9R ⎞
v −A1 = v +A1 = v g , v −A2 = v +A2 = 0 ⇒ vP+ = ⎜ 1 + − +
⎟ v g = 10v g i vP = −vP = −10v g ⇒
⎝ R ⎠
vP = vP+ − vP− = 20v g ⇒ a = v p / v g = 20 .
b) S obzirom da su naponi na izlazima operacionih pojačavača protivfazni, maksimalna amplituda
napona na potrošaču je
V pm max = VCC − VEE = 2VCC = 10 V .

2.34. U kolu pojačavača sa slike 2.34 operacioni pojačavač je idealan, parametri MOS tranzistora su
VT = 1V i B = μnCoxW / L = 1mA/V 2 , dok je R1 = 1MΩ , R2 = 10kΩ i VR > 0V .
a) Ako je vU = 0 , odrediti minimalnu vrednost napona VR = VR min za koju je tranzistor izvan
oblasti zakočenja.
b) Ako je VR > VR min , pod uslovom iz prethodne tačke, odrediti u kom režimu radi tranzistor.
c) Ako tranzistor ostaje u oblasti rada iz prethodne tačke, odrediti zavisnost v I = f ( vU ,VR ) .
2.30 Osnovi analogne elektronike

R1 R1 i2 R2 Smatrati da je iD >> i1 .
+ d) Odrediti zavisnost pojačanja a = dvI / dvU u
VR i1 funkciji referentnog napona VR , a = g (VR ) .
− − vI
M1 iD ∞ Rešenje:
vU +
a) U kolu je ostvarena negativna povratna sprega,
Slika 2.34 te je
vU = v + = v − = 0 ⇒ vDS = 0 i
R1 V
vG = VR = R .
R1 + R1 2
Da bi tranzistor bio izvan oblasti zakočenja, potrebno je da bude ispunjen uslov
vGS > VT ⇒ VR = VR min = 2VT = 2V .
b) Pošto je
vGS > VT i vDS = 0 < vGS − VT ,
tranzistor je u triodnoj oblasti.
c) Struja drejna MOS tranzistora u triodnoj oblasti je
⎛ v ⎞
iD = BvDS ⎜ vGS − VT − DS ⎟ ,
⎝ 2 ⎠
odakle se dobija da je
⎛V + v v ⎞ ⎛V ⎞
iD = BvU ⎜ R U − VT − U ⎟ = BvU ⎜ R − VT ⎟ .
⎝ 2 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠
Na osnovu struje drejna dobija se izlazni napon
⎛ ⎛V ⎞⎞
vI = vU + R2i2 = vU + R2 ( iD + i1 ) ≈ vU + R2iD = vU ⎜ 1 + BR2 ⎜ R − VT ⎟ ⎟ .
⎝ ⎝ 2 ⎠⎠
d) Naponsko pojačanje je
dv v ⎛V ⎞
a = I = i = 1 + BR2 ⎜ R − VT ⎟ = −9 + 5VR .
dvU vu ⎝ 2 ⎠
Kolo predstavlja naponski kontrolisani pojačavač, a pojačanje je linearna funkcija kontrolnog
napona VR . Kada je tranzistor zakočen pojačanje je najmanje
V amin = 1 .
DD
RD ∞ 2.35. U kolu sa slike 2.35
operacioni pojačavač se može
RD smatrati idealnim, napaja se iz
+ ∞ baterije VDD = 12 V , dok je:
vI vP
∞ B = 1mA/V 2 , VT = 1V , λ → 0 ,
− R2 = 33kΩ , R4 = 10 kΩ ,
R4 RP
RD = 10 kΩ i RP = 10 kΩ .
R1 ∞ R2 a) Odrediti otpornost R3 tako
+ M1 da napon na izlazu
R3
vg operacionog pojačavača u
− mirnoj radnoj tački bude
VI = VDD / 2 .
Slika 2.35 b) Odrediti otpornost R1 tako
 2. Operacioni pojačavač 2.31

da naponsko pojačanje bude a = v p / v g = −10 .

c) Odrediti otpornost Ru koju vidi pobudni generator v g i otpornost Ri koju vidi potrošač RP .

Rešenje:
a) U mirnoj radnoj tački kondenzatori su otvorene veze, a pošto je u kolu ostvarena negativna
reakcija, to je
V − VI
I D = DD = 300μA ⇒ VGS = VT + 2 I D / B = 1,77 V ,
2 RD
R3 R4 R4
VGS = VI ⇒ R3 = = = 4, 2 kΩ .
R3 + R4 VI
−1
VDD
−1
VGS 2VGS
b) Na slici 2.35a je pokazana šema
pojačavača za male signale. Pošto je
RD operacioni pojačavač idealan, a u kolu
je primenjena negativna povratna
vi
sprega, struja drejna jednaka je nuli
RD id = 0 .
vi + vi v p Stoga je
∞ vg v
id → 0 − v gs = 0 ⇒ =− x ⇒
R4 RP R1 R4
vx R2 || R3
vx = vp ,
R1 R4 + R2 || R3
R2
+ M1 odakle se dobija naponsko pojačanje
vg R3 vp 1
a= =− ,
− vg R 1 R 2 || R3
R2 R4 + R2 || R3
Slika 2.35a
odnosno otpornost R1 ,
1
R1 = − = 12, 2 kΩ .
a R2 || R3
R2 R4 + R2 || R3
c) Prema šemi za male signale otpornost koju vidi pobudni generator je
Ru = R1 = 12, 2 kΩ ,
a pošto je operacioni pojačavač idealan, otpornost koju vidi potrošač RP je
Ri = 0 .

i1 i2 2.36. U kolu sa slike 2.36 svi tranzistori

VC VC
+ + su identičnih parametara, a operacioni
M3 M 4 pojačavači su idealni.
− − a) Ako su tranzistori M1 i M 2 u
triodnoj oblasti, odrediti zavisnost
iI = f ( v1 − v2 ) , iI = i1 − i2 .
v1 M1 M 2 v2 b) Ako je v1 = v2 = V , odrediti opseg
vrednosti napona Vmin ≤ V ≤ Vmax u
kojem važi prethodna zavisnost.
Slika 2.36
2.32 Osnovi analogne elektronike

Rešenje:
a) S obzirom da je u kolu ostvarena negativna povratna sprega i da su operacioni pojačavači idealni,
to je
vDS1 = vDS 2 = VC .
Prema I Kirhofovom zakonu je
i1 = iD3 = iD1 i i2 = iD 4 = iD 2 ,
a pošto su tranzistori M1 i M 2 u triodnoj oblasti, to je
⎛ v ⎞ ⎛ V ⎞
i1 = B1 ⎜ vGS1 − VT − DS1 ⎟ vDS1 = B ⎜ v1 − VT − C ⎟ VC i
⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠
⎛ v ⎞ ⎛ V ⎞
i2 = B2 ⎜ vGS 2 − VT − DS 2 ⎟ vDS 2 = B ⎜ v2 − VT − C ⎟ VC ,
⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠
odakle se dobija
⎛⎛ V ⎞ ⎛ V ⎞⎞
iI = i1 − i2 = BVC ⎜ ⎜ v1 − VT − C ⎟ − ⎜ v2 − VT − C ⎟ ⎟ = BVC ( v1 − v2 ) .
⎝⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠⎠
b) Minimalna vrednost napona V određena je zakočenjem tranzistora M 1 i M 2
Vmin = VT ,
dok je maksimalna vrednost ovog napona određena izlaskom istih tranzistora iz triodne oblasti
Vmax = VC + VT .

VSS 2.37. U pojačavaču sa slike 2.37 operacioni

pojačavač je idealan i napaja se iz baterija
R1 R1
VSS = −VDD = 12 V . Parametri JFET-ova su:
1 vI VP = 2 V , I DSS = 4 mA i λ → 0 , dok je
2 R1 = 100 kΩ .
a) Odrediti polaritet ulaznih priključaka operacionog
pojačavača tako da u kolu bude ostvarena
+ J1 J 2
negativna reakcija.
vU b) Ako su tranzistori u zasićenju, odrediti zavisnost
− VDD v I = f ( vU ) .
c) Odrediti opseg ulaznog napona
Slika 2.37 vU min ≤ vU ≤ vU max u kojem važi prethodna
zavisnost.

Rešenje:
a) S obzirom na to da je gornji priključak tranzistora J 2 sors, priključak 2 operacionog pojačavača
treba da je minus priključak. Ovako se postiže da je fazni stav po kružnom toku signala π .
b) S obzirom da je pojačanje pojačavača a → ∞ , potencijali sorsa oba tranzistora su jednaki, a
pošto su i otpornici u sorsu jednaki i struje drejna međusobno su im jednake, odnosno naponi
gejt-sors. Na osnovu prethodnog se zaključuje da je
v I = vU .
c) Kada su tranzistori u zasićenju struje drejna su im jednake. Minimalna vrednost ulaznog napona
određena je ulaskom tranzistora J1, J 2 u triodnu oblast
vU min = VDD − vDG max = VDD + VP = −10 V .
Maksimalna vrednost ulaznog napona može biti određena ulaskom u zakočenje tranzistora J1, J 2 ,
vU max1 = VSS + vGS max = VSS + VP = 14 V .
 2. Operacioni pojačavač 2.33

Međutim, ovo nije ograničavajući faktor. Pošto će pre toga izlaz operacionog pojačavača otići u
pozitivno zasićenje, ovo određuje maksimalnu vrednost ulaznog napona
vU max = v I max = VSS = 12 V .
VDD
R1 R1 2.38. U pojačavaču sa slike 2.38 operacioni
pojačavač je idealan i napaja se iz baterija
− vI VDD = −VSS = 12 V . Parametri JFET-ova su:
∞
VP = −1, 2 V , I DSS = 2,5mA i λ → 0 , dok je
+
R1 = 10 kΩ i R3 = 1kΩ
+ J1 J 2 a) Odrediti otpornosti R2 i R4 tako da je struja
vU R3
R4 drejna u mirnoj radnoj tački I D1 = 250μA , a
− naponsko pojačanje a = vi / vu = 10 .
J3 b) Ako je VP1 = 1,01VP i VP 2 = 0,99VP , odrediti
vrednost izlaznog napona u mirnoj radnoj tački.

R2 Rešenje:
VSS a) U kolu je primenjena negativna povratna sprega
Slika 2.38 usled čega su struje drejna međusobno jednake.
Naponi gejt-sors diferencijalnog para takođe su
jednaki, pa je u mirnoj radnoj tački
VU = 0 ⇒ VI = 0 .
Tranzistor J 3 sa otpornikom R2 čini strujni izvor, tako da je

I D 3 = 2 I D1 ⇒ R2 =
(
VP 1 − I D 3 / I DSS ) = VP (1 − 2 I D1 / I DSS ) = 1,33kΩ .
I D3 2 I D1
Pošto su naponi na gejtovima diferencijalnog para jednaki, to je
v vI v R
vG 2 = vG1 = vU i U = ⇒ I = 1+ 4 .
R3 R3 + R4 vU R3
Iz uslova da je naponsko pojačanje
a = vi / vu = 10 = 1 + R4 / R3 ,
dobija se otpornost R4 ,
R4 = R3 ( a − 1) = 9 R3 = 9 kΩ .
b) Zbog negativne povratne sprege i pored različitih napona praga struje drejna diferencijalnog para
ostaju međusobno jednake. Pošto je
I D1 + I D 2 = 2 I D1 = I D 3 ⇒ I D1 = I D 2 = I D 3 / 2 .
Napon na gejtu JFET-a J 2 u mirnoj radnoj tački je
⎛ I D1 ⎞ ⎛ I D1 ⎞ ⎛ I D1 ⎞
VG 2 = VGS 2 − VGS1 = VP 2 ⎜ 1 −
⎜ ⎟⎟ − VP1 ⎜⎜ 1 − ⎟⎟ = (VP1 − VP 2 ) ⎜⎜ − 1⎟ ,
⎟
⎝ I DSS ⎠ ⎝ I DSS ⎠ ⎝ I DSS ⎠
pa je izlazni napon
⎛ R ⎞ ⎛ R ⎞ ⎛ I D1 ⎞
VI = ⎜ 1 + 4 ⎟VG 2 = ⎜ 1 + 4 ⎟ (VP1 − VP 2 ) ⎜ − 1⎟ = 164 mV .
⎜ I ⎟
⎝ R3 ⎠ ⎝ R3 ⎠ ⎝ DSS ⎠

2.39. U kolu sa slike 2.39 operacioni pojačavači su idealni, napajaju se iz baterija

VCC = −VEE = 12 V , dok je R = 10 kΩ .
2.34 Osnovi analogne elektronike

a) Ako je vG = VG 0 + Vm sin ( 2π ft ) , VG 0 = 5V i f = 1kHz , odrediti napone na izlazima svih

operacionih pojačavača.
b) Odrediti maksimalnu amplitudu napona pobudnog generatora Vm max , za koju se na izlazima
svih operacionih pojačavača dobija neizobličen napon.
c) Odrediti otpornost koju vidi pobudni generator.
R R
− R R − vI
− ∞ A2 − R A4
A1 + vI 2 A3 +
+ vI1 + vI 3
+ R
vG R
−

Slika 2.39
Rešenje:
a) Pošto su operacioni pojačavači idealni, a u kolu je ostvarena negativna povratna sprega, to je
v I 1 (t ) = vG (t ) , v +A2 (t ) = Vm sin ( 2π ft ) , v I 2 (t ) = v +A2 (t ) = Vm sin ( 2π ft ) ,
R v (t ) + v I 3 (t ) VG 0
v I 2 (t ) = − v I 2 (t ) = −Vm sin ( 2π ft ) , v A+ 4 (t ) = G
v I 3 (t ) = − = = 2,5V i
R 2 2
⎛ R⎞
v I (t ) = ⎜ 1 + ⎟ v +A4 (t ) = 2v +A4 (t ) = VG 0 = 5V
⎝ R⎠
.
R R b) Na osnovu prethodne tačke se
R −
vt R zaključuje da je:
− R A4 v I (t ) = VG 0 = 5V , v I 1 (t ) = VG 0 = 5V ,
A3 +
+ −vt v I 2 (t ) = 0 i v I 3 (t ) = 0 .
Operacioni pojačavač A1 ući će u
it R zasićenje kada postane
+ v I 1max = VCC = VG 0 + Vm max ,
vt odakle se dobija maksimalna amplituda
− ulaznog napona
Vm max = VCC − VG 0 = 7 V .
c) Na slici 2.39a pokazana je uprošćena
Slika 2.39a
šema za male signale iz koje se
određuje otpornost koju vidi pobudni generator. Prema ovoj slici je
v −v 2v v
vi1 = vt , vi 2 = vt , vi 3 = − vt i it = t i 3 = t = t ,
2R 2R R
odakle se dobija da je otpornost koju vidi pobudni generator
Ru = vt / it = R = 10 kΩ .

2.40. U kolu sa slike 2.40 operacioni pojačavači se mogu smatrati idealnim, a poznato je: R = 50 Ω
i R1 = 323,6 Ω .
a) Ako je v X = 0 odrediti otpornosti koje se vide na priključcima 1, 2 i 3, R10 , R20 i R30 .
b) Ako je v X = 0 , v g 2 = 0 i v g 3 = 0 , a v g1 = 1V sin ( 2π ft ) odrediti napone na priključcima v2 i
v3 .
 2. Operacioni pojačavač 2.35

c) Ponoviti prethodnu tačku ako je priključak 2 otvoren ( ig 2 = 0 ).

d) Ponoviti tačku b) ako je priključak 2 kratkospojen sa masom.
e) Ako je izlaz poslednjeg operacionog pojačavača dovede na ulaz prvog operacionog, v X = v I 3 ,
ponoviti tačku b).
f) Ako je v g1 = 0 , v g 2 = 1V sin ( 2π ft ) i v g 3 = 0 , odrediti napone na priključcima v1 i v3 .
vX 2R v1 R
X +

⇐ R10 v g1
2R −
R1
R1
− 2R v2 R
A1 +
+ vI 1
2R ⇐ R20 vg 2
2R −
R1
R1
− 2R v3 R
A2 +
+ vI 2
⇐ R30 vg 3
2R 2R −
R1
R1
−
A3 vI 3
+
2R

Slika 2.40
Rešenje:
a) Operacioni pojačavači su idealni, pa su im izlazne otpornosti jednake nuli. Stoga je
R10 = R20 = R30 = 2 R || 2 R = R = 50 Ω .
Pošto je ista i unutrašnja otpornost generatora v gj , j =1,2,3 , ostvareno je prilagođenje po snazi.
b) S obzirom na prethodni rezultat
R v g1 ( t )
v1 (t ) =
v g1 (t ) = = 0,5V ⋅ sin ( 2π ft ) .
R+R 2
Napon na plus priključku operacionog pojačavača A1 je nula, pa je
vi1 (t ) = − ( R1 / 2 R ) v1 (t ) = −1,618V ⋅ sin ( 2π ft ) .
Napon na plus priključku drugog operacionog pojačavača je
2R
v +A2 = vi1 ,
2 R + R1
pa se primenom I Kirhofovog zakona dobija
vi1 − v2 v2 − v +A2 v2
= + ⇒
2R 2R R
1 4 R + R1 R 4 R + R1 1
v2 ( t ) = vi1 (t ) = − 1 v g1 (t ) = − v g1 (t ) = −0,5V ⋅ sin ( 2π ft ) .
4 2 R + R1 8R 2 R + R1 2
2.36 Osnovi analogne elektronike

Kada se znaju naponi vi1 i v2 , primenom principa superpozicije dobija se

2R ⎛ R1 ⎞ R1 R1 ⎛ R1 4 R + R1 ⎞ 16 R 2 + 4 RR1 − R12
vi 2 = ⎜1 + ⎟ vi1 − v2 = vi1 − v2 = vi1 ⎜ 1 − ⎟ = vi1 ⇒
2 R + R1 ⎝ 2 R ⎠ 2R 2R ⎝ 8 R 2 R + R1 ⎠ 8 R ( 2 R + R1 )
vi 2 = 1,794 ⋅ 10−5 vi1 ≈ 0 .
Po analogiji sa naponom v2 može se dobiti i napon na priključku 3:
1 4 R + R1
v3 = vi 2 = 5,544 ⋅ 10−6 vi1 ≈ 0 .
+
4 2 R R1
Napon na izlazu poslednjeg operacionog pojačavača je

( )
2
vi 3 = 1,794 ⋅ 10−5 vi 2 = 1,794 ⋅ 10−5 vi1 ≈ 0 .
c) Kada je otvoren priključak 2, ig 2 = 0 , napon na izlazu operacionog pojačavača A1 se ne menja
( Ri1 = 0 )
v1 (t ) = 0,5V ⋅ sin ( 2π ft ) , vi1 (t ) = − ( R1 / 2 R ) v1 (t ) = −1,618V ⋅ sin ( 2π ft ) ,
dok je
1⎛ ⎛ 2R ⎞ ⎞ 1 4R
v2 ( t ) = ⎜ vi1 (t ) + ⎜ ⎟ vi1 (t ) ⎟ = vi1 (t ) = −1V ⋅ sin ( 2π ft ) .
2⎝ ⎝ 2 R + R1 ⎠ ⎠ 2 2 R + R1
Kao što se vidi ova vrednost je dva puta veća od vrednosti kada je priključak 2 prilagođen
potrošaču po snazi.
Napon na izlazu drugog operacionog pojačavača je
2R ⎛ R1 ⎞ R1 8R 2 − R12
vi 2 (t ) = ⎜ 1 + ⎟ i1
v ( t ) − v ( t ) = v ( t ) = − vi1 (t ) = 1,618V ⋅ sin ( 2π ft ) ,
4 R ( 2 R + R1 )
i1 i1
2 R + R1 ⎝ 4 R ⎠ 4R
odakle se dobija
1 4 R + R1
v3 (t ) = vi 2 (t ) = 0,309 ⋅ vi 2 (t ) = 0,5V ⋅ sin ( 2π ft ) .
4 2 R + R1
d) Kada je priključak dva uzemljen, tada je
2R ⎛ R1 ⎞
vi 2 (t ) = ⎜1 + ⎟ vi1 (t ) = vi1 (t ) = −1, 618V ⋅ sin ( 2π ft ) i
2 R + R1 ⎝ 2 R ⎠
1 4 R + R1
v3 (t ) = vi 2 (t ) = 0,309 ⋅ vi 2 (t ) = −0,5V ⋅ sin ( 2π ft ) .
4 2 R + R1
e) Kada se izlaz operacionog pojačavača A3 dovede na ulaz X, naponi u kolu se neće promeniti u
odnosu na tačku b)
v1 = 0,5V ⋅ sin ( 2π ft ) , v2 = −0,5V ⋅ sin ( 2π ft ) i v3 (t ) ≈ 0 .
f) Sada je priključak 2 generator dok su priključci 1 i 3 prilagođeni potrošači. Zbog simetrije kola
sada je
v2 = 0,5V ⋅ sin ( 2π ft ) , v3 = −0,5V ⋅ sin ( 2π ft ) i v1(t ) ≈ 0 .
Kolo obavlja funkciju cirkulatora.

2.41. U kolu sa slike 2.41 upotrebljeni su idealni operacioni pojačavači koji se napajaju iz baterije
VCC = 5V , dok je: v g = Vm sin(2πft ) , f = 1kHz , R = 10kΩ , R1 = 50Ω i RP = 600Ω .
a) Odrediti polaritet ulaznih priključaka operacionih pojačavača A1 − A4 tako da u kolu bude
ostvarena negativna povratna sprega.
Pod uslovom iz tačke a) odrediti:
b) zavisnost v P ( v g ) u funkciji parametara kola;
 2. Operacioni pojačavač 2.37

c) otpornost koju vidi potrošač RP ;

d) maksimalnu vrednost amplitude Vm max pri kojoj još uvek važi zavisnost iz tačke b).

R
R1 ∞
A2

R
R R VCC

R +
RP vP
vg A1 A3
−
∞ R
R R
R
R
R1
A4
∞
R

Slika 2.41
Rešenje:
a) Operacioni pojačavači A1 i A3 imaju povratnu spregu vraćenu samo na jedan ulaz. Po kružnom
toku signala fazni stav treba da je π , pa su stoga gornji ulazni priključci ovih pojačavača minus
priključci. Na osnovu faznih stavova i vrednosti otpornosti u kolu pojačavača za primenu negativne
povratne sprege potrebno da gornji ulazni priključci pojačavača A2 i A4 budu minus priključci.
b) Zbog ostvarene negativne povratne sprege kolo je
R linearno. Stoga ćemo primeniti princip superpozicije
− R1 delovanja baterije za napajanje i pobudnog
A2 generatora v g . Kada deluje samo baterija VCC
+ V I 2
ekvivalentno kolo pojačavača je prikazano na slici
R 2.41a. Prema ovoj slici je:
R R VI 1 = VI 3 = VCC / 2 = 2,5V ,
1 ⎛ VCC ⎞ V
VCC / 2 R V A+2 =
⎜ + VI 4 ⎟ i VI 2 = − CC + 2V A+2 ,
VCC / 2 2⎝ 2 ⎠ 2
VCC / 2 odakle se dobija da je
R R VI 2 = VI 4 .
Pošto je
− R R + R1 VCC
R R1 V A+4 = VI 2 + i
A4 2 R + R1 2 R + R1 2
+ VI 4
V
R VI 4 = − CC + 2V A+4 ,
2
smenom se dobijaju jednosmerne vrednosti napona
Slika 2.41a
na izlazima pojačavača A2 i A4 :
VI 2 = VI 4 = VCC / 2 = 2,5V .
S obzirom da je potrošač kapacitivno spregnut sa kolom pojačavača
2.38 Osnovi analogne elektronike

VP (VCC ) = 0 .
Ekvivalentna šema kola kada u8
R kolu deluje samo generator v g
− R1 va
A2 prikazana je na slici 2.41b. Prema
+ vi 2 ovoj slici je
v i 2 = − v g + v b , vi 4 = v g + v a ,
R
R vi 2 − va va − v g vi
R = + i
R1 2R RP
vg +
vi 4 − v b v b v
RP vp = − i .
R1 2 R RP
−
Sabiranjem prethodne dve
vg R jednakosti dobija se
R va + vb = v g ,
R
dok njihovo oduzimanje daje
− R1 1 2
A4 −
vp 2 R R1
+ vi 4 vb = ≈ −0.92 .
vg 1 2 2
R + +
2 R R1 RP
Pošto je
Slika 2.41b
va + vb = v g i va − vb = v p ,
sabiranjem i oduzimanjem se dobija
2va = v g (1 − 0,92 ) i 2vb = v g (1 + 0, 92 ) ⇒ va = 0,04v g i vb = 0,96v g ⇒
vi 4 = v g + va = 1,04v g i vi 2 = −v g + 0,96v g = −0,04v g .
c) Na slici 2.41c prikazana je šema iz
R koje se određuje otpornost koju vidi
− R1 v t1 potrošač RP Prema ovoj slici je
A2 v v −v
+ vi 2 it = t1 + t1 t 2 i
2R R1
R v v −v
R R it = − t 2 + t1 t 2 .
2R R1
+ Sabiranjem prethodnih jednakosti
vt it dobija se
v −v 2
− 2it = t1 t 2 + ( vt1 − vt 2 ) ,
2R R1
R odnosno
R
R ⎛ 1 2 ⎞
2it = vt ⎜ + ⎟,
− R1 ⎝ 2 R R1 ⎠
A4 odakle se dobija otpornost koju vidi
+ vi 4 v t 2 potrošač
R v 2 2 ( 2 RR1 )
Ri = t = = ⇒
it 1 2 4 R + R
+ 1
Slika 2.41c 2 R R1
Ri = 4 R || R1 ≈ R1 = 50 Ω .
d) Primenom principa superpozicije za napone na izlazima operacionih pojačavača se dobija
 2. Operacioni pojačavač 2.39

VCC V V V
+ v g , v I 2 = CC − 0,04v g , v I 3 = CC i v I 4 = CC + 1,04v g .
vI1 =
2 2 2 2
Očito je da je maksimalna amplituda napona pobudnog generatora određena ulaskom
operacionog pojačavača A4 u zasićenje:
V /2
Vm max = CC = 2,4V .
1,04

2.42. U kolu sa slike 2.42 operacioni pojačavači su idealni, svi bipolarni tranzistori su identičnih
karakteristika sa β F → ∞ i VCES = 0, 2 V , parametri MOS tranzistora su: B = 1mA/V 2 , VT = 1V i
λ → 0 , dok je: VDD = −VSS = 5V , I 0 = 500μA i R1 = R2 = 10kΩ .
a) Ako je VB = 0 i v1 = 0
VDD
odrediti sve struje
M2 M4 R2 drejna, kao i sve
M1 M3 kolektorske struje u
+ + − kolu.
v2
A1 A2 A4 b) Ako su svi tranzistori
− − + u aktivnim režimima,
odrediti zavisnost
VB VB v2 = f ( v1,VB ) , a
Q1 Q2 Q3 Q4
zatim objasniti
funkciju kola.
R1
v1 + c) Ako je VB = 0 ,
I0
A3 M5 odrediti opseg
− vrednosti napona
VSS VSS
v1min < v1 < v1max , za
koji važi zavisnost iz
prethodne tačke.
Slika 2.42
Smatrati da je
vBE max = 0,75V .

Rešenje:
a) Kada je vB = 0 kolektorske struje tranzistora Q1 i Q2 međusobno su jednake
iC1 = iC 2 = I 0 / 2 = 250μA .
Tranzistori M 1 − M 3 i M 2 − M 4 čine strujno ogledalo, te je
iD1 = iC1 = iD 3 = 250μA i iD 2 = iC 2 = iD 4 = 250μA .
Pošto je
v1 / R1 = 0 ⇒ iC 3 = iC 4 = iD 3 = iD 4 = 250μA ⇒
v2 = 0 i iD 5 = iC 3 + iC 4 = 2iC 3 = I 0 = 500μA .
b) Sva četiri bipolarna tranzistora rade u direktnom aktivnom režimu pošto je vCB = 0 , te je
i i i
vB = vBE1 − vBE 2 = VT ln C1 − VT ln C 2 = VT ln C1 ,
I S1 IS2 iC 2
i i i
vB = vBE 3 − vBE 4 = VT ln C 3 − VT ln C 4 = VT ln C 3 ,
IS3 IS4 iC 4
odakle se dobija
iC1iC 4 = iC 3iC 2 .
2.40 Osnovi analogne elektronike

Dalja primena Kirhofovih zakona daje:

v1 v
iD 3 = iD1 = iC1 , iD 4 = iD 2 = iC 2 , iD 3 + = iC 3 i iD 4 + 2 = iC 4 ,
R1 R2
a posle smene postaje
v1 v1
iD 3 + iC1 +
iC1 iC 3 R1 R1 ⎛ v ⎞ ⎛ v ⎞
= = = ⇒ iC1 ⎜ iC 2 + 2 ⎟ = iC 2 ⎜ iC1 + 1 ⎟ ⇒
iC 2 iC 4 v2 v2 ⎝ R2 ⎠ ⎝ R1 ⎠
iD 4 + iC 2 +
R2 R2
vB vB
− −
R i R
v2 = 2 v1 C 2 = 2 v1e Vt = v1e Vt .
R1 iC1 R1
Na osnovu poslednjeg izraza se zaključuje da kolo predstavlja kontrolisani pojačavač
(oslabljivač), čije se pojačanje podešava kontrolnim naponom vB .
c) Minimalna vrednost napona v1 određena je zakočenjem tranzistora Q3 , Q4 :
v1min = − R1I 0 / 2 = −2,5V ,
dok je maksimalna vrednost ovog napona određena zasićenjem operacionog pojačavača A4 :
v1max = v2 max = VCC = 5V .

2.43. U kolu sa slike 2.43 operacioni

R1
R2 pojačavači se mogu smatrati idealnim.
v1 −
a) Odrediti zavisnost struje potrošača u
A1
funkciji napona v1 i v2 , i = f ( v1, v2 ) .
v2 + R3
R1 b) Odrediti otpornost Ri koju vidi potrošač
R2 − RP .
A2
c) Odrediti diferencijalnu ulaznu otpornost
+ i Ru .
RP
Rešenje:
a) S obzirom da u kolu postoji negativna
Slika 2.43
povratna sprega, to je
v +A1 = v −A1 = v A1 , v +A2 = v −A2 = v I 2 .
Pošto je
v1 − v A1 v A1 − v I 1 v2 − v A1 v A1 − v I 2 v −v
= i = i i = I1 I 2 ,
R1 R2 R1 R2 R3
smenom se dobija
R1 R2 + R1 +
−
R2 v = vt R ⎛ R ⎞
R2 v I 1 = − 2 v1 + ⎜ 1 + 2 ⎟ v A1 ,
R1 ∞ R1 ⎝ R1 ⎠
+ R3 R ⎛ R ⎞
R1vt v I 2 = − 2 v2 + ⎜ 1 + 2 ⎟ v A1 i
R2 − R1 ⎝ R1 ⎠
R1 + R2 vt
∞ v −v R
i = I 1 I 2 = 2 ( v2 − v1 ) .
+ R3 R1R3
+
it
Struja potrošača proporcionalna je razlici
vt napona v2 i v1 i ne zavisi od otpornosti
−
potrošača, što znači da je kolo naponski
Slika 2.43a kontrolisani strujni izvor.
 2. Operacioni pojačavač 2.41

b) Na slici 2.43a prikazana je šema za male signale iz koje se određuje izlazna otpornost Ri = vt / it .
Prema oznakama na slici zaključuje se da je struja test generatora
v −v v −v
it = t i1 = t t = 0 ⇒ Ri = vt / it → ∞ .
R R
c) S obzirom da je
v +A1 = v −A1 = v A1 ,
diferencijalna ulazna otpornost je
Ru = 2 R1 .

2.44. U kolu strujnog izvora upotrebljeni su tranzistori sa: B = μnCoxW / L = 2 mA/V 2 , VT = 0,7 V i
λ = 0, 04 V -1 , dok je VDD = 3V i I R = 50μA .
a) Ako su operacioni pojačavači idealni,
VDD VR V0
I0 odrediti struju strujnog izvora I 0 .
IR + b) Odrediti vrednost napona VR tako da
− A2 M3 se ostvari najmanja minimalna
A1 − vrednost napona V0 za koju su svi
+ MOS tranzistori u zasićenju.
Zanemariti uticaj Earlyjevog efekta.
M1 M2 Ako je naponsko pojačanje operacionih
pojačavača a = 50 , dok su im sve ostale
karakteristike idealne, odrediti:
c) izlaznu otpornost strujnog izvora R0 ;
Slika 2.44 d) otpornost RR koju vidi strujni izvor
IR .

Rešenje:
a) Struje drejna tranzistora M1 i M 2 su
B B
I D1 = (VGS1 − VT )(1 + λVDS1 ) i I D 2 = (VGS 2 − VT )(1 + λVDS 2 ) ,
2 2
B1 = B2 = B , VT 1 = VT 2 = VT , λ1 = λ2 = λ .
Zbog ostvarene negativne povratne sprege u kolu, naponi drejn-sors tranzistora M 1 i M 2
međusobno su jednaki
VDS1 = VDS 2 = VR , VGS1 = VGS 2 i I D1 = I R ,
tako da je
B
I D1 (VGS1 − VT )(1 + λVDS1 )
= 2 = 1 ⇒ I 0 = I D 3 = I D 2 = I D1 = I R = 50μA .
I D2 B V
( GS 2 − VT )(1 + λVDS 2 )
2
Jakom negativnom povratnom spregom izjednačavaju se naponi drejn-sors tranzistora M1 i
M 2 , čime se postiže precizno podešavanje odnosa referentne i struje strujnog izvora I 0 .
b) Minimalna vrednost napona V0 min određena je ulaskom tranzistora M 3 u triodnu oblast
V0 min = VR + VDS 3min = VR + 2 I R / B .
Ova vrednost postaje minimalna kada se VR izabere tako da tranzistor M 2 bude na granici triodne
oblasti i zasićenja. Tada je
2.42 Osnovi analogne elektronike

VR = VDS 2 min = 2 I R / B ⇒ (V0 min )min = VR min + VDS 3min = 2 2 I R / B = 447 mV .

it c) Na slici 2.44a je prikazana šema za male signale na
osnovu koje se određuje izlazna otpornost strujnog izvora.
g m v gs3 + Prema ovoj slici je
vt
+ vu = −rds 2it i vgs 3 = ( a + 1) vu ⇒ vgs 3 = − rds 2 ( a + 1) it ,
+ rds 3 −
avu
− v gs3
(
vt = rds 2it + rds 3 it − g m vgs 3 ⇒)
− vt = it ( rds 2 + rds 3 (1 + g m (a + 1)rds 2 ) ) ,
vu
rds 2
+ tako da je izlazna otpornost strujnog izvora
v
R0 = t = rds 2 + rds 3 (1 + gm ( a + 1) rds 2 ) ⇒
Slika 2.44a
it
a
R0 ≈ g m rds 2 rds 3a = 2 I 0 B = 5,6GΩ .
( λ I 0 )2
Zbog negativne povratne sprege izlazna otpornost ovog strujnog izvora približno je a puta veća
od izlazne otpornosti kaskodnog strujnog izvora.
d) Na slici 2.44b prikazana je šema za male signale iz
it1 koje se određuje otpornost RR = vt1 / it1 . Prema ovoj
slici je
g m v gs1
+
vt1 = vu i vgs1 = avu = avt1 ⇒
+ + +
vt1 rds1 v v v
u v gs1 avu it1 = t1 + g m vgs1 = t1 + g m avt1 ,
− rds1 rds1
− − −
odakle se dobija otpornost RR ,
vt1 1 1 1
Slika 2.44b RR = = ≈ = = 44,7 Ω .
it1 gm a + 1/ rds1 agm a 2 I R B

Q2 2.45. U kolu sa slike 2.45 operacioni

pojačavač je idealan, Zener dioda je idealna
I0 iX sa VZ = 5,6 V , dioda ima VD = 0,6 V , dok su
R2 parametri tranzistora: β F → ∞ , V A → ∞ ,
R1 ZD1 v BE ≈ 0,6V i VCES ≈ 0 . Poznato je:
+
+ A1 Q1 VX R1 = 5kΩ , R2 = 1MΩ , R4 = 80kΩ i
vG − R5 = 100Ω . Strujni izvor I 0 = 100μA
D1 realizovan je kao prosto strujno ogledalo.
− Ako je VX = 10V i 0 ≤ vG ≤ 100 mV ,
odrediti:
R4 R5 a) polaritet ulaznih priključaka operacionog
pojačavača tako da u kolu bude ostvarena
negativna povratna sprega;
Slika 2.45
b) zavisnost i X = f ( vG ) .
c) Ako se VX promeni od V X 1 = 10V do V X 2 = 20V , odrediti promenu struje i X .
d) Odrediti minimalnu vrednost napona VX min pri kome još uvek važi zavisnost iz tačke b).
Rešenje:
a) Pošto se signal sa izlaza vraća od baze do emitora tranzistora Q1 , pa na ulaz pojačavača, kako bi
 2. Operacioni pojačavač 2.43

po kružnom toku signala fazni stav bio (2k + 1)π , k ∈ Z , donji ulazni priključak operacionog
pojačavača treba da bude minus priključak.
b) U kolu je ostvarena negativna povratna sprega. Referencirajući se na minus priključak
operacionog pojačavača, može se pisati:
vG − (VZ − VBE )
= i4 + , R4i4 = R5i5 i i4 + i5 = i X ,
R1 R2
odakle je
R iX v ⎛ R ⎞ V − VBE ⎛ R4 ⎞
i5 = i4 4 ⇒ i4 = ⇒ i X = G ⎜⎜1 + 4 ⎟⎟ + Z ⎜⎜1 + ⎟⎟ .
R5 1 + (R4 / R5 ) R1 ⎝ R5 ⎠ R2 ⎝ R5 ⎠
Smenom brojnih vrednosti se dobija
i X ( vG = 0) = 4 mA i i X ( vG = 0,1V) = 20 mA .
Dakle, kolo radi kao naponski kontrolisani strujni izvor (standardni industrijski opseg strujnih
davača je od 4mA do 20mA).
c) Na osnovu prethodnog razmatranja se zaključuje da struja i X ne zavisi od napona v X , tako da
nema promene ove struje kada se v X menja od 10V do 20V (osim kada je Earlyjev efekat uključen
u razmatranje).
d) Pošto je strujni izvor realizovan kao prosto strujno ogledalo, minimalni pad napona za njegov
ispravan rad je
V0 min = VCES .
Ovim uslovom je određen minimalni napon napajanja v X , u najgorem slučaju, odnosno pri
maksimalnoj struji kroz otpornik R5 , i5 max . Tada je
v X min = R5i5max + VZ + V0 min ≈ R5i X max + VZ + VCES = ( 0,1 ⋅ 20 ) V + 5, 6V + 0 = 7 ,6 V .

VCC 2.46. Na slici 2.46 je prikazano kolo koje se koristi za

RG
merenje temperature, pri čemu se kao temperaturno
I0 I0 osetljiva otpornost koristi otpornik
(
R ( t ) = R0 1 + At + Bt ,
2
) gde je R0 = 1kΩ ,
A3
RZ vI A = 4 ⋅ 10−3 oC-1 i B = −6 ⋅ 10−7 o C-2 , dok se
o
temperatura ambijenta, u C , u kojem se otpornost
nalazi menja u opsegu od 0 o C do 800 o C . Poznato je:
RW RL
R1 = R2 = 10 kΩ , RL = 22 kΩ , RW << R L ,
Ry ⇒ A2 I 0 = 100μA i VCC = 12V , a upotrebljeni operacioni
R (T ) pojačavači su idealni i napajaju se iz baterija
R1 VCC = −VEE .
Rx a) Smatrajući da je u kolu ostvarena negativna
RW R2
⇓ povratna sprega, odrediti otpornosti Rx i R y .
Na osnovu rezultata iz tačke a) odrediti:
RW A1 b) polaritet ulaznih priključaka upotrebljenih
operacionih pojačavača tako da u kolu bude
R1 R2 ostvarena negativna povratna sprega;
c) zavisnost izlaznog napona vI u funkciji
temperature i
Slika 2.46 d) vrednosti nepoznatih otpornosti tako da zadatoj
temperaturnoj promeni odgovara promena izlaznog
napona od 0 do 10 V .
2.44 Osnovi analogne elektronike

RW Rešenje:
a) Prema slici 2.46a je
v − 2vt1 v
+ RW A1 2vt1 it1 = t1 ⇒ Rx = t1 = − RW .
RW it1
it1 vt1 vt1
− R1 R2 = R1 Prema slici 2.46b je
v
R y = t 2 = − RL .
it 2
Slika 2.46a b) Raskinimo povratnu spregu u kolu pojačavača
A2 , npr. na izlazu pojačavača, i postavimo u smeru
toka signala test generator čija je ems vt . Usled ovoga će donji priključak biti na potencijalu
R1 v
vd 2 = vt = t ,
RL R1 + R2 2
dok je potencijal gornjeg priključka
+ A2 2vt 2 − RW + R (T ) + RW R(T )
it 2 vt 2 vg 2 = vt = vt .
− vt 2 − RW + R(T ) + RW + RL R(T ) + RL
Na osnovu vrednosti otpornosti
R1 R 2 = R1
( ) ( )
R t = 0 o C = R0 i R t = 800 o C = 3,816 kΩ ,
Slika 2.46b zaključuje se da je zadovoljen uslov
R (t ) < R L .
Posle ovoga se zaključuje da je
v g 2 < vd 2 ,
što znači da gornji ulazni priključak pojačavača A2 treba da je plus.
Raskidanjem povratne sprege u kolu pojačavača A1 , na njegovom izlazu i stavljanjem test
generatora u smeru toka signala, na donjem priključku ovog pojačavača će biti
vd 1 = vt / 2 .
Otpornost koja se vidi između gornjeg priključka pojačavača A1 i mase je
Rg1 = R(T ) + RW − RL ,
tako da je potencijal gornjeg priključka
Rg 1 R (T ) + RW − RL
v g1 = vt = ≈ vt , RW RL .
Rg1 + RW R(T ) + RW − RL + RW
S povećanjem napona na izlazu potencijal gornjeg priključka više raste, a da bi napon na izlazu
pojačavača opadao potrebno je da gornji priključak bude minus.
Kod pojačavača A3 postoji samo jedan put po kome se vraća signal sa izlaza, a pritom ne obrće
fazu signala. Stoga je potrebno da gornji ulazni priključak ovog pojačavača bude minus priključak.
c) Primenom principa superpozicije dobija se da je izlazni napon
⎛ R ⎞
v I ( T ) = ⎜ 1 + G ⎟ ( R ( T ) || ( − RL ) ) − RG I 0 .
⎝ RZ ⎠
d) Na osnovu prethodnog rezultata i uslova
⎛ R ⎞
( )
v I t = 0 o C = ⎜ 1 + G ⎟ ( R0 || ( − RL ) ) − RG I 0 = 0 i
⎝ RZ ⎠

( ) ⎛ R ⎞
( ( ) )
v I t = 800 o C = ⎜ 1 + G ⎟ R t = 800 oC || ( − RL )) − RG I 0 = 10V ,
⎝ RZ ⎠
dobijaju se tražene otpornosti RG = 29,35kΩ i RZ = 1,086 kΩ .