Sumlja, reakcija, terapija i preventiva p~elara prakti~ara

Milan Jovanovi}
Bolesti uzrokovane bakterijama Parazitski krpelji
• Ameri~ka kuga legla • Varoza
• Evropska kuga legla
• Druge bakterije

Bolesti uzrokovane gljivicama

• Kre~no leglo Ko{ni~ina buba

Sindrom nestajanja p~ela - CCD
Bolesti uzrokovane protozoama
• Nozemoza
2
Zdravo leglo

3
Zdravo leglo

4
Zdravo leglo

5
Zdravo leglo

6
Zdravo leglo

7
Zdravo leglo

8
Zdrava p~ela

9
Zdrava p~ela

10
Ameri~ka trule` legla

11
Ameri~ka trule` legla
Uzro~nik
• Uzro~nik je bakterija
Paenibacillus larvae,
{tapi}astog oblika veli~ine 2,5-
5µm x 0,5-0,8µm
• Napada isklju~ivo leglo
radilice, matice i trutova
• U isu{enom stanju opstanu
najmanje 35 godina a najvi{e
79 (Hachiro Shimanuki and David
A. Knox)
• Bolest se karakteri{e klini~kim
znacima na poklopljenom leglu
12
Ameri~ka trule` legla
Ra{irenost
• Umerena i
subtropska oblast
svih kontinenata
• Nema je u ve}em
delu Ju`ne
Amerike, Afrike,
Malajskog
arhipelaga, indijski
podkontinent
• Srbija i Crna Gora

13
Ameri~ka trule` legla
Otkrivanje
• Detaljan pregled u rano prole}e, pre
naglog razvoja i uno{enja zna~ajnih
koli~ina nektara
• Ako se u samo jednom dru{tvu
otkrije, 4 km izolacija
• Tutkalo i ukvarena riba
• Ka{asta masa

14
Ameri~ka trule` legla
Otkrivanje

• Uginule larve posle

mesec dana se
sasu{uju

15
Ameri~ka trule` legla
Otkrivanje

• Jezi~ak

16
Ameri~ka trule` legla
Otkrivanje

17
Ameri~ka trule` legla
Otkrivanje(Holstov test)

• Ukoliko je sumljiva
ljuspa ili larva ona se
otopi u 3-4 mll vode i
doda se 1% mleka u
prahu(epruveta)
• Epruveta se dr`i na
temperatuti od 37 úC
• Ako se rastvor izbistri
posle 10-20 munuta,
onda su prisutne spore
Paenibacillus larvae
18
Ameri~ka trule` legla
Putevi preno{enja zaraza

• Grabe`
• Naletanje
• Preno{enjem okvira
• Prihrana zara`enim
medom
• Nedezinfikovane ko{nice
• Ruke
• Oprema i sitni alat
• Satne osnove
• Rojevi koji poti~u iz
zara`enih dru{tava
19
Ameri~ka trule` legla Kako dolazi do zaraze

• Samo u mladim larvama spore klijaju

• Nakon 53 sata od izvodjenja larve iz
jajeta spora nije u stanju da izazove
infekciju
• Kada dodje do klijanja imamo
“vegetativni oblik” bakterije kojim se
zaraza ne prenosi
• Sa hranom dolazi u organizam larve i
klijanje traje 1 dan a umno`avanje se
nastavlja u srenjem crevu akroz zid
debelog creva bakterija dospeva u
telesnu {upljinu larve
20
Ameri~ka trule` legla
Suzbijanje

• Radikalno uni{tavanje,
spaljavanjem p~ela i
legla
• Ko{nice i oprema se
opaljuju let lampom i
rastvorom 2% `ive sode

21
 Ameri~ka trule` legla
Suzbijanje

• Natrijum-sulfatijazol(0,5-
1,5gr u 5-15 l secernog
sirupa)
Engleska
• Oksitetraciklin(0,25g-0,4g
u 5l sirupa)
• 20.oktobra 2005-
Tilosin(200gr na 20 gr
secera, na svakih 7 dana,
3 puta u rano prole}e)
• Pra{kasto
• Biljna mast
U [vajcarskoj je od 1908-1933 sa 7% na 1% 22
Evropska trule` legla

23
Evropska trule` legla Uzro~nik
• Bakterija Melissococcus
pluton lancastog oblika
0,5-0,7µm x 1µm, kao
sam , u paru ili lancu(ne
formira spore)
• To je oboljenje
otklopljenog legla ali se
uginule larve mogu na}i i
u poklopljenim }elijama
• Zara`avanje larvi traje do
starosti od 48 sati i to
putem hrane, a umno`ava
se unutar srednjeg creva
• Sekundarne bakterije mogu
ubrzati uginu}e(Bacterium
eurydice, Bacilus alvei i24
Streptococcus faecalis)
Evropska trule` legla
Otkrivanje

• Larva
strada pri
starosti od
4-5 dana

25
Evropska trule` legla
Otkrivanje
• Ako p~ele poklope }elije sa
larvama poklop~i}i postaju ugnuti
i na njima se mogu pojaviti
rupice

26
Evropska trule` legla
Otkrivanje

• Uginule larve
omlitave, poprime
`u}kasto braon
boju, odaju}i
odvratan, kiselkast
zadah. Mada ~esto
mirisa i nema ili je
slab

27
Evropska trule` legla
Suzbijanje

• Uni{tavanje je
najbolje ali nije ovde
ekonomski
opravdano pa se
koristi “[ok roj”
metoda

28
Evropska trule` legla
Suzbijanje

• Sterilisati
nastavke let
lampom
• Sa}e
dezinfikovati
esencijom(150
ml po
nastavku), a
ramove ostaviti
posle toga na
promaji 24h

29
Evropska trule` legla

30
Evropska trule` legla
Suzbijanje

• Terapija antibiotikom
nije preporu~ljiva
• Koriste streptomicin i
teramicin {to ranije u
prole}e
• Streptomicin 0,5 g /1
litar {.s
• Teramicin 0,5-1g
rastvori se u malo
vode pa se doda u
500 ml {e}ernog
sirupa
31
 Ostale, manje opasne bakterije koje se javljaju kod p~ela

• Spiroplazmoza(javlja se i kod drugih insekata a i biljaka, nadjene

u hemolimfi odraslih p~ela)
• Mikoplazmoza(nalaze se u kanalima hipofaringealnih `lezdi p~ela
radilica)
• Pseudomonas apiseptica(nadjena je u hemolimfi odrasle
p~ele,infekcija je prolazna a ova bakterija mo`e se na}i u zemlji{tu
oko p~elinjaka)
• Bacilus pulvifaciens(obolele larve su svetlo braon do `ute boje i
p~ele ih brzo izbace)
• Hafnia alvei(bakterija koja se naj~e{}e sre}e u zajednici inficiranoj
varoom destruktor) 32
Kre~no leglo

33
Kre~no leglo Uzro~nik
• Gljivica Ascosphera apis koja
predstavlja organizam sa
razdvojenim polovima i kod koje se
stvaraju spore(veli~ine 5,8µmµm)
samo onda kada dodje do spajanja
sa micelijom suprotnog pola
• Micelije su dugi kon~asti organizmi
bele boje koji isklijavaju u vidu
pupoljka iz spore
• Tela{ca u kojima se formiraju
spore imaju sivozelenkastu boju
• Svaka larva koja ugine i koja
stvara ciste formira oko 10*-10*
spora

34
Kre~no leglo Otkrivanje, na~ini zaraze,
{irenje i preventiva
• 3-4 dana stare p~elinje i trutovske
larve su najosetljivije na spore
Ascosphera apis
• Prehladjivanje(sa 35úC na 30 úC)
• Mumije zveckaju ako se okvir
protrese
• Mumije su hrapave krte, lomljive
• U zemlji{tu spore ostaju dugo
aktivne a na sa}u i opremi i posle
15 godina
• Velika uloga naslednog faktora
pogotovo krvno srodstvo
• Stara matica i bezmaci
• Pove}ana koli~ina legla i smanjen
35
broj p~ela
Kre~no leglo Otkrivanje, na~ini zaraze,
{irenje i preventiva

• Nelatanje p~ela predstavlja na~in

{irenja
• Preko zime spore mogu ostati u
mednoj voljcu p~ele
• Slaba ventilacija i vlaga pogoduju
• Zagadjenost vazduha i pove}ana
kiselost ki{a
• Drugi faktori, kao {to su
zara`enost virusima i bakterijama,
trovanje uti~u na neadekvatno
hranjenje larvi a to dovodi do
efekta “zahla|enja”
36
Kre~no leglo Suzbijanje

• 4% rastvor formalina ubija spore

• Temperatura preko 85úC i preko -
16úC
• Rastvor 0,7% timola spre~ava rast
Ascospfera apis
• Askotom(100ml leka u 30l sirupa,
ili 100ml leka u 5 litara slatke
vode, 3 puta u razmaku od 5
dana)

37
Nozemoza

38
Nozemoza(Nosema) Uzro~nik
• Pra`ivotinja Nosema apis, otkrivena
1758 a opisana 1909(Zender)
• Veli~ina 4,5-6µm x 2-3µm
• Potrebno je od 20-90 spora po
p~eli
• Spore nosema ceranae su u
proseku manje za oko 1µm
• Napada zid srednjeg creva matice,
radilice i trutova
• Napada isklju~ivo odrasle p~ele, a
leglo nije podlo`no infekciji
• Infekcija nastaje preko usnog
otvora
• Klima, vlaga 39
Nozemoza(Nosema) Otkrivanje

• Znaci bolesti uglavnom nastaju

pred uginu}e:abdomen je uve}an
usled nakupljanja sadr`aja
nesvarene hrane
• P~ele skaku}u ra{irenih krila, ~esto
se skupe u grozd u blizini
• Izmet je te~an, `uto sme|e boje
• U toku zime p~ele uginjavaju
uglavnom unutar ko{nice pa se
mogu na}i na podnja~i

40
Nozemoza(Nosema) Otkrivanje

• Bolesne p~ele imaju smanjeni

sadr`aj azota u masnom tkivu
6mg,za razliku od zdravih od 14-
23mg
• Do dizenterije dolazi zbog
uve}anog sadr`aja vode kod
inficiranih p~ela
• Spore se {iri izmetom odraslih
p~ela tako {to ih mlade p~ele
ingestiraju prilikom ~i{}enja
• Srednje crevo ima prljavo belu
boju
41
Nozemoza(Nosema) Opstanak

• U medu dr`anom na hladno spore

ostaju aktivne 2-4 meseca
• U medu zagrejanom na 59-60úC
propadaju za 10 minuta
• U spoljnoj sredini (jun-novembar)
zadr`avaju aktivnost od 5-6 nedelja
• U zemlji od 44-71 dan
• U vodovodnoj sredini spore mogu
da opstanu 113 dana

42
Nozemoza(Nosema) Uni{tenje

• Struje}a vodena para uni{tava

spore za 1 minut
• Ako su u vodi, posle zagrevanja
vode na 58úC i dr`anja 10 minuta
one nestaju
• Direktna sun~eva svetlost 15-32
~asa, a ko su u vodi na suncu 35-
50 sati
• Sa}e zara`eno 80% sir}etna
kiselina — 150 ml po nastavku od
3-6 dana

43
Nozemoza(Nosema) Suzbijanje

• Fumagilin ili Fumidil B(20g na 25

litara sirupa, to je za 10 dru{tava)
• Nozecid ili nozamevat(50mll u 12,5
l sirupa i 500ml u hranilcu 5 puta
u razmaku od 5 dana; ili za
dezinfekciju sa}a 50mll sa 5 l vode
• Apiherb
• Sir}etna kiselina
• Protofil
• Pelin(Artemisia absinthium ili
Artemisia cinae Willkomm)
• Krystyna Pohorecka, 2004
• Grupa istra`iva~a sa univerziteta u
Gizi,Egipat,2007
44
 Nozemoza(Nosema) Suzbijanje

• 1 kg {e}era+1kg kvasca+400 mll vode skuvati u loncu od 10 litara i

to pome{ati sa 5,25 l invertovanog gustog scernog sirupa
• + 19 kg {e}era u prahu
• + 55 mll ekstrata pelina u prvu masu
• + 68 g sitno mlevene ljute paprike
Ekstrat pelina

• U prole}e beremo mlado li{}e pelina, osu{imo i stavimo u paprnate

vre}e
• U toku jula kad pelin procveta(po`uti) beremo cvetne grane i li{}e i
osu{imo
• 70% julskog branja i 30% proletnog stavljamo u tegle i napunimo do
2/3
45
• Tegla se dopuni alkoholom 40 stepeni i odstoji 20 dana
Varoa destruktor

46
Biologija i morfologija

• @enka(1,1x1,6)
• Mu`jal(0,75x0,9)
• Oblik
• Boja
• ^etiri para nogu

47
 Pojava i {irenje
• Jawa, Indonezija (1904)
• Japan (1909)
• Singapur (1944)
• Isto~ni delovi SSSR-a (1952)
• Pakistan (1955)
• Kina (1959)
• Bugarska (1967)
• ^ehoslova~ka (1972)
• Rumunija (1975)
• Jugoslavija (1976)
• Poljska (1976)
• Turska (1979)
• SAD (1987)
• UK (1992)
• Ju`na Afrika (1997)
• Novi Zeland (2000)
48
 Razmno`avanje

• Radili~ko leglo(20 ~asova • Parenje, brat-sestra

pre zatvaranja) • Oko 80% `enki pola`e jaja u
• Trutovsko(40 ~asova pre jednom ciklusu,15-20% dva
zatvaranja) puta a ima do 7.
• 60-70 sati po zatvaranju
• De{ava se da samo posle
le`e prvo jaje(mu{ko7) a 24
~asa posle (`ensko14), 1-5 nekoliko sati infestira novu
jaja larvu
• Dolazi do poklapanja razvoja
mu`jaka(6,5 dana) i
`enke(5,5 dana)
49
 Razmno`avanje

• @enka leti `ivi oko 2 • Ako je majka odgajana u

meseca, jesen-zima-prole}e radili~kom leglu i u|e u
oko 5 vi{e radili~ko sa}e 1,92 k}eri a
• Klimatski uslovi uti~u na ako u|e u trutovsko da}e
intezitet zaraze(33st.celz-2.4, 2,48 k}eri.
35 st.celz-samo 0.9)
• Varoa odgajana u trutovsk-
om leglu da}e 2,28 }erki
ako u|e u radili~ku }eliju a
3,67 ako opet u|e u
trutovsku.
50
 Stepen reprodukcije
Simulacija prema DeGrandi Hofmanu i R .Curry-ju

Pretpostavka — 1. aprila imamo 2000 varoa

Primer 1: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,2

4 godine bez tretiranja

Primer 2: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,5

malo vi{e od 1 godine

Primer 3: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,7

ve} iste jeseni slabe i ne prezimljavaju 51

 Dinamika {irenja zavisi od:
Spolja{njih faktora

• Gustina zajednica po kilometru kvadratnom(ako je 10

zajednica/km.kv. onda je veoma opasno, svetski prosek 1/km.kv)
• Pa{nih uslova,horizontalna i vertikalna transmisija(rastojanje
najmanje 1m, vertikalni sistem odbrane), izdr`ljivost krpelja van
ko{nice(na|eno je da krpelj mo`e pre`iveti na cvetu i pre}i na
p~elu posle 5 dana…Hartwig,Jedruszuk,’87, a Kevan(1990) je
izvestio da je na Floridi na{ao `ivog krpelja na cve}u uve`enog
iz Ju`ne Amerike, Pettis i sar(2003) izve{tavaju da je u D`ord`iji
na|ena `iva varoa na odse~enom cve}u koje je uve`eno iz
Holandije) , brzina prirodnog {irenja se kod nas procenjuje na
52
oko 6 km/godini, dok je u Nema~koj npr. 2-3/godini
 Dinamika {irenja zavisi od:
Reprodukcije a ona od
Unutra{njih faktora

• Plodnost `enke, 6 puta ulaz,mali broj spermatozoida(Harbo,

Harris, 1999), mogu}e je da brzina rasta bude 39-40% za 12
dana
• 30-60% se smanjuje razvitak ako se skrati period razvitka
radilice ili truta za samo 10%...(Wilkinson i Smith, 2002)
• Higijenskih sposobnosti
• Sposobnosti samo~i{}enja(grooming)

53
Konvencionalno p~elarenje(Amitraz, Kumafos,fluvalinat)

Organsko p~elarenje

54
Konvencionalno p~elarenje

55
Organsko p~elarenje

56
 Stepen zara`enosti
Prema Dr.Wolfgangu Ritteru, Dr.Gerhardu
Liebigu i Dr. Ralph Buchleru

Prema broju prirodno opalih varoa

Kontrolni papir postaviti danas npr. u 10 ~asova

posle 3 dana
Brojati i svetle i tamne varoe i broj podeliti sa 3

Granice i stepen o{te}enja

Jesen: manje od 10 dnevno Zima: manje od 1 dnevno
57
 Stepen zara`enosti
Prema Dr.Wolfgangu Ritteru, Dr.Gerhardu
Liebigu i Dr. Ralph Buchleru
Prema uzorku p~ela

- Najmanje 300 p~ela iz medi{ta stresti u plast. teglu

- Na 1 l vode 1 supena ka{ika deterd`enta
- Tegle uvezati u centrifugu i okretati 30 minuta

%=broj varoa/broj p~ela x 100

Granice i stepen o{te}enja
Juli: manje od 1% 58
Organsko p~elarenje

59
RAM GRADJEVNJAK(efikasnost)

60
 RAM GRADJEVNJAK(efikasnost)
• Zavisi od broja `enki koje su uspele da pre`ive suzbijanje
predhodne godine, ali ka`e da je efikasnost oko 50%….(Dr.
Jovan Kulin~evi},2006)
• Sa dva odsecanja efikasnost ide do 99,4%......(Dr.Mark
Goodwin,2001)
• Holandska studija pokazuje efikasnost 93-95% ……(Calis i
sar.,1997)
• Tretiranje mravljom kiselinom u avgustu i septembru pokazalo je
da 3,5 puta manju zara`enost imaju zajednice koje su bile
podvrgnute biotehni~koj metodi odsecanja poklopljenog
trutovskog legla u prole}e………….(Anton Imdorf i sar.,
Liebefeld)
61
Anton Imdorf i sarad.,Libefild

62
RAM GRADJEVNJAK , CILJ

63
Organsko p~elarenje

64
 FORMIRANJE
PAKETNIH ROJEVA
[TA POSTI@EMO?

- Odvajamo deo krpelja od mati~nog dru{tva, Apitol

- Smanujemo rizik od mogu}e interkolonijalne transmisije

virusa, gljivica, protozoa i bakterija koje bi se mogle na}i
u sa}u i medu.

65
 FORMIRANJE
PAKETNIH ROJEVA
APITOL

10 grama(kesica) se pome{a sa pola litra vode i 150 grama

{e}era

- 70 mll ove me{avine ide na 1,7 kg p~ela

- 80 mll ove me{avine ide na 2 kg p~ela

EFIKASNOST 95 — 99% 66
 Sledi najbitniji period uni{tavanja krpelja
(DRUGA POLOVINA JULA-PO^ETAK AVGUSTA)

67
Efekti na larve
• Parazitiranje od 1-3 krpelja
smanjuje za 10% te`inu, vi{e
od 3 - 22%
• 1-3 krpelja po larvi-13%
manje hipofaringealne `lezde,
vi{e od 3-31%
• 27% je gubitak proteina u
hemolimfi ako imamo 1-3, a
50% vi{e od 3

68
Efekti na p~ele • Individualna jedinka varoe u proseku popije
dvevno oko 0,25 mikrolitara
hemolimfe(Moritz, 1981)
• Fluri sar. Su utvrdili da zimske p~ele
starosto od 12-165 dana imaju 32-40%
vitalogenina od ukupnih proteina ili 250-
750µg
• 8µg vitalogenina dnevno, 31-93 dana `ivota
• Dolazi do prenosa virusa, preko usnog
aparata(Virus akutne paralize,
def.krila,obla~astih
krila,ka{mirski,egipatski,me{inasto le-
glo,p~elinji virus X,duginih boja)
• Eksperimentalno je dokazano da p~ele
zara`ene virusom i bez varoe prilikom
hranjenja larve mogu da prenesu 69
virus(Engleska)
Organsko p~elarenje

70
 MRAVLJA KISELINA
(na~in primene po Imdorfu i sar.,
Stanimirovi}, Dobri})

Spu`vastom krpom(20x20x0,5)
Koncentracija 60%

- Odozgo na satono{e
- 1,5 — 2 mll po ulici p~ela, hladne kiseline, oko 4 st,celz.
- Ponoviti 3 puta u razmaku od 5 dana

- Dva bloka i to : PRVI OD 1 DO 15 AVGUSTA

71
DRUGI OD 15 DO 30 SEPTEMBRA
 MRAVLJA KISELINA
(na~in primene po Imdorfu i sar., Stanimirovi}, Dobri})

Vreme primene
- Ako je spoljna temperatura 12 — 20 st. celz.

DANJU
- Ako je spoljna temperatura 20-25 st. celz.

NO]U ILI RANO IZJUTRA

- Ako je spoljna temperatura ve}a od 25 st. celz.

72
RANO IZJUTRA
 MRAVLJA KISELINA
(svodjenje koncentracije 85% na 60%)

Da bi smo dobili 100 mll 60%

mravlje kiseline, treba 70 mll
85%-ne kiseline sipati u 30
mll destilovane vode
NE VODU U KISELINU, VE]
KISELINU U VODU
Kiselinu kupovati preko ovla{}enih veter. apoteka, 73
u originalnom pakovanju od 1 l(85%)
 MRAVLJA KISELINA
EFIKASNOST

• 90- 95% …..Imdorf sar., Bern inst.Liebefeld

• 71 % , Dr. Jovan Kulin~evi}, Srbija
• 92 %, Stepani{vili, Gruzija
• 90-94%, Smirnov, Rusija
• 61-98%, Stanimirovi}, Dobri}, Srbija
• 94,2%,Nicholas W. Calderon
74
 MRAVLJA KISELINA
(mere opreza)
• Opasna je po zdravlje jer ima jako nadra`uju}e delovanje na o~i
i disajne organe
• Na ko`i stvara opekotine pra}ene ja~im svrabom
• Pare mravlje kiseline ne smeju biti u blizini otvorenog plamena
jer mogu izazvati eksploziju
• Ako kojim slu~ajem dospe u o~i ISPIRATI VODOM 15 MINUTA
i hitno oti}i lekaru
• Nositi rukavice i za{titne nao~are i paziti na smer vetra
• Posude sa kiselinom moraju biti jasno obele`ene i dr`ane na
bezbednom mestu(najbolje uvek koristiti originalnu ambala`u)
75
• NIKADA ne sipati VODU U KISELINU ve} KISELINU U VODU.
Organsko p~elarenje

Apigard

76
 APIGARD
Vita (Europe)
Alternativa za mravlju kiselinu

- Gel na bazi timola(od 50 grama — 12,5 grama timola)

- Pona{anje gela: njegove pore se u

zavisnosti od temperature skupljaju i {ire
- Dejstvo dvojako: mirisno i kontaktno
jer p~ele raznose gel po ko{nici
- Dozvoljen je za organsko p~elarenje
77
- Prednost je kod visokih temperatura >25 st.celz
 Efikasnost APIGARDA

Oko 90% - Dr. Ralph Buchler

Mana: jedino cena

78
Organsko p~elarenje

79
 OKSALNA KISELINA
(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)
• Organska kiselina, nema pojave rezistencije
• Prirodan sastojak meda, od 8-300mg/kg a mnogo vi{e je ima
u povr}u i vo}u(spana},lucerka, zelene jabuke, zeleno gro`|e),
od 300-17000 mg/kg
• Prvi put protiv varoe 80’-tih godina u SSSR-u
• ’94 jedna studija objavljena u [vajcarskom ~asopisu
zainteresova-la nau~nike {irom sveta da usmere ve}u pa`nju ka
OK
• Razvijene metode nakapavanja, prskanja, sublimacija ili
isparavanje
• Na~in dejstva jo{ nepoznat-pretpostavka, kontaktno
• Koncentracije {e}era bitna 80
• Doza otrovnosti - 57,1 mikrogram/p~eli
 OKSALNA KISELINA
(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

Metoda nakapavanja
(na~in pripreme i primene)
1 litar {e}ernog sirupa 1:1 + 35 grama dihidrata OK
- Sirup da bude mlak pre sipanja OK(temperatura tela)
- Mu}kati do potpunog rastvaranja kristala
- P~ele nakapavati mlakim rastvorom
Doza: 5 mll po jednoj ulici p~ela ili u proseku
SLABA — 30 mll, SREDNJA — 40 mll, JAKA — 50 mll 81
 OKSALNA KISELINA
(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

OPREZ !
• 1dm²=123-129 p~.
• Db>2,7dm x 4,2dm, sa
jedne strane od 878-
915 p~. X 2=1756-
1831p~. ± 42-250
• U 40mll rastvora(3,5%
rastvora) ima 0,175
grama =175000µg
• 175000/1756-
1831=92,84-99,65µg
• 100µg je bezbedna
granica 82
 OKSALNA KISELINA
(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

EFIKASNOST

Od 95-98%

• Dr.Redemacher,
• Dr. A. Imdorf,
• Dr. G. Liebig
Dr.A.Nanetti,

83
 OKSALNA KISELINA
(Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

Metoda nakapavanja
(mere opreza)

• Temperatura najmanje 4 st.celz.

• Ukapavanje rastvora direktno na p~ele izme|u ramova
• Kori{}enje sve`e napravljenog rastvora koji je stajao do 6 meseci
na temperaturi do najvi{e 15 st. celz.
• Obavezna za{titna maska, rukavice I nao~are
84
Copyright©Milan Jovanovi}, 2007
 Pregled
• Istorija
• Anatomija odrasle jedinke
• @ivotni ciklus
• [tete po p~ele i zajednicu
• [irenje
• Dijagnostika
• Suzbijanje i Menad`ment

86
• Postojbina
• Otkri}e
• Rasprostranjenost

87
 Po Neumann i Elzenu(2003)
Afrika 1. Ju`noafri~ka republika
2. Bocvana
3. Zimbabve
4. Zambija
5. Angola
6. Tanzanija
7. Demokratska R. Kongo
8. Republika Kongo
9. Uganda
10. Kenija
11. Etiopija
12. Eritrea
13. Centralno Afri~ka Rep.
14. Nigerija
15. Gana
16. Gvineja Bisau
17. Senegal
18. Egipat 88
19. Namibija
 Po Neumann i Elzenu(2003)
Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave
1. Florida (1998)
2. Ju`na Karolina (1998)
3. D`ord`ija (1998)
4. Severna Karolina (1998)
5. Nju D`ersi (1999)
6. Maine (1999)
7. Pensilvanija (1999)
8. Minesota (1999)
9. Ajova (1999)
10. Viskonsin (1999)
11. Masa~usets (1999)
12. Ohajo (1999)
13. Mi~igen (1999)
14. Luizijana (2000)
15. Njujork (2000)
16. Severna Dakota (2000)
17. Tenesi (2000)
18. Indijana (2000)
19. Vermont (2000)
20. Marilend (2001)
21. Vird`inija
22. Delaver (2001)
23. Ilinois (2001)
24. Misuri (2001)
25. Misisipi (2001)
26. Arkanzas (2002)
27. Alabama (2002)
28. Kentaki (2002) 89
29. Zapadna Vird`inija(2003)
Kanada

Manitoba(2002)

Alberta(2006)

90
 Po Neumann i Elzenu(2003)

Australija

• Novi Ju`ni Vels (2003)

• Kvinslend (2003)

91
Meksiko (26 Oktobar,2007)

92
• Du`ina je od 5-7 mm
• @enka je naj~e{}e 5.7±
0.02mm
• Mu`jak je ne{to manji
naj~e{}e 5.5 ± 0.02 mm
• @enka je te{ka 14.2 ± 0.2 mg
• Mu`jak 12.3 ± 0.2 mg
• Boje je braon tamno do crne
• Oklop je veoma ~vrst i jak
• @ivotni vek (12,16)
• Prvog ili drugog dana dobija
sposobnost da leti, a kako
stari slabije se kre}e i radijus
letenja se smanjuje
• Mo`e da leti i do 10 km, ali
mu`jak ima bolje leta~ke
sposobnosti 93
• Odnos broja mu`jaka i `enki je
pribli`no jednak
• @enka je zrela za parenje posle
nedelju dana
• Parenje se obavlja naj~e{}e
jednom
• Svetlost je smetnja
• 5-6 dana mo`e `iveti bez vode
i hrane
• Na 21³C smanjuje joj se
aktivnost, a na 18,3³C postaje
potpuno nepokretna
94
95
• 1,4 x 0.26 • Period jajeta od 1-6 dana, naj~e{}e od 2-4
• 1/3 od p~.j. • >50% vl.vazd >nema razvitka
• Naprsline, pukotine.. • Idealno 60%

96
• Voskov moljac i larva SHB, 3 para nogu
• 10-16 dana traje stadijum
• Du`ina po izleganju je oko 9,5 x 1,6mm
• Hrani se medom, polenom i mla|im
larvama p~ele radilice
• Za razliku od odrasle jedinke larvu privla~i
svetlost
• Na kraju stadijuma zlazi iz ko{nice puzi
200 metara i vi{e ako treba

97
• Naj~e{}e pada na oko 90 cm od ko{nice i zariva se u dubinu
oko 10 cm
• Najbolje je joj godi zemlji{te sa 5-25% vla`nosti
• Najvi{e joj odgovara glinena zemlja
• Na 30³C pre`ivljava 100% larvi, na 20³C-50%, a na 10³C larva
ne pre`ivljava

98
• Od 15 do 60 dana,
naj~e{}e 2-4 nedelje

99
Najve}e {tete dolaze od larve

• Jede med
• Jede polen
• Jede larve
• Pravi tunele po sa}u
• Zaga|uje med

100
101
Odrasla jedinka svojim
izmetom
zaga|uje med.
Dolazi do kisele reakcije i
fermentacije meda pa
med dobija miris “trule
pomorand`e

• [tete po zajednicu nisu

izra`ene ako postoji
samo nekoliko jedinki
• Da bi preuzele prostor i
uni{tile zajednicu mora
ih biti mnogo vi{e
• Nukleusi, oplodnjaci
najvi{e ugro`eni 102
 • Uvoz rojeva
• Uvoz matica
• Uvoz vo}a

Odraslu jedinku posebno

privla~i ananas pa gro`|e,
mango i bostan. Banana i
grejfrut su manje privla~ni.

103
• Ukoliko je zaraza velika, pri otvaranju
odrasle jedinke se vide na poklopnoj dasci
ili kako prelaze preko satono{a
• Ukoliko je zaraza manja vadi se ram po
ram i pa`nja se usmerava na tamna mesta,
pukotine, podnja~u.
• Obavezno obratiti pa`nju prvo na:
• 1. Du`inu (5-6 mm)
2. Boju (braon tamno do crne)
3. broj pari nogu (3 para)
4. Krila (kra}a su od trupa)
5. Antene
6. Razdeljen prednji i zadnji deo

Tek onda obavestiti veterinarsku stanicu 104

• Hemijski
• Mehani~ki
• Geneti~ki

105
 / Hemija

• CeckMite+, 14 dana, varoa 42

106
 / Hemija
• CeckMite+, 14 dana, varoa 42

107
 / Hemija

• CeckMite+, 14 dana

108
 / Hemija

• GardStar 40% , aktivni sastojak permetrin

1,7 mll GardStara40 +1,4 litra vode , to je za 2 ko{nice

109
 / Hemija

Skladi{teni ramovi

• Phostoxin
• Zamrzavanje
na -12³C ubija
sve stadijume
jedinke

110
/ Mehani~ki

• Hood Bittle trap

• West Bittle trap
• Petri Di{ trap

111
/ Geneti~ki

112
 Sindrom nestajanja p~ela
Colony Collaps Disorder (CCD)

113
 / CCD

Alarmantan izve{taji • Broj p~elinjih dru{tava je sa 5

miliona, 1940 pao na samo 2,5
miliona 2006
• P~elinje zdravlje je sve slabije,
posebno od 1980g.
• Opra{ivanje biljaka je u padu
• Isto~na obala krajem 2006 trpi
velike gubitke, a kasnije se ova
pojava {iri i na druge dr`ave.
• 24% od 386 profesionalaca gubi
vi{e od 50% dru{tava, neki ~ak i
do 90%
• [teta u 2007 oko 150 miliona $
• Slede izve{taji iz Kanade(5
provincija), Francuske, [panije
114 i
Brazila
 / CCD

2007 formirana CCD radna grupa

• Kolumbija univerzitet(4-5-4
sekvenca)
• Ilinois univerzitet( genetska
analiza)
• Beltsvil laboratorija-Patolo{ke
analize, paraziti i nivo nozemoze
• Pen Stejt univerzitet-identifikacija
virusa i patogena
• Edgevud-identifikacija virusa
• Odsek ministarstva poljoprivrede
u Pensilvaniji-Autopsija odraslih
p~ela
115
/ CCD

Simptomi
• Javlja se uglavnom u kasnu
jesen ili zimu
• Nestajanje odraslih p~ela iz
ko{nice
• Na letu i ko{nici nadje se
veoma malo uginulih p~ela
• Napu{tena ko{nica sa
poklopljenim leglom
• Prisustvo meda koje nije bilo
plen grabe`i

116
 / CCD

Teorije uzroka
Selidba
(Sklop vi{e faktora)
• Pretpostavka je da je
primarni uzrok stres
• Hemijske rezidue i
kontaminacija
• Patogeni ili paraziti
• Nedostatak genetske
varijabilnosti
• Jednoli~na ishrana
STRES • GMO(brzo isklju~en)

117
 / CCD

Veliki gubici u istoriji

• 1868 - Kentaki(Tenesi)
• 1872 i 1810 - Australija
• 1915-Florida i Kalifornija
• 1917-SAD i Kanada
• 1970 — Meksiko
• 1975 — Australija
• 1977 - Meksiko
• 1978 — Florida
• 1995,1996 — Pensilvanija
• 1999,2000 — Francuska
• 2002,2003 — [vedska i Nema~ka 118
 / CCD

Dosada{nji rezultati

• Stres
• Jednoli~na monoflorna
hrana
• Varoa i nosema ceranae
• Virusi

119
 / CCD

Dosada{nji rezultati U uginulim p~elama prona|ene

slede}e promene

• Unutra{nji organi su
nabrekli i crni
• Rektum je
abnormalno pun, sa
delimi~no svarenim
polenom
• Crne ta~kice na
`ao~noj `lezdi

120
 / CCD

Zadnji rezultati, oktobar 2007

121
 / CCD

Zadnji rezultati, oktobar 2007

122
 / CCD

Slede}i rezultati se o~ekuju marta 2008

123
 / CCD

HVALA VAM NA
PA@NJI

124