21.

UREĐAJ ZA AUTOMATSKI UKLOP REZERVNOG NAPAJANJA

SABIRNICA 6 KV AUR ZA TENT A3

Urađeno za: TE „Nikola Tesla A“, blok A3

Rukovodilac zadatka: dr Žarko Janda, dipl. ing.
Saradnici: Tomislav Gajić, dipl. ing.
Mladen Milošević, dipl. ing.
Za bezbedan rad elektrane potrebno je obezbediti besprekidno napajanje
6kV sabirnica (motornih sabirnica, u anglosaksonskoj literaturi). Prilikom gubitka
napona na glavnom vodu (iz sopstvene potrošnje) iz bilo kog razloga, potrebno je
obezbediti sinhrono prebacivanje napajanja na rezervni vod (napajanje sa
kućnog transformatora, odnosno sa opšte grupe). Zbog postojanja zaostalog
magnetnog polja u samom asinhronom motoru, prilikom isključenja napajanja na
statoru asinhronog motora i dalje postoji naizmenični napon. Kružna učestanost
napona na statoru asinhronog motora jednaka je mehaničkoj kružnoj učestanosti
vratila motora a amplituda napona opada približno po eksponencijalnom zakonu.
U kratkom vremenskom intervalu može se smatrati da je moment koji deluje na
vratilo motora konstantan pa vratilo usporava sa konstantnim ubrzanjem, a
samim tim se frekvencija napona na statoru linearno menja sa vremenom.
Pri tome je rezervni vod neopterećen i kružna učestanost njegovog napona je
konstantna i jednaka kružnoj učestanosti mrežnog napona. Usled ove razlike
učestanosti dolazi do fazne razlike između mrežnog napona i napona na
sabirnicama motora. Ako bi priključili mrežni napon na sabirnice motora, u
trenutku kada je fazni ugao između napona na sabirnicama motora i mrežnog
napona veliki (npr. blizak 180) došlo bi do velikog strujnog udara. Pik struje bi
bio između 18 i 20 puta veći od nominalne struje motora.
Da bi se obezbedilo korektno priključenje rezervnog napajanja, napon na
sabirnicama motora i mrežni napon moraju biti sinhronizovani, odnosno moraju
imati bliske faze u trenutku priključenja.
Na osnovu merenja napona motornih sabirnica, glavnog i pomoćnog voda,
kao i informacija sa pomoćnih kontakata visokonaponskih prekidača AUR izdaje
komande uključenja i isključenja 6kV prekidačima. Blok šema je data na slici 1.
 VOD VOD
GLAVNOG REZERVNOG
NAPAJANJA NAPAJANJA

U1 U2
VN
PREKIDAČ
VN
1 PREKIDAČ
2

Ums

MOTORNE SABIRNICE 6kV

Slika 1. Blok šema AUR-a
Tehničke karakteristike uređaja AUR
— Napajanje 220V, 50Hz i 110V jednosmerno
— opseg radnih temperatura 0 do 40° C
— stepen zaštite IP 20
— način internog napajanja generiše se 24V jednosmerno
— kontaktni napon 110V jednosmerno
— vreme reagovanja manje od 2ms (vreme skena)
— PLC automat CJ1M CPU22 OMRON
— Ulazni signali komande 110V jednosmerno
— Izlazni signali komande 110V jednosmerno
— Specifikacija kontakata releja za upravljanje VN prekidačima
― Prekidna moć, 110VAC 1A
― -vreme odziva < 11 ms
― -nazivni merni napon 100 VAC
― -prenapon mernog napona 100% neograničeno dugo
― -nazivna frekvencija uređaja 50 Hz
Akcije AUR-a mogu biti inicirane na dva načina, manuelno, od strane
rukovaoca sa komandne table i automatski (havarijski), od strane zaštite ili po
detekciji propada napona.
Manuelno prebacivanje napajanja se može izvršiti kada je glavno napajanje
ispravno ali se iz bilo kog razloga želi promeniti izvor napajanja, recimo zbog
remonta sabirnica ili zamene VN prekidača. Ovakav način prebacivanja ima dva
moda rada od kojih se bira jedan prema uslovima koji vladaju u elektrani.
Podržani modovi prebacivanja su:
1) sekvencijalni mod;
2) paralelni mod;
i može biti izabran samo jedan mod rada.
Ako su ispunjeni svi uslovi, sekvencijalno prebacivanje počinje izdavanjem
komande za uključenje rezervnog napajanja, zatim se čeka potvrda da je
rezervni vod priključen (odgovarajući prekidač je uklopio), čeka se vreme
preklapanja kada su oba voda priključena na motorne sabirnice, i potom se
izdaje komanda za isključnje prekidača voda koji je ranije vodio (sa koga se
napajanje isključuje).
Paralelno prebacivanje je mod manuelnog prebacivanja u kome se takođe
prvo izdaje komanda za uključenje prekidača rezervnog voda, samo za razliku od
sekvencijalnog ne čeka se potvrda da je prekidač uklopio već se posle fiksnog
vremenskog intervala izdaje komanda za isključenje prekidača do tada glavnog
voda.
Manuelno prebacivanje dozvoljava promenu napajanja u oba smera i sa
glavnog na rezervno i obrnuto sa rezervnog na glavno.
Automatsko (havarijsko) prebacivanje se dešava samo sa glavnog na
rezervno napajanje i može se desiti na jedan od četiri načina:
1) Brzo prebacivanje (fast transfer)
2) Prva fazna koincidencija (transfer at 1st phase coincidence)
3) Rezidualni napon (residual voltage transfer)
4) Dugo vreme (long time transfer)
Brzo prebacivanje se dešava ako je kvar glavnog voda dovoljno brzo
detektovan tako da su fazna i frekvencijska razlika, između glavnog i rezervnog
voda dovoljno male, odnosno manje od prethodno postavljenih vrednosti
pragova.
Prva fazna koincidencija se dešava kada se ne desi brzo prebacivanje (zbog
neispunjenosti nekog od uslova), kada faza napona na motornim sabirnicama
zakasni za fazom napona pomoćnog voda za ceo krug. Ako se izvrši ovaj način
automatskog prebacivanja napajanja, najosetljiviji potrošači će verovatno osetiti
probleme zbog kratkotrajnog delimičnog propada napona na izlaznim
sabirnicama.
Ako se ne desi ni jedan od prethodno opisana dva moda prebacivanja a
napon na sabirnicama padne ispod definisanog praga (takozvannog rezidualnog
napona) smatra se da je ponovno uključivanje motora jednako startu i dozvoljava
se prebacivaje bez obzira na fazne stavove. Obično se smatra da je 25%
nazivnog napona dobra granica da se može ponoviti startovanje moora direktim
priključenjem napajanja uz prihvatljivu polaznu struju.
Ako se ne ispune uslovi ni za jedan od prethodnih načina prebacivanju u
određenom vremenskom roku koji se mođe podesiti (npr 4s) ponovo se
dozvoljava prebacivanje bez ikakvih uslova, jednostavno kada prethodno
postavljeni tajmer odbroji vreme („dugo vreme“).
Svaki od četiri moda automatskog prebacivanja se može nezavisno dozvoliti i
zabraniti. Automatski rad se može u celosti zabraniti i ovakva akcija može
prevesti napajanje elektrane samo sa glavnog voda (sopstvena potrošnja) na
rezervni vod, ne i u obrnutom smeru.
Saradnici Elektrotehničkog institute Nikola Tesla u Beogradu su 22.V 2009
počeli sa završnim ispitivanjima i prilagođenjima uređaja preklopne automatike
na sabirnicama 6 kV bloka A3 TENT-A u Obrenovcu i to uređaja AUR 3BB i AUR
3BA. (Site Acceptance Test).
U početnom delu testiranja je konstatovano da signal ispravnosti kontaktnog
napona u srednjenaponskim prekidačkim ćelijama (kontaktni napon 110 VDC)
treba da bude nizak nivo, kada je ćelija operativna. U skladu sa tim je
modifikovan leder dijagram PLC automata koji izvršavaju algoritme preklapanja i
generišu komande prekidačima 6 kV. Zatim je osoblje TENT-A izvršilo proveru
pojedinih veza sa sistemom upravljanja bloka A3, TELEPERM. Proverene su sve
veze daljinske komande i signalizacije koje sistem upravjanja TELEPERM daje i
prima od AUR uređaja. Izvršena je provera faziranosti linijskih mernih napona
100 VC i u 23:07 su se stekli uslovi za probu komutovanja sabirnica 3BB sa
pomoćnog na glavno napajanje. Pri tome su motorne sabirnice 3BB bile
neopterećene (bez asinhronih motora). Tragovi pomoćnih radnih kontakata
prekidača glavnog i pomoćnog napajanja su prikazani na slici 2. Komanda je
manuelno data, kroz TELEPERM sistem, a sam uređaj je bio podešen za
paralelni mod prebacivanja pri manuelnoj komandi (sa preklapanjem i
jednovremenim komandovanjem srednjenaponskim prekidačima).

Slika 2. Komutovanje sabirnica 3BB sa pomoćnog na glavno napajanje. Početni

gornji trag prikazuje poziciju prekidača pomoćnog napajanja.
Realizovano je preklapanje od približno 10 ms, što se smatra prihvatljivim.
Dalje su se stekli uslovi za komutaciju sa glavnog na pomoćno napajanje
sabirnica 3BB u 23:15 i tragovi položaja prekidača su prikazani na slici 3.
Slika 3. Komutovanje sabirnica 3BB sa glavnog na pomoćno napajanje. Početni
donji trag prikazuje poziciju prekidača pomoćnog napajanja.
Realizovano vreme preklapanja pri komutaciji prikazanoj na slici 3 iznosi 5
ms što se smatra prihvatljivim. Zatim je pristupljeno ispitivanju uređaja AUR na
sabirnicama 3BA, takođe neopterećenim. U 00:12 23.V su se stekli uslovi za
probu komutacije manuelnom komandom sa TELEPERMA i odgovarajući tragovi
prekidača, pri prebacivanju sa pomoćnog na glavno napajanje sabirnica 3BA su
prikazani na slici 4.

Slika 4. Komutovanje sabirnica 3BA sa pomoćnog na glavno napajanje. Početni

gornji trag prikazuje poziciju prekidača pomoćnog napajanja.
Realizovano vreme preklapanja pri komutaciji prikazanoj na slici 3 iznosi 5
ms što se smatra prihvatljivim. Dalje su se stekli uslovi za komutaciju sa glavnog
na pomoćno napajanje sabirnica 3BA u 00:14 i tragovi položaja prekidača su
prikazani na slici 5.
Slika 5. Komutovanje sabirnica 3BA sa glavnog na pomoćno napajanje. Početni
donji trag prikazuje poziciju prekidača pomoćnog napajanja.
Realizovano vreme preklapanja pri komutaciji prikazanoj na slici 4 iznosi 5
ms što se smatra prihvatljivim. Konačno, finalna proba je izvršena 23.V u 00:22
generisanjem signala zaštite koji je istovremeno poslat ka oba AUR uređaja (i
3BB i 3BA). Na slici 6 se vide tragovi položaja srednjenaponskih prekidača koji
napajaju sabirnice 3BA.

Slika 6. Komutovanje sabirnica 3BA sa glavnog na pomoćno napajanje. Početni

donji trag prikazuje poziciju prekidača pomoćnog napajanja, pri dejstvu
generatorske zaštite.
Realizovano vreme pauze pri komutaciji prikazanoj na slici 6 iznosi 30 ms što
se smatra prihvatljivim. Ako postoji motorni teret na sabirnicama, polje motora će
nadoknaditi potreban napon za vreme ovakvog urgentnog prebacivanja.
Time su uređaji AUR na sabirnicama 3BA i 3BB bloka A3 ispitani i ostavljeni u
trajnom radu.