postutsts + craceviakis inleniertan 4 tebe nigarima koji se oven problematikom bave u f prarsi. SPIGAE VAINISTH OMMAEA ev MRED TehniSice obredu ckzipata devréio Je Tiedieiz inn Junkovié, sluzbensi BiareulsBke laboratortje 2, PRINODNY TOEOVI-PODELA T OPSET FOUN recevining Zaatese © Beograth, Oren a= dit, Nontenak prizodaih torova 1 podele .. «+ + #tr. 22. ikon mu se rahval jujen ne ulotenos tradu 4 Ylal metas adv 4 pojave wajeru .- 2. + + + Str. 22. zelaganju, Sine Je dao madejan doprinos Ts Retna dolina 1 rein tok 20. ee + SEES Ph kvalitete skripeta. Lids ReGuo kordto-Tadin prixazivmje 4 Sagrada] 1978. Z eengp aiaantl ~ 5 3 aie ew = t EEDEBH ssa anton 45, dinvigeind boy! 4g se ge + RTS 2. ATDROLOGEE KARARTERISTINE PRIRODNIR TOKOVA =. etF-35- 3. RELDE EEDA NA REEL ete. 38. Jet. Fostanak 4 conovne wrete Jeda . 2 6s = + > StF. 38. 3.2, Primupljonje podatake o retin Lede. = = + Str. 40+ 4, BEORA MORPOLOGISA dele Urodne rosmatranja.s see e ete. Ae tld, Bdconstest forniranja reénih tokova . + tr. 42- bo2.i. Omevne forme refmog dna. +s s+ + Ste AD 4iz.2) Tipord reGnih tokova prema ineledu 7 ERS ae cee ee ie er = Rae SAB 4.2.3. Omovnd tipovt process a razvosu Qmove prizedmin vodoroke ses + SES ATS 4.3. ReGno Korito 1 uticaji pod Kojima se formira otr-49- 45.1, Vidord etrujanja vode u prizodnin tokovins Viliee] za fomiranje acrfoloskih PSEEOL TiuSeinog eerste. - + s+ ete 9 dcs.lcl. Centrifugalne etrujanje 5s 6 s+ SARL Oe dbahi2, Peikeione strujanje «oes ee os + BAF OL: AbaL3, Vetlotne strujanje © ++ 5s 2 ts + Here 62s Ebld, strujanje Hukovskeg «+ 2 0 1c + StF 62 faring, Senin wedi es Ge + RO OeS ADAG, Kompensaciono etrujanje +6 +--+ += StFe 87 4.5,1:7- Strajanje izazvano zaziiéiton eeeibcd vole at Geta oo ee eed wee SBE 4.3.1.8. Sekundarne strujanje pod uticajen vetra str. 63+4.3-169, Sekunderne strujanjo us led talass str. + Geonehaniéle kurakteristike materi jele 0a roca je Lormirene retno korite Eiihor wiicaj ua njegove fermiranje . «8 4.5.3. Obsald uticaji ne formiranje retnog Korite etr. 404. Horizontains i vertikalnt oblict Emi reGnih fokova se ee ts ee ee Konfigurucija reinog korite u krivini .. . str. Konfigurecija reGnog forita u inflekeiji. . str . Kon iguraes ja prevolinijekin deoniea . . . ctr. Neandrizonje- Meandri i njihove Cenovae kazakteristige se ss. 5+ + SEE 4.5. Yexa i2neau oblike retnog Korita u horicentaino} projeketji 4 geoaetrijekin Kerabverietike popretaih prosile korita Pargovi zakoni i njisoy smata] u proufavanju Peifedain tokova vse ee tte et es ORES 4.6. Priupljanje, obrade 4 prikazivenje norfoloskin podloga za potrebe horfeloskin analiza. + see ss += str. 4.7. Stotietiska obrada morfolostin podataka . . . str. 4.8, Expirijexe forme u gorfologijt Om orn principi teorije rezima |... . str 4.8.2. Enpirijeke formle see 2-2 2s + SHES 4.8.2. Oenovnd principi teorije ezine... ss Str 4.9, Morfoloske anslize + ajihova prisene w resavanju Kousretain problem u ckiopa Greweaja prizodnib tokove ss es = 4.9-1, Koriséenje requitata aorfoloskin analiza 2a porte isbore recuiacionih elenenate i" pbojekvovanse reguiscionin zadove . 4.9.2, analize efekets regulscionin-radova 4.9.3. Proraun prosesnog Fromcca nanosa na Bazi etre sates teste. obrade podataka morfoloske anglize .. - - Str. 4.9-4, Proragun aeforeacije retnog korite prinenon aorfoloskin analiza... . - sate, 4.10. Zevrine naporene o moguénostins i mnedaju Sorfolsskia analiza w prowdavansu priredsih tokeva sss ess es eee ee SHS 5. REGNI NANOST 5.1. Nestanak renih nunosa i podela.---.-- str 5.2. Omovne karalteristike renin nanose .. + Str 5.2.1. Omowne osobine 1ndividualnsh Gessica cetnog panoee es e+ SERS 68 69. 70. 2. B u. 73. 19. 82. 8. 59. 9. oA. 96. ac. iol. Los. 108. aa. 3. a6. azo. 120. S.2-2-1, Krupoda Serticn 2-2 ee tre 5.2.1.2. Ov1Ik Geetice nanose. ss eee ee OEE 5.2.2.3. Hrzina tonjenja Gestics nancsa (8) - Hldraitke eupneat es es se BOE 5.2.1.4. Mineralnt eastay Gestica nanosa .. . . str, 5.2.2.5. Rapavost povréine Sestice munosa ... . otr. 5.2.2.6: Ordjentacija Ses tica nanos u febtou koritu ses ste ee sees BEES 5.2.1.7. Abrazija Seatioa ze8nog nancca. .. - ote. 5.2.2. Osobine refnog neosa u medavind .... . str. 5.2.21. Granulonetrijeks gustav reSnog nanoss . str. 5.2.2.2. Zapreninska tedina reOnog manos... - etry 5.5. Zahvatanje uzoreke reBnih nanosa 4 osnoved principl ebrede podataka ss ss ee es Ste .2, Vudend anode ee ee Bt 3 5.5.1.1, dehvatanje usoraim vyutenog nanosa Drinenom ceieniseib hvatase Pihade podatais sre ee Bt 5.3.2.2. Aneliza retina vusenog nanos ponoéa obelefivata eee eo ess OEY 5.5.1.3. Ancliza retina vubenog nancss Prinenon epeoifignin setods .-. + + Str. 5) 5.5.1.3-1+ erenJe pronose nancve koji se krede aviduding 22-2 eee pa ba wits Ww eeustrange 5.5,1.3.2. Pinens actekte: Peliza vubenog nenose ws se sss BEES 5.5.2. Suapendovant nance ee ee es ORES 5.3.21. Zehvatanje uzcralm cuspendevancg nanosa str. 5.3.2.2- analiza usoraka euependevanog nanosa. . 8tr. 5.4. Mehanika kretana renin nenosa - ... s+ ot. Site. Oenovne kerakteristike Qvefaznog turbuleninog toke .. .-.- . otre S.4.1e2. Dvofasre kretanje == 0-2-2 e+ SEE Sefedi2. ReSnd tok (te8na fara)... se es Btre 5.4.3. Redui nanos (Svreta fam) 2+. + s+ BHR S.d.le4. Dinandgka eile toa . 1 ee + BEE 5.4.2.5. Vidovd kretanja reSnog nancea. Fronce nanosa ss ee se es BEE 5.4.2. Menaniéke karakteristike toa... 4+. St. 5.4.2.1, Zakon prozene tangencijalnog Rapoue po vertizall se es) 2 2 + = OEP. 5.4-22, Uekon prozene breine toka po vertixelt Qo ravanskce laminarnom tok Biotednon porrsiror + s+ ss s+ + + + BRE 120. ai. ae. 126. 221. at. ut. 130. 120. 136. ast. a7. a8. 145. 1s. 14s. asi. asi. aie 154. 156. ast. 357. ass. ier. 162. 165. 167. a6T. 11.dasce preeme tire, take po vervitats eect vakceuiwes loge of ce cee wd a febelicotnon revenatos soles eres eae tet ee renenen 5.4.3. PoBetsk kretanje rednog nanos... . «Str. 176. 6.2.4. midrauidtke podloge = «= + = ee eo ss ERs 287 Sacaprifeby oruicieie qomunde G5, Haraulsses grovatun te ngo voue 4-2-2 Teor Hesse Peavice neasea Magesliiit vias inne wees os + 88. 258. ee Ee em... sme. 296. é.s.ar Ronerages serene prorsbust 54.5.2. Oanorne Honcepeije v prouavanju 4 Eelstatjenog tetenie voce © genre emcee adelante es ee a a ss + wee OBE Bestica nance. » es ee ee ee ee OH. ICL. G.3elel. Matematske mtode proreéuns «+ + = + str. 257. be4s3.201. Detersinietigel prietup |. ll... ates 26. Gaia wetoce kamertertatana. . 0c 5 os + tre 257 $.il3.2.2. seacaseitht pristup u defintet st Sea el uetete iouadmih peizustaga |. 0 - + + atF. 2624 Uslovit (pobedtanja,sednog, manena + 13 + 9 SEBY OA 6.3.1.2, Bidraulisko hidroloske metode proraduna pidcdt Srenaport ‘vaNesep Woon +e ves «+ cites Segronlithe Met riiejevanja, pepievain 5.44.1. Uvodne napomene ss. - 1+ ~~ - Str. 19. Yalasa u prirodain tokovine =... «+ eth O78 S442. JedoaSing 20 proratun gepaac2sa. treet stactonarea metoda ose. s+ H4rs 774. ‘transporta vudenog nanosa . . - + + + + + Str. 193. 6.5e1-2.2. Metoda Hinks » ++ - eres str. 279. Su4s4.2c1, dedgatine Di Bojan 4 ages Eble noseriews.proracunt werelJenoe tebenge defgetine Da ogee Ande). . war. a93. Runerstis,proracund weyezienoe Tere sates 202. . ednaBine sorjetskin autora |... +s atr. 202, 6.4. migraulifia promaSun trantporte i gee ae Bgrewlises pyorabim Sraseverit |. ote fo ts Flnjeeios Gia vitel ome cones de eas wee Bale .e a. uF jovani mnths ess et Str fe Shdgentan sc races faa ht ee 2 ete 203% ces aaa eee 297 acapart' wuspentovaneg ‘aio eizla, Odrevsvanje.bilenaa suepandovee of 5415. Branevort suspendovanog naxcsa « « - - - + 685+ 224, Caen rane ee eee teisia . . str. 298. 5.4.5.2. detnatine Eretanje fusde oa 6.4.2.2. Odrecivarje propusne noéi retnog kerite Guspendovenin sanoom = se es + SEES 224. U pegiedu ew pendovance nanoee 5.4-5.2. Fronoa suspendovaneg manose . .. . - . + Str. 229. BFoe Se peuliiueg yeovecure «© < + + + Sts 303. 5.4.5.5. Red suspendcvanin Gestice . se ee ee 230. 6.5. Eldrsulises prezaéun deforsacije redece oe BUbey Gunde TMRSOR Q5e ous wee ee He BMD 22 See er tw is gor ne oo em wT BOB 2 proradur lokelne 5.4.6.3. Elesifizectja nanesnih formt na reimon 6.5.1. Eagraulitid pronase 2 Gnu i offeszjenje uslova pod Esgruaeiie peenog Eerite ss tt Eojina naptaja ee ee ce eee ORES BBR. 6.5.24 Opots deforeacija Tetnog korita =~ 5.4.6.2. Utica} nezosnih forsactja oe reins anu 6.6, migrews8ke analize prirocnih Ea hidreulitke otpore w prisoéni= ibee ae ficithin eoteliza © 7 see ss fokoviss ss eee see ne et ORs BIBL pe ee ates Be 6.5.1. Uvotne zeponene 0 elitnosts é €.6.2, ReSni noteli 4 usiovd elignostd «StF. 316. &, REDRAULICLI PAORACUNI FRIRODNIE TOHOVA Ee.2.1, Modelé wa repokretain doom. s/s ++ StFe 37. E.2, Kasaktertorsie prinnénsh tekeva 5.6.2.1.1. Nedietordovani acdeli se fa sidreulitzog emncriste ss. 5. +s +. O8R PEL. es eo £.2. Fodloge za nisraulitke prorecune 6.6.2-1.2. dietordevant sodeli se ae sate. 205. Slevin anoa', ze a+ ee SER SDS 2.2 Model ea pokretain énor s+ = + + SEs 320.6.8.2.2.1. Eepirijece metede Eels 6.5.2.2.2. Racionaini zristup ee se 7. AADOVI WA URELHNJU FRIRODEIE ToxOvA 7.1, Osnovni eotivi urew aja prirodnih tokova 7.2. Reophotne podioge ze projektovanje radeva na recenju prizoinih tokova .. 7.3. Opets principi odrecivange regulacionin elemenata-. . . ee eee V3sLe Opste maponeme = 2 eee ee 7.3.2. Ketode istora regulaciorih elerensta . . 1.3.5. Erinena morfolotkih netode u Azb peguiscionih elenenata ses see 73-4. Peinens bicrewligkin analiza u ‘careuivanju regulacionih eleseneta . . 7.3.5. Inadaj hidrauliskih aodela u izboru Feguiacionin elenenata ee ee se sd. Osnovne karakteristike radova ua urecenju prizodaia tokova 1 podela ys st rt Tl. Blotemisei ratovt. 2 2 ee Ve.2. Sapcreks rasovi se 7.4.3. Regulacioni radori 1 gravevine Tf .3ele Materijeli za ieradu regulactonih grauvina { elonenata gea@ving +. 1.6.3.2, Regulacione erauevine ss... if 7.4.3.2.1. Regulacione gracevine isvan Being Horita sss see ee 7-4,3.2.2. Hlasiine regulacione gravevine a resnor kori ys ttt te te 7.4.3.2.2.1, Paraleine regulacione greccvine . « 1.4.3.2.242, Fopretne regulacione graacine . . 7.4.3.2.3. Regulacions grauevine sa izazivanje Vestaske poprecne cirkulacije . . - 7.4.3.3. Prosecanje refnih krivina. 1... TshSehe Regulacdja reinih wide se ee ay VODE fa Tizivanda 1 Flavia 2.2, Opste naporee 2 ee eee 3,2, Utieaj regulacionih radova na uslove pitevinjs 1 rasplinjevenja poplernin Galasa a pripodaiz Woroving see es ee eee. ete. ote. ote. . str. sete. - ate. etre sot eer. etre - eer sw. ete. - ete. vstre st. 320. 322. 325. 332. 335. 336. 337. 339. 339. Baa. 5. 346. Ber. BAT. 3e7. 354. 355. 359. 359. am. 380. 390. 393. 395. 396. a.g.2. Utices isetjugenja druntecierdh powrsing =, Qetee: tet eeee degracnion naripa. « » + Str. 397, Seca h ewete, fag 4222 fuBonje seprototne 8.21.2. pitoed Se Ealase eelikin voas « - - Sag dazljugenja. imundacte elotence Based: Detoed SESE telah wore en» StF 400. 8.3. odbrana o@ velikih vols - Dl ems sol “Sia. aetarge odbrane 0 yelicin vote S31. AEETinjen acunalect fe u goraiin a wotie st tee ea? is.lst. Uitea} tape evekueeionth orgena ue 803-11. Ceslorsecsju poniavain taiase IES 2.2. Usica) aspunjanon i aiumlaosie nt str. 397. str. 398. str. 40h Lee Str, 405, we etre 405, GEisloraterjutelesas + 3.2. Odbrane of velikih vote kori Egeniex 8.3.2. ObRrEDe Oe no OEE ete es BEES HOP na33. dare of wegen rose mess ace a..3.2. Opete eaponme - ne. B.3.3ies Dinenckonteante aastsa = 0 os - fi seerizact se odtzenc of veld! 81:9.9- Creer 7S Se cals tee 93 Ljubes u reek rezrin Bob3ee TE earare co velikit vols «+ + a. ete. 415. err. 424. SPISAE LITERS’Ae AS he Ate Ani By~ a,died Aa Anam west a,bie~ ae a B- Bae Ba Bor Bre- By= is be- bst= SPISAK VAONIJTH OZRAKA povréina popreinog Froseka retnog profila; kocfieijent tureulentnog viskeziteta; projekcija povriine Sestice nsnosa u smeru Ronen jai autocorelacions funkeijay universaine Konetante u jedna@ini Ajndtasne (3.175) 4 (5-197) pronena povrsine retnog kerita usled Gefarsacije Korite; deo povrsine retnog anny resale etitov: koeficijenti u JednaSini Foljakova (6.20); osorine Getia manosas centrifugelne whrzan Korieliseve ubrzanie} Sarina vodenog ogiednia; Sirine reénog Eorita u dou; plovas ining; sirins priroinog korite; funceije Rejncldeovog broja (5.62)5 Birina pojese vetenje nanosay paranetri u jednaSani ajastajes; sirin oxvora hravate; Birina sostovskog stubay reine putovanja nenoenin fermasijes konetanta u jedn. (5-224); koefid jeat u dzrszu sa ulinu seandray uoncentrsei ja otelesivatay Agent reencs nances, jedn.(5-114)5 fa Koncentracija cuspendovanog nanos; telinsxa Koneentracije u taki &, jetn.(6.58); 1 Cy ~ koafict sent otpora u yeanasand (5.8 C1 Kogg/(YgnVI4, Sedn.(5-202) 5 Com £(5/H), godn.(5.202)5 Cy- Konetanta u Jednatind (5.105); €- brzine prorsgacije celih telasi ep Koefici jent trenja u jednatini (5.112); es~ Koeficdjent aeinetrsje za srednji goaisnja Fronoe ganosey ele koeficijent varijecije 2a ereinji godtént Brouos manosa; Dy = derae w yeanesini (6.25); = presnsic ena nanosay Ad= snanjenje preinike eraa nanos dm- merodavni pretndk sma nanos; wer” Beksinaint pretnik zrne nenosas da ~ noaingini preérik cra nenosey sredngi preSnik rma nenosay preinik na situ; poSetna vrednost pretnika gms nanssa; preGnik zraa of Koga je 35% tefinskih nenose Krups pretaik eran nota of xogn Je 108 tezinskin nenosa krurnijes i guditek enersijes Lok Ini gubitek enereije; gubiter onergije wled treniay gubitak energie usled procene broinske vieiney energija euspendoveniay ulupns energije tokay Ofrerer bro}; funket je 2 opisiva je eroziones leva; niarosinanitke <4205 DE/2, Jedn.( 6.25)5 \ejnclasov bred rednog stubay sila gravitacijes vusna sila tom, eile inereije Koriolicova 84:2 Fp - eile pritioke; Fr - Bruder vrods Fre - Prudey troj TeGnog nance F. - fluke Seotica nanosas Fy - cila viskositeta; F, — sorizontalaa kouponenta nidrodinanitke eile; F ~ vertizalne Koayonenta nicroginasiéke eile; Fy - efile otporay ohastiska funket jas PC Jegrafi8ki redave funkoige,deanetine (4+25)s {- koefaczjent trenja po Derei-Vejebabuy f+ udentelost oseilect3 flx)~ slufajat deo stonas title funkeije F(2)1 Go- poeta telins Gectics nancsa} Gr wnipni pronee vudenog nancest Gi- tebina "inte frakeije vudenog nenooas G,- tedina potopljene Gestioes AG - tezina nase nances; ‘AG — rerlize ulesne 4 izlacne KoliGine vuenog manors g- erevitactiay g,~ sedinstni pronos vube:og nanos Q;~ loxalne craneportms epssobaost resnog telat Gi- wolifine nanose Koja iz erozionog Levke doppera u retzi toky Guu ukupet jedinitni pronoe vaBenog nancss; H- dubine coke w vertiieliy H- erednja dubine toms Hpi = plowne dubana; Bh - nadvisonje nivoa u Erivinds he dubina uranjanja stite sa tzezivente (ubtatke popreine cireuize! sei he vasina evita mara sakeinelne dubine erostonog Leviay hy = edetojanje stite of anny hy debigina pokretnog eloje nanct Ip~ pea nog keritey ks. ke Ie Ih Ig ie le ka i km ky dma. 13 pad Linige energies popreiai nagib vodence orledalay ped pijezometarske linijes uzdueni negip vodenog ofledalas ped trenjay pad dna u jednolikes retinu; noduo protokas kota krune recwWlacione graderim 5 yarazetar logaritam&e formule, jeon.(4.24 oofdes ent anbanga pokretnog 2 ep “eno Roeficijent ujednaémceti castes nance po Kraneraj apsolutna rapevort-vieina Sestica nanos; Hicuradzeova rapavost; Sokligey koeficijent ca opisivanie graculonetrijazog oastava nanosay autine puta; razmem 2a dusines dueina regulacione gradevines asnak napers dubina soi Sestice nancsa, exeponenti u jecnatini (6.87)5 efectivne dusins naperay atvarna durina neperay Gubing stita za ieazivanje veetaéke ponreéne eireuiacijey koeficijent reénog nanosa, Jedn-(5.84)5 siring pojasa peandrirenjay Gubiza hoje meandri Gubine ssandrs; funkeija oblika Geatice nanosa, jein.(5.35)4 uticej ceandrizanje na koefieijent biareuliézeg otporay pane delice 1uiday 7,50-konstanta po Barenu, jedn-(5.60)5 Kpefietjent ne¢ita prave prema jednaSiri E.P.l., slike (5.45; koeficijent turtulentnog viskoritetasNe sro} Scstics na jeainicd porrbine énas Tu eoetdodjent otpora-rapavosti xeénog Korite povaaniagur weep ckorova Sertion u interralu ATs ti koefichjente rapavostL gepetyeing vaetuontt Iostteeifstikams 208506 korita, jedn.(6.6 ) ng~ funkeije uderta lost: Lr sumectja uBesvaloet nanoea w saatstnos slojui Sepavosti koji jo funkeija granulo- r= woetschgent raravors SOM J*ioge ie foenizane pi pritisad, sila reakeije das ne Sesticut apo mesliia ulaze i islacre KoliSine nanosas R- verovatnoéa da ge grno nanosa U intervelu AT mn” Siti pokrenute (n) puts; B - srednji visegodienji proaos euspendovanog nancea; Ap Geanulosverigaxt seater pokrenutin Gesticn nezoret Pyy - granulonetrijsci eastey zastitnog eloja nanosey S27 Gitpas prover suorendarmes Eenceat Pa - pobetni eranulometrijssi esstav regnog Dancsa; Fi Renji Jednogediang: onoe suapenioraros smote Pi verovateods pojave tar jecnog skols sms rancte Vintereis Gy p = cector koji detiztse povseinu dns u Jednatint Ealinezog (9-259); sasaki 1 etapa sencet oazecene fraxesie nance ne P~ zastuloaetrijexo? Kravods J - prosedna saovupijencet ofrecene fzeket Jey Ap - rassera aa pritisak} pyq frazeija vrubenog stnosa preza ETuPnO S44 2 ane press imurnodti pg fzakeije nanos Gs protien) rode Qi masunert provicas! Gis daieena provioadt Quay ainttirent provionds Qmar- makeimalni proticadi So nerodevnt protioast Gn porisent otiead: Qs - proticaj mesavine vede 1 nanoen) seecinext provicns Svzete fazei Qe 15, Qer - eredngs proticas; Qu — protck os ulestruje u traneportu eanocey Qu - stom: protic Qe = poker: provieas: g,~ Jeciziéas protices vote; Ger Jedinisns erstitat proticads qi ~ botnd doticas vode po Jedinict dusine obaie; R= nigreulsses radi jus R= koefieijent redukedie, ( 6485); R- kersent rad po Bagnoldu, (5.150); R- polupresnik wrivine;s Re - Rejnotdsov troJ; Reg=%# - Rejnolasov broj Seetice nenoea; Ri Folupretnix dela elotene krivines Reyz 5H ~ snisucd Rejnoldsor bro3, (5,59) Reg, =25¢ - spiéuéi Rejaoldsoy broj koji ge odnosi na Tesuicu neaosa,gecnasina (5.58)1 ee Remoldeor bro} Uectice koja tone, (5.9); Ry- hidreulitet radijus koji se ofnoet na Sesticu piarauliski radi jus koji se cinosi ne manoene forsseije na reérom anuj f= relativad intensitet turbulencije; 1 ,Q,2 - eilinarisne kocrésrate; fy = koeficijent Korelcije ze Jednu godinu; T+ koefiesJent Rorelecije 22 videgoditn{i perice Sp- fakvor oblike Seetice nanosa; S;~ povreins! repavost Cestice nano Ss- raprecineke Koncentracija destice nanos; 5,- exednja vrednost zapremineke konce: traci je Surpenfovanog nanctay pulzceions Kenponenta zapreninske korcentrecise Euspendovanog nancsay T= sila koje izecive tefenje votes T= wrupno trejenje talasay Jp - poSetak yurjenje akuculact J AT - vrenenexs interval; trajanje telasa nakor prelacka kroz skuralecijuy t = vrenes16 - 17. At - vrenenski Soterval, radunsii Korek po vrenenuy Vj - brsina kretanja mse ances (¥); ty;tm- veene Eretanja, ofncsne cirovanje nanocs} Vpowr ~ Povrsinske brezina strujenie; grajanje penjuée grane talaca; trajanje silame grane telact Vso rv; projekeije vektora treine u oflindritnos Eoardinatnon 625% emus yaa Vp dinanitka treina ili treina emicanjay Finbelja westalostis vi = dinanieia vrzina Koja se odnced na Bectiee nanosa; funkei ja uéestalosti sastitnog sloss; vi - dinamigia breina koja se oanosi na nancene formsosje na ezu; Go vektor ursine u tabeis et . = srednja vrednost brzine u tatciy uglovna breinay wt Soslojay ea epoljnoj granici prigraniénog taj yps ~ Eouponente wean Welt W - nidrautitie irupnoda, dezina tonjenje Sestica Uilujou- pulasasont deo tesine u ta80i5 ps ug- trenutns vregnoet trzine strujenje flaide greniéna vrednost Bidrauliéke Krupnodey pe dubint y= ai brsina boénog doticajas Ga~ gregnje vreqnoet wesine struganie mutes na Dc aysolsa ca. eaded (EDT Xq~ karakteristiéni preduik pedarine nanos z= zine ietanje Seotice sanose: werarterie sto Fr . Go 1 prooedna breina kretanje Cestiee nanoeai eee Use breina tetne faze u anera (4)s ‘Ax — xadunoki Korak po putu, éutina ratunske deonices UoZT enane evrote faze u enere (2): ‘Ax ~ etavietioya orcinga yrednoet duéine peé¢anth Fulsactord deo brzine tetne faze u enera (6s SSiae‘a anus geaae(5-28) veienclont deo trzine Svzete face w emery (oi xy = Rerabtertotiznn dubina funkesge f(x), je0n.(4.5705 breina pri daus XL ~ potozay teziete oblaim obeledavasa, Jedn-(5.28)5 feitisos veednoet teeine pri anus Xj H1 = eksponenti a parenetarskoj formbi, jedn.(4.59- tettizns vredneet bezine pri amu pri Hoe) $4.60)4 SST intense ixetande sanceat Y= ordinate na etdot (5-45); \V- srednja profilske breina; Yq - Korekeioni faktor u jednaSini (5.164); VasNy ee Fonpocente erednje pref iiske triacs Y~ dubina vode u vertiialts \Vj_ srednje brzina Eretanja dines Y= eksponent u jednaSins Pavlovakog, (6.5 Vir fheetna treina iretanja vusenes Barossa; 2 = apeoluma kota nivos, vodostads VED farina iretanja elojeva vusenog nance; Az = pronene niv08; = aaprecine weinog Kersta; Zp = kota en [AY ~ pronena gapresine Tetzog Koritas ay Azp- prouena kote anas fey _ gaprenina Anjektizanog obeletivates 7, ~ extigata slobedne porrsine votence ogledsles May ~ oumiirene sapresinay i= entrain’ ugaos j Wp - prevurainjena saprenina atumuiaci ie; ai~ ugao ulivanja boinog doticaja, Wy; J - vektor srednje trzine u vertikeld; ot koeficijent erozije u join. Foljakove, (6.79); , Y Larednja brzina u vertsialt; o,B,7 = paracetri u redinnicie jednatinace (4.61 do 4,65)4 | v - rasnere ze beeimt ol: BAK = koeficijent u jednabind Bernadskog,(6.56)5 i Vartyive ~ Konporente aredsje brzine u vertiialit18 koeficijent u jednadini Bagnolda, (5.160); 2,2,3-omake scera; 2/5_koefieijent Kosi zavisi o@ oblika ganoaa, jedi-(5-138)5 dooriezjenti,rropersionginostt w Jedostioana HGSRASHSO MEE T's ciea, yooficijenti u paranetersiin formulama, (4.59 44-605 1,10- Koriolicoy Koefiei jents kocfiedjent proporeiensinosti, jedn-(5.272)s jotice ~ koefies jent proporcionalnosts, jedn.(5-272)¢ 12,8255 geografcka sizinss ugso koji osa sistema btitors 23, izasivanje wetadks popreéne carkulaci je eaklapa 98 Dsovinor Fecnog tole; E—(or-2); Ziranctar u jednasiat ajnbteiae, (5.1944 specifiéns tebina yodes apectfione tezina nanoeas (Ye?) vaprerinslta tebina uetavine voce 4 nanosa SRispensidiy eepreninsis tetina ranosa; apeclutma rapavosty visina nazosne forsacis fevajine erenisaog s10385 ti jine Insinarneg podsloje u turbulentnos tok a, se £23; 820, casted 43 korelacioni soefieijent, jedn.(5.220)4 (2 +B), koeedosgent w sednatins (646505 koe fici jent korgenog Gejetva tok po SSenoiad, Jean. (5.254)5 oriinare pokretmog Keordinatnes © tena; Ta) relativno costosane TOke == GB LaiM tiene oat Loerie; ese. qraneortee sposotmostt 10%, Goan. (3-853)4 Ep) osee(5-298)4 78. faxtor promenljsvosti sile (Py), Jedn-(5.188); ptendardns devijactia funkotje (7), Jean.(5.196); koefieijent, jedn-(6.89)5 ugae sopstvene rotacijes cilindritna koordinata; lugse devi jacije ni¢rodinamike siley koefiesjent ponderacije, Jedu.(6-51 4 6.32; resmera modelay Gubina nanotne Formacijos Koeficijent dinansékog viskociteta, Koefieijent Kinenatskog viekoriteta; koeficdjent gubitke energije koefici jent gubitka energije wled sutenja rebnog Eorita; Koeticijent gubitea enereife ueled probirents reénog korita; * fo i interval, jean.(4.56)s apecies pokretnog koordinatnog eietens; koreketoni paranetar u jednaiini Ajnétajns, elike (5.521 gustina vod guetina nanos: vektor polotaja tatke, slike (4.13); stendardne devijactja; stendardne cevijacite Cunketje C(x); Jean.(4.56)5 ‘engencijelni papeny rene propegacijes ‘angencijeini rapen u zoni dna; ‘eritisni tangencijelni napon u soni énsy tangencijelni napos kei se odrosi na desticu ‘tangeneijalni napon koJ2 formseije na dnuj viskoani tangencijalzi napons turtulentai tangencijelni msvons ednosi ne nanosne radifelga Kenponente tangerci jalnog napone Dusld doey geo sirovenja Bestice nanos Antencitet transporte nenosa po Ajnétagnu, jeda. (5-377)20. = 10); ht { Eee = santste mrmannoes seent652) e specstiins sbrazijes, {fo poprevnl Hoefiek font jen -Gontarove (5.129)5 > peluras ugact oo page temo Braves Glases mai (shr Gye 0,176 kocficijent cizange Sestice v Jeinesint S32beasanr Xe okvasent obsa; Yo sferdéncet Sestics nanosny Yo antancktet tole: Y= weae trense: 7 porrtina votenog opiedaie skumlecss (o= ugiowas besina tekai rotexess i= ouneka e6 profits m= nodes f= neresutisane aeons Donnan 20 yremecolt tremutay 1 pogubiaana deonseas = ugheana deontea. p- priate REGULACITS REKAWTEESE L. PEIRODNT TOKOWE — PODELA ‘Lope pomovr Lele HASPARAE PRIRODNTHE ‘TOKOVA T PODELA Prizodai tokovi nastaju kao posledica oticanja voce koja a zeniginu povrBinu dospeva iz ataosfere u vidu padavine, ilt iz podzenlja. Pod dejstvon gravitacije, vodene nase se slivaju 20 podruéja ea veson nadaorckom visinon u niza podrusja, fom mirajuéi pri tome areiu otvorenin prironih tokova, kode se nasiva hidrogrefskon areion. avalon prirodnon vodotolu raziilnja se ave osnome taike: ievoriite i ute. U sevisnosti of nafina na koji nastaje prizodni vodoto! pazlikuja se prizodai tokovi koji ieviru iz podsealja, kedi Asvigu dz jesera 4 koji potiéu iz gledersicih oblesti. Bizodni tokovi se nogu wlivati u drugi vodotok, u Ji roi u more, 44 mogu uvizeti u podzenije ~ reke ponorsice. ‘Prena osnovniz karakteristikasa prirodni vodotoci se xo- fa podeliti ne bujitne tokove, as pleninske reke i remaiserske poke. Bujiéni vodatocd su stelai ili poyrement tokovi, Jevije- ga ce u gomjia delovima sliva poglavito, e karelterifu ib popave maglin 4 reletivno kratkotrejuih Wujidaih pezlers. Bu Jidne poplave su epecifiéne po velikoj koncentracigi évrstog uaterijala koji se transportuje zajeano se vodon. Ova bujiéaa nase je vide Malaste nego fluid u Hlasiénom cnaienju te reii, te se ponaSa po zolenina koji se ne bi aogli u potpunosta22 obunvatita sakoniza hidraulike, 8 obsizoa ne ove i druge spe cifignosti, koje ih Sine snstao racliitin od planinsiih + ravniéarsiih prirednin tokova, bujiini yodotect nege biti sretizent & nasvavin. Pod planinskin rekana podrasumeyaju se oni prirodni to- kovi koji eu fomairani u vidin delovina reinog sliva, a kare~ kteriau ih nagle pronene hidroLosikih veligina, poglavito sile- vit bidraulidki rein i vrle icupen reGai nanos. Ravnigarsii tokevi razvijaju svoje korito u nizin delo- vina clive, ¢ ulivaju se u velike ravaiarsie reke, sora ili Jesera, Zazlikaju se of planiaskih reka hidroloSkim pronenena nanjeg intensitete, poglevito mirmin hidraulisii= reiinom, i sitnijin nanosoa. Ove reze su an stanoviSta isxoriSéenja snat- no interesantnije od planinsklh. Fodela prirodain tokora as bujice, planinske reie i rar nigerske reke je uslovag, # obsiron da i ravaiéarsia reke u Jednon svon (po pravilu leaden delu), moze biti planinska, pa Bak 4 bujica. 1.2. REGHE SLIY I POSAVE U RIES Pod retain slivom podrazuzeva a6 ona teritorija sa koje se poyrSinske yode slivaju u jedan prirotni vodotox. Fed ovia podzanuneva sana povrSinski sliv (ili Esko se og" eliva koji, pogaon se cna: 08 nasiva “orograrsit"), sa razliku od "geolod: cbuhvata 4 podzenne vode Loje se wivaju u dati voiotok 15 podsenlja koje ce nalasi ivan povrSinskog sliva. Granica sliva naziva se vododelnicon ili razvodes. Yodo- Gelnica se uglavmon prute dul najviib taieke u sliva, made ce mole desiti da u unutrainjosti sanog cliva bude taGaka ¥oje su av ‘Posnavanje osnovnin xarakteristika slive je od isvenred- nog snaeje sé prouSavenje prirodacs reins vodotola, poto se u slivu foruire relia yode i nenosa. Pod refino vode 4 aanosa podrazuneva se sveuupnost pronena proticaja vade 4 pronosa nazosa u toku vronens. Rein vode 4 nenosa yodotoke zevisi od ais veoss rasli- fisth karezteristize sliva, isneda Eojin je tesko ili nexomu- oblast nsuke JoF Ge uspastavitd zevisnosti, tele da ce 01 23 aver nalazi u oblesti empirije. Osnovni Sinioci slive Eodt Ueigu ne refim vode i nanosa jednog prirodnog vodotozs Jest = elinatsko-neveorolosisty = topografslii = geotosicls = pedolodits = violodlt, ita. Regni elivovi mogu inat{ razligit oblik u horizontalnog projekeiji, o@ Koga zavisi nadia slivanja powrsinsiih voas i fornizanje poplavnih telase (vidi slity 1.2). Wn (@ (a) ‘Slika 1.1). Zerakverietiial oblici slivova s obs: (D> Lepezesti tiv, na fornizanje poplovnin telasa. koge Larekterige nagla koncentracije ovekiih vods i kmatkorrajno ovicanje velikos intensiteta; (2)- Sadu- yeni oblix sliva se spore Koncentrecijon ovicaja Qugotrajaia oticanjen salog intensiteta; (5)- trouse- oni obliz sliva se aagion koncentracijon oticaja 4 dugotrajmin oticanjen velikos intenziteta; (#)- Pravo- ugeont izdufeni sliv se dlagin porasten roncentrasise 4 dugotrajaia velikie yodans 4 oticanjem Jeana od najanadajaisin poJava u sliva jeu svakako ‘moji Dito ubigu na reim vode 1 nanosa vo- lodeliti prema usrocina nje- erosioni procesi, aotckn. Erozija u sliva node se p nog nastenks na erozija izarvanu vodom (vouna exozije), aiju izazvenu votron (eolske erozija) 4 sbrasiony eroziiu26 4 dejetvom corskin 4 erugin telasa). Yotna erosija, koja je posebao interesantaa kada je red o prirodnia vodotociaa u nadom ilinatekes podruiju, mole Ditir (pod dejetvon Hide), Suvijalne erosive, (erozije pod dejstvon redaih tokova) i-glacijalne eroziii (pod deJstvom glegera). Pluvijalna erozija prena karalteru dejstva nofe bitd povréinska, mezovita ili dubiaska. Fluvijelna erozija, posebuo interesentna sa stenoviita wsirodnih vodotoza, moe so podeliti na dujigmu it uredeaje Erozigu u slivu prate sledeée prirodne pojave, koje bi se mogle shvativi kao Konponente te iste erozije: razerenje stene uw sliva pod mehen{ékia, henijekis i tenperatumin ubice Jina, desudacija (razgoliSavasje prethodno raspadautin steo~ skin masa), 4 azumlacija (istaloZavanje prethodno poirenutih Evestih materije, usled nedovoljno energije reénih tozova). 0 proces erosije prirodni tokovi izazivaju reszesivay yrosiju, koja predstavlja njihova teinju za forsizenjes idea] og Uzduinog pregila, koji bi odgoverso ramotednos stenju iz nega erozionog dejetva regnog toka sa jedne strane, 1 o77or~ 2nog korita na eroziju sa druge. Ovo ravaoteino stanje 2 Jo nijedan priroini vodotok, necive se nosti, koje nije dosti 4.3. BBA DOEIA T REGHT TOE Fod refnon dolinon podracuneva se prirodna yotiina ne zealjinoj povréini Gui koje se prostire vodoto: ao1i- ne nastaie su kao posledies erozionog process u slirs, taini- Je pod utdeajen fluvijalne erosije. Zeinu dolinu kereiveriiu retne terase (slike 1.2), iji se aestansk nose isneti osta~ Log objesnitd { Euo pocledica zaaSajnin pronena ilinetsith love, pri demu prirodai vodetok forsira novo korito, nepul- tajuéi stare. Zaavoj refnih doline nofe se pratiti uspeino Svaka redna terasa osnatava jeden bile u stanju prouevanjen reEnih teresa, oa u razveju reinog toka u kone je 6) peivrenene revnots 25. Slike (1.2). Semetslel prikes regne doline = refniz teracana (1) 4 reénin Yoritos w posed joj fasi razvoga (2). Real tokovi se profaju dui reGnih dolina w vidu Biéro- safgke gree, kojon povrdinsil ouite jedan deo palib 4 pod~ zennih vode. tle regain tokovina,(aa izuzetkon bujiénih, kao Sco je negleSeno), jasso se u veéini slut srednji 4 donji deo toks, ‘Gorsdi tok ‘arekteriéu velild padovi (innad 1%), sacle prouene bidrolosiih 4 hidrauligidh paraneters, velike enerci- ja tole 4 intencivan areces dubinsve erozije. U gommjiz éelo- Fine refni vok sele krivwda, a pepreéai profili iseju aerek~ veristizan "V" profil. Skore sve reke inaju gornji tok Hoguénosti Youpleksnog koriSéenja reke w njiovon com jee tor je osrenigene - najéeSée se velili padovi koriste w nidroenesetske svmhe. Snedaji tok reke karakteriSu blaii pedowi roiae dolin (oko 0,5 do 5%), i promene bidrolofiih vel: iiteta, Zeiuo Lorito je stab{lno, posnatrano u duzem veenea~ chon periodu, Sto je dokar ravaote%e izuetu enereije toke 4 peinog nanosa Koji pristife sa usvodnsh deonica, 3edno korito poxaruje yzve make Yrivudanja, a oblici popreémih profila Taslitaju se 0 onth u gomjin dolovica toke: ukoliko se re no korite ne raéva na mukavce, Sto je test sluiej, njesov ceo netrijeli oblik bi se mogso aproksinirati perabolon. 3¢Sci na~ nos je metno sitaiji od oneg u gornjin delovina tole, Ste =¢ jeva, mogu uoéiti comity —————— ===286. cbjasniti procesom istalozavanja i sitnjenja (pod aeha~ Ja prirod~ nigkin 1 benijekia welesjina). Woguénosti koris nog vodotoka u njegovon arednjem delu su veée nego U sormjeay ada su uslovi za plovidbu joS uvek najéeiée nepovoljni. T prizodi se moZe naiéi ne tokove Giji smednji deo atje Jaszo ieraien ‘Donji tok reke polinje od ulaska roke w ravnicu. Ya ovon delu prirodai yodetoz formira svoje Korito u sopstvenon panos ~ aluvijuma. Reke aa ovon delu karakteriéu aali patovi, yolike Yoligine sitnijes aanosa, nestebilne roduo korito se izreZenon botnos erosijom. Donji tok reke je posebne intere~ sontan 2a stenovista konpleksnijeg koriétenja, take da ée mu u nestavim biti posvegena posebna painja- Let. RBGNO KORIZO. WAT PREKAZTVAIGA OSwOVNE ELESENTI. Prizcdni vodeto: se prikazuje ponoéu situacionih zlenovs (u remmeri 1:1000 do 1:25.00 u gavisnosti of dinnsija seinoe korita i nanene ovih podloga), kao 3 ponoéu popretain 4 usdud- nih profile. “Situacioni plan koji predstavija seodetsi podlesu, tre va da obubvati dovoljno Sirok pojes priobalnes terens, uw bodd ta se nogle uaeti i eventualne igmene trase retnos koriva, Te pografija tarena prikazuje se izcbipsaza, a posebao israiene ‘azke na terenu epsolutnim kotace. Te priobalnoa terenu =o7e~ ju Dita prikazani avi cnaGajaiji objekti, Hao i sacbraGajatoc. Eonture reéaog Eorita obeledene su na situacionon plana urezon ‘yode - preseGnon Lint jom nivoa voinos osiedale Eoji jednom odredenon proticaju, 8a tereaon . Zopogtafije zet2s forita prikasuje se igobataaa (1inijana istih dubina), S14 Azobipsana (Linijana istih nadeorsisih visina). U prvoa siuéa- ju core diti definisen i vodostaj a edmosu na xoji se mere Lzobete. nivene koriva inohipsana Je posodas me podlogana koje se koriste i za potrebe projektevaaja cbjekata 1 sHlopa zegulacionin radova- ‘situacijama redaog toke obevesno se uervavaJu 1 2oi0- ayi poprefnih profile on upicasin brojem profila i Motob ai- oa vodnog ogledala Koja odgovara urezu 2 tom profile. Us 20 sveki profil upieuje se podatak o nakstralao) dubiat oj pono apsclutne wrednosti. J situacioni plan unosi psoving retnog toka yao { Lin ja najyeéih dubina — telves. Posto dufina yo osovini toka savisi od visine vodostaie (ve~ Ligine odgovarajuéeg provicaja), to se na situaciji more nag- jasiti tone vodostage - proticaja, odgovara osovins. Po oso~ [ani se uncsi stactonaia (hektonstri i iilometri), nereno od etnog uSée usvodne. Ta situaciji, radi lakSe orijentacije kore Ditd prilzazan i sner reSnog toke, a) Foppeini profil reiaog toka predstavijeju sresek saniSijene versiuelne live povrsine uprame ae povréinske strujaice, i reinog korita (slike 1.3). (a)- kerito 22 veliku votus a (G)- popreéni presect uprevai na strujaice (+). Rete Korite ins levu 1 desmu obalu, Eledano u odnoss ne porsetraia Hogi se nalazi u toku,okrenut nicvodso. gd ravnigarsiih tokova reéno korite se obiiao sascojd ie ava osnowns dele: iz korita za srednju veliia vodu koja naziva gssowno korite ili sinor korive (slike 1.4), 4 Eorite a velika vodu Koje se nazive gajoz vorito, Deo knits 24 iim vodu izned osnovneg korita cejedno 6a ovin, naziva 5: emo korito. Jeo korita za velilu vodu izves glavos & ‘va se poloj S14 isundactja . Foloj je osvaniées + veete radova: = iz geodetskes sainaaje as obs = iz saizenja dubina retneg teks. Se28 Geodetsiin radovina izvan osnovneg rednog korite obuhvate 82 naj deo korits koji se neler davan nivoe vodenog ogledale u trenuzim smimanja. Ovaj deo snimanje preastavija standardnu geodetsku operactju, uz napomenu da se prethodno moraju poste~ ‘itd poligons vlakovi du Jodne 4 druge obale, s tiz Sto ovi na odredenim razmacina noraju biti medusobno povesant. Poligone take noraju biti trajne 1 dobro obelezene, kako pri aeknadain snimanjina ajihovo pronalaienje ne bi predstevijalo problem. Slika (1.4). Senstski prikaz regnog korita. (2)- csnovae Eorito; (2) glavne korites (3)-ko- ito za veliiu vodu; (4) faundacija - pologs (5) nasi; (6)- prirodnt risoki teren. Uxoliko se na konkretnon vodotoku predvideju staloa snima- aja retnog korits, veoma je korisao da reGai profili buiu obe~ Jedeni trajein belegena, sa ozuakane svakog profila. (Sajeesée Je to reani broj profila). Ovakvi profili aazivaju se evidenci~ Sninenje dela rednog korita Asped aivoa voienog osledala ye8i co na razlidite nadine: kod manjih refica radnik oprenijen Ginnana nelazi se a vodi 1 pri tone meri dubine, a kot vedih, nerenje se vrée iz Sanca. Fre svege nora se definisati poloisj profile u odnosu na osovinu renog toke, ze gta ce xoriete ava postupka: = ne aaliz vodotocin prethodno se razapne greduirano ée- 1igno uke uprevno na obsh = u slugaju veéih tokove poloiaj profile definize se po- uvGu Wvodolite, ili presecunjes 42 ave tacke aa obali (vidi slim 1.7) Mereaje dubins,(ped dubinom se podrazuneva vertikelao o~ svojanje 0d povréine voienog ogledels do dna), vFéi se pomoéu tor, Me , graduizane letve duline do 5 x, koje onomuée- Sivenje sa teéaokéu do 1 cm. 29 UeoLsko su brsine rednog Soke vet] od jedan 44, umesto sondizke prineajuje se graiuiranc delitno ule sa ncn FoUinaniéid oblizovenin tegoa ua kreju. Teiine vega varire u Six rokir granicams od 3 do 50 kp, u savisnoati od breine tok. Ure Lio Je tee veée tedine ajine se nenipulise ponotu dizelice non ‘irene an Eancu, snabdevene brojaSen ponoéu Loge se eutonatsicl o€iteva dubina u to vertilali, odnosne duzina odnotanos dela Seliinog leva. Za potrebe eninanja dubina, odnosno popredaih 4 usdulntn profila na velikis rekasa (mozina 4 jezorina taknde), koastrui~ san Je specijelan uredaj vosi se nasiva shosonder ili ult ‘zuuini_dubinoper. Funketoatsanje ovog uredaja (vidi sliiai 1.5), bacira se na Einjenied da Je dezina prostivanja evuinih iaptlee kroz veda konstantna, Sto esi da se na osncvu vrenene XoJe provelme o¢ exitevanja svuka do ajegovog ponovnog prijena, aoe ofrediti du- ‘bina toka u tog vertikali. Bvutne energija je Usnerena na relativae malu povrsisa retnog das. Odasiljeé ina takve karskteristike da enivuje svué- ne talase pod relativno malim uglom od 3° u odnosu ne eiustiénu osovinu. Zvudna energija se reflektuje of daa press sosii, pri Sen prijecnik prinvata odbijent exo. Polto se ists eho-sonde koristi ze isasivanje { prihvavanje svuSaih talasa, ueestalost ajihovos ponavijanje savisi od dubine toka 4 braine prostiranja zmika ior vou. Za dubine do 15 2 wéestelost ponsvijenia exi- sije dznosi 100 pute u seluadi, Sto Je sasviz dovoljno Eso rezultat dobila Eontinuelne elike reine: uorite- Rafunar odreduje vrenenski interval koji provelne cz: trenutka enitovanja 4 trenutka prijena povz: : Rovreneno ge prevare u napon, a preko ajega u dubinu. trator dobijene podetke resictruse Bile u vide aize beosdaniz podetaka, bilo w vidu orteia u odgovarajused ra bi se U koriséeaju eho-sondera jevijaju se odredene s: koje nozu dovesti do posreinih resultata - neteiais dusi=: re evese tebe whi nos u pokretu nofe de izazove, ako Je Koncentracije veSa of ne ke graniine, Taine, node ge desiti da Seatice suspenioveno sc nosa izazovu odbijenje zvugnih telesa takvor intenzitere koji sktivire prijemil, a samim tim regictraje 4 menju dubicu of NSS aE30. U oven uéaju potrebao Je ds talasi bude takvos in - ‘robiju” slej suspendovance nanose w jednon 4 drugon preveu (pri odlasky 4 povratin). SAIN os MEHANIZAM aye BROUAE frecisrearoR| Heal fpRJEMNIK |--—| RACUNAR LJ EHOSONDA Fr AKUSTIENA O5A = Bee s2aka (1.5). Senetskt prikez osnommih elenenate eho-sondera. Druga enetaje javija se pri snizenju reénog korite us obelu, posto ove) instrunéat eri najizate oszojanje 0 ane (yy @ ne stvarsu dubins (Zp), Esto Je 20 pokazane ae shies (ie). 0 ovo zoal Gubine se noraju ceriti ne Klesisen nein. ——S Siika (1.6) Hn Foloieg plovacg objekta na kone se asie: auje 56 en 1s ponoéu geodetakos insvrunenta (teodo2it: in polofaj profila u kone se saizanje ri: | Sid ponoéu ava instrumenta keda poloiaj profile ‘ne nore unepred Diti definisan (slike 1.7-b)- slike (1.7). Sematski prikaz nafina odreivenje: poloieja Samca sa ehosonderom. (a)- odredivanje polo” Jage nerenjen odstogenja (x) 4 ugla (4) ponotu teode- lite (1)s (b)- odretivanje polofeja fence pono’ dve teodolita: (J) 3 (2)+ ‘proj vertivala u kojina se dubina meri na Wasifen natin (sontizion 414 ponogu toga), zaviai od Eirine reinog korite 4 njegovin zorfolodiin karakteristiks. Proj vertizale ne Di Gre- Pale de je panji of 20 Kade su u pitenju vodotoci veée Birine “Ramok profila po aulini reGnog toks zevisi od nazene ovin poaloge, (vidi tadim 4.7. ovin skripata). Grube s@ oF Geet! de razasit susednih profila ne bi trebalo da je nanJé of Eirine vodenog ogledala dotignog vodotoks pri proticajy Qo 'y tok enisenja profile irvenredno je caeiejac yontinualne osnatrenje pronena vodosvade, 5 ot pavieh 0a nivea vodenog ogiedela. Ovo osnatranje 66 7 Gpiiinjen vodonern (uxolixo se ina), £24 w protimon ae 7=ivze henoa vyodonert postevijenom Porvbus u ove Svmhe Te baci resultete snizanje retnog Eorite Eonstruife se sam profil (vidi slilsi 1.8), Kodi sluzi kao podloga sa dee Qdarewidka 4 morfoloBka izufavanja, kao i za projektovenie rogulacionih radova.32. pri eztanje srefile, 2 ve obele (ona koje se nalazi leve sutog nizvedno), nanosi se levo, desna des- no, take de ou pri koriséenju ove podloge izbegnuti bilo lielvd zim) nh 2 [KoTA TAEKE (m=) [REBUSORNO ODSTOIANE tm) ae = mune csmwe | 8 gf 8 ccmcnanEm sxstaw [PES AK | _ RRUPAN SLLUNAK aa ‘Slike (1.8). Fopretni presek zeinog Eorita sa osnevmin podacina. ») Mase reinoe korive predstavije prikas vodotoise w \norizontelac) projeboiji. Pod wticajen reinog toke korito alum ‘ijelnih vodotoke Kxivada - peandvira, kao Sto se vidi na sli ci (1.9). Siike (1.9). Senatski prika: dele trese prirodnos woSotozs, (1) tene reine Irivines (2)- infleksijes (G)- sixfleksija. 33, ‘a sitascigi refaog toke zsciimiu se = = gene reine imivine u kone je seizivijesost = (satwivijenost je reciprofas vrednost polupbed=ike mivine), aejvetay = nod Waivine , koji predstavije prosedni razuak issecu terena susedais Erivina (zajecno s2 obliton neanirs predstavije Jjedno of osnovaih obsletja trase vosetole); = infleisiie, deo rednog tcke na prelasu ignedu dye kri- ‘ine, na vone intensitet popresnos strujenja postezeao nestasey = sinfleksija, koge predstavije prelessi Geo immedu éve Astosnerne krivine. °) 4 prot renoe toke rredevavije rant: sresez relaog Korite 4 yertikeline krive povsHine 1 to po Td, 414 po natici vodotoks (siika 1.10), Sco se ne crtedu sors naghaciti. svoje Yorite forsirsjs v sopstvenss asnosu ~ esti volotoka peipetagu posiavite doaji delovi rs ora, koji au ujeino of najveteg interesa a stanovista Eoxplezsn0s Astoriféenja, teko da ée u asevavin poglevito 0 Ji Foito je aluvijun po pravilu aevecss reémi eves sei i Sljunck), sligen po sastavu onome koji prom to se zorita eluvijelnih vodotoka forniraju prena oizeceais 26 yonina karakteristiénin 2a dotigau vreta vototozs. 0: netrijake karekveristixe aluvijelath vodotoks (oblici porseénin je, ueduini profil, eleseati trese refnos korita, it8.), obao su zavisne, o Secu se nora voditi retuns pri preJek~ wenju i izvozeaju regulscionin radova u sHlopu ner uretesje: reke. “ere ureenje noraju dazle biti u skladu se Yonine ragvoja i forzirenje Yorite aluvijelaos votoroks.34. bivnom, ili se priredni rein sore suitinski iemonits,(zanali- aanjon vodetoka npr.), ili se temnigke mere ne nogu ekononsict 35 EIDROLOSES KARAEDSRISTTEE EigroloSki refim priroanih vodotoks »: njegovih osaovnih karekteristixe, « obubvata z: vevija jedmu of im povriiaskih m leda.(Prene isvecnia autorins u hidroloike karakteristike prirodnog vodotoza spada i rein red ‘Rog nanosa. S obsirom na ajegovu specifiinost i anataj Lada je u pitanju uredenje prirodain tokeva, oven problema biée posve- Sa stunovista uredenja prirodaih tozove 0a poseanog inte resa Je rein povrfinslih vole koji ge opisuje Bian mivogrenina, ae i restupljeacdéu i verovatacton poj ‘aja 1 provicaja, Potact na osnova cojih se definise hitroloz ‘ki rein vodotoka prifupljaju se aa arefi scaluih voioseraih stanics lociranih na ofredoniz tadkana Midrografeke 2) shiva, Be potrebe izrade studija 4 projekata uredends nih toxove organizuje se privrenens mreis vodereraih s) koje sluii 2s dopunu ili zoupletirenje postojece. = Provicagi predstavijeju jedan of osnommih elenensta u hidreuligsia proratuaizs. Oarecuju se jedino ispravae zerenjen onan Pamonizs forowa fpeienth tia, nae Tan Won REDE ODE Fed | a a ro) even SREDW OE ff iB 1 : dene geseuon poise ~ Se 5 fessreone woe E : taal oa F : 1 [Tenens Po pEsnosopatr |B a TERENA PO LEVOJOBALI |= i 3 a 3 [ease z i —_ PEROT SCOR 'STACIONAZA z A Fe FY Bike (1410). Urduind profil refaog toka sa conovnim elenentiza. u prirodi (hidronetrijeka meresja), a izuzetao prinesos siih obrezsca, 4 to can za potrebs prelininarath analis deci o proticajina prikasuju se u vidu hidrograna, odnosso funkeige @ = Q(t), (ete Je @- provicay, @ t - vrene), 414 u vidu diekretnih veednosti proticaje (Karakteristiénih po zas~ tupljencsti, uestalosti 114 verovatmoéi pojeve). Provicaii, Ge ved u predgovora naglaieno, ova skipta su pigana ca slugscce-studente Gradevinskog felulteta — ase za midrovehnii, koji su prosiugeli i nelezili, prednete Hidrologija 1 Eidraulike, tako da osnovni poj= movi iz ovih nauénih oblesti m ‘iti ponavijeni.36. ‘eso 4 sve druge higrclodke veligine, ineju scohasti8id kare ser, Eto anadi da se podaci ispravno aogu anelicirati iskiju- Sive vrimencn mevode aevenatske etatietiie. Cenovau ctatictis— Jes obradu podatalsa © proticajina prodstavija isnalatenje sred~ jin wrednosti 2a resligite periode oszatranja, foraizenja kri- vib cestupljenosti - trajanja proticaje u odredenom vreneasion periods, Ks i verovatnose pojave ekstremih proticaje. Vosostasi predstavijaju drugi osnovni Midrolosid parane~ var neophodan u proutavanju vodnog refina prirodnog vodotoka. Ho, dok proticaji predstavljaju osnovad elesionst u hidraulidkin proadunina, vodostaji, Gije osnatranje je matno jeGnostavnije 0d osmatranja proticaja, slule za odredivenje proticaje ponoéu xxivih proticaja, odnosno zavisnosti @ = Q(z), (ade Je 2 - op solutne kota nivoa). Statietiéks obrada vodostaja identiéna je onoj 28 proticaje. Horisteéi metode matemateke stetistike tao jedini ispre— ven postupak obrade podatala o proticajima i vodostajina, u prakei se definigu sledeés karakveristiéne veligine, neophodne 28 projertovanje regulacionih redova (tabela 2.1). 37. papele (241) [pees [Pv oct ee sa [rode ss es [fesares provicaji=vodo- | Seeat | ste: hiarelos @) ze vels~ Srednja-nala che (on) se | gredngi videgods- |arednji visezo- Seen yen Staatidaes | Ebi peotieeS ac [sagt ease [aia aoceas Taagy vola | sceanga vilegeai~ |aretngi visege— | areanje as FEM rep [eset caccees | PES sepia veeueast_|eeginde vaesaore mri “er Geoaree Seika * Gereal pesiecu laisnjen pextodu pe [eee Ses (eRe ae Dnelee ple | ond Erae™ |p Gae. ae ae ee aie Frovicaji-vodo— sueji oaredene sastupljenosei, proficegi odredens [vodostaji odsedene| oareaje Pigtupijenosti u- |zasvupljenost a aa Josuerraron vrene-|possatzanon vre- | Be 205% gos periody a. [persion perioan | pijenoet| PT Taskiesy (CSTE Taentmay | POS braid oareceae ‘proticaji odredens [vodosvaii odredens| oarease-| EEestalasei u pos- latestaloscd w pos- uéestalost matrenom vrenen- |metranon vreneD- ne ues-| Sahosts skom periodu w Jskom periodu u (¥)| talosti PSHE eee [G dankes) FISGIGG[EGSIOT | proticndi_oiretens frodostasi_odsetene| otzedea Pebeestte pojevs pecoweeseee 261° | seceves! engeinalal {12 mef(sessieciat Lis GEBSPN Gy “[eiizaiat), 2G | aoce najeansi proticaj [aajaisi vosostes plovni ‘one $0 2: ‘one’ se zeh~ | vodostasl Eova besbetna pic- |rova. bezbeane eet vidbe lploviaba rE nejvedi proticay |najviéi vodostad Pal 'Hone'se zab-- [pri Kone se seh- jeva bezbedne fplowsaba, Ph38 3. ReDIM Lena NA REKAMA Sele POSRANAK I OSNOVIE VESTS LEDA lacenjen vode do temperature of 0°, pod uticajen niskth tenperature vazduha, dolazi do pojave leds na revana. Hadi lekieg izufevenja, © 4s obsiron na specifignosti, 1ed odeliti ma povrdinsit 1 dubinski. ge note pene obale, 6 obsirom Povssinsid led se najpre javlja us aa su uz njih 4 bezine strujenja vode mininalne. U prvoj fart nastajanja led se fornire u vida ledenih i¢~ siviete molelslemsim silana, fornirejud Lica Keje se medusobne p: xo niske temperature vazduha pot- geavilne uristelne figure. Ukolil Saja dovoljae duge, iedena skrana postepeno pokrive vodexo ofle— deio reve, preevarajuéi se vrensnoa u ledenu Koru, koja & malin Giinaterin Uslovina na sporijiz revmigerskim tokovina node doe 46h depijinu od 1 do 2m ed za duu potise of Kristele povriinsieg leda, u sluzaju kage ce proces forciranja povrbinske ledene kore iz odrecenth rasloga ne 22¥PSi Tedeni ieisteld aepovezeni nedu sobo, pod ubicajen 2e6n05 goke dospevaje 2 povrdine vodenog ogledels u reéai tok, proiims- judi ge veéim delon. Sa Gaijin snizenjem tenperature vote, svver foju ee uslovi 2a nastanek leda ma Gnu. Prena 1st. [21], 8 obci- jon na odredene karakteristike, 1ed na Gnu bi se mogso podeliti de sledege tri Ketecorije: Liskasti , crnasti 4 Zeletinasti led. Tiskasti led nastaje od kristela povrsinskog Jeda, Kodi yo! dejetvon rurbulentnog coke dosyevaju w votenu masu, pe 4 do Janos dna, Zristeliéi 1eda se lepe 2a reGuo duo bilo ped dejerver hisrodinanitkog pritiske toka, dile pod dejetvon eleitriéne priv- Jatne eile, Tenperacure Yristaliéa je nite of texperature Eestice ke anu, Hisdeé! ove Sestice, Kxistald leda se tope, do trenutke ok se ne izjedasii njihova tenperstura sa teupereturon Sestion Sepldene. 03 tog momenta prestaje topljenje 4 dole Je ea 38 24 do pojave knistalicaciJe, ofsesne do pojave eda na dau. Ova proces naissenténos sopljenje { kristalizacije traje dotle dor se jkupaa Todeaa masa ar okladi de temperature od O°C. Ova none ast odgovara poSetim pojave Misksetos leda na dau. Liske leds formizeju se po zekonina ixistelografije us dej- stvo mlekularaih sila. Rarvijanje Liski traje dotle dok kristalt ne dobigu evoj definitivan obLik. fog momenta ujedno prestaje 4 dejetvo nolerlaria sila. Eenssti led se Javije u sludeju dugosrejain askin tempo retura, U tom eluéaje ledenih kristela koji u vodeai tok despeju 2 povsEine ima anatao Tide, U vodi se formire slucava masa of ledenin igliea, ija Je spectsiéns texine Jednaks epecititno Yekini vode, tako da one u voll 1eb’S, Fo uticejen curbulentneg ‘toks ove mace dospeve na reino dno { lepi a0 20 njagove nerer- nine. 04 tog nonenta javlja se sligan proces naizzeaiéneg otape- je 1 ponomog stezanje Eestica leda. Na ovaj natin dolact do pojeve tzv. smestog leée, Hoge u odaosu na Liskasti led Earckte- rigu aepravilne ixiscalne foe, koje oberijaju destice sanosa na dau 513 pregnete u zeSnor Koritu, uz mal avhezi ju. Zraasti led se jevije u ogrounin kolisinana i pod dejstvon Barodinanigkog pritiske Yode, a9 obziren as vos posinjezi salu sthesiju Dive otmeaut od reSnog ana 4 gurmut u reat tok. 2a ova yestu leda Je Harekteristigan pojava nagonilevenje u pliskia de ovine reinog Koriva {11 ne delovine toka ca drastiino snanjecin esinane strajenje vode. Uzolito zmacti led naide ne powssinsii, nejehuje na ajege 114 se podviest isped ajega, forsirajuéi tar. Ledene berijere, Hoje vek { se svoje strane dovode de ledenih poplava. (Ove vote poplave bile je kerakterictiéna se rel: Veli ku oravu u periodu pre regulacije osmovacg korita, s obzire= na vadainju veliim zaurivijenost erase i nedovoljou propusaa sod ovvore postojecih nostova). Eelatinasti lea na dou javija se u sluésju naglih pronena tenperature vazduha, (bile da je u pitanja naglo sakledenje 13 otopljenie)- U sludeju nazlog rashla¢ivanja vodene nese optereéene veéin Kolisinena Inistala povriiaskes lea, ovi I=istali dospevaju u donje, toplije slojeve voue. Sa ovaj nafin, of ristale leda, a pod utieajes povréinskih napona, formiraju se globule, (koje pod seéaju na penastu Ledeny masu), Eiji su zidovi fornirani od vode40. pogerije eolja u poreteaju se vodon Zoje se naiasi w wawsrsinjos fi globule, 2idovi ovin globule st pod povréinsiia neponea, Te ovaj nazin nastaje nevezani 10d Selatinaste ronsisvencije, odakle { potide naziv. Ovej led w potpunosti ispunjava vodeau mast, Spreavejuéi oticanje vode 4 izscivajuéi usporavange rode 4 Poje- wu ledenih poslave. ‘hed ne dnu izasive snatao veée teskote od povréinsiog Leda. Ia tog resloge, u cilju sprefavanja neieljenih posiedica, pribe- fgeva ce merase Koje inaju za cil] oaesoguéenje pojeve dubinskos Soda. Nejefikesni ji natin easteji se u pospesenju forsizenja pov- Teinskog Ledenog polrivaia, koji predstavija toplotai izclator + Gnenoguéeve hiedenje vodenin aasa u zefaon tolni, Ovo se posviie Ald ogranigenjem brzine strujenja vode (u granicana of 0,5 do 3,0 n/sec), £11 odrZavenjen konstantaog aivoe dub Kritidne deoni~ ‘co, (Sto je moguée sano na kanalisanin vodotocina, 4 to delinitno) 3.2. PRIEUPLIANSE PODATAEA 0 aEinD LEDA Podacd 0 re#ima Lede prikupljagu se w profiline voteneraih stentca stekodnevao i tor karalceristigni datuni pojave i pres- Senka ledohods 4 ledostaje. Statistitkon obredon ovih podsteka acfinida se srednji 1 eketreamt datuni pojave i trejanje ovih fo Jealost pojeve i ofretenon vrenenskon nomena, zastupljesost 4 us period, ao 1 verovstnoés pose Wa osnova ovih analiza noguée je defini~ sti refis leda u postojecim - prirodnim uslovina, ‘Fored ovih osnownih podataka o reZimu leds, u rerioia njeco ye pojeve anslisiraju se karakteristike ledenog polrivaéa, (deb- [jine Jedene Kore, pronos leds kroz karakteristiéne profile, Keo fd nesta zaguéenja — nagonilavenje ledenin santi u pokretu). Ta os- nova ovih podatake nogu s¢ utvrditi Krititne nesta na traci Pos lnsuranog vodotoks u Kojima postoji nosuimost formirenja 1ecenia pesijera, Keo 4 mere ze otkdenjanje opasnosti. "a; “inenji- ena mera sastoji se u voreke:}i - isprevijenju trexe mefnog kori- Proguosivanje reiima lede u novim uslovine, (naken repuli- conja i1i Ge Yanelisenja), sabtevs dublje enalize, obubvavajaés ‘Tone 4 termodinenizke procese u vazdubu i vodi, kao 4 enslicu vanbulesteih karaiveristiia vodotoka i ajihovog uticaja ns forni- renje Leaesog pokrivaéa. 4 4, EBiwa uoRPonogtga 4.2, UVODNA Ramuammansa Morgolosije priroanih tokova je neuka koja se bert vanjex obliks reine korita (popregaib preseka, usiuenis nog toka, its.), kao 4 uzajamih zevisrosti 4 folosiih oblike 4 esuovnih prirodnia fakvora koji aa a/th 4 (aigroloitin, bidrauliziih, psenolosicis 4 ostulin karabveriovize Jnaéaj norfologije je posebno velizi u proutavanjics aluvi- yuova. Foznate je ds norfolofici oblici ovih vodovoke jae wvorevine, (sede se to na prvi Ea ajisova reenolizest), veé ¢a predeverijeiu re yrizocsih zazons na kojine se dezire forsiranie xorite 4 prizoéaih tokova, Izulavenjen norfolodith karakceristits >: hog vodotoia spozaaju se sazoni po kogiza one rastagu, ito ce od Anvanrednog muaéaje ze projektanta pri projeivovenju rescisenos wits. Slovodne se mole reéi de casted evangs prirodnih tokeve 1 u progeitovenju repwactonih ran dove nije nigta canji of ogovarajuéin bidreulifiin enalize. ‘Turatko, norfoloske enalize se koriste u redevenju sledetin peoblena: = uso sredstvo Wasifikacije deonica na analizirance renon sectors inje si aepoveljae, osaoano povolse sa stenoviste Horii Senge vodotoke u odretene evzhe, (za potrebe plovidbe, enersevike, hlaroveinigkih neliorecije, vadosnabéevenja, i sl. = u danaladenju unutredajib vera innedu pojedinin faivora of kojih aavise karakteristike reinog korite; = pri odretivanju csnovaih karakteristike reénog torita (61 nensija popretaog préseza, elencnata trese, itd), 22 potrebe pro Seztovenja regulisanos koritay i = 22 utvndivanje potrebnog obina regulecionih redove, itd. Potremno je podvuéi da sorfoloSke enalize mosu dovesti do poritivaih recultate seno ukoliko se barireju ne rrelitemin42, podlosene, 1 ukolike istrativas-projektant ina jasnu ideju 0 tone Ste je oenoval eilj ovih Sstrazivans: 4.2, ZagoNIOSET FORMTRANTL siNIH TOKOVA Reine korito aactaje Ino proisvod usajamnog dejstva teéne + Evncte faze, (retnog toka, raénog nanosa u pokretu 1 reGuog nano- sa 04 koge Je formirano korito). Neposredai usrok pojave deforsacija reinog korita jeste naruSavenje bilansa reGnog nancsa, ito podracuneva disproporei ju isnefa wlesnih 4 izlasnin kolidina nanosa, kada se posmatra jedns oaretene reéna deonica. Ukolike su wlasne koligine aanosa veée od Aslasnih, dolazi do pojeve sasipanja, ukoliko su manje, do poja~ ve erozije. Porencéa) bilansa mole se javiti po celoj dufini toka, i ‘vada dolezi do dsnens uzduinog profile reke. Ze rasiiin of usdul hog porencéaja bilensa, u prizodi so mole naiéi i na sluéajeve poreneéeja poprednog bilansa, Sto uslovijava promenu popreéaih presoke, "premeitanje" natice po Sirini toka i ponsranje reinog zorite u plan. 1 slugaju ravaomeraih aluvijalnih tokova ovi procesi ineju perioditan karakver, Eto nai da su, posnatrano u vigesodisnjes periodu, Koligine rednog asnose ipak izbalansirane. Bod planinsii tokovs ovaj prirodni proces iarekterise t7- ta neujednaéenost: 5 obzizon aa velike padove i braine, ovi fozovi useeaju svoje Korito forsirajuGi KLisure, stverajuéi pri tone velike koligine nanosa koje se transportuju nisvodne. rene aini padovi, 2 santm tim non, sa usecanjen korite snenjuju se us 4 EoliSine aanoss. ia prelecu gornjeg toka u donji usted érastiénog smonjenja pada i energije toka dolari do isteloievanja veseg dele nanosa u potretu. Keo posledica ovoge dolasi do indizanja reénog xeriva 4 nepoerednog priobalja u odnosu na ostali teren. U odredenin Bide polodicin uslovine, (u periodu pojave veliiih vous), reke pecreste Gelove inundacije, gle penovo dolasi 4° 2075r~ ta, He ovaj nadin cols doling w=5=57 Eaute u odnost aa prvebitue svanje. 3 Proces izdizanja reine doline craje tiljedens usporave ge {14 saustavlja u Mimesu, onda kata se izjedne§i cram sportna sposobuost retnos toka i dotok nmosa sa uzvoinih 4 0a tog sonenta reno Korite ge nalazi u fazi povrataih deforacija ioje Kerakterite proneitanje korita u plan. 4,21, Osnorne fome reinos dna Earakter 4 Savenzivet ovih defornecija, kao i morfoloiid ob- Luck rednog Korita, zevise od hidroloike-hidrauliskih karakteri: ike toka 4 0 karakteristike reénog nanosa. Eao Sto je veé naglaeno, aluvijalne vodotoke ~ reke koje formiraju korite u sopstvenon aanosu (eluvijum), inae velo pok- potnom, karalterigu takvi sorfologid oblici koji su tipiéni ne za Jedan vodotok, veé prektitno za sve eluvijalne tokove, Ukolike 2a Jednon aluvijelnon vodotok postoje 4 deonice forsirane u clsbo polretuon asterijalu, njihove norfoloske karekteristike bine se raslilnju od onih u pokretnom naterijalu. MorfoloSki oblici retnog korita cavise prena tone of usajem nog dejetva turbulentaos toka, (tema faza), 4 pokretnog neterije~ la, (reste faza). Kao rezultat ovog uzajamnog dejetva evi Je: volo Karekteristigne geonetrijske forme u refnom koritu koje se nocu Hlasifikerati ns sledséi afin = nikro-gorme (riplel! 4 male éine); = nezo-fome (velike dine 4 sprudovi); 4 = makro-forme (reini meandri 4 drugi oblici retaog korite u pleas). Foseben interes 2a stanoviéte prouSavanja morfologije pri- odnih tokova predstevijaje putujuél sprudovi 4 dine Badd lekieg prouSavenja, a1 s obziron na specifiénosti, pun ‘tujuéi spridovi se uogu Klesifikevati aa sledede osnowme kavego- niger © ovin Gruia norfoloiiin oblicina bigs vize resi u pogleviju (5), Loge se odnosi na reéni nanos.ah = Jokalni eprudevi koji se fonsireju na konveksaiz refnis obalenay = naisneniéni sprodovi koji se javijaju ne pravolintjsiim ~ treneverselal sprudovi koji ob formiraju u srednjen dele reGnog korita, 4 ‘~ sprudovi koji se javijaju na mestima pritoke kso posledi- ca Ezupnijeg aanoza koji ove pritoke uvlede u matiini tok. Sprudovi 4 dine su forairani of pokretag nanosnog meterije- Ja. ede Sestice nanoss nedu scbor aisu povezane, one se sajedno umetu u vidu ase koje se noe u anslizana tretireti keo celina. Fedni oprudovi inaju karalveristigan usduini profil xoge karakterigu Sole i leds (vidi slik 4.1). Oblik sprudova, osnowme Ginensigje 1 ngihoy uzajenni polodaj u reinoa koritu zevise 0 of nose osnovaih geonetrijeih karskveristita korita, (Sizine 4 dubi- ne), 08 Bidrologzo-hidrauliSiih karakterietila toka, kao i of kee rekteristika reénog nanosa od Koga su sprudovi formirent. ‘Tako ma priner, u reinim tokovima velike Hirine i éubine, nesevieno of brzine strujenja vode forniraja ce spradevi u vidu Npogaseva" koji se kreéu nizvodno paralelno jedan drugone, uprav- no na osovinu toka. U reinis tokovina sa reletivao velikon Sirinos i nslor dubi— non, 4 6s reletivmo velildm brainana strujanja, spratovi se raspo- peduju po Eshovekon rasporedu, take Sto se naizmeniino forsiraju uz Jednu, odnosno drusu obalu. U koritina relativno dubokih vodotoke forniraju se sprudori ije ou lorune porclelne i pribliino iste visine po celoj Sirini retnog koriva. rene izvesnim autorina nastenak spraiova objeinjeve se na Jno forsireno od polwstnog naterijala ina ravnu konfiguraci- jo sano u usiovina sanozeraog Krevanja nanosa, Sega u prirodi ne- ne. Heine, © obziron na turbulextaost toke, javija se nerevnoneran reiin Eretanja nenose, Sto 2a sobon poviaGi Tuiranje nerevaina na reénom du, Eao posiedica ovoga dolasi do pojave vrtloge sa horisontelnon osovinon (vidi slim 4.2), koji predstavijaju nepo- svedni uzrok formiranja reiaih sprudova. 45. vix) e X todstojanje) a) SESHER ToKA Slike (#41). Somatski prikas opruda. (2)- usduini presek sprudas (2)- usdvini aijagran aonjih brzina strajanja vode po Eonturi spruda.. o (2) Slike (4.2), Eonacsli prikas nastenke sprade ne reénon anu. (a)- regno dno sa neravainena uslovijenim curbulen ‘min strujenjen; (2)- sprudovi sa Eesticama nanosa koje ee "prevaljusu" preke tenons i Gola, uslovijan ‘vajuéi napredovanje spruta iduéi nizvoano. Pod uticajen refnog toks sprudovi se kreéu aizvoino. Cvo pus sovanje spruda objanjeva se tine Sto se pod dejstvon retnog toka Sestice nanosa na povedini spruda "preveljuju" preko tenens 4 is~ Yelofevaju u zoni Sela. We ovaj matin, masa nanosa od kogs je fom niren sprud, transporvuje se odredencn breinen. ‘a Wraju jo jednon trebs posvuéi da je prowavanje Lretanjs sprudova od devanrednog maéaje, s obziron da of ajihovog retina nastanka i kretenja 2evisi i re#im rezvoja retnog korite uopite.46 4.2.2. Mpovi retnth sokovs prone issledu korite u plans Brena formi reGuog korita u plana, svi prirodni tokovi bi se nogli podeliti ne: pravolinijske tokove, krivudeve (neandrirejuée) 4 razugens. Pravolinijske, ili blago zakrivijene reéne deonice su kx rakteristitme po sprudovina rasporedenin ro Eahovskon rasporedu u rednon koritu (vidi slim 4.3), koji fomiraju lanae pli¢aka. Oni se “Kreéu" nizvodno, Zadrfavajuéi uglemon svojé osnowne nox foloike karakteristike. Shika (4.5). Senatskt prikaz pravolinijske eine deoniee. (2)- putujuéi sprudovi; (2) pligect; Epivolinijske deonice, koje su i aejzastuplienije kata Je re8 o priredmim tokevima, karakteristigne su po dubotim nestina us konkayne obale. (Ovone fenoaeau ée u nastevim biti posveéeno Gosta prostora). Pligaci se kod ovih roke nelage ne prelecu isme— @u dubokin delova korita i sprudova na konveksnoj obali, (vidi siin 4.4). Bazutene reine tokove karekterige velild broj raévi 4 red~ nih rukevaea, 2a brojnin adema ined njih. Forita pojedinih mu Xavace nogu biti pravolinijeka, ili Sto je éeSée, krivolinijsia. a1 Gog vodotolm. (Q)- aunore nesta (eiseci)s (2)-pli- Gacd; (3)- obalni Qenovns eipors proc! uresvoiu korive pEineiain vodetoke Osnovmi procesi u razvoju Tenog korita mogu se podelizi na tri veste: = proces periodignog Sirenja reinog korites = proces neanérinanja, 4 = proces lutanJa reénog korita. Vesta process koji Se doninizati na jednom vodotoku savisi najvedin delom od pokretljivosti materijels od koga su fommirani reno Lorito i obele, keo 4 of turbulentnin karakteristika tol:a. Proces periodiiaog Sirenja reiuog korita uotava se kot rs kod koji se, 2 cbsiron ne velilu pokretijivost reénos asnoza transport srradovs odvija relotivno velikos brcinoz, a reine obele su stabilne blacodareti uticaju restinja ‘i14 kone, ele 08 Eoge su forairene. 5S obsizon ne relstivau otpormost obela, ne mode doéi do ne~ anériranja renog korita. Sprudovi koji putuju mizvodne, Evite of erezije es jem as drugu reins obalu, uslovijavasuéi pri tone manje i1i vie ramnonerno rugenje obala po celoj dulini tos. ta ovaj naéin dolasi do pojave Eizenje reinog korite. Ovaj proces defornscije reénog korita nije jednozsé: 0 prodizenje dostigne jednu ofzedenu eranieu, reéni tok nakon presee: srrud na nestu njegove veze ca obalon, fornirajuti novo,“ 48. evi usko i pravolinijske korite. Ye ovaj nsSin forcire se vite wuksvace oe adsca ienedu ajih, Salton ovoga ponovo se javije proces poztepenog Sirenja rednog korita, itd. HeGai tokovi (414 tainije pojedine njihove deonice), Kost se nslece u procesu Sirenja Korita, zairéavaju aanje vile prave- Linijein form u plana. Ha onin renin seltorina na kod: ‘transport nanosa odvije relativno spore, obale su podlozne obum veranju, # reno korite meandrira, Ovo se objeinjava time Sto Je ‘brsina iretanja sprudova mala, tako de orl nisu u stanju de zed ‘tite reine obale od rugenja, kao Sto Je bio eluéaj kod reka kod Hojin vlads proces Birenja korite. I proces nesndrirenje, kao uostelom 4 proves Sizenja, ima perioiigan Earaiter, Zalmivijenost retnog toka vrenenon dosti Yakav stepen (vidi slila: 4.5), dau jednon momentu dolazi do pow Seve sanoprosecanja, odnosno do formirenje novog, skraéenog re’ og korit: Yo novo korite ponove pofinje da aeandrira, itd. Slike (4.5). Sensteki priker reine deonice sa ierasite rasvijenim meandron. (1)- prvobime reno Eorito; (2)- reno Korive nakon pojave sano-prosela. Iutenje re toke jevije se kod reks ije kozito Je fori~ eno u demazive pokretmon neterijalu, wiljusujuéi i reine obale. Foito reno korito ne nofe cedrdati pravilmu foreu, to se racvije b Hiring, Feo posledies ovoga javijaju se brojai rukayei razdelje- 8, aepresvano nenjajuéi svoj pololaj 4 oblik. 48 1D Aevesmim sluéajevima noze se cogoaiti de reénog korita ne odgovara ni jednon of uri nebrojane sludaja. Ovo Je 1ogigno Yada se ama da na tip procesa utigu geoloske, psexo— bidroleike-Midmauliske, topografske 1 dmuge kaveicaristi- jog toka koje procesu razvoja refnog korite mop: Gott specisigéma ertu. 1 slugaju aluvijalnih tokova medutim, po previlu se xole uoSitt neki od nevedenth tipova procesa razvoj= reinog vorza, sii vrlo Gesvo ovi process mogu se jeviti iu kosbinsciji, sco visi od inteazitera uticaje pojedinih faktore of kojih procesi. rezvoje reinog korits zevise. 4.3» REQHO KORITO T URICAsT POD EOFTA SE FORITRA Brojai su uticsji of kojih zavisi rezvoj reinog korit nastovia biée pobrojani oni najenatajnijs. 4.3.1. Vidovi strujenje vote piice) na fomsirante confolosicin Pored csnovaog etmujanje vode u reci Koje se ofvije red ublesjer gravitecije (a koje je insée turbulentzo), w soxorina postoji niz seiundarnih strujenje koja su saci: stenovista proufavenje reéaog korit ‘Sve ove sekundaraa strujanje mora se prens sili koje in iti na sledeée Ave oscomne crupacige: uelovijeve Pt a) Strujanje Hoja nestaju pod uticajen unucrainjih sils ii: sila koje se javijaju u sanon recnon toku: = centrifugelno strajenje, = dzikotoay “strane, = wetloine strujanje, - svrujanje iukovsios, = etrujenje Bera, i = konpenzacione strujenje.50 1) Strujanje koja nastaju pod dejstvon spoljenih sile: = evrujanje izsavano rezliéitom gustinon vodes = strajenje pod dejetvon vetra, i = talasne strajunje. 45d. Ovo strujanje je najeneGajnije sekundarno strajanje. Jar aja ve u keivinane regnog toka kao posledica nerevnonemmosti ras~ poreda brzine osnovnog toka no popreénom presem, kao i neravno~ Ramosti Tasporeds KoliGine kretanJa po Eirini 1 dubini toke. U odnost as osnoval tok ove strujanje Je popreéno, take da se po auinim uslovljava pojera savojaog (helikeidalaog) strujanja, koje ine primarny wloga u razvijanju meandera 4 u njinovon urevenju Jinsae strujaice u soni reals Imivins poniva dui kon ksvae obale, a icbijaju aa poyslinu a soni Eonvekene, (vidi sli- Shika (4.6). Semaveli prike: strujaica vi+ Vint. (1)- povrSinsze serujaics; (2)- aonje surajnice. ina centrifugalaog strujanja pri dau mode isaosit 1,50° Tz ana (Ge Je 50 V, gy, obelezena podutna kosponesta brzine Bri jja se podudnon Konponentom pri povrlini anu), odnosno u pore: vrsine contrifugalnog strujanje node imositd 0,25-Ty pgp, 1(522 Je 92 Vy poyp- Obelezena poduina Konponenta brzine osnomog Sura Jenje pri powrsini vodenog ogledala). U nastavin biée detaljaije anclisireni uslovi pojave cea ‘trifugelnog strujenja, kao 4 odgovarajuée posledics 5 Uslovi pojave centrifugalnog strujenja. U otvorenon turbulentnoa toku Konatne dubine, ograniéenon Svrstia Konturena, oblik vodenog ogledala u poprecaon resem saviei od reine trase u planu. Ukolike ne Eestice vods deluju sile normelno na oanovne stru- denje, vextori breine u raznim teékane jedne te iste vertikale imaju reclitit ener. tise se sa (@) obeleii vextor brzine u Bilo kojoj taéki ver ‘ikele, vektor srednje braine za vertikalu (¥) noe se cefinisati sledeGon jednaéino: 4 of [Rez : way ‘ey & njegove konponente: (v,), (v,) 4 (v,), slededin jednsdinena: (4.2) ete Je: (2)- vertikelns koordineta possatrane telke aa yes tikeli; (H)~ dubine toka u posnatranoj vertikali. Velidine szednje breine (#) 2a vercikalu 4 pravac vektora srednje braine definign se ponoéu slededin izraza: vidoe toa costyxl= (46); costyy) = (Me); costyz)= (%) can) U daljen inlegenju dokazaée se neninomost pojave centzife galnog strajanja u Krivinane, popreinog na osnovno strujanje. 7 ovu svrbu Koristiée se opite jedaadize usteljenog turbulest=os strujonja nestisljive teénosti, aspismne u c{liniriéain koordine- ‘taseri Jednedina kontinuireca: (48) 1 2¥e | Me pve, ave § 28 "ORR az sie ez (2), (6), (z)- cllingrisne koordinete tatke (podetek to ordinscaog sistema nelazi ae u centru krlvine, a osa z okrenute Je vertikealno na gore); (¥g), (Yg)s (¥,)= edgovareduée projekcije vertora breine 3 (p)- pritisaks (g)- gusting Hinde; (g)- konsvanta gravitect jes (K)~ koefieijent curbulentaog viskoriteta. +ke se pretpostavi da se Gestice kredu po kruinin trajekto- Figen u plana, onda je: 53 Yate =0 Js joinadine (4.8) sleai as je: ay, 2M. Se =o (20) Dnesu 1i se relacije (4.9) i (4.10) u yednatine (4.5), (4.6) 4 (4.7), aovsjaju se sledeée odgovarajuce jean: @ay (nz) (4.23) ko se jednadine (4.5 ) aiterencira po (2), a jednadin (4.7) yo (2), 4 tmajusd u vidu de je: dovija se: (eae) ie (4.18) mode se sek juditi da Je Erstenje Sex- ties teinosti 90 kruinia trejektorijana sopui siesaja: a) T sluéaju kegs je: Qy, a5 sh 20, ¥3, Kade Je besins (vg) koastentas po versikalt, Eto je Ju strujenja reine veinosti nenora84 v) U slutaju Kade je B es, oJ. na pravolinijsxin deonicara Rao Eto se visi, iz jednadina netanja ne cledi nexinomost pojave centrisugeinos ~ popretaog surujanja na pravolinijein a onieana, Medutia, pri bile kekver dragon oblitu trase reinog ko- rite u plana, Jednafina (4.14) ne vali, iz Sega se a8 sazljuditi Da bi se urvrdila forma vodenog ogiedele u porreinon pre~ seku u Erivial, podi de se of jednatina (4.5) do (4.6), 4 pretzon avige se da je u pitanju osascinerriéno strujanje, kod koge 22~ visno pronealjive velisine nisu funkeija keorcinate (@). 1 sluieju reinin korite (koje Karakverize mala dubing u od secu ne Eirinu), konponente brzine (¥,) je enstue senja of koxzo- neste braine (v2), @ L2vedi reine po (2) snstzo gu vedi od sta u vatnosti do veligine oinosa (#/2), jednatine (4.7) nope se napisati u slodnje jedastina pokaruje da je saion rasporeda po Vertikali bidroststiéii. Integracijon jeduaéine (4.17) cobija Peggle -z), (20) )- endinate slobodne povrdine: Jednetine (4.26) dalje sledi: (aa9) (3.20) Ugomjin Jednaéinana (I) predstavlja popreéai nagi vodenos ogledala u poseatranom profilu, a (Tp) usduini nagib vodenog of- legal. Eads se Jednatina (4.29) uvede a jednadinn (4.15), 2 Jed nsGine (4.20) u jednadinn (4,16), dobijaju se sledege jadnezosti: Dye.) 2ve ov 2 (Nave Die gy, 2M YB og ape (NOME 424 whe SE Peon d(P3e) om 2ve Ye | Yay a(n 24) 20 oy BYE ME og 7p 2 (NBM) Gaze wor ar oR SLE az : Ako se prihvati de je (vg) male velidins u poredesju 2 (4g)y Sto Je opravdano sazo u sluzeju Lontinuslnth krivina, taia seu Jednaéini (6.21) mogu sanenariti élanot (Be) i (ue), tako 6a se dobisa: we “8 +9: 2(N. 2 4625) 2 (422) cn se logaritaasid zekon respo~ U datyes rasnatranu uavojié rede p Konponenti braine strujacja po vertikali: fet Leming KC; ht pave HE Mat ade Jet (Vpoyg)= Povedinska braina serujanjay (vim =: po vertizeli} (0;)- Sesijey koeficijent; ¥, = (Tog = ¥ brsine sticanja pri dna; (q)e(2/Z)- relecimme56. a Horisteéi jeanaéine (4.17), (4.18) 4 (4-19), kao 4 usloy da fet Fr] Golazi se do icraca sa komponentu brzine (¥): whe dea tat topo -2(-S ei de setqh} (se) gee Jerr (7) Ap a(7)~ erafisid zadete funkeije. (4.25) De Di se odredila vrednost xomponente brzine (Vz), potrebne Ge wermidi prethodne vrednost popretnog nagiba vodenog ogledcla (1p), Pribligno, (Ip) se moe definiseti ponoéu sledeée jednazin Eo (4.27) dite 7) ste Je: (0L,)~ koetseijent osrednjenja. Honbinovanjes jednaSina (4.25) 4 (6.27), dola:t se do tera 28 8 prozefun Losponente (Vg): day eth a 8) wre oe File RD (4.28) uy kao Sto Je vet naglaseno, ¥,(y) 4 P,("y), grafidid sadate (wiad siti 6.7): Eee rT > nD of 08 2S 7) Slike (4.7). Ponoéni dijagran 2a odredivanje wednosti funkeija P(p) £ FA(9), [24e] 26. 37. Paranetar logaritanske formule (K) izeée se u granicasa 08 0,33 do 0,55 Hada su u pitenju prirodns tokovd. U teinijin anali- #8 vrednost parenetra (E) nora se odrediti taéao na dari rezal- ata Mdronetrijstih morenje na snslisirsnoj regnoj deonicl. Eao posledica pojave popreinog nagiba nivoa vodenog omleds— Js u krivini u zoni Lonkewe reine obale javije se nadvitesje, Gija veliGine se note sraéunsti primenon jednefine (4.27) ako se vi de je cL © 2, U tom cilju de se prevpostaviti da se aa len ‘ko deomici u krivini nogu sancaarivi gubici enersije usted je i de se za sveiu strujnieu moze napisati Sernulijeva jelzati- ve vt ty eae (5-28) srednje broiza po verzikali usvoize of ixivis ovarajuéa sredaja breina u 5) 2: fg ogledela uz konzavau obeiu,(TiAt 624, PRESEK A-A Slike (4.8). vaanog 0; ici prika: nadvilenje nivoa ele u keivint. Yeliéina nedvilenja (Ah) nole se ecreairi kao Sto je vee porenuto, iz jednsSine (8.27): ah =| _-3RC, sores £430) ete je (C,)- konstante integrecije. U pribliinin enslizana keristi se 4 sledeéi izraz 2s Sun nedvidenje u erivint: ans Fain58. gae je: (Rj)- poluprednik krivine Konkame obale; (B,)- polupreé- nik Exivine Konvetone obales (V)~ srednja profiiska brains. Raspored srednjih brains po verpikels: 3 reinia knivinans Akko ge jednadina (4.30) urreti u Jednadinu (4.29), 4 ako se Aaweli diferencizenje po (2), dobija se inearns éirerencijelaa Sednadina po (v): 6 pyzye2¥? yz) e 32) G2 WW2)=0 32) aR OpSti integral ove jednagine gle: + 2. (v2) d+ (5.33) b\ frag ebare . Konstanta intogracige (C,) ofreduje se iz uslove jedaskosti protoka u posnstranin presecima: & Re a: Jvecaeare | [et Bundiar ecy}i-ak 509 E aah Jeenadine (4.33) £4.34) vade za bilo Koji sakon rasyoreda brsine po vertikeli u presea neposredao uzvodno od krivine. Specifigen raspored braina u popreinon present u krivini objatajeva se iznenon Koliéine kretanja izmetu pojedinin delova retaog kerita uslovijenom centrifugalnimpopreéais strajanjem Posnatraée se bilans koliéine kretanja trex eleaentarat sepreninu izdvojenu u retnon tolm,(ridi sliku 4.9). Vigak aosenta voliéine keetenja kroz povrfinu GD (usted popretnes strujanja), iznosit 2 ; BIR’ gova ve “dz)d0-dR, (4.35) a vilak moneate Eoligine Eretanje kroz powréinu c3 (pod ej atvon osnovaog toza), iznosi: H a ’ dR (4.36). 35 ik \ g-vg-02)d8 58 PRESEK A-A t ' 1 1 I i I sR R j T I | i stike (4.9) Sie renje posnatrane ssprenine tenosti o éno ole se opleati elededia Ssrezon: T.-dRR-dB 37) ede ge (T,!- sangeneijalni nazon u soni ane. 5 obsizon na urduini nogib atvos vodenog ogledala (Ig), 2 Saavojenu elesentarau zapreniau deluje ledeéa sila cede: Jg-g-g-H-dR-R:do (4.38) Ukoliko se zanoneri uticaj site trenja na boine powriine izévojene elenenterne zeprenine, 1 ako se usvoji pretpostavza da de sile trenja u ravncvezi sa odgovarajuéom komponenton sile tele TR=Q-d-JeH, (4.59) onde se Jednaéina monenta koligine imetanje mofe mapieati u sle- deer obliteu: EEEPal] eve aa)eds | Vg dz=0 (4-40) Urodenjes u gornju jeduatinu tarasa ca vp (preas jednatint 4,28) 4 28 Vp (prema jednadini .28), 4 nakon integracije, aonija se sledeéa diferencijaina jednaéin: HB (Rv? oH?) 6 Bu? - Hy 2 an D-H Bo (Rv? “H+ 35 (v7 “HF <0 ete Je: (D)- Konstanta, koje se odredus; ot, (4.2) cal te (18 i worl (8) Analizon jedasSine (4.41) mole ne wevodsei kralitativas suite o mesporedu brzina toka u ron zeae krivine 1 po izlesia sz age. Dut kaxvetsne obale, sa povetanjen polupreentis inivine (a) rastu brsina strijenia vode 1 dubine tora. Tz ovoga ae a alata as (Rev? -H7)> 0 getenéine (4.82) W&M de Jo dra: ean Benga press tone, brzina (Vv) Muli alavedae opada, (ukoLize ue pode of precpostavie da je MAraUILéL1 refia pripiiing remnontreay 4 da je 21/36 #0). ut konkane obale seducia, ZR vAHTDC oa FR HCO dake cioat da Jor Zwity>o to contd da dud vonis¥@e sbale broina tedenga caste Ldult, nisvod- Po islasty dz irtvine popretat nagib vodenog ogledale poe sepeno iScezeve, a a0 ajine 4 pepredun eikilest{e. lo, dol poo Soft, ona *poarfeva” nesinctrisan vesporea brain po Eirini 6 Fetnog toka, koji se capals 1 na deonici odredene dutine nizves oe ona jaretene dusine nizvodne Merenjine u laboratorijskiz usloving, a iu prizedi, ova ‘Seorijeka racmatranja su nepobitae potrmtens. Ne elici (4010) be Batski cu prikesani dijegrani rasporeds brzina u karakveristitnin Dopreénim presecina u laboratortjekem kenalu poprecneg pravouseo, nog presela. & > Sitka (4.20). Senatskt prikas laboratortjskog Yanela u kerivini oa Ai jagranina rasporeda breina. Hao to ee sa prethotne slike vidi, malsineine breize se Jevijaju Gut konkerme obale nizvodne od teness, Eine se core ob Jasaiti 4 pojava msksinalnin dubina, o Se=u ée aalsatno deteljai~ Se bits mess, 4.3.2.2, Priicotor sjande Frikciono strujenje u prircdnin tokovina javija seu rasli- Bitin oteinestina: = BA Eestiza naglog prodirenja reinog toka; ~ 428 naglin preona u urduizon profilu retnog ana; =u zoni donje vote nizvoine od brane, ita. Frikeiono strujanje se nanifestuje u vidu povratnog etruja- On, u vidu Rigrauliskeg skoka, voduih valjaka sa Norizenvainow esovinos, vrtloge 9a vertikslnon osovinon i 81. Ove atrujenje ne pripada osnomon tom veé leii na Kontaktu sa agin. Braina frikeionog strujenja na izvesnin deonicana noe ic- noaiti 30% do 504 osnovne brzine, a na netin ode Eax biti 4 jed- [ee62 naka brzini osnemog tole. S ctsiror ns veliéiau se slobodno resi da po Fed centrifusalnog-ponrenog scrujexje frikeiono surujanje ine edn of nejenaSainijin wloge u fornizanjy rednog koxiva. ovaj vid strujanja Javlja se dub osovine vrtloga izarvarog kelonin strujenjen, a ima direktnog uvieaja na transport reé- nog nenosa éul regulacionih gratevina, 1 sl Yeelozi sa vertizelnon osovinen izvlage vodu iz doajih slo Jeva zajedzo sa aanoson 1 izbacaju je na povréinu toke. Erzina wtloinog strujanja u izvesnin sluajevina noke bith Sak veée of braine etrajenje oenovnes Teineg toks. 4.3elit. Surujenje Eukovskog Qykobekutt) Oras vid somundarog strujanja javija se xa0 posiesica “oukidanja" vrtLoge izszvanih rapavoSéu rednog korita, i njiho- vos rrediranja & urutrainjost toka. Ovo preseitanje wrtloga ob Jatngeva se dejecver sile ukovskog. te 29 breine semundarcog strujanja iukovsrng relative zale (5 do 203 of brsine osnomasg strujenja), ovaj vid strajanja Je rooms ensiajen oe stanoviite resvoja reizes xo=ite: wslovijera preles is lazinarnos u turbulentai tok, izaziva pokretanje nazosa, nije suspendovanje, itd. 4,301.5. Deienie Sere (Yon Beer) Bastanak ovog vida sekundarnog strujanje objeé: dneko#éu Zoriplievos ubrzanje u racliéitim tagkene 7 Hesiv oveg surujenje potiée of Sera, koji je prvi uolie da Je desns obala reka na severnoj hemisferi uvek jase nspeinuta, ‘bez obsira de li reks tege u pravcu sever-jug, ili obretao. Te- kon provere svoje hipoteze na veéim evropstim rekens formilisao Je 2akon koji nosi njegovo ize: "Sve meke severe he=isfere intenzivatje erodireju desma obalu, 2 reke juine henisfere svoju leva obalu, bez obsira da Ui vou sever 414 jue" tem a 63 Ova prirodsu pojava fon Ber pripisuje dejstvu ZorioMisowe 0 sili koja to ubrzanje isesiva. orisha interpretactje ove pojave sustost ae u sledesen: Aap se possatra velo koje se u notizejuses statean ot tar tomes Drsinon (G) treée Linesruos teeinor (F,), onde ono tae iva uoreande ~ prizeme 45 ceutritugaine (4), 1 = sekundarso 425 Foriotivove (a2), Vorsanje (a2) noke se aefinisati sledeon jedan: a = 2+ a] (03) Basa fiuida (s), prousrokovaée usled Horiolisoves ubrzanja kone je inlotena, stedeéa otis (Z) m2/% a] (48) ste se: Gh 4 Gy wetorametaoene sobtian reise texas (=) eisisss oalors ponents ace tents aes ee Deed te auafenua eidend Tekotinnee a a 2 Shatepeen oe 3 banaue ae Sates wna Gos eames Oh isan nem ets tg nalaze reini tokovi Sija voda tench potatoon brates GP) totes ae si} ove) noiad ecghone uglovse brzina zenljine retacije (@). Slike (4,21). Ao se ta zosenat senenari prisustvo renin tokova a roti- FajuSis revnina (5), onda ce vektor (3) node razloZist na eye oxponeate? Gy ~ toxpenesta wpravaa na raven (5) u tadknsn (ty), 02+ nosn0 (ig)y 4 G, ~ mosponeate koje Lett w rerni (2).6. parateLa (uporednixs meridijan (podnevak) Slike (4.12) ‘Yeligine konponente (W,) node se ieresiti sledeéoa jednasi- G, =D sing (4.45) Reven (5) rotiza breinon Gh), dok Je dreina strajanje voue a bile kojoj tated (7). Veksort (W_) 4 @y)1 ajthor vekzo svod |VG,| forsiraju deoni trijeder} poonatrajati iz veka yestora [¥ Gy), nagimaéi put kogi treba preéi aa bi se velor ¥, roklopio sa vekvoron (Gh) obraut Je of snera okretanja siazalj- io se jednaSina (4.45) uvroti u jedaadinu (ith), uxizajo G1 u obsin da je l= 90°, dodija se sledeés israz 22 Koriolisora situ: ¥ Fy =2m-V,-W- sin8 (88) Eso Bto se iz comje JednaSine vidi, Foriolisova aila ne zvisi od prevee toke, veé od odgovarejute mase toka, poduine tr sine (¥,), ubraanja (0) i geografske Sirine (6). ako ce 2 monenst revni (E) shvate kno diskovi, oni: ie 65. aner obrtanja disks ma sovernoj henisferi obraut od snera okre- tenja skazaljie na satu, a ener obrtanja disks az juinoj hents- feni u praveu okretanja skazaljke na satu. Ze possstraéa koji se nalazi ma disku, koji posmatra u praveu zeinog toka i okzede se zajedno sa njim, devijacije-skre- ‘tanje, izazvano rotacijon Gisks, odvijaée se udesno na severnoj henisferi, odnosno wlevo na juinoj, (vidi slike 4.25). Shika (4.13) Da di. se ovo dokszalo, posnatrate se disk (E,) na seversoj heaisfert. Usvogiée se ds se pravac (§) osovine poll (=) osovine nepokretmog Koordinatnos sistema (x47). Disk se ok rege uglamoz brsino W) = Const. Ne disk se posnatra Gestion vodenog toka (P), koja se kreée brainon V = Const, = Siji polo Haj je ofroden volidinon vektora poloiajag - Fosle oiretenog vrezena (t), pokretni Koordinatai sisten (7), okrenuée se u ofnosu na sisten (x,y) 2a ugeo sopstveae rotacije (6): @ =u -t ea) Ugin (0) edgovara pelarai ugao (Vf), sano ea negativnin enaion, pote njegove poveéanje ize obraut sner od poveéanja usls (9), ys-8 (88)66. ako ee izras (W1.49) uvpeti u Jednation (4.48), dovije si Pe-wt (4.49) Pubanja poanatrane take, koja odgovara polarnoj koordina- #4 GD, Dider gave (4.50) oublnactjon Jednaéina (6.49) 4 (4.50) aobiJa 90: pede (50) Dobijena jednaéina predstavija dobro posuatu Arhinelovu spirelu. Hegetivai mak pokesuje de se spirala fornire potevsi od centra diska, udeeno u odnosu na (x)-osovinu, Sto anaéi da se A devijacije odvija udesne, sto Je 4 trebele dokazati. Figiéko objalnjenge ove pojave sastoji se u el Fosnatzaé koji posnatre u poSetnoa nonentu u preven toke, notire ssjeduo 9a diskon, i to u praven sa desas ulevo. Reni tok mutin, u ognesu ne njege ostaje oe desaoj streat. Na Seti naSin mode se dokasati de je devijacije usnerena wlevo ne juinoj henteferi. Na osnovt svega sole ce zakijuéiti da se keo posledice seiunéarnog strujenja Bera, javije intencivna erozije deane cbale reke severne henisfere, odnosno love obale reze juine nexisfere, ber obsira ne sner toka. Ako se Koriolisova sile izrazi u (Ep), dobige se: F, +0,016292-V, -sinf (kp) (4.52) Zap iso ce vid, velidine ove site je snazzemo male u poretenju a crugin siiena uoje delusy ne redni tok. “etutin, 9 obsiron ae tmejuost ove pojave, wsicad ove eile u dugon yresenstos periods je suadajen 2a forsizenje reiaos koriva, Ta inci, poeaosrade so uries) Eomponente ubraane CE) voge ieii u pomnatrencs avai dstog Terai & 20305 aii i seni tok: Bz =G-coss (455) 67, Utica ove Konponente ubrasnja oseia se sano ne rekaze peralelnin sa uporednicine. Koa reke severne henisfere Zoje tela u praveu istokzepad, ova Konponente priviéne poveésva brsint, 2 Koa rela koje telu sa zapada ne istok, prividao sacnjaje. Sedutin, kako su ovi uticaji dsvanrsino neli, to se ezekti u pogledu deforascije retnog xoriva pod njshovis degetvor nogu senenariti. Mustracije rei ne slici (44.24) prikacan jo dijeren ‘Yreine uslovijen strujanjen fon Bere [11.36]. 008 -0b6-onc-082 0 ad ob ole Vena ¢r/ee0) Slike (4.14). Dijazram braine po vertitsli uslovijer strajanjen fon Sera. #sBeleG, Eqnensacione strujenie ovaj Wid strujanje javijs se Kso resktivzs ns eva octele seimdama stmujenja, 1 teli vresenon da ih ‘uguéi". Ovo ce ob felnjave Hnjenicon de svako setuniarso strujanje rostetifid sakon resporeda priticaka, isazivejuét pr: penzaciono strujaaye “sina Koupenzacionog strujenja je priblitae jeéaaia ¥: ni sczundarnog strujanje koje izezive ovo konpeszeciono stz ave hie= ‘vone Kone