FERID VELAGIĆ

DVOMATIĈNO PĈELARENJE I
 APIEKONOMIJA

SVE PROLAZI...

U dalekoj prošlosti kada je ĉovjek spoznao da med moţe koristiti kao hranu, već tada je poĉeo razmišljati kako
će pĉele bolje iskoristiti. Poĉeo ili je naseljavati u razne primitivne prostore od kamena, zemlje, drveta, slame,
pruća itd. To su sigurno bili i zaĉeci današnjih suvremenih košnica. Tada je ĉovjek znao samo za med a do njega je
dolazio nehumanim naĉinom tj. gušenjem pĉela.
Oduvijek je u narodu bilo inovatora. Bilo ih je i medu pĉelarima. I tada kao i danas teţilo se boljim rješenjima.
Pronalazak pokretnog tama u košnici i konstrukcija centrifuge za med spadaju medu najveće izume u pĉelarstvu.
Od tada nehumano gušenje pĉela u cilju oduzimanja meda, poĉinje da se smanjuje.
Na raznim stranama svijeta poĉele su se izraĊivati košnice specifiĉne za pašne prilike, klimatske uvjete, stepen
razvijenosti pĉelarstva, tradicionalne navike i obiĉaje, itd. Sva ta raznolikost sigurno je za svaku pohvalu, jer je
svaki izum vodio korak naprijed prema olakšanom radu u pĉelarstvu.
Zainteresiranost pojedinih znanstvenika da poĉnu pratiti ţivot i rad pĉela, odnosno da ulaze u srţ njihovog
ţivota i rada kako u najprimitivnijoj košnici, tako i u košnici sa pokretnim saćem, postaje sve veća. Na osnovu
praćenja i zapaţanja rada pĉela i svih njihovih aktivnosti košnice su postepeno usavršavane.
Najviše napretka u radu donio je izum košnice tipa nastavljaĉa i to sa istom dimenzijom rama u plodištu i
medištu. Poĉetkom suradnje medu pĉelarima i inovatorima iz ove oblasti u cijelom svijetu, prekinuto je
dugogodišnje lutanje u izradi raznovrsnih košnica. U današnje vrijeme taj broj je sveden na mali broj tipova
košnica.
Samo stalnom edukacijom pĉelara i javnim oglašavanjem rezultata njihovog rada, moguće je kod potrošaĉa
stvoriti povjerenje u proizvode od meda i njihovom uticanju na zdravlje. Na taj naĉin bi se povećala prodaja
pĉelinjih proizvoda.
Na poĉetku trećeg milenijima sve se više priĉa i piše o proizvodnji ekološki zdrave hrane. Pĉelinji proizvodi u
većim sluĉajeva sve više pronalaze svoje mjesto kao hrana ali i kao lijek kada je to neophodno. Humana i narodna
medicina zajedno sa pĉelinjim proizvodima daju dobre rezultate u lijeĉenju mnogih bolesti. Za pĉelinje proizvode
sve više se poĉinje interesirati farmaceutska industrija, industrija slatkiša, kao i druge grane gdje se industrijski
šećer moţe i treba zamijeniti sa medom. To pĉelarstvu daje nadu u budućnosti da moţe više i brţe da se razvija
kao i veće iskorištavanje još neiskorištenih pašnih terena.
Danas amatersko, profesionalno i komercijalno BiH pĉelarstvo polako prolazi kroz fini filtre. Opstaju samo
pĉelari koji imaju: iskustvo, znanje, pasioniranu strast, volju za suradnjom. poštenje i ljudskost. Ustvari samo oni
koji u sebi nose pĉelarsku etiku. Bez nje se dugovjeĉno ne moţe naprijed. Tako je svugdje u svijetu pa zašto da i
mi budemo izuzetak.
Kada ovo poĉnete primjenjivati na svojim pĉelinjacima biće te zadovoljni zbog vašeg skromnog doprinosa
unapreĊenju našeg pĉelarstva. Kada ovo postignete postepeno zaboravljajte iscrpljujuće prazne priĉe o pĉelarstvu
koje primijenjene u praksi daju poraţavajuće rezultate na pĉelinjacima.
A zašto i do kada tako?
U pĉelarskoj praksi imamo malo izuzetno medonosnih godina, većinom su srednje medonosne pa neka bude i
totalno loša. Osposobljen i napredan pĉelar sa super jakim pĉelinjim društvima iskoristi i bude zadovoljan i u
najlošijoj pĉelarskoj godini.
Ljepota pĉelarenja pruţa duhovno zadovoljstvo koje svakako utiĉe na zdravlje ĉovjeka. Druţenje sa pĉelama je
najĉešće u prirodi gdje je nezagaĊena okolina, miris cvijeća i svjeţ zrak. Idealni uvjeti da ĉovjek uţiva u blagodati
boţjeg dara.
Vrijeme prolazi, nauka napreduje a mi je trebamo pratiti i stalno se usavršavati. Do završetka rata na BiH
prostorima nikad nisam ni pomislio da ću napisati i jodnu reĉenicu iz ove oblasti. Moje profesionalno opredjeljenje
bilo je mašinstvo. To sam i studirao. Prvu knjigu sam napisao kada sam imao 2 3 godine pĉelarskog iskustva a
većinom u selećem pĉelarenju. Tada sam odluĉio da se profesionalno poĉnem baviti pĉelarstvom.
Prva knjiga na ovu temu bilo je moje prvo iskustvo prenošenja znanja u pisanom obliku. Kada sad ĉitam tu
knjigu zapaŢam brojne nedostatke. Na osnovu tog bogatog iskustva ona je i napisana. Ali brojne pismene usmene
i telefonske pohvale dale su mi podsticaja da napišem drugu knjigu na istu temu ali i da sve ranije ispušteno ovdje
spomenem i sve teme detaljno objasnim.
Ovi primjeri u knjizi napisani su iz vlastitog praktiĉnog iskustva, stjecanog dugogodišnjim radom, sa pĉelama,
meĊu košnicama i pĉelinjim proizvodima. U zanosu dok pišem ove redove prisutno je i zujanje pĉela u prostoru
iako je zimski period.
Ovo je moja sedma knjiga iz oblasti pĉelarstva. Prenošenjem svoga iskustva na papir ţelim da dam svoj
skromni doprinos za razvoj i unapreĊenje pĉelarstva. Ovo je ujedno i dar novim mladim pĉelarskim generacijama
da ne lutaju u pĉelarstvu i da napisano mogu odmah da primijene u praksi, a prema svojim mogućnostima.
Svjestan stalnog unapreĊenja nauke i prakse jasno mi je da će danas napisano u knjizi, u nekoj daljoj budućnosti
biti prevaziĊeno ali sve teme obraĊene ovdje paralelno sa nauĉnim dostignućima iz genetike i selekcije daju dobru
osnovu za ekonomiĉno pĉelarenje i dalje usavršavanje.
Cilj ove knjige je da pĉelarima predstavi naĉin uzgoja pĉela i maksimalnog korištenja pĉelarske opreme na
naĉine sa kojim će sa svojim minimalno uloţenim radom i novĉanim sredstvima ostvariti visoke prinose od
pĉelinjaka u kvalitetnim i jeftinim proizvodima.
Na taj naĉin postaćete i ostaćete konkurentni na trţištu.
Tuzla, mart 2005. godine
Ferid Velagić

ŢIVOT PĈELA

U svom ţivotnom vijeku pĉele ţive u zajednicama kao jedna biološka cjelina koju saĉinjavaju pĉele radilice,
matica i muški ĉlanovi koje nazivamo trutovi. Trutovi su u ovoj zajednici prisutni samo u toku pašne sezone ali se
rijetko mogu naći i u zimskom periodu mirovanja pĉela. Normalno razvijeno pĉelinje društvo kao biološka cjelina u
periodu svog maksimalnog razvoja kada ga dostigne, sastoji se od nekoliko desetina hiljada pĉela radilica, jedne
matice i nekoliko hiljada trutova. U periodu zimskog mirovanja brojĉano stanje pĉela radilica opada do blizu
20.000 pĉela i jedne matice.
Svaka pĉela u pĉelinjem društvu prema svojoj starosnoj dobi ima specifiĉan zadatak koji besprijekorno obavlja
u toku ţivota. Ţivot i rad svake pĉele iz te cjeline podĉinjen je zajedniĉkom cilju cijelog pĉelinjeg društva. Medu
svim ĉlanovima jednog pĉelinjeg društva uvijek vladaju sloţni odnosi a sve u cilju produţetka vrste i biološkog
opstanka. Ţivot i rad pĉelinjeg društva odlikuje se uvjetima kako klimatskim tako i pašnim a njegov ţivot zavisi
od prilagoĊenosti pĉela tim uvjetima .
Kroz dugi evolucijski period pĉele su se naseljavale na svim terenima gdje su prisutne i visoke i niske
temperature odnosno gdje god su mogle da pronaĊu hranu za ţivot i opstanak. Praktiĉno pĉele su se prilagoĊavale
uvjetima gdje su se naseljavale. Zbog raznih geografskih uvjeta gdje su se pĉele naseljavale došlo je do
nastanka raznih rasa pĉela medarica. Nove rase pĉela imale su i nove osobine koje su nastale uslijed djelovanja
vanjskih faktora.
Nove osobine pĉela prenosile su se na nove generacije pĉela ako su se one uzgajale pod istim geoklimatskim
uvjetima. Tako je danas po cijelom svijetu nastanjena pĉela medarica. Najpoznatije vrste pĉela su tamna
evropska pĉela, kavkaska pĉela, ¡talijanska i kranjska rasa pĉela. Kranjska rasa pĉela koja se većinom nalazi na
našim pĉelinjacima je za nas najinteresantnija zbog niza svojih pozitivnih osobina prilagoĊenih našim klimatskim i
pašnim uvjetima pĉelarenja.
Svaki od ĉlanova pĉelinjeg društva moţe da ţivi i radi samo u razvijenim pĉelinjim zajednicama. Samostalan
ţivot i rad pojedinih ĉlanova pĉelinjeg društva u bilo koje godišnje doba je neodrţiv. Svi poslovi se obavljaju u
košnici tj. najsuvremenijoj farmaceutskoj tvornici i na cvjetovima u prirodi. Sakupljaju nektar, polenov prah i
propolis u prirodi i unose ih u košnicu. U toku pašne sezone pĉelinje društvo sakupi dosta hrane u prirodi ali je
dosta i potroše za svoje biološke potrebe.
Sve ĉlanove pĉelinjeg društva na okupu drţi matica. Od nje zavise mnoge aktivnosti pĉela radilica u košnici i
izvan nje. Cijeli period dok je matica prisutna u pĉelinjem društvu ona luĉi feromone. Ovu materiju luĉe samo
oploĊene matice odnosno one matice koje polaţu oploĊena jaja. Kod svih pĉela u košnici stalno je prisutno
konstantno osjećanje prisutnosti matice koje se prenosi sa pĉele na pĉelu. Pĉele pratilje koje okruţuju maticu
neprekidno je dodiruju pipcima i liţu sa njenog tijela matiĉni feromon.
Matiĉni feromon koji daje signal pĉelama o prisutnosti matice u pĉelinjem društvu neprekidno se predaje od
jedne pĉele drugoj preko rilica a takoĊer se prima i kao miris i brzo se rasprostire meĊu pĉelama u košnici.
Prestankom davanja pĉelama matiĉne materije dat je signal o odsutnosti matice iz košnico. O nestanku matice iz
košnice sve pĉele u njoj budu obaviještene za oko dva sata.
Već odavno pĉele su sklopile prijateljstvo sa cvjetovima u prirodi. Na taj naĉin one su sebi osigura le
dugovjeĉnu egzistenciju a biljkama produţetak vrste. Bez pĉela kao najvećeg oprašivaĉa danas bi na zemlji
sigurno bio drugi naĉin ţivota. Zbog toga je pĉelu u posljednjih nekoliko desetljeća poĉeo da ispituje veliki broj
nauĉnih radnika u institutima i na suvremenim pĉelinjacima. U posljednje vrijeme a posebno na poĉetku trećeg
milenijima najviše se paţnje posvećuje selekciji u pĉelarstvu. Praćenjem svih pokazatelja u ovom ispitivanju uz
primjenu genetike dobijaju se dosta bolji rezultati u cilju uzgoja i iskorištenja pĉela.
Pĉele se uzgajaju iz dva razloga.
• njihovi proizvodi se koriste kao hrana a kada to zatreba i kao lijek. Ovom proizvodnjom pĉelari ostvaruju
odreĊenu dobit a u zavisnosti da li se ovim poslom bave iz hobija ili profesionalno. Dobijeni pĉelinji proizvodi
predstavljaju samo manju novĉanu protuvrijednost. Od ovog koristi ima samo uzgajivaĉ pĉela.
• najveće koristi od pĉela ima cjelokupno društvo a samo kroz oblik oprašivanja. Poznato je da bez oprašivanja
nema roda voća, povrća, ţitarica itd. Znaĉi nema hrane i nema ţivota. Ali kod nas se oprašivanju poklanja
najmanje paţnje. U razvijenim zemljama ovome se poklanja posebna paţnja a kroz organizovano oprašivanje
poljoprivrednih kultura, voćnjaka i raznih drugih kultura na plantaţama gdje pĉelari ostvaruju dodatnu dobit.
Na taj naĉin su zadovoljni svi.
U tom smjeru nauka ide dalje. Svakim danom otkriva se nešto bolje. To novo i bolje mi pĉelari trebamo
prihvatiti i pĉelariti paralelno sa naukom u vremenu u kojem ţivimo. Na taj naĉin svima će biti bolje: pĉelama,
pĉelaru, prirodi i kompletnom ţivom svijetu. Ne budemo li na ovaj naĉin razmišljali i radili naš ţivot i ţivot naših
pokoljenja na planeti Zemlji biće upitan.

PĈELE RADILICE

Pĉele radilice su najbrojniji ĉlanovi pĉelinjeg društva a na osnovu njihovog broja odreĊuje se snaga tog pĉelinjeg
društva. Pĉele se legu u ćelijama radi liĉkog saća iz oploĊenih jaja. Broj pĉela u košnici varira od minimalnog broja
u toku zime do maksimalnog broja pred i u toku medobranja. Pĉela radilica je najvrjedniji ali i najinteresantniji
Ĉlan za razmatranje. Ne kaţe se uzalud za nekog da je vrijedan kao pĉela. Praktiĉno, u toku svog ţivota pĉela
uvijek radi i nikada ne spava. U toku njenog ţivota radne aktivnosti su joj nekada manje a nekada veće. Sve to
zavisi od potreba u košnici i pašnih uvjeta u prirodi.
Od perioda kada matica poloţi oploĊeno jaje u radi liĉku ćeliju proĊe oko 21 dan dok se iz tog jajeta ne izleţe
mlada pĉela. Kada mlada pĉela radilica kroz voštani poklopac proviri iz ćelije u kojoj se razvila svojim njeţnim
nogama hvata se za ivice ćelije i teško izvlaĉi svoje tijelo iz nje. Tako sićušna i njeţna pĉela se odmah ukljuĉuje u
ţivot svog pĉelinjeg društva sa svojim sestrama i majkom maticom. Ona već tada posjeduje odreĊene mogućnosti,
karakteristike i sposobnosti za obavljanje nekih lakših poslova u pĉelinjem društvu.
Izlaskom iz ćelije mlada pĉela se poĉinje kretati meĊu svojim sestrama i braćom trutovima i upoznaje se sa
njima. Takva pĉela je njeţna, polako se kreće po saću ali se uporno i vrijedno trudi. U poĉetku ona prima hranu od
svojih sestara koje su zaduţene i za taj
... i? ...
posao u košnici. Ustvari, mlada pĉela pri svakom susretu i kontaktu sa ostalim starijim pĉelama u košnici prima
izvjesnu koliĉinu feromona.
Feromom su matiĉna supstanca kojom se povremeno snabdijeva svaki ĉlan jednog pĉelinjeg društva. Feromoni
imaju ulogu raspoznavanja ĉlanova jednog pĉelinjeg društva i odrţavanje svih njegovih ĉlanova u jednoj biološkoj
cjelini kao idealnoj porodici.
Ne proĊe dosta vremena poslije izlaska mlade pĉele iz ćelije a ona već ima svoj prvi radni zadatak. Prema
njenim radnim sposobnostima to je ĉišćenje i poliranje ćelija odakle izlaze njene sestre pĉele i braća trutovi.
Moţda još nije ni vidjela majku maticu a već joj priprema ćelije za polaganje jaja. Naravno da je za tako mlade
pĉele to teţak posao jer ćelije moraju biti besprijekorno oĉišćene i sterilizirane. Samo u tako idealno pripremljene
ćelije matica će da 'polaţe jaja. Vjerojatno je to prvi test pedantnosti u poslu kroz koji prolazi svaka mlada pĉela.
Ĉetvrtog ili petog dana starosti fiziološko stanje mladih pĉela dozvoljava da napuste nakratko košnicu i da se
udalje na kraće rastojanje koje se svakog dana povećava. Na tom izletu mlade pĉele se uĉe da lete ali se ne mogu
dobro orijentirati u prostoru. Pĉela starosti do 5 dana ne moţe da se orijentira za povratak u svoju košnicu ako se
nade na oko 100 metara od nje. Kako pĉela stari tako je sposobnija za orijentaciju u okolini košnice.
Nekoliko dana poslije ovog napornog rada pĉela je sposobna za druge teţe poslove. Sada je u mogućnosti da
hrani starije larve odnosno buduće sestre sa medom i polenom. Tada je ona sposobna da hrani svoje sestre pĉele
koje su tek izašle iz svojih ćelija, Takve mlade pĉele primaju hranu od starijih pĉela nekoliko dana. U tom periodu
u starosti pĉele od 6 do 8 dana razvijaju se hipofaringalne ţlijezde smještene u njenoj glavi koje proizvode
matiĉnu mlijeĉ i pĉela je sada sposobna da hrani najmlaĊe larve. U tom periodu pĉela je sposobna da hrani i
maticu. Ova uloga dadilje traje 3 do 4 dana dok se u zadnjem dijelu njenog tijela ne razviju voštane ţlijezde.
Kada pĉela postane sposobna da proizvodi vosak njene duţnosti se preusmjeravaju na izgradnju saća i na
popravljanje oštećenih ćelija u saću. Ova aktivnost na izgradnji saća prisutna je kod pĉela nekoliko narednih
dana. Ovo se dešava u pĉelinjem društvu samo u proljetnom i ljetnom periodu kada ima većeg unosa svjeţeg
nektara i polena iz prirode. Poslije se pĉela postepeno pribliţava lijetu gdje na njemu ili u njegovoj blizini na
ĉuvanju ulaza ostaje oko pet dana. Na tom mjestu pĉela je sada sposobna da se bori i sa ostalim pĉelama iz
drugih košnica koje bi da uĊu zbog pljaĉke.
Ovo su neke od aktivnosti mladih pĉela koje mi pĉelari nazivamo kućne pĉele. Ove aktivnosti kućnih pĉela
mogu da budu skuĉene ili produţene a to zavisi od potrebe za nekim poslovima u prostoru košnice. Osim
navedneih aktivnosti kućne pĉele obavljaju još dosta drugih poslova u plodištu kao što su: ĉišćenje košnice,
grijanje legla, poslovi prihvata i prerade nektara u med itd. Svi poslovi su usklaĊeni sa ukupnom aktivnošću
pĉelinjeg društva u košnici i izvan nje. Sve navedene duţnosti kao i duţina njihovog trajanja predodreĊene su za
razvoj pĉelinjeg društva. Mlade pĉele su sposobne da unutar pĉelinjeg društva izmijene svoje funkcije ako je to u
nekom periodu potrebno.
Pĉele su sposobne da sa usnim aparatom, popravljaju oštećene ćelije, popravljaju saće poslije centrifugiranja
meda, iznose uginule pĉele iz košnice, izgrizaju i odstranjuju stvrdnuti polen, odstranjuju uginulo leglo itd. Pored
toga sa usnim aparatom popravljaju pukotine na unutrašnjim stranama košnice sa propolisom, mumificiraju
neprijatelja kojeg ubiju u košnici, ruše matiĉnjake, odstranjuju drvene ljuštice sa ramova i još ĉitav niz poslova
ĉesto i nevidljivih za ljudsko oko.
U borbi za opstanak pĉela se vrlo vješto snalazi. Komunikacija i sporazumijevanje meĊu pĉelama jednog
pĉelinjeg društva je na vrlo visokom nivou. Pĉela na više naĉina obavještava pĉelinje društvo o znaĉajnim
pojavama izvan košnice. Pĉela to vrši zvukom, mirisom i specifiĉnim pokretima svog tijela koje mi nazivamo igrom
pĉela. Ovaj naĉin sporazumijevanja pĉele oduvijek primjenjuju a dešifrirao ga je njemaĉki znanstvenik i dobitnik
Nobelovc nagrade prof. dr. Karl fon Friš. On je dugi niz godina promatrao ponašanje pĉela izviĊaĉka. Zadatak
izviĊaĉka je da ujutro prve pronaĊu izvor hrane i o t ome obavijeste ostalo izletnice u svojoj košnici. Ako jedna
izviĊaĉka u okolini pronaĊe bogat izvor nektara ona uzima nektar i sa punom voljkom brzo se vraća u košnicu
obavještavajući o tome ostalo izletnice. Obavještenje vrši posebnim pokretima svog tijela o daljini, pravcu i mirisu
cvijeća.
O rastojanju od izvora hrane, njegovim nalaţenjem i bogatstvom, koliĉini, najboljem mjestu paše pĉele
izviĊaĉice su sposobno da toĉno obavijeste svoje sestre. Ako je pĉela izviĊaĉka pronašla izvor nektara na
udaljenosti od košnice do 100 metara ona izvodi kruţni ples - igru na saću a pored ovog udaljenost nektara od
košnice precizira i pokretima svog zatka lijevo i desno. Za spomenuto rastojanje izvodi 9 do 10 pokreta za
vremenski period od 15 sekundi.
Kada je izvor hrane na daljini većoj od 100 metara pĉela na saću mijenja oblik putanje i ona je sada u obliku
broja osam. Putanja koju opisuje pĉela u obliku broja osam ne stoji uspravno već ima poloţaj poloţene osmice ali
joj je oblik malo spljošten.
I u ovom sluĉaju pĉela izviĊaĉica izvodi dodatne pokrete sa svojim zatkom a oni su za razdaljinu od:
• do 200 metara 8 do 9 pokreta za 15 sekundi
• do 500 metara 6 pokreta za 15 sekundi
• do 1000 metara 4 do 5 pokreta za 15 sekundi

Prof. Friš objašnjava svoja opaţanja na sljedeći naĉin. Razni ogledi su nas uvjerili da je vrijeme za koje se
obavlja jedan pokret klaćenja odluĉujući signal koliko dugo treba letjeti . Ovdje pored klaćenja ulogu igra i
specijalni zvuk ĉije vibracije opaţaju pĉele koje prate izviĊaĉicu. IzviĊaĉica ne mjeri rastojanje u metrima od
košnice do izvora hrane. Metoda ustanovljavanja daljine do izvora hrane je ĉudan za ljudsko razmišljanje. U ovom
sluĉaju rastojanje se mjeri energijom koja je potrebna da se ta daljina preĊe. Utrošak nektara pokazuje koliki je
napor napravila pĉela pri letu do izvora hrane.

Ako se uzme u obzir dimenzija tijela pĉele moţemo je smatrati jednim od najjaĉih ţivih bića. Pĉela je sposobna
da podigne u zrak predmet ĉija je teţina dva puta veća od njene. Ona po ravnoj podlozi moţe da vuĉe teret koji je
i do 20 puta teţi od nje. Pĉela je teška oko 100 miligrama a moţe da leti nekoliko kilometara noseći 40 miligrama
nektara ili 20 miligrama polenovog praha.
Pri letu bez tereta pĉela moţe da razvije brzinu i do 65 km na sat. Sa tovarom nektara ili polena ona smanjuje
brzinu leta na 18 do 30 km na sat a sve u zavisnosti od smjera i brzine vjetra. Pĉela pri letu sa krilima pravi oko
440 zamaha u jednoj sekundi. Zbog izloţenih parametara pĉela je do sada djelomiĉno ispitana kao savršenstvo
prirode.
Kao glavni orijentir u kom se pravcu nalazi pronaĊeni izvor hrane pĉele koriste poloţaj sunca. Opisujući
pomenutu osmicu pĉela trĉeći po saću napravi polukrug a poslije tog naglo napravi polukrug a poslije tog naglo
napravi zaokret i vrati se na poĉetnu toĉku. Poslije toga pĉela i na drugoj strani napravi drugi polukrug;. Ovdje je
vaţno napomenuti da pĉela koja vrši obavještenje, središnjoj liniju stalno prati u istom pravcu. Prema pravcu
središnje linije odreĊuje se i pravac prema pronaĊenom izvoru hrane.
Kada se pĉela izviĊaĉica kreće središnjom linijom prema gore onda je izvor hrane od košnice prema suncu i
obratno.
Ako je središnja linija pomjerena lijevo ili desno u odnosu na zemljišnu vertikalnu liniju na saću onda je izvor
hrane lijevo ili desno prema suncu.
Dok pĉela izviĊaĉica izvodi ples za obavještenje jedan broj pĉela izletnica je prati krećući se za njom dodirujući
je svojim pipcima i tako primaju miris pronaĊene hrane. Poslije primljene informacije brzo izlijeću iz košnice i lete
prema izvoru hrane.
SAKUPLJANJE I UNOŠENJE NEKTARA U KOŠNICU

Djelovanje pĉelinjeg društva na sakupljanju i odlaganju nektara zavisi od usklaĊivanja aktivnosti velikog broja
pĉela radilica od kojih svaka obavlja svoj dio posla u košnici i u prirodi.
Kod pĉela koje su starosno spremne da postanu sakupljaĉice odnosno izletnice znatno se smanjuje ţiva masa
(prosjeĉno za 26%), povećava se udio vaţnosti mišića i rasta sposobnosti za nošenje tereta, smanjuje se
zapremina srednjeg ţeluca (prosjeĉno za 63%) a pojavljuje se prostor koji je neophodan da se smjesti prošireni
medni ţeludac pri punjenju nektarom.
U procesu sakupljanja nektara angaţirane su tri grupe pĉela i to: izviĊaĉice, sakupljaĉice i skladištarke.
U prirodi dok cvjetovi luĉe nektar pĉele izviĊaĉice i pĉele sakupljaĉice normalno lete, sakupljaju ga i donose u
košnicu. Kada prestane luĉenje nektara sakupljaĉice se vraćaju u košnicu. Poslije mirno sjede na saću ĉekajući
novu informaciju sa terena od izviĊaĉica o pronalasku hrane u prirodi.
Pĉele izviĊaĉice nastavljaju da istraţuju teren koji
okruţuje pĉelinjak, odreĊujući prisustvo nektara u
cvjetovima, njegovu koliĉinu, udaljenost, sadrţaj šećera itd.
Neophodnost takvih poslova usklaĊena je sa time što
cvjetovi luĉe nektar periodiĉno, zavisno od meteoroloških
uvjeta, doba dana i drugih uvjeta. Nekad rad pĉela izviĊaĉica
omogućava blagovremenu i brzu preorijentaciju pĉele
sakupljaĉica na korištenje produktivnije paše i na taj naĉin
povećavaju efikasnost sakupljaĉke djelatnosti pĉelinjeg
društva.
Naĉin pronalaţenja nektara u prirodi moţemo smatrati metodom maksimalnog ĉuvanja hrane. Ako bi svaka
pĉela izletnica samostalno za sebe pronalazila izvor nektara tada bi njihova efikasnost sakupljanja bila
neproduktivna. U tom sluĉaju potrošnja hrane bila hi velika. Kod pĉela izletnica prisutni su pokušaji da neprekidno
vrše izbor paše prema izvoru nektara i koriste najbolje od onih koji su dostupni. Nektar u kojem je manje od 4,5%
saharoze pĉele ne sakupljaju. Prof. dr. Karl fon Friš utvrdio je direktnu zavisnost punjenja mednog ţeluca od
koncentracije šećera u hrani.
Kada se sakupljaĉica vrati u košnicu sa voljkom punom nektara ona ne odlazi do ćelija za odlaganje nektara.
Sakupljaĉica predaje nektar pĉeli skladištarki. U ovom sluĉaju sakupljaĉica je davalac a skladištarka primalac.
Poslije prihvatanja nektara skladištarka se pomjera iz prostora prijema nektara koji je blizu ulaza u košnicu da bi
oslobodila mjesto za prijem drugim skladištarkama. Skladištarka odnosi nektar do mjesta uskladištenja odnosno
do mjesta gdje je najtoplije a to je obiĉno u pĉelinjem gnijezdu.
Ako se u košnicu u kratkom vremenskom periodu vrati veći broj pĉela sakupljaĉica natovarenih nektarom pĉele
skladištarke postaju prezauzete. U takvim sluĉajevima dešava se da na mjestu primopredaje nektara u košnici
nema dovoljan broj skladištarki koje bi preuzele nektar od sakupljaĉica. U tom sluĉaju sakupljaĉice gube vrijeme
traţeći u košnici slobodne pĉele skladištarke. Zbir vremena koje potroše sakupljaĉice da bi pronašle skladištarke
utiĉe na sposobnost pĉelinjeg društva da iskoriste izvore nektara.
Sa porastom broja sakupljaĉica koje se vraćaju sa paše efikasnost prenosa i prerade nektara opada osim ako se
u tom periodu ne poveća broj pĉela skladištarki. Ovo se posebno dešava u toku veoma bogatih paša i gdje je malo
rastojanje od košnice do izvora nektara. Vrijeme traţenja skladištarki u košnici je kratko ako je brzina sakupljanja
nektara manja od preraĊivaĉkog kapaciteta tog pĉelinjeg društva.
U nekim sluĉajevima sakupljaĉice izvode repni ples i na taj naĉin se mobiliziraju veći broj pĉela skladištarki.
Iako se povećava brzina sakupljanja nektara od strane pĉela sakupljaĉica. Ako brzina sakupljanja nektara
prevaziĊe kapacitet prerade vrijeme za pronalaţenje skladištarki je veće. Kada to vrijeme dostigne oko 50 sekundi
tada opada zainteresiranost sakupljaĉica za sakupljanje nektara. U tom sluĉaju pĉele nisu stimulirane da izvode
repni ples već neke izvode takozvani drhtavi ples. Drhtavi ples regrutuje nove pĉele skladištarke što povećava
kapacitet prerade. Kroz ovaj povratni mehanizam pĉelinje društvo kontroliše i koordinira unos nektara. Na
povećanje koliĉine nektara u prirodi pĉelinje društvo bi trebalo da odgovori istovremeno povećanjem broja pĉela
za skladištenje.
Kada se u košnicu vraća 8 do 10 pĉela u minuti vrijeme nalaţenja skladištarki se dramatiĉno povećava na više
od pola minuta. To je posljedica zauzetosti skladištarki koje su preuzele nektar od ranije pristiglih sakupljaĉica i
njihove mogućnosti da opsluţe novopridošle sakupljaĉice. Vrijeme traţenja skladištarki je osjetljiv i toĉan
pokazatelj brzine sakupljanja i prerade nektara.
Kao se vidi u pĉelinjem društvu vlada visok stupanj smo organizacije za svaki novi trenutak a na paši u kojem
prvo reagiraju pĉele izviĊaĉice. One imaju i najveću zaslugu za veći ili manji radni uĉinak pĉelinjeg društva. Kroz
selekciju u pĉelarstvu postiţu se visoki rezultati u uzgoju visokovrijednih pĉela.

KAKO PĈELE ODUZIMAJU VODU IZ NEKTARA?

Nektar koji pĉele unose u košnicu sadrţi razliĉite koliĉine vode. Većina nektara u prirodi sadrţi 3 5 do 40% ĉvrstih
hranjivih materija. Malo je cvjetova u prirodi koji luĉe nektar koji ima više od 50% ĉvrstih hranjivih materija.
Ovakve vrste nektara su teške pĉelama za preradu. Većina zrelih medova sadrţi oko 18% vode. U procesu prerade
nektara u med pĉele su primorane da iz nektara uklanjaju višak vode.
U periodu paša bogatih nektarom one primjenjuju tri razliĉita postupka za odstranjivanje vode:
• ako je nektar sa većim procentom vode pĉele skladištarke će ovakve kapljice staviti na gornje stranice ćelija pa
tek kada se procenta vode smanji one postepeno uzmu sazreli nektar i odlaţu ga u prazne ćelije.
• ako nektar sadrţi 40 do 50% vode pĉele skladištarke kada preuzmu nektar od sakupljaĉica pronalaze slobodan
prostor unutar košnice i poĉinju sa prebacivanjem nektara iz svojih mednih kesica na svoje rilice. Ĉim kapljica
nektara doĊe do vrha rilice pĉela je ponovo vraća u stomak. Ovakav postupak se ponavlja više puta pa je ĉesto
zapaţeno da kod pojedinih pĉela traje i po 20 minuta. Ispitivanja pokazuju da ovim putem pĉele odstranjuju
znatne koliĉine vode jer je utvrĊeno da u nektra sa 45% ĉvrstih hranljivih materija poslije ovakvih operacija
ĉvrste hranljive materije uĉestvuju sa 60%.
• pošlo nezreli med odloţe u ćelije saća u medištu pĉele poĉinju proizvoditi jako strujanje zraka kroz košnicu i na
taj naĉin pokreću vlaţan zrak i oslobaĊaju nektar od viška vode. U jednom jakom pĉelinjem društvu moţe tada
za sat da proĊe 8 do 13 kubnih metara zraka. Sigurno zbog više temperature ventilacija je u toku dana jaĉa
nego noću jer je potvrĊeno da za vrijeme jake paše pĉelinje društvo osiguravaju ventilaciju i noću.
Za vrijeme jakih paša u okolini pĉelinjaka se osjeti jak cvjetni miris koji sigurno potiĉe od mirisnih supstanci u
nektaru koje isparavaju zajedno sa vodom. Smjer strujanja zraka kroz košnicu nije uvijek isti. Mada kretanje
zraka moţe satima biti nepromijenjeno pĉele mogu da povremeno izmijene svoj poloţaj i tako utiĉu da se proces
strujanja zraka promijeni. U svakom sluĉaju ovakve promjene pĉele sprovode bez ikakvog zastoja u procesu
oslobaĊanja vlage.
U pripremi hrane glavnu ulogu u košnici imaju pĉele primateljice posebno pri bogatoj nektarnoj paši. One
primaju od sabiraĉica nektar dostavljen u košnicu, samim tim ih oslobaĊaju za dalji rad. Kućne pĉele primateljice
preraĊuju nektar dodajući mu sekret hipofaringalnih ţlijezda koji sadrţi ferment invertazu sa sposobnošću
invertovanja 4 do 5 puta većim nego kod pĉela hraniteljica i Sakupljaĉica. Pred i u toku paše ferment je maksimal-
no aktivan a njegova aktivnost se svodi na minimum u zimskom periodu.
RAD PĈELA NA SLABOJ I JAKOJ PAŠI

Pri najboljim uslovima sakupljanja i prerade nektara reguliranje vlaţnosti i temperature u košnici kao najboljoj
farmaceutskoj fabrici doprinosi biološki optimum kućnih pĉela i pĉela sakupljaĉica. Ovo je veoma vaţno ostvariti u
periodu svih glavnih paša. Zbog toga pĉelari na ovaj problem moraju da obrate posebnu paţnju. Ali pĉele su
maksimalno razradile mehanizme svojih aktivnosti u sluĉaju kada su u prirodi veoma bogati izvori nektara i kada
je nektara u prirodi manje.
Pri slaboj paši na sakupljanju nektara nalazi se mali broj pĉela u odnosu na njihov ukupan broj u košnici. U
ovom sluĉaju što su pĉelinja društva sa manjim brojem pĉela intenzivnije je izlijetanje pĉela sakupljaĉica. Kod njih
po jedinici ţive mase pĉela, nalazi se više legla. Prisustvo nepoklopljenog legla u plodištu takvih pĉelinjih društava
aktivira pĉele na traţenje i sakupljanje hrane.
Pri pojavi jaĉe pase kada je pronalaţenje nektara lakše i sa manjim gubicima broj pĉela izletnica u slabim
društvima se umanjuje a u jakim pĉelinjim društvima naglo povećava na raĉun kućnih besposlenih pĉela koje nisu
opterećene poslovima u prostoru košnice. Pri radu jakih pĉelinjih društava na slabijoj paši besposlene pĉele se
zadrţavaju u košnici. Samim tim one se ĉuvaju i ne iscrpljuju. Zbog toga one efikasnije rade u jaĉim pašama. To
je jedna od pozitivnih osobina jakih pĉelinjih društava i u tome je njihova velika prednost.
Pri jakoj pĉelinjoj paši pĉele sakupljaju tri i više puta nektara ali sa manjim gubicima. Pri prosjeĉnom dnevnom
unosu nektara do jedan kilogram u mednom ţelucu pĉele prosjeĉno se nalazi 7,1 mg nektra, pri paši od 1 do 2 kg
nalazi se 15.5 mg nektara a sa povećanjem do 4 kg dnevnog unosa punjenje mednog ţeluca raste do 28 mg. Na
taj naĉin povećanjem koliĉine nektara efikasnost rada pĉela paši raste 4 puta. U toku godine u pĉelinjem društvu
se ravnomjerno mijenja brojnost pĉela u njemu. U periodu pred i u toku glavnih paša pĉelinja društva trebaju da
imaju optimalni broj pĉela. Kako se pribliţava jesen i smanjuje cvjetanje biljaka razmjerno se smanjuje i broj
pĉela. Postoji biološki optimum broja ĉlanova pĉelinjeg društva i za zimski period pri kome njihovo zimovanje
protjeĉe sa minimalnom potrošnjom hrane i gubicima.

FAKTORI KOJI UTIĈU NA PRODUKTIVNOST PĈELINJIH DRUŠTAVA

Pojedine rase pĉela oduvijek su se prilagoĊavale pojedinim pašnim terenima i godišnjim klimatskim uvjetima .
Shodno tome tako prilagoĊene pĉele za pojedine terene na njima znatno povećavaju svoju produktivnost.
Brojĉano stanje pĉela u pĉelinjem društvu presudno utiĉe na njegovu produktivnost. U jakom pĉelinjem društvu
sakuplja se veliki broj fiziološki mladih pĉela koje maksimalno odgajaju pĉelinje leglo i efikasno iskorištavaju pašu
u prirodi. U praktiĉnom pĉelarenju dokazano je da jaka pĉelinja društva sakupe 3 do 4 puta više meda od
Tabela br. 1.
Broj pĉela izraţen u Broj pĉela u polju izraţen
tisućama
u tisućama u procentima (%)
15 000 2,3 15
20 000 5.0 25
25 000 7,5 30
30 000 12.0 40
40 000 20,0 50
50 000 30,0 60
60 000 39.0 65

slabih. Svaki pĉelar moţe na svom pĉelinjaku da se uvjeri da jedno pĉelinje društvo koje broji oko 60 000 pĉela tj.
6 kg sakupi od 50% više meda nego ukupno ĉetiri pĉelinja društva sa po 15 000 pĉela. Postoji biološki optimum u
brojĉanom stanju pĉelinjeg društva koji odgovara najboljim u slovi ma sakupljanja nektara u prirodi, njegovom
prenošenju u košnicu i preradi tog nektara u med. U toku ovog posla pĉelinje društvo mora osigurati da u košnici
potrebnu vlaţnost zraka i temperaturu. Sa povećanjem brojĉanog stanja pĉelinjeg društva do oko 60 000 pĉela
sakupljanje nektara i sve druge aktivnosti sa njim se uvećavaju ne samo u cjelini po pĉelinjem društvu već i po
jedinici ţive mase pĉela u košnici.
Pri većoj koliĉini pĉela u košnici (oko 10 kg) njihova produktivnost na 1 kg pĉela se umanjuje. U
eksperimentalnom postupku je utvrĊeno da je produktivnost pĉelinjih društava koja su u prosjeku imala 4,4 kg
pĉela po jednom kg pĉela bila su 3 3% veća nego kod pĉelinjih društava koja su imala 3,5 kg pĉela.
Mogućnost dobre regulacije aktivnosti pĉela u toku paše imaju samo jaka pĉelinja društva. Kod njih u toku jake
paše na sakupljanju nektra i peludi radi oko 65% pĉela od ukupnog njihovog broja u košnici dok na istoj paši na
istom terenu radi 15 do 20% pĉela iz slabili pĉelinjih društava.
Mlade pĉele u jakom pĉelinjem društvu u toku intenzivnih paša izlijeću izvan košnice za nektarom ili ga
preraĊuju u košnici i sa petodnevnim uzrastom. Znaĉi one napuštaju u takvim sluĉajevima sve svoje redovne
aktivnosti koje trebaju da obavljaju prema svojoj starosnoj dobi.

Tabela br. 1. Utjecaj bogatstva paše na opteredenje medne voljke kod pčela sakupljačica

Glavna suština je u tome da su pĉele iz jakih pĉelinjih društava u mogućnosti da sakupe 3 do 4 puta više meda
a da pri tome utroše malo vremena i energije. U periodu iste paše slaba pĉelinja društva intenzivno rastu ali
sakupe i malo meda. U periodu intenzivnog sakupljanja meda svakodnevni gubitak pĉela se uvećava i samo se
djelomiĉno popuni izlijeganjem mladih pĉela. Zbog toga se na kraju paše broj pĉela kod jakih pĉelinjih društava
znaĉajno umanjuje utoliko više ukoliko je paša obilnija i duţa.
Pĉelinja društva srednje veliĉine ostaju pribliţno na ranijem brojĉanom nivou a slabija u tom istom periodu
brojĉano ojaĉavaju. Takva pĉelinja društva na kraju paše imaju dosta pĉela ali malo meda. Većinu unijetog
nektara u ovom sluĉaju pĉele su pretvorile u leglo. Sada je na pĉelaru da izabere naĉin kako te pĉele poslije da
iskoristi.
Slaba pĉelinja društva imaju nisku produktivnost ne samo zbog malog broja pĉela u društvu i velike koliĉine
legla koje njeguju u periodu paše već i kao rezultat veoma niskog kvaliteta pĉela u njemu. Pĉele iz slabih pĉelinjih
društava sakupe u mednoj voljci 1,5 do 1,8 puta manje nektara nego pĉele iz jakih društava. Pĉele koje su
odnjegovane u slabom pĉelinjem društvu vraćaju se sa paše u košnicu sa tovarom polena ĉija je masa za oko 50%
manja nego kod pĉela iz jakih društava. Duţina ţivota pĉela u slabim pĉelinjim društvima zbog njihovog niskog
kvaliteta i velikog radnog opterećenja na svaku pĉelu je za oko 30% kraći nego kod brojĉano jakih. Zbog toga
pĉelari moraju da vode stalnu borbu za pripremu jakih pĉelinjih društava za glavne paše. I to je jedan od
presudnih faktora za povećanje proizvodnje pĉelinjih proizvoda.
Za maksimalno i efikasno iskorištavanje pĉelinjih paša pĉelinja društva trebaju imati ne samo maksimalan broj
pĉela izletnica koje sakupljaju i donose nektar i polen iz prirode već i mlade kućne pĉele koje prihvataju nektar,
preraĊuju ga u med, uskladištavaju ga u saće
i zatvaraju voštanim poklopĉićima. Kućnih pĉela treba da je dovoljan broj da bi obavljale sve poslove u košnici pa
i preradu nektara u med kojeg u košnicu unose pĉele izletnice.
Intenzitet izdašnosti pĉelinje paše u prirodi odreĊuje naĉin sakupljanja prerade nektara u med. U sluĉaju slabe
paše u prirodi pĉele sakupljaĉice same skladište u ćelije saća nektar koji unose ti košnicu u sluĉaju bogatije
pĉelinje paše pĉelinje društvo ima drugi raspored svojih aktivnosti. U tom sluĉaju organizira se posebna grupa
pĉela odreĊene starosti koje se nazivaju prihvatiteljice. Pĉele te starosne dobi sa maksimalno razvijenim
pljuvaĉnim ţlijezdama sudjeluju u preradi nektara. Pri preradi nektara pĉele u njega dodaju sekret iz pljuvaĉnih
ţlijezda koji sadrţi ferment invertazu. Pĉele prihvatiteljice imaju 4 do 5 puta veću sposobnost invertovanja nego
pĉele hraniteljice pĉelinjeg legla. IzmeĊu aktivnosti fermenata invertaze kod pĉela i produktivnosti meda kod
pĉelinjih društava postoji tijesna direktna korelacija. Prema aktivnosti invertaze kod pĉela pred glavnu pašu osjeća
se i stepen njihove pripremljenosti za njeno iskorištavanje. Aktivnost invertaze pljuvaĉnih ţlijezda mijenja se
(okom sezone. Priroda je regulirala da je njihova maksimalna aktivnost pred i u toku glavne paše a da je u
zimskom periodu minimalna.
Kada će kućne pĉele postati sakupljaĉice u prirodi zavisi od dosta faktora. Za maksimalno iskorištavanje paše u
pĉelinjem društvu mora biti prisutan zadovoljavajući odnos grupa pĉela razliĉite starosti. Bilo kakvo narušavanje
tog odnosa dovodi uvijek do smanjenja intenzivnosti pĉela na sakupljanju nektara i njegove dalje prerade. Zato
ako pĉelar već mora da naruši normalan odnos pĉela odgovarajuće starosti to bi trebao da uradi prije glavne paše
kako bi se sa njenim poĉetkom u pĉelinjem društvu uspostavila normalna raspodjela rada medu pojedinim
grupama pĉela.
Prisutnost matice u pĉelinjem društvu u toku paše znaĉajan je ĉinilac uspješno iskorištavanje paše. U sluĉaju
odsustva matice iz pĉelinjeg društva znaĉajno se usporavaju a potom sasvim i preĉkidaju sve njegove aktivnosti
kao što su: luĉenje voska i izgradnja saća, njegovanje legla, sakupljanje nektara i polena i njegova prerada. Tada
pĉelinje društvo koje se nalazi u ovakvom stanju kada ponovo dobije maticu poĉinje obavljati sve funkcije kao
biološka cjelina.
Zbog toga za vrijeme glavnih paša ne treba oduzimati niti mijenjati matice u proizvodnim pĉelinjim društvima«
MeĊa mnogim faktorima koji utiĉu na produktivnost pĉelinjeg društva vaţno mjesto zauzima starost matice i
njen k val i te t. UtvrĊeno je da pĉelinja društva sa mladim maticama sakupe oko 40% više meda a sa
dvogodišnjom maticom 20% više nego pĉelinja društva sa trogodišnjom maticom.
IzmeĊu legla koje pĉelinja društva odnjeguju za vrijeme glavne paše i njihove produktivnosti postoji sloţena
uzajamna veza koja umnogome zavisi od nivoa i duţine paše. Osiguravanje u pĉelinjem društvu veće koliĉine
zatvorenog legla u periodu glavne paše uvijek pozitivno djeluje na njeno iskorištavanje jer je to izvor
popunjavanja pĉelinjeg društva mladim pĉelama koje pospješuju njegovu brojĉanu snagu. Zatvoreno leglo nema
zahtjeva za velikim zalihama hrane i njegu od strane pĉela.
U sluĉaju kratke paše koja nije duţa od 15 dana povećanjem njegovanja otvorenog legla u pĉelinjem društvu
dolazi do znaĉajnog sniţenja njegove produktivnosti. Ukoliko pĉele više njeguju leglo u toku paše utoliko će ono
manje sakupiti meda. Za efikasno iskorištavanje paše nije samo vaţno osigurati optimalni broj pĉela na njenom
poĉetku već i na vrijeme ograniĉiti ishranu velike koliĉine larvi. Za pašu one nisu presudni faktor pošto njihovo
izlijeganje nastupa poslije njenog završetka.
Na kratkoj obilnoj paši potrebno je ograniĉiti maticu u polaganju jaja. Pri duţoj paši treba ograniĉiti maticu u
polaganju jaja u njenoj drugoj polovini. To su one paše koje su tihe a traju mjesec dana i duţe.
Za smještaj i preradu unijetog nektara a poslije i za smještaj zrelog meda u periodu dok još paša traje
potrebno je u prostoru košnice imati dodatni medišni prostor. Pri odlaganju svjeţeg nektara pĉele ga rasporeĊuju
na oko tri puta veću površinu saća nego je potrebno da se zreo med iz tog nektara smjesti u prostoru medišta.
Ako se u toku paša pĉelama ne ostavi dovoljno saća onda se prinos u medu umanjuje za oko 40%.

L R FARAR
Broj Ramova u Ramova u nastavku
nastavaka nastavku
8 10 10 12
1 70.8 88,56 58,8 70.56
2 141,6 177,12 117,6 141,12
3 212.5 265.68 176.4 211.68
4 283.4 354.24 235.2 282.24
5 294.0
 Pri unosu nektara od 1,5 do 2 kg na dan za skladištenje nektara i meda dovoljan je jedan medišni nastavak za
6 do 8 dana. Kako se dnevnim unosom potreba pĉela za medišnim saćem se povećava. Kada se dnevni unos
poveća na oko 2,5 do 3 kg jedan medišni nastavak neće biti dovoljan i pĉele će već poslije ĉetiri radna dana
osjećati potrebu za slobodnim prostorom. Zbog toga kada je dnevni unos nektara oko 3 kg na košnice treba
odmah dodati po dva nastavka.
Za vrijeme kratkih ali bogatih paša nije ekonomiĉno pĉele iskorištavati na izgradnji saća. Ako se u toku medo
branja u medišne nastavke postave satne osnove umjesto izgraĊenog saća produktivnost takvih pĉelinjih društava
je manja za oko 40%. Uz prisustvo izgraĊenog saća u košnici u periodu jakih paša to djeluje stimulativno na
pĉelinje društvo sa sakuplja više hrane. Povećanje površine praznog saća na poĉetku glavnih paša povećava
koliĉinu sakupljenog nektra za oko 30% a umanjuje broj pĉela sakupljaĉica polena za oko 15%.

Tabela br. 4 Utjecaj rastojanja pčelinjaka od paše na produktivnost pčelinjih društava

Rastojanje od pčelinjaka do izvora Prosječan prinos pčelinjih društava
hrane

km KG %
0,8 14,8 100
1,6 10,6 71,6
2.4 9,7 65,6
3,2 8,2 55,4
4,8 6,3 42,6
6,4 2,4 16,2

Nektar koji pĉele unose u košnicu sadrţi oko 50% vode. Odstranjivanje suvišne vlage iz nektara ostvaruje se
intenzivnom ventilacijom zraka što iscrpljuje pĉele.
Blagovremena priprema kvalitetnih jakih pĉelinjih društava sama po sebi ne moţe osigura ti visoke prinose ako
im se ne osigura i bogata paša koja obilno luĉi nektar. Vaţan faktor maksimalne proizvodnje meda pored
visokokvalitetnih pĉelinjih društava je i organiziran provoz pĉelinjaka u periodu pašne sezone sa jedne na drugu
pašu.
Što pĉele dalje lete za pašom one pri tome troše više hrane za vrijeme trajanja leta i utoliko manje donose
nektara u košnicu. Pri letu na udaljenost veću od 2 km one donose polovinu opterećenja od onog koji bi mogle
donijeti ukoliko bi izvor nektara bio u neposrednoj blizini pĉelinjaka. Zbog toga pĉelinjak treba postaviti u blizini
paše. Najekonomiĉnija je produktivnost leta pĉela na paši u radij usu do 2 km.

ULOGA VENTILACIJE U KOŠNICI LJETNOM PERIODU

U toku svog evolucijskog razvoja i prilagoĊavanja klimatskim uvjetima gdje su se pĉele naseljavale i opstajale
one su sticale instinkt za reagiranje na visoke i niske temperature. Bez prisustva ĉovjeka one su idealno usavršile
regulaciju temperature koja je neophodna za njihov ţivot i rad kao i za njihovo leglo. Ah pĉele kao najbolje štediše
to su riješile na naĉin maksimalne uštede hrane kako u ljetnom tako i u zimskom periodu.
Pĉelinje društvo troši dosta zraka. Zbog toga su se pĉele samostalno nastanjivale u prirodne prostore gdje je
zadovoljavajući dotok zraka. Vaţnost dotoka i izmjene zraka jednako je vaţan u ljetnom i zimskom periodu. Zbog
većeg brojĉanog stanja u ljetnom periodu veća je i potrošnja svjeţeg zraka ali su ujedno i veći zahtjevi m
njegovom izmjenom.
Jedna od najinteresantnijih funkcija u ţivotu pĉela je temperaturna regulacija pĉelinjeg društva. Ono odrţava
visoku pribliţno konstantnu temperaturu pĉelinjeg jezgra ĉak i u razliĉitim temperaturnim uvjetima vanjske
sredine.
 Kada su visoke temperature pĉele uspijevaju da je smanje i odrţavaju na oko 34°C ali i pri niskim
temperaturama kada one padnu u proljeće ispod 0°C. pĉele uspijevaju da odrţe temperaturu legla od 34°C. Sve
ovo se dešava uz stalnu izmjenu zraka u prostoru gdje se pĉelinje društvo nalazi. Ovo variranje temperature
vanjske sredine pĉele uspijevaju da ublaţe na naĉin što aktiviraju specijalne mehanizme pomoću kojih uspijevaju
da odrţe potrebnu temperaturu.
U ljetnom periodu osim što pĉele ventiliranjem sniţavaju temperaturu u prostoru u kojem se nalaze one iz
košnice odstranjuju zrak sa povećanim sadrţajem vodene pare koja nastaje isparavanjem vode iz nektara. Pošto
ventilacija predstavlja izmjenu zraka u nekom prostoru to pĉele sa njom ujedno vrše iznošenje produkata disanja
pĉela i pĉelinjeg legla a to su ugljiĉni dioksid i vodena para.
Ugljiĉni dioksid nastaje u tijelu pĉela sjedinjavanjem organske materije sa kisikom. Pĉela kao jedinka gdje god
se nalazi ona svojim aktivnostima odaje toplinu. U tom procesu proizvedena toplotna energija potrebna je za
njihov ţivot.
U košnicama vodena para nastaje disanjem pĉela i isparavanjem iz nektara. U suštini isparavanje vode odvija
se brţe pri višim temperaturama i ako je postotak vlaţnosti zraka manji. Kada se u zrak nalazi veći postotak
vodene pare ona poĉinje da se hladi i tada nastaje kondenzacija vodene pare u sitne kapljice vode. U ljetnom
periodu za pĉelinje društvo ovo je dosta manji problem nego u zimskim uvjetima .
Kada je u ljetnom pašnom periodu bogat unos nektara u košnicu ventilacija ima veliku ulogu u odstranjivanju
dijela vode iz nektara i još potpuno nedozrelog meda. Kao pomoć pri ovakvim sluĉajevima pĉelama sluţi i izmjena
zraka u košnici. Bogat dnevni unos prati snaţno brujanje pĉela do kasno u noć. Na većim pĉelinjacima to brujanje
se ĉuje nekoliko desetina metara uz širenje opijajućeg mirisa. Pravo je zadovoljstvo za pĉelara doţivjeti takve
situacije. Rijeĉima je to teško objasniti.
Zvuk koji se ĉuje potiĉe od aktivnosti pĉela koje nazivamo lepezanje. Kruţenje zraka u košnici uz precizno
doziranje i miješanje sa svjeţim zrakom koji ulazi u košnicu nastaje usklaĊenim redom i radom veće ili manje
grupe pĉela. Ovo zavisi od koliĉine dnevnog unosa nektara, sadrţaja vode u njemu ali u najvećoj mjeri od uvjeta
u košnici koje pĉelar treba da osigura u periodu pašne sezone.
Razni eksperimenti pokazuju da pĉelinja društva nastavljaju kolektivnu kontrolu snabdijevanja košnice svjeţim
zrakom u skladu sa dnevno noćnim metabolizmom i u uvjetima neprestanog mraka u košnici. U aktivnosti
lepezanja se ukljuĉuju pĉele svih uzrasta. Pĉele se postavljaju po donjoj površini pĉelinjeg društva i boĉnim
stranama košnice na dovoljnom rastojanju da ne smetaju jedna drugoj, raširenih nogu, spuštene glave i zatka one
intenzivnim pokretima krila stvaraju zraĉnu struju.
Kada potrebe u košnici za izmjenom zraka narastu pri visokim ljetnim temperaturama kao i tokom intenzivne
prerade nezrelog meda i nektara formiraju se posebne grupe pĉela koje lepezaju na samom ulazu u košnicu.
Glavom okrenute ka unutrašnjosti one stvaraju zraĉnu struju koja preraĊen zrak iz košnice vodi u vanjsku
sredinu. Tokom kratkih pauza u njihovom radu svjeţ zrak će ulaziti u košnicu. Pĉele koje lepezaju unutar košnice
pokreću zrak koji kruţi u košnici dok je ulazak svjeţeg vanjskog zraka pod kontrolom onih pĉela koje lepezaju na
poletaljci.
Dok jedna grupa pĉela okrenutih glavama prema ulazu pokreću unutrašnji zrak u smjeru kruţenja u košnici
druga grupa pĉela istovremena okrenuta u suprotnom smjeru usmjerava svjeţi zrak u košnicu. Na taj naĉin
ostvaruje se ujednaĉen efekat mikroklime koji je veoma vaţan u prostoru plodišta košnice.
Zbog navedenog pĉelar treba da svojim pĉelama olakša da navedene probleme što lakše prevaziĊu. Dobrim
tehniĉkim rješenjem podnjaĉe u košnici umnogome se rješavaju ovi problemi. Ovo posebno dolazi do izraţaja pri
selidbi pĉela na pašu i pri sazrijevanju meda. Autor na svojim pĉelinjacima koristi samo podnjaĉe u kojim je
ugraĊena pocinĉana ţiĉana mreţa. Kao patos takvih podnjaĉa koristi se pocinĉani lim koji se lako po potrebi moţe
postavljati i izvlaĉiti.
Pri prevozu pĉela na pašu ovi limovi se izvlaĉe iz podnjaĉa a pĉele imaju dotok zraka u košnicu kroz mreţu
preko cijele podnjaĉe.
I najbrojnije razvijeno pĉelinje društvo na visokim noćnim ljetnim temperaturama pri prevozu u ovim sluĉajevima
neće se ugušiti. Kada je bogat dnevni unos nektara limovi iz podnjaĉa se izvuku napola i na taj naĉin se
poboljšava zraĉno strujanje.
Pĉele se trude da temperatura odloţenog nektara u ćelijama saća bude oko 34°C jer je pri toj temperaturi uz
djelovanje fermenata pĉela najlakše preraĊivanje u med. Disanjem pĉela kao i sa površine njihovog tijela u prostor
košnice dospijeva vodena para. Veće rastojanje izmeĊu jedinki pĉela, hlaĊenje ventilacijom i isparavanjem su
mehanizmi koje pĉelinje društvo primjenjuje za vrijeme visokih temperatura.
Pošto je moć prijema vodene pare od strane zraka mala a na sluĉaju bagremove paše ĉiji nektar ima oko 50%
vode a da u poklopljenom meĊu ostane oko 18% vode moţe se zakljuĉiti koliko vode treba da ispari odnosno da
se ukloni iz košnice.
TakoĊer u toku bogate paše kod košnica treba otvoriti širom sve izlaze iz nje. Na osnovu izloţenog moţe se
zakljuĉiti da ventilacija ima vaţnu ulogu u ţivotu pĉela u toku cijele godine a posebno u medobranju.

KAKO ŢIVE PĈELE U KLUBETU

Već poĉetkom kolovoza dok su još nesnošljive dnevne i noćne temperature pĉele se uţurbano poĉinju pripremati
za zimu. Od tada u pĉelinjem društvu poĉinju da se odgajaju zajedno I kratkovjeĉne pĉele koje će da izumru prije
zime i dugovjeĉne pĉele koje će ţivjeti sve do kraja marta mjeseca a nekada i duţe. Znaĉi ove dugovjeĉne pĉele
nose glavni jesenje-zimski teret njihovog biološkog opstanka kao cjeline. Promjena brojĉanog stanja kratkovjeĉnih
i dugovjeĉnih pĉela od tada pa do kraja oktobra je stalna tako da već u novembru u košnicama se nalaze samo
dugovjeĉne ili zimske pĉele.
Kod zimskih pĉela u toku njihovog odgoja i dalje ishrane formira se ispod hitina i medu unutrašnjim organima
debeli sloj masnog tkiva koji se kod ljetnih pĉela ne razvija u takvom stupnju. Sa pribliţavanjem zime sadrţaj
vode u tijelu pĉele se smanjuje. Sve do kasnog jesenjeg zahlaĊenja zimske pĉele ne rade ništa već sjede na
plodišnom saću i sve svoje radne aktivnosti ĉuvaju za period kada iz košnica nestanu kratkovjeĉne pĉele.
Ustvari ljetne pĉele pripremaju uvjete za zimovanje pĉelinjeg društva, Te uvjete treba umnogome da osigura i
pĉelar a pĉele samo djelomiĉno da ga koregiraju sa rasporedom hrane. Zbog toga je potrebno na vrijeme osigura
ti sve preduvjete da bi pĉelinje društvo u periodu od poĉetka kolovoza pa do kraja oktobra u miru i bez stresnih
situacija moglo da se pripremi za zimu.
Što je veći broj zdravih i vitalnih pĉela u oktobru to je uspješnije prezimljavanje. Ono što pĉelara najviše
interesira je poţeljan broj pĉela u pĉelinjem društvu da ono preko zime ne bi oslabilo.

Tabela br.5. Gubitak pčela tokom zime u zavisnosti od brojčanog stanja pčelinjeg društva prilikom zazimljavanja
Broj pĉela u novembru Postotak uginuća Broj pĉela u oţujku
4 000 100 0
7 000 36 4480
11 000 18 9020
35 000 44 19600

Koliĉina i kvaliteta hrane za dugi zimski period je vaţan faktor uspješnog zimovanja pĉela, zbog toga je za
pĉelare vaţno da znaju koje koliĉine i koja vrsta hrane je najpogodnija za uspješno prezimljavanje. Pĉelari se
obiĉno slaţu oko koliĉine hrane koja je potrebna pĉelama u periodu od novembra do poĉetka veljaĉe odnosno do
pojave prvog legla. MeĊutim, ĉeste su neusklaĊenosti oko rezerve hrane od pojave prvog legla pa do perioda kad
pĉelinja društva dostiţu svoj brojĉani maksimum. Sve do ovog momenta treba planirati rezervu hrane u košnici i
osigura ti je u augustu prethodne godine. Ako tako budete radili uspjeh vam sigurno neće izostati. Zimska
potrošnja hrane pĉelinjeg društva izmeĊu ostalog zavisi i od njegovog brojĉanog stanja.
 Tabela br.6. Potreba za hranom u zimskom periodu (Albert 1975. god.)
Težina pčela (kg) Zimske potrebe u gramima po kilogramu pčela na dan
1 50
2 30.5
3 i više 25

Utrošene koliĉine hrane do kraja veljaĉe obiĉno ne prelaze 6 kg. Preostali dio do punog iznosa zimskih rezervi
treba ustvari da krajem zime i poĉetkom proljeća podstiĉe intenzivniji razvoj legla i odgajanje kvalitetnijih pĉela
ĉije su osnovne karakteristike: da bolje odgajaju leglo,imaju veću masu, produktivnije su u sakupljanju nektara i
polena, da duţe ţive itd.

Tabela br.7. Količino hrane u košnici utječe na kvalitetu uzgojenih larvi

Pĉelinje društvo u toku svog dugog evolucijskog perioda steklo je uvjetne instinkte za ekonomiĉno trošenje
meda u jesenje-zimskom periodu.
Naše pĉele preko zime ne spavaju zimski san već aktivno proizvode potrebnu temperaturu neophodnu za njihov
ţivot. Proizvedena toplota od jedne pĉele je nedovoljna da bi sama izborila sa zimskim hladnoćama. Zbog toga
vise hiljada pĉela skupljenih u klubetu udruţuju svoju toplotnu energiju koja je karakteristiĉne strukture klubeta
ostaje u njemu saĉuvana, što pĉelinje društvu omogućava da preţivi i dosta niske temperature. Društveni naĉin
ţivota pĉela je kod njih izgradio sasvim poseban naĉin prezimljavanja pri kome su one veoma aktivne.
Sa jesenjim zahlaĊenjem pĉele se postepeno skupljaju u sredinu gnijezda.
Sniţenje temperature prije svih osjete pĉele na krajnjim ramovima tada
se one kreću u smjeru prema toploti tj. prema središnjim ramovima gdje je grupirana glavna masa pĉela i gdje se
nalazi matica. Iako poĉinje da se formira zimsko klube. U poĉetku je ono nezbijeno i nestabilno jer se obrazuje
noću a raspada danju sa povećavanjem dnevne temperature. Sa nastupom stalne hladnoće obrazuje
se postepeno klube koje opstaje za sve vrijeme hladnog perioda.
Pĉele su oduvijek formirale klube na naĉin da svojim gornjim dijelom zahvati rezerve meda a donjim dijelom
prazno saće. Osnovna masa pĉela razmješta se u prazno saće. Takav smještaj klubeta garantira ishranu svake
pĉele koja se nalazi u njegovom sastavu. S potrošnjom hrane klube se polako premješta uvis prema rezervi hrane,
tako kretanje klubeta je potpuno prirodno.
Pĉelinje klube ima toĉno izraţenu konstrukciju - vanjsku koru i unutrašnje jezgro. Pĉele koje formiraju koru su
u nepokretnom poloţaju i gusto pripijene jedna za drugu. Ovdje su one razmještene ne samo u ulicama već i u
praznim ćelijama. Zbog toga je kora u svom većem dijelu sastavljena od mase pĉela u obliku gusto nabijenog
omotaĉa koji je razdijeljen samo tankim zidovima ćelija. Kora uspješno ĉuva toplotu koju su proizvele pĉele u
sredini klubeta. U sredini klubeta nalazi se i matica koja je prisiljena da se sama hrani cijeli period dok nije
prisutno leglo u košnici.
Debljina kore zavisi od vanjske temperature. Pri njenom sniţenju klube se zgušnjava, više pĉela se zavlaĉi u
prazne ćelije, kora postaje deblja i gušća. Debljina kore nije svugdje ista: ona je tanja u blizini lijeta, ovdje se
pĉele razmještaju rjeĊe i zrak moţe tako da proĊe do unutrašnjosti klubeta.
Kora je tanja i u gornjem dijelu klubeta. Stepen stanjivanja kore regulira same pĉele što osigurava neophodan
nivo ventilacije. Naroĉito mnogo pĉela se razmješta u ćelijama sa boĉnih strana i sa donje strane klubeta u kojoj
prevladaju pĉele starijih uzrasta. Pĉela se nalazi u kori sve dotle dok u njenoj mednoj voljci ima rezervi meda.
Kada se rezerva meda istroši pĉela ulazi u unutrašnjost klubeta i penje se po saću prema rezervi hrane gdje puni
svoju mednu voljku. U ovom sluĉaju svaka pĉela uzima hranu za sebe.
Slika br. 2 Ovako izgleda pčelinje klube na temperaturi od-18°C

Toplina za ţivot i opstanak pĉela u klubetu izvire od pĉela koje u smještene u centru klubeta. Ona se stvara na
raĉun potrošenog meda ili mehaniĉkih pokreta krila i tijela. Eksperimentalno je dokazano da je najpovoljnije
zimovanje pĉela na temperaturi od 5 do 7°C.
U centru klubeta zimi kada nije prisutno leglo temperatura iznosi od 20 do 34°C. U tim uvjetima pĉele su
aktivne. Pĉele se stalno premještaju iz vanjskog dijela odnosno kore klubeta u centar i obratno iz centra u vanjski
sloj. Pri povećanju vanjske temperature klube se širi i njegova temperatura opada. Kora klubeta je dobar toplotni
izolator i spreĉava gubitak toplote. I pĉele koje se nalaze na perifernom dijelu klubeta ponašaju se kao ţivi
organizmi koji kao rezultat svojih ţivotnih aktivnosti stvaraju toplotu metabolizmom i njom se takoĊer griju.
U centralnoj oblasti klubeta pri temperaturi od 20 do 34°C pĉele su aktivne, kreću se, i to stvara iluziju da se
one posebno trude da griju gnijezdo.
Pri smanjenju vanjske temperature manja je temperatura vanjskog sloja pĉela. Kada ona dostigne kritiĉnu
toĉku pĉele se ustremljuju unutra, popunjavaju sav slobodan prostor u prvom redu slobodne ćelije i klube se
skuplja. Na taj naĉin njihova ranija energetska potrošnja topline se smanjuje a temperatura u svim zonama u tom
obimu i na površini raste. U tom sluĉaju pĉele u centru klubeta najmanje troše hrane ali gube više vodene pare.
Nasuprot tome pĉele u kori klubeta troše puno hrane te stvaraju puno metaboliĉke vode u svom organizmu. Pĉele
iz unutrašnjosti klubeta kojim je potrebno više vode i praktiĉno su ţedne, teţe prema periferiji klubeta gdje se
nalaze pĉele koje proizvode dosta metaboliĉke vode koju će one koristiti a pĉele sa periferije teţe prema centru
klubeta da bi se tamo osušile i odmorile.
Zapremina klubeta mijenja se u toku zime sa promjenom vanjske temperature. Oštra kolebanja temperature u
košnici omekšavaju saće sa poklopljenim medom. Pri hlaĊenju toplije saće polako emitiraju toplotu a pri
otopljenju upija toplotu što omogućava sporiji rast temperature.
Temperatura u centru klubeta u toku zime kada se pojavi prvo leglo odrţava se pribliţno konstantno na 34°C.
Od tada se postupno povećava potrošnja hrane kako za ishranu legla tako i za proizvodnju topline koja sada ima
još veću vaţnost. Ali sa povećanjem potrošnje hrane raste proizvodnja viša vodene pare koja nije potrebna
pĉelama. Tada se za njih pojavljuje novi problem. Sa potrošnjom jednog kilograma meda iz zimskog klubeta se
izdvoji oko 660 g vodene pare. Višku vodene pare proizvedene na taj naĉin treba omogućiti da izaĊe iz košnice.
Topliji zrak je lakši i kreće se uvis iz toplog klubeta. Na njegovo mjesto kroz donji tanji dio klubeta dolazi okolni
hladniji zrak, zagrijava se od toplog klubeta i struji uvis. Kako se povećava potrošnja hrane povećava se koliĉina
vlage u košnici. Sada do izraţaja dolazi tehniĉko rješenje ventilacije u košnici što umnogome olakšava ţivot i
razvoj pĉelinjeg društva.
OSOBINE PĈELINJIH DRUŠTAVA

Na podruĉjima gdje su prisutno rane, kratke ali bogate pĉelinje paše rijetko budu potpuno iskorištene. To je
sluĉaj sa bagremovom pašom a posebno u krajevima gdje ona poĉinje poĉetkom svibnja mjeseca. Neiskorištenost
ove paše javlja i zbog nedovoljnog razvoja pĉelinjih društava do tog perioda. Tada u košnicama nema dovoljan
broj sakupljaĉica, primateljica nektara kao i ostalih kućnih pĉela koje su ukljuĉene u sve poslove ali prema svojoj
starosnoj dobi. Ovakav je sluĉaj najĉešće na pĉelinjacima gdje nije izvršena blagovremena i kvalitetna priprema
za zimu pa pĉelinja društva koja su bila jaka u kasnoj jeseni poslije izimljavanja do proljeća mnogo brojĉano
oslabe da pĉelar teško moţe da razumije takvu situaciju.
Zbog toga je u ranom proljeću na neorganiziranim pĉelinjacima stanje je pribliţno ovako: oko jedne trećine
je jakih pĉelinjih društava, oko jedne trećine je srednje jakih koja se ne mogu razviti za iskorištavanja ranih paša
a jedna trećina je slabih ili uginulih pĉelinjih društava.

Na takvu razliĉitost pĉelinjih društava poslije prezimljavanja utiĉu mnogo razliĉitih ĉinjenica kao što su:
 matica je glavni i najvaţniji uvjet za ţivot i razvoj pĉelinjeg društva. Njene genetiĉke osobine da li bile
pozitivne ili negativne su u tijesnoj vezi sa ukupnim razvojem i radom pĉelinjeg društva. U jednoj košnici
mogu biti ispunjeni svi neophodni uvjeti za razvoj ali ako je matica nekvalitetna od tog pĉelinjeg društva ne
treba oĉekivati neke veće rezultate
• na ukupan ţivot i rad pĉelinjih društava utiĉe koliĉina i kvaliteta energetske i proteinske hrane kako u zimskom
i proljetnom razvoju tako i u toku cijele godine. Hrana za pĉele mora biti kvalitetna i prirodna odnosno ona koju
su pĉele sakupile u prirodi. Samo se rijetko u proljeće moţe pĉelama dodavati vještaĉka hrana. Kada se pĉele
hrane prirodnom hranom u periodu proljetnog razvoja a ona je tada korištena u dovoljnim koliĉinama takve
pĉele biće teţe, zdravije, vitalnije i mnogo izdrţljivi je. Znaĉi da kvaliteta svake pĉele utiĉe na ukupnu osobinu
pĉelinjeg društva
• kvaliteta saća utiĉe na razvoj pĉelinjeg društva. Ova osobina saća utiĉe na kvaliteta proizvedenih pĉela a
posebno na njihovu veliĉinu i teţinu. Iz mladog saća se legu: krupnije, veće, zdravije i vitalnije pĉele
• higijensko ponašanje pĉelinjih društava je vaţna osobina a ona je specifiĉna i razliĉita za svako pĉelinje
društvo. Ova osobina je odavno uoĉena i praćena a paralelno je povezana sa zdravstvenim stanjem svakog
pĉelinjeg društva i ĉistoće svake košnice. Ovu razliku kod pĉelinjih društava je lako uoĉiti a ona pĉelinja društva
koja imaju razvijene higijenske navike plodišni prostor u košnici odrţavaju 11a visokom nivou rada, reda i
higijene
• na osobinu svakog pĉelinjeg društva utiĉe i mjesto na kojem su postavljene košnice kao i poloţaj lijeta na
košnici
• razliĉite osobine pĉela prisutne su kod pĉela u ravniĉarskim i na višim nadmorskim visinama
• geografska širina na kojoj je smješten pĉelinjak utiĉe na osobinu pĉela
• razliĉite rase pĉela posjeduju i razliĉite osobine

Moglo bi se navesti još nekoliko manjih osobina koje utiĉu mi razliĉitosti pojedinih pĉelinjih društava. Ali je
najvaţnije što uradili da se do rane paše osposobi najveći broj proizvodnih pĉelinjih društava koja trebaju biti jaka
i koja su garancija uspjeha. Na ovo pitanje moţe se dati mnogo odgovora a oni zavise od sljedećih uvjeta:
 da li je pĉelinjak seleći ili stacionarni
 da li poslije paše za koju se pripremaju jaka pĉelinja društva dolazi još neka druga bogata paša ih nastupa
bespašni period
 da li se pĉelari jedno matiĉnim ili dvomatiĉnim sistemom da li pĉelar koristi košnice sa ograniĉenim ili
neograniĉenim prostorom
 da li su pĉelinja društva koja pĉelar uzgaja sklona prirodnom rojenju ili nisu itd.

Zbog toga pĉelari trebaju postepeno uvoditi selekciju na svom pĉelinjaku i uzgajati samo ona pĉelinja društva
sa najpovoljnijim osobinama za njegov: naĉin pĉelarenja, mjesto pĉelarenja, pašne prilike, kao i mnoge druge
uvjete neophodne za ostvarivanje nad prosjeĉnih prinosa.

OSNOVNI FAKTORI KOJI ODREĐUJU IZVOĐENJE LEGLA U PĈELINJIM DRUŠTVIMA

Koliĉina izvedenog legla u pĉelinjim društvima zavisi od mnogih faktora: koliĉine i kvaliteta pĉela, od rase pĉela,
od kvaliteta odnosno starosti matice, koliĉine i kvaliteta svjeţeg ili konzerviranog polena, postojanje ili odsustvo
stimulativne paše u prirodi, koliĉine i kvaliteta saća, uvjeta mikroklime u košnici i istrošenosti pĉela na njenom
odrţavanju itd.
U periodu izvoĊenja legla pĉele osjećaju veliku potrebu za hranom. Period izvoĊenja pĉela za glavnu pašu ĉesto
karakterizira dosta dug prekid u stimulativnoj paši a i nepovoljno i promjenljivo vrijeme. Zato broj polaganja jaja
od strane matice i koliĉine othranjenog legla zavisi u znaĉajnom stupnju od rezerve hrane u košnici. Ustanovljeno
je da je u pĉelinjim društvima sa velikim zalihama hrane na poĉetku proljeća do glavne paše a pri odsustvu
stimulativne paše u prirodi i lošeg vremena nosivost mlade matice veća za oko 70% nego kod pĉelinjih društava
sa mladom maticom ali malim rezervama hrane.
Za intenzivno izvoĊenje legla neophodno je da u proljeće do glavne pase u svakom plodištu ima 10 do 12 kg
meda i ne manje od dva rama sa konzerviranim polenovim prahom. Nosivost matice a poslije i razvoj pĉelinjeg
društva tijesno je povezano kako sa koliĉinom i kvalitetom zaliha hrane u košnici tako i sa unosom svjeţeg nektara
i polenovog praha. Priliv svjeţeg nektara i polenovog praha u periodu proljetnog razvoja pĉelinjeg društva
stimulira maticu na polaganje jaja, povećava ishranu legla, izradu saća i ubrzava razvoj cjelokupnog društva.
Kljuĉni znaĉaj u tome ima takoĊer kvaliteta matice. On se uglavnom odreĊuje njenim nasljednim osobinama,
razvijenošću polnog sistema i starosti matice. Tokom cijelog perioda razvoja pĉelinjih društava za pašu ne smiju se
dopustiti nikakvi prekidi u nošenju matice.
Razvoj pĉelinjih društava umnogome zavisi od koliĉine i kvaliteta saća u plodištu. Nedostatak saća u proljeće i
loš kvalitet tog saća onemogućava maticu u polaganju jaja. U proljetnom periodu kada je vrijeme još nestabilno u
plodištu treba koristiti svijetlo mrko saće koje je toplije i u koje matica radije polaţe jaja. Kada otpoĉne paša pĉele
poĉinju da grade saće i zato je u to vrijeme potrebno pĉelama dodavati ramove u kojim su ugraĊene satne os-
nove. U tom periodu u mlado izgraĊeno saće matice odmah poĉinju polagati jaja.
Vaţno je u periodu intenzivnog razvoja pĉelinjih društava i velike koliĉine pĉela u njima do poĉetka glavne paše
odrţavati radno raspoloţenje i na taj naĉin djelomiĉno suzbijati rojevni nagon.

SA KVALITETNOM HRANOM DO KVALITETNIH PĈELA

Već odavno pĉele su izgradile dugoroĉno prijateljstvo sa biljkama i svim cvjetnicama koje će oprašivati a za uzvrat
one će im podariti svoj nektar i polenov prah za hranu. U procesu svoje evolucije pĉele su se postepeno
prilagoĊavale takvoj hrani a na poĉetku trećeg milenijima mislim da nisu pogriješile. Sa svojom visokom
organizacijom ţivota i rada samo pĉele to mogu uraditi.
A zatim je došao ĉovjek koji bi na neki od svojih naĉina pĉelama ponudio neku novu hranu a za uzvrat bi od
njih oduzeo onu hranu koja njima odgovara. To moţe samo neĉovjek i to bi bilo isto kada bi nama ljudskom rodu
neko umjesto hljeba i ostalih namirnica prijeko potrebnih našem organizmu dao neku zamjenu kao hranu koja
nama ne odgovara. Mislim da sa takvom djelomiĉnom zamjenom hrane ljudski rod na zemlji bi nestajao
galopirajućom brzinom. I poslije svega što ĉovjek radi pĉeli ona se i dalje uporno opire i opstaje i ne naljutivši se
na ĉovjeka zbog toga za njega ostvaruje ka kakve-takve rezultate.
A kakvi su rezultati takvih pĉela najĉešće se ĉuje kada proĊe pašna sezona i vrcanje meda. Velika većina
pĉelara je nezadovoljna njihovim radom. Oni pĉelari koji su ostvarili pravo prijateljstvo sa svojim pĉelama kao što
su to odavno uradile biljke uvijek su zadovoljni prinosima. Njihove pĉele rade i ostvaruju svoje rezultate pod
drugim i mnogo povoljnijim uvjetima za njihov ţivot i rad.

A što im je to pĉelar osigura o. Ništa drugo osim onog što su pĉele oduvijek koristile, ĉist prirodni med unijet iz
prirode i polenov prah preraĊen u pergu. Med medljiku štetnu za pĉele uklanja iz košnice kao nekvalitetnu hranu
za pĉele a one su mu zbog toga mnogo zahvalne.
A zašto da svi ne uspostavimo prijateljstvo sa svojim pĉelama. Svima će biti bolje. Ja sam to odavno uradio i
nisam se pokajao. Za vaše dobro uradite to i vi poštovani pĉelari. Koji je redoslijed stvaranja prijateljstva.
Postepeno slijedite biološke zakone pĉela. U ovom sluĉaju o njihovoj hrani morate više razmisliti. O tome mislite
kao o svojoj hrani koju danas koristite.
Pĉele zahtijevaju samo dva proizvoda za hranu: svoj kvalitetan med i polenov prah odnosno pergu. Mi ljudski
rod smo mnogo probirljivi. Na hiljade razliĉitih jela stoji nam na raspolaganju i opet smo nezadovoljni. Postavite se
na mjesto pĉele i razmislite kako je njoj.
Pĉela je najveći štediša na ovoj planeti. Svoju hranu dragocjeno ĉuva i koristi. Posebno to ĉini u njenoj pripremi
i rasporedu za zimu. U toku ovog perioda hranu troši najmanje ali je najviše i ĉuva od tuĊica. U tom poslu
pripreme za zimu pĉelama treba pomoći da bi se dobro zazimile ali i poslije zime nastavile svoje normalne ţivotne
aktivnosti. Ovim naĉinom pomoći pĉelama zimski gubici se mogu svesti na minimum ali i potpuno izbjeći.
Dugo vremena kod pĉelara prisutna su razliĉita mišljenja da li za zimovanje
pĉelama ostaviti prirodnu ili vještaĉku hranu. Od prestanka odgajanja
legla u kasnoj jeseni pa do pojave prvog legla krajem januara pĉelama za zimovanje najbolje odgovara
umjetna hrana tj. vještaĉki med proizveden od šećernog sirupa. Sav ostali vremenski period prisutnosti legla u
košnici pĉelama više odgovara ĉist med koji su
pĉele sakupile u prirodi. Bez takvog meda ali i perge u periodu odgajanja legla ne mogu se odgajati kvalitetne
pĉele.
Polenov prah kao osnovni izvor bjelanĉevina koje uĉestvuju u rastu ţivih organizama na naĉin proizvodnje ćelija
tkiva kojima
organizam pĉele povećava svoju vlastitu masu i one predstavljaju izvor njihovog ţivota. Osim bjelanĉevina
polenov prah je bogat izvor masti, mineralnih materija, ugljenih hidrata i vitamina za rast tek izleţenih mladih
pĉela i za razvoj njihovih ţdrjelnih ţlijezda. Polenov prah je od fundamentalnog znaĉaja za pĉele. Bez polenovog
praha pĉele ubrzano fiziološki stare i skraćuje im se ţivotni vijek, smanjuje im se otpornost na bolesti, pĉele teţe
prezimi java ju na niţim temperaturama itd.
Manjim prisustvom polenovog praha i perge u košnici kod pĉela se slabo razvijaju hipofaringalne ţlijezde. Kada
se u periodu pripreme pĉelinjih društava za zimovanje osigura oko 20 kg meda i oko 2 kg perge sigurno se
osigurava zalihe hrane u ranom proljetnom razvoju. Ispitivanja su dokazala da bogate rezerve kvalitetne hrane u
proljetnom periodu osigurava uzgoj kvalitetnijih i dugovjeĉnijih pĉela. Opadanje rezervi hrane ispod 8 kg u
proljetnom periodu utiĉe da pĉele više štede hranu a što se drastiĉno odraţava na ishranu legla pa se na taj naĉin
proizvede sitnije i neproduktivnije pĉele.
Tabela br.8. Zavisnost mase larve od količine meda u košnici u proljede
Koliĉina hrane Masa Masa Razvijenost Razvijenost Produţenje
u košnici (kg) šestodnevnih izleţenh ţdrijelnih masnog ţivota pĉele u
larvi (mg) pĉela (mg) ţlijezda tkiva (mg) danima
3-4 137 108 3.57 100 14,85
6-8 159 116 3.71 117 18,0
10-12 171 118 3.85 121 18,9
 Slika 1 Bez bogate rezerve perge ne možete razviti jaka
pčelinja društva

Za proces rasta larvi budućih pĉela pored kvaliteta

hrane utiĉe i koliĉina hrane koju primi svaka larva u toku
svog razvoja. A koliko će svaka larva primiti hrane zavisi
od broja pĉela njegovateljica u košnici u nekom periodu,
od broja larvi koje treba ishraniti u tom periodu, od
ishrane pĉela njegovateljica. Larve budućih pĉela radilica
bolje se razvijaju i odnjeguju sa većom teţinom ako ih
posjećuje veći broj pĉela njegovateljica i ako se pri tome nalaze u ćelijama iz kojih se nije izlegao veliki broj
generacija pĉela.
Ako u periodu intenzivnog uzgoja larvi pĉela radilica pred glavnu pašu u prirodi nema bogate nadraţajne paše
tada će izleţene mlade pĉele biti manje veliĉine i teţine. Bogata nadraţajna paša ili bogata rezerva kvalitetne
hrane dovodi pĉele u povećanu aktivnost pa one više izlijeću iz košnice i više uzimaju hranu iz rezerve. Uzimanje
ili unošenje iz prirode veće koliĉine hrane odraţava se na bogatiju ishranu larvi budućih pĉela.
Slabija pĉelinja društva sa iscrpljenim pĉelama u toku kasnog jesenjeg i zimskog perioda ali uz prisustvo
kvalitetne matice u košnici koja moţe poloţiti veliki broj jaja neće moći ishraniti toliki broj pĉelinjih larvi. Na
pĉelinjaku je bolje da takva pĉelinja društva potpuno uginu jer od njih u narednoj sezoni nema nikakve koristi.
Pĉele takvog kvaliteta su manje vrijednosti za visoko produktivno pĉelarenje.
Takav sluĉaj je kod pĉelinjih društava koja u zimu udu slaba odnosno sa malim brojem pĉela. U takvim
košnicama svaka od pĉela da ne bi uginula u toku zime od hladnoće mora da poveća utrošak svoje energije na
raĉun povećanja potrošnje hrane. Ovo dovodi do brzog iscrpljivanja organizma pĉela a takoĊer i fiziološkog
starenja i skraćivanja njihovog ţivota. Kod jakih pĉelinjih društava i njihovih jedinki ova pojava je mnogo manje
izraţena kod pojedinaĉnih jedinki.
Na osnovu izloţenog moţemo zakljuĉiti da med daje pĉelu a pĉela daje med tj. samo prirodni pĉelinji proizvodi
su prava i potpuna hrana za pĉele a bez nje ne bi bilo ni pĉela ali i mnogo manje biljaka i ostalih cvjetnica.

MALO PROŠIRIVANJE PROSTORA U PLODIŠTU

U periodu cvjetanja voćnjaka i nekalemljenog divljeg voća po šumama prava je blagodat za stimulativni i
intenzivni razvoj pĉelinjih društava. U tom periodu pĉelinja pasa je obogaćena sa cvjetanjem maslaĉka, mrtve ţare
ili uljane repice u nekim krajevima. Prednost ove paše je što sve voće cvjeta u razliĉitim vremenskim periodima a
ta paša traje cijeli april mjesec. Duţina i bogatstvo ove paše zavisi od nadmorske visine gdje je pĉelinjak lociran ali
i od izobilja razliĉitog voća i biljaka na nekom terenu.
Na iskorištenost nadraţajne paše utiĉu vremenski uvjeti kada se ona pojavi. Proljetne kiše, mrazevi ali ponekad
i snijeg ĉesto onemoguće pĉele da u toku navedenih proljetnih paša ne izlijeću iz košnice i sakupljaju nektar i
polenov prah.
UsklaĊenost dobrih vremenskih uvjeta sa cvjetanjem voća daje dobre razvojne uvjete za pĉelinja društva. Ako
se u toku voćne paše meteorološki uvjeti pogoršaju i ne dozvole pĉelama da tu pašu iskoriste pĉelari trebaju
pomoći pĉelama sa dodatnim prihranjivanjem. U tom periodu najbolje je pĉelama dodavati ramove sa rezervnim
medom ili kvalitetne obogaćene pogaĉice.
 U periodu intenzivnog razvoja pĉelinjih društava potrebno je poduzimati neke postupke koji imaju cilj za njihov
ubrzan razvoj. Ovi postupci trebaju biti usklaĊeni samo sa stvarnim potrebama pĉela u tom periodu. Pĉelari ĉesto
koriste svoju radoznalost.

Slika br. 4 Početak cvjetanja jabuke je autoru orijentir za detaljen pregled i malo
proširivanje prostora u plodištu

pa u tom periodu otvaraju košnice mnogo više puta nego što je

to potrebna. Pri tom otvaranju oni prave neke svoje kombinacije
sa umovima u prostoru plodišta košnice. Na taj naĉin ĉesto
ometaju normalni rad pĉela odnosno onemogućavaju njihov
razvoj. Zbog toga pĉelar treba u toku nadraţajne pašne sezone
da otvara svoje košnice samo onda kada je to nuţno odnosno
samo onda kada je potrebno bez odlaganja nešto uraditi.
Ako su proizvodna pĉelinja društva pravilno pripremljena za zi-
movanje, u toku proljetnog razvoja ona ne zahtijevaju dosta
njege.

Kod većine takvih pĉelinjih društava u proljetnom periodu potrebne su dvije intervencije:
 prilikom prvog detaljnog pregleda pĉelinjih društava kada se obiĉno radi i malo proširivanje plodišta
 drugi put kada se vrši takozvano veliko proširivanje prostora u plodištu
Promatranjem rada pĉela na poletaljci i praćenjem unosa nektara i polenovog praha iskusan pĉelar moţe
donijeti zakljuĉak o stanju u košnici bez njenog otvaranja Košnice na ĉijim poletaljkama rad i aktivnost pĉela
odstupaju od uobiĉajenog trebaju se otvarati i kod njih intervenirati. To su obiĉno sluĉajevi kada u košnici
nedostaje hrane, kada pĉele ne unose dovoljno polenovog praha ili ga uopće ne unose, posumnja se u neku
bolest itd.
Kada dţanarika, kajsija, breskva itd. poĉnu da cvjetaju tada pĉele unose veće koliĉine svjeţeg polena i nektara
što stimulativno utiĉe na kompletno pĉelinje društvo a posebno na maticu. U tom periodu kada se pĉelar nade kod
svojih košnica po toplom danu bez vjetra moţe zapaziti da su gotovo sve pĉele izletile izvan košnice.
Tada se moţe vidjeti kako se rada novi ţivot, kako kod procvjetalih
voćki i biljaka tako i kod pĉela. Taj pogodan trenutak a pĉele najbolje znaju da iskoriste. One za nekoliko toplih
dana u plodišni prostor unesu solidnu koliĉinu svjeţeg nektara i polenovog praha. Te svjeţe rezerve hrane
stimulativno utiĉu na pĉele da ĉiste i poliraju radiliĉke ćelije saća ali i na maticu da u tako pripremljene ćelije poloţi
jaja.
U tom sluĉaju jednog momenta plodišni prostor u košnici postane tijesan za dalji rad pĉela. Ovo se dešava u
onim košnicama gdje su zazimljene zdrava i brojĉano jaka pĉelinja društva sa dovoljnim koliĉinama hrane. Dalji
rad pĉela u tom sluĉaju najĉešće bude ograniĉen zbog: bogate rezerve hrane koja se osigura pri zazimljavanju,
bogate rezerve hrane stvorene zbog unosa svjeţe hrane iz prirode u tom periodu a što je rezultat rada velikog
broja pĉela u košnici, veće površine legla razliĉite starosti što je rezultat rada matice koju je stimulirao navedeni
broj pĉela.
Zbog navedenog zapoĉeti burni razvoj pĉelinjih društava biće prekinut ili će se smanjiti. Za pĉelinja društva
koja se pripremaju za iskorištavanje ranih glavnih paša predstavlja ozbiljan zastoj. To iskusni pĉelari znaju pa
svojim pĉelama pomaţu da prevazidu navedeni problem. To je pravi trenutak za detaljan pregled pĉelinjih
društava. Sa ovim poslom se ne smije kasniti jer katastrofalno utiĉe na dalji razvoj pĉelinjih društava. To je i pravi
trenutak takozvanog malog proširivanja plodišta.
Tada pĉelar pri otvaranju svake košnice i detaljnog pregleda plodišta odnosno svakog rama u njemu utvrĊuje:
• rezervu hrane gdje se u ovom sluĉaju podrazumijeva poklopljen med osigurane u jesen, svjeţ med unesen u
proljeće koji je najĉešće nepoklopljen, perga iz rezerve osigurana u prošloj proizvodnoj godini i svjeţ polen
unesen u toku proljeća. Pošto je to period kada pĉelinja društva potroše za jedan mjesec dana od 6 do 7 kg
hrane na ovo treba obratiti posebnu paţnju.
• brojĉano stanje pĉelinjeg društva koje se odreĊuje na osnovu ulica odnosno ramova koji su zaposjednuti sa
pĉelama. Najjaĉa pĉelinja društva već su do tada izvršila svu smjenu pĉela. Mlade pĉele ţeljne posla već tada
su poĉele po malo izgraĊivati bijele zaperke. Tada je pravi trenutak da im se omogući dalji rad odnosno osigura
prostor.
• postepenim i detaljnim pregledom ramova sa leglom utvrĊuje se stanje odnosno površina zatvorenog i
otvorenog legla.
• na osnovu ranije osiguranih uvjeta i površine legla na svim ramovima u plodištu donosi se zakljuĉak o kvalitetu
matice. Kvaliteta matice ne moţe se ocijeniti ako ranije navedeni uvjeti nisu osiguranih. Bez ispunjenih uvjeta
za rad i ţivot ne moţe niko pokazati i dokazati svoje kvalitete pa ni matica.
• pri detaljnom pregledu obavezno se mora obratiti paţnja na zdravstveno stanje pĉela i njihovog legla. Naravno
da zdravstveno stanje umnogome utiĉe na razvoj pĉelinjeg društva i to je odmah uoĉljivo kada se otvori neka
košnica u tom periodu.
Da bi se pĉelinjem društvu osiguralo dalje razvijanje odnosno stimulirale pĉele na rad u ovom sluĉaju pĉelama je
potrebno osigura ti
prostor u plodištu. Taj prostor u ovom momentu je zavisan od:
 lokacije pĉelinjaka odnosno bogatstva pĉelinje paše
 klimatskih uvjeta u tom periodu
 tipa košnice odnosno dimenzije ramova
 brojĉanog stanja pĉelinjeg društva
 datuma kada se ovaj posao obavlja
U periodu cvjetanja ranog voća odnosno na poĉetku aprila u toplijim krajevima nalazi se 4 do 5 ramova legla
svih starosti a ostali ramovi u plodištu su sa medom i polenovim prahom. U sluĉaju košnice tipa L R u tom periodu
ispod plodišta obiĉno se nalazi nastavak sa ramovima u kojem je prazno saće. Plodišni nastavak je gusto
zaposjednut sa pĉelama. Oduzimanjem dva kvalitetna rama sa radiliĉkim ćelijama u donjem nastavku se oslobaĊa
prostor za
spuštanje dva puna rama sa medom a to su obiĉno krajnji ramovi sa lijeve i desne strane u plodištu. Tako puni
ramovi sa medom postavljaju se u sredinu donjeg nastavka. Sljedeći puni ramovi sa medom i polenom u plodištu
sa lijeve i desne strane sada se pomjeraju da doĊu do stranica nastavka. Nekada u sluĉaju pomjeranja umova
treba pomjeriti lijevo ili desno po dva puna rama sa branom. 11 ovom sluĉaju treba osigurati da ramovi sa leglom
bez izmjene mjesta ostanu u centralnom dijelu plodišnog nastavka. Odabrana dva prazna rama sa kvalitetnim
saćem treba postaviti sa lijeve i desne strane izmeĊu ramova sa branom i ramova sa leglom. Ovaj zahvat se moţe
uraditi samo u onim plodištima koja su gusto zaposjednuta sa pĉelama. U plodišta sa manje pĉela moţe se dodati
samo jedan prazan ram sa lijeve ili desne strane ali opet izmeĊu posljednjeg lama sa leglom i rezervom brane.
Pĉele pri ulasku i izlasku iz košnice prelaze preko saća u nastavku ispod plodišta a sada to rade i preko ramova
sa medom koji mi u njega spušteni. Pošto takav raspored hrane nije prirodan pĉele sada nastoje da namjerno
napravljenu pĉelarevu grešku isprave. To sada stimulativno djeluje na kompletno pĉelinje društvo jer pĉele poĉinju
postepeno prenositi med u plodište iznad i na taj naĉin još se više stimulira na rad odnosno dalji razvoj.
Ali to je period relativno toplijih dana i hladnim noćima kada se temperature spuštaju oko nule. Nekada se u
tom periodu pojavljaju i mrazevi, nekada danima padaju hladne kiše ali ponekad na procvjetao voće padne i
snijeg. Tako promjenljivo vrijeme pĉele predosjete prije i od najstruĉnijih meteorologa pa na to reaguju dvojim
uroĊenim instinktom. U takvim sluĉajevima pĉele reagiraju ograniĉavanjem hrane matici na što ona odgovara
smanjenjem broja poloţenih jaja.
Zbog ovakvih sluĉajeva greška je postaviti ramove sa praznim saćem u centralni dio plodišta gdje se vrši
presjek legla na dva dijela, U sluĉaju većeg i naglog pada temperature kada se plodište sa dodanim praznim
ramom razdvoji na dva dijela jedan dio legla moţe izgubiti kontakt sa hranom i uginuti od gladi. MeĊutim, i u
ovom sluĉaju prednost je na strani jakih pĉelinjih društava. U ovakvim situacijama ona se brzo prilagoĊavaju.
Kada bi se u centralni dio plodišta kod slabijih pĉelinjih društava postavio ram sa kvalitetnim saćem matici na
zalijeganje a poslije toga nastupi hladno vrijeme jedan dio pĉela nekada napušta dio legla zbog ponovnog
formiranja klubeta. Na taj naĉin takve pĉele mogu izgubiti kontakt sa hranom a ona je tada prijeko potrebna. Sve
leglo koje pĉele tada napuste obavezno ugiba. Kada se vrijeme ponovo proljepša pĉele će uginulo leglo ĉistiti i
iznositi iz košnice. Pri tome će ponovo steriliziranih ćelije saća i osigurati ti prostor matici za zalijeganje. Sve ovo
se dešava zbog nepaţnje pĉelara a potrošena hrana u leglo koje je uginulo i rad pĉela oko njih beskorisno je
potrošen.
VELIKO PROŠIRIVANJE PROSTORA U PLODIŠTU

U narednih 8 do 10 dana poslije malog proširivanja prostora u plodištu pĉelinje društvo ima potrebne uvjete
za dalji proljetni razvoj. Zavisno od: vremenskih uvjeta, pašnih prilika, matice koja u ovom periodu sada treba da
pokaţe svoje kvalitete zavisi dalji razvoj pĉelinjeg društva. U povoljnim uvjetima koji rezultiraju i povoljan,
odnosno oĉekivani razvoj, pĉelinja društava svaki dan povećavaju svoje brojĉano stanje i to sa pĉelama koje
trebaju da iskoriste predstojeću pašu kao izletnice. Pošto je u našim ravniĉarskim krajevima i terenima pored
rijeka bagremova paša glavna i izdašna za nju se pĉelari i pripremaju odnosno u nju i polaţu najviše nade. Prema
njoj i usklaĊuju razvitak svojih pĉelinjih društava. Zbog toga u periodu cvjetanja: jabuke, trešnje i drugog
koštunjiĉavog voća ponovo postoji opasnost da u jakim pĉelinjim društvima matica ostane blokirana kada joj je
manevarski prostor najpotrebniji.

Slika br. 6a Intervencija pri istom otvaranju košnica

Autor na osnovu svog dugogodišnjeg pĉelarskog iskustva kao orijentir za veliko proširivanje plodišnog prostora
vrši u periodu cvjetanja ovog voća. Naravno da se ovo moţe uraditi samo kod jakih pĉelinjih društava koja
pozitivno odstupaju u razvoju. A da bi veliki postotak pĉelinjih društava bio ovakav njima treba osigura ti
neophodne uvjete još pri pripremi za zimu.
Ovaj naĉin proširivanja prostora u plodištu u sebi treba da sadrţi dodatni stimulativni efekat jer se on odvija u
periodu kada matica treba da poloţi maksimalni broj jaja iz kojih će se izleći pĉele koje će biti iskorištene u toku
bagremove paše i poslije. Ali se on vrši i sa ciljem odrţavanja radnog raspoloţenja pĉela odnosno kompletnog
pĉelinjeg društva i njihovom zapošljavanju na izgradnji saća u prostoru plodišta.
Ove poslove treba obaviti uz povoljne vremenske i pašne uvjete, Već je tada došlo vrijeme da su pĉele poĉele
da dogradnju zaporke i da su satonoše zabijelile. To je pravi trenutak i znak da pĉelama treba dodavati po jednu ili
dvije ugraĊene satne osnove. U ovom periodu kod jakih pĉelinjih društava u prostoru plodišta nalazi se 6 do 7
ramova sa leglom razliĉite starosti. Posto su to već jaka pĉelinja društva a višak pĉela je poĉeo da se spušta u
nastavak ispod njima se slobodno moţe dodati po dva rama sa satnom osnovom. U ovom periodu obiĉno smeta po
jedan ili dva puna rama sa rezervom hrane koji su najĉešće krajnji ramovi. Njihovim prenosom u nastavak ispod
plodišta osiguravamo mjesto za ramove sa satnom osnovom. Pošto su to već jaka pĉelinja društva koja mogu
prebroditi sve hladnoće u tom periodu ako imaju bogatu rezervu hrane njima se moţe dodati po jedan ram u
centralni dio plodišta a drugi ram sa satnom osnovom izmeĊu posljednjeg rama sa leglom i rama sa hranom ali sa
juţne strane.
Ramovi koji se iznose iz plodišta u tom periodu na sebi ne trebaju imati legla bilo koje starosti. Pri ovom
proširivanju umjesto satnih osnova mogu se na njihovo mjesto postavljati ramovi sa poluizgraĊenim saćem iz
prethodne godine. Takvo saće pĉele će brzo izgraditi i matica da ga zaleţe.
Već tada na osnovu zatvorenog legla u pojedinim pĉelinjim društvima pĉelar moţe da procijeni koja će ići u
medobranje u periodu paše. Iz zatvorenog zrelog legla u tom periodu paše izleći će se pĉele koje će biti izletnice
na poĉetku bagremove paše. Iz nepoklopljenog legla pĉele će biti izletnice u drugoj polovini bagremovo paše i
kasnije.
Kako se legu nove generacije pĉela one postupno zauzimaju ramove ispod plodišta. Tada je moguće izvršiti
zamjenu kompletnih nastavaka. Nastavak koji je bio na podnjaĉi uklanja se sa nje a na podnjaĉu se postavlja
plodišni nastavak sa leglom i maticom. Na taj se nastavak se postavlja sklonjeni nastavak koji je do tada bio na
podnjaĉi. U tom nastavku treba da se nalaze ramovi sa kvalitetnim radiliĉkim saćem koji će uskoro posluţiti matici
za polaganje jaja.
Tada se u košnici pojavljuje novi moment. Matica sa viškom pĉela koje nemaju posla u plodišnom nastavku na
podnjaĉi pronalaze novi prostor koji tada biva oĉišćen i sterilizirana. U njemu je dobar toplotni reţim i matica bez
zastoja nastavlja da polaţe jaja. Pĉele još intezivnije poĉinju
da rade jer svakim danom treba hraniti sve više larvi. Pĉelinje društvo tada već
teţi svom maksimumu koji je za pĉelara opasan. Ovom rotacijom nastavaka privremeno se zapošljavaju sve
generacije pĉela u jednom jakom pĉelinjem društvu. Glavni cilj je sada saĉuvati i odrţati radno raspoloţenje u
košnici i ne omogućiti pĉelama da dobiju bilo kakav impuls koji će ih povesti u rojevni nagon.

Slika br. 6b i 6c Intervencija pri istom otvaranju košnica

Glavni cilj pĉelara poslije završenih ovih proširivanja plodišta treba da ne dozvoli da mu proizvodna pĉelinja
društva uĊu u rojevni nagon jer u suprotnom tek onda za njega nastaju problemi. Na pĉelinjacima gdje su u tom
periodu jaka i zdrava pĉelinja društva sa njima se na stacionarnom a posebno sa selećim pĉelinjakom mogu pustići
visoki prinosi. Zbog toga i pĉelari s ovim naĉinom ili sliĉnim treba razvijati ali i odrţavati samo super jaka pĉelinja
društva
Slika br. 6d 7 dana pred bagremovu pašu
 U jednomatiĉnom sistemu pĉelarenja pĉelinja društva koja broje oko 60 000 pĉela smatramo jakim da mogu
iskoristiti pašu. Kod ovog naĉina pĉelarenja kada se osigura ovaj biološki optimum u toku predstojeće paše i
poslije kvalitetna matica moţe da podmiriti gubitak pĉela koji je uvijek prisutan a posebno je povećan u toku jakih
paša.
Ako se na primjer uzme bagremova paša i za nju treba osigurati maksimalan broj pĉela na poĉetku paše pĉelar
treba imati kao orjentir i sljedeće podatke. Dvadeset dana prije paše sve leglo je interesantno jer će pĉele iz njega
biti ukljuĉene u medobranje i preradi nektra u med ali neke pĉele ranije a neke kasnije u toku paše.
Ako se uzme primjer košnice tipa LR i površina rama zaokruţi na 8,4 dm ĉija je iskorištenost za leglo oko 75%
ispada da takav ima oko 5000 ćelija sa zrelim leglom. Ostale ćelije su obiĉno u tom periodu iskorištene za hranu.
Znaĉi da jedan ram daje oko pola kilograma pĉela. Ako se uzme 7 do 8 takvih ramova sa leglom znaĉi da će pred
poĉetak paše pĉelinje društvo imati oko 4 kg mladih pĉela koje u pravom trenutku pristiţu u pomoć. Naravno da je
gubitak starijih pĉela stalno prisutan ali je on u tom periodu burnog razvoja neznatan u odnosu na broj mladih
pĉela koje se u tom periodu izlegu.

PRIRODNO ROJENJE PĈELA JE VELIKA GLAVOBOLJA PĈELARA

Pĉele su se oduvijek izrojavale i na taj naĉin se povećavao broj novih pĉelinjih društava. Iako su pĉele radile
i onda kada ih tadašnji ĉovjek nije u tome spreĉavao, tako rade i danas kod pĉelara koji je sve njihove aktivnosti u
ţivotu prepustio samo njima. Suvremena nauka, praksa i noviji metodi komercijalnog pĉelarenja su protiv ovakvog
nekontroliranog rada i umnoţavanja pĉelinjih društava.
U tom cilju nauĉnici i komercijalni pĉelari na poĉetku trećeg milenijima ali i ranije postavili su sebi zadatak da
odrede glavne razloge izrojavanja pĉela nekad u većem a nekad u manjem procentu i da se formulira najlakši
naĉini upravljanja pĉelinjim društvom a sa ciljem da se: smanji, sprijeĉi ili potpuno eliminira sklonost pĉela ka
rojenju.
Postoje osnovni i dopunski razlozi za rojenje pĉela. U osnovne razloge spada ograniĉenost plodišnog prostora u
kojem se u jednom periodu pojavi prenatrpanost pĉelama. Kada pĉelinje društvo u toku svog burnog razvoja kreće
prema maksimalnom broju jedinki a prostor za njihov smještaj je ograniĉen, tada pĉele imaju razloga i opravdanje
da se roje. Tada se u košnici pojavi neravnoteţa izmeĊu broja pĉela i ukupnog posla u košnici i izvan nje.
Matica u pĉelinjem društvu je takoĊer jedan od osnovnih razloga zbog kojih ono kreće u rojevni nagon. Pored
zadataka matice za polaganje jaja ona treba da odrţi sve pĉele na okupu u jednoj košnici. Ona to uspijeva sa
feromonom kojeg luĉi kojeg pĉele prenose u cijelom prostoru košnice meĊusobno kontaktnim dodirom. Što je
matica starija ona luĉi manje feromona a time se smanjuje i kontrola svih pĉela u košnici. Uz prisustvo mlade
matice u košnici stare do godinu dana umnogome se smanjuje rojenje pĉela.
Za prirodno izrojavanje pĉela uvijek je kriv sam uzgajivaĉ pĉela.
Kada prostor u plodištu košnice postane pretijesan odnosno kad u njemu ima mnogo legla, kad u košnici ima veliki
broj kućnih pĉela koje nemaju dovoljno posla, nestane praznih ćelija u koje matica treba da
polaţe jaja, kada pĉele nemaju gdje da odlaţu svjeţe unijeti nektar i polen, za cjelokupno pĉelinje društvo postaje
nesnošljivo za dalji rad. Pĉele izletnice tada pri ulasku i izlasku iz košnice moraju tijesno da se provlaĉe kroz pĉele
a to je vrhunac kada pĉele kreću u rojevni nagon.
U narednom periodu od 7 do 12 dana prije izrojavanja pĉele izgraĊuju matiĉnjake ali više njih i to razliĉite
starosti. Za njegu i ishranu budućih matica u rojevnim matiĉnjacima poslije trebaju proizvesti dosta matiĉne
mlijeĉi. U tom periodu matica je prisiljena da smanji ili potpuno prestane sa polaganjem jaja a ujedno je tada
pĉele manje i hrane.
Zbog smanjene ishrane matice ona smanjuje svoju teţinu a to joj omogućava da moţe sa rojem poletjeti iz
košnice. Od perioda donošenja odluke za rojenje zaduţena grupa pĉela odlazi iz košnice da bi pronašla novi
prostor za smještaj roja kada on izleti iz stare košnice.
Prije napuštanja stare košnice sve pĉele koje će poletjeti u rojnom
haosu najedu se meda koji će im biti potreban dok se ne smjeste u novo stanište. Pĉele koje su ušle u rojevni
nagon slabo izljeću u potragom za hranom i cijelo vrijeme ostaju u košnici ili u formiranoj bradi obješenoj o
poletaljku košnice. Takve pĉele samo ĉekaju signal kada će da polete u roju iz košnice. Nepaţljivom pĉelaru takve
pĉele pokvare sve planove za meĊobranje. Ovo je redoslijed pojedinih radnji u rojenju koje se odvija u košnici u
periodu jakih razvojnih paša a prije burnog unosa nektara u košnicu u toku glavne paše.
Kada poĉne bogatiji unos hrane u košnicu a u njoj su pĉele u rojevnom nagonu one nekada promijene svoj
plan. Pojavom paše otvaraju se radna mjesta za sve generacije pĉela što one odmah iskoriste. Ukoliko pĉelar nije
osigura o dovoljno medišnog prostora pĉele u slobodnom prostoru poĉinju izgraĊivati zaperke. Unosom nektara i
matica bude potpuno ograniĉena u polaganju jaja.
Pĉele se najviše roje pred poĉetak glavne paše. Kada poĉne paša pĉele su zaposlene na unosu nektara. Obiĉno
u periodu medobranja nema besposlenih pĉela. Besposlenost se jedino pojavljuje ako nastupi jaka paša a u tom
periodu nema dovoljno medišnog prostora. Tada pĉele stupaju u rojevni nagon od kojeg ih je teško odvratiti.
Dopunski razlozi za rojenje su obiĉno: u odreĊenom momentu nije zaposlena jedna starosna generacija pĉela
kao npr. pĉele koje izgraĊuju saće, pĉele koje proizvode matiĉnu mlijeĉ itd. takve pĉele uporno traţe posao ali im
pĉelar svojom neorganiziranošću to ne omogućava. Specifiĉan uvjet za izraţeno rojenje pĉela je i nasljedni
genetski faktor sklonosti ka rojenju. Uzgajanje takvih pĉela je velika glavobolja.
Zbog toga pĉelari trebaju vršiti odabir pĉelinjih društava koja nisu sklona rojenju i takva uzgajati na
pĉelinjacima za meĊobranje ali i za vještaĉko razrojavanje. Organiziranim uzgojem matica od poznatog genetskog
materijala umnogome se smanjuje rojenje. Tako rade na velikim komercijalnim pĉelinjacima u svijetu i nemaju
problema sa rojenjem. I vaš autor je u svoj naĉin pĉelarenja odavno uveo ovaj naĉin borbe sa prirodnim rojenjem
tj. sa redovnim uzgojem i zamjenom matica svake godine.

MOJ NAĈIN SPREĈAVANJA ROJEVNOG NAGONA

I ja sam nekad griješio i bio u zabludi kada sam se radovao svakom roju koji su se hvatali na granama naših
voćnjaka. Na moju sreću na vrijeme sam zakljuĉio da takav naĉin pĉelarenja nije ekonomiĉan i da sam još u
mladalaĉkim danima krenuo u rješavanje problema rojenja. Moram vam priznati da to nije bio lagan posao.
Zahtijevao je dosta: vremena, znanja, voĊenja evidencija na pĉelnjaku, uvoĊenju novih naĉina pĉelarenja koje u
našem kraju do tada nisu primjenjivane itd. Od svega toga najteţe mi je bilo promijeniti dotadašnje zastarjele
naĉine i shvatanja rada oko pĉela. Jer do tada je raĊeno na jedan zastario naĉin koji je najednom trebalo izbaciti i
uvesti nešto novije.
U prvim mojim pokušajima za stvaranjem super jakih pĉelinjih društava ĉesto se kod pĉela pojavljivao rojevni
nagon. Poĉeo sam primjenjivati na svom pĉelinjaku sve poznate naĉine koji su se mogli pronaći u dostupnoj
literaturi. Moram priznati da se umnogome rojevni nagon smanjivao ali nije potpuno nestao. Krajem
sedamdesetih godina prošlog vijeka poĉeo sam nabavljati matice od poznatih uzgajivaĉa ali sam i jedan broj
matica uzgajao na svom pĉelinjaku. Meni su u to vrijeme bili privlaĉni krupni i kvalitetni rojevni matiĉnjaci iz kojih
sam uzgajao prve matice. U literaturi se moglo proĉitati sve najbolje o rojevnim matiĉnjacima. MeĊutim, danas
promatrano na taj poĉetak uzgoja matica nisam ni slutio da većina rojeva iduće godine, bili su opravdan razlog
mog korištenja rojevnih matiĉnjaka. Mislim da je taj problem prisutan i danas na mnogim pĉelinjacima gdje je
prisutno prirodno izrojavanje pĉela.
U to vrijeme malo se pisalo i priĉalo o selekciji a posebno u pĉelarstvu. Do pravih i pouzdanih informacija
dolazilo se teško. Po predavanjima za pĉelare mnogo se priĉalo ali je bilo malo pozitivnih rezultata u eliminiranju
rojevnih nagona. Mnogi pĉelari bili su ponosni sa svojim prirodnim rojevima. Naţalost, takvih ima i danas. Još tada
sam zakljuĉio da je to jedna velika prepreka za uspješno i komercijalno pĉelarenje. Postepeno sam krenuo u borbu
sa rojenjem.
Poĉeo sam voditi detaljnu evidenciju svih poslova na pĉelinjaku i o svakom pĉelinjem društvu. Zapaţanja iz
evidencionog dnevnika su bila da u pĉelinjim društvima u kojim su matice kasno zamijenjene nije bilo rojevnog
nagona iako su takva pĉelinja društva pred glavnu pašu bila na vrhuncu svog razvoja. Ovu kasnu zamjenu matica
radio sam od poĉetka kolovoza pa do polovine rujna . Larve za uzgoj tih matica korištene su iz onih pĉelinjih
društava koja se te godine nisu rojila a imala su natprosjeĉan prinos. Tada sam uzgajao matice u petoramnim
nukleusima a poslije ih dodavao u proizvodna pĉelinja društva.
Ponovo zbog eksperimenta jedan broj matica proizvedenih iz kvalitetnih rojevnih matiĉnjaka i na isti naĉin
dodan proizvodnim društvima naredne godine izrazilo je ţelju za rojenjem a jedan broj nije. Ovo se desilo pod
istim uvjetima uzgoja pĉela i pripreme za pašu.
Jedan broj nabavljenih matica od drugih proizvoĊaĉa i rano zamijenjen u proizvodnim društvima naredne
godine izrazilo je ţelju za rojenjem a jedan broj nije. Ovo se dešavalo u takozvanoj nerojevnoj godini kada je
prosjeĉno bilo malo prirodnih rojeva.
Iste godine nabavio sam jedan broj mladih matica u periodu kolovoza i zamijenio u proizvodnim pĉelinjim
društvima. U toku ovog mjeseca iskoristio sam i matice koje sam ja uzgajao u svojim nukleusima.
Sljedeće godine u proljetnom razvojnom periodu pĉelinjim društvima ispunjavao sam sve potrebne uvjete da ne
doĊe do pojave rojevnog nagona, iako je u toku bila izrazito rojevna godina kod mene je bilo samo dva prirodna
roja. Već tada sam znao da je na pomolu rješenje kojim se moţe rojevni nagon svesti na minimum ili potpuno
eliminirati.
Daljnji postupci koje sam redovno na svom pĉelinjaku poĉeo primjenjivati
bili su sljedeći:
 svake godine poĉeo sam mijenjati sve matice na pĉelinjaku i to u periodu kolovoza i rujna
mjeseca.
 matice koje sam poĉeo organizirano uzgajati uzgojene su od larvi matica koje sam strogo pratio i
provjeravao u proizvodnim pĉelinjim društvima. Praćene su sve pozitivne prednosti sa najboljim
genetiĉkim osobinama.
 u proljetnom periodu pĉelama sam dodavao satnih osnova na dogradnju koliko god su mogle da
ga izrade. Ramove sa satnim osnovama dodavao sam u prostor plodišta. Uz prisustvo mlade
matice koja umnogome pozitivno utiĉe na izgradnju saća svako pĉelinje društvo izgradilo je po
kompletno plodište mladog saća.

Problem rojenja na jednom pĉelinjaku ne moţe se sprijeĉiti preko noći ili ga svesti na minimalnu mjeru. O tome
problemu trebate razmišljati devet mjeseci ranije a ne onda kada u svojim košnicama primijetite rojevne
matiĉnjake. Tada ćete mnogo raditi na spreĉavanju rojenja ali ćete rijetko kada uspjeti da to sprijeĉite.
Vi moţete sprijeĉiti kidanjem matiĉnjaka da vam roj ne izleti iz košnice ali ćete kod pĉela veoma teško povratiti
radno raspoloţenje koje one izgube kada uĊu u rojevni nagon.
Budućnost uspješnog pĉelarenja je u formiranju vještaĉkih i pakiranih rojeva od pĉela u košnici u periodu
izmeĊu dvije paše kada takve pĉele nemaju što da rade. Tada je pravi trenutak da to pĉelar iskoristi za
umnoţavanje pĉelinjaka. Ako prepustite pĉelinjak vašim pĉelama da to stihijski one urade ekonomiĉnost vašeg
pĉelarenja biće upitna.
FAKTORI KOJI UTIĈU NA LUĈENJE VOSKA I IZGRADNJU SAĆA

Luĉenje voska i izgradnja saća su u tijesnoj zavisnosti od nivoa unosa nektara i polenovog praha u košnicu. U
periodu smanjenog ili potpunog nedostatka paše u prirodi pĉele ne luĉe vosak i ne izgraĊuju saće. Uz prisustvo
veće rezerve meda i polena u košnici pĉele nisu zainteresirane za izgradnju saća. Pĉele luĉe vosak i izgraĊuju saće
kada u košnicu pĉele unose svjeţ nektar i polen. Sa završetkom unosa nektara završava se i izgradnja saća.
Luĉenje voska uvećava se direktno proporcionalno koliĉini unijetog nektara i polena u košnicu. U periodu
manjeg unosa nektara kao nadraţajna paša izgradnja saća odnosno dogradnja satnih osnova ne umanjuje rad
pĉela na sakupljanju nektara. Kada otpoĉne paša sa većim dnevnim unosom izrada saća angaţiraju veći broj pĉela
od sakupljanja i prerade nektara u med i zbog toga u tom periodu pĉele se ne smiju mnogo opterećivati
dogradnjom velikog broja satnih osnova. Za smještaj nektara koji se unosi i za njegovu preradu pĉelinje društvo
mora imati dovoljan broj izgraĊenih ramova.
Prisustvo velike koliĉine polena u košnici znaĉajno utiĉe na pojaĉano luĉenje voska. Luĉenje voska povezano je
znaĉajnim utroškom polena. Ako u košnici nema rezervi polena ili ga pĉele ne unose iz prirode u većoj koliĉini
pĉele ne luĉe vosak i ne izgraĊuju saće. Izgradnja saća direktno je povezana sa znaĉajnim gubicima bjelanĉevina u
organizmu pĉela. Potrošnja bjelanĉevina pri luĉenju voska i izgradnji saća veća je za oko ĉetiri puta nego kada
pĉele hrane i njeguju leglo. Vosak luĉe najviše jaka pĉelinja društva sa pĉelama razliĉite starosne dobi. U
proljetno-ljetnom periodu jako pĉelinje društvo u mogućnosti je da izluĉi toliko voska da moţe bez problema
dograditi 20 ramova saća u LR košnici. Luĉenje voska i izgradnja saća proporcionalna je broju mladih pĉela u
košnici. Zavisnost izmeĊu broja mladih pĉela u pĉelinjem društvu i luĉenje voska uvjetovana je ĉinjenicom da
upravo mlade pĉele od 12 do 18 dana ţivota luĉe najveće koliĉine voska.
Vremenski period u kome pĉele najviše luĉe voska obiĉno se poklapa sa vremenom njegovanja osnovne koliĉine
legla u košnici. Ispitivanjima je utvrĊeno da su kod pĉela koje njeguju leglo i luĉe vosak hipofaringalne ţlijezde i
ţlijezde za luĉenje voska istovremeno dobro razvijene i da intenzivno luĉe sekret. Mlade pĉele su u mogućnosti da
istovremeno izgraĊuju saće i njeguju leglo. Sposobnost luĉenja voska i njegovanje larvi najpotpunije se ispoljava
kod pĉela u tim sluĉajevima kada pĉele obavljaju obje funkcije istovremeno.
Maksimalno luĉenje voska nastupa u periodu maksimalne ishrane larvi. Smanjenje broja larvi za njegovanje
uvijek dovodi do smanjenja luĉenja voska. Pĉelinje društvo kao biološka cjelina nema odreĊene grupe mladih
pĉela koje su zaposlene samo na luĉenju voska i ishrani legla. Pĉele koje rade na izgradnji saća mijenjaju se
neprekidno. Ako pĉele koriste više hrane pri ishrani larvi one više luĉe voska.
Kako to izgleda u pojedinim fazama proljetnog razvoja jakog pĉelinjeg društva moţe se vidjeti iz sljedećih
primjera:
 u jesenjem periodu pripremljena takozvana dugovjeĉna zimska pĉela pri pojavi prvog legla
krajem januara moţe da odnjeguje prosjeĉno oko jednu larvu buduće mlade pĉele. Iako tada u
košnici ima bogata rezerva meda i polena a pĉele poĉnu istu trošiti u većim koliĉinama u tom
periodu i ne pokušavaju da poĉnu da izraĊuju saće
 kada krajem marta poĉne bogatiji dnevni unos svjeţeg polenovog praha u košnicu a mlade kućne pĉele ga
izobiljno i koriste one su tada sposobne da othrane prosjeĉno 3,5 do 4 larve budućih pĉela. Tek sa tom
većom potrošnjom svjeţe unijete hrane i hrane iz rezerve pĉele poĉnu da izluĉuju manje koliĉine voska u
obliku zaperaka izmeĊu ramova i slobodnom prostoru ispod poklopne daske košnice.
 kada pĉelinje društvo ulazi u završnu fazu svog maksimalnog razvoja tada svaku larvu buduće pĉele hrani
prosjeĉno 4 do 5 pĉela. To je pravi trenutak a da se pĉelinje društvo iskoristi za izgradnju saća i pĉele odrţe
pod kontrolom u radnom raspoloţenju.
 Slika br. 7 Jaka pčelinja društva u
periodu proljetnog razvoja izgrade dosta
kvalitetnog sada

Na luĉenje voska znaĉajan

utjecaj ima starost matice.
Pĉelinja društva sa mladim
maticama izgraĊuju više saća.
Pĉele koje imaju mladu maticu
po pravilu izgraĊuju samo
radiliĉko saće. Što je matica
starija u pĉelinjem društvu
njene pĉele više izgraĊuju
trutovske ćelije u saću. Pĉelinja
društva koja su sklona rojenju i u njegovoj pripremi ne izgraĊuju saće.
Ali pĉele koje su izletjele u prirodnom roju sposobne su da velikom brzinom luĉe vosak i izgraĊuju saće. Pĉele
koje se nalaze u prirodnom roju proizvode vosak i izgraĊuju saće i do pet puta brţe nego ista koliĉina pĉela kada
nije u prirodnom roju. Kada se u prirodnom roju nalazi sparena matica onda pĉele izgraĊuju sve radiliĉke ćelije.
Sve pĉele u roju su angaţirale na izgradnji saća odnosno obezbjedivanju pĉelinjeg gnijezda. Tijesna povezanost
pĉelinjeg društva sa gnijezdom proizvela je kod pĉela snaţan instinkt izgradnje gnijezda i njegovo obnavljanje. Uz
prisustvo veoma povoljnih uvjeta za izgradnjom saća kao što su: toplo vrijeme, veuma jako pĉelinje društvo sa
velikim brojem mladih pĉela, bogata nektarska i polenska paša je jedina prednost prirodnih rojeva nad vještaĉkim.
A zašto su se pĉele sada razvrijednile u novom prostoru a nisu htjele takve
da budu u starom materinskom društvu pred izlijetanje roja. Zastoj luĉenja voska u materinskom društvu a
potom burno luĉenje u roju je reakcija prilagoĊavanja koja je proistekla u procesu evolucije pĉelinjeg društva sa
ciljem brţe izgradnje pĉelinjeg gnijezda na novom mjestu. To je uvjetljeno time jer se u prirodnom roju nalaze
samo fiziološki mlade pĉele koje posjeduju izuzetnu sposobnost da obavljaju bilo koji posao kojeg sada u poĉetku
nema. Kada matica poĉne polagati jaja u novoizgraĊenom saću postepeno otvara i drugi posao oko ishrane larvi
što se odmah odraţava na smanjenje luĉenja voska. Uz prisustvo povoljnih uvjeta za izgradnjom saća pĉele
potroše dosta meda i polenovog praha. Ukoliko pĉele hrane leglo i proizvode vosak potrošnja meda se smanjuje za
oko 40%.
Pĉelari moraju uvijek imati na umu da je blagovremena zamjena saća sa mladim osnova gajenja jakih
pĉelinjih društava.
Korištenjem kvalitetnog saća u košnici rješavaju se mnogi problemi stalno prisutni u pĉelarstvu:
 u ćelijama mladog kvalitetnog saća ishrana larvi je na višem nivou što omogućava da se razviju
krupnije i ţivotno sposobnije pĉele
 uz prisustvo mladog kvalitetnog saća sniţava se gubitak energije kod pĉela na stvaranju povoljnih
uvjeta na intenzivnije nošenje matice i za pripremu saća za smještaj nektara koji pĉele unose u
košnicu
 zamjenom starog saća iz prostora plodiš ta eliminiraju se svi potencijalni uzroĉnici bolesti koji se u
njemu nalaze
 mlado saće je manje primamljivo za voskovog moljca
 u mladom saću med sporije ukisne i kristališe se tokom zime a kao posljedica ovog umanjuje se
proljev pĉela, njihovo slabljenje i stradanje pĉela
 med iz mladog saća boljeg je kvaliteta i zadrţava svoju prirodnu boju
Kao prvi signal pĉelaru da u pĉelinje društvo postavi ramove sa satnim osnovama je "pojava bijelog voska”. To
je poĉetak obnove gnijezda koji nastupa sa momentom pojave u prirodi ĉak i slabe paše. U proljetnom periodu
kada vremenski uvjeti nisu stabilni i kada se zahlaĊenje moţe povratiti ramovi sa satnim osnovama se
postavljaju do posljednjeg rama sa leglom. IzgraĊeno i jajima zaleţeno saće pri sljedećem otvaranju košnice
prenosi se u sredinu legla a na njegovo mjesto se stavlja drugi ram sa satnom osnovom.
Ramovi sa starim saćem uklanjaju se postepeno u kraj i do poĉetka paše oni se oslobaĊaju legla i tada se oni
mogu oduzeti iz košnice. U periodu povoljnih vremenskih uvjeta pĉele najbrţe i najkvalitetnije dograĊuju satne
osnove kada se one postave meĊu saćem sa leglom. Tim postupkom se:
postavljanje ramova sa satnim osnovama meĊu saće sa leglom osigurava "prekidanje” legla na najosjetljivijem
mjestu za pĉele što ih prinuĊava da brzo uspostave cjelovitost gnijezda i osiguraju optimalne mikroklimatske
uvjete u zoni legla
 ramovi sa satnim osnovama odmah dospijevaju u zonu aktivnosti mladih pĉela koje hrane larve i
istovremeno izgraĊuju vosak
 ramovi sa satnim osnovama odmah dospijevaju u oblast optimalne temperature i vlaţnosti što je
neophodno za luĉenje voska i izradu saća. U zoni izgradnje saća pĉele odrţavaju temperaturu 35
C, jer se vosak pri toj temperaturi razmekšava
U vrijeme glavne paše ramovi sa satnim osnovama se razmještaju u druge nastavke naizmjeniĉno sa
izgraĊenim saćem. Ramovi sa satnim osnovama nikada ne treba stavljati po redu pošto se osnove pod teţinom
pĉela ĉesto srozavaju.

ĈUVANJE IZGRAĐENOG SAĆA

IzgraĊeno saće u košnici je velike dragocjene vrijednosti za pĉelinje društvo. Ova vrijednost se posebno ogleda
u proljetnom i ljetnom razvoju pĉelinjih društava u prostoru plodišta a takoĊer u periodu medobranja u medišnom
prostoru košnice. Sve ovo vaţi za mlado i kvalitetno izgraĊeno saće. A što uraditi sa saćem u plodištu i medišni
koje je nepotrebno pĉelinjem društvu od završetka posljednje paše u jednoj godini pa sve do potrebe za tim
saćem u narednoj sezoni. Kako to saće saĉuvati a da ga voskov moljac ne upropasti.
Ovaj problem na malim pĉelinjacima nije mnogo izraţen kao na: velikim selećim. stacionarnim i komercijalnim
pĉelinjacima. U ovom sluĉaju samo za medišne nastavke potreban je veliki uvjeta n prostor. Oduzimanje takvih
nastavaka i sve dalje aktivnosti oko njihovog ĉuvanja zahtijevaju dosta vremena. A dopunski izdaci za zaštitna
sredstva za takvo saće nisu mali.
Autor ĉuvanje kvalitetnog saća prepušta pĉelama. One su to oduvijek radile bez pomoći ĉovjeka pa zašto ne bi i
kod nas sada. Odabiranje ramova sa saćem koje ću da koristim naredne sezone obavljam u dvije faze.
 1.) prilikom posljednjeg vrcanja meda odabiraju se ramovi sa kvalitetnim saćem i oni se vraćaju u košnice.
Svi ramovi sa starijim saćem, djelomiĉno polomljenim saćem, trutovskim saćem, nepravilno izgraĊenim itd.
tada se odvajaju i poslije vrcanja meda pretope u topioniku u vosak. Obiĉno se tada iz daljnje upotrebe
uklanja 3 do 5 ramova iz svake košnice. Već tada se u pojedinim košnicama smanjuje prostor medišta za po
jedan nastavak.

 2.) pošto se odmah poslije zadnjeg vrcanja meda, a to je obiĉno kraj jula mjeseca, poĉinje sa pripremom
pĉela za zimovanje tada se vrši i drugi detaljan pregled pĉelinjih društava. Taj pregled podrazumijeva i
izbacivanje eventualnih nekvalitetnih ramova sa saćem iz prostora plodišta. Od svih raspoloţivih ramova u
košnici sada se pravi raspored koji će kao takav ostati do polovine aprila naredne godine. Svaki ram sa
svojim sadrţajem: legla, polenovog praha, meda ili praznim saćem iz plodišta više se ne pomjera i ne vrši
nikakva zamjena mjesta ramova. Sve poslove pri ovom treba uprostiti a time i pomoći svojim pĉelama.
Tada se uklanjaju matiĉne rešetke iz košnice i matici omogući slobodno kretanje po mogućnosti u dva nastavka.
Od tada poĉinje proizvodnja zimskih pĉela. Raspored nastavaka sa preostalim saćem autor uradi na ovaj naĉin:
 Na podnjaĉu postavljam nastavak sa ramovima koji su korišteni u medištu. Takvi ramovi su bili na
vrcanju i u njima je rijetko kada neka rezerva meda. Ovakve ramove pĉele su poslije vrcanja oĉistile i
popravile ćelije saća.
 Kao drugi nastavak po vertikali postavljam nastavak u kojem se tada nalazi plodište odnosno njegov
cjelokupni sadrţaj. Taj nastavak je do tada bio na podnjaĉi.
 Kao treći nastavak po vertikali sadrţi ramove: sa rezervom ĉistog meda za prezimljavanje, rezervu
polenovog praha, ramove sa praznim saćem a svi su sa kvalitetnim radiliĉkim ćelijama saća.
 Matiĉna rešetka se privremeno postavi iznad plodišnog nastavka dok se ne izvrši dopuna hrane za
zimu. lb je iz razloga da matica u tom periodu ne preĊe u treći nastavak.

Kada se završi prihranjivanje pĉela tada se uklanja matiĉna rešetka. Poslije toga matici nije interesantan treći
nastavak jer su svi ramovi u njemu puni meda.
Ovaj raspored je pogodan za jednomatiĉni naĉin pĉelarenja. Sve pĉele ulaze na otvor u podnjaĉi, prolaze preko
saća u prvom medišnom nastavku i tako ne dozvoljavaju da ga moljac uništava. Dopunom hrane za zimu u obliku
šećernog sirupa pĉele vještaĉki med odlaţu u prazno saće u trećem nastavku. Do kraja ljeta i poĉetkom jeseni
pĉele se pomjeraju po vertikali i zauzmu dio saća u trećem nastavku. Znaĉi prema svojim nagonskim i
nepogrješivim osobinama pravilno rasporede raspoloţivu hranu a prema njoj i formiraju svoje klube za period
zimovanja. Tako su pĉele oduvijek radile u svojim primitivnim staništima pa im zbog toga trebamo omogućiti da to
urade i u suvremenim košnicama.
Ovaj naĉin ima neke prednosti u odnosu na ostale jer pĉele u kasnoj jeseni ili zimskom periodu najviše
nastradaju pri izlijetanju
• pri manjem obasjavanju poletaljke. Pošto se sada pĉele nalaze na većoj visini od poletaljke pĉele će poĉeti
da izlijeću tek kada se prednja strana košnice zagrije od sunca a tada je već pogodno da i pĉele sigurno izlete.
Na proĉisni let u toku zime pĉele malo kasnije izlijeću ali je i njihov gubitak sigurno manji. Rastojanje od
poletaljke do plodišnog nastavka je za visinu dva nastavka i to za pĉele nije mnogo. Zamislite nastanjene pĉele
u šupljini drveta koje se nalazi na visini i do dva metra od ulaza u slabo po vertikali a to stablo je u
unutrašnjosti šume. Pĉelama to nije teško jer su one tako ţivjele i radile prije nego se ĉovjek poĉeo brinuti o
njima.
Kod dvomatiĉnog pĉelarenja ĉuvanje izgraĊenog saća sliĉno je prethodnom ali ima nekih specifiĉnosti. Na
pĉelinjaku gdje se pĉelari ovakvim naĉinom svaka košnica ima veći medišni prostor ali i nastavke za dva
plodišna prostora. Raspored nastavaka sa ramovima sliĉan je prethodnom i sastoji se od:
- medišni nastavci postavljaju se na podnjaĉu. Takvih nastavaka ili polunastavaka je od 2 do 3.
• iznad medišnih nastavaka treba se nalaziti plodišni nastavak osnovnog pĉelinjeg društva kao u
jednomatiĉnom sistemu pĉelarenja
• iznad plodi što osnovnog društva po vertikali nalazi se Snelgrova razdjelna daska za dvomatiĉno pĉelarenje
• na Snelgrovu razdjelnu dasku postavlja se plodište pomoćnog pĉelinjeg društva koje se nalazi u jednom
nastavku
Ovim naĉinom u rasporedu nastavaka plodište proizvodnog pĉelinjeg društva je na višoj razdaljini od izlaza iz
košnice. Kod ovakvog naĉina pĉelarenja ima od 50 do 100% više medišnog saća nego kod jednomatiĉnog
pĉelarenja. Zbog toga je pribliţno toliki postotak medišnog saća prisutan i u periodu ĉuvanja.
Postoji još nekoliko naĉina ĉuvanja izgraĊenog saća ali svi om zahtijevaju vise vremena i novĉanih sredstava.
Malom nepaţnjom pĉelara prilikom ĉuvanja saća izvan košnice voskov moljac iskoristi i ĉesto ga upropasti. Nekada
i pĉele tuĊice pronaĊu u takvom saću manje koliĉine meda pa se zbog toga jave dodatni problemi. Nekada se zbog
takvih problema u nepaţljivih pĉelara pojavi grabeţ na pĉelinjaku.

UPOTREBA MATIĈNE REŠETKE

U praktiĉnom pĉelarstvu postoje razliĉita: mišljenja, iskustva, zapisi, rješenja i itd. o pozitivnim ili negativnim
rezultatima pri primjeni matiĉne rešetke. Sve ovo zavisi od mnogo uvjeta, tako da se oni mogu odnositi samo na
odreĊene pašne terene i tehnologiju pĉelarenja. Vratimo se ulozi matiĉne rešetke.
Osnovni zadatak matiĉne rešetke je da ograniĉi prostor plodišta košnice u periodu od 7 do 10 dana prije
nastupajuće paše. Cilj ograniĉenja prostora plodišta košnice je da ne dozvoli matici da ona šeta u cijelom prostoru
košnice kako u periodu glavne paše tako i u periodu kada ona proĊe. Matica ograniĉena u jednom prostoru polaţe
jaja dok je drugi prostor iznad matiĉne rešetke namijenjen za med.
U sluĉaju košnica nastavljaĉa sa širokoniskim ramovima korištenje matiĉne rešetke daje najbolje rezultate.
Kada matica koristi prostor plodišta u jednom L R nastavku ona ima mogućnost odnosno dovoljno prostora da u
toku paše poloţi dovoljno jaja iz kojih će se stalno izlegati nove generacije mladih pĉela. U tom prostoru pĉele
osiguraju tanke vijence rezerve meda ispod satonoša i na kutovima ramova. Sva ostala površina saća je leglo
razliĉite starosti. Glavna rezerva meda je u krajnjim ramovima i iznad matiĉne rešetke.
 Kod košnica koje imaju visoke ramove u plodištu pĉele naprave u gornjim dijelovima saća u ramovima visoke
medne vijence tako da matica rijetko prelazi preko te rezerve meda da bi polagala jaja u ramovi ma iznad.
Kod košnica tipa AŢ matiĉna rešetka je osnovni element svake košnice. Svaku košnicu ovog tipa ona dijeli na
dva jednaka dijela.
Na matiĉnu rešetku najviše prigovora ima zbog oteţanog provlaĉenja pĉela sakupljaĉica kroz nju kada iz
plodišta trebaju da doĊu u medište. Pri tome gube dosta vremena kada im je ono najdragocjenije. Na površinu
iskorištenosti matiĉne rešetke takoĊer ima dosta prigovora. Pĉele su najveći i najbolji organizatori svih poslova.
Iznijeću svoj iskustveni primjer kada su pĉele ispravljale greške pĉelara odnosno moju grešku. Zazimio sam
pĉelinja društva u košnicama tipa AŢ tako da sam na matiĉne rešetke stavio debeli karton preko cijele površine.
Praktiĉno sa njim sam potpuno razdvojio plodište od medišta. U jednoj prikolici sluĉajno sam u proljeće pri
izimljavanju pĉela preskoĉio jednu košnicu i nisam izvadio taj karton a odvezao sam pĉele na pašu uljane repice.
Te godine uljana repica je izobiljno medila i pĉele su napunile medišta. Kod te košnice gdje nisam izvadio karton
pĉele su kroz matiĉnu rešetku napravile otvor pribliţno veliĉini kutije cigareta. Kroz taj otvor su se naporno
provlaĉile i takoĊer napunile svoje medište tako da nije bilo razlike u prinosu. Svoju grešku primijetio sam tek
kada sam vrcao med od uljane repice na samom poĉetku cvjetanja bagrema. Tada sam zakljuĉio da površina
matiĉne rešetke nema presudnu ulogu na prinos meda kada je u toku izobiljna paša.
Na kratkim ali bogatim pašama pĉele sa jakim unosom nektara praktiĉno ograniĉe prostor da matica nema
mogućnosti da polaţe jaja gdje god naĊe slobodan prostor. Ako se na ovakvim bogatim pašama ne koristi matiĉna
rešetka matica u potrazi za praznim saćem doĊe i u medišni prostor trećeg ili ĉetvrtog nastavka. Ako se na ovako
bogatim pašama u prostor plodišta ne doda matici dovoljno prostora za polaganje jaja poslije završetka ove paše
takva pĉelinja društva osjetno oslabe.
Neograniĉene matice na pašama slabijeg intenziteta koje traju duţi period budu stimulirane pa polaţu jaja gdje
god stignu odnosno gdje god im pĉele za to osiguraju prostor. Koji pĉelar na taj naĉin pĉelari na med rijetko kada
izvrca veću koliĉinu meda od takvih pĉelinjih društava praktiĉno gotovo sav unos nektara iz prirode bude
pretvoren u leglo. Izleţene pĉele iz tog legla poslije paše najĉešće ostaju neiskorištene. Zbog toga matiĉnu rešetku
po mom iskustvu treba obavezno koristiti i na svakoj paši i u svakoj košnici. Maticu praktiĉno treba drţati pod
kontrolom. Kada tako radite umnogome olakšavate sve poslove oko pĉela kao što:
 vrcanje meda
 formiranje novih pĉelinjih društava
 pri zamjeni matice u košnici
 zamjeni mjesta plodišnih i medišnih nastavaka kada je to neophodno

Svi razumni pĉelari kod nas i u svijetu ograniĉavaju matice sa matiĉnom rešetkom pa zašto da i mi tako ne
radimo.

KVALITETNA MATICA JE GARANCIJA USPJEHA U PĈELARSTVU

Ovakva moja tvrdnja slijedi nakon perioda u kojem sam do sada uzgojio i u svojim rukama drţao na hiljade
matica. Tim poslom se i danas profesionalno bavim. Moram naglasiti da je uzgoj matica poezija u pĉelarstvu. Tom
poslu treba se sav posvetiti, voljeti taj posao i onda rezultati ne izostaju.
Iz dugogodišnjeg iskustva mogu reći kada u svojim košnicama imate mlade kvalitetne matice tada imate
mnogo manje posla oko svojih pĉela. Dobra matica u pĉelinjem društvu je kao dobar domaćin u porodici, dobar
organizator i štediša u firmi itd. Kvalitetna matica je pokretaĉ svih pozitivnih aktivnosti za ţivot i rad pĉelinjeg
društva. Što je matica bolja odnosno kvalitetnija rezultati njenog rada su bolji, produktivniji i idu u prilog i pĉelaru
i pĉelinjem društvu.
U našem pĉelarstvu još je prisutna bojazan, nepovjerenje, nesigurnost da se u redovne poslove uvrsti redovna i
organizirana zamjena matica. Ja u tome vidim glavni kamen spoticanja u razvoju našeg pĉelarstva. Zbog toga
mnoga pĉelinja društva ostaju pred glavnu pašu nedovoljno razvijena da je mogu iskoristiti. Obiĉno kada pĉelar
prepusti stihijskoj smjeni svojih matica one ga iznevjere. To se ĉesto dešava u proljetnom razvoju. Ali tada je već
kasno. Tako nerazvijena pĉelinja društva samo oduzimaju pĉelaru dragocjeno vrijeme i zauzimaju košnicu.
Kod nas svaki pĉelar hoće za sebe da uzgaja matice. Nekima i uspije da uzgoji kvalitetne matice. Ali se to
rijetko dešava. Oni su zadovoljni sa njima jer ne znaju za bolje matice. Ali bolje je i to nego nikako ne mijenjati
matice. Vaţno je sa uzgojem poĉeti. Ko bude imao: ţelje, mogućnosti, praktiĉnog iskustva ali najviše upornosti i
uspjeće. I treba da nas meĊu pĉelarima ima što više takvih. Time pomaţu i sebi i cjelokupnom pĉelarstvu u našoj
drţavi. Jasno im je da je navike teško promijeniti. Posebno ove o zamjeni matica. U naprednom svijetu pĉelari su
to odavno usvojili i zato su daleko ispred nas. U cjelokupnom godišnjem investiranju u jedno pĉelinje društvo
matica je najmanja ali i najisplativija investicija.
Po trţišnim cijenama meda u maloprodaji kvalitetna matica n- moţe nabaviti za kilogram i pol meda. Kada
pĉelar sam za sebe proizvodi matice one ga koštaju mnogo više. Zbog toga većina profesionalnih pĉelara u svijetu
koji posjeduju i po nekoliko hiljada košnica nikada ne proizvode matice za svoje potrebe već ih nabavljaju od
registriranih uzgajivaĉa.
Što se tiĉe uzgoja matica u našim uvjetima da li na profesionalnim oplodnim stanicama ili samostalnim
amaterskim pĉelinjacima u uzgoju najviše paţnje treba posvetiti oplodnji matica. To ne treba prepustiti sluĉaju.
Matica uzgojena najboljim postupkom ali osjemenjena od nedovoljno kvalitetnih trutova ne moţe nikada biti dobra
matica.
Do kvalitetnih matica dolazi se sporo sa dosta sloţenim uzgojnim postupkom koji se zasniva na odabiranju za
odreĊeno podruĉje da ona od sebe da najbolje rezultate. Takva matica treba da posjeduju najbolji biološki i
proizvodni potencijal sa svojim pozitivnim genetiĉkim osobinama koje prenosi na svoje potomstvo. Pri ovom se
dobijaju najproduktivnija pĉelinja društva. U njima forsirati uzgoj trutova jer je dokazano da osobine trutova na
nove generacije pĉela utiĉu sa oko 70%. Uoĉljivo je da se odabirom trutova sa pozitivnim osobinama dobijaju i
kvalitetnije pĉele.
Nauĉna istraţivanja su pokazala da postoji zavisnost izmeĊu mase matice i broja njenih jajnih cjevĉica u
njezinim jajnicima.
Najpoţeljnije je ipak imati u pĉelinjim društvima krupne matice koje će pri svim drugim jednakim uvjetima
osigura ti brţi razvoj pĉelinjih društava i njegovu produktivnost.
Vanjski izgled matice u izvjesnoj mjeri moţe se smatrati zadovoljavajućom karakteristikom u svim fazama
njenog razvoja koji traje ne samo 16 dana neophodnih za preobraćanje jajeta u larvu, lutku i odraslu maticu već i
u toku svih tih dana kada se odigravaju završni procesi sazrijevanja matice i njenog preobraćanja u jedinku koja
polaţe oploĊena jaja. Za to je potrebno još najmanje 10 dana i po svoj prilici nije svejedno u kakvim će se
uvjetima nalaziti matica u to vrijeme a naroĉito prvih dana poslije njezinog izlaska iz matiĉnjaka. U suštini
sljedećih dana poslije izleganja matice završava se proces sazrijevanja njezinog polnog sistema koji se okonĉava
završnim ĉinom sparivanja sa trutovima. U tom se periodu u njezinom organizmu dešavaju sve te promjene koje u
daljem toku u izvjesnoj mjeri osiguravaju tok fizioloških procesa koji odreĊuju karakter nosivosti.
Zbog toga je veoma vaţno osigura ti mladoj matici normalne uvjete ţivljenja od prvih dana njezinog ţivota.
Naţalost na ovo mnogi pĉelari ne obraćaju paţnju i ĉesto se tek izloţena matica smješta u takve uvjete koji ne
osiguravaju njezin normalan razvoj kao i sazrijevanje.
Postoji odreĊena zavisnost izmeĊu mase plodne matice i njezinog stanja do sparivanja. Krupna i teška neplodna
matica poslije sparivanja i poĉetka polaganja jaja takoĊer se odlikuje znaĉajnim razmjerama trbuha.
Zbog navedenog u organiziranom uzgoju matica selekcija mora biti uvijek prisutna. Ovdje se o kvalitetu trutova
mora voditi isto više paţnje kao o svim ostalim poslovima pri uzgoju. U tome i leţi velika tajna u kvalitetu
uzgojene sparene matice. Na oplodnoj stanici odnosno pĉelinjaku uzgajivaĉ mora osigura ti veliki broj trutova u
periodu kada ima dosta matica koje trebaju izlijetali na oplodnju.
KAKO SAM JA POĈEO FORMIRATI JAKA PĈELINJA DRUŠTVA

Novija nauĉno eksperimentalna dostignuća i bogato praktiĉno iskustvo u tehnologiji pĉelarenja potvrĊuju staro
pravilo da samo jaka pĉelinja društva sakupe dosta meda i ostalih pĉelinjih proizvoda. Bogatstvo pĉelinje paše,
broj pĉela u pĉelinjem društvu kao njihove nasljedne osobine umnogome utiĉu na njihove prinose. Uz osiguranje
neophodnih uvjeta za kvalitetan proljetni razvoj a uz prisustvo kvalitetne matice pĉelinja društva se do glavne
paše razviju do optimalne snage da predstojeću pašu mogu maksimalno iskoristiti.
Pĉelinja društva koja su sama svojim razvojem osigurala optimalnu snagu do glavne paše ona su najĉešće
osigurala i ravnomjernu starosnu strukturu svih generacija pĉela. Ovdje je vaţno naglasiti da od starosne
strukture svih pĉela u jednom pĉelinjem društvu zavisi njegov rezultat na kraju neke paše.
Mlade pĉele brojĉano jakih pĉelinjih društava na jakoj paši pristupaju radu na sakupljanju nektara i njegovoj
preradi u med već nakon pet dana svoje starosti. Zbog toga broj izletnica zavisi od ukupnog broja pĉela u jednom
pĉelinjem društvu. Ovo je jedna od velikih prednosti jakih pĉelinjih društava. Ono kao biološka cjelina samo
uspostavlja, organizira i pravi radnu ravnoteţu sa kućnim pĉelama i pĉelama izletnicama. Pĉelar treba prije toga
na sve poznate naĉine osigurati masu pĉela a uspostavljanje radne ravnoteţe treba prepustiti samim pĉelama.
MeĊutim, nauka je dokazala da je najoptimalnija snaga jednog pĉelinjeg društva od 60 000 do 70 000 pĉela.
Moje bogato pĉelarsko iskustvo mnogo puta je potvrdilo ovaj zakljuĉak a na osnovu izvrcanog meda na kraju
paša.
Duţi niz godina prevozio sam svoje pĉelinjake na ĉetiri do pet paša i uvijek je za svaku pašu bilo potrebno imati
pĉelinja društva sa optimalnim brojem pĉela. Na sve se obraćala paţnja pa i na to da svakim danom na pojedinim
pašama gubitak pĉela izletnica je veći nego se u jednoj košnici regrutira toliki broj novih izletnica. Ova pojava je
redovna na selećim pĉelinjacima. Zbog toga sam pokušavao na nekoliko naĉina pripremati super jaka pĉelinja
društva.
1) u proljetnom intenzivnom razvoju pĉelinja društva koja su iz zime izašla kao jaka dobijala su povremeno
po jedan ili dva rama sa zatvorenim leglom sve do perioda 10 dana pred bagremovu pašu. Ramove sa
zrelim leglom oduzimao sam iz. nukleusa i pomoćnih pĉelinjih društava koja sam tada posjedovao na
istom pĉelinjaku. Zbog nedostatka dosta dragocjenog vremena za manipulacijom sa ramovima nakon
nekoliko godina odustao sam od ovog naĉina pojaĉavanja pĉelinjih društava.

Zbog gubitka pĉela odnosno slabljenja pĉelinjih društava poslije svake paše njih je trebalo uvijek pojaĉavati sa
zrelim leglom kao u proljetnom razvoju. Jedna matica u proizvodnom društvu nije mogla proizvesti legla sa kojim
bi se mogao pokriti gubitak pĉela na paši. Ali pĉelinje paše su se nadovezivale jedna na drugu i trebalo ih je
maksimalno iskoristiti. Prevoziti nukleuse i pomoćna pĉelinja društva na paše bio je veliki balast. Trebalo je naĉin
pĉelarenja pojednostaviti i sebi olakšati odrţavanje pĉelinjaka ali i maksimalno iskoristiti pĉelinjak.
 U to vrijeme bio sam zaposlen u poduzeću a sve poslove sam obavljao samo u dane vikenda. Maksimalno
korištenje slobodnog vremena prisililo me je da poslove i sve aktivnosti oko pĉela uprostim da se prinosi po košnici
ne smanjuju.
2) sljedeći postupak koji sam poĉeo primjenjivati bio je oduzimanje pĉela izletnica iz pomoćnih pĉelinjih
društava.

Slika 9b Ovo uraditi na samom početku paše

U to vrijeme poĉeo sam svake godine mijenjati sve matice u svim proizvodnim pĉelinjim društvima a u pomoćnim
imao sam uvijek dvogodišnje matice koje su se u prvoj godini pokazale kao odliĉne.
Pomoćna pĉelinja društva koja sam tada koristio imala su plodište u jednom nastavku LR košnice. Ove košnice
uvijek su bile postavljene izmeĊu dvije proizvodne košnice. Kada bi poĉinjala jaĉa paša i osjetan unos nektara
pomoćne košnice bi se izmjestile iza proizvodnih na oko 10 m i na taj naĉin bi se pokupile sve pĉele sakupljaĉice u
proizvodna pĉelinja društva. Na taj naĉin bi se njihova sakupljaĉka snaga pojaĉala. U zavisnosti od spremnosti
proizvodnih pĉelinjih društava za neku pašu njihovo pojaĉavanje sa pĉelama sakupljaĉicama vršio sam: na
poĉetku neke paše, na sredini paše ali nekada i na samom kraju paše ako je pĉelinjak trebalo da se preseli na
sljedeću pašu koja odmah poĉinje iza prethodne.
Trenutak pomjeranja pomoćnih pĉelinjih društava trebalo je izabrati a to je zavisilo od:
 jaĉine proizvodnih pĉelinjih društava u tom periodu
 izdašnosti paše odnosno dnevnog unosa nektara
 duţine trajanja paše. Ako predstojeća paša traje duţe onda se izmještanje pomoćnih košnica vrši
nekada na polovini paše ali nekada i u momentu kada vaga poĉne pokazivati manji unos.
 ako nekada paša izda i ne bude nikakvog jaĉeg unosa tada se ne vrši pojaĉavanje proizvodnih pĉelinjih
društava
U Semberiji je bilo sluĉajeva da se paša bagremca nadovezuje na pašu bagrema ili na drugom terenu na lipovu
pašu. Bogate i dragocjene paše trebalo je maksimalno iskoristiti. Ovaj naĉin pojaĉavanja pĉelinjih društava
zahtijevao mi je manje radnog vremena na pĉelinjaku.
3) Ĉitanjem struĉne pĉelarske literature i stalnim praćenjem nauĉnih dostignuća ali i na osnovu iskustva
drugih pĉelara praktiĉara poĉeo sam primjenjivati dvomatiĉm sistem pĉelarenja koji i danas
primjenjujem. Sa njim mnogo lakše postiţem razvoj proizvodnih pĉelinjih društava optimalnog brojĉanog
stanja pĉela i to preusmjeravanjem pĉela sakupljaĉica iz pomoćnog društva koje se uvijek nalazi iznad
proizvodnog pod istim krovom. Ovaj metod mi zahtijeva najmanje radnog vremena pri stvaranju super
 jakih pĉelinjih društava.

Slika 9c Košnica u dvomatičnom sistemu pčelarenja u toku paše

4) pripremanje najbrojnijih pĉelinjih društava postiţem sa stalnim prisustvom tri matice u jednoj košnici.
Ovakva pĉelinja društva namjenski pripremam na našoj oplodnoj stanici za uzgoj matica i proizvodnju
matiĉne mlijeĉi. Ovako jaka pĉelinja društva koristim kao: odgajivaĉka. za uzgoj najkvalitetnijih trutova,
kao inkubator društvo, za proizvodnju pĉela koje koristimo za punjenje oplodnjaka, itd. Na oplodnoj
stanici stalno je prisutan selekciom odabir u pozitivnom pravcu u pĉelarstvu pa i u eliminiranju rojevnog
nagona kod ovako gigantskih pĉelinjih društava sa 10 do 12 kg pĉela. To se ne moţe postići preko noći.
Na ovom problemu radilo se duţi niz godina i još se radi.

Slika 9d Košnica sa tromatičnim sistemom pčelarenja na oplodnoj stanici

KAKO SAM POĈEO POSTIZATI VISOKE PRINOSE NA SVOM PĈELINJAKU

Krajem sedamdesetih godina prošlog vijeka u periodu usavršavanja i uvoĊenja istog rama na svom pĉelinjaku
izradio sam dva tipa košnica:
 prvi tip košnica bile su pološke sa dimenzijom rama 40x30 cm i koje su još bile u modi na
terenima gdje sam ja pĉelario
 drugi tip košnica bile su nastavljaĉe koje su imale istu dimenziju rama u plodištu i medištu. Ovaj
tip košnica imao je pokretnu podnjaĉu u kojoj je bio ugraĊen sakupljaĉ polenovog praha. Svi
dijelovi unutrašnjeg sakupljaĉa polena tada su nabavljeni iz Njemaĉke. Ovaj tip košnice imao je
prostran zbjeg i hranilicu većih dimenzija za sirup i pogaĉicu tako da sam pri prihranjivanju pĉela
i na tom poslu poĉeo štediti u vremenu.

Ove košnice imale su sva poboljšana konstrukcijska rješenja za sigurnu i olakšanu selidbu pĉela u njima. Zbog
takozvanog visokog rama i bogate proljetne razvojne paše pĉelinja društva su se dobro i na vrijeme razvijala. Sve
što sam tada radio bilo je po uzoru na druge naprednije pĉelare koje sam tada posjećivao.
Što se tiĉe struĉne literature iz pĉelarstva tog vremena najviše sam ĉitao knjige pĉelara praktiĉara Josipa
Belĉića. Iz njegove literature poĉeo sam primjenjivati jedan veoma dobar i u to vrijeme za mene zadovoljavajući
metoda iskorištavanja jedno matiĉnih pĉelinjih društava. Taj sistem pĉelarenja u literaturi nije bio dovoljno
objašnjen pa sam naišao na probleme koji su se vremenom riješili. Mladalaĉki zanos u pĉelarstvu vodio me sve
više prema usavršavanju i uprošĉavanju ovog sistema.
Pĉelinja društva su tada redovno zimovala u jednom dijelu ovih košnica gdje su imala dovoljno hrane i prostora.
Tada sam medišne nastavke ujesen skidao sa košnica i odnosio na ĉuvanje. Danas vidim koliko sam griješio i taj
posao više ne radim.

Slika br. 9A Košnice izrađene prije 25 godina i danas se maksimalno koriste

Kada bi pĉelinje društvo u proljeće popunilo plodište u kojem je zimovalo dodavao bih im po jedan nastavak.
Dodavao sam im i poneku satnu osnovu na dogradnju. Sjećam se da su ih pĉele mnogo brţe i kvalitetnije
izgraĊivale nego danas nakon 25 godina kada ovo pišem. Vjerojatno to se dešavalo zbog dosta boljeg kvaliteta
voska i bogatijih paša. Tada sam ja za svoje pĉelinjake presovao satne osnove od voska sa svog pĉelinjaka.
Da se sa pĉelinjim društvom moţe maksimalno upravljati još tada sam došao do zakljuĉka. Ali ne samo
upravljati nego ne dozvoliti pĉelama da uĊu u rojevni nagon i izroje se prije ili u toku paše. Po uzoru Josipa Belĉića
koristio sam tada matiĉne rešetke i i ramove sa ţiĉanom pocinĉanom mreţom.
Sav postupak rada oko pĉela u proljetnom periodu odvijao se kao kod ostalih košnica. Matica je imala dovoljno
prostora da za plodište koristi samo jedan nastavak odnosno onaj u kojem je pĉelinje društvo zimovalo. Rijetko
kada se dešavalo da matica preĊe u gornji nastavak kada se on doda. To se desi samo kada je proljeće pogodno
za razvoj a posebno u periodu cvjetanja jabuke i trešnje. Kad bi matica bila blokirana sa unosom nektara i polena
pĉele bi joj osigurale prostor za prelaz u nastavak iznad.
Kad god sam imao priliku da pogledam stanje u plodištu u momentu dodavanja novog nastavka prelazak
matice u gornji nastavak nije se desio jer sam ĉesto u novododani nastavak dizao po 2 do 3 rama sa medom a
matici dodavao izgraĊeno saće ili pĉelama ramove sa satnim osnovama na izgradnju. Tada sam stavljao matiĉnu
rešetku ugraĊenu u ram i na taj naĉin razdvajao plodište od medišta.
Kod nas u Semberiji bagremova paša je glavna i ona poĉinje na poĉetku svibnja mjeseca. Sva pĉelinja društva
koja se do tada nisu razvila da bagremovu pašu mogu iskoristiti svodio sam na pomoćna.
Sve zrelo leglo iz takvih košnica oduzimao sam i dodavao onim pĉelnjim društvima koja se po pojedinaĉnoj
procjeni do bagremove paše mogu razviti da je mogu uspješno iskoristiti. Obiĉno sam takvim pĉelinjim društvima
dodavao po jedan ili dva rama zatvorenog legla.
To sam radio oko 10 dana prije poĉetka predstojeće paše odnosno istovremeno kada je matica ograniĉavana sa
matiĉnom rešetkom.
U cilju eksperimentalnog ispitivanja kako najbolje iskoristiti pĉelinja društva u košnicama nastavljaĉima koristio
sam dvije varijante za svako pĉelinje društvo pojedinaĉno je donošena odluka koju li varijantu primijeniti.
 prva varijanta sastojala se od toga da je plodište i dalje ostajalo u prvom nastavku na podnjaĉi.
Na taj nastavak postavljao sam uokvirenu matiĉnu rešetku a na nju medišni nastavak u kojem je
najĉešće bilo izgraĊeno saće. Ĉesto se u medišni nastavak prenosilo iz plodišta po 2 do 3 zrelog
legla iz kojih su se legle mlade pĉele. Ova varijanta korištena je na onim pĉelinjim društvima
koja su se razvila samostalno bez pojaĉanja a imala su oko 10 ramova legla na oko 10 dana prije
poĉetka bagremove paše.
Stvaranjem potrebne zalihe meda u plodišnom nastavku pĉele bi poĉele odlagati uneseni nektar
u medištu. U ovom periodu kod nas se pojavljivala paša mrtve koprive koja je masovno cvjetala
po uzoranim ali još nezasijanim površinama. Te površine su bile prekrivene sa crveno-plavim
cvjetovima a na njima ĉitavi rojevi pĉela. Cvjetanje ove trave je popunjavao period od završetka
cvjetanja voća do poĉetka cvjetanja bagrema.

 druga varijanta koju sam koristio po rasporedu dijelova košnice imala je obrnuti redoslijed nastavaka.
Na podnjaĉu je stavljan prazan medišni nastavak. Na njega je stavljena uokvirena matiĉna rešetka a
kao drugi nastavak dizao sam plodišni nastavak. Ovo je sluĉaj sa onim pĉelinjim društvima koja su
pojaĉavana sa zrelim leglom iz drugih košnica. Obiĉno je zrelo leglo dodavano u plodišni nastavak.
Matica je bila ograniĉena da sa razvojem pĉelinjeg društva ne preĊe u nastavak ispod. Naravno da
sam joj osiguravao dovoljno prostora za polaganje jaja. Pĉele su prolazile kroz prazan nastavak i
matiĉnu rešetku i dolazile u plodište. U ovom sluĉaju lijeto na ramu matiĉne rešetke bilo je zatvoreno.

Kod oba sluĉaja pĉele su i dalje ulazile na lijeta na podnjaĉi košnice. To sam radio u periodu kada bi pĉele lako
mogle da uĊu u rojevni nagon. Pri tom otvaranju košnica pĉele su dodatno zapošljavane dodavanjem satnih
osnova na dogradnju.
Kada se poĉinje otvarati prvi cvjetovi bagrema bilo je veoma vaţno uraditi slijedeće:
 iskoristiti svaku pĉelu izletnicu
 ne dozvoliti da se pĉele izroje u toku bagremove paše i poslije
Još tada sam po radu pĉela i njihovim aktivnostima na poletaljci poĉeo zakljuĉivati koja su pĉelinja društva
krenula odnosno poĉelo se pripremati za rojenje. To je onaj period o kojem sam raniji spominjao kada sam krenuo
u borbu protiv rojenja. Gledajući danas taj prirodni fenomen pĉela vidim da sam do takvih zakljuĉaka dolazio
najmanje mjesec dana kasnije. Ovo tvrdim zbog toga što pĉelinje društvo koje hoće da se roji na nekom stupnju
svog burnog razvoja ono tu odluku donese krajem marta mjeseca a ne krajem aprila u što sam ja tada vjerovao.
 Po naĉinu iskorištavanja pĉela koji je koristio Josip Belĉić poĉeo sam razdvajati pĉele sakupljaĉice i kućne pĉele
sa ţiĉanom mreţom.

Slika br. 9B Na početku paše u ram matične rešetke ugrađuje se ram sa žičanom mrežom

U prvom primjeru mog eksperimenta na poĉetku bagremove paše samo sam zamijenio mjesta nastavaka tako
da je plodišni nastavak došao kao drugi. U ram matiĉne rešetke ugraĊivao sam drugi ram na kojem je bila
prikovana pocinĉana ţiĉana mreţa. Lijeto na ramu matiĉne rešetke se tada otvara.
U drugom sluĉaju eksperimenta skidao sam gornji plodišni nastavak i ubacivao iste ramove sa ţiĉanom
mreţom, rada sam i na njima otvarao pomoćna lijeta na ramu matiĉne rešetke.
Što se ovim postiţe?
U svim košnicama sada se plodište nalazi u zadnjem nastavku ispod poklopile daske i poklopca. Sve pĉele
izletnice iz prostora plodišta koje su sada u drugom nastavku kada izlete na pašu kroz novootvoreno lijeto neće se
pri povratku vraćati u plodište do matice već će u košnicu da ulaze na lijeto u podnjaĉi. Za nekoliko sati pĉele koje
su do tada izlijetale iz košnica napustiće plodišni nastavak i poĉeti odlagati nektar u prvi nastavak ispod ţiĉane
mreţe. Ovim naĉinom sam postigao da u plodištu tada ostaju samo pĉele koje nikad nisu izlijetale izvan košnice.
To je jedan veliki preokret za pĉelinje društvo ali na samom poĉetku bagremove paše. Pĉele izletnice kroz
mreţu osjećaju maticu u plodištu i rade normalno ali daleko više zaposlene.
U prostoru plodišta kod matice ţivot pĉelinjeg društva mora da se nastavi. Mlade pĉele za razvoj i ţivot legla
sada trebaju osigura ti hranu i vodu. Zbog toga su prinuĊene da poĉinju ranije izlijetati na novootvoreno lijeto u
ramu matiĉne rešetke ali kroz njega se i vraćati u plodište.
Na kraju bagremove paše koja obiĉno traje oko 10 dana medišni nastavak pĉele napune medom. Jer pĉele u
medištu nisu imale leglo da na njega troše hranu već su sav nektar odlagale u saću. U plodišnom nastavku matica
privremeno bude manje forsirana na polaganje jaja ali se u naredne dvije sedmice izleţe solidan broj mladih pĉela
a rojevni nagon kod pĉela nikad se nije pojavio dok paša traje i poslije.
Prve godine kada sam primijenio ovaj eksperiment iako bagrem nije obilato medio ja sam bio prezadovoljan sa
prinosom dok su drugi pĉelari jurili rojeve po drveću i ţalili se na slabo mednu godinu. Poslije bagremove paše kod
nas se odmah nastavlja bogata paša bagremca. Poslije vrcanja meda od bagrema prazne medišne ramove vratio
sam pĉelama a one su nastavile obilato da unose polenov prah i nektar. Ova paša je veoma interesantna jer pĉele
na njoj obiĉno sakupe dosta polena za zimovanje ali i solidan prinos meda.
U košnicama je i dalje ostao potpuno isti raspored kao na samom poĉetku bagremove paše.
Ali tada nisam ni slutio da ću desetak dana nakon paše bagrema doţivjeti razoĉarenje. O takvom problemu
nisam nigdje proĉitao u meni dostupnoj literaturi a ni ĉuo na nekom predavanju.
Otvaranjem košnica u cilju vrcanja meda primijetio sam da su u većini sluĉajeva odnosno u oko 90% sluĉajeva
pojavile laţne matice u medišnim nastavcima. U svakoj košnici pĉele su sakupile po nekoliko ramova polenovog
praha, meda manja koliĉina a ponašanje pĉela je bilo kao u bez matiĉnom društvu. Stanje na pĉelinjaku mi nije
bilo jasno a nije se takvo stanje smjelo dalje ostaviti. Laţne matice su se uvelike razvrijednile i polagale jaja. Sve
zaleţeno saće od laţnih matica bilo je pokvareno. Odustao sam od vrcanja meda. Ali uskoro poĉinje lipa da cvjeta.
Donio sam odluku da potpuno uklanjam matiĉnu rešetku sa ţiĉanom mreţom iz svih košnica. Pošto se do tada
u plodišnom nastavku izleglo dosta mladih pĉela nisam imao gubitak matica pri direktnom spajanju pĉela.
Prisutnost matica u košnicama kontrolirao sam nam nakon pet dana. Svjestan velikog rizika pri ovakvom
direktnom spajanju oĉekivao sam po neki gubitak matice.
Na poĉetku lipove paše te iste godine plodišne nastavke ponovo sam vratio na podnjaĉu na njih postavio
matiĉne rešetke i na njih medišne nastavke. Ni sa lipe nisam bio zadovoljan sa unosom jer su laţne matice uradile
dosta nepotrebnog posla kojim su stopirale razvoj pĉelinjih društava.
Za rješenje mog sluĉaja nisam mogao ni od koga dobiti precizan odgovor. Znao sam da za svaki problem ima
rješenje. Ali do njega je trebalo doći. U traţenju tog rješenja uvijek sam se vraćao na poĉetak a to je bio trenutak
stavljanja rama sa ţiĉanom mreţom u matiĉnu rešetku i dizanje plodišnog nastavka iznad medišnog. Razmatrajući
prirodni instinkt pĉela na: jakoj paši, na srednje jakoj, u bespašnom periodu, na paši bogatoj polenovim prahom
nakon nekoliko mjeseci došao sam do sljedećeg zakljuĉka:
• na bagremovoj paši pĉele unose dosta više nektara nego polena i u tih desetak dana kako sam ja
uradio pĉele su radile kao da je matica meĊu njima
• na paši bagremca pĉele unose polenovog praha koliko i nektara. Ali taj polenov prah one ujedno i
konzerviraju u saću odnosno proizvode pergu. Naravno da ga više i troše ali zbog toga i proizvode
matiĉnu mlijeĉ koju nemaju gdje da upotrijebe je nemaju legla. Ali pošto se i svakim narednim danom
povećava vremenski period od kada su pĉele odvojene od njihove matice ja sam im praktiĉno stvorio
idealne uvjete za pojavu laţnih matica. Do ovog zakljuĉka sam došao te iste godine u zimskom
periodu.
Naredne godine pĉelinja društva sam pripremio za bagrem ovu pašu na isti naĉin i opet bio prezadovoljan
prinosom. Ali kao novitet prestankom cvjetanja bagrema izvršio sam zamjenu mjesta plodišnih i medišnih
nastavaka. Iz rama matiĉnih rešetki vadio sam ţiĉanu mreţu. Takvo stanje ostajalo je do završetka paše
bagremca Laţne matice pri takvom postupku nisam nigdje pronašao.
Iste godine za lipovu pašu opet sam pripremio pĉele kao za bagremovu pašu odnosno razdvojio plodište od
medišta sa ţiĉanom mreţom i na ovoj paši bio prezadovoljan. Poslije završetka lipove paše ponovo sam vratio
plodište na podnjaĉu.
Na kraju druge pašne godine od poĉetka mog eksperimenta došao sam do sljedećeg zakljuĉka:
• ovaj metod je dobar da se primijeni u bilo kojoj košnici i daje najbolje rezultate na kratkim ali bogatim
pašama kao što je u mom sluĉaju bagrem i lipa
 plodište i medište ne bi smjeli da budu razdvojeni sa ţiĉanom mreţom više od deset dana zbog
navedenih problema
 kod mojih pĉela se nikada poslije nije pojavljivao rojevm nagon
 ovaj naĉin ne zahtijeva mnogo ulaganja u opremu a svi poslovi se rade sa nastavkom i utroši se
malo vremena
 ovaj metod najlakše je koristiti kod košnica bilo kog tipa nastavljaĉe gdje joj podnjaĉa nije
prikovana za nastavak a moţe se primijeniti i kod košnica gdje je podnica prikovana ali se u
takvim sluĉajevima koristi dosta vremena na prevješavanju ramova
 za primjenu ovog metoda koristi se kao dopunski elemenat košnice ram sa ţiĉanom mreţom
 sa istom jaĉinom pĉelinjih društava i na istom terenu kada se primijeni ovaj metod dobije se
najmanje 50% više meda
Poslije potpunog razraĊivanja ovog sistema pĉelarenja poĉeo sam ga primjenjivati i na košnicama tipa pološke
koje sam tada posjedovao na svom pĉelinjaku. Ovdje se moralo raditi sa prevješavanjem ramova.

VIŠESTRUKE PREDNOSTI JAKIH PĈELINJIH DRUŠTAVA

Da bi se na pĉelinjaku uvijek imala jaka pĉelinja društva pĉelar mora primjenjivati niz mjera. Kao najvaţnije
treba obratiti paţnju i pripremiti zdrava i brojĉano jaka pĉelinja društva za zimovanje sa dosta kvalitetne hrane. To
je startna osnova od koje zavisi: uspješno i kvalitetno zimovanje, zadovoljavajući proljetni razvoj, dobro
medobranje i na kraju posljednje paše pĉelar će imati jaka pĉelinja društva za pripremu za narednu zimu.
Jaka pĉelinja društva imaju niz prednosti ali ni jedan nedostatak. To je već odavno dokazano. Neki od pĉelara
još uvijek griješe zbog toga što vole da imaju duge redove košnica sa slabim pĉelinjim društvima jer uţivaju u
tome dok drugi napredni pĉelari vole da imaju duge redove nastavaka na košnicama u vertikalnoj osi i sa jakim
pĉelinjim društvima. Oni prvi rijetko kada izvrcaju nešto meda i teško pokrivaju troškove pĉelarenja dok ovi drugi
pĉelari sa košnicama neboderima uvijek su zadovoljni. Oni obiĉno znaju razviti jaka pĉelinja društva pa sa njima i
iskoristiti paše. Neka su nam oni za primjer jer to je put za razvoj pĉelarstva i ekonomiĉno pĉelarenje.

Sa kvalitetnom maticom u košnici koja je uzgojena u suradnji selekcije i genetike lako je u proljetnom
razvoju proizvesti optimalan broj pĉela do glavne paše. Uz bogatu rezervu hrane u periodu proljetnog razvoja,
rezervu perge, uz prisustvo kvalitetnog saća plodištu, u proljetnom periodu uz prisustvo neizbjeţne smjene
zimskih pĉela, broj izleţenih pĉela raste progresivno u odnosu na izumiranje zimskih pĉela. Kod veoma jakih
pĉelinjih društava zimske pĉele izumiru kasnije nego u slabim društvima. U tom periodu i broj pĉela hraniteljica
legla u jakom pĉelinjem društvu hrani manji broj larvi. Zbog boljeg hranjenja i njegovanja legla dobijaju vitalnije i
razvijenije pĉele. Ovako odnjegovane pĉele otpornije su na nepovoljne uvjete , duţe ţive, imaju veću radnu
sposobnost.
Kada se odgajaju pĉele pod gore navedenim uvjetima u saću ĉije su ćelije normalne veliĉine one ţive duţe
za oko 7 dana prosjeĉno, Medni ţeludac ima veću zapreminu, noge i krila su im bolje razvijene itd. Ove pĉele lete
za pašom na veću udaljenost od košnice, sakupljaju i donose dva puta više nektara u usporedbi sa pĉelama
slabijih pĉelinjih društava. Jaka pĉelinja društva koja se razviju do pred pašu treba jaka i odrţati tokom cijele
godine. Pravilno izabranim i usvojenim suvremenim naĉinom rada oko pĉela njima treba osigurati i zadovoljiti
biološke potrebe koje su one za sebe usvajale njima se prilagoĊivale veoma dugi niz godina. Samo na taj naĉin
moţe se ostvariti optimalni odnosno najpovoljniji broj pĉela u košnici za maksimalno iskorištavanje paše.
Mali je broj pĉelara koji pri zazimljavanja osigura svojim pĉelama preko 20 kg kvalitetnog meda dok veći
broj pĉelara od pĉela bi htio da uzme mnogo a njima za zimu da ostavi malo. Kada to rade obiĉno tada ne
razmišljaju da mogu biti i veoma surove zime kad pĉele ne izlijeću iz košnica i po tri mjeseca. I kada se takva
zima dogodi pĉele izgube kontakt sa malom rezervom meda a ĉesto u toku takve zime od gladi izumru mnoga
pĉelinja društva.
Kod pĉelinjih društava sa malim rezervama meda od oko 10 kg kod pĉela se javlja instinkt štednje hrane. U
tom sluĉaju sve aktivnosti pĉelinjeg društva se smanjuju. Pĉele pripremaju matici manji broj ćelija za zalijeganje.
Znaĉi pĉelinje društvo samo koĉi svoj normalan prirodni razvoj i to onda kada je on najpotrebniji pred pašu
Prezimljavanje pĉelinjih društava sa malom koliĉinom meda i perge izaziva veće gubitke pĉela. Kada takve
pĉele njeguju leglo u ranom proljetnom periodu one troše bjelanĉevine iz svog tijela i tada se brzo iscrpljuju a
brojĉano stanje takvih pĉelinjih društava sve više se smanjuje. I kada takva pĉelinja društva prezime ona se
postepeno razviju tek kada proĊu glavne paše.
Zbog svega navedenog za prezimljavanje treba pripremiti samo jaka pĉelinja društva. Što se smatra pod
jakim društvom u tom periodu. To je brojĉano stanje oko 30 000 pĉela odnosno3 kg. Kada se osigura hrana
pĉelama u toku kolovoza ili najkasnije na poĉetku rujna pĉele imaju vremena da hranu prenesu po svom
instinktu odnosno da isprave greške ako ih je pĉelar uradio. Hranu obiĉno prenose dalje od ulaza u košnicu.

DVOMATIČNO PČELARENJE

Pĉelarstvo je nauka kao i svaka druga a bez nje se ne mogu uspješno i racionalno iskoristiti prirodna i
materijalna dobra koja su nam na raspolaganju. U oblasti pĉelarstva u razvijenim zemljama pĉelari su došli do
zakljuĉka da samo super jaka pĉelinja društva u toku paše sakupe najviše pĉelinjih proizvoda. Zbog toga su došli
na ideju da u jednoj košnici nasele po dva pĉelinja društva a da do poĉetka prve jaĉe paše uz pomoć legla od dvije
matice osiguraju maksimalno razvijena pĉelinja društva. Iz dostupne literature se moţe vidjeti da su prvi pokušaji
primijenjeni u SAD-u na poĉetku dvadesetog vijeka. Naravno da je na poĉetku bilo lutanja i raznih prototipova
košnica sa nizom nedostataka koje nisu davale uvijek dobre rezultate.
Jedan od razloga da se preĊe na dvomatiĉni naĉin pĉelarenja u Americi je i velika razlika izmeĊu nabavne cijene
opreme za pĉelarenje koja je visoka i niske cijene proizvedenih pĉelinjih proizvoda. Takvi uvjeti za pĉelarenje na
zapadu prisutni su i danas a zbog toga njihovi pĉelari samo razmišljaju kako maksimalno iskoristiti nabavljenu
košnicu kao i svaki njen pojedini elemenat. Za njih je neshvatljivo da imaju neiskorištenih ramova, nastavaka,
košnica na pĉelinjaku koji stoje prazne i neiskorištene a koje su skupo plaćene. Ovakav pristup ekonomiĉnosti
pĉelarenju autor je već odavno uveo u svoj naĉin pĉelarenja.
Dvomatiĉni naĉini pĉelarenja poĉeli su se širiti iz Amerike i u druge krajeve svijeta. Negdje su prihvaćani ali
negdje i odbacivani. U našem kraju ovaj naĉin pĉelarenja poĉeo se primjenjivati pred Drugi svjetski rat. Naravno
da je tada pĉelarstvo bilo zaostalo, sa primitivnim košnicama malog i ograniĉenog prostora.
Ali u Americi je ovaj naĉin poĉeo da se ispituje i usavršava u institutima koji su u to vrijeme već postojali.
Paralelno sa tim prouĉavana je i selekcija u pĉelarstvu. Za ovaj naĉin pĉelarenja izraĊivane su košnice sa
neograniĉenim prostorom. U to vrijeme na prostoru Amerike poĉele su se sve više primjenjivati košnice tipa
nastavljaĉa i to LR i Farar. Primjena ovih košnica davala je bolje rezultate pĉelarenja koji su uticali na još veće
usavršavanje ovog naĉina.
Na našim prostorima primjena ovog naĉina išla je dosta teško i sporo zbog problema koji su se tada pojavljivali
a neki od njih prisutni su i danas kod naših pĉelara. Kada se na našim terenima pojavio ovaj naĉin pĉelarenja
pĉelarilo se sa košnicama male zapremina, primitivnim košnicama, nije se vršila nikakva selekcija u pĉelarstvu,
pĉele se nisu prevozile na više paša, od pĉela se nisu proizvodili svi proizvodi, pĉelari nisu struĉno osposobljavani
za visokoracionalno i ekonomiĉno pĉelarenje.
U posljednjih dvadeset godina napredniji pĉelari poĉeli su na svojim pĉelinjacima više primjenjivati ovaj naĉin
pĉelarenja. U poĉetku je bilo protivljenja za primjenu ovog naĉina a on je prisutan i danas. Protivnici dvomatiĉnog
pĉelarenja hvalili su samo naĉin rada koji oni primjenjuju.
Kao i drugi pĉelari u tom periodu do masovnije primjene košnica nastavljaĉa za raznim rješenjima lutao je i
autor ove knjige. Do tada i ja sam primjenjivao košnice sa ograniĉenim prostorom To su bile košnice pološke koje
su imale 24 rama dimenzija 40x30 cm. Takva košnica je imala oko 530 dm2 saća za plodište i medište. MeĊutim,
malim preureĊenjem ovakvih košnica za dvomatiĉni sistem u to vrijeme dao je bolje rezultate ali ne i
zadovoljavajuće zbog malog zapreminskog prostora i pojave rojevnog nagona.

Ovaj naĉin pĉelarenja poĉeli su da koriste pĉelari u košnicama tipa LR i poĉeli da dobivaju i bolje rezultate. Od
tada pa do danas uz stalno usavršavanje i primjenu raznih metoda ovog naĉina pĉelarenja došlo se do zakljuĉka
da se najbolji rezultati postiţu sa košnicama tipa LR i Farar.
S obzirom na terene na kojim ja pĉelarim i uz primjenu nauĉno dokazanih metoda u dvomatiĉnom pĉelarenju
mogu se postići zavidni rezultati u proizvodnji svih pĉelinjih proizvoda. Ovom metodom do prve glavne paše mogu
se razviti pĉelinja društva i do 10 kg pĉela. A to nam i jeste cilj.
Svaki naĉin pĉelarenja ima i prednosti i nedostataka. Prednost dvomatiĉnog pĉelarenja nad jednomatiĉnim
ogleda se u sljedećem:
• prinosi u medu i ostalim pĉelinjim proizvodima su veći nego kod dva jednomatiĉna društva od 50 do 100% a
nekad i više
• tako jaka pĉelinja društva su mnogo otpornija na sve bolesti pĉela i bolesti pĉelinjeg legla
• toplotni reţim u samoj košnici a i u pĉelinjem gnijezdu mnogo je bolji
• pĉele iz ovako jakih pĉelinjih društava mnogo ranije izlijeću na pašu ujutro a kasnije prestaju sa radom
predveĉer dolazi do uzajamnog zagrijavanja legla pa veći broj pĉela bude angaţiran na sakupljanju i preradi
nektara
• financijska ulaganja u jednu kompletnu košnicu koja se koristi u ovom naĉinu pĉelarenja manja su za oko 30%
nego da su ta dva pĉelinja društva smještena u zasebnim košnicama
• dvomatiĉna pĉelinja društva iskoriste svaku pašu maksimalno pa iako je ona kratkotrajna
• utrošak radnog vremena oko ovako jakih pĉelinjih društava u odnosu na pojedinaĉna manji je za oko 50%
• proizvedena dragocjena toplota u toku zimskog perioda maksimalno se iskoristi uzajamno kod oba pĉelinja
društva
• potrošnja hrane u toku zimskog perioda kod ovog naĉina pĉelarenja manja je za oko 30% nego da su dva
pĉelinja društva zazimljena u zasebnim košnicama
• moţe se primijeniti na selećem i stacionarnom pĉelinjaku
• zahtijeva manji prostor za smještaj pĉelinjaka
• interesantno je da izrojavanje ovako jakih pĉelinjih društava je neznatno u odnosu na jednomatiĉno pĉelarenje
jer se uvijek moţe oduzeti višak nezaposlenih pĉela iz plodišta i preusmjeriti ih u zajedniĉko medište
• ukupni prinosi u svim pĉelinjim proizvodima su nedostiţni bilo kojom drugom metodom koja se primjenjuje u
suvremenom pĉelarenju
• primjena ovog naĉina pĉelarenja u organiziranom uzgoju matica ima niz prednosti pri stvaranju: jakih startera,
odgajivaĉkih pĉelinjih društava, inkubator društva, pĉelinjih društava koja osiguravaju fond pĉela za punjenje
oplodnjaka
• veliko je zadovoljstvo uţivati u radu tako jakih pĉelinjih društava, slušati njihovu radnu buku, oduzimati tako
puni ramove poklopljenog meda za vrcanje kako mogu da ih napune samo jaka pĉelinja društva
• u ovom naĉinu pĉelarenja najĉešće se manipulira sa nastavkom a veoma rijetko sa pojedinaĉnim ramom
Pored niza nabrojanih prednosti ovog naĉina pĉelarenja on ima i manji broj nedostataka kao što su:
• teško je utovarati, prevoziti i istovarati košnice kada su sa velikim brojem nastavaka. Nekada se u ovom
sluĉaju pĉelinja društva razviju i do šest nastavaka u LR košnici
• teško je manipulirati sa punim nastavcima nezrelog nezrelog meda kad se za to pojavi potreba da se u toku
paše nešto intervenirati u košnici
• ovakve košnice moraju imati dosta stabilna postolja za postavljanje na svakom terenu
• za rad i stvaranje ovako jakih pĉelinjih društava treba imat dosta teorijskog i praktiĉnog znanja iz ove oblasti
• ovaj naĉin pĉelarenja ne moţe se uspješno primjenjivali u košnicama sa ograniĉenim prostorom jer se neće
dobiti oĉekivani rezultati. Za ovaj naĉin pĉelarenja trebaju se koristiti samo košnice koje imaju preko 600 dm2
saća za plodišta i zajedniĉko medište
Nije isplativo stvarati ovako jaka pĉelinja društva u stacionarnom pĉelarenju da bi se iskoristila samo jedna paša.
NAĈINI DVOMATIĈNG PĈELARENJA

U praktiĉnoj primjeni pĉelarenja sa dvije matice u jednoj košnici bilo kojeg tipa koja ispunjava prostorne i druge
uvjete za tu namjenu najĉešće se primjenjuju dva naĉina. Prvi naĉin dvomatiĉnog pĉelarenja primjenjuje se
najĉešće na pĉelinjacima i on ne daje uvijek oĉekivane i zadovoljavajuće rezultate iako zahtijeva više radnog
vremena pri radu oko pĉela od drugog naĉina. Neki pĉelari nemaju mogućnosti ili hrabrosti da se upuste pĉelari ti
sa stalnim prisustvom dvije matice u košnici.
Prvi naĉin sastoji se iz postupka da se dvije matice odnosno dva pĉelinja društva nalaze u jednoj košnici pod
jednim krovom samo odreĊeni vremenski period odnosno povremeno. Ovaj naĉin pĉelarenja najĉešće koriste
pĉelari koji posjeduju košnice ograniĉenog tipa. I ja sam osamdesetih godina prošlog vijeka primjenjivao ovaj
naĉin pĉelarenja sa kojim nisam bio zadovoljan. Poslije nekoliko godina ovaj naĉin pĉelarenja potpuno sam izbacio
iz upotrebe na svojim pĉelinjacima.
Ovaj naĉin dvomatiĉnog pĉelarenja najviše koriste pĉelari koji imaju košnice tipa nastavljaĉa i to: LR, Farar,
DB. Oni ovaj naĉin rada kao pogodan za njih pravdaju time da im je teško raditi sa dvije matici kada proĊe pašna
sezona i u toku ranog proljetnog razvoja. Ovo se odnosi najviše na pĉelare u poodmaklim godinama. Oni se ĉesto
zadovoljavaju kada ovim naĉinom razviju pĉelinja društva na ĉetiri nastavka.
Ovakvim sistemom pĉelarenja ne postiţu se maksimalni prinosi prema kojim sigurno teţi svaki pĉelar. Pĉelari
profesionalci koji najĉešće posjeduju seleće pĉelinjake trebaju uvijek imati super jaka pĉelinja društva. Oni za
svaku pašu trebaju imati u svojim košnicama krcato puno pĉela. Ovo navodim zato što u toku jedne paše pĉelinje
društvo brojĉano oslabi. Kada se ovim naĉinom pĉelarenja do prve paše sa dvije matice proizvede mnogo pĉela
pred pašu se ukloni jedna matica na kraju te paše primijeti se osjetan gubitak pĉela. Matica koja je ostala u toj
košnici u toku paše nije u mogućnosti da poloţi toliki broj jaja iz kojih će se odnjegovati i izleći pribliţan broj pĉela
koliko ih ugine dok paša traje. Ovo se odnosi samo na super jaka pĉelinja društva. Kod slabih pĉelinjih društava
jedna matica moţe podmiriti gubitak pĉela.
Seleći pĉelari trebaju uvijek imati samo super jaka pĉelinja društva a posebno na terenima gdje se paše
nadovezuju ili preklapaju jedna sa drugom kao što je to sluĉaj kod nas u Semberiji.
Drugi naĉin dvomatiĉnog pĉelarenja koristi se tako da se dvije matice nalaze u dva zasebna plodišta cijeli
vremenski period u toku kalendarske godine.

Slika br. 10 Dvomatična pčelinja društva uz stalno prisustvo dvije matice

Ovaj naĉin pĉelarenja redovno koristi autor i neki pĉelari koji prevoze svoje pĉele na 3 do 4 paše a za svaku pašu
ţele da imaju super jaka pĉelinja društva. Dvije matice u dva zasebna plodišta rade kao da su u dvije zasebne
košnice. Dva plodišta su razdvojena sa razdjelnom pregradom kojih ima razliĉitih izvedbi. Da bi svaka razdjelna
pregradna daska koristila ovoj svrsi ona mora da ispunjava nekoliko zahtjeva. O ovome će biti detaljno
objašnjenje na drugom mjestu u knjizi.
Ovaj naĉin dvomatiĉnog pĉelarenja ima dosta prednosti nad prvim naĉinom.
Ali za njega je potrebno imati dosta praktiĉnog iskustva i ţelju za stalnim usavršavanjem ovog naĉina
pĉelarenja. Znaĉi treba uvijek teţiti ka boljem. Sav trud koji se upotrijebi za usavršavanje u cilju što boljeg
iskorištavanja dvomatiĉnih pĉelinjih društava mnogostruko se vraća. Jer svi rezultati sa sve boljim uĉinkom daju
novi poticaj. Tako je i u pĉelarstvu a ovaj naĉin dvomatiĉnog pĉelarenja je prava osnova za to.
NEKAD BILO SAD SE SPOMINJALO

Iako sam roĊen i odrastao medu pĉelama i ja sam u poĉetku samostalnog pĉelarenja eksperimentirao i lutao za
boljim rješenjima. Po uzoru na druge pĉelare sa bogatim iskustvom koji su u to vrijeme pratili nauku ali i stvarali
inovacije u dvomatiĉnom pĉelarenju koje me je u to vrijeme najviše zainteresiralo i ja sam pokušao nešto
samostalno da inovirani. Nekada sam uspijevao ali sam se nekada i razoĉarao. Najveće razoĉarenje doţivljavao
sam kada su mi se super jaka pĉelinja društva na samom poĉetku bagremove paše izrojavala. To je bilo u onom
periodu moje odluĉne borbe sa prirodnim rojenjem. U tim sluĉajevima bilo mi je jasno da će rezultati medobranja i
izrojenim odnosno oslabljenim pĉelinjim društvima biti slabi. I tko je najĉešće i bilo.
Prve eksperimente poĉinjao sam u pološkama koje sam tada imao na svojim pĉelinjacima. Poĉeo sam sa
primjenom dvomatiĉnog pĉelarenja uz povremeno prisustvo dvije matice. Postupak primjene naĉina pĉelarenja
sastojao se u tome da se na poĉetku marta kad je toplo vrijeme pored osnovnog društva u košnici naseli još jedno
pomoćno pĉelinje društvo iz nukleusa.
Ovim prvim naĉinom nisam bio zadovoljan jer je zahtijevao dosta vremena oko nukleusa odnosno pomoćnih
pĉelinjih društava. Troškovi pĉelarenja su se povećavali na izdatke oko osiguravanja hrane koju su trošila u toku
zime ta mala društva u zasebnim nukleusima. Uvidjevši rano ovaj problem prešao sam na drugi naĉin koji je
osjetno smanjio troškove zimovanja.
Drugi postupak sastojao se u tome da sam poslije zadnjeg vrcanja krajem jula vršio formiranje pomoćnog
pĉelinjeg društva u istoj košnici od viška pĉela koje mi više nisu trebale jer više nije bilo jaĉe paše. Formiranjem
pomoćnog pĉelinjeg društva izvršim dijeljenje košnice u jednom kraju na 6 ramova sa punom pregradnom
daskom. Do tog momenta matica je ili bila ograniĉena matiĉnom rešetkom ili je slobodno šetala u prostoru cijele
košnice. Formiranjem pomoćnog društva u jednom dijelu košnice takvo minijaturne društvo trošilo je i manje
hrane u toku zime.

Sadrţaj novoformiranog pomoćnog društva bio je sljedeći:

• ram na kojem se u tom momentu nalazi matica prenosim u mali odijeljeni dio košnice
• do tog rama prenosim još jedan ram sa leglom razliĉite starosti
• prenosim dva rama sa medom i polenom a koje sam uvijek postavljao sa lijeve i desne strane kao
krajnje
• još dva rama sa kvalitetnim radiliĉkim ćelijama prenosim i postavljam sa lijeve i desne strane prema
unutrašnjosti u odnosu na ramove sa hranom

Svi ramovi su gusto pokriveni sa pĉelama. Kada sam kompletirao takva pomoćna društva sa Ĉetkom sam
uvijek zbrisao pĉela sa dva rama. Taj mali odjeljak u košnici pološki imao je poseban izlaz koji je smanjen na oko
3 cm. Matica je normalno nastavila da polaţe jaja medu svojim pĉelama. U naredna 24 sata sve stare pĉele
napuštaju novoformirano društvo i vrate se u veći dio košnice na lijeto na koje su do tada ulijetale. U manjem
odjeljku košnice ostanu samo mlade pĉele sa svojom maticom koja je stara samo jednu godinu.
A šta sam tada uradio u većem dijelu košnice?
Preostale ramove sa: leglom, rezervom hrane i prazne ramovi rasporedim prema potrebi pĉelinjeg društva za
zazimljavanje. Tada rasporeĊeni ramovi više se nisu pomjerali do proljeća. Tada sam kupovao matice od
provjerenih uzgajivaĉa a jedan broj samostalno proizvodio u nukleusima na baznom pĉelinjaku koji nije prevezen
na paše.
Sve gore navedene poslove obavljao sam tek kada sam:
 dobio naruĉene matice koje sam na vrijeme rezervirao kod uzgajivaĉa
 ili imao sparene matice u svojim nukleusima na pĉelinjaku
Mnogo ranije uvidio sam loše rezultate i doţivio nepredviĊene probleme korištenjem matiĉnjaka pri formiranju
novih pĉelinjih društava na gore navedeni naĉin.
Nakon nekoliko sati od rasporeda ramova u većem dijelu košnice pološke u taj dio košnice koji je bogat
pĉelama dodavao sam mladu maticu u kavez. Znaĉi poĉeo sam zazimljavati u svakoj košnici po jednu mladu i
jednu jednogodišnju maticu. Novododata mlada matica u nasljeĊe je dobila bogatu osnovu za normalan nastavak
odrţanja brojĉano jakog pĉelinjeg društva do zazimljavanja.
Pregradna daska koja je dijelila košnicu na dva dijela mogla se je iskoristi tako da košnicu podijeli na dva dijela
na bilo kojem mjestu. To je zavisilo od razvoja odnosno jaĉine glavnog i pomoćnog pĉelinjeg društva. Na košnici je
bilo sa prednje strane tri lijeta za izlaz pĉela. Dva donja i jedno gornje koje se po potrebi otvaralo.
Zbog povoljnog toplotnog reţima u prostoru košnice pĉele su mnogo bolje zimovale. Pošto je proizvedena
toplota u oba pĉelinja društva uzajamno korištena primjetno je manja potrošnja hrane u toku zimskog perioda.
Zbog takvih uvjeta matice su ranije poĉinjalo da polaţu jaja.
Pĉele su u prvim danima izlijetanja krajem veljaĉe i poĉetkom marta mnogo bolje radile nego u košnicama
gdje je jedno pĉelinje društvo. U zavisnosti od vremenskih uvjeta svaka matica je zalegla do prvog svibnja od 8
do 10 ramova sa leglom. Naravno da se ovo postizalo stimulacijom kvalitetnim obogaćenim pogaĉicama. Već tada
su takve košnice postajale pretijesne za dalje iskorištavanje predstojećih paša.
Pošto je svaki poĉetak i uvoĊenje inovacija teško tako sam ja u to vrijeme griješio. U meni dostupnoj pĉelarskoj
literaturi nije bilo objašnjenja u vezi s tim što tada uraditi u takvim košnicama. Samo sam na jednom mjestu
pronašao ĉlanak u kojem se ukratko i nedovoljno objašnjava naĉin rada u takvoj situaciji. Objašnjenje se svodilo
na to da jednu maticu sa tri rama sa pĉelama prenese u pomoćnu košnicu ili nukleus. Od ta tri rama je jedan sa
leglom a dva sa medom i polenom.
Preporuĉivano je da se na tim ramovima iznese starija ili nekvalitetni ja matica a u košnici da ostane bolja. Ja
sam tako postupao i u pomoćni nukleus iznosio najĉešće stariju maticu iz manjeg odjeljka košnice.
Punu pregradnu dasku koja je do tada dijelila košnicu pološku na dva dijela odnosno dijelila dva pĉelinja
društva tada sam vadio iz košnice. Cijelo preostalo leglo iz onog pĉelinjeg društva odakle sam oduzeo maticu sa tri
rama i pripadajućim pĉelama dodao sam onom pĉelinjem društvu koje je ostalo u košnici. VaĊenjem pune
pregrade izmeĊu dva pĉelinja društva i spajanjem pĉela nije dolazilo do borbe meĊu pĉelama. Pĉele su normalno
nastavile da ulaze na do tada naviknute ulaze. Jaka nadraţajna paša u tom periodu utjecalo je na bezbolno
sjedinjavanje dva pĉelinja društva bez ikakvog izjednaĉavanja mirisa. Tada sam dodavao ramove sa satnim
osnovama i onoliko koliko sam izvadio za novoformirano pĉelinje društvo i plus jedan ram umjesto pune pregrade.
Novoformiranom pĉelinjem društvu u nukleusu dodavao sam po jedan ram sa satnom osnovom i odmah mu
dodao po jednu obogaćenu pogaĉicu. U proizvodnoj pološki bilo je ukupno 2 5 ramova a od toga 14 do 1 5 ramova
sa leglom. Na prvi pogled bi se reklo za taj period od 10 do 15 dana pred bagremovu pašu da je to super jako
pĉelinje društvo. Još samo da se iz većine tog zrelog legla izlegu pĉele i još više ga pojaĉaju.
Ali zbog razliĉitih prijedloga u pĉelarskoj literaturi a u vezi sa korištenjem matiĉnih rešetki u košnicama ja sam
tada kao poĉetnik u primjeni dvomatiĉnog pĉelarenja odnosno stvaranja gigantskih pĉelinjih društava bio u velikoj
dilemi. U to vrijeme sa takvim pĉelinjim društvima a zbog neznanja pravio sam velike greške.
Pĉelinja društva super razvijena, samo kako se moţe poţeljeti, bagremova paša uskoro poĉinje a neiskustvo
tada dolazi do izraţaja uz dilemu kako maksimalno zaposliti sve te pĉele. A rješenje je bilo na dohvatu ruke i samo
se trebalo sjetiti.
Pred sam poĉetak bagremove paše u velikom broju sluĉajeva im se dešavalo da su se tako jaka pĉelinja
društva izrojavala. Rojevi prvenci su izlijetali iz košnica i to teţine 3 do 4 kg. To je oko polovina pĉela iz svake
košnice iz koje je izletio roj. Kada su tako jaka pĉelinja društva ulazila u rojevni nagon onda je bezuspješno bilo
što pokušavati od predlaganih rješenja protiv rojenja. Nakon nekog vremena izlijetali bi i rojevi drugenci. Rojeve
nisam mogao iskoristiti a većina ih je odletila van mog pĉelinjaka. Mislim da sam te godine u sebe ugradio najveći
animozitet prema prirodnim rojevima. Predstojala je odluĉna i velika borba sa ovim prirodnim instinktom pĉela. Te
iste godine na kraju bagremove paše u košnicama je bila po manja koliĉina bagremovog meda. Rezultat je bio
takav kao da sam na poĉetku ove paše imao totalno slaba pĉelinja društva. U tim košnicama se poslije nisu mogla
osigura ti odnosno razviti jaka pĉelinja društva da se sa njima iskoristi lipova i livadska paša.
Tada sam tek došao do zakljuĉka što znaĉi matiĉna rešetka u košnici. Shvatio sam da se svaka matica mora
drţati u košnici u odreĊenom prostoru pod kontrolom pred i u toku dok traje paša. Prostor za maticu odnosno
plodišni prostor u nekom periodu treba smanjivati ali u nekom periodu i proširivati.
Kada sam došao do tog zakljuĉka mislim da sam tek bio na pola puta do pravog saznanja kako ću maksimalno
iskoristiti jaka pĉelinja društva.
Kada sam uvidio da ovaj moj naĉin rada nije dobar i zakljuĉio da se na taj naĉin ne dobijaju zadovoljavajući
prinosi od pĉela došlo je kod mene ponovo do izvjesnog razoĉarenja. Iako sam mnogo zavolio pĉele i uloţio dosta
novĉanih sredstava u osnivanje novog pĉelinjaka doţivio sam izvjesno razoĉarenje. Ali se ni tada nisam predavao.
Upornost je prevladala. Znao sam da svaki problem ima rješenje i da ih moram traţiti zbog olakšanog rada i većih
prinosa.
Za sljedeću pĉelarsku godinu za svako pĉelinje društvo pripremio sam po jednu pregradu na kojima su bile
prikovane matiĉne rešetke.
Ja sam i dalje nastavio da kupujem i detaljno prouĉavam pĉelarsku literaturu. MeĊu tim knjigama i jednu od
pĉelara praktiĉara Josipa Belĉića pod nazivom "Moj naĉin pĉelarenja”. Na moju sreću u toj knjizi sam pronašao
rješenje svog problema koje se krilo samo u jednoj reĉenici. Tada sam shvatio da svaka napisana knjiga mnogo
vrijedi ako se iz nje nauĉi i primijeni u praksi samo jedna reĉenica.
U navedenoj knjizi Josip Belĉić iako je bio pĉelar sa bogatim iskustvom nailazio je na iste probleme ali mnogo
ranije. MeĊutim, pisac je otkrio kroz dugogodišnju pĉelarsku praksu da se najbolji ţeljeni rezultati ne mogu
ostvariti samo sa matiĉnom rešetkom.
Kao dodatno pomagalo bila je potrebna pregrada u košnici a na njoj je trebala biti prikovana gusta ţiĉana
mreţa. Na uţoj strani košnice pološke trebalo je napraviti jedno pomoćno lijeto. Ono treba da je zatvoreno do
jednog odreĊenog momenta tj. do samog poĉetka paše.
Poslije svih navedenih problema na poĉetku mog dvomatiĉnog pĉelarenja svoje sadašnje iskustvo sa
zadovoljstvom ću ponuditi ĉitaocima ove knjige da ne bi griješili kao ja prije 2 5 godina.
Pravo rješenje navedenih problema sastoji se iz slijedećih redoslijeda radnji:
• od deset do petnaest dana pred bagremovu pašu treba izvaditi jednu maticu sa tri rama i formirati
novo pĉelinje društvo u nukleusu na naĉin kako je to prije objašnjeno
• maticu koja je ostala u košnici pronaći i ram na kojem se ona nalazi prenijeti u onaj kraj košnice gdje
se nalazi ono malo lijeto na boĉnoj ili zadnjoj strani košnice, To lijeto i dalje ostaje zatvoreno
• izvaditi punu pregradnu dasku koja je do tada dijelila dva pĉelinja društva. Ona nam sada nije
potrebna.
• na njeno mjesto staviti pregradu na kojoj je prikovana matiĉna rešetka. Pregradu je dovoljno staviti na
mjesto da ona ograniĉava maticu u nošenju jaja na 6 do 7 ramova.
• u prostor u koji je prenesen ram sa maticom treba prenijeti sve ramove na kojim se nalazi otvoreno
leglo. Ako ih nema toliko ostali prostor popuniti sa ramovima na kojim su ugraĊene satne osnove
• u drugom većem dijelu košnice koji je od tog momenta pretvoren u medište ostaju ramovi sa
zatvorenim leglom, ramovi sa rezervom hrane, ramovi sa praznim saćem, ramovi sa ugraĊenim satnim
osnovama.
• matica u manjem dijelu košnice ne bi smjela ni jednog momenta biti blokirana da nema gdje da polaţe
jaja. Pĉele iz cijele košnice sa maticom komuniciraju kroz matiĉnu rešetku
• do poĉetka bagremove paše iz zrelog legla u medišnom dijelu košnice legu se pĉele i još više
pojaĉavaju brojĉano stanje
• ranije je navedeno da košnica pološka ima: dva donja lijeta, jedno gornje i jedno boĉno. Do poĉetka
bagremove paše pĉele ulaze u košnicu kroz dva donja lijeta. Gornje lijeto ostaje i dalje zatvoreno
• na samom poĉetku kada se pojave prvi cvjetovi bagrema potrebno je uraditi jedan vaţan posao.
Potrebno je iz prostora gdje se nalazi matica odvojiti pĉele sakupljaĉice i usmjeriti ih u zajedniĉko
medište odnosno veći pregraĊeni dio košnice, to daje prave rezultate i na taj naĉin postiţu se dva cilja:
1. povećava se sabirna moć u medišnom prostoru košnice
2. rješava se problem izrojavanja u roku paše
Dok su pĉele u kontaktu sa maticom kroz matiĉnu rešetku one rijetko povlaĉe matiĉnjake u medišnom prostoru
ako se tamo naĊe mlaĊeg otvorenog legla. Nakon pet dana od postavljanja matiĉne rešetke potrebno je
kontrolirati da li su pĉele poĉele izgraĊivati matiĉnjake.
U ovom postupku najvaţnije je odvojiti pĉele sakupljaĉice iz prostora gdje je privremeno ograniĉena matica.
Odvajanje sakupljaĉica od matice vršim pregradom na kojoj je prikovana gusta ţiĉana mreţa. Postupak daljih
radnji je sljedeći:
• vadim pregradu na kojoj je prikovana matiĉna rešetka
• na isto mjesto stavljam pregradu sa prikovanom gustom ţiĉanom mreţom
• zatvaram donje lijeto na onom dijelu košnice u kojem je odvojena matica sa ţiĉanom mreţom
• otvaram pomoćno lijeto na boĉnoj ili zadnjoj strani košnice u dijelu gdje se nalazi matica
• otvaram gornje lijeto na sredini košnice
Ovaj postupak je potrebno uraditi kada poĉinje paša. U cijeloj košnici sada je nova situacija. Sve ovo radim sa
ciljem da iskoristim praktiĉno svaku pĉelu izletnicu. Došao je pravi moment za to i treba ga maksimalno iskoristiti.
Sve pĉele izletnice koje izaĊu na novootvoreno pomoćno lijeto i odlete na pašu prilikom povratka sa paše naiĊu
na zatvoreno lijeto na koje su do tada ulazile i izlazile. Ubrzo pronaĊu gornje lijeto na sredini košnice i na njega
ulaze u prostor medišta. Na taj naĉin sve pĉele izletnice u toku dana napuste prostor u kojem je matica ograniĉena
a u njemu ostanu samo pĉele koje do tada nisu napuštale košnicu.
Kada kod matice ostanu samo kućne pĉele one će sada biti prisiljene da prije postaju izletnice jer ih na to
prisiljavaju potrebe za daljim njegovanjem i ishranom legla. U tom momentu u tom prostoru mora biti rezerva
hrane ali se obiĉno osjeća nedostatak polenovog praha i vode.
U medišnom prostoru košnice pĉele izletnice osjećaju maticu kroz ţiĉanu mreţu 1 rade sa istim radnim elanom.
Na taj naĉin sve pĉele u medišnom prostoru su angaţirane na: sakupljanju, prihvatu i preradi nektara. Iz zrelog
legla koje je ostalo u prostoru medišta postepeno se izlegu sve pĉele a to saće bude odmah iskorišteno za
odlaganje nektara.
Dok paša traje sve pĉele su maksimalno zaposlene na svim poslovima i ne dolazi do pojave laţnih matica. To
stanje obiĉno traje od 12 do 15 dana. Smanjenjem intenziteta paše ili njenim završetkom kada pĉele postaju
besposlene a u tom prostoru još i stare u ovom sluĉaju moţe doći do pojave laţnih matica.
U ovoj košnici samo na ovaj naĉin mogu se u toku paše maksimalno iskoristiti pĉele. Poslije završetka paše
kada se vrši vrcanje meda istovremeno proširujem prostor matici da polaţe više jaja da bi se pĉelinje društvo
brojĉano povećalo za slijedeću predstojeću pašu. Tada vadim pregradu sa ţiĉanom mreţom a na sredinu košnice
stavljam pregradu na kojoj je prikovana matiĉna rešetka. Na taj naĉin pĉele iz cijele košnice komuniciraju sa
maticom kroz matiĉnu rešetku. Poslije neće doći do pojave rojevnog nagona jer je pĉelinje društvo brojĉano
oslabilo u toku paše.
Tada zatvaram pomoćno lijeto na zadnjoj ili boĉnoj strani košnice a otvaram donje prednje lijeto koje je bilo
zatvoreno. Sve pĉele koje su ulijetale na to lijeto a njih je mali broj kada ga u povratku sa paše pronaĊu zatvoreno
malo će letjeti oko košnice i pronaći će otvorena lijeta na prednjoj strani košnice.

Zavisno od pašnih prilika u kraju gdje se pĉelari poslije vrcanja meda u ovom sluĉaju imaju dvije mogućnosti:
• da se matica ostavi na 12 ramova da normalno radi i da do slijedeće paše osigura dovoljno legla za
ponovno stvaranje jakog pĉelinjeg društva na isti gore opisani naĉin.
• da se poslije vrcanja meda na sredinu košnice stavi puna pregradna daska i da se u drugu polovinu
košnice prenese rezervno pĉelinje društvo iz nukleusa ili pomoćne košnice.
Ja sam u poĉetku dvomatiĉnog pĉelarenja koristio oba naĉina ali na stacionarnom pĉelinjaku. Na ovaj naĉin dva
puta u toku pašne sezone pripremao sam super jaka pĉelinja društva za bagremovu i lipovu pašu. Razlika izmeĊu
ove dvije paše u mom kraju ĉesto je oko 25 dana i na ovaj naĉin uspješno sam postizao visoke prinose u to
vrijeme. Ali pored visokih prinosa najvaţnije je da na pĉelinjaku nije bilo pojave rojevnog nagona.
Tada je bilo lako usavršavati modalitete i naĉine za još bolje korištenje pĉela ali i košnica. Riješen je problem
upravljanja pĉelama. One su i dalje traţile neophodne uvjete u odreĊenom momentu a ja sam im te uvjete i
ispunjavao. Mislim da su od tada pĉele poĉele da zaboravljaju i razmišljaju o rojenju.
 Tada sam već uviĊao da tako jednom pripremljena pĉelinja društva mogu mnogo bolje da se iskoriste ako se
stave na kotaĉe i po završetku jedne paše na jednom terenu odmah provezu na drugu pašu koja već poĉinje na
drugom terenu. Ali trebalo je za to pojednostaviti naĉin rada i smanjiti radno vrijeme oko pĉelinjih društava. Zbog
toga slijedi drugi naĉin pĉelarenja sa istim tipom košnice.

DVOMATIĈNO PĈELARENJE U POLOŠKI UZ STALNO PRISUSTVO DVIJE MATICE

Ovaj naĉin pĉelarenja poĉeo sam primjenjivati kada sam u toku pašne sezone poĉeo prevoziti pĉelinja društva na
više paša. Za svaku pašu trebalo je imati super jaka pĉelinja društva. Kako je ova košnica bila teška za utovar i
istovar u to vrijeme imala je nekih svojih pozitivnih osobina ali je trebalo i povratiti uloţena novĉana sredstva u
osnivanje pĉelinjaka sa takvim košnicama.
Uz stalno prisustvo dvije matice u toku kalendarske godine one su za svaku pašu mogle da razviju super jaka
pĉelinja društva. Kada za ranu proljetnu pašu i rani bagrem proizvedu onoliko pĉela da je košnica krcato puna,
poslije je maticama lako bilo odrţavati pribliţno brojĉano stanje odnosno pokrivati gubitak pĉela u toku paše. Na
završetku paša pĉelinja društva opet su bila dosta jaka što je bila dobra osnova za zazimljavanje odnosno
slijedeću pašnu sezonu.
Za ovaj naĉin pĉelarenja u ovoj vrsti košnica uraĊene su neke izmjene i ugraĊene neke dopunske pregrade. U
zavisnosti na kolikom će prostoru da budu ograniĉene obje matice pred pašu ili u toku paša bilo je potrebno
osigurati dva pomoćna lijeta. Lijeta su bila postavljena na boĉnim stranama košnice ili na zadnjoj strani na
rastojanju od 15 do 20 cm od krajeva košnice. Lijeta su bila široka oko5 cm a koristila su se povremeno. Zato su
se i nazivala pomoćna lijeta. Visina od dna košnice do lijeta bila je na polovini visine ramova.

Svaka košnica pološka koja se koristila za ovaj naĉin pĉelarenja trebala je imati minimum 300 dm 2 medišnog
saća i više. Sa košnicama manje površine saća ovaj naĉin pĉelarenja ne vrijedi ni pokušavati. Osim toga za svaku
od ovih košnica trebao sam imati i prateću opremu a to je:
• puna pregradna daska koja dijeli košnicu na dva dijela odnosno razdvaja dva pĉelinja društva u istoj
košnici po završetku paše
• dvije pregradne daske od šperploĉe na kojima su prikovane matiĉne rešetke
• dvije pregradne daske od šperploĉe na kojima su prikovano guste ţiĉane mreţe
Kao puna pregrada najpogodnija mi se dokazala u upotrebi oplemenjena šperploĉa od 10 mm debljine a za
ostale pregrade moţe se koristiti i tanja šperploĉa ili lesonit.
Postupak rada oko dva pĉelinja društva potpuno je isti do perioda 15 dana pred glavnu pašu tj. bagrem.
Postupak primjene ovog naĉina veoma je prost ali ekonomski isplativ samo za seleće pĉelarenje. Sastoji se u tome
da 10 do 15 dana pred prvu pašu ograniĉim matice u košnici da one polaţu jaja u manjem prostoru.
Postupak ograniĉavanja prostora maticama sastoji se iz nekoliko zahvata:
• u jednoj polovini košnice pronaĊem maticu na ramu i privremeno taj ram postavim u nukleus
• izvrši se raspored ramova tako da svo otvoreno leglo ostavi se u prostoru gdje će matica biti
ograniĉena a ramovi sa zatvorenim leglom prenosim u prostor zajedniĉkog medišta
• postavim pregradnu dasku na kojoj je prikovana matiĉna rešetka i to na mjesto gdje ograniĉava
prostor matici na 5 ramova
• vraćam u raj ograniĉeni prostor ram sa maticom iz nukleusa
• isti postupak uradim i sa maticom u drugom dijelu košnice
Ramove sa zatvorenim zrelim leglom pomjeram lijevo i desno do pregradnih dasaka da ga pĉele mogu lakše
grijati u sluĉaju zahlaĊenja. Maticama se osigura dovoljno prostora u ograniĉenim dijelovima košnice da mogu da
polaţu jaja. Pĉele iz cijele košnice komuniciraju sa maticama kroz matiĉne rešetke.
Tada vadim punu pregradnu dasku koja je do tada dijelila košnicu na dva dijela i na taj naĉin bez
izjednaĉavanja mirisa stvaram zajedniĉko medište u centralnom dijelu košnice. U ovom sluĉaju pĉele ulaze u
košnicu na dva donja lijeta. Od tog momenta zajedniĉko medište za sve pĉele u košnici treba popuniti sa praznim
izgraĊenim saćem ili sa satnim osnovama.
Do poĉetka cvjetanja bagrema iz svih ramova koji se nalaze u medištu izleći će se pĉele i još više pojaĉati
brojĉano stanje u košnici, lako jako pĉelinje društvo na voćnoj paši uz bogatu rezervu meda sakupe i nešto
cvjetnog meda koji praktiĉno smeta u košnici na poĉetku i u toku bagremove paše. U saću kod obje matice
obavezno treba da ima i bogata rezerva meda.
Kada bagrem poĉne da cvjeta prvi ili drugi dan obavezno sam vrcao med iz ramova u zajedniĉkom medištu. Taj
med sam poslije koristio za pogaĉice koje sam tada poĉeo da proizvodim za svoje pĉelinjake. Ramovi u medišnom
prostoru ostajali su prazni a što mi je i bio cilj na poĉetku bagremove paše za dobijanje ĉistog bagremovog meda.
Istovremeno pri otvaranju košnica za vrcanje meda na poĉetku bagremove paše uradim i veoma vaţan posao
od kojeg je umnogome zavisio prinos meda na bagremovoj paši. Na poĉetku cvjetanja bagrema trebalo je ispuniti
slijedeće uvjete :
• zaposliti svaku pĉelu izletnicu na sakupljanju nektara
• osigura ti im maksimalno medišnog prostora
• odrţati pĉele u radnom raspoloţenju
• elimenirati eventualni rojevni nagon
• sve pĉele sakupljaĉice oduzeti iz prostora gdje su matice ograniĉene i preusmjeriti ih u zajedniĉko
medište
Postupak se sastoji u slijedećem:
 vadim pregrade na kojim su prikovane matiĉne rešetke a na njihovo mjesto stavim pregrade na
kojim se nalaze ţiĉane mreţe
 otvarani boĉna ili sa zadnje strane mala lijeta. Pada sa prednje strane otvorim i treće gornje
lijeto.

Ujedno prekontroliramo leglo kod matica. U tom periodu obiĉno je u prostoru u kojem je matica po dva rama
sa potpuno zrelim leglom. Takve ramove sa zrelim leglom prenosim u zajedniĉko medište a na njihovo mjesto
stavljam po dva rama sa pravilno izgraĊenim radiliĉkim ćelijama. Tada se mora paziti da se neka od matica ne
prenese na ramu u zajedniĉko medište a onda bi rezultat bio poraţavajući jer bi se pĉele izrojile u pola bagremove
paše. Na ramovima koje tada prenosim ne smije biti mlaĊeg legla odakle bi pĉele mogle da povuku rojevne ih
prisilne matiĉnjake.
Otvaranjem boĉnih lijeta u košnici situacija se potpuno mijenja u korist sakupljaĉke snage. To mi i jeste cilj ali
samo dok traje bagremova ili neka druga paša. Sve pĉele u ograniĉenom prostoru kod matica koje su do tog
momenta izlazile na pašu tada će pronaći pomoćna novootvorena lijeta i na njih će izlijetati. Pri povratku sa paše u
košnicu će da uĊu na lijeta na koja su do tada ulazile ali zbog ţiĉare mreţe do matice neće moći da doĊu. Kroz
ţiĉanu mreţu osjećale matice kao da su meĊu njima i u novoformiranom medištu radiće nesmanjenim
kapacitetom.
Tada će ograniĉeni prostori gdje su matice za kratko vrijeme ostati bez pĉela izletnica. U tim prostorima kod
matica će ostati samo one pĉele koje do tada nisu izljetale iz košnica. Neke od njih će ranije postati izletnice jer ih
na to prisiljavaju biološke potrebe pĉelinjeg društva za vodom i hranom.
Znaĉi, sada su zaposlene sve pĉele izletnice u zajedniĉkom medištu na sakupljanju nektara. A paša tek poĉinje.
Na taj naĉin razdvajanjem pĉela u medište preusmjerim oko 70% svih pĉela u košnici. Prazno medišno saće iz
kojeg je izvrcan med kako je ranije objašnjeno više angaţira pĉele jer one razmišljaju logiĉnim slijedom na
slijedeći naĉin. U ovom prostoru nas je mnogo, a hrane nemamo dovoljno. Hrana je u prirodi i angaţirajmo se
maksimalno da je sakupimo i donesemo.
Zbog toplotnog reţima u cijelom prostoru košnice i matica ima potrebne uvjete za proizvodnju novog legla.
Iako kod nje nema dovoljan broj pĉela proizvedena toplota u medištu se Širi na obje strane odnosno u prostor
privremeno ograniĉenih plodišta. Na ovaj naĉin se razvije jako pĉelinje društvo na oko 80 000 pĉela, ono iskoristi
maksimalno svaku pašu i ne izroji se pred pašu ili u toku paše. I kada paša potraje kraći vremenski period i kada
nije bogata i izdašna pĉelinja društva takvog brojĉanog stanja i starosne strukture pĉela napuniće medišta.
Kada je paša u toku nikakve dodatne intervencije nisam radio da se pĉele ne bi ometale u radu. Kada se
primijeti da je paša pri kraju a med nije sazrio već tada treba razmišljati o slijedećoj paši jer i za nju treba osigura
ti veoma jaka pĉelinja društva. Kao pomoć pĉelama za brţe sazrijevanje meda otvaram boĉne otvore u
podnjaĉama da bi se napravio propuh. I u ovim košnicama imao sam ugraĊene ţiĉane podnjaĉe zbog dobre
ventilacije u toku selidbe pĉela pri visokim noćnim temperaturama.
Tek tada se uradi dodatna intervencija a to je da se proširi plodišni prostor maticama. Tada se po neki ram koji
je napunjen sa medom tj. med je u velikom procentu poklopljen odnosno gotovo sazrio vadi i privremeno prenosi
do vrcanja na ĉuvanje u pomoćne košnice.
Sada mi je cilj da se sve pĉele u košnicama odrţe u radnom raspoloţenju a matice opet maksimalno zaposle.
Zbog toga se poduzima slijedeće:
 maticama se proširuje plodišni prostor na oko 7 ramova na obje strane
 na mjesto oduzetih punih ramova sa medom postavljam ramove sa ugraĊenim satnim osnovama
 na mjesto pregrada na kojim su prikovane ţiĉane mreţe stavljaju se pregrade na kojim su
matiĉne rešetke
Na taj naĉin neće doći do pojave laţnih matica u prostoru medišta jer su pĉele u periodu paše bile odvojene od
matica 10 do 15 dana. Matice ponovo dobijaju uvjete da mogu maksimalno da polaţu jaja a pĉele svih starosnih
dobi dobijaju posao na izgradnji saća, odgajanju legla itd.
Poslije proširivanja prostora maticama zatvaram pomoćna lijeta na boĉnim ili zadnjoj strani košnice. Pĉele koje
su nauĉile da ulaze na ta lijeta povremeno će se navići na lijeta sa prednje strane košnice.
Pošto matice dobiju veći prostor u plodištu one će brzo zaleći sve raspoloţive ramove u ograniĉenim
prostorima. Vremenski razmak izmeĊu kraja rane bagremove paše i poĉetka lipove i livadske paše je oko mjesec
dana. Za taj period će se pĉelinja društva toliko razviti da će se moći na isti naĉin iskoristiti na predstojećim
pašama.
U to vrijeme ponovnog razvoja pĉelinjih društava prema maksimalnom broju pĉela iskoristim i za zamjenu
matica koje mi nisu ispunile postavljene zahtjeve. Takvih matica je uvijek manji broj. Ovaj posao se najĉešće
uradi poslije vrcanja bagremovog meda. Ovaj naĉin pĉelarenja je veoma pogodan i za one pĉelare koji ne prevoze
svoje košnice na više paša a pĉelare sa ovim tipom košnica. Ovaj tip košnica je teţak za utovar i istovar.
Ovako i sve ovo raĊeno je prije 25 godina prije nego je pisana ova knjiga. To je bio poĉetni i eksperimentalni
metod stvaranja i iskorištavanja jakih pĉelinjih društava. Inţinjerskom logikom i praćenjem razvoja i usavršavanja
pĉelarstva uvidio sam da za selidbu treba formirati pĉelinjak koji će mi omogućiti dosta olakšan rad a prvenstveno
preseljenje pĉelinjaka na više paša. Uvijek se teţilo ka smanjenju radnog vremena oko pĉela. Ali to je period kada
se kod nas udomaćila i danas prisutna varoa, pored ostalih bolesti pĉela i bolesti pĉelinjeg legla. Naĉin pĉelarenja
trebalo je prilagoĊavati i borbu sa varoom koja je naţalost i danas prisutna.

DVOMATIĈNO PĈELARENJE U DVOJNOJ KOŠNICI AŢ UZ POVREMENO PRISUSTVO

DVIJE I VIŠE MATICA

Košnica tipa AŢ je ograniĉenog prostora pa se u njoj ne mogu razviti jaka pĉelinja društva. Zato su neki seleći
pĉelari poĉeli da izgraĊuju takozvanu dvojnu AŢ košnicu. Sa njom su u odreĊenom periodu kada je to bilo
potrebno mogli da povećaju medišni prostor.
Prednost ovakvih košnica je da se mogu ugraditi u vozila za prevoz i to u dva-tri reda u visinu. Ovakvu košnicu
i ja sam usvojio za pĉelarenje odnosno za intenzivno seleće pĉelarenje i ugradio ih u vozila za prevoz. Sa ovim
tipom košnice mogu se takoĊer postići visoki prinosi uz odreĊene pripreme pred pašu. U odreĊenom periodu ona
se moţe tako pripremiti da u njoj normalno funkcionirati pĉelinja društva jaĉine oko 80 000 pĉela. Površina saća
takve košnice je oko 550 dm2.
Konstrukcijsko rješenje takve košnice pravi se tako da u njoj po potrebi mogu da se zazime dva, tri ili po
potrebi ĉetiri pĉelinja društva. Znaĉi u dva plodišta i dva medišta koji mogu po potrebi da budu odvojeni: punom
pregradom, pregradom na kojoj je matiĉna rešetka i pregradom na kojoj je ţiĉana mreţa. Znaĉi unutrašnjost
dvojne AŢ košnice moţe po potrebi da se podijeli na ĉetiri dijela, i to vertikalno sa daskom koja je zajedniĉki zid za
obje košnice.
Horizontalno je podijeljena sa šperploĉom debljine 10 mm i na kojoj je stalno prikovana limena matiĉna
rešetka.
U dva plodišta i dva medišta nalazi se po 12 ramova. Dimenzije ramova su 40x28 cm. Na horizontalnim
pregradama izrezani su otvori za veliĉinu matiĉne rešetke. IzvaĊeni komadi šperploĉe veliĉine matiĉne rešetke
korišteni su da se postave na mjesto odakle su izrezani kada se u košnici ukaţe potreba za punim pregradama. U
veliĉini izrezanih komada te šperploĉe uraĊeni su ramovi na koje je prikovano pocinĉano ţiĉano pletivo.

Slika br. 11 Dvojne košnice tipa AŽ grom ugrađene u vozilu

Isto ovo uraĊeno je i na vertikalnoj pregradi odnosno zajedniĉkom zidu dviju košnica. Oba plodišta mogu da se
podijele punom pregradom, matiĉnom rešetkom i ţiĉanom mreţom. Ista podjela mogla je da se uradi u pregradi
koja dijeli medišta košnice. Svako pĉelinje društvo je imalo na prednjoj strani košnice svoj izlaz. Sa unutrašnje
strane na ramu na kojem su prikovani razmaci za ramove ugraĊene su hranilice za sva ko pĉelinje društvo.
Postupak rada oko pripreme pĉelinjih društava za zimu u svim tipovima košnica je pribliţno isti pa i u ovom tipu
košnice.

Ja sam se u primjeni ovog tipa košnica koristio naĉinom koji se sastoji u tome da u plodištu zazimim osnovna
pĉelinja društva a u medištu pomoćna tj. ona iz pomoćnih košnica ili nukleusa.
U osnovnim pĉelinjim društvima matice sam mijenjao svake godine. Pomoćna pĉelinja društva sam formirao
onda kada sam imao previše jaka pĉelinja društva na kraju prve paše a do druge paše je trebalo ĉekati oko 15
dana tj. onda kada je postojala mogućnost da pĉele krenu u rojevni nagon.
Pomoćno pĉelinje društvo se formira sa 4 rama sa leglom razliĉite starosti i rezervom meda a da su gusto
zaposjednuti sa pĉelama. Odmah im dodam po 3 do 4 rama praznog saća, dodam po dva kilograma obogaćenih
pogaĉica i ostavim da se razvijaju u toku ljeta. Do kraja jula takvo pĉelinje društvo ĉesto se razviju na po 10
ramova, odnosno razviju se u srednje jako pĉelinje društvo.
Krajem jula kada se završi medobranje i posljednje vrcanje meda medišta sam preureĊivao u plodišta.
Ubacivanjem punih pregradnih dasaka u izreze gdje su prikovane matiĉne rešetke u horizontalnoj i vertikalnoj
zajedniĉkoj pregradi formirao sam onoliko prostora koliko sam imao na raspolaganju pomoćnih pĉelinjih društava.
A njih je uvijek bio manji broj od proizvodnih, Zato sam u dvojnu AŢ košnicu pored osnovnih pĉelinjih društava
zazimljavao i po jedno pomoćno. U neke košnice zazimljavao sam po dva pomoćna pĉelinja društva.
 uvjeti za prezimljavanje pomoćnih pĉelinjih društava bili su dobri jer u ona koristila proizvedenu toplotu
osnovnog pĉelinjeg društva ispod sebe.
Prihrana pĉela u ovim košnicama je dosta uprošćen posao a što je najvaţnije na njemu se troši malo vremena.
Zato sam se u periodu proljetnog stimulativnog prihranjivanja koristio obogaćenim pogaĉicama koje sam izraĊivao
po razliĉitim receptima i manjim (koliĉinama sirupa koji sam dodavao pĉelama svaku drugu noć.
Zbog povoljnog toplotnog reţima u toku razvoja i stalnog stimulativnog prihranjivanja tri matice su polagale
dosta jaja. Na paši uljane repice pĉelinja društva bi se naglo razvila. Deset do petnaest dana pred poĉetak
bagremove paše iz svake dvojne AŢ košnice trebalo je da se ukloni po dvije matice a ostane po jedna.
Sada je nadalje veoma vaţan postupak koji se sastoji od nekoliko operacija. Postojeće stanje u cjelokupnoj
dvojnoj košnici zahtijeva detaljan raspored postojećeg legla i hrane u košnici. Ramova sa praznim saćem u tom
periodu ostaje malo. Do tog perioda svako zazimljeno pĉelinje društvo izgradi oko 5 ramova mladog saća i to u
prostoru svakog plodišta. Mlado izgraĊeno saće u tom periodu je najkvalitetnije. Do tog momenta tri matice su
zalegle oko 20 ramova sa leglom. Od toga je oko 15 ramova zatvorenog legla.
Do tog momenta pĉelinja društva su i dalje punim pregradama podijeljena medu sobom. Prvo što uradim je da
u onom pomoćnom pĉelinjem društvu pronaĊem maticu i uklonim je. Njoj je gotovo dvije godine i ona se izradila.
Tada vadim punu pregradnu dasku u horizontalnoj ravni izmeĊu ta dva pĉelinja društva i omogućim komunikaciju
pĉela kroz matiĉnu rešetku. Zatvaram pomoćno lijeto na koje su do tada izlijetale pĉele iz pomoćnog pĉelinjeg
društva.
Ubrzo će pĉele izletnice pronaći otvoreno donje lijeto i navići će se da na njega ulaze u košnicu. Znaĉi sada su
zatvorena oba gornja pomoćna lijeta. Tada izvadim punu pregradnu dasku izmeĊu medišta koje na taj naĉin
pretvaram u zajedniĉko. Pĉele iz obje košnice sada komuniciraju slobodno u oba medišta.
Sada na raspolaganju imam dvije mogućnosti: ili da izvadim jednu maticu sa ĉetiri rama legla i tako oformim
nukleus odnosno pomoćno pĉelinje društvo ili da cijeli vremenski period do završetka medobranje u toj godini u
dva plodišta ostavim da rade dvije matice. To mora da zavisi od procjene svakog pĉelara u tom momentu.
Ako su pĉelinja društva maksimalno razvijena a još ima i dosta zrelog legla od sve tri matice onda je bolje
izvaditi jednu maticu. Ako je pĉelinje društvo nedovoljno razvijeno a ako odmah poslije bagremove paše
iskorištavamo neku drugu pašu onda je bolja varijanta da se ostave obje matice u oba plodišta. Ali i njih tada
treba ograniĉiti u odreĊeni dio plodišnih prostora a preostali prostori u plodištima se pretvaraju u medišta.
Ja sam na svom pĉelinjaku primjenjivao i jedan i drugi naĉin U prvom sluĉaju kada u toku bagremove paše u
dvojnoj AŢ košnici ostaje samo jedna matica plodište je samo na 12 ramova a ostalih 36 ramova pretvara se u
medište. Kada uklonim maticu iz pomoćnog pĉelinjeg društva koje se nalazilo iznad jednog osnovnog proizvodnog
društva u medištu u tom prostoru ostaje oko šest ramova legla. Prema koliĉini i kvalitetu zaleţenog legla
ocjenjujem koja je od dvije preostale matice u dva plodišta koja su do tada razdvojena punom pregradom, bolja.
Obje matice su stare nepunu godinu dana ali jednu od njih i to obavezno lošiju oduzimam i sa njom formiram
pomoćno pĉelinje društvo s tri do ĉetiri rama legla.
Sada u jednom plodištu ostaje jedna matica sa svojim leglom i sve preostalo leglo od dvije uklonjene matice.
Tada uopće nije vaţno da li je preostala matica u lijevom ili desnom plodištu. Vaţno je rasporedili cijelo leglo koje
se nalazi u košnici.
Tada koristim naĉin razdvajanja otvorenog i zrelog legla i sve ramove na kojim je zrelo leglo prenosim u
medišni prostor iznad plodišta gdje se nalazi preostala matica. Tada obiĉno bude 10 do 12 ramova punih zrelog
legla. Sve ramove na kojim se nalazi mlado otvoreno leglo prenosim u plodišni prostor u kojem se nalazi matica.
Ostali prostor u tom plodištu ako ga preostane popunim sa ramovima na kojim su ugraĊene satne osnove. I dalje
ostaju zatvorena gornja pomoćna lijeta.
Sve pĉele ulaze u košnicu na dva donja lijeta. Tada izvadim i punu pregradnu dasku izmeĊu dva plodišta koja ih
je do tada vertikalno dijelila. Na tom otvoru stalno je prikovana limena matiĉna rešetka. Pĉele su u kontaktu sa
maticom kroz matiĉne rešetke koje se nalaze u horizontalnoj i vertikalnoj ravni. Od tog momenta sve pĉele iz
cijele košnice osjećaju prisustvo matice i rade sa nesmanjenim radnim raspoloţenjem. Tada cijeli prostor ovakve
košnice bude pun pĉela a svakog momenta se legu mlade pĉele iz odvojenog zrelog legla.
 Sve do sada izloţeno uradi se pri jednom otvaranju košnice. Na paši uljane repice tako jako pĉelinje društvo
sakupi nekada puna medišta meda. Na završetku ove paše u takvoj situaciji veoma je dobro što nastupa odmah
bagremova paša. Na poĉetku te paše u takvim košnicama pĉelinja društva su super jaka.

Slika br. 12 Autorov seledi pčelinjak na paši:

Košnice tipa AŽ grom u dvomatičnom sistemu pčelarenja
Pošto su pĉele konstantno zaposlene a imaju i sve druge uvjete ispunjene ne dolazi do pojave rojevnog nagona.
I ovdje se primjenjuje potpuno isti metod kao kod košnice pološke.
Na završetku paše uljane repice a ujedno kada se cvjetovi bagrema poĉnu da otvaraju predstoji postupak
odvajanja pĉela izletnica iz prostora plodišta i vrcanje proljetnog meda. I ovaj posao se obavlja pri jednom
otvaranju košnica. Sada se koristim ramovima sa prikovanim ţicanim mreţama koji i horizontalno i vertikalno
odvajaju jedno plodište u košnici.
Kada se ugrade ovi ramovi na svoje mjesto izvrši se prevješavanje ramova. To je ujedno postupak odvajanja
pĉela izletnica od matice i sastoji se u tome da sve ramove iz dotadašnjeg plodišnog prostora sa maticom
podignem u dotadašnje medište. Matica ostaje ograniĉena u tom prostoru sa ţiĉanom mreţom i u horizontalnoj i u
vertikalnoj ravni. Sve ramove koji su do tada bi u u medištu spuštam ispod u plodište. Na tim ramovima koji su do
sada bili u medištu izašlo je gotovo cjelokupno zrelo leglo.

Znaĉi 1/4 dvojne AŢ košnice i dalje ostaje plodište. U ovom sluĉaju su plodište i medište zamijenili mjesta.
Odmah otvaram dva pomoćna gornja lijeta u košnici. Od tog momenta sve pĉele izletnice kada izaĊu na pašu u
povratku ulaze na donje lijeto ali sada zbog ţiĉane mreţe ne mogu vise do matice. Na taj naĉin kod matice ostaju
samo mlade kucne pĉele.
A bagremova paša tek poĉinje. Pĉele su se maksimalno razvrijednile na paši uljane repice, tu vrjednoću i dalje
zadrţavaju na paši bagrema. Te dvije paše se najĉešće preklapaju. Mlade kućne pĉele postepeno se navikavaju da
izlijeću na novootvoreno malo lijeto. Sve pĉele u cjelokupnom medišnim prostoru osjećaju maticu kroz ţiĉanu
mreţu i rade sa nesmanjenim kapacitetom i radnim raspoloţenjem. Na ovaj naĉin se pĉelinje društvo razvije da
ima i do 10 kg pĉela. A odvajanjem pĉela izletnica koje su nam potrebne u ovom periodu paše koje se koriste sada
prostranim medištem za nekoliko lijepih i medo rodnih dana taj prostor bude zaliven nektarom. U takvoj situaciji
pĉele i ne pomišljaju na rojenje jer u svojoj košnici imaju dovoljno posla i uvjeta za rad.
Ali im treba osigura ti i pašu. E to je sada do pĉelara. Ja sam pristalica da se pod svaku košnicu ugraĊuju
toĉkovi za prevoz na pašu. Rad ovako jakih pĉelinjih društava teško je objasniti rijeĉima, to samo treba doţivjeti i
sa zadovoljstvom samo posmatrati tu huku u okolini pĉelinjaka.
I kada je paša kratkotrajna ovako jaka pĉelinja društva sakupe dosta meda za pĉelara ali i za sebe. To naravno
urade i na duţim i slabijim pašama. Ovako jaka pĉelinja društva uvijek negdje sakupe višak meda. O slabim da i
ne govorimo.
Na završetku bagremove paše pri vrcanju meda ponovo se uklanjaju ramovi sa ţicanim mreţama i omogući
kroz matiĉnu rešetku komuniciranje pĉela iz medišta sa maticom. Kada se ovo ne bi uradilo na završetku paše tj.
kada pĉele postaju nezaposlene pojavile bi se laţne matice u prostoru medišta.
Na završetku bagremove paše kao i poslije svake druge opada brojĉano stanje pĉela u ovim jakim pĉelinjim
društvima. Ako do druge jaĉe paše ima razmak od 20 do 30 dana onda pĉelar moţe odmah pri vrcanju
bagremovog meda u drugo plodište dodati drugu maticu koja će pomoli proizvodnju novih generacija pĉela. U
jednom broju košnica ja sam primjenjivao ovaj naĉin tj. u onom dijelu pĉelinjaka koji poslije bagremove paše
odmah ne koristi neku jaĉu pašu kao što je bagremac ili ranija lipova paša.
Ako se odmah koriste ove paše i za njih se trebaju imati super jaka pĉelinja društva. Zbog toga je mnogo
praktiĉnije koristiti u toku svake paše dvije matice. Ovo je ekonomski i vremenski isplativo samo ako se prevozi
pĉelinjak na najmanje tri paše koje se vremenski nadovezuju jedna na drugu ili je izmeĊu njih razmak od najviše
sedmicu dana.

DVOMATIĈNO PĈELARENJE U DVOJNOJ KOŠNICI AŢ UZ STALNO PRISUSTVO DVIJE

MATICE

Ovakav naĉin pĉelarenja sa ovim tipom košnica više je pogodan za seleće pĉelare a manje za stacionarno
pĉelarenje. Ovim naĉinom pĉelarenja seleći pĉelari za svaku predstojeću jaĉu pašu u mogućnosti su da pripreme
jaka pĉelinja društva. Kada se u ovom tipu košnice do prve glavne paše tj. bagrema sa dvije ili tri matice
proizvede dosta legla odnosno pĉela a poslije se uklone dvije matice iz dvojne košnice, matica koja ostane u
košnici nije u mogućnosti da odrţava to brojĉano stanje pĉela u toku cijele pašne sezone.
Sa preostalom jednom maticom u košnici ne mogu se uvijek imati brojĉano jaka pĉelinja društva od poĉetka
bagremove paše pa do kraja livadske paše. Ovo je posebno uoĉljivo ako se takve košnice prevoze na tri do ĉetiri
paše.
Kada su u ovakvoj košnici cijeli vremenski period prisutne dvije matice one gubitak pĉela u toku paše normalno
podmiruju. I u ovom sluĉaju ja sam zazimljavao treće pĉelinje društvo iznad jednog osnovnog u svakoj od ovih
košnica. Naĉin zazimljavanja i proljetnog stimuliranja pĉelinjih društava je isti kao u prethodnom sluĉaju.
Kada pĉelinja društva u proljeće ojaĉaju i gusto ispune plodišta a to je obiĉno polovinom aprila tada uklanjam
maticu iz pomoćnog pĉelinjeg društva, Toj matici je već gotovo dvije godine i ona se maksimalno izradila te je
treba uništiti. Tada vadim punu pregradu izmeĊu do tada dva društva koja ih je dijelila. Poslije toga izvršim
raspored legla u cjelokupnoj košnici.
Tada se vrši rasterećenje donjih plodišta kod dvije preostale matice, laĊa diţem sve ramove sa zatvorenim
leglom iznad matiĉnih rešetki a u plodištima ostavim sve ramove sa nezatvorenim leglom. U plodištima ako ima
slobodnog prostora popunjavam ramovima sa ugraĊenim satnim osnovama.
U tom periodu uklanjam i punu pregradnu dasku koja je dijelila dva medišta a puna pregrada ostaje samo
izmeĊu dva plodišta. Od tada sve pĉele se koriste zajedniĉkim medištem.
Takvo stanje ostaje sve do oko 10 dana pred bagremovu pašu. laĊa je u punom zamahu paša uljane repice a
pĉelinja društva zbog odliĉnih razvojnih uvjeta svaki dan su sve brojnija. To je period kada privremeno treba
ograniĉiti matice da polaţu manje jaja. Ograniĉavanje matica vršim pregradnim daskama na kojima su prikovane
limene matiĉne rešetke. Obje matice u jednoj ovoj košnici ograniĉavam na lijevu i desnu stranu plodišnog prostora
na 6 do 7 ramova svaku.
Pri tome ponovo prenosim ramove sa zrelim leglom u zajedniĉko medište. Ali sada se za medište privremeno
koristi i dio prostora u plodištu i to od 5 do 6 ramova sa obje strane. Iz zrelog legla koje se tada prenosi u medište
izleći će se pĉele do poĉetka bagremove paše. I i ramovi će tada većinom biti puni proljetnog meda. Do kraja paše
uljane repice pĉelinja društva maksimalno ojaĉaju pa je ova dvojna košnica krcato puna pĉelama.
 Na samom poĉetku cvjetanja bagrema i u ovom sluĉaju se izvrca med iz medišnog prostora i ujedno se
razdvoje pĉele sakupljaĉice od kućnih pĉela. Odvajanje pĉela sakupljaĉica od matice vršim na isti naĉin kao i u
prethodnom sluĉaju gustom ţiĉanom mreţom.
Postupak se sastoji u tome da kada povadim ramove za vrcanje iz medišta samo zamijenim mjesta ramovima u
plodištu i medištu. Na taj naĉin osigura m da se matice nadu izmeĊu mreţa u horizontalnoj i vertikalnoj ravni.
Tada ujedno ograniĉim matice na 6 do 7 ramova. Odmah tada otvaram gornja lijeta. Sav preostali prostor tada
pretvaram u medište a on je oko 36 ramova.
Sve pĉele izletnice kada napuste prostor u kojem su matice ući će u medište na donja lijeta. Pĉele osjećaju
matice u prostoru košnice, imaju radno raspoloţenje jer je prethodna paša uljane repice završena, dosta praznog
medišnog saća a bagrem tek poĉinje da cvjeta. Pĉele nastavljaju da rade sa nesmanjenim kapacitetom. U i oku
bagremove paše dvije matice opet proizvedu dovoljno legla da takva pĉelinja društva mogu odmah poslije
bagremove paše da se koriste maksimalno na bagremcu ili na lipovoj paši.
Znaĉi zastoja nema i takva jaka pĉelinja društva treba samo prevoziti sa paše na pašu. U sluĉaju izuzetno
rodnih godina kada bagrem ili neka druga paša dobro zamedi moţe se desiti da matica budu blokirane u
ograniĉenom prostoru. U tom sluĉaju u toku paše prekontroliramo prostor kod matica. Iz tog prostora ako su
matice blokirane oduzmem po neki ram sa medom ili zatvorenim leglom. Na njihovo mjesto dodajem ramove sa
satnim osnovama. Na kraju bagremove paše kada vrcam med ujedno oduzimam ramove sa zatvorenim medom i
leglom i opet u plodišni prostor dodajem prazne ramove. Na taj naĉin u tim prostorima uvijek pĉelama i matici
osiguravamo posao.
Prednost u ovom sluĉaju kada su u košnici stalno prisutne dvije matice je u tome što na kraju paše ima puna
košnica i meda i pĉela koje odmah poslije mogu da iskorištavaju sljedeće paše.
MeĊutim, oba objašnjena sluĉaja u radu sa dvojnim AŢ košnicama ĉitaocu će izgledati komplicirano. Ali u praksi
sve je veoma prosto jer se sve zamjene pregrada vrše u toku redovnih poslova oko pĉela. Samo ovako jaka
pĉelinja društva u ovako prostranim košnicama i razdvajanjem pĉela mogu najbolje iskoristiti sve paše. U ovom
naĉinu rada je veoma vaţno da ne doĊe do izrojavanja. Zato pĉelinje društvo svakog momenta mora imati
ispunjene sve uvjete da do izrojavanja ne doĊe. U ovom sluĉaju ja svake godine mijenjam sve matice u svim
proizvodnim društvima. Zakljuĉio sam da mi je to najjeftinija investicija koju uloţim u pĉelinje društvo a koja mi
se najbolje isplati.

NEDOSTACI OBJAŠNJENIH NAĈINA PĈELARENJA

Prije nego sam poĉeo sa formiranjem prvog dvomatiĉnog pĉelinjeg društva imao sam pĉelarskog iskustva u
stacionarnom i selećem pĉelarenju oko 10 godina. U tom periodu imao sam dosta rodnih godina gdje su najjaĉa
pĉelinja društva imala zadovoljavajuće rezultate u prinosu i to uz moje skromno iskustvo. Ustvari to su bile veoma
medne godine. Na primjeru mojih najjaĉih pĉelinjih društava razmišljao sam kako imati još brojĉano jaĉa pĉelinja
društva, To me je mnogo interesiralo. Nešto me je uvijek vuklo u tom smjeru i kao da je rezultat bio na dohvatu
ruke.
Ali javljali su se i problemi. Tada mladalaĉko razmišljanje nije obraćalo paţnju na eventualne nedostatke u
pĉelarenju ovim naĉinom. U našem kraju rijetko su se primjenjivale košnice tipa nastavljaĉe. Bilo je nešto košnica
tipa DB ali one nisu bile najpraktiĉnije za ovaj naĉin pĉelarenja. Zbog toga sam ranije naveo da je veoma teško
mijenjati svoje pĉelarske navike i naĉin rada.
U toku postupne pripreme za dvomatiĉni naĉin pĉelarenja a i u primjeni ovog naĉina u praksi pojavljivali su se
problemi i nedostaci na koje uopće nisam pomišljao:
1. košnice koje sam primjenjivao bile su ograniĉenog prostora a stvaranjem jakih pĉelinjih društava one su u
toku bogatih paša bile napunjene svjeţim nektarom bagrema ili lipe za 4 do 5 dana a paša je još trajala,
masa pĉela ostala je neiskorištena a nekatar nije ĉekao u cvijetu, bespovratno je propadao.
 2. pĉele sam prevozio na pašu i ranije ali poĉetkom primjene dvomatiĉnog sistema javlja se novi problem.
Rješenje zbjega i ventilacije na košnicama nije bilo dobro. Zbog toga sam u toku jednog prevoza na pašu
doţivio ugušenje najjaĉih pĉelinjih društava i srozavanje saća u košnicama. Takav nemili peh što mi se
desio, nije me demoraliralo. Ovaj problem je uskoro riješen i više mi se to nikad ni na jednoj košnici nije
dešavalo.
3. tada je bilo u modi da se košnice izraĊuju od debelih dasaka. Bilo je neshvatljivo košnice izraĊivati od
dasaka debljine 20 mm. Tako sam i ja radio od debelih dasaka. Ali došlo je vrijeme utovara i istovara ovih
košnica na pašama i to još po noći. Tko to nije radio teško mu je objasniti. Znaĉi trebalo je i ovaj problem
rješavati.
4. korištenjem ovog naĉina pĉelarenja svaka proizvodna košnica trebala je imati svoj nukleus ili neku pomoćnu
košnicu da bi se u nju povremeno mogla izvaditi matica sa 3 do 4 rama i formiranje novog pĉelinjeg društva
pred pašu. Kao što se vidi to je još povećavalo cijenu pĉelarenja.
5. korištenjem košnica apološki u njen sastav ulazile su kao dopunski elementi: jedna puna razdjelna daska,
dvije limene matiĉne rešetke prikovane na razdjelne Šperploĉe, dvije razdjelne šperploĉe na kojim je
prikovana gusta ţiĉana mreţa. 1 ovo je poskupljivalo cijenu košnice a i gotovog proizvoda.
6. pošto sam se strogo opredijelio za seleće pĉelarenje trebalo je rješavati dva problema: eliminirati utovar i
istovar košnica i koliko je to moguće proširiti prostor takvih košnica. Poslije dugog odluĉivanja usvojio sam
dvojnu AŢ košnicu koja je u sebi sadrţavala 48 hramova. Poĉeo sam ovaj tip košnica izraĊivati i ugraĊivati u
vozila. Pološke su ostajale u baznom pĉelinjaku i dalje primjenjivane na isti naĉin. Prelaskom na novi tip
košnica koristio sam manje radne snage pri provozu na paše.
7. dragocjeno vrijeme kod oba naĉina pĉelarenja bilo je dosta korišteno a o tome je ranije objašnjeno u
primjeni ovih košnica. To je trebalo uprostiti i pojednostaviti. Ali i drugi pĉelari koji su poĉeli da rade na ove
naĉine imali su iste probleme.
8. uvoĊenjem dvojne AŢ košnice u primjenu ali i obogaćeno iskustvo u stvaranju jakih pĉelinjih društava
ponovo se javlja problem ograniĉenog prostora u toku bogatih paša. Ali njihova primjena je korak naprijed
od košnice pološke. Ĉitanjem pĉelarske literature a i na sajmovima pĉelarstva zakljuĉio sam da za ovaj naĉin
pĉelarenja najbolje uvjete ispunjavaju samo košnice tipa nastavljaĉe.
9. u periodu poĉetka primjene mog naĉina dvomatiĉnog sistema pĉelarenja na naše pĉelinjake tiho je došla
varoa, tu se udomaćila i poĉela nam stvarati probleme. I mi smo se njoj morali prilagoĊavati. Jedne godine
kad još nismo znali što je to varoa napravila je pustoš na našim pĉelinjacima. Zbog toga sam se odluĉio da u
sve košnice koje sam tada koristio ugradim podnjaĉe sa varoa mreţom. I to je bio jedan veliki problem
kojeg je trebalo riješiti na najbezbolniji naĉin.

PREDNOSTI OBJAŠNJENIH NAĈINA PĈELARENJA

U poĉetku primjene dvomatiĉnog pĉelarenja na mom pĉelinjaku bilo je dosta lutanja po rješenjima koja me nisu
uvijek zadovoljavala. Kao što je ranije objašnjeno bilo je i niz problema ali su postepeno pozitivni rezultati
prevladali. Stvaranjem super jakih pĉelinjih društava i njihov zadivljujući rad u toku paše kao i njihovi rezultati
nakon paše uvijek su opravdavali uloţeni rad oko njih. Mnogo veći prinosi sa njima u odnosu na jednomatiĉna
društva uvijek su mi davali još više snage i volje. Bilo je pravo zadovoljstvo promatrati rad pĉela u toku jake paše
i na ovako pripremljenom pĉelinjaku.
Tada su glavne prednosti ovog naĉina pĉelarenja bile:
1 ) poslije svake paše ovako jaka pĉelinja društva najĉešće su napunila medišta. Ovo se dešava i na kratkotrajnim
pašama ili na duţim pašama slabijeg intenziteta.
2) za ovakav naĉin pĉelarenja bilo je potrebno ulagati manje novĉanih sredstava nego za dva pĉelinja društva u
dvije zasebne košnice
3) u toku zimskog perioda ali i u periodu proljetnog razvoja potrošnja hrane je bila manja nego da su dva pĉelinja
društva u zasebnim košnicama. U ovom sluĉaju pĉele su dijelile zajedniĉki proizvedenu toplinu.
4) proljetni razvoj nije zaostajao i ako je u tom periodu hladno i kišovito vrijeme a ono se zadrţi duţi vremenski
period
5) za svaku pašu lako je bilo pripremiti ova pĉelinja društva
6) oko njih se koristilo manje radnog vremena nego da je svako pĉelinje društvo u zasebnoj košnici
7) izgraĊivanje satnih osnova u proljetnom periodu pĉele su radile brţe i kvalitetnije
8) pĉele su u toku jaĉih paša ranije kretale na pašu ali i kasnije završavale sa sakupljanjem hrane
9) sakupljeni nektar brţe je preraĊivan u med. Dok je bogata paša u toku noći na ovakvim pĉelinjacima je buka
koja se miješa specifiĉnim mirisom kao u nekom fabriĉkom pogonu
10) proizvedeni i zreli med bio je brţe poklapan sa mednim poklopĉićima
11) ovako jaka pĉelinja društva uvijek su u toku paše gradila zaporke na svim dijelovima košnice gdje je bilo
slobodnog prostora pa i tamo gdje se pĉelar nikad ne bi nadao.

DVOMATIČNO PČELARENJE SA KOŠNICOM TIPA LR

Postupnim usavršavanjem ali i uz praktiĉno iskustvo sa kojim sam pĉelario došlo je vrijeme da sam u svoj
naĉin pĉelarenja uveo košnicu tipa LR. Zbog olakšanog rada sa njom i zbog ĉitavog niza prednosti u odnosu na
ranije objašnjene košnice. I u ovom tipu košnice mogu da se primijene dva naĉina dvomatiĉnog pĉelarenja:
• pĉelarenje uz povremeno prisustvo dvije matice u košnici
• pĉelarenje uz stalno prisustvo dvije matice u košnici

Slika br. 14 Košnice tipa LR u dvomatičnom pčelarenju na autorovom pčelinjaku početkom travnja

U ovom tipu košnica ja sam usvojio drugi naĉin pĉelarenja i samo njega koristim. Ovaj tip košnica omogućuje
da se pĉelinja društva mogu maksimalno iskoristiti u periodu svih paša i bogatih i slabih.
Zbog istih dimenzija ramova u svim nastavcima košnice postoji niz kombinacija za njihovo iskorištavanje. Pošto
se i ovaj sistem pĉelarenja stalno usavršava u posljednje vrijeme uvodi se u primjenu takozvani polunastavak u
kompletu košnice. Ĉitavo je šarenilo visine polurama u navedenim polunastavcima a njihova visina najĉešće se
kreće od 10 do 17 cm.
U periodu pisanja ove knjige ja najviše koristim standardnu visinu rama LR i neophodan broj polunastavaka
visine 15 cm. U mojoj prvoj knjizi u kojoj je obraĊeno dvomatiĉno pĉelarenje površno je obraĊen naĉin mog rada.
Ta knjiga je već odavno rasprodana i za nju sam dobio mnogo usmenih, pismenih i telefonskih pohvala. Na zahtjev
mnogih pĉelara pokušaću u ovoj knjizi da detaljno objasnim moj naĉin rada sa dvomatiĉnim pĉelinjim društvima.
Uz primjenu svog bogatog iskustva u ovom naĉinu pĉelarenja i iskustva drugih naprednijih pĉelara svoj naĉin
rada uprostio sam što je to za ovo vrijeme više moguće. Nauka i praktiĉno iskustvo svakim danom su bogatiji i
zbog toga ja se nadam da će se još više ovaj naĉin pojednostaviti.
Najbolji prosjeĉni prinosi pĉelinjaka postiţu se kada u ovom sistemu pĉelarenja konstantno rade dvije matice u dva
plodišta. Osnovno plodište se nalazi na podnjaĉi košnice. Pomoćno plodište se nalazi u posljednjem nastavku na
vrhu košnice. U kompletu ove košnice nalazi se pet nastavaka standardne dimenzije rama LR. Postoji i nekoliko
kombinacija sa polu nastavcima koji se kao medišta i skladište hrane nekada koriste iznad plodišta a nekada ispod
plodišta. Ove kombinacije zavise od: godišnjeg doba, jaĉine predstojeće paše, duţine trajanja predstojeće paše,
da li su košnice u selećem ili stacionarnom pĉelinjaku itd.
Tri su osnovna elementa košnice od kojih zavisi olakšan rad ovog naĉina pĉelarenja.
Podnjaĉa kao osnovni elemenat svake košnice u ovom sluĉaju mora ispuniti posebne zahtjeve. Pošto se košnice
u ovom sistemu najĉešće prevoze na paše ona mora na sebi da ima ugraĊenu ţiĉanu mreţu koja sluţi za:
• dobru ventilaciju odnosno dovoljan dovod svjeţeg zraka preko cijele površine podnjaĉe
• današnje pĉelarenje suoĉeno je sa stalnim prisustvom varoe a sva borba sa njom uz prisustvo ovakve
podnjaĉe umnogome olakšava sve poslove

Slika br. 15 Univerzalna visoka varoa podnja ča koju koristi autor

 podnjaĉa mora biti jaka i veoma ĉvrste konstrukcije zbog potrebe za gotovo duplo većom
nosivošću nego kod standardne košnice u jednomatiĉnom sistemu pĉelarenja - - kao elemenat
svake košnice koji je najviše izloţen vlazi odnosno truljenju mora biti izraĊena od drveta koji je
najviše otporan na truljenje
 jaka pĉelinja društva najĉešće imaju i bogate dnevne unose nektara u košnicu. U periodu jakog
medobranja izvlaĉenjem lima u podnjaĉi sa zadnje strane košnice pĉelama se pomaţe da lakše
izventiliraju višak vode iz nektara
 svi sitni komadići voska iz košnice i ostali otpaci propadaju kroz mreţu na lim koji se lako uvlaĉi
u podnjaĉu kroz pripremljeni utore. Povremenim ĉišćenjem tih limova olakšava se pĉelama da
one takve sitne komadiće ne iznose iz košnice
 poletaljka na podnjaĉi kao i regulator lijeta moraju da ispunjavaju uvjete : brzog i lakog
otvaranja i zatvaranja košnice u periodu selidbe pĉela, suţavanja ih proširivanja ulaza za pĉele
zavisno od potrebe, lakog montiranja vanjskog sakupljaĉa polenovog praha kada se za to ukaţe
potreba
 da u sebi ima dopunski montaţni elemenat za sipanje teĉne hrane pĉelama ako se pĉelar odluĉi
da istovremeno prihranjuje i glavno i pomoćno pĉelinje društvo
 da ima dovoljnu unutrašnju visinu izmeĊu patosa podnjaĉie (lima) i ţiĉane mreţe (takozvana
visoka podnjaĉa) za sluĉaj korištenja raznih dozvoljenih kiselina u borbi sa varoom
Razdjelna daska za dvomatiĉno pĉelarenje spada u osnovni element u sklopu košnice LR i svih drugih košnica tipa
nastavljaĉa koje se koriste u ovom naĉinu pĉelarenja i sluţi za:
• da razdvoji dva pĉelinja društva kao dvije zasebne biološke zajednice
• da omogući preusmjeravanje pĉela izletnica iz pomoćnog pĉelinjeg društva u zajedniĉko medište
košnice. Zajedniĉko medište košnice u periodu medobranja uvijek se nalazi iznad matiĉne rešetke koja
ograniĉava maticu u glavnom pĉelinjem društvu i ispod razdjelne daske.
• razdjelna daska ima ulogu podnjaĉe pomoćnog pĉelinjeg društva

Osim ovih uloga ova razdjelna daska u sklopu košnice ima joj nekoliko manje vaţnih uloga. Postoji ĉitavo
šarenilo rješenja izradi ovih razdjelnih dasaka. Svaki bi pĉelar prema svojoj mašti nešto svoje ugradio u cilju
poboljšanja osobina ovih razdjelnih dasaka.
Tako su nastali razni tipovi kao:

 razdjelne daske koje imaju jedan par lijeta sa prednje a jedan par lijeta sa zadnje strane
 razdjelne daske sa jednim parom lijeta sa prednje strane i jednim parom sa jedne od boĉnih
strana
 razdjelne daske koje imaju dva para lijeta sa prednje a jedan par sa zadnje strane (originalna
Snelgrova daska)
U cilju izjednaĉavanja mirisa oba pĉelinja društva sa razdjelnom daskom pĉelari koriste razne naĉine: prikivaju
ţiĉano pletivo u izrezani manji otvor u razdjelnoj dasci, u njoj buše rupe od 2 ili 3 mm, buše nekoliko većih
okruglih rupa u razdjelnoj dasci i na njih prikivaju ţiĉano pletivo na sredini izrezuju otvor 100x100 mm i na njemu
prikivaju duplo ţiĉano pletivo ali tako da izmeĊu njih bude razmak od 10 mm (Snelgrova daska).
Ovo rješenje razdjelne daske daje i najbolje rezultate.
Autor na svojim pĉelinjacima koristi samo originalnu Snelgrovu dasku koja ima dva para lijeta sa prednje i
jedan par sa zadnje strane. Za izjednaĉavanje mirisa u njoj e ugraĊena dupla ţiĉana mreţa. Njena ukupna debljina
je 22 mm.
Hranilica sa zbjegom koje autor koristi je modificirana i ima niz prednosti. Ova hranilica za teĉnu hranu ima
zapreminu od 4 litre. Pĉele imaju potpuni pristup u hranilicu kroz izrezani otvor a preko letvica u hranilici koje
plivaju na teĉnoj hrani potpuno je pokupe i posuše hranilicu. U hranilicu se sipa sirup kroz otvor sa gornje strane
koji je preĉnika 50 mm a koji je zamreţen. Pri sipanju sirupa nema se uopće kontakt sa pĉelama tako da taj posao
mogu obavljati i djeca kao i osobe koje se plaše pĉela.
TakoĊer u ovu hranilicu mogu da se stave pogaĉice ili kristalni šećer u bezpašnom periodu godine. Druga
polovina ovog elementa je zbjeg ĉija zapremina omogućava da u njega po potrebi moţe da se smjestiti oko 1,5 kg
pĉela. Ovaj zbjeg sa gornje strane pokriva ram na kojem je prikovano ţiĉano pletivo. Unutrašnjost zbjega
omogućava da se u njega moţe postaviti pogaĉica. Do pogaĉice pĉele imaju pristup kroz dva otvora od 50 mm.
Ima rješenja da se pogaĉica stavi direktno na satonoše ramova.
U dvomatiĉnom sistemu pĉelarenja uz pomoć dobrih rješenja ova tri elementa umnogome je olakšan rad na
pĉelinjaku. Ekonomiĉnost jednog pĉelinjaka ogleda se i u ukupnom radnom vremenu provedenom na obavljanju
svih poslova u toku kalendarske godine. Zbog toga sve aktivnosti oko ovog naĉina pĉelarenja treba što je moguće
više pojednostaviti. Time dobivamo jeftiniji gotov proizvod sa kojim moţemo konkurirati na trţištu.

KAKO I KADA FORMIRATI DVOMATIĈNA PĈELINJA DRUŠTVA

U prvoj mojoj knjizi u kojoj sam obradio dvomatiĉno pĉelarenje nije bilo detaljnog objašnjenja kako poĉeti
pĉelariti Odnosno formirati dvomatiĉno pĉelinje društvo. Tom poslu pĉelari koji to nisu radili prilaze sa rezervom i
sa zabrinutošću da li će u tome da uspiju. Zbog toga dobijam mnogo istih ili sliĉnih pitanja kao što je naslov ovog
dijela. Iz mog iskustva mogu reći da se dvomatiĉno pĉelinje društvo moţe formirati uvijek kada to vremenski
uvjeti dozvoljavaju odnosno kada je temperatura iznad 10°C.
Pri formiranju ovakvih pĉelinjih društava postoje dvije neizbjeţne varijante i to:
 da pri ovom formiranju izgubite pĉele izletnice iz gornjeg odnosno pomoćnog pĉelinjeg društva
 da pri ovom poslu u pomoćnim pĉelinjim društvima saĉuvate sve pĉele izletnice.

Naravno da je druga varijanta sa oĉuvanjem izletnica u svakom periodu kada su one potrebne dosta bolja.
Da bi ovo postigao pĉelar treba da prema svojim mogućnostima izabere jednu od varijanti:
 ako se dvomatiĉna košnica formira na jednom pĉelinjaku već u jesen pri pripremi pĉela za zimu treba
izabrati i zabiljeţiti koja će biti osnovna a koja pomoćna pĉelinja društva. Kada temperature padnu oko
nule i budemo sigurni da zima poĉinje i da pĉele neće izlijetali duţi period tada treba polako prenijeti
košnicu sa odabranim pomoćnim društvom i postavili je na krov košnice u kojoj je glavno pĉelinje
društvo. Zbog sigurnosti da ne doĊe do prevrtanja košnica treba postaviti na krov košnice teţi betonski
blok. Tada ne treba ništa drugo raditi. Period zimskog mirovanja pĉela do prvog proĉisnog izleta je
dovoljan da pĉele zaborave staro mjesto na kojem su zazimljene. Ovaj naĉin premještanja košnica na
manja rastojanja bez gubitka pĉela izletnica je najekonomiĉniji.
Prvih toplijih dana kada pĉele završe proĉisni izlet i smanji se izlet pĉela pravi je trenutak da se uradi
formiranje dvomatiĉnog pĉelinjeg društva. Pomjeri se pomoćna košnica ustranu. Sa košnice osnovnog pĉelinjeg
društva skine se poklopac i poklopna daska. Direktno na plodišni nastavak osnovnog pĉelinjeg društva postavi se
pripremljena razdjelna daska za dvomatiĉno pĉelarenje onog tipa za koju se pĉelar opredijelio. Poslije se skida
poklopac i poklopna daska sa pomoćnog pĉelinjeg društva. Odvaja se nastavak u kojem je plodište u tom trenutku
i direktno postavlja na postavljenu razdjelnu dasku na osnovno pĉelinje društvo. Novoformirano dvomatiĉno
društvo pokriva se sa poklopnom daskom i poklopcem. Ovaj posao najbolje je uraditi kada se dodaju prve
pogaĉice na kraju januara mjeseca da se košnica ne bi otvarala dva puta. Završetkom formiranja novog
dvomatiĉnog pĉelinjeg društva kao višak dijelova ostaje: podnjaĉa, poklopna daska i poklopac.
• drugi naĉin sa oĉuvanjem pĉela izletnica je moguće uraditi kada se pomoćna pĉelinja društva dovezu u
toku noći na odabranu lokaciju gdje se već nalaze osnovna pĉelinja društva. Ovo se moţe uvijek
uraditi kada pĉele već intenzivno rade ali te košnice trebaju biti dovezene sa udaljenost i najmanje 5
km i više. Sav postupak oko premještanja nastavaka sa pomoćnim pĉelinjim društvom je isti kao u
prethodnom sluĉaju.
• treći naĉin kao veoma prihvatljiv u praksi primjenjuje se na naĉin kada se i osnovna i pomoćna pĉelinja
društva dovezu na novu lokaciju koja je udaljena najmanje 5 km od mjesta odakle se dovoze. I u
ovom sluĉaju pri istovaru obiljeţena pomoćna pĉelinja društva postavljaju se na obiljeţena osnovna
društva. Kada se pĉele smire i naviknu na novu lokaciju moţe se na isti naĉin izvršiti postavljanje
pomoćnih pĉelinjih društava na osnova
• ĉetvrti naĉin je dobar i prihvatljiv u praksi kada se na jednom pašnom terenu koriste dvije do tri paše.
Pĉelinja društva se odaberu tako da osnovno i pomoćno pĉelinje društvo budu postavljeni jedno pored
drugog još u periodu zimovanja. U proljetnom razvoju svi poslovi se odvijaju kao oko jednomatiĉnih
pĉelinjih društava. Na samom poĉetku prve glavne paše pristupa se formiranju dvomatiĉnog pĉelinjeg
 društva. Pomoćno pĉelinje društvo pomjeri se sa svog postolja i stavi privremeno iza osnovnog, Tada
se košnica sa osnovnim pĉelinjim društvom pomjeri tako da ono doĊe na sredinu mjesta koje su do
tada zauzimale obje košnice. To se moţe uraditi i pri punom izletu pĉela iz košnica. Postupak dizanja
pomoćnog pĉelinjeg društva na osnovno je isti kao i kod ranije objašnjenih naĉina. Sve pĉele izletnice
iz obje košnice malo će se vrtiti oko novoformiranog dvomatiĉnog društva i ubrzo će pronaći ulaz u
nju. Sve pĉele izletnice iz pomoćnog pĉelinjeg društva biće bez problema prihvaćene u osnovno jer je
paša poĉela i pĉele unose hranu. Ako bi se ovo spajanje uradilo ranije nego se u prirodi pojavi jaĉe
medobranje moglo bi doći do pojave rojevnog nagona zbog veće koncentracije i nezaposlenosti pĉela u
osnovnom pĉelinjem društvu. Pravi je trenutak da se ovo radi kada kontrolna vaga pokaţe dnevni
unos viši od jednog kilograma.
Zavisno od potrebe i momenta za stvaranje dvomatiĉnih pĉelinjih društava autor je primjenjivao svaki od gore
navedenih naĉina. Svaki pĉelar koji se odluĉi da na svom pĉelinjaku pokuša primijeniti ovaj naĉin pĉelarenja treba
detaljno i potpuno isplanirati i razraditi sve poslove koje treba uraditi.

PRIPREMA PĈELA ZA ZIMU U DVOMATIĈNIM KOŠNICAMA

U ovom naĉinu pĉelarenja bez jakih zazimljenih pĉelinjih društava iduće godine nema zadovoljavajućih
rezultata. U ovom sistemu pĉelarenja pĉelar pojedinac ne bi trebao stalno eksperimentirati na pĉelinjaku. To
trebamo prepustiti nekom drugom tko ima više i bolje mogućnosti od nas. Ja sam to nekada radio a sada
primjenjujem samo dokazane gotove metode.
Svi poslovi oko pripreme pĉela za zimu odvijaju se kao kod jednomatiĉnih pĉelinjih društava. Znaĉi u svakom
pĉelinjem društvu potrebno je uraditi sve ranije navedene poslove na poĉetku kolovoza mjeseca. Razlika je samo
u metodu dopune vještaĉke hrane odnosno šećernog sirupa. U ovom naĉinu pĉelarenja postoji nekoliko naĉina
prihranjivanja pĉela a svaki pĉelar prema svojim mogućnostima neka koristi ili neka izabere za dalju primjenu
neku od navedenih sluĉajeva.
1) autor na svom pĉelinjaku ima ranije opisane modificirane hranilice zapremine od 4 litra. Konstrukcija
hranilice kao prostora za teĉnu i ĉvrstu hranu omogućuje da u nju pĉele mogu da uĊu i koriste hranu.
Dopunu hrane izvršim sa ĉetiri puta sipanja sirupa u toku ĉetiri noći. Nekada izmeĊu dva prva i dva druga
sipanja sirupa napravim pauzu od jedan ili dva dana zbog kvalitetnije prerade sirupa i raspodjele u saću od
strane pĉela. Ali nekada ovu pauzu i ne pravim. Prije poĉetka dopune hrane pĉelama osigura m prostor za
odlaganje unijete hrane odnosno nastavak sa praznim saćem i on se uvijek nalazi u tom momentu ispod
poklopne daske odnosno hranilice. Sav posao oko pronosa i djelomiĉne prerade sirupa urade pĉele iz gornjeg
odnosno pomoćnog pĉelinjeg društva. Kada u tom nastavku bude od 16 do 18 kg hrane kompletan nastavak
sa tom hranom dodajem direktno iznad plodišta osnovnog pĉelinjeg društva. Znaĉi pĉele osnovnog pĉelinjeg
društva na mom pĉelinjaku ne uĉestvuju u pronosu i poĉetnoj djelimiĉnoj preradi unijeto hrane. Ove pĉele
do kraja jeseni imaju dovoljno vremena da raspoloţivu hranu u potpunosti prerade i rasporede je najbolje
prema svojim potrebama.

Jedan od ranije pripremljenih i planiranih nastavaka pri tom novom rasporedu nastavaka diţe se na plodište
pomoćnog pĉelinjeg društva. Na isti naĉin poĉnem sa dopunom hrane za pomoćno pĉelinje društvo. MeĊutim,
dopuna hrane sada ide lakše jer su pĉele ranije sebi osigura le bogatu rezervu u plodišnom nastavku ispod.
Nekada kada je vrijeme pogodno dopunu hrane vršim u manjim koliĉinama sipanjem sirupa do dva litra. Kao što
je i ranije opisano za pomoćno pĉelinje društvo u toku zimskog perioda i proljetnog razvoja potrebno je i manje
hrane. Ja prakticiram da u ovom sluĉaju osiguram oko 15 kg hrane. Na osnovu mog dugogodišnjeg i iskustva ovaj
naĉin mi oduzima najmanje radnog vremena za dopunu hrane.
2) drugi naĉin koji pĉelari koriste je da istovremeno prihranjuju oba pĉelinja društva. Za oba pĉelinja društva
ugraĊene su manje hranilice od 0.7 l. U ovom sluĉaju pomoćno pĉelinje društvo se uvijek mora pomjeriti ili
dizati da bi se u donju hranilicu nasuo sirup. Ovo je naporan posao koji zahtijeva dosta više vremena i uvijek
uznemirava pĉele. Jedina prednost je to što pĉele kvalitetnije prerade dodatu hranu u manjim pojedinaĉnim
obrocima.
3) prihranjivanje oba pĉelinja društva moţe da se uradi tako da se za osnovno društvo ugradi hranilica na
principu spojenih posuda. U podnjaĉu se postavi modificirano limeno koritašce koje sa vanjske strane
podnjaĉe ima okrugli otvor u koji se postavi izvrnuta plastiĉna flaša zapremine po ţelji pĉelara. Sirup iz flaše
napuni koritašce a koliko pĉele uzimaju sirupa iz koritašca u košnici automatski se ono dopunjuje iz flaše
sistemom spojenih posuda. U ovom sluĉaju se mora obratiti posebna paţnja da se sirup ne prosipa i ne
izazove grabeţ na pĉelinjaku.
4) neki pĉelari pri istovremenom prihranjivanju oba pĉelinja društva koriste ram hranilicu u osnovnom društvu
a plastiĉnu hranilicu u pomoćnom pĉelinjem društvu. I ovdje je oteţano dodavanje sirupa jer se pĉele pri
osiguranju pristupa ram hranilici uzbunjuju i na taj naĉin oteţavaju ovaj posao. Ovo je posebno teško raditi
na pĉelinjaku sa većim brojem košnica.
5) dopunjene ramove sa hranom iz pomoćnog pĉelinjeg društva moguće je postepeno spuštati ispod u osnovno
a odozdo dizati ramove sa praznim saćem da ih pĉele pri prenosu sirupa dopunjuju. Ovaj naĉin oduzima
dosta vremena i postoji opasnost od grabeţi jer se obavlja u periodu kada se vrši dopuna sirupa a u tom
periodu najĉešće nema jaĉe paše.
6) naĉin prihranjivanja pĉela po sistemu izvrnute ĉaše u kojoj se nalazi voda. U plastiĉnu kantu se naspe
pripremljen sirup a kanta se poklopi sa svojim poklopcem na kojem je na sredini izbušen otvor preĉnika 50
mm. Na otvor je zalijepljena fina mreţica kroz koju ne moţe da curi sirup kada se kanta izvrne. Postupak
primjene je veoma prost. Popreĉno u odnosu na satonoše ramova postave se dvije letvice debljine 10 mm.
Na njih se u izvrnutom poloţaju postavi kanta sa pripremljenim sirupom. Kroz mreţicu pĉele dolaze do
sirupa i koriste ga. Poslije se stavi prazan nastavak tj. kanta sa sirupom dolazi u prostor praznog nastavka.
U ovom sluĉaju visina plastiĉne kante ne moţe biti veća od visine nastavka.

Slika br. 18A i 18 B prehranjivanje pčela sirupom sistemom “Kap po kap”

 Slika br. 19A i 19B Plastične hranilice zapremine 8 lit.

U ovom sluĉaju mogu se koristiti i dvije manje kante koje mogu da stanu u unutrašnjost nastavka. I veće
staklene tegle mogu da se koriste u ove svrhe. Ovaj naĉin moţe da se istovremeno primijeni i na osnovno i
pomoćno pĉelinje društvo, a istovremeno moţe da ima stimulativno dopunsku funkciju hrane jer pĉele
sporije prenose sirup dodat im na ovaj naĉin.
7) korištenje plastiĉnih hranilicu zapremine od 6 do 8 l je takoĊer olakšan naĉin dopune hrane. Takve hranilice
su dimenzija jednakih pribliţno unutrašnjim dimenzijama nastavaka. Konstruirane su na principu spojenih
posuda. Stavljaju se direktno na satonoše ramova. Pĉelama je omogućen pristup do sirupa u unutrašnjosti
hranilice. Ove hranilice su manjih visina pa se poslije njihovog stavljanja na satonoše pri pokrivanju košnice
mogu koristiti i polunastavci umjesto nastavaka. I ove hranilice mogu da se koriste u oba pĉelinja društva
istovremeno pri prihranjivanju. Svi nabrojani naĉini dopune hrane odnosno prihranjivanja trebaju po izboru
pĉelara da omoguće: brz, bezbjedan, siguran i ekonomiĉan sistem pĉelarenja. Ovdje se naroĉito misli na
eventualnu pojavu grabeţi. MeĊutim, u svim ovim naĉinima dopune hrane u većim koliĉinama grabeţ se
manje pojavljuje. Jer pĉele rjeĊe u toku dopune hrane odaju tajnu da rade na preradi hrane koju smo im
dodali. Kod dopune hrane više puta u manjim obrocima odnosno u manjim koliĉinama od 0,7 I prava je
glavobolja i ĉest uzrok nepoţeljne grabeţi na svom i okolnim pĉelinjacima. U dvomatiĉnom pĉelarenju
neprihvatljiv je u praksi ovaj naĉin dopune hrane u malim hranilicama. To vam je isto kao kad loţite vatru
izmeĊu nekoliko sloţenih sijena pa ih ĉuvate da se ne zapale.

MEDNA KAPA U PROSTORU PLODIŠTA KOŠNICE

U svakom prostoru gdje pĉele ţive bez pomoći ĉovjeka ili pod njegovim nadzorom one teţe da svoju hranu
odlaţu u saću iznad a leglo odgajaju ispod. Drugi je sluĉaj kada pĉele svoje leglo uvijek odgajaju u blizini ulaza u
prostor gdje se nalaze a hrana je odloţena što dalje od ulaza. Ovo je najĉešći sluĉaj u toku jeseni i ranog
proljetnog razvoja. Sva odloţena hrana koja se nalazi iznad legla u plodištu zove se medna kapa.
U košnicama koje imaju visoke ramove u prostoru plodišta na njima se nalazi i leglo i medna kapa. U takvim
košnicama uz bogatu rezervu hrane medna kapa moţe biti i koĉnica za brz i buran proljetni razvoj legla.
Cjelokupni prostor u kojem se nalazi leglo i medna kapa moţemo smatrati plodišnim prostorom jednog
pĉelinjeg društva. Pošto je takvo stanje u prirodnom staništu pĉela pribliţno takve uvjete treba da osigura i pĉelar
u suvremenim košnicama. Zbog toga mednoj kapi pĉelari trebaju posvetiti više paţnje. Ako ova ravnoteţa nije
ispunjena pĉele će se uvijek prvo potruditi da je uspostave a poslije da ozbiljnije kreću u druge aktivnosti. Ako u
ovom sluĉaju pokušate da prevarite pĉele prevari ćete sami sebe.
Kod košnica sa širokoniskim ramovima za proljetni i ljetni razvoj situacija je povoljnija. Promatrajući period
intenzivnog razvoja pĉelinjeg društva pred glavnu pašu moţe se primijetiti da je kvalitetna matica na nekim
ramovima zalegla oko 95% raspoloţivog saća a samo na dva ugla ispod satonoše nalazi se mali vijenac meda. Med
koji se nalazi u saću u ramovima prema boĉnim stranama plodišnog prostora ĉesto je koĉnica da se i u njima ne
nalazi pribliţno ovakva dobra zaleţenost. Da se to ne bi dešavalo u intenzivnom razvojnom periodu pĉelinjeg
društva najbolja je situacija da pĉelar planski osigura mednu kapu svakom pĉelinjem društvu. Medna kapa ima
pozitivan efekat na pĉelinje društvo u svakom periodu u toku godine.

Zavisno od poloţaja na kojem se nalazi medna kapa pĉelinje društvo razliĉito reagira:
• u jesenjem i zimskom periodu medna kapa predstavlja osnovnu rezervu hrane za biološke potrebe
pĉelinjeg društva u ovom periodu. Što je medna kapa bogatija sa hranom ona ujedno predstavlja i
bolju sigurnost za pĉelinje društvo. Pĉele se ne mogu prevariti ni u ovom sluĉaju. Pĉele sigurno znaju
koliko hrane imaju u košnici odnosno u mednoj kapi pa prema njoj i formiraju svoje klube u kasnom
jesenjem periodu. Osiguravanje bogate rezerve meda odnosno medne kape u augustu mjesecu
mnogostruko utiĉe na sve pozitivne aktivnosti u košnici. U ovom sluĉaju pĉele kao u prirodnom
staništu najbolje rasporede hranu. Autor najĉešće omogući pĉelama da rezervu hrane odloţe u jednom
LR nastavku.
•
Usmjeravanjem pĉela da to urade u jednom nastavku mora se uraditi odmah poslije zadnjeg vrcanja meda.
Ranije je objašnjeno da matica u periodu medobranja ima na raspolaganju jedan nastavak LR košnice. U njemu se
i nalazi manja koliĉina meda odnosno tanki vijenci meda ispod satonoša ramova.
A zašto je to tako?
To je period kada je još medišni nastavak iznad matiĉne rešetke pun meda. Dok se taj med nalazi u košnici
pĉele ga smatraju svojom hranom odnosno svojom mednom kapom. Njegovim vrcanjem pĉelinje društvo se
dovodi u stresnu situaciju. Odmah poslije rasporeda ramova za zimovanje i preostale hrane u nastavku gdje
pĉelama treba ponovo osigura ti mednu kapu autor poĉne sa dopunom hrane u kratkom periodu u većim
koliĉinama.

Slika broj 20 A,B,C.

Ako bi se napravila veća vremenska pauza bez medne kape od momenta vrcanja meda osjetno bi se smanjio
razvoj pĉelinjeg društva. Taj period je veoma vaţan jer se u njemu u najvećem postotku othranjuje leglo i legu
zimske pĉele. Znaĉi bez medne kape umanjio bi se ovaj razvoj a od njega umnogome zavisi: brojĉano sanje
kvalitetnih zimskih pĉela, od njih zavisi kvalitetno zimovanje. One su startna osnova za ponovno rano proljetno
othranjivanje novih generacija pĉela itd. Znaĉi ţivot pĉelinjeg društva je kao jedan spojeni lanac iz više karika. Ako
prekinemo ili oslabimo jednu kariku u lancu u njega više nismo sigurni. Tako je u ovom sluĉaju i kod pĉela.
Najĉešće i najveće greške pĉelari naprave u ovom periodu pripreme pĉelinjih društava za zimu. Zbog toga se i ţale
na jesenje probleme oko pĉela.
 • U ranom proljetnom periodu pred burni razvoj pĉelinjih društava medna kapa ima veoma pozitivnu ulogu.
U košnici se namjerno proizvede neprirodan poloţaj hrane da bi se pĉele dopunski zaposlile. Praktiĉno se
nastavak sa rezervom meda odnosno mednom kapom stavi ispod plodišnog nastavka i to krajem marta
mjeseca. Do ovog perioda u košnicama je gotovo završena smjena pĉela. Posto pĉele ne trpe hranu ispod
one se zaposle da tu hranu prenose u plodišni nastavak. A pošto je tada matica u punom zamahu svojih
aktivnosti većina te hrane biće upotrijebljena u ishranu legla a manja koliĉina biće odloţena u saće
odnosno stvaranje nove medne kape. Pĉele će to djelomiĉno i uraditi ali sa manjom rezervom hrane. To
nam i jeste glavni cilj u narednom proljetnom periodu da hranu pretvorimo u leglo odnosno pĉele. Znaci
da su pĉele i pĉelar osigura le tu hranu a sada ta hrana treba da nam osigura pĉele za predstojeće paše.
Ovo je vid tihog nadraţajnog prihranjivanja unutar košnice koji se odvija i na niţim temperaturama od
onih koje su potrebne za izlet pĉela iz košnice. Ovaj period je obiĉno sa dugim kišovitim danima koje
pĉele u košnici na ovaj naĉin iskoriste.

UsporeĊujući ostale vidove nadraţajnog stimuliranja pĉela za brţi razvoj koje sam dosad koristio na svojim
pĉelinjacima ovaj naĉin mi zahtijeva najmanje radnog vremena ali i daje najbolje rezultate. Što je i najveća
prednost matica u ovom periodu rijetko kada bude blokirana sa hranom. U primjeni standardnog nastavka LR kao
magazina hrane odnosno medne kape dobijaju se odliĉni rezultati u razvoju pĉelinjeg društva samo kada se on
postavi ispod plodišta, Tada pĉelama nije toliko vaţno da li su ramovi puni sa medom od satonoše do donje letvice
ramova. Njima je tada samo vaţno da što prije tu hranu prenesu u plodište ili u prostor iznad njega.
Problem se javlja kada magacin hrane treba da ispuni uvjete i ulogu medne kape iznad legla. Pĉele u tom
sluĉaju zahtijevaju da mi hrana bude što bliţe leglu odnosno da je što manji razmak izmeĊu gornje ivice legla u
plodištu i donjeg dijela saća u skladištu hrane u kojem se ona nalazi. Ako je ovaj razmak veliki onda medna kapa u
skladištu hrane nema pravu ulogu pa će pĉele prenositi hranu dole u plodište da bi sebi osigurale mednu kapu. Na
taj naĉin pĉele samostalno ograniĉavaju ili smanjuju prostor matici za polaganje jaja a to je suprotno našem
glavnom cilju. Zbog toga primjena normalnog nastavka LR košnice u funkciji medne kape iznad plodišta opravdava
se samo sa krcato punim nastavkom meda tj. 20 kg i više. Matiĉna rešetka izmeĊu plodišta i medne kape treba da
pravi što manje rastojanje. Zbog velike rezerve hrane u mednoj kapi iznad plodišta autor je pokušao da
primjenjuje normalan nastavak za skladište hrane ali je zbog nepraktiĉnosti ubrzo odustao. Glavni razlog
odustajanja bio je zbog teţine manipuliranja sa stalno prisutnom hranom u normalnom nastavku.
Neki napredniji pĉelari poĉeli su primjenjivati polunastavke za medišta ali i za stalno prisutnu mednu kapu.
Zbog toga sam na svoje pĉelinjake uz primjenu dvomatiĉnog sistema poĉeo postupnu primjenjivati polunastavke
za skladište hrane ĉija je visina 15 cm U dosadašnjoj praksi dokazano je da proljetni razvoj kada je on
najintenzivniji ne stagnira ni pri lošim vremenskim uvjetima ako je pĉelama na raspolaganju više od 10 kg hrane.
Ako je rezerva hrane manja tada pĉelinje društvo koĉi razvoj i kreće u stanje štednje hrane. U odabrani
polunastavak staje oko 12 kg hrane ako su poluramovi puni meda i kao takvi kad se primijene iznad plodišta
ispune potrebe medne kape. Sve manipulacije sa navedenim polu nastavkom punim hrane dosta je olakšan da li
on bio iznad ili ispod plodišnih ramova.
Obogaćene pogaĉice visokog kvaliteta na našim pĉelinjacima su dopunski stimulator pĉelinjih društava. Ja kod
pĉela na hrani ne štedim ali poslije ni pĉele ne štedim i ţalim na njihovom maksimalnom iskorištavanju.
U proljetnom intenzivnom razvoju medna kapa u plodišnim ramovima smeta i moţe se smatrati koĉnicom
normalnog razvoja kada je on najpotrebniji ali i pogodnim impulsom i stimulatorom prirodnog rojenja.
TakoĊer medna kapa je koĉnica normalnog razvoja pĉelinjeg društva i u kasnoljetnom razvoju odnosno u toku
kolovoza mjeseca kada je uzgoj zimskih pĉela veoma vaţan. Kada se pĉelama prepusti da one dopunom hrane za
zimu rano blokiraju plodišni prostor za uzgoj legla to se moţe smatrati pogubno za pĉelinje društvo. Ovdje pĉelari
prave velike greške.
Pĉele se u tom periodu poĉnu pripremati za zimu isto kao jedna organizirana porodica. Blokiranje plodišnog
prostora u kasno ljetnom periodu moţe se usporediti sa slijedećim primjerom. Kao pĉele
i porodica osiguravaju za zimu: ogrjev, hranu, odjeću, zimnicu i sve ostalo što je neophodno za sigurno
zimovanje. Što bi se desilo kada bi ta porodica sve navedeno smjestila u prostor jedne sobe gdje treba da ţivi i
obavlja sve potrebne aktivnosti. Što moţe domaćica te porodice u toj sobi da uradi pod takvim uvjetima da bi sebi
stvorila normalne uvjete za rad. A vi u periodu kad je to najpotrebnije svojim maticama ĉesto nenamjerno osigura
te skuĉene prostore. A zašto tako kada imaju druga bolja rješenja.

KASNO LJETNI RAZVOJ DVOMATIĈNIM PĈELINJIH DRUŠTAVA

Plodište proizvodnog i pomoćnog pĉelinjeg društva funkcioniraju posebno razdvojena Snelgrovom daskom.
Zavisno od njihove pripreme za zimovanje odnosno kasno ljetnog razvoja umnogome zavisi njihovo zimovanje i
proljetni razvoj. Nije potrebno rizikovati i zazimljavati slaba pĉelinja društva u nadi da će se izvući iz zime. Sva
pĉelinja društva koja su sumnjiva treba spojiti sa jakim ili ih rasformirati.
Ranije je navedeno da autor vrši dopunu hrane za zimovanje najĉešće odmah nakon posljednjeg vrcanja meda.
To je obiĉno u posljednjoj sedmici jula ili na samom poĉetku kolovoza . Dopuna hrane slijedi nakon drugog
detaljnog pregleda svih pĉelinjih društava, poĉetkom borbe sa varoom i svih pratećih poslova za dalji ljetni
razvitak pĉelinjih društava i sigurno zimovanje.
Ţurba za dopunom hrane slijedi zbog ponovnog osiguravanja medne kape koja utiĉe pozitivno na normalan rad
pĉelinjeg društva a što je u ovom periodu veoma vaţno zbog proizvodnje što većeg broja zimskih pĉela. Medna
kapa privremeno je uklonjena momentom oduzimanja meda za vrcanje iz nastavaka koji se nalazi iznad matiĉne
rešetke koja razdvaja plodište i mednu kapu. U tom momentu sa oduzimanjem meda pĉelinje društvo doţivljava
stres. Do tada su pĉele sav med iznad matiĉne rešetke smatrale svojim. Zbog toga je potrebno što ranije osigurati
ti pĉelama pribliţno iste uvjete koje su one imale prije vrcanja.
Veoma je vaţno da u toku cijelog kolovoza mjeseca matica ima dovoljno praznog saća za zalijeganje.
U ranijem periodu poslije vrcanja meda postavljao sam na plodište prazan nastavak u nadi da će pĉele u njega
da odlaţu dodati sirup. MeĊutim, pĉele su prvo prenosile sirup u prazno saće u plodištu i na njemu formirale
visoku mednu kapu i na taj naĉin pĉele su smanjile matici manevarski prostor. Zbog toga u toku kolovoza
mjeseca matica je polagala manje jaja iako je pĉelinje društvo imalo dosta hrane na raspolaganju. Kada bi pĉele
dopunile sav prostor u plodištu poslije bi odlagale sirup u dodato prazno saće.
Na kraju ljeta pĉelinja društva ne bi imala dovoljno pĉela sa kojima bi zazimila. Zbog toga sam poslije dopune
hrane za zimovanje morao uklanjati 2 do 3 rama puna meda iz plodišta i dizati ih iznad a na njihovo mjesto
spuštao sam ramove sa praznim saćem. Na taj naĉin matica je dodatno zapošljavana. Nakon ovog zahvata na
kraju ljeta u košnicama je bilo više pĉela nego ranijih godina iako su imale pribliţno iste uvjete .
MeĊutim, ovaj posao je zahtijevao dosta vremena posebno na velikim pĉelinjacima. Morao se obavljati u
periodu kada je bilo lako izazvati grabeţ na pĉelinjaku. Stalna zapaţanja aktivnosti pĉela u periodu medobranja
dovela su me do zakljuĉka da pĉele kada imaju rezervu meda odnosno zadovoljavajuću mednu kapu iznad matiĉne
rešetke ne prave bogatu zalihu u plodištu. U tom periodu u prisutnosti kvalitetne matice i velikog broja pĉela u
plodištu rezerve meda mogu se vidjeti samo u tankoj mednoj kapi i u gornjim uglovima na ramovima. Sva ostala
površina je iskorištena za leglo. Pribliţno takvo stanje trebalo je ostvariti u prvih dvadeset dana kolovoza
mjeseca.
Poslije ovog zakljuĉka eksperimentalno sam pokušao slijedeće:
• prije poĉetka dopune hrane postavljao sam privremeno matiĉnu rešetku iznad plodišta pomoćnog
pĉelinjeg društva i na nju sam stavljao nastavak sa praznim saćem u koji pĉele treba da odloţe dodati
sirup.
• poĉne se odmah sa dopunom hrane samo pomoćnom pĉelinjem društvu i to svaku noć u koliĉini od 3 do 4
l dok se ne osigura dovoljna koliĉina hrane
 Slika broj 21
• matica ispod matiĉne rešetke bude stimulirana i zalijeţe zadovoljavajuću površinu legla. Pĉele ne prenose
veću koliĉinu hrane dole ispod matiĉne rešetke i matica ne bude blokirana

• nakon 7 do 8 dana rotiram nastavke tako da napunjeni nastavak sa hranom sa vrha košnice spuštam na
mjesto iznad plodišta glavnog pĉelinjeg društva. Nastavak sa praznim saćem koji je bio na tom mjestu
diţem na vrh iznad matiĉne rešetke. Pri tome treba paziti da matica nije prišla u nastavak koji treba da
sada prenesem na vrh košnice. Pĉele pri toj rotaciji nastavaka ne uklanjam već ih samo dobro nadimim
• sljedećih 6 do 7 dana nastavim sa obilnom dopunom hrane kao i ranije.
• Poslije završetka dopune hrane uklanjam matiĉnu rešetku.

Na ovaj naĉin na poĉetku rujna mjeseca oba pĉelinja društva imaju svako oko 3 kg pĉela. Ovim sluĉajnim
postupkom riješio sam problem blokiranja matica u periodu kada ona treba da radi kao i u proljetnom intenzivnom
razvoju. Zbog toga sam na našim pĉelinjacima u posljednje vrijeme poĉeo da primjenjujem ovakav naĉin dopune
hrane za zimovanje. Kako leglo sazrijeva i legu se mlade pĉele više nije potrebno da matica polaţe dosta jaja zbog
iscrpljivanja i matice i pĉela na othranjivanju kasnog legla.
Pĉele do kraja rujna imaju dovoljno vremena da dodat u hranu prerade, rasporede po svojim nagonskim
osobinama i poklope je. Prema rasporedu hrane pĉele i formiraju svoje zimsko klube.
Autor ovom poslu poklanja isto paţnje kao i razvoju pĉelinjih društava za medobranje. Ali ovo je dobra osnova
za olakšan razvoj u proljetnom predpašnom periodu.
Postoji još jedan naĉin dopune hrane pĉelama za zimu u optimalnom roku. Ovaj naĉin autor koristi samo u
izuzetnim sluĉajevima a to zavisi od:
• duţine ljetne paše koja se nekad produţi i do polovine kolovoza
• vrste paše odnosno nektara koji pĉele sporije preraĊuju a taj med sporije i poklapaju
• ako se zbog nekih drugih okolnosti bude sprijeĉeno da se med poslije završetka paše ne moţe izvrcati već se
taj posao odloţi za period do polovine kolovoza ili kasnije

Primjena ovog postupka ne utiĉe da se kvaliteta meda pokvari kada se pĉele prihranjuju dok paša još traje. I to
je moguće. Ali samo u dvomatiĉnom sistemu pĉelarenja. Ovdje je isti cilj da se matici osigura dovoljno prostora
uz prisustvo mednih nastavaka sa medom i nastavka sa dopunjenom hranom za zimovanje pĉela.
U ovom sluĉaju privremeno su nam u jednoj dvomatiĉnoj košnici potrebne dvije matiĉne rešetke. Ovdje je
sluĉaj da se iznad oba plodišta odnosno matiĉne rešetke osigura medna kapa. Dok još paša traje postavi se iznad
pomoćnog pĉelinjeg društva matiĉna rešetka a na nju nastavak iz rezerve sa praznim saćem. Pošto pomoćno
pĉelinje društvo funkcionira kao posebna cjelina ono ni u kom sluĉaju ne moţe prenositi med u medišne nastavke
ispod. Dopuna hrane se obavlja u kratkom roku u većim koliĉinama kao i ranije dok se ne osigura dovoljna
koliĉina.
Pun nastavak sa hranom za zimovanje ostaje na tom mjestu sve do dana kada se vrca med. Uklanjanjem
najĉešće dva medišna nastavka za vrcanje od glavnog pĉelinjeg društva nastavak sa hranom za zimovanje iznad
pomoćnog pĉelinjeg društva spušta se bez odvajanja pĉela na plodište glavnog pĉelinjeg društva. Znaĉi glavno
pĉelinje društvo bude bez medne kape samo za period dok se ne izvrši zamjena nastavaka. U ovom sluĉaju uopće
nema prekida potrebnih uvjeta za normalan rad.
Poslije vrcanja meda vraća se na svako pomoćno pĉelinje društvo po jedan nastavak i postavlja preko matiĉne
rešetke. Ovaj posao se obavlja kasno naveĉer pošto je to bezpašni period. U toku noći pĉele će popraviti saće koje
je bilo na vrcanju i sljedeće veĉeri već se poĉinje sa dopunom hrane za pomoćno pĉelinje društvo.
Kao što se vidi pri posljednjem vrcanju meda odvaja se i jedan broj ramova sa starim i deformiranim saćem
koje se poslije pretapa. Na našim pĉelinjacima tada se odvaja oko 20 posto takvih ramova iz kompleta cijele
košnice.
Pĉelarima ostaje na raspolaganju da izloţene metode za primjenu na svojim pĉelinjacima izaberu a sve u
zavisnosti od raspoloţive opreme koju koriste.

PROLJETNI RAZVOJ DVOMATIĈNIH PĈELINJIH DRUŠTAVA

Poslije dopune hrane pĉelinja društva imaju na raspolaganju više od dva mjeseca da dodanu hranu kvalitetno
prerade, najekonomiĉnije rasporede i poklope. Kako se u plodištima poĉinje smanjivati koliĉina legla pĉele prema
tim uvjetima korigiraju raspored hrane za najpovoljniji poloţaj formiranja klubeta. Pri ovoj korekciji hrane matice
budu nadraţajno stimulirane da produţe polaganje jaja a posebno ako su mlade matice. To je period kada autor
na našim pĉelinjacima i vrši zamjenu matica a to je od polovine kolovoza pa nadalje. Svi ostali poslovi oko
pripreme pĉela za zimovanje do tog perioda su uglavnom završeni.
U ranom proljetnom razvoju pĉelinja društva ostaju u istom rasporedu sa nastavcima sve do poĉetka cvjetanja
voća odnosno dok ne poĉne jaĉi unos hrane iz prirode. Tada poĉinje opasnost da matica bude blokirana sa
stvaranjem duboke medne kape a što bi proizvelo ustavi janje razvoja pĉelinjih društava kada je to najpotrebnije,
to je period kada se matica i kompletno leglo nalazi u jednom nastavku koji je pun pĉela a ispod njega je prazan
plodišni nastavak.
Do tada se već po izletu pĉela primijeti da su donja odnosno proizvodna pĉelinja društva bolje razvijena. U
pribliţno tom periodu vrši se detaljan proljetni pregled svih pĉelinjih društava i od tada je dozvoljena korekcija
rasporeda ramova sa hranom i leglom. Ako je neka matica već blokirana sa hranom odnosno visokom mednom
kapom takvi ramovi se mogu prenijeti u donji nastavak a na to mjesto dodavati ramove sa satnim osnovama. Kod
jakih pĉelinjih društava u to vrijeme na našim pĉelinjacima već su puni plodišni nastavci sa pĉelama.
 Zbog privremenog izjednaĉavanja snage pomoćnog i proizvodnog pĉelinjeg društva autor u tom vremenu vrši
zamjenu mjesta plodišnih nastavaka proizvodnog i pomoćnog pĉelinjeg društva. Pri tome se ujedno izvrši rotacija
tih nastavaka za 180° jer je uoĉljivo da je leglo u tom periodu u 2/3 ramova prema izlazu iz košnice a 1/3 je
obiĉno nepremostiva medna kapa za maticu.
U ovom naĉinu pĉelarenja dozvoljena je zamjena mjesta plodištima zbog izjednaĉavanja snage pĉelinjih
društava. Ali se pri tome urade po redoslijedu još neki poslovi. U ovom sluĉaju mi većinu poslova radimo sa
nastavcima a samo manje korekcije sa pojedinaĉnim ramovima. Ovakav naĉin rada manipulacije sa kompletnim
nastavcima slijedi samo poslije detaljnog proljetnog pregleda pa do posljednjeg vrcanja meda.

Zamjena mjesta plodišta odvija se na slijedeći naĉin:

• skine se poklopac i poklopna daska i postavi na ravan teren u blizini košnice. Za ovaj posao nam je potreban
još jedan rezervni poklopac ili poklopna daska.
• skinuti pomoćno pĉelinje društvo i privremeno ga postaviti na jedan poklopac. Na njega postaviti prazan
nastavak koji je do tada bio ispod tog plodišta.
• na drugi pripremljeni poklopac privremeno postaviti cijeli sadrţaj osnovnog pĉelinjeg društva. Znaĉi sve se
uklanja do podnjaĉe
• sada se na podnjaĉi postavlja pomoćno pĉelinje društvo ali tako da se plodišni nastavak sa maticom i leglom
postavi na podnjaĉu. U tom periodu već ima pĉela koje ne mogu da stanu u jedan nastavak.
• na plodišni nastavak postavlja se nastavak sa praznim saćem. U njeg se prenese 1 do 2 rama sa leglom iz
donjeg nastavka a na njihovo mjesto se postave ramovi sa ugraĊenim satnim osnovama
• po redoslijedu sada dolazi Snelgrova razdjelna daska a na nju plodišni nastavak sa cjelokupnim sadrţajem legla
pĉelinjeg društva
• i ovdje se iznad plodišnog nastavka postavlja nastavak sa praznim saćem i u njeg se podigne 1 do 2 rama sa
leglom
 Matice uskoro napuste prvi a preĊu gore u drugi nastavak. Na njihov prelazak utiĉe: sve manje prostora za
zalijeganje u prvom nastavku, u drugom nastavku povećava se broj mladih pĉela a u njemu se nalazi po dva
prenesena rama sa leglom. Sada u takvoj situaciji matice imaju dovoljno prostora za polaganje jaja. To je period
maksimalnog intenzivnog razvoja.
Pri postavljanju plodišnih nastavaka po novom rasporedu oni se ujedno okreću za 180° i na taj naĉin dodatno
stimulira pĉele na prenos hrane iz prostora gdje ona sada smeta. Zbog uoĉljivo brţeg razvoja osnovnog pĉelinjeg
društva u odnosu na pomoćno, cilj ove rotacije plodišta je da se izjednaĉe pĉelinja društva. Jaĉe pĉelinje društvo
je sada iznad Snelgrove daske i ono će da ostane bez svojih izletnica ĉiji je broj veći nego što će da prihvati
izletnica iz do tada pomoćnog pĉelinjeg društva. Donje društvo naletom većeg broja pĉela izletnica poĉinje se brţe
razvijati i nakon desetak dana oba pĉelinja društva će biti pribliţno iste jaĉine.
Od 10 do 12 dana poslije ranije rotacije nastavaka maticu treba ograniĉiti na prostor od jednog nastavka. Do
tada je ona zalegla dovoljno legla da će do poĉetka bagremove paše košnica biti krcata pĉelama. Taj period je
najĉešće desetak dana pred poĉetak bagremove paše.
U nastavcima sa leglom koje su matice napustile poslije ranije rotacije sve je leglo poklopljeno. Sada je veoma
vaţno zadrţati radno raspoloţenje kod pĉela. Pri svakoj navedenoj rotaciji nastavaka u ovom periodu pĉelama se
dodaju satne osnove na dogradnju. Tako i sada pri posljednjoj rotaciji ali u ovom sluĉaju se dodaje još jedan
medišni nastavak. Ovo je i posljednji raspored plodišnih nastavaka.
U ovom naĉinu dvomatiĉnog pĉelarenja koji je primijenjen na našim pĉelinjacima plodišta se nalaze u prvom
nastavku na podnjaĉi i u posljednjem nastavku ispod poklopca. IzmeĊu njih su medišni nastavci kojih je po potrebi
od 2 do 3.
Pri rotaciji i novom rasporedu nastavaka u svakoj dvomatiĉnoj košnici procjenjuje se po zaposjednutosti
pĉelama da li je potrebno u tom momentu ostaviti dva medišna nastavka ili izmeĊu njih dodati i treći. Ustvari u
dva nastavka u kojem se nalazi poklopljeno zrelo leglo do poĉetka bagremove paše sve leglo će se izleći i ostaće
prazno saće.

Novi raspored nastavaka najĉešće se radi već na terenu na paši uljane repice i njihov raspored je najĉešće
sljedeći:
• na podnjaĉi u jednom nastavku je plodište a u njemu je najviše nepoklopljenog legla i matica
• na plodište se postavlja uokvirena matiĉna rešetka sa izlazom za pĉele na njenom ramu
• na matiĉnu rešetku se postavlja nastavak sa poklopljenim leglom
• ako je u košnici puno pĉela dodaje se nastavak u kojem su naizmjeniĉno rasporeĊeni ramovi sa
izgraĊenim saćem i satnim osnovama
• ako za takvim nastavkom u tom momentu nema potrebe onda se kao treći nastavak dodaje nastavak u
kojem je preostalo zrelo leglo iz pomoćnog pĉelinjeg društva
• po redoslijedu sada sa postavlja Snelgrova razdjelna daska a na nju se diţe pomoćno plodište u jednom
nastavku sa maticom, poklopna daska i poklopac
• medišni nastavak po potrebi naknadno se dodaje izmeĊu ranije dodata dva medišna nastavka
U periodu pogodnog proljeća jaka pĉelinja društva sakupe i neke rezerve meda koje iz medišnih nastavaka
treba ukloniti ali na samom poĉetku bagremove paše. Ovo se treba uraditi zbog proizvodnje što kvalitetnijeg
bagremovog meda. Na voćnoj paši, paši uljane repice, ţestike, mrtve koprive, maslaĉka pĉele sakupe zavidne
koliĉine meda koje treba ili izvrcati ili oduzeti sa ramovima i dodati u košnice koje se ne prevoze na pašu a ostaju
u baznom pĉelinjaku.

DVOMATIĈNA PĈELINJA DRUŠTVA U KOŠNICAMA LR NA POĈETKU BAGREMOVE PAŠE

Razvoj pĉelinjih društava za neku pašu treba prilagoditi njenom poĉetku. Svi poslovi do tada trebaju se
obavljati u tom cilju. Od tada svi poslovi se obavljaju u cilju medobranja odnosno što bolje zaposlenosti pĉela na
iskorištavanju predstojeće paše. To se mnogo lakše postiţe sa dvomatiĉnim pĉelinjim društvom. U tom periodu u
praksi se mogu pojaviti dvije situacije i to:
• glavno pĉelinje društvo se samostalno razvilo da je ono krcato pĉelama odnosno da broji oko 70000 pĉela.
To je biološki optimum pĉelinjeg društva koje moţe dobro iskoristiti pašu u prvim danima njenog trajanja.
Ovoliko brojĉano stanje proizlazi iz svih objašnjenih aktivnosti u razvoju i kompletiranju dva nastavka zrelog
legla u prostoru proizvodnog pĉelinjeg društva. Pomoćno pĉelinje društvo tada nastavlja da radi samostalno
jedan period.

• glavno pĉelinje društvo nije se dovoljno razvilo da je u njemu optimalan broj pĉela pa ga je potrebno
pojaĉati sa pĉelama iz pomoćnog pĉelinjeg društva. Pojaĉavanje sa pĉelama sakupljaĉicama obavlja se tek
kad poĉne osjetan unos nektara.
Ovu procjenu mora uraditi sam pĉelar a za to treba bogato iskustvo. MeĊutim, najmanje ćete pogriješiti ako jako
pĉelinje društvo još više pojaĉate. Shodno njegovom brojĉanom stanju morate mu i osigura ti sve neophodne
uvjete za ţivot i rad. U praksi se rijetko dešava da u izuzetnim godinama kada je proljeće pogodno pa pĉele
iskoriste dosta razvojne paše. Zbog toga ću drugi naĉin objasniti kao najĉešću situaciju u praktiĉnom pĉelarenju.
 Slika br. 23

1. Na podnjaĉi ostaje plodišni nastavak osnovnog pĉelinjeg društva a na njega se stavlja uokvirena matiĉna
rešetka na kojoj ima otvor za izlaz, pĉela iz medišta. U tom nastavku matica treba da ima dosta prostora za
polaganje jaja a u njemu treba tada da ima manja koliĉina meda odnosno što tanja medna kapa. Ovo se radi sa
ciljem jer nam pĉele trebaju i za drugu pašu.
2. Na matiĉnu rešetku se stavljaju medišni nastavci sa izgraĊenim saćem. Znaĉi tri medišna nastavka odnosno
dovoljno prostora za odlaganje nektara i smještaj pĉela. Kada se u tom periodu pĉelama doda toliko praznog
saća ono pĉelama daje upozorenje odnosno odašilja feromone praznog saća. Na to pĉele reagiraju sa njihovim
razmišljanjem “Nas je mnogo, praznog saća je mnogo a paša poĉinje. Moramo za nas sakupiti mnogo hrane.
Imamo sve na raspolaganju. Ne budemo li tako radile uginućemo .
3. Na medišne nastavke postavlja se Snelgrova razdjelna daska. Na otvoreno jedno lijeto na njoj pĉele i dalje
komuniciraju.
4. Pomoćno pĉelinje društvo ostaje najĉešće u posljednjem nastavku ispod poklopne daske.

Slika broj 24
 Došao je pravi trenutak da se ulaz na podnjaĉi košnice maksimalno proširi. Ako pĉelar posjeduje pĉelarsku vagu
na pĉelinjaku ona mu je najbolji orijentir kada treba preusmjeriti pĉele iz pomoćnog pĉelinjeg društva u zajedniĉko
medište.

PREUSMJERAVANJE PČELA SA SNELGROVOM RAZDJELNOM DASKOM

Konstrukcijsko rješenje Snelgrove daske u ovom sluĉaju ima zadatak da oduzme pĉele izletnice iz pomoćnog
pĉelinjeg društva i preusmjeri ih u sakupljaĉku pomoć u zajedniĉko medište koje je uvijek ispod razdjelne daske.

Slika br. 25

Do tog momenta pĉele iz pomoćnog pĉelinjeg društva izlijeću na izlaz L1. Svi ostali otvori za izlaz pĉela na
razdjelnoj dasci su zatvoreni. Autor za zatvaranje ovih izlaza redovno koristi pripremljene komadiće tvrde spuţve.
Spuţva je najpogodnija zbog olakšanog postavljanja i vaĊenja.

PRVO PREUSMJERAVANJE PČELA

Kada pĉelar procijeni da je pravi trenutak za preusmjeravanje pĉela to moţe da uradi veoma lako jer mu za taj
posao ne treba dosta vremena. Postupak se sastoji u sljedećem:
• otvoriti ljeto L2 a zatvoriti lijeto L1
• odmah otvoriti i lijeto L3
Nakon ovog postupka u cjelokupnoj košnici odvija se bez zastoja reorganizacija rada. Sve pĉele izletnice iz
pomoćnog pĉelinjeg društva izletiće na pašu kroz novootvoreni izlaz L3. Na taj izlaz sve pĉele izletnice napustiće
pomoćno pĉelinje društvo i pri tome se neće potruditi da zapamte njegovu poziciju. One su nauĉile da se pri
povratku sa paše sluţe lijetom L1. Sve pĉele koje se vraćaju sa paše pronaćiće zatvoreno lijeto L1. ali će ubrzo
pronaći otvoreno lijeto L2 koje se nalazi niţe za 3 mm ispod lijeta L1. Bez velike guţve zbog ove prevare pĉela one
nastavljaju normalno da rade. Nektar koji donose pĉele odlaţu u prvi nastavak ispod pregradne daske. Kroz duplu
ţiĉanu mreţu pĉele osjećaju svoju maticu i svoje sestre pĉele iznad ţiĉane mreţe. Pošto je paša u toku ne dolazi
uopće do tuĉe pĉela pri spajanju. Poslije nekog perioda plodište pomoćnog pĉelinjeg društva ostane potpuno bez
pĉela izletnica. U njemu ostanu samo najmlaĊe kućne pĉele. Ali ţivot treba nastaviti. Postojeće leglo treba hraniti.
Za to treba osigurati uvjete. Tada mlade kućne pĉele postepeno poĉinju izlijetati na izlaz L3. ali se kroz njega i
vraćati u košnicu. Pošto te pĉele najĉešće izlijeću iz košnice prvi put one i ne znaju za drugi izlaz. U poĉetku se
moţe primijetiti izlijetanje samo manjeg broja pĉela. Ali svaki dan njihov izlet postaje masovniji. Ali se u prostoru
pomoćnog plodišta legu nove generacije pĉela i ono se stalno puni.

DRUGO PREUSMJERAVANJE PČELA

Kako paša odmiĉe zbog izraĊivanja pĉela u proizvodnom pĉelinjem društvu primijeti se i smanjivanje njihovog
broja. To se moţe uoĉiti na ulazima u košnicu. Drugo preusmjeravanje pĉela sastoji se od sliĉnog postupka a po
sljedećem redoslijedu:
• zatvori se lijeto L3 a otvori lijeto L4
• na zadnjoj strani Snelgrova razdjelne daske otvori se lijeto L5
• odmah se zatvori i lijeto L2. na koje su do sada komunicirale pĉele sakupljaĉice. U tom momentu njih je
dosta manji broj zbog izraĊivanja i uginuća. Kada se zatvori ovo lijeto pĉele se sakupljaju oko njega ali
ubrzo pronaĊu otvoreno lijeto L4. i na njega se navikavaju komunicirati. Ovim postupkom ponovo se
rasterećuje plodište pomoćnog pĉelinjeg društva. Na razliĉitim pašama gubitak pĉela je razliĉit. Na
primjeru bagremove paše autor redovno vrši dva puta preusmjeravanje pĉela zbog ovih gubitaka. Prvo na
poĉetku paše i drugo vršim na 3 do 4 dana prije završetka paše. Ovim preusmjeravanjem oduzme se
manji broj pĉela a to je teţinski oko jedan kilogram.

Pomoć pĉela sakupljaĉica u ovom momentu ima dva cilja:

• da pomogne dopunu medišnih nastavaka
• da pomogne sazrijevanju i poklapanju meda sve do vrcanja

Uz veći broj pĉela u medištu u tom periodu proces sazrijevanja meda odvija se brţe ali se dobije i kvalitetniji med

.
TREĆE PREUSMJERAVANJE PČELA

Ovo preusmjeravanje pĉela obiĉno se primjenjuje na samom poĉetku neke druge paše a zavisno od terena gdje
se pĉelinjak nalazi. Na našim pĉelinjacima ovo preusmjeravanje pĉela vršim na poĉetku lipove paše. Postupak
preusmjeravanja pĉela u ovom sluĉaju odvija se zatvaranjem lijetaa L5 a otvaranjem lijeta L6. Na isti naĉin pĉele
pri povratku sa paše ulaze u zajedniĉko medište. Odmah se otvara i lijeto L1. za mlade pĉele koje treba da prvi
put poĉnu da izlijeću iz pomoćnih pĉelinjih društava. Tada se zatvara i lijeto L4.

Redoslijed preusmjeravanja pĉela u ovom sluĉaju odvija se u suprotnom smjeru kazaljke na satu. Naravno da
svaki pĉelar koji usvoji ovaj sistem pĉelarenja moţe da usvoji i drugi redoslijed preusmjeravanja pĉela.
Zavisno od potrebe odnosno uvjeta pĉelarenja ovisi i ukupan broj ovih preusmjeravanja. U sluĉaju intenzivnog
selećeg pĉelarenja ovaj broj je veći. Autor prosjeĉno u toku intenzivnih paša preusmijerava pĉele 4 do 5 puta.
Cilj svega što se radi je odrţavati pĉelinja društva na pribliţno konstantnom brojĉanom stanju od poĉetka prve pa
do kraja medobranja. Iz bogatog pĉelarskog iskustva mogu da iznesem sljedeću konstataciju:
• na poĉetku svake paše pĉelar ne moţe znati hoće li ona biti slabija ili bogatija
• pĉelar ne moţe toĉno znati koliko će ta paša trajati. Nekada duţina iste paše moţe da traje po sedmicu
dana više ili manje
• jednu vrstu paše seleći pĉelari mogu da koriste na dva mjesta tj. u niţim i višim predjelima. To je
takozvana razvuĉena paša.
Pĉelari ĉija je osnovna proizvodnja med na ovo trebaju obratiti paţnju a sve u cilju što boljeg zaposlenja pĉela
odnosno ostvarivanja visokih prinosa na pĉelinjaku. I svaki drugi naĉin rada koji vodi prema ostvarivanju visokih
prinosa pĉelari trebaju primjenjivati. Jer samo na taj naĉin pĉelarenje postaje ekonomski opravdano.
 EKONOMIĈNOST PĈELARSKE PROIZVODNJE SA DVOMATIĈNIM PĈELINJIM
DRUŠTVIMA

Ne budite u zabludi da sve ranije napisano moţe da se uradi i primijeni bez vašeg znanja koje treba da se
praktiĉno primijeni na pĉelinjacima a ne u praznim i dugo iscrpljujućim pĉelarskim razgovorima i sastancima. Ali
vam sa sigurnošću mogu garantirati da dok budem pĉelario nikada više neću pĉelariti sa jednomatiĉnim sistemom.
Mnogi će se upitati: A zašto? Neki se vjerojatno neće sloţiti sa mojim zakljuĉkom. Nije mi namjera da uporno
predlaţem samo ovaj naĉin pĉelarenja. Meni uvijek sluţe za primjer oni pĉelari koji pod istim: pašnim, klimatskim,
tehnološkim itd. uvjetima postiţu bar za nijansu bolje prinose. Prema tim rezultatima uvijek treba teţiti pa i uzgo-
ju pĉela i njihovom iskorištavanju.
Zbog još slikovitijeg usporeĊivanja sa jednim pĉelinjakom uzeću za primjer jedno poljoprivredno dobro koje
posjeduje oko 300 ha obradivog zemljišta za proizvodnju kukuruza i jedan pĉelinjak sa 100 košnica u
dvomatiĉnom sistemu pĉelarenja.
• priprema zemljišta za sijanje odnosno oranje treba da se uradi u optimalnom roku dok to vremenski uvjeti
odgovaraju za oko 10 dana kao što traje i bagremova paša. Pretpostavimo da na tolikom pašnom terenu treba i
pĉelinjak od 100 košnica da iskorištava pašu.
• ako poljoprivredno dobro posjeduje traktore veće snage koji vuku 4 do 5 plugova za oranje navedene površine
zemljišta biće potrebno manje radnih dana nego kada taj posao treba uraditi sa manjim traktorima koji vuku 1
ili 2 pluga. Tako vam je sa jakim i slabim pĉelinjim društvima.
• ako promatramo sa uštedom u: radnom vremenu, potrošnji goriva, fiziĉkom umaranju, potrebnom broju vozaĉa
korištenih traktora, novĉanim sredstvima za nabavku potrebne mehanizacije prednost je uvijek na strani jaĉe
mehanizacije sa kojom treba uraditi neki posao u odnosu na slabiju. Iako je i u pĉelarstvu. Jaka pĉelinja
društva u dobrim pašnim uvjetima mogu mnogo više da urade nego srednje jaka i nepripremljena pĉelinja
društva.
• sa slabim pĉelinjim društvima teško je pĉelariti kao što je teško upravljati sa malom poljoprivrednom mašinom
kao na primjer malim traktorom.
• dnevni uĉinci velikih traktora mogu se uporediti sa dnevnim unosom jakih dvomatiĉnih pĉelinjih društava. U
toku mog dosadašnjeg pĉelarenja doţivio sam maksimalni dnevni unos nektara na bagremovoj paši 12,6 kg. U
dostupnoj literaturi mogu se pronaći podaci i sa većim dnevnim unosima.

Za svaku predstojeću pašu trebamo se pripremati kao da će ona biti najbolja do sada. Nektar u cvijetu ne moţe
da ĉeka. Njega treba sakupiti u tom optimalnom periodu. Sada ponovo postavite sebi pitanje: "A što u takvim
pašnim uvjetima mogu da urade slaba i srednje jaka pĉelinja društva; Dobru mednu godinu treba dugo ĉekati.
Kada je ne iskoristite još duţe ćete da se kajete.
Da bi pĉelarstvo bilo uvijek ekonomski isplativo na amaterskim a posebno na komercijalnim pĉelinjacima
potrebno je obuĉiti se i steĉeno znanje primijeniti na proizvodnji svih pĉelinjih proizvoda. Kao i u svim drugim
granama privrede tako i u pĉelarstvu potrebno se je usko specijalizirati za sliĉne proizvodnje.
Svaka specifiĉna proizvodnja zahtijeva i specifiĉnu opremu za koju pĉelar treba biti osposobljen za korištenje.
Vaš autor se usko specijalizirao za uzgoj matica i proizvodnju matiĉne mlijeĉi. Obje ove proizvodnje zahtijevaju
sliĉnu opremu u procesu proizvodnje što je najvaţnije zbog maksimalnog iskorištenja opreme i pĉela kao i
povećanjem proizvodnje nabavljena oprema nam postaje veoma jeftina koja se kroz gotove proizvode brzo isplati.
Zbog ekonomiĉnosti vaše pĉelarske proizvodnje pored ranije navedene koju autor koristi moţete paralelno
struĉno se usavršiti za: proizvodnju meda i sakupljanje polenovog praha, proizvodnja paketnih rojeva i meda u
saću. Sva ova i druga proizvodnja nije isplativa bez stalne selekcije u proizvodnim pogonima odnosno
pĉelinjacima.
Drugi slikoviti primjer ekonomske opravdanosti proizvodnje što više razliĉitih pĉelinjih proizvoda moţemo
usporediti i sa ovim sluĉajem. Ako poljoprivredni proizvoĊaĉ kupi traktor sa kojim će u toku godine uzorati samo
oko 7 ha zemljišta i poslije ga parkirati u garaţu mogu uporediti sa jednim pĉelinjakom koji se koristi za
proizvodnju meda.
Ako poljoprivrednik svoj traktor koristi pored oranja i za druge poslove kao npr: tanjiranje, sijanje, frezanje,
košenje trave i moţe se navesti ĉitav niz eksploatacije traktora sa prikljuĉnim mašinama. Ovo se moţe uporediti
sa predlaganom više razliĉitom pĉelarskom proizvodnjom.
Naravno da na ekonomiĉnost pĉelarske proizvodnje utiĉu i neki drugi faktori o kojim će biti pisano na drugom
mjestu u ovoj knjizi.

SELIDBA PĈELINJAKA

Prevoz pĉelinjih društava na paše spada u najteţe poslove u pĉelarstvu. Posao oko pĉela mora se najozbiljnije
isplanirati a kasnije i odvijati po tom planu. Svi poslovi u toku provoza
obavljaju se ili kasno naveĉer ili rano ujutro.
Pronalaţenje pašnih terena treba se uraditi prije a osigurani
teren mora ispunjavati sljedeće uvjete :
• put do mjesta za postavljanje košnica na novoizabranoj lokaciji treba da bude tvrd i da se njim moţe
uvijek doći i izaći. Ovdje posebno mislim na period kada nekoliko dana pada kiša a vi zbog nekih okolnosti
trebate seliti pĉelinjak sa tog terena.
• mjesto na koje će se doseliti pĉelinjak po mogućnosti treba da je što ravniji. U ovom sluĉaju nepogodan
je teren koji se ĉesto ore ali je pogodan teren: dugogodišnjih livada, voćnjaka, pogodna mjesta u
dvorištima itd.
• po mogućnosti pĉelinjak postaviti u blizini ĉistih potoka zbog snabdijevanja pĉela vodom. Ali se treba
raspitati kod obliţnjeg stanovništva da li nivo vode u potoku u sluĉaju jakih kiša ne naraste toliko da
poplavi okolno zemljište. Neki nepromišljeni pĉelari zbog ovog su ostali bez svojih pĉelinjaka
• suradnja sa pĉelarima u tom kraju ne smije izostati. Ĉesto će vam dobro doći u pronalaţenju pogodnih
terena
• prijavljivanje kod općinskog udruţenja pĉelara ili nadleţne institucije koja prati ovu oblast mora se uraditi
prije nego se pĉelinjak doseli. Po njihovom zahtjevu i uputstvu pĉelar koji treba doseliti svoj pĉelinjak na
njihovu teritoriju treba pripremiti i ispuniti sve uvjete koje su propisalo nadleţne ustanove
• dobro je da u neposrednoj blizini ima neko da stanuje odnosno da ima zidani objekat ako treba vrcati
med na tom mjestu
• pĉelinjak treba doseliti u blizinu paše da pĉele ne lete daleko od nje
• ako u blizini ima brdovitog terena na kojem se nalazi paša košnice treba postaviti na pogodno mjesto
ispod brda
• pĉelinjak postaviti tako da što manje smeta: drugim pĉelarima okolnom stanovništvu, ţivotinjama,
pješacima koji prolaze putem pored pĉelinjaka
• teren na koji treba doseliti pĉelinjak treba ranije pripremiti odnosno pokositi travu, ako ima mladog
rastinja treba ga isjeći da se lako moţe kretati po terenu
• ako pĉelar ima mogućnosti i prije doseljenja treba postaviti privremena postolja. Time sebi dosta olakšava
a posebno ako pĉele istovara u toku noći
• na rezervirano mjesto treba postaviti tablu na kojoj imaju svi podaci o pĉelaru. U ovom sluĉaju drugi
pĉelari nemaju pravo postaviti na to mjesto svoje košnice
• suradnja sa pĉelarima koji imaju stacionirane pĉelinjake na tom terenu treba da je korektna
• potruditi se da teren gdje će se doseliti pĉelinjak ne bude preopterećen sa brojem košnica. U tom sluĉaju
umnogome se smanjuju prinosi sa paše.
 Iz izloţenog se moţe zakljuĉiti da izbor lokacije nije jednostavan posao kao što to neki pĉelari misle. Oni selidbu
košnica još zamišljaju da ih natovare na svoja vozila i gdje se to njima svidi da ih tamo ostave ne pitajući nikog.
Obiĉno ovi pĉelari uvijek izazovu neki problem. Oni na ovaj naĉin prave problem i pĉelarima koji za selidbu pĉela
osiguraju sve uvjete koji su ranije objašnjeni.

Priprema pĉelinjaka obiĉno se odvija postepeno još dok se obavljaju posljednji poslovi pred poĉetak paše. U te
poslove obiĉno spada:
• dodavanje dovoljnog broja medišnih nastavaka na sve košnice koje će se seliti a srazmjerno njihovoj
snazi
• pripremi se sav pribor koji je potreban za selidbu i za eventualne poslove na mjestu gdje se pĉelinjak
doseli
• ako se pĉelinjak utovara i istovara iz vozila na vrijeme treba ugovoriti potreban broj radnika za ovaj
posao. U posljednje vrijeme sve se više prelazi na mehamzovano obavljanje ovih poslova da bi se ljudski
rad što manje koristio
• uvezati sve košnice odnosno sve njihove elemente u jednu cjelinu
• ne zaboraviti u svim košnicama osigura ti dobru ventilaciju.
Zbog nje se u transportu najĉešće uguše najjaĉa pĉelinja društva
• problem zatvaranja i otvaranja ulaza u košnicu treba riješiti na najprostiji naĉin. Ovim morate osigura ti
da pĉele ne mogu da izlaze pri utovaru i transportu jer zbog toga se obiĉno pojave neplanirani problemi
Utovar košnica u vozila treba poĉeti kada se sve pĉele vrate sa paše. Redovno se dešava da neka pĉelinja
društva prestaju ranije, sa posljednjim izletima na pašu a neka kasnije. Zbog toga se treba pridrţavati sljedećeg
redosljeda.
• na brzinu zatvoriti ulaz u košnicu iz koje vise ne izlijeću pĉele i odmah je nositi u vozilo. Tako po redu
uraditi i sa sljedećim košnicama iz kojih pĉele više ne izlijeću
• u ovom sluĉaju na svojim mjestima ostaviti one košnice u koje se pĉele još vraćaju sa paše. U njih će se
vratiti i nešto pĉela iz košnica koje smo već sklonili a koje su se duţe zadrţale u prirodi

Slika br. 29 Pregled pčelinjih društava ugrađenih u prikolicu

• ako je radno osoblje sposobno i izvjeţbano za ovaj posao moţe se na brzinu pripremiti i utovariti poneku
košnicu u koju se još sve pĉele nisu vratile. Ima pĉelinjih društava ĉije se pĉele vraćaju sa paše i po
mraku. Takve košnice ostaviti za utovar zadnje.
• za košnice koje se posljednje utovaraju mora se dodatno i pripremiti. I po crnom mraku na njihovoj
poletaljci je dosta pĉela a posebno ako su dnevne temperature visoke. Ranije pripremiti prskalicu sa
vodom kojom treba na prekide prskati na poletaljku i na taj naĉin izazvati vještaĉku kišu. Većina tih pĉela
se postepeno i povlaĉi u košnicu ali uvijek poneka ostane sa strane košnice. Nikada se ne moţe svaka
 pĉela zatvoriti kada se pri višim temperaturama naveĉer utovaraju košnice. Kada je temperatura niţa
onda je to mnogo lakše i brţe uraditi.
• na vrijeme treba osigurati prenosne lampe za sluĉaj ako se sa utovarom zakasni do kasno u noć.
• na velikim komercijalnim pĉelinjacima sa transportom pĉela se poĉne ranije dok još pĉele lete. Na svakih
deset košnica ostavi se po jedna slabija košnica da se u nju sakupe sve preostale pĉele koje se vraćaju sa
paše kasnije. Na njih se postave sakupljaĉi pĉela koji omoguće pĉelama da udu u košnicu ali iz nje ne
mogu izaći. Isto veĉer ili sljedeće jutro po te košnice se naknadno doĊe.
• pĉelari koji imaju svoje košnice ugraĊene u prevozno vozilo riješili su problem mukotrpnih utovara i
istovara košnica. Po smirivanju pĉela u košnicama pĉele se brzo zatvore i moţe se odmah krenuti na put.
U ovim košnicama još u toku dana otvore se ventilacije i ventilacioni zbjegovi da se pĉelama omogući
dovoljan dotok svjeţeg zraka
• brzinu vozila kojim se prevoze košnice sa pĉelama treba prilagoditi uvjetima voţnje na putu i ni na koji
naĉin ne ometati druge uĉesnike u saobraćaju. Vozilo kojim se prevoze pĉele mora biti tehniĉki ispravno
za kretanje u saobraćaju. U ovom sluĉaju nipošto ne improvizirati izradu ili dogradnju vozila
• obiĉno se sa prevozom pĉelinjaka završi još u toku noći. Kod nas nema tolikih rastojanja do paše da se
prevoz mora nastaviti i sljedećeg dana.

Istovar košnica iz vozila treba uraditi odmah kada se doĊe na novu lokaciju. Košnice se postavljaju na
pripremljena postolja ili ih pĉelar tada reda po zemlji.
• istovar košnica moţe se obaviti odmah prema osvjetljenju
• istovar se moţe obaviti i kada poĉne svitati

Ako se košnice istovare po noći ne smiju se odmah (otvarati i lijeta već treba saĉekati da se pĉele smire poslije
transporta pa tek onda na preskok poĉeti otvarati.
Ako se košnice istovaraju ujutro tada poslije istovara treba saĉekati oko pola sata pa poĉeti sa otvaranjem lijeta
na košnicama. Lijeta se otvaraju na preskok tj. kod jedne košnice otvoriti a jedna neka bude zatvorena još neki
period.
Kada se pĉele malo smire na poletaljkama košnica koje su prve otvorene tek tada treba otvoriti sve preostale
košnice. Tada su pĉele agresivne zbog transporta i za takve uvjete se pĉelar treba i pripremiti.
Poslije smirivanja pĉela ventilacije na košnicama treba smanjiti ili zatvoriti. Pošto paša tek poĉinje pĉelinjim
društvima otvoriti ulaze u košnice srazmjerno njihovoj snazi. Tada prije povratka kući još jednom treba
prekontrolisati:
• da li su košnice, postavljene u pribliţno horizontalni poloţaj ako je potrebno ponovo ih popraviti da poslije
vašeg odlaska a pri vjetrovitom vremenu ne doĊe do njihovog prevrtanja
• ako poklopci na košnicama nisu uvezani u kompletu sa ostalim elementima na njih moţete staviti cigle,
kamenje, betonske blokove itd. i na taj naĉin onemogućiti da ih vjetar skine
• nije preporuĉljivo otvarati košnice isti dan kada se one dosele na novu lokaciju u cilju; dodavanja ramova,
dodavanja nastavaka, ili zbog nekih drugih poslova,
• dovezene pĉele na pašu treba ostaviti na miru a u periodu dok paša traje samo izuzetno intervenisati
• sve aktivnosti u toku paše pĉelar treba da ocjenjuje po radu pĉela odnosno po snimanju poletaljke.
Najpogodnije je na pĉelinjaku imati pĉelarsku vagu postavljenu pod srednje jako pĉelinje društvo.

Selidba pĉelinjaka na nekoliko paša ima dugu tradiciju u svijetu ali i kod nas. U prošlosti pĉelinjaci su se
prevozili: na zapreţnim kolima, vozovima ali su se košnice prenosile na konjima i magarcima. Razvojem
saobraćaja prevoz pĉelinjaka je dosta olakšan. Danas se pĉelinjaci prevoze sa svim prevoznim sredstvima a veliki
komercijalni pĉelinjaci u svijetu prevoze se i avionima.
ODUZIMANJE I VRCANJE MEDA

Poslije završetka pĉelinje paše posebno kada je ona bogata i uspješna: pĉelar i njegova porodica a nekada i
pomoćnici imaju pune ruke posla. Posebno su vesela djeca koja radoznalo ali sa velikim strahom od uboda pĉela
trĉkaraju i ĉekaju kada će poteći prve kapi meda da krišom svoje prstiće stave pod slavinu iz koje curi med. Tako
sam i ja nekada radio i toga se uvijek rado sjetim kada se vrši vrcanje meda.
Ako je pĉelinjak sa velikim brojem košnica tada pĉelar i pomoćnici imaju mnogo posla. Svako ima svoje
zaduţenje. Oni koji se ne boje pĉelinjih uboda obavljaju poslove oko oduzimanja ramova i prenosa u zatvorenu
prostoriju. Oni pomoćnici koji se plaše pĉela samo krišom proviruju kroz prozor da bi vidjeli šta se oko košnica
dešava.
A napolju je prava borba u kojoj uĉestvuju pĉelar kao pljaĉkaš dragocjenog i sa teškom mukom sakupljenog
meda i veliki broj pĉela koje brane svoju hranu svim raspoloţivim sredstvima. Mislim da u pĉelarstvu nema teţeg
posla nego od pĉela oduzeti njihov med. Zato je u narodu poznata izreka da je za svakoga med sladak samo za
pĉelara gorak. To se u ovom sluĉaju baš dokazuje.
VaĊenjem punih ramova sa zrelim poklopljenim medom i otresanjem ili brisanjem pĉela finom ĉetkom sa saća
poslije se ramovi prenose u prostoriju. Ovaj posao se na velikim pĉelinjacima obavlja sa elektriĉnim stresaĉima
pĉela ili sa bjeţalicama.

Slika br. 30 Oslobađanje medišnih ramova od pčela

Jedan po jedan ram i sve do jedne granice kada se mora i treba prekinuti, jer i pĉelama treba ostaviti meda za
njihove biološke potrebe. A posebno što su to pĉele i zasluţile. Tako rade pĉelari site duše i ljudskog razmišljanja o
najvrijednijim radilicama. Ali ima pĉelara sa velikim apetitima koji bi da od pĉela oduzmu i posljednje kapi meda.
Kod takvih pĉelara drugi put kada doĊe vrijeme vrcanja meda ĉesto ne bude ni meda ni ti pĉela u košnicama.
Zato uvijek treba raditi kao oni sitni pĉelari. MeĊutim, u sadašnje vrijeme oduzimanje meda i vrcanje ne
predstavlja veliki problem jer su ti poslovi sada toliko usavršeni da ih je dosta lakše raditi nego ranije. U
pripremljenu prostoriju se unose ramovi i slaţu u vertikalni poloţaj da med ne bi curio iz ćelija saća. Fini bijeli
poklopĉići na saću štite med da ne curi iz ćelija.
Te voštane poklopĉići potrebno je skloniti da bi med mogao centrifugiranjem da se iscijedi iz ćelija saĉa.
Skidanje poklopĉići obavlja se specijalnom širokom viljuškom, tankim elastiĉnim noţevima, parnim noţevima,
elektriĉnim skidaĉem, specijalnim elektriĉnim fenom itd. Korištenje ovih pomagala zavisi od veliĉine pĉelinjaka kao
i od radne snage koju pĉelar angaţiraju pri vrcanju. Skidanjem voštanih poklopĉića med poĉinje da se cijedi u
posude iznad kojih se obavlja taj posao.
Tako pripremljeni ramovi stavljaju se u vrcaljku ili centrifugu. To je prosta mašina u koju se slaţu pripremljeni
ramovi. Centrifuga ima raznih sa malim i visokim kapacitetom u zavisnosti od veliĉine pĉelinjaka. Centrifuga je
konstruirana tako da zajedniĉkim rotiranjem svih postavljenih ramova sa medom uslijed centrifugalne sile dolazi
do istresanja meda iz ćelija saća na unutrašnju stranu centrifuge. Što je med rjeĊi on se lakše istresa iz ćelija. Pri
tome uvijek ostaje manja koliĉina meda u ćelijama saća koja pri rotiranju ne moţe da izaĊe.
Niz unutrašnju stranu centrifuge med se postepeno slijeva prema najniţoj taĉki na kojoj je ugraĊena slavina.
Med se ispušta u ĉiste posude koje moraju biti bez ikakvog stranog mirisa. Izvrcane ramove sa praznim saćem
pĉelar ponovo vraća pĉelama da nastave sa svojim radom. To će one i nastaviti ako imaju za sebe bogatu rezervu
hrane.
Pri obavljanju ovog posla higijena mora da bude prisutna na najvišem nivou. Prostorija, cjelokupni pribor koji
se koristi mora biti besprijekorno oĉišćen a suh. Odjeća na radnom osoblju koje obavlja sve navedene poslove
najbolje je da bude bijela pĉelarska oprema koja takoĊer mora uvijek biti ĉista. Ni u ovom dijelu posla ne smijemo
improvizirati.
Izvrcani med potrebno je upakovati u posude u kojima će se ĉuvati. Poslije vrcanja nekoliko dana posude sa
medom treba prekriti Ĉistom gazom da iz njega ispari višak vode. Posebno treba obratiti paţnju da izvrcani med
ne pronaĊu pĉele. Tek tada nastaju problemi. Ako pronaĊu samo bilo kakav ulaz u neku od posuda veliki broj
pĉela će se u medu umazati i uginuti. Tada je teško i druge pĉele ukloniti iz prostorije ili vam oko te zgrade.
Narednih nekoliko dana pĉele lijeću oko te prostorije kako bi došle do meda. One su o tome detaljno informisane
od svojih izviĊaĉica. Zbog navedenog pri vrcanju i ĉuvanju meda treba osigura ti takve uvjete da pĉele dolaze što
je to moguće manje u dodir sa izvrcanim medom.

ZAMJENA MATICA U DVOMATIĈNIM PĈELINJIM DRUŠTVIMA

U suvremenim uvjetima pĉelarenja i u trci za ostvarivanje što većih prinosa sa raspoloţivim pĉelinjakom pĉelari
primjenjuju razne metode i opremu. Postoji dosta faktora od kojih zavise prinosi pĉelinjih proizvoda. Kao osnovni
faktori su: pĉelinja paša i njeno bogatstvo, jaĉina pĉelinjih društava koja koriste raspoloţive paše, praktiĉna i
teorijska obuĉenost pĉelara da primijeni raspoloţive mogućnosti, kvalitet košnica itd.
Na jaĉinu pĉelinjih društava umnogome utiĉe kvalitet njihove matice. Kao bolna rana na neekonomiĉnim
pĉelinjacima javlja se u najvećem procentu zbog nekvalitetnih matica. Sve ima svoj rok trajanja pa i matica. Sve
ima svoj kvalitet pa i matica. Kada imate lošu maticu u nekom pĉelinjem društvu sa njim najĉešće ostvarite
gubitak. Ali u njega uloţite isto kao u ono koje daje visoke prinose. A zašto mu ne zamijenite maticu? Na nju prvo
obratite paţnju. Ona je srce pĉelinjeg društva. Ona je najmanja investicija a daje nam najviše.
Mali broj pĉelara mijenja svoje matice. Većina je to prepustila pĉelama. To im je velika greška. Greška o kojoj
moţe dosta da se piše i priĉa. Što prije spoznate ovu grešku prije ćete postati zadovoljniji u pĉelarstvu. Kada o
maticama vodite malo brige na svom pĉelinjaku one vas izdaju kada su vam najpotrebnije. To se dešava i u
jednomatiĉnom i u dvomatiĉnom pĉelinjem društvu. Mislim da sa dvomatiĉnim pĉelinjim društvima i njihovoj
primjeni u praksi na pĉelinjacima ne bi trebalo i poĉinjati dok se sa maticama detaljno ne bi rašĉistilo. Ovdje
mislim na redovnu zamjenu matica. Pĉelariti dvomatiĉnim sistemom bez redovne zamjene matica bila bi zasigurno
promašena investicija.
Autor redovno vrši zamjenu matica na našim pĉelinjacima svake godine. Veoma je rijedak sluĉaj da se u nekom
pĉelinjem društvu u toku intenzivne paše pronaĊe dvogodišnja matica. Ako je ovakva i prisutna ona je ostavljena
zbog svog izuzetnog kvaliteta koji je pokazala u svojoj prvoj godini ţivota. Kao takva u drugoj godini obavezno se
koristi u pomoćnom pĉelinjem društvu. Vratimo se nazivu jednogodišnja i dvogodišnja matica.
Zamjena matica na našim pĉelinjacima obavlja se svake godine u periodu druge polovine kolovoza i prve
polovine rujna mjeseca. Znaĉi mijenjamo maticu koja je zamijenjena godinu dana ranije u istoj košnici i korištena
jednu godinu. Na osnovu toga i dajemo naziv jednogodišnja matica. Takve matice za jednu godinu mi maksimalno
iskoristimo a one u drugoj godini ne bi mogle da razviju jaka pĉelinja društva.
 Kada neku izuzetno kvalitetnu jednogodišnju maticu tada ostavimo da je koristimo i druge sezone tj. i iduće
godine takvu maticu na kraju iduće sezone nazivamo dvogodišnja.
Vratimo se periodu kada autor vrši zamjenu matica. To je period kada je u košnicama osigurana zimska rezerva
hrane, u toku je uzgoj zimskih pĉela, period kada pĉele već predosjećaju zimu, period kada sve matice poĉinju
smanjivati polaganje jaja itd.
Po mom iskustvu to je najpogodniji period za zamjenu matica u našim uvjetima pĉelarenja. Ako se uzmu periodi
od najranije zamjene matica u pĉelinjem društvu koje se pripremano za medobranje moţe se zakljuĉiti sljedeće:
• ako se tada mijenjaju matice sa ciljem da proizvedu dosta pĉela za pašu imaće se malo koristi u toj
godini. Ako se kao primjer uzme najranija zamjena matica oko 20. svibnja trebaće oko 7 dana da
sparena matica bude prihvaćena od strane pĉela i da poĉne polagati jaja. Poznato je da matica u poĉetku
polaganja jaja polaţe manji broj jaja i svaki dan ako je stimulativno forsirana polaţe sve veći broj. Ali
kalendarski oko dvadesetog svibnja pĉelinje društvo u svom razvoju teţi prema svom maksimalnom
broju jedinki i od novoprihvaćene matice oĉekuje da ona pokaţe svoje kvalitete. MeĊutim, ĉesto mlade
matice nisu sposobne u poĉetku da ispune ţelje pĉela ali ni pĉelara jer su njihove mogućnosti za to
manje. Tada mlada matica u nasljeĊe prima manju ili veću koliĉinu legla od prethodne matice. Ali kao
najvaţnije ovdje je da prve pĉele izletnice od mlade dodate matice u najranijem periodu dobijamo tek za
45 do 50 dana od dana dodavanja mlade matice u pĉelinje društvo. Znaĉi to je period na samom poĉetku
jula mjeseca kada se većina izdašnih paša na našim terenima već završava. Mlada matica će proizvoditi
pĉele poslije glavnih paša kada nam one nisu najpotrebnije u većem broju i tako cijeli period do kasne
jeseni. Do tada ona će se djelimiĉno izraditi. Iduće godine u ranom proljetnom razvoju ona će polagati
jaja ali ne i maksimalno što je tada veoma vaţno za pĉelinje društvo. Zbog toga mnoga pĉelinja društva
ne mogu do paše da se maksimalno razviju. U velikom procentu greška je do izraĊenosti matice.

• kasnijom zamjenom matice ona se do perioda zazimljavanja pomalo razradi. Njene aktivnosti u
postepenom razraĊivanju u tom periodu umnogome se poklapaju sa zahtjevom pĉelinjeg društva ka
smanjenju legla. U ranom proljetnom periodu ona je sposobna da od sebe da sve što je pĉelinjem društvu
i potrebno za brz i buran razvoj pĉelinjeg društva. Uz sve prednosti prisutnosti mlade neizraĊene matice u
tom periodu i pĉelinje društvo a i pĉelar mogu praviti planove za uspješno medobranje.

Na osnovu izloţenog zamjena matica na našim pĉelinjacima je uprošćena i veoma uspješna. Uspješna je zbog
već bogato prisutne rezerve hrane koja se ranije osigura pĉelinjem društvu. I borba sa varoom u velikom
procentu je do tada završena. Znaĉi mir na pĉelinjaku kakav je samo potreban za prihvat matica.

U pomoćnim pĉelinjim društvima prvo mijenjam matice. Uklanjanjem matica iz plodišta pĉelinjih društava
evidentira se vrijeme njihovog vaĊenja. Nakon dva do tri sata od vaĊenja starih matica dodaju se mlade matice.
Nikakvi naknadni poslovi tada se ne rade. Nakon minimalno pet dana poslije dodavanja matica u kavezima vršim
kontrolu njihovog prihvata. Po aktivnosti pĉela na poletaljkama u velikom procentu mogu da procijenim prihvat
matica. Ako su pĉele prihvatile maticu ili će je prihvatiti one kroz svoje aktivnosti na poletaljci daju znak ostalim
pĉelama ali i pĉelaru da je stanje u njihovom pĉelinjem društvu normalno. U velikom procentu sluĉajeva kada se
oko zamjene i dodavanja matice uradi na pravilan naĉin one budu i prihvaćene. Rijedak je tada sluĉaj da pĉele
nisu oslobodile maticu iz kaveza. Za uklanjanje kaveza iz košnica potrebno je takoĊer malo vremena kao i za
njihovo dodavanje. Ako tada još neka matica nije osloboĊena slobodno je ispustim meĊu pĉele. U narednih
petnaest dana mlada matica ima uvjete da se prilagoĊava u novoj zajednici. Za taj period ona obiĉno zaleţe oko
tri rama legla.
Znaĉi nakon petnaest dana od kada je mlada matica prihvaćena i poĉela da polaţe jaja vršim zamjenu plodišta
odnosno zamjenu njihovih mjesta. Plodište u kojem se sada nalazi mlada matica spuštam na podnjaĉu a plodište u
kojem je tada stara matica diţem na vrh košnice. Zbog lakše zamjene druge matice. U tom sluĉaju pĉele izletnice
normalno ulaze na svoje ulaze i nema nikakvih problema da dolazi do tuĉe meĊu pĉelama. Ovo rotiranje plodišta
vrši se u toku cijele pašne sezone najmanje tri puta pri redovnim poslovima na pĉelinjaku. U tom periodu rotiranje
plodiša ima cilj da se matica u plodištu proizvodnog pĉelinjeg društva malo odmori jer je ona više forsirana
odnosno stimulisana pošto je kod nje prisutno dosta pĉela, djelimiĉno eliminisanje rojevnog nagona u periodu
kada je on prisutan na pĉelinjacima.
Zamjena druge matice obavlja se na isti naĉin kao što je prije objašnjeno.
Poslije prihvata druge matice raspored plodišta se više ne mijenja. On ostaje takav sve do prve ponovne
rotacije u proljetnom periodu kada pĉelinja društva dostiţu svoj maksimum.

FORMIRANJE VJESTAĈKIH ROJEVA OD DVOMATIĈNIM PĈELINJIH DRUŠTAVA

Na završetku bagremove paše u dvomatiĉnim pĉelinjim društvima ima dosta pĉela jer su cijeli period u dva
plodišta intenzivno radile dvije matice. Sve te pĉele konstantno trebaju i dalje raditi a do pĉelara je kako će ih
iskoristiti, To je obiĉno period kada su pĉelinja društva na vrhuncu svog razvoja. I pored ispunjenih svili
neophodnih uvjeta za neizazivanje rojevnog nagona veliki broj pĉela u tom vremenu moţe krenuti u nepoţeljnom
smjeru odnosno rojenju.
Paralelno sa uspješnim znanjem za razvoj ovako jakih pĉelinjih društava kod pĉelara treba biti i sposobnost
odrţanja pĉela u radnom raspoloţenju.
Od naĉina pĉelarenja, iskorištavanja pĉelinjih paša, plana za iskorištavanje poslije bagremove paše itd. zavisi
dalje korištenje dvomatiĉnih pĉelinjih društava.
Prevozom pĉelinjih društava na neku pašu koja poĉinje odmah nakon završetka bagremove pĉelo se
zapošljavaju.
Na stacioniranim pĉelinjacima koji su locirani na terenima gdje odmah ima neke jaĉe paše pripremljeno pĉele
se mogu iskoristiti.
Problem se javlja kada nekih godina bagremova paša potpuno podbaci na većini terena pa ni hitno preseljenje na
neku novu lokaciju ne bi dalo nekih prinosa. Tada pĉelar ima dosta posla. To je vrijeme kada treba spašavati što
se spasiti moţe. Na našu sreću takvih nerodnih godina je malo. Bar ih je bilo malo za ovaj period dok se ja bavim
pĉelarstvom.
Takve nove momente ja sam koristio za privremeno formiranje vještaĉkih rojeva do lipove pase. Vremenski
razmak izmeĊu bagremove i lipove paše je 25 do 30 dana. Vještaĉke rojeve nekada sam koristio za prodaju a
nekada za proširivanje pĉelinjaka. Zavisno od opremljenosti pĉelinjaka ima nekoliko mogućnosti njegovog
iskorištavanja.
Ako pĉelar posjeduje veći broj razdjelnih dasaka moţe da ih iskoristi za formiranje vještaĉkih rojeva u svakom
slobodnom nastavku košnice tipa nastavljaĉe. Razdjelne daske trebaju imati slobodan otvor za izlijetanje pĉela.
Pored toga svaka razdjelna daska ima i ulogu privremene podnjaĉe novoformiranog vještaĉkog roja. Znaĉi pod
jednim krovom moţe se formirati onoliko novih vještaĉkih rojeva koliko pod njim ima slobodnih nastavaka. U
novoformirana pĉelinja društva najbolje je dodati sparene matice. Koji pĉelar nema te mogućnosti moţe dodati po
dva kvalitetna zrela matiĉnjaka. Ova druga varijanta je dosta lošija i treba je izbjegavati.
 Slika broj 31 Razdjelne daske različitih rješenja

202

Izlazi za pĉele iz novo formiranih rojeva mogu se otvoriti na sve strane košnice. Koliko vještaĉkih rojeva
formiramo u takvoj košnici toliko nam je potrebno razdjelnih dasaka. Tada su u svim nastavcima ramovi sa
izgraĊenim saćem što je velika prednost za novoformirane rojeve.
U ovakvim sluĉajevima ja uvijek dodajem mlade sparene matice koje imaju sve uvjete za normalan rad. Tada
su vremenski us- lovi obiĉno povoljni tj. u drugoj polovini svibnja . Toplotni reţim u cjelokupnoj košnici je
zadovoljavajući tako da je proizvedena toplota maksimalno iskorištena za grijanje legla. Pod takvim uvjetima u
svim novoformiranim vještaĉkim rojevima matice će intenzivno polagati jaja. Kada radim formiranje vještaĉkih
rojeva na ovakav naĉin u toku je bogata polenska paša sa bagremca tako da u svakom plodištu pĉele unesu od 2
do 4 rama polena. Sakupljen polenov prah u tom periodu saĉuvam za period pripreme pĉelinjih društava za zimu.
Ovakvo stanje u košnicama ostavljao sam sve do poĉetka lipove paše. Tada sam u dva plodišta ostavljao po
jednu maticu dok su ostale prenošene u nove košnice sa po tri rama legla, ram meda i ram polenovog praha.
Novoformiranim rojevima odmah sam dodavao po dva kilograma obogaćenih pogaĉica.

Slika br. 32 Formirani rojevi poslije bagremove paše u pomodne košnice

Slika broj 32 Formirano pomodno društvo na pet ramova dobija odmah po 2 kg obogadenih pogačica

Za naredni mjesec dana svi ovi ramovi ĉesto su bili puni legla i pokriveni pĉelama. Znaĉi u njih se uloţi
naknadno samo sparena matica i dva kilograma pogaĉica a dobije se za mjesec dana solidno pĉelinje društvo koje
na predstojećoj lipovoj i livadskoj paši sebi osigura solidnu zalihu za zimnicu.
Poslije izdvajanja novoformiranih rojeva preostalo zrelo leglo rasporedim u prostoru medišnih nastavaka a
takoĊer u takve košnice vrate se sve pĉele sakupljaĉice. To mi upravo i jeste cilj da sada opet na poĉetku lipove
paše imam košnice krcato pune pĉelama.
Poĉetkom lipove paše koristim isti metod oduzimanja pĉela izletnica iz pomoćnog pĉelinjeg društva i
usmjeravani ih u zajedniĉko medište. Za ovu pašu potrebni su specifiĉni uvjeti za medenje. Ali na terenima gdje
ima više stabala lipe ili lipovih šuma pĉele uvijek sakupe nešto meda.
Novoformirani rojevi u ovom periodu se solidno razviju a nekada izgrade i po nekoliko ramova saća.
Ovaj naĉin rada u izuzetnim sluĉajevima od pĉelara zahtijeva dosta radnog vremena. U ovakvim sluĉajevima
autor koristi poslije paše višak pĉela za paketne rojeve ili za punjenje oplodnjaka na oplodnoj stanici.

ZAZIMLJAVANJE VIŠE PĈELINJIH DRUŠTAVA U JEDNOJ KOŠNICI

U cilju što bolje iskoristivosti košnica na pĉelinjaku autor je poĉeo primjenjivati zazimljavanje po nekoliko pĉelinjih
društava u jednoj košnici. Ovo je najĉešći sluĉaj da se na ovaj naĉin u rezervi imaju takozvani novoformirani
rojevi, rezervna pĉelinja društva koja se zbog nekih okolnosti nisu normalno razvila da se mogu svrstati u
proizvodna.
Za ovu svrhu nekada su korišteni nukleusi koji su povećavali financijska ulaganja u pĉelinjak, zahtijevali su više
radnog vremena oko njih, zahtijevali su više prostora za smještaj i u primjeni nekada su postajali balast za
pĉelara.
Što je najvaţnije u ovom sluĉaju koristi se već raspoloţiva oprema koju pĉelar posjeduje na pĉelinjaku a ona
mu u tom periodu nije potrebna. U sluĉaju korištenja košnica nastavljaĉa najbolje se iskoriste slobodni nastavci iz
medišta u kojima je već izgraĊeno saće.
U periodu kada vam oni više nisu potrebni poslije vrcanja meda a od pĉelinjih društava se moţe oduzeti višak
pĉela moţete u njima formirati nove rojeve. Novoformirani rojevi formiraju se obiĉno sa sljedećim sadrţajem:
prenese se tri rama sa leglom razliĉite starosti na kojim ostaju pĉele koje pokrivaju te ramove, ostali ramovi u
nastavku mogu biti djelomiĉno sa hranom a na njima takoĊer trebaju biti pripadajuće pĉele. U ovom sluĉaju
novoformiranim rojevima najbolje je dodavati sparene matice u kavezima. Moţe se dodati i po dva zrela
matiĉnjaka ali u ovom sluĉaju razvoj novoformiranih rojeva odvija se sporije.

Na podnjaĉu se postavi nastavak sa novoformiranim rojem a preporuĉljivo je postaviti pogaĉice direktno na

satonoše ramova. To je dobra stimulativna i startna osnova za dalji razvoj novo formiranog roja. Razdjelnom
daskom se poklopi postavljeni nastavak a ona je ujedno i nova podnjaĉa za drugi novoformirani roj. Na razdjelnoj
dasci ima otvor za izlaz pĉela iz drugog nastavka. U ovom sluĉaju razdjelna daska dijeli potpuno dva
novoformirana roja da pĉele nemaju kontakt. Razdjelne daske izraĊene su tako da na nekim ima otvor bliţe lijevoj
strani a neke bliţe prednjoj desnoj strani na košnici. Kod postavljanja svakog sljedećeg nastavka sa
novoformiranim vještaĉkim rojem razdjelne daske se postavljaju tako da su izlazi za pĉele uvijek dijagonalno
jedan u odnosu na drugi.
 Slika broj 33

Zavisno od potrebe za novoformiranim rojevima pod jednim krovom košnice moţe se zazimiti 4 do 5 rojeva.
Svaki novoformirani roj se moţe kompletirati iz jednog ili nekoliko proizvodnih pĉelinjih društava. Kada se radi na
formiranju novih rojeva uvijek se mora paziti da se proizvodne košnice mnogo ne oslabe.
Novoformirani rojevi mogu se postaviti na istom pĉelinjaku ali tada se sve pĉele sakupljaĉice vrate u svoje
košnice. Ako se prevezu na drugu lokaciju dalje od 4 km u njima će se saĉuvati pĉele sakupljaĉke a takvi
novoformirani rojevi brţe će se razvijati.
Kao posljednja poklopna daska na našim pĉelinjacima a i na novoformiranim rojevima koristi se univerzalna
hranilica. U cilju dopune hrane za zimovanje prihranjuje se prvo gornje pĉelinje društvo i to u poĉetku sa manjom
koliĉinom sirupa. Prije toga ulazi za pĉele se smanje. Svi novoformirani rojevi zimuju u po jednom nastavku tako
da se plodište i rezerva hrane nalazi u njemu. Kada se u najvišem pĉelinjem društvu izvrši dopuna hrane izvrši se
zamjena mjesta nastavaka.
Najviše pĉelinje društvo spušta se da zauzme prvo mjesto na podnjaĉi a ostala se diţu na njega po redoslijedu
kako su do tada bili. Sa prihranjivanjem se ponovo nastavlja na isti naĉin kao prethodno. 1 svi ostali novoformirani
rojevi dopune se hranom na isti naĉin.
U proljetnom periodu ova pĉelinja društva se razvijaju sve dok im u jednom nastavku ne postane tijesno. Pada
se po dva pĉelinja društva prenesu na novu podnjaĉu i koriste kao proizvodna dvomatiĉna pĉelinja društva.

Korištenje takvih pĉelinjih društava najĉešće koristimo na oplodnoj stanici za:

stvaranje fonda pĉela za punjenje oplodnjaka. Za ovu namjenu na jednoj podnjaĉi formiramo tri pĉelinja društva
gdje tri matice proizvedu dovoljno legla za uzgoj pĉela kada su nam one najpotrebnije
rano dobijamo jaka pĉelinja društva za proizvodnju selekcionisanih trutova na oplodnoj stanici
sa njima stvaramo gigantska pĉelinja društva za organizovanu proizvodnju matiĉne mlijeĉi na oplodnoj stanici

Prednost ovakvog naĉina ogleda se u sljedećem:

 raspoloţiva oprema maksimalno je iskorištena u toku cijele godine
 uvijek imamo na pĉelinjaku rezervnih rojeva koji se u ranom proljeću mogu iskoristiti za popunu
košnica ako se u toku zimskog perioda pojave gubici
 potrošnja hrane ovako zazimljenih rojeva je manja za oko 30 % nego da su u samostalnim
 košnicama
 proljetni razvoj mnogo je povoljniji nego da su ova pĉelinja društva u pojedinaĉnim košnicama

Kao prisutan problem u ovom sluĉaju je sporija dopuna hrane za zimu i manipulacija sa nastavcima na većoj
visini.

HIGIJENA NA PĈELINJAKU I HIGIJENSKO PONAŠANJE PĈELA

U današnjim uvjetima pĉelarenja za higijenu i red na pĉelinjaku uvijek je odgovoran pĉelar. U toku cijele
godine higijena se mora odrţavati na: pĉelinjaku gdje su postavljene košnice, prostoriji gdje se obavljaju svi
pripremni radovi, alatu sa kojim se radi, odjeći u kojoj se radi itd. Sve navedeno spada u uvjete za rentabilno
pĉelarenje.
Poţeljno je da prostor gdje su postavljene košnice bude ograĊen odnosno namijenjen samo za tu svrhu. U
današnje vrijeme na pĉelinjacima su prisutne razne bolesti pĉela i pĉelinjeg legla. Uzroĉnici tih bolesti pritajeno
samo ĉekaju pogodan trenutak pa da krenu na zadatak. Obrazovan pĉelar to uvijek mora imati na umu. Ti
uzroĉnici se nalaze u košnicama ili na bliţem terenu ispred i iza košnica. U košnicama se najĉešće nalaze u
prostoru plodišta.
Zbog toga pĉelar treba poduzeti niz mjera za sprjeĉavanje mogućih zaraza. Poznato je da većina starih pĉela
izumire van košnica u ljetnom periodu. U zimskom periodu kada pĉele ne izlijeću izvan košnice kada izumru one
padaju na podnjaĉu. Pri proĉisnom letu pĉele ih postepeno izbacuju i to najĉešće ispod poletaljke. Tada ih pĉele ne
nose daleko od košnica kao u ljetnom periodu.
Kada se završe proĉisni letovi autor svake godine pograbi teren ispred košnica oko pet metara i oko dva metra
iza košnica. Grabljenjem se poĉisti što je više moguće sa sušene trave i što je moguće više izbaĉenih mrtvih pĉela.
Na tim mrtvim pĉelama ĉesto ima uzroĉnika zaraznih bolesti. U tom periodu kada pĉele poĉnu intenzivnije da
komuniciraju u prirodi u ranom proljetnom periodu ĉesto se vidi da one natovarene polenom padaju ispred košnica
dok još trava nije porasla odnosno direktno padaju na uginule pĉele. To se desi i zbog jakog vjetra ili hladnoće
kada ne uspiju da slete na poletaljku. Kada se malo odmore ponovo se diţu i ulijeću u košnicu ali tada sigurno
unose i uzroĉnike zaraznih bolesti.
U tom periodu autor redovno izvrši dezinfekciju terena ispred i iza košnica. Za ovu namjenu koristim: sporotal,
ditosan, gašeni kreĉ ili neko drugo dezinfekciono sredstvo. Sa prskalicom se poprska cijeli teren koji je ranije
pograbljen: ispred, ispod i iza košnica. Prva kiša koja padne poslije prskanja dezinfekciono sredstvo sapere u
zemlju tako da se na taj naĉin uništi veliki broj izazivaĉa bolesti.
Ako se vrši dezinfekcija sa kreĉom onda se u 10 lit. vode umuti 1 kg kreĉa sa tim poprska pripremljeni teren.
Uz svaki pĉelinjak poţeljno je imati neku namjensku prostoriju za odlaganje: rezervnih dijelova košnica,
potreban pribor za rad na pĉelinjaku, odjeću za rad oko pĉela itd. Na većini pĉelinjacima bez potrebnog objekta
teško se mogu završavati svi poslovi. U pĉelarskom objektu sve nabrojano treba imati i svoje mjesto da je sloţeno
i razvrstano. U mnogome se dobrom organizacijom olakšava rad na pĉelinjaku kada je red u pĉelarskoj prostoriji.
Mnogo se dragocjenog vremena gubi kada se nešto traţi medu priborom i alatom ako sve nije na svom mjestu.
Alat sa kojim se radi mora uvijek biti ĉist i ĉesto dezinficiran. Alatom se najĉešće širi bolest na jednom ili više
pĉelinjaka. Zbog toga nemojte posuĊivati ili drugom pĉelaru davati svoj alat. Na taj naĉin ćete i sebi i njemu
uraditi dobro djelo. Autor bar jednom dnevno dezinficira osnovni alat sa kojim radi na pĉelinjaku a posebno na
oplodnoj stanici. U kanti od 10 l uvijek stoji pripremljeno sredstvo za dezinfekciju a kanta na takvom mjestu da je
uoĉljiva. Alat i ruke se usput dezinficiraju. Kada se pĉelar na to navikne onda to vani je kao i redovan posao prije
poĉetka svih poslova. Posebno na dezinfekciju obraćamo paţnju kada idemo sa jednog pĉelinjaka na drugi.
Uvijek moramo biti oprezni jer nikada se ne zna odakle vreba bolest.
 Odjeća u kojoj pĉelar radi mora biti ĉista i oprana kako zbog zdravstvenog stanja pĉelara tako i zbog pĉela.
Kada radimo u prirodi gdje sve miriše zašto da i naša odjeća ne bude
takva.

Slika br. 34 Higijenske pojilice na oplodnom centru kod autora

Na pijaću vodu za pĉele trebate obratiti paţnju još od poĉetka marta

da se na nju pĉele naviknu. U tu svrhu napravite pojilice iz kojih mogu
samo pĉele da piju vodu. U tu vodu stavite po malo nozecida i 1 i
nozepipa protiv nozemoze. Ona se na pĉelinjaku ĉesto širi preko
nehigijenskih pojila.
Pĉele su uvijek ĉistile prostor u kojem ţive i rade bio on šupljina u
drvetu, starija ili najnovija košnica. MeĊutim, ima pĉela koje lošije ili
bolje ĉiste svoj prostor. To je isto kao 1 kod ostalih ţivih bića. To su
njihove nasljedne osobine.
Nauka ide u tom smjeru da prati i selekcijom odabira vrijednija i
produktivnija pĉelinja društva za reprodukciju posebno na uzgoju
matica. Pored ostalih pozitivnih osobina kod matica rodonaĉelnica autor vrši testiranje njenih pĉela na higijensko
ponašanje.
Postupak se sastoji u tome da se obiljeţi jedan decimetar kvadratni poklopljenog pĉelinjeg legla na kojem su
sve ćelije iskorištene. Tankom iglom kroz poklopĉic izbušim odnosno ubodem svaku buduću pĉelu u svim ćelijama
na obiljeţenom prostoru. Pĉele će to odmah da primijete i poĉnu da skidaju poklopĉiĉe i ĉiste ćelije koje su ušle u
eksperiment. U ovom sluĉaju što su pĉele od jedne matice rodonaĉelnice više sklone higijenskom ponašanju prije
će poĉeti i prije poĉistiti navedene ćelije. Kontrolu ĉišćenja ćelija kontroliram svakih 24 sata od poĉetka
eksperimenta pa dok pĉele ne završe taj posao. Uoĉeno je da kod ovakvog praćenja odvijanja eksperimenta pored
ostalih pozitivnih osobina kod manjeg broja matica rodonaĉelnica ovaj test ne dobije prolaznu ocjenu. Takve
matice se izbacuju iz korištenja prije nego se iskoriste za pojedine svrhe na oplodnoj stanici. IzmeĊu pojedinih
pĉelinjih društava iste jaĉine postoji razlika i do tri dana u ranijem i kasnijem ĉišćenju uništenih larvi.

PRIHRANJIVANJE PĈELA TEĈNOM I ĈVRSTOM HRANOM

Pĉele su oduvijek za hranu koristile med i polenov prah koji su one sakupile u prirodi, preradile ga u košnici i
odloţile ga u ćelije saća. Kao biološka cjelina pĉelinje društvo je nagonski uvijek sakupljalo više hrane u prirodi
nego što mu je potrebno za svoje potrebe. Kada ih je ĉovjek poĉeo uzgajati poĉeo je da od pĉela i oduzima dio
sakupljene hrane. Od tada pa i danas u pĉelarstvu je to redovna pojava.
Kada se šećer poĉeo proizvoditi pĉelari su od pĉela poĉeli oduzimati poslije medobranja veće koliĉine
mukotrpno proizvedenog meda a njima ostavljali manje. Za potrebe pĉela poslije medobranja poĉela se
primjenjivati dopuna hrane u obliku šećernog sirupa. Tako pĉelari rade i danas. MeĊutim, uvijek treba imati na
umu da pĉela proizvodi med a da med proizvodi pĉelu. Ali treba znati da je šećerni sirup samo nuţno zlo za
dopunu hrane ali i vještaĉki med dobijen od njega dobra i kvalitetna hrana za pĉele ali samo u periodu kada u
košnici nema legla i kada pĉele ne opće u prirodi.
U pĉelarstvu prihranjivanje pĉela sa šećerom moţe da se uradi najĉešće na tri naĉina: u obliku šećernog sirupa, u
obliku pogaĉica i u kristalnom stanju. Sva tri naĉina primjene imaju razliĉiti cilj:
 primjena šećernog sirupa najĉešće se koristi za dopunu hrane u ljetno jesenjem periodu za zimovanje ili kao
stimulans u proljetnom periodu. U ovom sluĉaju pĉelama se dodaju veće koliĉine sirupa za dopunu hrane u
kraćem periodu i manje koliĉine sirupa u cilju stimuliranja u proljeće. Pri ovom naĉinu dopune hrane pĉelari
 trebaju strogo obratiti paţnju da pĉele ne odlaţu sirup i proizvode vještaĉki med u periodu kada je vrijeme
pred medobranje. Znaĉi da se svaka dopuna hrane treba obaviti prije ili poslije medobranja u za to
pripremljeno saće.
 šećerni sirup se moţe dodavati u cilju stimulativnog i nadraţajnog razvoja: proizvodnih pĉelinjih društava
pred pašu, novoformiranih vještaĉkih rojeva, podsticajno prihranjivanje pĉelinjih društava ukljuĉenih u
organizirano i namjensko sakupljanje polenovog praha, pĉelinjih društava specifiĉno pripremljenih za
proizvodnju matiĉne mlijeĉi, pĉelinjih društava koja su namjenski formirana na oplodnim stanicama za uzgoj
matica, u košnicama gdje je namjenski potrebno izgraditi veće površine saća, pri dresiranju pĉela na
organiziranom oprašivanju i u još nekim specifiĉnim sluĉajevima. Za ovu namjenu šećerni sirup se dodaje u
manjim koliĉinama i najviše po pola litra ali je i specifiĉno da se ona za ove namjene dodaje kao obogaćen i
sa manjom koncentracijom. U navedenim sluĉajevima cilj nije da se stvori rezerva hrane već da pĉele
dodanu hranu ubrzo iskoriste za svoje biološke potrebe. Sirup se najĉešće dosipa jedanput pred veĉer ali se
u specifiĉnim sluĉajevima dosipa i dva puta i to rano u jutru i uveĉer i to obavezno pri proizvodnji matiĉne
mlijeĉi i u uzgoju matica. Pri dresiranju pĉela za namjensko oprašivanje jedne vrste voća ili povrća
pripremljeni topli sirup pĉelama se dodaje rano ujutro prije nego one poĉnu izlijetali iz košnica
 primjena šećera u ĉvrstom stanju u obliku pogaĉica ima za cilj da dodate pogaĉice pĉele uzimaju duţi
vremenski period odnosno da ih pĉele koriste onoliko koliko im je potrebno za njihove biološke potrebe u
tom periodu. Primjena pogaĉica ima prednost da se mogu koristiti u svakom periodu u toku godine kada ih
pĉele mogu preraĊivati. Osim toga pĉele sa pogaĉicama nikada ne stvaraju rezervu hrane pa ih tako ne
odlaţu u saće.
MeĊutim, pri njihovom korištenju pĉele se mnogo više izraĊuju pa ih nije preporuĉljivo dodavati pĉelama od
kasnoljetnog perioda pa sve do pojave prvog legla u toku zime. MeĊutim, zavisno od namjene proizvodnih
pĉelinjaka pogaĉice smetaju u košnici u periodu medobranja. Svaki pĉelar prema namjeni svog pĉelinjaka
treba da uskladi primjenu pogaĉica.

Na našim pĉelinjacima pogaĉice se koriste u velikim koliĉinama kako na proizvodnim pĉelinjacima tako i na
oplodnoj stanici. U toku cjelokupnog uzgoja matica pogaĉice su konstantno prisutne u svim košnicama
namijenjenim za ovu proizvodnju kao i u oplodnjacima. Korištene pogaĉice su obogaćene i visokokvalitetne.
Obogaćivanje pogaĉica vrši se sa: polenovim prahom sakupljenim samo sa zdravim pĉelinjim društvima, pivskim
kvascem koji se mora namjenski pripremiti, obezmašćenim mlijekom u prahu koje u sebi ne smije imati više od
0,3% masnoće, obezmašćeno sojino brašno, pekarski kvasac koji se treba ranije pripremiti itd. Svakako da u
sastav pogaĉica mora da ulazi i kvalitetan ĉist med. Na osnovu današnjih cijena meda u maloprodaji kao orijentir
mogu navesti sljedeće. Ako pĉelar samostalno priprema pogaĉice za svoj pĉelinjak a htio bi da zna da li su one
kvalitetne ili nisu onda neka sabere sve sastojke koji ulaze u ĉetiri kilograma pripremljene pogaĉice. Jedan
kilogram meda u maloprodaji treba da ima protuvrijednost ĉetiri kilograma pogaĉica. U današnje vrijeme jedan
kilogram kvalitetne obogaćene pogaĉice košta oko jedan euro.
 u izuzetnim sluĉajevima pĉelama se moţe dodavati šećer u kristalnom stanju. Ovaj naĉin korištenja
i prerade šećera najviše iscrpljuje pĉele. Najĉešće se naspe šećer u ram ili Dollitleove hranilice a po
površini šećera se naspe tanak sloj meda. Ni u kom sluĉaju se na šećer ne smije dosipati voda jer
se tada na površini šećera uhvati tvrda kora koja pĉelama stvara dodatni problem za korištenje
šećera. Pĉele najsporije koriste šećer u ovom sluĉaju i obiĉno se primjenjuje u bespašnom periodu
izmeĊu dvije paše. Pri preradi pĉele dosta upropaste šećera koji pada na podnjaĉu a on je ujedno i
mamac za mrave koji se sakupljaju ispod košnica.
PRIPREMANJE I DODAVANJE ŠEĆERNOG SIRUPA U PĈELINJA DRUŠTVA

Ĉist prirodni med je najbolja hrana za pĉele. Pri vrcanju meda kod nekih pĉelara pojave se velike pohlepe za
medom pa je poslije potrebno dodavati šećerni sirup. Ĉesto se postavljaju pitanja od strane pĉelara kako
pripremiti sirup i kakvu koncentraciju šećera i vode treba da ima sirup koji trebaju da dodaju svojim pĉelama. U
razliĉitoj literaturi se mogu naći razliĉiti podaci o koncentraciji i naĉinu spravljanja sirupa. Kod prihranjivanja pĉela
šećernim sirupom razliĉitih koncentracija je utvrĊeno da razlaganje saharoze na proste šećere najbrţe nastupa
kada se dodaje sirup sa koncentracijom od 50% šećera. Dakle pripremljen sirup od jednakih dijelova vode i šećera
je najbolji i najracionalniji u praktiĉnom pĉelarenju.
Voda koja se primjenjuje u pripremanju sirupa mora biti potpuno ĉista. Za ovu namjenu se moţe upotrebljavati
izvorska voda kao i kišnica. Ako se voda zagrije prije dodavanja šećera on se lakše rastvara. Potrebno je u toku
jednog dana samo nekoliko puta promiješati smjesu vode i šećera tako da se do predveĉer šećer potpuno rastvori.
Zbog olakšanog pripremanja sirupa u posudu prvo treba nasuti odreĊenu koliĉinu vode a poslije postepeno
dodavati šećer i polako miješati. Ako se u posudu prvo naspe potrebna koliĉina šećera a poslije dodaje voda
miješanje i rastvaranje se odvija teţe. U zavisnosti od vremenskih uvjeta i potrebe za korištenje šećernog sirupa
on se priprema u razliĉitim koncentracijama.
Pĉelar treba svakodnevno pripremiti onoliko sirupa koliko je potrebno da se doda pĉelinjim društvima za jednu
noć. Ako se sirup pripremi na jednom za više narednih dana on tada moţe da se ukiseli. Takav sirup se poslije ne
bi smio dodavati pĉelama. U priloţenoj tabeli dat je teţinski odnos vode i šećera za ĉetiri razliĉite koncentracije. Za
toplije vrijeme priprema se rjeĊi sirup. Priloţene koncentracije sirupa najĉešće se koriste u praksi.

Tabela br. 9. Zavisno od vremenskih uvjeta i namjena, priprema se rjeđi ili gušdi sirup
Procentualni odnos koliĉina
Koncentracija sirupa 10 kg šećernog sirupa 10 l šećernog sirupa
(%) voda (I) šećer (kg) voda (I) šećer (kg)
50 5.0 5,0 6.16 6.16
55 4.5 5.5 5.69 6,95
60 4.0 6.0 5,18 7.18
65 3,5 6.5 4.64 8.72

Neki pĉelari prakticiraju da u toku pripreme sirupa sastavljenu koncentraciju prokuhaju do taĉke kljuĉanja. Ovaj
naĉin pripreme sirupa je dobar ali je nepraktiĉan na velikim pĉelinjacima. Pri dodavanju pĉelama prokuhanog
sirupa a zbog njegovog specifiĉnog mirisa nepaţljiv pĉelar lako moţe izazvati grabeţ na pĉelinjaku. Pri pripremi
sirupa na ovaj naĉin svi dodaci koji se u njega dodaju u cilju obogaćivanja trebaju se dodati poslije prokuhavanja 1
hlaĊenja do oko 30°C.
Sirup se mora dodavati samo u unutrašnjost košnice u bilo koju vrstu hranilice koja se koristi u pĉelarstvu. U
praksi se primjenjuju hranilice razliĉite zapremine a sa njihovom primjenom i konstrukcijom regulirano je da sirup
iz njih mogu da uzmu samo pĉele iz košnice. Ni u kom sluĉaju se ne smije koristiti neka vrsta hranilice iz koje
sirup mogu uzimati i pĉele iz košnice i pĉele koje se zavlaĉe ispod poklopca ili poklopne daske u košnicu. U tom
sluĉaju ĉesto je neizbjeţna grabeţ na pĉelinjaku.
U svakom periodu kada se sirup dodaje pĉelama on se obavezno treba dodavati kasno naveĉer pa ako je
potrebno i sa lampom. Znaĉi, sve se pĉele moraju smiriti na pĉelinjaku pa tek onda poĉeti sa dodavanjem sirupa.
Izuzetno sirup se moţe dodavati i ujutro i u toku cijelog dana ali samo jakim gigantskim pĉelinjim društvima
namjenski pripremljenim za specifiĉnu proizvodnju uzgoja matica i proizvodnju matiĉne mlijeĉi. U ovom sluĉaju
treba dodavati samo neprokuhavan sirup. Ovaj naĉin dodavanja sirupa u toku dana redovno koristi i vaš autor. U
našoj proizvodnji sirup se nikada ne prokuhava a konstantno se koristi dok traje proizvodnja.
Prema brojĉanom stanju pĉelinjeg društva odreĊuje se i koliĉina sirupa koja mu se moţe dodavati. To je ona
koliĉina koju pĉelinje društvo moţe i mora prenijeti i odloţiti u saće u toku noći. Ni u kom sluĉaju ujutro ne smije
biti sirupa u hranilicama jer svojim ponašanjem pĉele iz te košnice daju informaciju drugim pĉelama. Neki pĉelari
ujutro vade pokretne hranilice sa neprenesenim sirupom iz košnica što je takoĊer opasno i oteţano.
U sluĉaju dresiranja pĉela pri organiziranom oprašivanju pojedinih poljoprivrednih kultura sipanje toplog
pripremljenog sirupa obogaćenog sa mirisom cvijeta procvjetale kulture treba uraditi na oko jedan sat prije nego
pĉele izviĊaĉice poĉnu ujutro da lete iz košnice. Za ovu namjenu sipa se oko 0,2 litra sirupa a pĉele to brzo
iskoriste iz hranilica.
Na jednom pĉelinjaku sva pĉelinja društva nisu radno raspoloţena da brzo prenose i preraĊuju sirup. Zbog toga
pĉele treba navići polako da to urade. Kada prvi put sipate sirup pĉelama dodajte ga po manju koliĉinu a posebno
ako na pĉelinjaku imate slaba pĉelinja društva. Sutradan rano ujutro obavezno treba prekontrolirati da li je u
nekom pĉelinjem društvu ostalo sirupa u hranilici i kako se njegove pĉele ponašaju u odnosu na druge koje su to u
toku noći uradile. Na osnovu tog zapaţanja treba povećati ili smanjiti koliĉinu dodavanja sirupa.
Sirup se moţe koristiti za stimulativni razvoj pĉelinjih društava i u tom sluĉaju dodaje se po manja koliĉina
sirupa. Dopuna sirupa u cilju osiguravanja bogate rezerve hrane koristi se najĉešće kada se poĉne priprema pĉela
za zimovanje. U tom sluĉaju dodaje se veća koliĉina ali u manjem vremenskom periodu. Dopuna hrane moţe se
postići samo sa sirupom, dok se pogaĉicama bilo kog tipa to ne moţe postići.

PRIPREMANJE I UPOTREBA POGAĈICA U PĈELARSTVU

Uz provjerene suvremene naĉine pĉelarenja i sa suvremenom opremom uz stalno odrţavanje jakih pĉelinjih
društava postiţu se i najveći prinosi. Visoka i rentabilna proizvodnja pĉelinjih proizvoda ne moţe se ostvariti bez
stalnog stimuliranja i odrţavanja radnog raspoloţenja pĉelinjih društava u periodima pred glavne paše i u periodu
kada se ona pripremaju za zimovanje, jedan od uvjeta za osiguravanje veće površine zatvorenog legla 10 dana
prije jakih paša je stalna stimulacija pĉela sa kvalitetnim obogaćenim pogaĉicama.

Slika br. 35 Obogadene pogačice u siječnju, autor dodaje na satonoše ramova

U ranom proljetnom razvoju pored velike rezerve meda obogaćene pogaĉice imaju vaţnu ulogu za pĉelinja
društva. U proljetnom razvoju bez prisustva pogaĉica pĉelinja društva se sporije razvijaju.
Sjećam se perioda pĉelarenja kada se pogaĉice nisu dodavale pĉelama ni u kom periodu. Ali se sjećam da su
proljetne razvojne paše bile zadovoljavajuće za razvoj pĉelinjih društava u tada korištenim košnicama sa
ograniĉenim prostorom.
U današnje vrijeme mislim da se ne moţe racionalno i uspješno pĉelari ti bez upotrebe pogaĉica. Zbog toga
sam eksperimentalno ispitivao primjenu obogaćenih pogaĉica na svojim pĉelinjacima. U tom eksperimentu pratio
sam razvoj dvije grupe pĉelinjih društava u proljetnom razvoju do bagremove pase. Napominjem da su obje grupe
pĉelinjih društava zazimljene pod istim startnim uvjetima :
• brojĉano stanje odnosno jaĉina pĉelinjih društava bila je pribliţno ista
• kvaliteta i koliĉina hrane u košnicama bila je pribliţno ista
• sve matice su bile pribliţnog kvaliteta i iste starosti
• svi poslovi oko zazimljavanja i u ranom proljetnom razvoju obavljani su u istom periodu
• u proljetnom periodu svi drugi vidovi stimuliranja pĉelinjih društava obavljani su u istom danu. Ovdje
mislim na okretanje kompletnih plodišnih nastavaka za 180°, dodavanje ramova sa rezervom perge,
zamjena mjesta plodišnog nastavka i nastavka sa rezervom meda

Potrebno je napomenuti da je sve nabrojano i primjenjivano kod obje grupe pĉelinjih društava. Razlika u
poslovima oko jedne i druge grupe pĉelinjih društava sastojala se u tome što je jedna grupa u proljetnom razvoju
do bagremove pase dobila dva puta po pet kilograma obogaćene pogaĉice a druga grupa nije dobijala nikakve
pogaĉice. Ovi podaci odnose se na svako dvomatiĉno pĉelinje društvo u jednoj košnici.
U periodu 10 dana pred bagremovu pašu kada je trebalo ograniĉiti matice na odreĊene plodišne prostore u
košnicama sa matiĉnim rešetkama izmeĊu navedene dvije grupe pĉelinjih društava bila je velika razlika.

Pĉelinja društva koja su kao stimulaciju dobi jala obogaćene pogaĉice do pred bagremovu pašu imala su:
• oko 50% više zrelog legla odakle su već izlazile mlade pĉele
• po jedan nastavak više pĉela odnosno oko 1.5 kg više
• ova pĉelinja društva sakupila su više meda sa voćne paše i raznih trava do pred cvjetanje bagrema
• iz zimske zalihe hrane potrošena je manja koliĉina hrane
• imala su u rezervi više sakupljenog i konzerviranog polenovog praha
Poslije ovog eksperimenta autor je u svoj naĉin pĉelarenja uveo redovno upotrebu obogaćenih pogaĉica ili
šećernomednog tijesta i to.
 u proljetnom intenzivnom razvoju do poĉetka bagremove paše
 od završetka bagremove pase pa do poĉetka lipove ili livadske paše ako se u tom periodu košnice
ne prevoze na pašu bagremca
 od završetka livadske pase pa sve do kraja kolovoza mjeseca odnosno cijeli period kada se njeguje
i proizvodi leglo odakle će da se izlegu dugovjeĉne zimske pĉele

Slika br. 36 Šederno medno tijesto se može dodavati u košnicu i na ovaj način

Svu dodavanu obogaćenu pogaĉicu koju dodajem pĉelama na poĉetku kolovoza iskoristite pĉele koje će do
kraja jeseni da nestanu iz košnice. Pogaĉice u tom periodu ne koriste mlade dugovjeĉne pĉele koje se u tom
periodu izlegu tako da one u zimu ulaze neizraĊene. Na našim pĉelinjacima se koriste samo obogaćene pogaĉice
koje po potrebi pripremamo u vlastitoj reţiji. Pogaĉice obogaćujemo sa razliĉitim dodacima. Razliĉiti stimulativni
dodaci dodavani su u pogaĉice u razliĉitim periodima ovisno o vanjskim uvjetima .
Poznato je da pĉelinja društva pogaĉicu uzimaju samo za svoje biološke potrebe kao i za proizvodnju legla.
Pĉele nikada dodanu pogaĉicu ne prenose u ćelije saća tj. da dodavana pogaĉica neće pokvariti kvaliteta meda u
košnici. Od kraja kolovoza pa do kraja januara pĉelinja društva ne dobijaju pogaĉice da se mlade zimske pĉele ne
bi opterećivale njihovom upotrebom.
Na našem trţištu teško je pronaći pogaĉice koje su kvalitetno uraĊene i obogaćene bjelanĉevinama i vitaminima
neophodnih pĉelama za brţi razvoj. Zbog toga sam uveo pripremu pogaĉica za naše potrebe sastavljenih po
raznim receptima a prema raspoloţivim dodacima koje imam u pojedinim periodima.

Kao osnovni materijal u pripremi obogaćenih pogaĉica ja koristim:

• šećer u prahu samljeven što sitnije na bilo koji naĉin
• med koji izvrcam iz medišta pred prvu glavnu pašu prethodne godine, To je med nekvalitetan ali ga za
ove svrhe ja iskoristim. U pogaĉice stavljam i med koji se iscijedi iz starog saća prilikom pretapanja u
topioniku za vosak
• bezmasno mlijeko u prahu koje u sebi sadrţi 0,3% masnoće, 40% bjelanĉevina, 40% laktoze a ostalo
su mineralne soli i vlaga. Upotreba ovog mlijeka je jednostavna a nije potrebna nikakva priprema prije
njegovog korištenja
• bezmasno sojino brašno koje mora biti samljeveno na mlinu i da su kristali veliĉine kao kod finog
pšeniĉnog brašna
• svjeţa germa (kvasac) koja mora prethodno da se prokuha. Prokuhavanje germe treba da traje oko 5
min. uz obavezno miješanje da rastopljena germa ne zagori. Ako pri tome germa zagori postaje
neupotrebljiva za pĉele.
• pivski kvasac koji treba zagrijati do kljuĉanja i ostaviti da kljuĉa oko 20 min. uz stalno miješanje i
otpjenjivanje.
• peludal obogaćeno praškasto sredstvo koje se dodaje od 3 do 5% u pogaĉice ili sirup i daje veoma
dobre rezultate.

Tabela b., 10 Različiti recepti za pripremanje pogačice

U priloţenoj tabeli nalazi se nekoliko recepta za pripremanje pogaĉica u vlastitoj reţiji. Svaki pĉelar ih moţe
sam prema svojim mogućnostima i raspoloţivim stimulativnim dodacima za pogaĉice proizvesti za svoje potrebe.
Svi recepti se odnose na 50 kg šećera u prahu i ostale raspoloţive dodatke. Za manji broj košnica pĉelar umanjuje
sve navedene koliĉine sraz mjerno potrebama za broj košnica koje ima na pĉelinjaku.
U svim receptima u navedene koliĉine šećera i ostalih stimulativnih sredstava na kraju miješanja postepeno
dodavati sirutku ili vodu. Pripremljena pogaĉica treba da je gusta kao tijesto za hljeb. Mlijeko u prahu i med
pogaĉici osiguravaju stalnu gustinu i ne dozvoljavaju joj da se suši u košnici. Pogaĉica pripremljena na ovaj naĉin
stalno je elastiĉna i diţe kao spuţva. Ako se pripremi rjeĊa pogaĉica postoji mogućnost da iscuri na pĉelinje klube
ako se pojave topliji dani sa visokim dnevnim temperaturama u periodu njihove upotrebe.
Kada na raspolaganju imamo sve neophodno za pogaĉice onda se one brzo naprave. Zbog toga ih je najbolje
pripremiti onda kada treba da se dodaju pĉelama. Pri spravljanju pogaĉica pĉelar se treba pridrţavati toĉnih
teţinskih odnosa. Med koji se tada koristi treba zagrijati na temperaturu oko 3 5°C zbog lakšeg miješanja cjelok-
upne pripremljene mase. Ovako pripremljene obogaćene pogaĉice pĉele mnogo brţe koriste nego neobogaćene
koje se najĉešće mogu naći na našem trţištu.
Pogaĉice pripremljene na objašnjen naĉin mogu da se pakuju i dodaju na svaki naĉin prema uvjetima i
mogućnosti pĉelara. Autor koristi Dollitleove hranilice koje u prostoru nastavka zauzimaju mjesto jednog ili dva
rama. Za ovu svrhu one su najpogodnije jer pĉele pri korištenju pogaĉica iz njih uopće ne prosipaju pogaĉicu na
podnjaĉu. Pogaĉica se veoma lako pakuje u ove hranilice. Pogaĉice se mogu pakovati i u kese razliĉite zapremme
pa tako dodavati direktno preko satonoša.

RAM GRAĐEVNJAK I NJEGOVA PRIMJENA U PĈELARSTVU

Varoa je došla u naše krajeve, uselila se u naše košnice i udomaćila se na našim pĉelama i njihovom leglu. Takav
napasnik i pored velikih borbi izmeĊu nje na jednoj strani i pĉelara i pĉela na drugo) strani opstaje već duţi niz
godina i pravi na našim pĉelinjacima katastrofalne i neprocjenjive gubitke. Rijetko je u prirodi uporediti sliĉnog
parazita kao varou koji drugog iskorištava i iscrpljuje. Do danas se protiv varoe primjenjivalo veliki broj lijekova
kako proizvedenih u kemijskoj industriji i registriranih tako pripremljenih od raznih prirodnih materija i
neregistriranih. Ĉitava lepeza ovih lijekova koji nekada daju bolje a nekada loše rezultate. Na mnoge od njih varoa
je postala rezistentna.
Veliki broj znanstvenika ukljuĉio se u ovu oblast praćenja ţivota varoe i borbu protiv nje. Prateći njene ţivotne
aktivnosti došlo se do sljedećih zakljuĉaka:
 varoa koja se nalazi na pĉelama pĉelarstvu ne zadaje veliki problem i takve varoe je lako
odvojiti od pĉela sa većinom primjenjivanih lijekova
 problem pĉelarstvu najviše zadaju varoe koje se nalaze u poklopljenom leglu i do danas nema
efikasnog lijeka koji bi uništio varou kada se ona nade u poklopljenoj ćeliji legla.
Razmnoţavanje varoe odvija se u poklopljenoj ćeliji legla i tu se krije najveći problem za neuspjeh za njeno
uništenje.

Dugogodišnjom upotrebom raznih kemijskih lijekova pri tretiranju pĉela protiv varoe došlo je do zagaĊenja
voska a poslije i meda. Što su ti lijekovi korišteni više puta u većim dozama i na naĉin suprotan uputstvu
proizvoĊaĉa o primjeni takvo saće postajalo je gotovo neupotrebljivo.
Jedan od razloga lošeg razvoja pĉelinjih društava i njihovog stagniranja je zagaĊeno saće. Jer iz ćelija
zagaĊenog saća med za hranu koriste pĉele ali i za pripremu hrane za njihovo leglo. Ali takav med kada pĉelar
izvrca koriste: njegovi ukućani, njegovi prijatelji i kupci. Ali ga zbog postojeće ekonomske krize najĉešće koriste
samo bolesnici u nadi za brţim ozdravljenjem. Ali ako imate takav zagaĊen med i ĉesto nenamjerno ne znate da je
takav zamislite kakvo će on djelovanje imati na nas i sve one koji ga koriste za lijek ili hranu.
Zbog toga dobro razmislite do kada i zašto tako kada moţe bolje sa boljom organizacijom.
Vratimo se prirodi i proizvodimo med kakav su proizvodili naši djedovi, stari pĉelari, med koji je lijeĉio svojim
mirisom koliko i svojom hranljivom vrijednošću. Na taj naĉin biće zadovoljni svi: na prvom mjestu vaše i naše
pĉele, mi pĉelari i naši potrošaĉi.
Poznat je ţivot i razvoj varoe u pĉelinjem leglu. Organizirajmo se i zajedno stupimo u biološku borbu da je na
tom mjestu uhvatimo u klopke koliko je to moguće više. Koristimo ramove graĊevnjake kao mamce za varou. One
takve ramove i takvo saće ţeljno i nesvjesno oĉekuju. Sada je do pĉelara.
Što su u stvari ramovi graĊevnjaci?
Pored ramova ili poluramova koji se koriste u plodištu i medištu košnice u periodu intenzivnog proljetnog
razvoja pĉelinjeg društva povremeno se koristi u svakoj košnici najĉešće dva rama u prostoru plodišta. Znaĉi da se
ovi ramovi trebaju koristiti samo u prostoru plodišta bez obzira u kolikom se zapreminskom prostoru on koristi.
Ramovi graĊevnjaci imaju višestruku ulogu ali samo u periodu kada se oni koriste. Kada ova vrsta ramova nije u
funkciji oni se vade iz košnice.
Sve manipulacije i upotreba ovih ramova vrši se planski i organizirano pri redovnom otvaranju košnica. Pri
korištenju ramova graĊevnjaka u njega se najĉešće ne ugraĊuje satna osnova. Neki pĉelari ovu vrstu ramova
oţiĉavaju a neki u njih ne ugraĊuju ţicu. To zavisi od dimenzija ovih ramova i njihove upotrebe. Pošto ove ramove
koriste pĉelari u razne svrhe od toga zavisi da li ih treba oţiĉavati ili ne. U ovakvim ramovima bez ugraĊenih
satnih osnova pĉele najĉešće izgraĊuju trutovsko saće.
Zavisno od jaĉine pĉelinjeg društva ram graĊevnjak se postavlja u centralni dio plodišta izmeĊu ramova sa
leglom ili sa jedne strane rama sa leglom a to je obiĉno mjesto krajnjih ramova u plodištu košnice.
Ako su pĉelinja društva super jaka i ako se kao ram graĊevnjak koristi cijela površina jednog rama onda se on
dodaje u centralni dio plodišta.
U slabija pĉelinja društva moţe se kao ram graĊevnjak koristiti jedna polovina površine rama za trutovsko saće
a jedna polovina za radiliĉko. U tom sluĉaju ram graĊevnjak se stavlja na mjesto krajnjeg rama do legla sa jedne
ili druge strane.
Tako ubaĉen prazan ram bez satne osnove privući će dio mladih pĉela koje luĉe vosak, odnosno generaciju
pĉela ĉije su ţlijezde za proizvodnju voska tada aktivirane. Ove pĉele poĉeće izgraĊivati trutovske ćelije i
rasteretiti se opterećenja nagona za luĉenje voska. Zavisno od brojĉanog stanja pĉela ove starosne dobi i unosa
hrane iz prirode zavisi brzina izgradnje ovog saća. Odmah po izgradnji ovog saća matica poĉne sa polaganjem
neoploĊenih jaja.
Kada se iz poloţenih jaja ispile trutovske larve tada i pĉele koje hrane larve imaju posla, lako je u jednom
ovakvom ramu manji broj larvi biće angaţirano veći broj pĉela hraniteljica. Poznato je da za ishranu jedne larve
truta bude angaţirano 4 do 5 pĉela hraniteljica. Zbog navedenih poslova aktivira će se i pĉele izletnice jer je sada
potrebno i više hrane. Tada će se primijetiti i pojaĉano izlijetanje pĉela na pašu. Ali zbog toga sva sakupljena
hrana u prirodi neće biti i upotrebljena za ishranu legla već će biti odlagana u prostor medišta. Ovo je ujedno i
jedan od metoda odrţavanja radnog raspoloţenja pĉelinjeg društva u konstantnoj aktivnosti.

Na našim terenima i u široj okolini nema pĉelinjeg društva u kojem nema manji ili veći broj varoa. Ţenka varoa
radije traţi i polaţe jaja u trutovske ćelije a zbog najduţg vremenskog perioda razvoja trutovskih larvi od perioda
kada se ispili larva iz jajeta pa do poklapanja trutovskih ćelija. Period od poĉetka poklapanja trutovskih larvi u
ćelijama pa do izlijeganja trutova iz njih je najinteresantniji i za varoe ali i za pĉelara.
Varoa je lukava i u otvorene trutovske ćelije ulazi pred poklapanje trutovskog legla. Ako bi varoa ulazila ranije
u ćelije pĉele bi imale dovoljno vremena da je izvuku iz ćelije a ona tada ne bi uspjela da poloţi jaja i da omogući
produţetak svoje vrste. Kada varoa uĊe u ćeliju ona se vješto krije ispod larve u rezervi hrane na kojoj larva truta
praktiĉno pliva.
Kada varoe imaju na raspolaganju zaleţeno trutovsko saće ona će poĉeti napuštati odrasle pĉele ili trutove i
krenuti u velikom broju prema ramu graĊevnjaku u kome je trutovsko leglo. Zbog toga je ovaj ram poznat pod
nazivom "RAM MAMAC” jer on praktiĉno mami varou. Ustvari larve budućih trutova u starosti pred poklapanje
ćelija luĉe specifiĉne nevidljive i još nedefinirane feromone koji se šire u plodištu a koji su u stvari ujedno
informacija u pravom momentu za varou da treba da zauzme novu ulogu u ćeliji legla. Do sada je odrasla varoa
parazitirala na odrasloj jedinki a od sada će ona i njen podmladak da parazitiraju u ćeliji na ispruţenim larvama
odnosno kasnije kukuljicama.
Poslije poklapanja ćelija pĉele više nisu u mogućnosti da bilo što poduzimaju a tada ţenka varoe kreće u
polaganje jaja. Znaĉi razmnoţavanje varoe odvija se samo u ćelijama poklopljenog trutovskog ili radiliĉkog legla.
Parazitiranje njenog podmlatka na ispruţenoj larvi a kasnije kukuljici u poklopljenoj ćeliji odvija se do stupnja
manjeg ili većeg oštećenja. Varoa zna da kada bi svoju ţrtvu toliko iscrpila i usmrtila u zatvorenoj ćeliji to bi
znaĉilo smrt za nju i njen podmladak. Znaĉi ona ţivi i radi neometana ni od kog u poklopljenoj ćeliji trutovskog ali i
radiliĉkog legla sve do izlijeganja buduće jedinke. U ovom periodu ona je uhvaćena u klopku i sada pĉelar treba da
je na potezu.
 Ako ovaj ram ostane u košnici do perioda izlaska trutova iz tog saća sa njima će iz ćelija izaći i veliki broj varoa
koje će se uhvatiti za svog domaćina i sa njim zajedno iz košnice u košnicu na istom ili susjednim pĉelinjacima
širiti i druge zarazne bolesti pĉela i pĉelinjeg legla, Praktiĉno svaka ćelija radiliĉkog i trutovskog legla predstavlja
mali inkubator za izvoĊenje i novih jedinki pĉelinjeg društva ali ĉesto i varoa.
Zbog toga je potrebno u jakim pĉelinjim društvima imati po dva rama graĊevnjaka. Drugi ram graĊevnjaka
postavlja se u plodište pĉelinjeg društva u periodu 7 do 10 dana poslije dodavanja prvog rama. Naravno da na
ovaj period utiĉe dosta faktora: jaĉina pĉelinjeg društva, intenzitet paše, period i potreba za izgradnjom
trutovskog saća, veliĉina rama gradevnjaka, naĉin njihovog korištenja itd.
Drugi ram graĊevnjaka postavlja se najĉešće kao drugi krajnji ram u plodištu. Ulaz varoe u ćeliju pred
poklapanje legla odvija se na isti naĉin kao i ranije.
Ovdje je krajnji cilj zarobiti što veći broj varoa u zatvorenim ćelijama i u odreĊenom periodu raj ram iskoristiti
na nekoliko naĉina tj. u njemu uništiti Što veći broj izleţenih varoa. To je takozvani biološki naĉin borbe sa varoom
bez upotrebe bilo kakvih lijekova. Na ovaj naĉin u današnjim uvjetima pĉelarenja proizvode se nezagaĊeni pĉelinji
proizvodi.

PovaĊeni ramovi sa zarobljenim varoama u leglu mogu da se iskoriste na nekoliko naĉina:

• cjelokupno saće iz rama graĊevnjaka se isijeĉe oštrim noţem a poslije se vrši njegovo pretapanje u vosak. Ako
se ramovi graĊevnjaci koriste na ovaj naĉin onda ih nije potrebno oţiĉavati prije upotrebe
• ako se ramovi graĊevnjaci podijele na dva ili tri dijela sa letvicama onda se izrezivanje vrši samo iz
poklopljenog lega. I ovakve ramove ne treba oţiĉavati. Ovaj tip ramova koristi se konstantno u košnici i ĉešće
vadi i isjeca poklopljeno leglo
• ram gradevnjak cijele površine moţe se koristiti na naĉin da se poslije vaĊenja iz košnice poklopci ćelija isijeku
oštrini tankim noţem i to sa obje strane. Na taj naĉin najĉešće se posijeku i glave budućih trutova. Poslije se
otklopljeno leglo poprska vrućom vodom i vrati u košnicu ali na mjesto krajnjeg rama u plodištu ili na mjesto u
košnici gdje se okuplja najviše pĉela. Pĉele će da iz uginulih trutova isisaju sve hranljive i njima potrebne
materije a poslije da ih izvuku iz ćelija i postepeno iznesu izvan košnice. Varoe i jaja koje se u tom momentu
naĊu u leglu nisu dovoljno sazrele odnosno ostarile da nastave produţetak vrste a pĉele ih lako uklanjaju iz
ćelija saća. One najlakše propadaju kroz varoa mreţu u podnicu i najbrţe uginu. Ĉesto ih pĉele iznose izvan
košnice. Ako se zakasni sa otklapanjem saća jedna generacija varoa postaje polno sposobna pa pĉele imaju
više problema sa ĉišćenjem i njihovim izbacivanjem ali i sa ĉišćenjem budućih trutova. Kada se na ovaj naĉin
koristi ram graĊevnjak onda u svakoj košnici trebaju imati takva dva rama. Dok se jedan nalazi u centralnom
dijelu plodišta drugi je na ĉišćenju otklopljenog legla. Ovaj naĉin treba koristiti samo u super jakim pĉelinjim
društvima.
• ramovi graĊevnjaci koji se koriste za veći broj upotreba na pĉelinjaku mogu se iskoristit i na sljedeći naĉin.
Oštrim noţem isjeći tanak sloj poklopaca trutovskog legla. Ovo uraditi sa obje strane rama graĊevnjaka. Poslije
takve ramove poprskati sa toplom vodom i postaviti u vrcaljku na isti naĉin kao da se vrca med. Pri rotaciji
ramova dolazi do ispadanja iz ćelija kukuljica uginulih trutova. Poslije sakupiti sve uginule trutove na kojim se
uvijek nalazi veliki broj varoa i to sve spaliti. Tada se svi ramovi sa praznim saćem trebaju vratiti u košnice kao
novi mamci za preostale varoe. Autor redovno izvrcane uginule trutove pokupi i ostavi kokoškama u hranilice.
Zbog toga nam one konstantno i mnogo duţe nose jaja. Korištenje rama graĊevnjaka na ovaj naĉin zahtijeva
oţiĉavanje istog ali i njegovo korištenje tokom cijelog perioda potrebe pĉelinjeg društva za uzgojem trutova.
• ramove graĊevnjake autor redovno koristi na našoj oplodnoj stanici za uzgoj trutova. U ovoj proizvodnji
redovno se koristi trodijelni ram graĊevnjak iz kojeg se redovno isijeca poklopljeno leglo u cjelokupnoj površini
u kojoj se ono zadesi pri otvaranju košnice. Za uzgoj trutova potrebnih za kvalitetnu oplodnju matica na
oplodnoj stanici koriste se ramovi graĊevnjaci cjelokupno površine.

Pretapanjem ovakvog saća dobije se prvoklasni vosak koji nije zagaĊen reziduama koji se koriste za tretiranje
protiv varoe. Na ovaj naĉin se dobije višak voska. Ali pri korištenju rama graĊevnjaka trutovsko leglo stimulativno
djeluje na kompletno pĉelinje društvo odnosno na veću aktivnost njegovih pĉela izletnica. Zbog biološke ravnoteţe
u pĉelinjem društvu i potrebe za odreĊenim brojem trutova ako nema rama graĊevnjaka pĉele izgraĊuju trutovske
ćelije na radiliĉkom saću i tamo gdje pĉelar to ne ţeli.
U ovom sluĉaju teško je primijeniti naĉin borbe protiv varoe na gore objašnjen naĉin.
U korištenju ramova graĊevnjaka ne treba opterećivati pĉelinja društva posebno na izgradnji saća svaki put
poslije upotrebe. Korištenjem ramova graĊevnjaka na organiziran naĉin u toku pašne sezone iz košnica se ukloni
oko 70% varoe. Ostali postotak koji se nalazi u košnici ne predstavlja veliku opasnost za proizvodnju pĉela
“ŠETAĈA". Po prestanku primjene graĊevnjaka poslije pašne sezone treba primjenjivati ostale provjerene i
dokazane naĉine borbe sa varoom.

EKONOMIĈNOST PĈELARSKE PROIZVODNJE

Suvremeno pĉelarstvo u svijetu ali i kod nas iza sebe ima dug razvojni put. Kroz taj dugi period od
najprimitivnijih naĉina i pomagala za pĉelarenje postiglo se do danas zahvaljujući nauĉnim dostignućima da je
pĉelarstvo kao i ostale proizvodne grane, vaţan segment bez kojeg se u svakoj suvremenoj drţavi ne moţe.
Zbog toga današnje pĉelarstvo, da li ono bilo amatersko ili profesionalno, bez ekonomike ne moţe a uz
primjenu suvremenih ekonomskih procesa i kada je tehnološki napredak prisutan predstavlja garanciju pravog
puta razvoja.
Pĉelarstvo spada u niskoakumulativnu i skupu proizvodnju. Ekonomika u pĉelarstvu ocjenjuje da li se isplati
trošenje i ulaganje u ovu proizvodnju i ocjenjuje da li je odnos izmeĊu dobivenih rezultata i svih ulaganja povoljan.
Na osnovu dugogodišnje prakse u ovoj proizvodnji ali i u realizaciji projekata u osnivanju novih pĉelinjaka kao i
praćenju u periodu njihove eksploatacije predoĉiću osnovne uvjete , kako bi se sagledala isplativost u ovoj
proizvodnji.
Pĉelaru amateru, pĉelaru profesionalcu kao i pravnom subjektu mnogo su vrijedni i rezultati ali i ulaganja.
Odnosi izmeĊu rezultata i ulaganja mogu biti razliĉiti i zbog toga treba osigura ti u ulaganju i poslovanju takvo
djelovanje u procesu reprodukcije pĉelarske proizvodnje koje će osnivaĉu pĉelinjaka osigura ti najveću pozitivnu
razliku izmeĊu ukupnih prinosa i vrijednosti ulaganja.
U daljem objašnjenju rentabilnosti ove proizvodnje uzeću prosjeĉnu cijenu najĉešće spominjanog pĉelinjeg
proizvoda meda za jedan kilogram po 5 € Kao drugi parametar je odabrana suvremena kvalitetna košnica po cijeni
od 50 €. Navedene cijene su maloprodajne.
Kao i u svakoj proizvodnji gotov proizvod treba biti konkurentan na domaćem a kada za to doĊe vrijeme i na
inostranom trţištu. Pozitivan napredak i odgovarajući prihod moći će se postići ako se gotov proizvod moţe prodati
na trţištu po cijeni koja je veća od svih troškova proizvodnje. Ali troškovi proizvodnje u našem pĉelarstvu su visoki
u odnosu na gotov proizvod. Razloga za ovaj problem ima mnogo. Dok drugi teţe da proizvodne troškove smanje
Što je moguće više kod nas je još prisutan primitivan naĉin i po onoj narodnoj “Nek ovako ide dok ide”. A šta
ćemo poslije? Naţalost mnogo je naših pĉelara koji ovako razmišljaju i mnoge stvari u ovoj oblasti prepustili su
sluĉaju. A zašto i do kada tako kada sigurno moţe bolje.

U poslijeratnom periodu osnivani su mnogi pĉelinjaci iz nekoliko razloga:

• mnogi radnici razliĉitih zanimanja ostali su bez posla na svojim radnim mjestima a šansu za rad
pokušavaju da pronaĊu u uzgoju pĉela ali i brzoj zaradi
• neki su preko noći postali pĉelari zbog raznih donacija koje su dobijali od raznih donatora. Oni su samo
trebali izraziti ţelju za uzgojem pĉela.
• neki su pored redovnog biznisa u nekoj drugoj grani privrede osnivali velike pĉelinjake u cilju brze
zarade
• zbog zaljubljenosti u pĉelarstvo tiho i postepeno pojavljivali su se pĉelari amateri sa malim brojem
 košnica a u cilju da slobodno vrijeme provode u prirodi kod pĉela ali i da proizvedu manju koliĉinu
meda za potrebe svoje porodice, familije i prijatelja,
• bilo je i prijeratnih pĉelara sa bogatim iskustvom koji su bez iĉega ponovo poĉeli sa uzgojem pĉela.
MeĊu njih se moţe svrstati i autor ovih redova.

Danas amatersko, profesionalno i komercijalno BiH pĉelarstvo polako prolazi kroz fini filter. Opstaju samo
pĉelari koji imaju: iskustvo, znanje, ljubav prema pĉelarstvu, volju za suradnju, poštenje i humanost. Ustvari
samo oni koji u sebi nose pĉelarsku etiku. Bez nje dugoroĉno se ne moţe naprijed. Tako je svugdje u svijetu pa
zašto da i mi budemo izuzetak.
A zašto su propali svi drugi? Dolazi vrijeme da se iskustvo i znanje moraju i trebaju platiti. Oni su u odreĊenom
momentu imali novac i uloţili veliku svotu za: košnice, pĉele, opremu i sve neophodno za pĉelinjak a to sve su
ponudili na upravljanje ili su sami radili misleći da to moţe bez struke i nauke. Naţalost mnogo je malih i velikih
pĉelinjaka upropašteno zbog neznanja. To vam je isto da ponudite auto na upravljanje osobi koja nema poloţen
vozaĉki ispit i koja ne zna ništa o autu. Zamislite dokle bi takva osoba vozila taj auto.
Ali za pohvalu je današnje postojanje velikih profesionalnih pĉelinjaka koji su iznikli iz amaterizma i postepeno
se razvijali i postali pĉelinjaci za uzor. O takvim i sliĉnim primjerima u ovom dijelu knjige ţelim da objasnim
budućim osnivaĉima manjih ili većih pĉelinjaka da ne jure u promašene investicije.

PĈELINJAK KAO PROIZVODNI POGON

U košnicama male zapremina proizvode se rojevi a sa velikom zapreminom proizvodi se med i ostali pĉelinji
proizvodi.
Pĉelarstvo kao specifiĉna djelatnost u poljoprivredi oduvijek je stvarala dvije vrste proizvoda:
• uzgajivaĉi pĉela ranije su proizvodili manji broj pĉelinjih proizvoda i to: med, vosak i prirodne rojeve.
Danas je ta proizvodnja usavršena i ĉitava je lepeza proizvoda od pĉela koji se proizvode. Ukupan
prihod od pĉelinjih proizvoda koji se dobije u jednoj drţavi predstavlja samo mali dio od ukupne koristi
od pĉela.
• glavni i najvaţniji prihod od pĉela za cjelokupnu društvenu zajednicu predstavlja oprašivanje: voća,
povrća, cvijeća, livadskog cvijeća, drveća itd. Poznato je da su pĉele medarice najveći oprašivaĉi.
Zahvaljujući njima danas imamo u dovoljnim koliĉinama hrane za ljudsku i ţivotinjsku ishranu. U našoj
drţavi na ovu ĉinjenicu nitko ne obraća paţnju ni ti imalo cijeni taj naporni i mukotrpni rad naših pĉela.
U razvijenim zemljama taj rad pĉela za organizirano oprašivanje na raznim plantaţama plaća se dobro.

Takvo interesiranje za organiziranim oprašivanjem proizlazi iz ĉinjenice da se svaki proizvod moţe da uveze i
izveze ali oprašivanje kao proizvod ne moţe.
Sve se odvija oko pĉelinjaka kao manjeg ili većeg proizvodnog pogona koji kroz svoje aktivnosti veţe Ĉitav niz
drugih pratećih proizvodnji bez kojih se ne moţe. Pĉelinjak i sve prateće proizvodne djelatnosti povezuju
zajedniĉki ciljevi ka ostvarivanju profita. Medu prateće proizvodne djelatnosti spadaju:
• proizvoĊaĉi i distributeri opreme za pĉelarstvo
• proizvoĊaĉi i distributeri pĉelinjih proizvoda
• proizvoĊaĉi preparata i lijekova na bazi pĉelinjih proizvoda
• proizvoĊaĉi lijekova za primjenu u pĉelarstvu
• trgovci opremom za pĉelarstvo i pĉelinjih proizvoda itd.

Svi prateći subjekti u okviru svoje aktivnosti u proizvodnji i trgovini ostvaruju manju ili veću dobit. U
cjelokupnom sistemu sve prateće proizvodne djelatnosti zavise od pĉelinjaka a pĉelinjaci takoĊer zavise od njih.
Svaki formirani proizvodni pĉelinjak u periodu svoje proizvodne eksploatacije treba da ispuni dva uvjetna zadatka:
• da prema svom kapacitetu, opremljenosti i naĉinu korištenja bude iskorišten za proizvodnju pĉelinjih
proizvoda koje se izraţavaju u koliĉinama pĉelinjih proizvoda
• da za proizvodnju pĉelinjih proizvoda raspoloţiva oprema na pĉelinjaku bude najracionalnije iskorištena
što opravdava financijska ulaganja u ovu proizvodnju. To ustvari predstavlja ekonomski pokazatelj
rentabilnosti korištenja pĉelarske opreme.

Ekonomske koristi na kraju proizvodne pĉelarske sezone zavise od mnogo faktora a ne samo od izdašnosti
pĉelinjih paša i korištenja odnosno eksploatacije pĉelinjaka. Pĉelar proizvoĊaĉ koji u tu proizvodnju unosi svoj
umni i fiziĉki rad na kraju predstavlja vaţan faktor za prodaju gotovog proizvoda. Nekada je mnogo teţe prodati
gotov proizvod nego ga proizvesti. Prodaja gotovih proizvoda umnogome zavisi od: cjelokupnog okruţenja,
ureĊenosti trţišta, prisutnosti sive ekonomije, prisutnosti u praksi zakonskih propisa itd. Od prodaje gotovih
proizvoda podmiruju se potrebe: pojedinca ili poduzeća, obaveze prema drţavi, neophodni repromaterijali za
narednu proizvodnu sezonu, osiguravanje sredstava za proširenje proizvodnje itd.
Sve ovo zavisi od manjeg ili šireg okruţenja gdje se ove aktivnosti odvijaju tj. one se odvijaju u sve sloţenijim
uvjetima . Neprekidnost pĉelarske proizvodnje i društvene potrošnje gotovih proizvoda iz ove proizvodnje
zahtijevaju od pĉelara stalnu informiranost o ovoj proizvodnji u okruţenju. Na osnovu ovih informacija pĉelar
donosi odluku o opravdanosti proširenja svoje proizvodnje i njenom prilagoĊavanju uvjetima u okruţenju.

Sve navedene veliĉine u ovoj proizvodnji za pĉelara amatera nisu mnogo vaţne. Veliki postotak ovih pĉelara na
njih ne obraća paţnju. Njihov glavni cilj je druţenje u prirodi i neke minimalne aktivnosti na pĉelinjaku u
ostvarivanju manjih prihoda sa ĉim su oni zadovoljni.
Za komercijalne pĉelare i pĉelarska poduzeća ove izlazne veliĉine mnogo su vaţne i one uvijek trebaju biti
Gp>T. Odnos navedenih veliĉina predstavljaju uvjet za osiguranje egzistencije komercijalnih pĉelara i pĉelarskih
poduzeća.
RAD KAO ELEMENAT U PĈELARSKOJ PROIZVODNJI

Zaposleno pĉelinje društvo je uvijek bilo od koristi za sebe i pĉelara.

U svim granama poljoprivrede pa i u pĉelarskoj proizvodnji ljudski rad predstavlja pokretaĉki element ove
proizvodnje. Bez obuĉenog pĉelara nema planske i organizirane pĉelarske proizvodnje pa ni trţišta pĉelinjih
proizvoda. Ljudski rad odnosno rad pĉelara u ovoj proizvodnji ravnopravno uĉestvuje sa radom pĉela. Rad pĉela je
nagonski dok je rad pĉelara umni, svjesni, promišljeni i fiziĉki i zbog toga je košnica i pĉelinje društvo sredstvo za
rad u funkciji cjelokupne pĉelarske proizvodnje.
Uz suvremena tehnološka dostignuća današnjeg vremena nema primjera proizvodnje po speci liĉnosti kao što
je pĉelarska. Pĉela je ne samo proizvoĊaĉ pĉelinjih proizvoda već i dijela sirovinske osnove za pĉelarsku
proizvodnju. Paralelno sa ovim pĉele osiguravaju svoj daljnji biološki razvoj i opstanak.
Utrošak ljudskog rada na pĉelinjaku treba biti krajnje racionalan. Postoji dosta faktora koji utiĉu na racionalno
korištenje rada u pĉelarstvu a svi oni utiĉu na konaĉnu cijenu pĉelinjih proizvoda.
Zadovoljavajućih rezultata nema bez izvanrednog poznavanja materije odnosno teorijskog i praktiĉnog znanja o
pĉelarstvu. Poznavanje pĉelarstva predstavlja niz dokazanih nauĉnih i provjerenih istina o ţivotu pĉela, njihovoj
ulozi u iskoristivosti za proizvodnju pĉelinjih proizvoda kao i ulozi u oprašivanju, naĉinu i postupcima u oduzimanju
pĉelinjih proizvoda, selidbi pĉelinjaka, zdravstvenoj zaštiti pĉela i svim drugim aktivnostima u ovoj oblasti. Znaĉi
ovdje je neophodno pokazati i primijeniti ono Što je nauĉeno na razliĉitim obrazovnim nivoima iz struĉne
literature, skupljanju informacija sa interneta itd.
• vještina i sposobnost takoĊer predstavljaju bitnu osobinu pĉelara profesionalaca u pĉelarskom
poduzeću. Svi radovi sa pĉelinjim društvima i njihova priprema za medobranje od njega traţi
smirenost pokreta, ne izazivanje buke, naglih pokreta i udaraca itd. Posebno precizni poslovi kao što je
organiziran uzgoj matica, organizirana a proizvodnja matiĉne mlijeĉi zahtijevaju vrhunsko poznavanje
ove materije, dobar vid, mirnu ruku itd.
• iskustvo je bolna toĉka koja nedostaje pĉelarima poĉetnicima. Ono se stiĉe višegodišnjim druţenjem sa
pĉelama i direktnim radom na pĉelinjaku. Mnogo je vaţna odluka u vezi sa uzgojem i tehnologijom
rada sa pĉelama. Praktiĉno iskustvo paralelno sa nauĉnim i dokazanim dostignućima daje najbolje
rezultate.
• stalno struĉno usavršavanje je uvjet ostvarivanja sve boljih proizvodnih rezultata. Praćenje
predavanja, ĉitanje pĉelarske literature, posjeta sajmovima, meĊusobna razmjena iskustava i
provjerenih iskustvenih rezultata, stalno praćenje i sakupljanje informacija sa interneta su uvjet za
opstanak u proizvodnji i na trţištu u ovoj oblasti u budućnosti. Svaki ozbiljan pĉelar ili pĉelarsko
poduzeće stalnoj edukaciji svojih radnika mora posvetiti više paţnje a sredstva za tu svrhu planirati
kao obavezne troškove.

OPREMA ZA RAD U PĈELARSKOJ PROIZVODNJI

Bolje vam je u toku pase na košnici imati jedan nastavak viska nego jedan ram manjka.
Na pĉelinjacima nije moguće obaviti bilo koji posao bez opreme za rad. Oprema za rad u ovoj proizvodnji sluţi
za obavljanje više ili manje sloţenih poslova na pĉelinjacima. Visokorazvijena pĉelarska proizvodnja koja i jeste cilj
naše analize mora biti znatno bogatija odnosno opremljenija sa opremom za rad. U ovom sluĉaju veći stepen
opremljenosti pĉelarske proizvodnje garancija je bolje uspješnoga poslovanja.
Promatranjem historijskog razvoja odnosno usavršavanja pĉelarske proizvodnje uoĉljivo je da je pĉelar
konstantno usavršavao svoju opremu za rad poĉevši od najprimitivnijih ruĉnih alata pa do mehaniĉkih,
poluautomatskih i sve do danas visokoautomatiziranih pomagala u razliĉitim segmentima razvijene pĉelarske
proizvodnje. Na ovaj brzi i buran razvoj mnogo udjela ima razvoj drugih grana privrede kao što su:
drvopreraĊivaĉka, mašinska, saobraćajna, veterinarska, kemijska itd.
Sva oprema za pĉelarsku proizvodnju moţe se podijeliti na prostiju odnosno jeftiniju i sloţeniju kao skuplju.
Prostija oprema se najĉešće koristi na amaterskim odnosno manjim pĉelinjacima. Kao osnovno sredstvo sluţi
košnica koja se stalno usavršava i modificira u cilju olakšanog rada. Kao prateći pribor bez kojeg se na pĉelinjaku
ne moţe ništa uraditi je: zaštitna pĉelarska bluza sa šeširom, rukavice, dimilica, pĉelarski noţ i ĉetka i ostali sitan
pribor. Pribor za oţiĉavanje ramova i uĉvršćivanje satnih osnova u ramove, topionik saća itd.
Oprema za vrcanje meda je obavezna na svakom pĉelinjaku jer se ne smije posuĊivati od drugih pĉelara zbog
prenosa zaraznih bolesti. U tu opremu spada: centrifuga kojih ima razliĉitih vrsta a njen kapacitet treba prilagoditi
brojĉanom stanju proizvodnih košnica, sito za cijeĊenje vrcanog meda, posude za smještaj izvrcanog meda do
prodaje, tegle za pakovanje meda za prodaju itd. Za velike pĉelinjake koji su formirani sa ciljem da se prevoze na
više paša i da se na njima zaposli više radnika oprema za rad mora biti većeg kapaciteta a oprema treba da
osigura takav naĉin primjene da u procesu njene primjene nema zastoja u proizvodnji. Zaposleno osoblje treba
znati koristiti se tom suvremenijem opremom. Ovo se posebno odnosi na pĉelarska poduzeća koja su
specijalizirana za ovu proizvodnju i koja stvaraju osnovni dohodak od ove proizvodnje. Razvijena pĉelarska
poduzeća posluju u sloţenim organizacijskim i tehnološkim procesima Ĉija je cjelokupna proizvodnja angaţirana sa
suvremenom opremom za rad od: prevoza košnica na paše, vrcanje meda, cijeĊenje i pakovanje meda, prodaja
upakovanog meda na trţištu. Pored osnovne opreme na malim pĉelinjacima pĉelarska poduzeća zahtijevaju mnogo
specifiĉnije uvjete za ovu proizvodnju a što je propisano zakonskima aktima. Sjedište poduzeća mora imati svoje
ili iznajmljene prostore gdje se obavljaju svi pripremni poslovi za proizvodnju i završni radovi poslije vrcanja meda
i oduzimanja drugih pĉelinjih proizvoda.
Prostor u kojem se vrši: vrcanje meda, komore za pasterizaciju, linije za pakovanje gotovih proizvoda, ureĊaji
za dekristalizaciju meda moraju biti na visokom nivou higijene. Ovi uvjeti su na nivou zahtjevnih uvjeta gdje se
proizvode i pakuju ostale vrste ljudske hrane. Sve ovo zahtijeva mnogo veća novĉana ulaganja Što kroz
proizvodnju na svojim pĉelinjacima ili kroz usluţne djelatnosti drugim pĉelarima treba da se opravda. Instalirani
kapacitet ove opreme treba prilagoditi svojim realnim mogućnostima i razvojnim planovima.
Zbog rentabilnog i uspješnog poslovanja pĉelarska proizvodnja zahtijeva stalno usavršavanje i primjenjivanje
naj suvremenijih rješenja a što je ujedno i bitan uvjeta za proizvodnju posebno naše pĉelarske proizvodnje koja
mnogo zaostaje za evropskim i svjetskim prosjecima.

EKONOMIĈNOST PROIZVODNJE PĈELINJAKA

Na pĉelarskim sastancima iskoristite vrijeme na teme o visokoj produktivnosti pĉelinjih društava a ne na

beskorisne iscrpljujuće teme kojih uvijek ima previše.
U procesu rentabilne pĉelarske proizvodnje vaţni su odnosi utrošenih sredstava za proizvodnju i rezultati koji se
mogu predstaviti ukupnom proizvodnjom u pĉelinjim proizvodima na pĉelinjaku gdje su utrošena sredstva
upotrijebljena. Proizvodni metodi sa kojim se nastoji proizvesti zadovoljavajući uĉinci uz što manje angaţiranje i
utrošak sredstava za proizvodnju moţemo nazvati kao i u svakoj drugoj proizvodnji, ekonomiĉnost.
Cilj ekonomiĉnosti u pĉelarskoj proizvodnji sastoji se u tome da se naprednim metodama ostvari za pĉelara ili
pĉelarsko poduzeće najpovoljniji odnos izmeĊu uštede sredstava za proizvodnju i maksimalnih uĉinaka pĉelarske
proizvodnje što se moţe izraziti i formulom:

Iz ove formule se moţe vidjeti da je pokazatelj ekonomiĉnosti upravo stavljanje utroška svih repromaterijala,
sredstava za proizvodnju, rad pĉelara i rad pĉela u odnosu prema dobivenoj ukupnoj koliĉini svih proizvedenih
pĉelinjih proizvoda. Povremenim praćenjem ekonomiĉnosti nekoliko proizvodnih ciklusa svaki pĉelar i pĉelarsko
poduzeće moţe da dobije rezultat uspješnosti. Ako je ovaj rezultat svakim narednim praćenjem uvijek u
pozitivnom postotku znaĉi da je navedena proizvodnja na dobrom putu.
Ako se pri provjeri ekonomiĉnosti dobivaju nekoliko puta negativni rezultati potrebno je detaljno preispitivanje
cjelokupne organizacije proizvodnje. Jer u tom sluĉaju sigurno negdje ima greška.
Pri svakoj provjeri ekonomiĉnosti odnosno pri njenom padu ili porastu potrebno je u detalje ispitati uzroke za
takve rezultate. Na taj naĉin se lakše moţe uticati na bolju racionalizaciju. Ustvari ekonomiĉnost je sveopći princip
koji se treba uvaţavati u svakom momentu i segmentu proizvodnje u pĉelarstvu.
Ekonomiĉnost nam predstavlja i razumijevanje troškova koji predstavljaju centralne smjernice trţišne ponude u
okruţenju. TakoĊer ona nam predstavlja osnovu za dalju analizu planiranih sredstava za reprodukciju u ovoj
proizvodnji i svih troškova u njoj.

ULAGANJA U PĈELARSKU PROIZVODNJU I NJENU REPRODUKCIJU

Sa starim maticama u vaţim košnicama sami se opredjeljujete za gubitak na pĉelinjaku.

Osnivaĉ pĉelinjaka na osnovu svojih ideja za odreĊenom dobili u pĉelarskoj proizvodnji krene sa ulaganjem
novĉanog kapitala. Sama ideja da se pokuša sa ovim poslom moţe donijeti i zadovoljstvo i razoĉarenje. Kada
amatersko pĉelarstvo sa dobrim uspjehom i ljubavlju za ovim poslom postepeno poĉne kroz racionalna ulaganja da
ih ekonomski i opravdava tada se najĉešće i uspijeva. Tada pĉelarstvo postaje profitabilno i tako su stvorena
današnja uspješna pĉelarska poduzeća kod nas i pĉelarske kompanije u svijetu.
Uloţena novĉana sredstva iniciraće pokretanje pĉelarske proizvodnje sa manjim ili većim uspjehom a rezultat
toga biće gotovi proizvodi koji nakon prodaje ulagaĉu trebaju donijeti odreĊenu dobit. Bez obzira da li se radi o
novoosnovanom pĉelinjaku ili već uhodanoj pĉelarskoj proizvodnji potrebna su nova ulaganja.
Cjelokupni reprodukcijski oblik u pĉelarskoj proizvodnji kao i transformaciji sredstava u njoj moţe se predstaviti
na sljedeći naĉin:

Kp - novĉana sredstva na poĉetku proizvodnje

Op - angaţirana oprema na poĉetku proizvodnje
Rs - reprodukcijska sredstva u periodu procesa proizvodnje
Gp - gotovi proizvodi
Zp - zbir svih prihoda od proizvodnje
Kz - novĉana sredstva na završetku proizvodnje

Ciklus za reprodukciju u pĉelarstvu traje kalendarsku godinu i on poĉinje sa poĉetkom kolovoza mjeseca. Od
tada poĉinju sva ulaganja za narednu pĉelarsku sezonu. Sva ulaganja od tada pa do završetka proizvodnog ciklusa
na kraju jula mjeseca naredne godine predstavljaju u gornjoj formuli Rs tj. reprodukcijska sredstva u periodu
procesa proizvodnje.
To su sva ulaganja za: pripremu pĉela za zimovanje, lijekovi, proljetni razvoj, prevoz pĉela na paše, gorivo i
ostale troškove za transport, troškove prodaje gotovih pĉelinjih proizvoda iz prethodne sezone itd. a što naravno
ne moţe bez ljudskog rada koji treba uraĉunati.
U današnjoj trţišnoj privredi gotove pĉelinje proizvode treba prodati po odreĊenoj prodajnoj cijeni koja vlada na
trţištu i ostvariti odreĊeni prihod. To znaĉi da pĉelar ulaţe u pĉelarsku proizvodnju namijenjenu sumu novca sa
ciljem da na kraju procesa reprodukcije odnosno kraja pĉelarske godine prodajom gotovih proizvoda dobije više od
uloţenog.
Kz > Kp
Ovakva situacija za pĉelara ili poduzeće je povoljnija jer ostatak novca nakon procesa reprodukcije omogućuje
iz ĉistog dohotka nova ulaganja u proizvodnju, usavršavanje proizvodnje, nabavku nove opreme, kvalitetnije
odrţavanje pĉelinjaka, struĉno usavršavanje koje uvijek mora naći mjesto u ovoj proizvodnji itd.
U sluĉaju da novĉana sredstva nakon pĉelarske proizvodnje i prodaje gotovih proizvoda bude manja od uloţenih
tj. Kp<Kz znaĉi da se proces reprodukcije izvodi nepovoljno a to proizvodi gubitak u proizvodnji.
Za sluĉaj da se ostvare jednaka novĉana sredstva na kraju proizvodnje kao što su i uloţena proizvodnja se ne
moţe smatrati uspješnom jer reprodukcija ne osigurava razvoj proizvodnje a kao takva ne moţe potrajali u ovim
suvremenim uvjetima privreĊivanja u svakoj oblasti pa i u pĉelarstvu.

OSNOVNA SREDSTVA U PĈELARSKOJ PROIZVODNJI

Najlakše, najbolje ali i najekonomiĉnije je ĉuvanje rezervnog saća prepustiti pĉelama u košnici.
Sva sredstva namijenjena za primjenu u pĉelarskoj proizvodnji mogu se nazvati poslovna sredstva. Angaţiranje
ovih sredstava na jednom pĉelinjaku zavisi od razvijenosti proizvodnje sa tim pĉelinjakom. Mali amaterski
pĉelinjaci zahtijevaju i manji obim angaţiranih poslovnih sredstava medu koje moţemo ubrajati: košnice,
centrifuge za med, ambalaţu za med, pĉelarski pribor itd.
Veliki profesionalni pĉelinjaci sa razvijenom i razliĉitom proizvodnjom na njima moraju imati mnogo više
poslovnih sredstava koja se moraju najracionalnije koristiti. Proširenjem broja košnica na profesionalnim
pĉelinjacima ne zahtijeva uvijek i paralelno ulaganje u prateću opremu kao što su: centrifuge, prevozna sredstva,
pakerice za med, itd.
Ekonomika proizvodnje podrazumijeva osnovno sredstvo kao jedan dio poslovnih sredstava koja se ne potroše
u jednom proizvodnom procesu i ta sredstva imaju veću pojedinaĉnu vrijednost. U pĉelarskoj proizvodnji ta
osnovna sredstva prenose na gotov proizvod samo dio svoje vrijednosti na svaki pojedinaĉni proizvod koji se sa
njima proizvede dok se ona koriste. Znaĉi da osnovna sredstva predstavljaju dugotrajnu imovinu pĉelarskog pred
uzeća.
Stupanj razvoja našeg pĉelarstva rezultira postojanje malog broja poduzeća koja se bave ovom proizvodnjom.
Zbog toga je vrlo malo proizvodnih i preraĊivaĉkih pogona u kojima je instalirano malo osnovnih sredstava. Novi
uvjeti privreĊivanja u svakoj oblasti pa i u pĉelarstvu daju dobru osnovu za razvoj posebno na proizvodnji ekološki
ĉistih pĉelinjih proizvoda.

U ovom periodu u našoj pĉelarskoj proizvodnji od ukupne mase osnovnih sredstava prevladava dugotrajna
imovina u obliku neophodne opreme za pĉelarenje. U dugotrajnu imovinu pĉelarskog poduzeća podrazumijeva se:
• zemljišni prostor na kojem je postavljen pĉelinjak. Pĉelarski objekat, prostor za odlaganje neophodne
opreme za pĉelarenje, prateći objekti itd.
• transportna sredstva za prevoz pĉelinjaka na paše, prevoz gotovih proizvoda i ambalaţe, automobil za
korištenje na pĉelinjacima itd.
• za potrebe u pĉelarstvu koriste se i: linije za pakovanje meda, dekristalizatori, sušionici za polenov
prah, inkubatori za uzgoj matica itd.
OBRTNA SREDSTVA U PĈELARSTVU

Pĉelinje društvo nikada nije toliko jako da ne moţe biti još jaĉe.
Poslije formiranja pĉelinjaka da li on bio amaterski ili u vlasništvu poduzeća kao profesionalni njegove prave
eksploatacije nema ako nisu osigurana obrtna sredstva. Jednom osigurana novĉana sredstva na poĉetku
proizvodnje ona u daljem toku mijenjaju svoj oblik tj. stalno se obrću i prelaze iz jednog oblika u drugi. Najĉešće
obrtna sredstva u ovoj oblasti imaju rok trajanja od jedne kalendarske pĉelarske godine ali nekada imaju i duţi
rok. Vrijednost, koliĉina i struktura obrtnih sredstava u pĉelarskoj proizvodnji zavise od razvijenosti ove
proizvodnje, specifiĉnosti ove proizvodnje. neprekidnosti proizvodnje ili povremenosti proizvodnje itd.

Slika br. 38

Na amaterskim pĉelinjacima obrtna sredstva se mnogo manje koriste jer se na ovakvim pĉelinjacima proizvodi
samo med dok se drugi pĉelinji proizvodi proizvode u zanemarljivim koliĉinama. Kao i u svakoj drugoj proizvodnji
što je to specifiĉnija ona zahtijeva i veća obrtna sredstva ali osigurava i veću dobit. Poslije jednog proizvodnog
ciklusa kada obrtna sredstva budu ponovo u obliku novca tj. poslije prodaje gotovih proizvoda ponovno ulaganje u
novi ciklus proizvodnje je u ovom sluĉaju promjenljiva veliĉina. To zavisi od mnogo unutrašnjih i vanjskih faktora.
Sa ekonomske strane vrlo je vaţno da se uloţeni kapital u osnovna i obrtna sredstva što prije obrnu a to znaĉi i
veći prihod u nepromijenjenom periodu.
I u ovom sluĉaju do izraţaja dolazi ona narodna izreka da na toĉkovima med rodi. U današnje vrijeme ovu
izreku treba malo modificirati i reći da na toĉkovima raĊaju svi pĉelinji proizvodi. Korištenjem više pĉelinjih paša
sa jednom formiranim osnovnim sredstvima (pĉelinjakom) osigurava veću proizvodnju pĉelinjih proizvoda.
Korištenjem većeg broja pĉelinjih paša automatski povlaĉi smanjenje troškova proizvodnje ponaosob svakog
pĉelinjeg proizvoda. U ovom sluĉaju zbog većeg koeficijenta obrtanja obrtnih sredstva u proizvodnji pĉelinjih
proizvoda postoji mogućnost da se istim obrtnim sredstvima financira veći obim proizvodnje.
TROŠKOVI KOJI SU PRISUTNI U PĈELARSKOJ PROIZVODNJI

Lanac kompletne proizvodnje u pĉelarstvu je jak onoliko koliko je jaka njegova najslabija karika.
U vremenu kada se pĉelarstvo razvija usporedo sa naukom i zahvaljujući njoj trţišna ekonomija zahtijeva
proizvodnju pĉelinjih proizvoda po cijenama prihvatljivim za današnji standard stanovništva. Zbog toga se troškovi
u pĉelarenju moraju što više smanjiti da bi gotovi proizvodi bili što jeftiniji uz zadrţavanje visokog kvaliteta. Sve
što se u pĉelarskoj proizvodnji potroši u cilju pokretanja i realizacije proizvodnje treba se svrstati u troškove. Svaki
pĉelar, po mogućnosti i amater a posebno profesionalac treba da vodi evidenciju potrošenih sredstava u toku
kalendarske pĉelarske godine. Ovo je redovna i obavezna aktivnost svakog pravnog lica Ĉija je proizvodna
djelatnost pĉelarstvo da vodi evidenciju o troškovima odnosno o prihodima i rashodima.

Tabela br. 11. Prikaz ukupnih i prosječnih fiksnih troškova u proizvodnji pčelinjih proizvoda

Stupanj iskorištenja kapacitet (u Ukupni fiksni Fiksni troškovi po jedinici

koliĉini proizvoda) troškovi gotovog proizvoda
0 100 0
200 100 10
400 100 5.0
600 100 3.3
800 100 2.5
1 000 100 2.0

Pojam troškova i rashoda nije isto. Rashod je pojam koji u praksi ima šire znaĉenje od pojma troška i
predstavlja sve troškove bez obzira da li su oni ostvareni u procesu realizacije proizvodnje ili ne. Primjeri rashoda
u pĉelarstvu su:
• gubitak pĉelinjih društava zbog uginuća u toku zimskog perioda
• gubitak pĉelinjih društava zbog izazvane grabeţi na pĉelinjaku ili na susjednim pĉelinjacima
• zbog masovnog trovanja pĉela u periodu prskanja voća dok ono behara
• gubitak pĉelinjih društava zbog poplave, poţara, vjetra itd.

U našu pĉelarsku proizvodnju ugraĊeni su visoki troškovi a krajnji rezultat kao gotov proizvod je skup. U ovom
sluĉaju nezadovoljstvo je prisutno i kod naših potrošaĉa ali i kod pĉelara proizvoĊaĉa. Na smanjenje troškova je
moguće uticati kroz njihovo stalno praćenje i analiziranje i koliko je moguće više smanjenje troškovi su osnovni
pokazatelji na osnovu kojih je moguće izraĉunati proizvodnu i prodajnu cijenu gotovih pĉelinjih proizvoda.
U pĉelarskoj proizvodnji postoji više vrsta troškova a oni se mogu svrstati u:
• troškove osnovnih sredstava za rad u uloţenom novcu koji predstavljaju trošenje odnosno
amortizaciju: kompletnih košnica ili njenih pojedinaĉnih dijelova, vrcaljki za med, vozila za prevoz
pĉelinjaka na paše, pĉelarskih objekata itd.
• troškovi predmeta rada ĉine u novcu izraţeni predmeti rada koji ulaze u proces proizvodnje da bi
preradom ušli u novi proizvod. Zavisno od razvijenosti pĉelarsko preraĊivaĉke proizvodnje u ovu grupu
troškova mogu se ubrojiti: sirovine, poluproizvodi, pomoćni materijali, ambalaţa, elektriĉna energija
itd.
• troškovi rada su u ovoj proizvodnji stalno prisutni u pravnom subjektu pa i onda kada pĉelinjak nije u
funkciji u van sezonskom periodu
• troškovi tuĊih usluga svakako utiĉu na rezultat poslovanja i od njihovog obima umnogome zavisi cijena
gotovog proizvoda. Kao primjer moţe posluţiti transportno sredstvo za prevoz pĉelinjaka na paše ako
te usluge obavlja treće lice. Sljedeći primjer je usluga pakovanja meda u ambalaţu razliĉitih veliĉina
po zahtjevu trţišta kod ustanova koje su za to ovlaštene

• troškovi koje treba izmiriti prema drţavnim institucijama kao što su: socijalno i penzione osiguranje za
zaposlene radnike, razne takse, razne daţbine, veterinarske nadzore pĉelinjaka, redovne analize
gotovih pĉelinjih proizvoda itd.
Troškovi sredstava za rad i njihovo odrţavanje najĉešće su u ovoj proizvodnji fiksni troškovi i oni se mogu
podijeliti u dvije grupe:
• apsolutno fiksni troškovi su stalni, nepromijenjeni od nultog stanja do maksimalnog stepena
iskorištenja pĉelinjaka. Ako se ovi troškovi promatraju po jedinici proizvedenih pĉelinjih proizvoda oni
tada opadaju pri većoj i organiziranijoj proizvodnji. Kao primjer moţemo uzeti jednu košnicu naseljenu
pĉelama koja je kalendarsku godinu izloţena svim vremenskim nedaćama na pĉelinjaku. Ali nije
svejedno ako se u toku pašne sezone u takvoj košnici: ne proizvede ni jedan kilogram meda, ako se u
toj istoj košnici proizvode 10 kg meda ili 50 kg meda. Fiksni troškovi po jedinici proizvoda su manji što
je proizvodnja pĉelinjih proizvoda veća.

Tablica br. 12 Pri ukupnih i prosječnih relativno fiksnih troškova

Stupanj iskorištenja kapaciteta (u Ukupni relativno Relativno fiksni troškovi (po
koliĉini proizvoda) fiksni troškovi jedinici proizvoda)
0 100 0
10 100 10
20 100 5,0
30 100 3.3
40 100 2,5
50 100 2.0
60 100 1.6
70 100 2.1
80 100 2.0

 ako se na jednom pĉelinjaku ţeli proizvesti više od 1000 kg meda a kapacitet tog pĉelinjaka je
manji od zahtjeva za dodatnom proizvodnjom tada se mora povećati broj košnica naseljenim
pĉelinjim društvima odnosno potrebno je dodatno investirati u pĉelinjak, takvim zahvatom se dolazi
u poziciju da se proizvede vise ali uz veće fiksne troškove.
 Pojedinaĉno relativno fiksni troškovi pokazuju da je nagli skok
troškova nastao uslijed proširenja kapaciteta pĉelinjaka. To
pokazuje da veći kapaciteti trebaju biti optimalno korišteni kako bi
u tom sluĉaju fiksni troškovi po jedinici gotovih proizvoda bili
prihvatljivi u cijeni koštanja.

OSNIVANJE PĈELINJAKA

Samo jedna rodno medna godina, tko je zna iskoristiti, moţe da otplati sva ulaganja u osnivanje suvremenog
pĉelinjaka.
Pĉelarstvo je skup hobi ili profesionalna pĉelarska proizvodnja. Zbog toga ostvarivanje dobiti treba da bude
glavni cilj svakog pĉelara poĉetnika ili profesionalca koji ideju o osnivanju pĉelinjaka pretvara u djela. Tko se
odluĉi baviti pĉelarstvom na pĉelinjaku će doţivjeti lijepih ali i ruţnih situacija. Ovih zadnjih će biti manje ako u
ovu aktivnost krenete sa više: znanja, praktiĉnog iskustva, velikom odluĉnošću da uspijete itd. Dobro razmislite i
nemojte ţuriti.
Ima mnogo pĉelara koji se mnogo hvale o svojim uspjesima a iza njih su poniţavajući rezultati. Oni bi svakog
na savjetovali a ne mogu to uraditi ni sebi. Sa njima novi osnivaĉi pĉelinjaka najviše nastradaju.

Pĉelinjaci se mogu razvrstati u nekoliko grupa i to:

• osnuje se mini pĉelinjak do pet košnica od kojeg pĉelar amater oĉekuje manju dobit u pĉelinjim proizvodima za
svoju porodicu i uţu familiju. Osim toga ova grupa pĉelara oboţava druţenje u prirodi i sa pĉelama. To je
uzgajanje pĉela iz hobija za postizanje liĉnog zadovoljstva. Ovih manjih pĉelinjaka je kod nas najviše. Oni su
najĉešće stacionarni pĉelinjaci. Osnivanje ovakvog pĉelinjaka raĉunajući po kompletnoj košnici je najskuplje. Ali
najĉešće takvom pĉelaru to nije vaţno. Iskorištenost takvih pĉelinjaka je najĉešće minimalno. Prateća obavezna
pĉelarska oprema je takoĊer nedovoljno iskorištena. To takoĊer poskupljuje gotov proizvod.

• pĉelinjak do 50 i više košnica koji se postepeno formira radi ostvarivanja prihoda paralelno sa obavljanjem
nekih drugih redovnih poslova. Pĉelinjaka sa ovim brojem košnica ima u ovo vrijeme solidan broj a oni se
koriste kao stacionarni a rjeĊe kao seleći pĉelinjaci. Osnivanje ovakvih pĉelinjaka je veoma skupo ako se koriste
kao stacionarni ali veoma jeftino ako se koriste kao seleći. Jer opravdanost ulaganja vidi se kroz gotove finalne
proizvode. Naţalost danas ovakvih pĉelinjaka ima koji ne mogu da ostvare prihod za za osnovne troškove
odrţavanja zbog niskih prosjeĉnih prinosa. Niska iskorištenost je najĉešće zbog zauzetosti pĉelara na nekom
drugom poslu a pĉelinjak je sporedna aktivnost. Svakako da je najbolje formirati pĉelinjak sa onolikim brojem
košnica koliko mu se moţe posvetiti vremena u cilju što boljeg iskorištenja. Sva pĉelinja društva na pĉelinjaku
koja su formirana a ne mogu se zadovoljavajuće iskoristiti moţemo ubrojati u promašenu investiciju.
• osnivanju velikih profesionalnih i komercijalnih pĉelinjaka treba da predstoji ranije osnivanje amaterskih
pĉelinjaka koji postepeno prerastaju u komercijalne. Oni su nezamislivi u eksploataciji bez provoza na više
paša. Osim toga u današnje vrijeme oni su u eksploataciji nezamislivi bez nauke i proizvodnje više pĉelinjih
proizvoda. Iskorištenost takvih pĉelinjaka mora da bude maksimalno od: svakog pojedinaĉnog rama,
pojedinaĉnog dijela svake košnice, radnog vremena zaposlenih radnika, upotrebe repromaterijala, organizirane
prodaje gotovih proizvoda itd.

OSNIVANJE PĈELINJAKA RAZLIĈITOG KAPACITETA

Tko racionalno i ciljano osnuje pĉelinjak on nikada sa njim ne proizvodi gubitak.

Sa te taĉke gledišta i samo na taj naĉin obradi ćemo dva primjera osnivanja pĉelinjaka i to:
• amaterski do 50 košnica koji se eksploatira i odrţava uz redovan posao tako da je pĉelarstvo u ovom sluĉaju
dodatna djelatnost. Najĉešće se pĉelinjak ovog obima postepeno proširuje tj. iz vlastite proizvodnje od manjeg
broja pĉelinjih društava svake godine pĉelinjak se proširuje i umnoţava do ovog kapaciteta. Ali ima i sluĉajeva
da se za osnivanje pĉelinjaka na trţištu nabavlja sve odjednom a sve poslove na pĉelinjaku pĉelar obavlja u
slobodno vrijeme poslije redovnog radnog vremena. U priloţenoj tabeli je pokazano koliko je to potrebno
novĉanih sredstava za osnivanje takvog pĉelinjaka. Pretvoreno u med to je zaista zavidna koliĉina. MeĊutim,
struĉan i obrazovan pĉelar proizvodeći još neke pĉelinje proizvode osim meda brţe vrši povrat uloţenih
novĉanih sredstava a posebno ako je novac nabavljen kroz kreditnu liniju sa obaveznom kamatom. Kao što se
vidi pĉelarstvo je sezonska nisko akumulativna proizvodnja koja uspijeva samo sa velikim znanjem i radom.
• profesionalni pĉelinjak od 200 košnica koji zahtijeva sve ranije spomenute uvjete eksploatacije
Tabela br.13 Ulaganje u pčelinjak (prva varijanta)
Opis ulaganja u pĉelinjak (€) Broj košnica
50 200
Maloprodajna cijena 4 € Med na Med na Med na Med na
Veleprodajna cijena 2,5 € veliko malo veliko malo
Košnice 1 klasa (ofarbane) 2 500 € 2 500 € 10 000 € 10 000 €
50 € 1 000 kg 625 kg 4 000 kg 2 500 kg
Satne osnove 750 € 750 € 3 000 € 3 000 €
1 kg = 6 €, 15 € po košnici 300 kg 187,5 kg 1 200 kg 750 kg
Paketni ili vještaĉki roj na 5 ramova 1 250 € 1 250 € 5 000 € 5 000 €
25 € 500 kg 312,5 kg 2 000 kg 1 250 kg
Šećer za stimulativnu prihranu 180 e 180 € 720 € 720 €
rojeva po 10 kg, 1 kg = 0,36 € 72 kg 45 kg 288 kg 180 kg
Šećer za dopunu hrane za 180 € 180 € 720 € 720 €
zimovanje pĉela (10 kg po svakoj košnici) 72 kg 45 kg 288 kg 180 kg

Lijekovi za pĉele u toku cijele 75 € 75 € 300 € 300 €

godine 1 košnica = 15 € 30 kg 18,75 kg 120 kg 75 kg
Sitan prateći pĉelarski pribor na 100 € 100 € 100 G 100 €
pĉelinjaku, 100 € 40 kg 25 kg 40 kg 25 kg
Postolja za košnicu (fiksno) 50 € 50 € 200 € 200 €
(stabilna i prenosiva) 20 kg 12,5 kg 80 kg 50 kg
Svi radovi od instaliranja pĉelinjaka 500 € 500 € 2 000 € 2 000 €
do zazimljavanja (paušalno) 200 kg 125 kg 800 kg 500 kg
UKUPNO € 5 585 € 5 585 € 22 040 € 22 040 €
UKUPNO MEDA 2 234 kg 1 396,2 kg 8 816 kg 5 510 kg
Troškovi do zazimljavanja oko jedne 44,68 kg 27.92 kg 44,08 kg 27,55 kg
košnice preraĉunato u med
 Uvjeti za pĉelarenje su sve nepovoljniji pa u toku odluĉivanja da se investira u pĉelinjak treba dobro kalkulirati
da li se isplati ulagati u novu proizvodnju i kolikog obima. I ovdje se trebaju predvidjeti rizici kao u svakoj drugoj
proizvodnji.
Da bi se pribliţno moglo proraĉunati sa kolikim ulaganjem u pĉelinjak se moţe postići dobit prema uloţenom
novcu u košnice, pĉele i svu prateću opremu u toku 2005. godine za primjer ću uzeti cijene u maloprodaji i
veleprodaji gotovih proizvoda.
Cijena meda u maloprodaji je od 3 do 5 € (prosjek 4 €) a cijene na veliko prosjeĉno 2,5 €.
U nabavci pĉelinjih društava postoji više varijanti t sve se mogu podijeliti u dvije osnovne grupe i to:
• prezimjela pĉelinja društva koja se mogu odmah koristiti za medobranje u prvoj godini ulaganja što je
svakako bolja varijanta. U ovom sluĉaju cijena takvih pĉelinjih društava je oko 70 € ako se kupuje
poĉetkom aprila.
• ako se u prvoj godini osnivanja pĉelinjaka izvrši nabavka paketnih ili vještaĉkih rojeva oko njih treba:
za razvoj, utrošeno radno vrijeme, njegovanje, lijeĉenje i sve ostalo do naredne godine da bi se sa
njima krenulo u medo branje. Cijena takvih rojeva je oko 25 € a sva dodatna ulaganja poslije njihove
kupovine pa do prvog medo branja prelaze cijenu pĉelinjeg društva u prvoj varijanti ali bez ikakvog
prinosa u prvoj godini nabavke.

Cilj ovakvih kalkulacija je da pĉelar zna kada hoće da investira u jedan pĉelinjak bilo kog kapaciteta, koliko
treba da proizvede meda da bi vratio uloţena sredstva. MeĊutim, kao dodatna zarada za brţi povrat uloţenih
sredstava je proizvodnja na tom pĉelinjaku svih pĉelinjih proizvoda.
U drugoj varijanti ulaganja u pĉelinjak u prvoj godini osnivanja pĉelinjaka nema vrcanja meda niti proizvodnje
drugih pĉelinjih proizvoda već se samo ulaţe i povećavaju se troškovi.
Zbog navedenog ovu varijantu iskusan pĉelar rijetko će kad prihvatiti. Osnivanjem pĉelinjaka na ovaj naĉin sa
smanjenjem broja košnica usporedo se povećavaju ukupni troškovi po svakoj košnici. Kada se to preraĉuna u
gotove proizvode u veleprodaji, u ovom sluĉaju u med, vidi se da je to prosjeĉni godišnji prinos po jednoj košnici
na dvije paše u selećem pĉelarenju.
U ovom sluĉaju ima naĉina da se smanje ulaganja u pĉelinjak ali na uštrb kvaliteta i to:
• košnice lošijeg kvaliteta koje se danas mogu nabaviti i po 30 €
• paketni i vještaĉki rojevi od 15 do 20 € ali sumnjivog kvaliteta
• satne osnove po 4,5 € ali sumnjivog kvaliteta

Ovim naĉinom nabavke smanjuju se troškovi za 10 do 15%, ali što je i najvaţnije sa opremom i
repromaterijalom lošijeg kvaliteta od osnivanja pĉelinjaka pa dok se ta oprema koristi najĉešće uvijek ima
nepredviĊenih problema. Zbog toga sam pristalica nabavke samo kvalitetne opreme i onoliko koliko to vaše
financijska mogućnosti dozvoljavaju. Sa tom opremom ćete brţe i lakše zaraditi a višak te zarade ponovo uloţiti u
proširenje pĉelinjaka. U ovoj varijanti ako se osniva pĉelinjak sa velikim brojem košnica moţe se nabaviti
povoljnije sva potrebna oprema nego je to navedeno u tabeli.

OSNIVANJE PĈELINJAKA (DRUGA VARIJANTA)

Prije nego potrošite i jedan euro u osnivanje pĉelinjaka dobro razmislite da li ste na pravom putu u novom
biznisu.
Osnivanje pĉelinjaka na ovaj naĉin u prvoj godini osnivanja nastupa eksploatacija i ostvaruje se dobit u
pĉelinjim proizvodima. U ovom sluĉaju namijenjena sredstva se isplati uloţiti ali samo ako će se pĉelinjak prevoziti
na najmanje dvije paše i pĉelariti na suvremen naĉin sa jakim pĉelinjim društvima. Stacionirani pĉelinjak
navedenog kapaciteta najĉešće je primjer promašene investicije. Ovim naĉinom se uloţena sredstva poĉinju
vraćati još u prvoj godini eksploatacije. Primjer ovakvog naĉina osnivanja pĉelinjaka je rijedak u praksi ali ako se
ukaţe potreba za njim taj posao trebaju obavljati visokostruĉna radna snaga sa dugogodišnjim iskustvom koja će
bez grešaka i eksperimentiranja odmah krenuti u proizvodnju. Osoba zaduţena za ovaj posao mora imati plan:
osnivanja, eksploatacije, razvoja pĉelinjaka, distribucije gotovih pĉelinjih proizvoda i svih aktivnosti u cilju da se
uloţeni novac u ovakav pĉelinjak što prije vrati prodajom pĉelinjih proizvoda ali i da se na taj naĉin ostvari
odreĊena dobit.
I ovdje se moraju racionalno koristiti sredstva u fiksne troškove jer su najĉešće isti bez obzira na prinose. Ti
troškovi su: amortizacija košnica bez obzira da li prinosi bili manji ili veći, troškovi

Tabela br. 14 Ulaganje u pčelinjak (druga varijanta)

Opis ulaganja u pĉelinjak (€) Broj košnica
50 200
Maloprodajna cijena 4 € Veleprodajna Med na Med na malo Med na Med na malo
cijena 2,5 € veliko veliko
Košnice 1 klasa (ofarbane) 50 € 2 500 € 2 500 € 10 000 € 10 000 €
1 000 kg 625 kg 4 000 kg 2 500 kg
Izimljena pĉelinja društva nabavljena 3 500 € 3 500 € 14 000 kg 14 000 €
poĉetkom aprila na 10 ramova - pĉela • 1 400 kg € 875 5 600 kg 3 500 kg
70 €
Satne osnove 1 kg = 6 €, 15 € po 500 € 500 € 2 000 € 2 000 €
košnici 200 kg 125 kg 800 kg 500 kg
Šećer za dopunu hrane za zimu (1 kg = 180 € 180 € 720 € 720 €
0,36 C) 72 kg 45 kg 288 kg 180 kg
Lijekovi za pĉele u toku cijele godine 1 75 € 75 € 300 € 300 €
košnica = 1,5 € 30 kg 18,75 kg 120 kg 75 kg
Oprema za vrcanje meda El. vrcaljka i 250 € 250 € 1 200 € 1 200 €
ostali pribor 100 kg 62,5 kg 480 kg 300 kg
Sitan prateći pĉelarski pribor na 100 € 100 € 100 € 100 €
pĉelinjaku, 100€ 40 kg 25 kg 40 kg 25 kg
Postolja za košnicu (fiksno) (stabilna i 50 € 50 € 200 € 200 €
prenosiva) 20 kg 12.5 kg 80 kg 50 kg
Prevoz pĉelinjaka na dvije paše (ukupno 90 € 90 € 180 € 180 €
300 km, 300 x 0,6 €) 36 kg 22.5 kg 72 kg 45 kg
Troškovi obilaska pĉelinjaka na terenu i 150 € 150 € 200 € 200 €
ukupan rad 60 kg 37.5 kg 80 kg 50 kg
Troškovi vrcanja meda na terenu 50 € 50 € 100 € 100 €
20 kg 12,5 kg 40 kg 25 kg
Veterinarski nadzori pĉelinjaka i 50 € 50 € 100 € 100 €
pregled« 20 kg 12,5 kg 40 kg 25 kg
Svi ostali radovi od instaliranja 1000 € 500 € 2000€ 2000€
pĉelinjaka do zazimljavanja (paušalno) 400 kg 250 kg 800 kg 500 kg

UKUPNO € 8 495 € 8 495 € 31 200 € 31 200 €

UKUPNO MEDA 3 398 kg 2 123.8 kg 12 480 kg 7 800 kg
Troškovi do zazimljavanja oko jedne 67,96 kg 42,47 kg 62.4 kg 39 kg
košnice preraĉunato u med

putovanja do pĉelinjaka, amortizacija pĉelarskog pribora i opreme za vrcanje meda, troškovi zaposlenih radnika
itd.
Sve u prirodi ima svoj vijek pa tako i oprema koja se koristi u pĉelarstvu. Kvalitetne košnice koje su predviĊene
u predraĉunu pod normalnim uvjetima eksploatacije mogu da se koriste oko 10 godina. Košnice koje se stalno
prevoze na paše brţe propadaju jer su takvi uvjeti da se najĉešće postavljaju na malu visinu od zemlje gdje
su više izloţene vlazi. Osim toga na njihovo propadanje utiĉe ĉesto utovaranje i istovaranje. Sve se mora odrţavati
pa i pĉelarska oprema a u ovom sluĉaju košnice. Ĉešćim farbanjem i odrţavanjem njihov vijek korištenja se
produţava. Ali iz praktiĉnog iskustva najĉešće takve košnice mogu da se koriste izmeĊu 10 i 15 godina.
Iz tabele se vidi da troškovi formiranja pĉelinjaka sa svim pratećim troškovima i radom u toku godine košta u
protuvrijednosti meda oko 65 kilograma proda tog u veleprodaji ili oko 40 kilograma meda prodatog u
maloprodaji. MeĊutim, u ovakvom naĉinu pĉelarenja potrebno je uvijek razmišljati i osiguravati prodaju pĉelinjih
proizvoda specijaliziranim pĉelarskim poduzećima na veliko. Ako bi se gotovi pĉelinji proizvodi prodavali na malo
došlo bi do sporog povrata uloţenih sredstava a za to su potrebni i dopunski troškovi kao: ambalaţa manjeg
pakovanja, troškovi analize meda, naljepnice za tegle, reklamna obavještenja itd. iako je na prvi pogled zavidna
razlika izmeĊu maloprodajne i veleprodajne cijene pĉelinjih proizvoda zbog brţeg dolaska do novca sa
veleprodajnom cijenom to je jedna od velikih prednosti.
U maksimalnu eksploataciju oformljenog pĉelinjaka treba ukljuĉiti i ispitivanje pĉelinjih paša kao što se vrši
ispitivanje trţišta za distribuciju gotovih proizvoda. Dobrom organizacijom i mobilnošću pĉelinjaka uz stalno
praćenje medenja na pojedinim terenima moguće je postići i najveće prinose. A oni su najĉešće zadovoljavajući
ako se to radi na ranije objašnjen naĉin. Na srednje jakoj paši prinos po košnici moţemo raĉunati oko 30
kilograma meda. MeĊutim, on moţe da bude i mnogo veći. Ako se pĉelinjak koristi na minimum dvije paše debija
se oko 50 kilograma meda i više.

Daljim razvijanjem pĉelinjaka ako se odluĉite da ga koristite u dvomatiĉnom naĉinu pĉelarenja sigurno
povećavate prinose a smanjujete sve troškove. Budućnost je pred nama a nauka i praksa paralelno idu dalje.
Slijedimo ih ukorak jer će nam tada biti mnogo bolje.

LITERATURA
1. Abadţić Nijaz - Tajne pĉelinjeg meda - Sarajevo 1967-
2. Abadţić Nijaz - Pĉele i zdravlje - Beograd I9&5-
3. Abadţić Nijaz - Medena apoteka - Sarajevo 1988.
4. Abadţić Nijaz - Doba ekologije - Sarajevo 2001.
5. Belĉić Josip - Moj naĉin pĉelarenja - Zagreb 1973-
6. Belĉić Josip - Pĉelarenje danas - Peteranec 1978.
7. Belĉić Josip - Od poĉetnika do naprednog pĉelara – Peteranec 1978.
8. Belĉić Josip i saradnici - Zlatna knjiga - Zagreb 1982.
9. Ćerimagiĉ Husnija - Pĉelarstvo - Sarajevo 1975-
10. Dţin Karper - Hrana vaš ĉudesni lijek 1995.
11. F. Rocco - Osnove marketinga - Zagreb 1989.
12. Grupa autora - Pĉelarstvo - Zagreb 1990.
13. Janković Aleksandar - Pĉelinji proizvodi - hrana i lek - Beograd
1979.
14. Jevtić Tihomir - Ţivot i gajenje pĉela - Beograd 1974- 1 5. Kataliniĉ Josip i drugi - Pĉelarstvo - Zagreb 1
979.
1 6. Katalinić Josip - Pĉelarstvo - Zagreb 1982.
17. Materlink Moriš - Ţivot pĉela (prevod) 1949.
18. Miloradović Dikosava - Put do zdravlja i ljepote - Beograd
1999.
19. Miloradović Dikosava - Tajne polena - Beograd 2003-
20. Milković Bojana - Vrijednost meda za zdrave i bolesne - Beograd 1976.
21. Perušiĉ Andre - Pĉelinji med - Zagreb 1959.
22. Rihar Joţc - Pĉelarenje nastavijaĉama - Ljubljana 1976.
2 3. Šiliĉ Ĉ. - Atlas drveĉa i grmlja - Sarajevo 197 3-
24. Šiliĉ Ĉ. - Šumske zeljaste biljke - Sarajevo 1977-
25. Šimiĉ F. - Naše medonosno bilje - Zagreb
26. Tomaţin Franjo - Uzgoj visokoproduktivnih pĉela - Srbobran 1991.
27. Tomaţin Franjo - Matica i njen kvalitet - Sremski Karlovci 2001.
28. Tomaţin Franjo - Uzgoj matica i pĉela po sistemu T.F. Zenica 2002.
29. Todorović Vojin - Praktiĉno pĉelarenje - Subotica 1985.
30. Velagić Ferid - Visokoproduktivno dvomatiĉno pĉelarenje-, Tuzla 1999.
31. Velagić Ferid - Pĉelarstvo - Tuzla 2000.
32. Velagić Ferid - Kako do visokih prinosa u pĉelarstvu Tuzla 2001.
3 3. Velagić Ferid - Priruĉnik za pĉelare poĉetnike - Tuzla 2002. 34. Velagić Ferid - Zamjena 1 dodavanje matica -
Tuzla 200 3.
3 5. Velagić Ferid - Pĉelinji proizvodi za zdrave i bolesne Tuzla 2004.

SADRŢAJ

SVE PROLAZI ..................................................................................... 7

ŢIVOT PĈELA ............................ ................................... .................... 10
PĈELE RADILICE ................................................................................. 15
SAKUPLJANJE I UNOŠENJE NEKTARA U KOŠNICU ................................... 18
KAKO PĈELE ODUZIMAJU VODU IZ NEKTARA? ....................................... 22
RAD PĈELA NA SLABOJ I JAKOJ PAŠI .................................................... 24
FAKTORI KOJI UTIĈU NA PRODUKTIVNOST
PĈELINJIH DRUŠTAVA ......................................................................... 26
ULOGA VENTILACIJE U KOŠNICI U LJETNOM PERIODU ............................ 33
KAKO ŢIVE PĈELE U KLUBETU .............................................................. 37
OSOBINE PĈELINJIH DRUŠTAVA ........................................................... 43
OSNOVNI FAKTORI KOJI ODREĐUJU IZVOĐENJE LEGLA U
PĈELINJIM DRUŠTVIMA ....................................................................... 46
SA KVALITETNOM I IRANOM DO KVALI TETNU I PĈELA ........................... 48
MALO PROŠIRIVANJE PROSTORA U PLODIŠTU ....................................... 52
VELIKO PROŠIRIVANJE PROSTORA U PLODIŠTU ..................................... 59
PRIRODNO ROJENJL PĈELA JE VELIKA GLAVOBOLJA
PĈELARA ................................................................................. ........ 64
MOJ NAĈIN SPREĈAVANJA ROJEVNOG NAGONA ..................................... 67
FAK TORI KOJI UTIĈU NA LUĈENJE VOSKA I IZGRADNJU SAĆA ................ 70
ĈUVANJE IZGRAĐENOG SAĆA .............................................................. 76
UPOTREBA MATIĈNE REŠETKE ................................................................ 81
KVALITETNA MATICA JE GARANCIJA USPJEHA U PĈELARSTVU.... 84
KAKO SAM JA POĈEO FORMIRATI JAKA PĈELINJA DRUŠTVA ................... 87
KAKO SAM POĈEO POSTIZATI VISOKE PRINOSE NA SVOM
PĈELINJAKU ........................................................................................ 93
VIŠESTRUKE PREDNOSTI JAKIH PĈELINJIH DRUŠTAVA ........................... 102
DVOMATIĈNO PĈELARENJE .................................................................. 105
NAĈINI DVOMATIĈNOG PĈELARENJA .................................................... 110
NEKAD BILO SAD SE SPOMINJALO........................................................ 113
DVOMATIĈNO PĈELARENJE U POLOŠKI UZ STALNO
PRISUSTVO DVIJE MATICE .................................................................. 123
DVOMATIĈNO PĈELARENJE U DVOJNOJ KOŠNICI AŢ UZ
POVREMENO PRISUSTVO DVIJE I VIŠE MATICA ...................................... 129
DVOMATIĈNO PĈELARENJE U DVOJNOJ KOŠNICI AŢ UZ
STALNO PRISUSTVO DVIJE MATICE ...................................................... 137
NEDOSTACI OBJAŠNJENIH NAĈINA PĈELARENJA .................................... 141
PREDNOSTI OBJAŠNJENIH NAĈINA PĈELARENJA .................................... 144
DVOMATIĈNO PĈELARENJE SA KOŠNICOM TIPA L-R ............................... 146
KOŠNICA L-R ZA DVOMATIĈNO PĈELARENJE ......................................... 148
KAKO I KADA FORMIRATI DVOMATIĈNA PĈELINJA
DRUŠTVA .................................................................................. ....... 153
PRIPREMA PĈELA ZA ZIMU U DVOMATIĈNIM
KOŠNICAMA........................................................................ ......... ... 156
MEDNA K4PA U PROSTORU PLODIŠTA KOŠNICE ..................................... 161
KASNOLJETNI RAZVOJ DVOMATIĈNIH PĈELINJU I
DRUŠTAVA ............................. ............... ......................................... 167
PROLJETNI RAZVOJ DVOMATIĈNIH PĈELINJIH
DRUŠTAVA .............. ..... ......................................... ........................ 172
DVOMATIĈNA PĈELINJA DRUŠTVA U KOŠNICAMA L-R
NA POĈETKU BAGREMOVE PAŠE ........................................................... 177
PREUSMJERAVANJE PĈELA SA SNELGROVOM
RAZDJELNOM DASKOM ....................................................................... 180