1 

 2

Milena Dragićević Šešić

Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam
Dnevnik istraživanja

Izdavač:
Univerzitet umetnosti u Beogradu
CLIO, Beograd

Urednik:
Prof. Ivana Vujić

Ova knjiga je objavljena uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete i nauke

Republike Srbije.
Knjiga je nastala kao rezultat rada na projektu br. 178012: IDENTITET I SEĆANJE:
TRANSKULTURALNI TEKSTOVI DRAMSKIH UMETNOSTI I MEDIJA, Ministarstva
prosvete i nauke Republike Srbije, kao i u okviru COST akcije IS1007: Investigating
Cultural Sustainability (međunarodni projekat u okviru EU programa).

Edicija TEORIJA / TEKST / IZVOĐAČKE UMETNOSTI

II knjiga

Fotografije na koricama:
Kataikutu pozorište, Kančipuram;
Gandi, slika na ulaznim vratima pozorišta Džana Natja Manč u Nju Delhiju
Autor fotografija Ivko Šešić
3 Sadržaj

Milena Dragićević Šešić

Indijsko pozorište:
tradicija i
aktivizam
Dnevnik istraživanja

Univerzitet umetnosti
u Beogradu
Beograd, 2013
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 4
5 Sadržaj

Sadržaj

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Pre­lu­di­jum
Forum azijskih kultura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

I poglavlje
Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma
San­džna Ka­pur – ka­ta­list­ki­nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Ma­la Ha­šmi – po­sve­će­na ak­ti­vist­ki­nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Na­ci­o­nal­na aka­de­mi­ja dram­skih umet­no­sti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Pu­đa Sod – prag­ma­tič­na ener­gi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Anu­ru­pa Roj – vi­zi­ja i od­go­vor­nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Sve in­dij­ske kul­tur­ne kon­tro­ver­ze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Li­la Sam­son – oso­ba kon­sen­zu­sa i kon­ti­nu­i­te­ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Čan­dra­le­ka – mit­ska fi­gu­ra – sim­bol
ori­gi­nal­ne kre­a­tiv­no­sti za­sno­va­ne na tra­di­ci­ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Pad­mi­ni Če­tur – usa­mlje­na ino­va­tor­ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Maj­ka Mi­ra Al­fa­sa (Mir­ra Al­fas­sa) – ha­ri­zma ko­ja tra­je . . . . . . . . . . . . . 74
Vi­na­pa­ni Ča­vla – sme­lost i smi­re­nost – in­ter­tek­stu­al­nost
i hi­bri­di­za­ci­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
Ha­ne de Bruin – na­uč­ni­ca sa sna­gom me­na­džer­ke . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 6

II poglavlje
Kul­tur­na po­li­ti­ka – di­le­me i kon­tro­ver­ze
Ban­ga­lor – grad bu­duć­no­sti bez kul­tur­ne po­li­ti­ke . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Arun­da­ti Nag i Ga­ja­tri – ide­a­lan me­na­džer­ski tim:
vi­zi­ja i ad­mi­ni­stra­ci­ja, in­te­gra­ci­ja i pred­u­zet­ni­štvo . . . . . . . . . . . . . . . 102
Po­zo­ri­šte i socijalna ne­prav­da – do­vo­đe­nje
u pi­ta­nje kastinskog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Ak­ša­ra – bra­man sa na­ci­o­nal­nom mi­si­jom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
He­go­du i Ni­na­sam – kul­tur­na za­jed­ni­ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
U ze­mlji are­ka pal­mi, pro­sla­va i fe­sti­va­la . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

III poglavlje
Pred­u­zet­nič­ke ini­ci­ja­ti­ve i stra­te­gi­je)
Pri­tvi – mo­del te­a­tra o ko­me se go­vo­ri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Sa­mi­ra Ijengar – preduzetnica nove generacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
Raz­voj pu­bli­ke, fan­drej­zing i pred­u­zet­ni­štvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
Potrebe i problemi – plan buduće akcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

Epi­log
Indijski teatarski forum – novi izazovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
Kon­fe­ren­ci­ja Pro­sto­ri te­a­tra – pro­sto­ri za te­a­tar, Ni­na­sam . . . . . . . . . . 149
Žan-Gij Le­ka – ar­hi­tek­ta „na­đe­nih pro­sto­ra” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Bra­zil u In­di­ji – kul­tur­na di­plo­ma­ti­ja BRIC-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
In­sti­tu­ci­o­nal­ni pro­sto­ri kul­tu­re . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
Dža­gri­ti far­ma – novi teatarski poduhvat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
7 Sadržaj

Pogovor
Dragan Klaić
Povratak u Indiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

Me­to­do­lo­ški aneks
Ple­do­a­je za kva­li­ta­tiv­ni me­tod istra­ži­va­nja u me­nadž­men­tu u kul­tu­ri . . 219
Prilog br. 1 – upitnik za stratešku analizu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227
Prilog br. 2 – upitnik za debatu o institucionalnim prostorima kulture . . 230

Bi­bli­o­gra­fi­ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233
Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 8
9 Indija – dnevnik istraživanja

Indija – dnevnik istraživanja

Indijsko pozorište:
tradicija i aktivizam
Dnevnik istraživanja
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 10
11 Uvod

Uvod

U mom du­go­go­di­šnjem pro­fe­sor­skom ra­du ko­ji me je vo­dio po či­ta­

voj Evro­pi, iz­u­zet­no ret­ko sam se sre­ta­la sa ko­le­ga­ma ili stu­den­ti­ma iz In­
di­je. Na na­šem Uni­ver­zi­te­tu umet­no­sti ni­je bi­lo pro­fe­so­ra ko­ji­ma je in­dij­
ska te­a­tar­ska ili film­ska kul­tu­ra bi­la pred­met is­tra­ži­va­nja ili in­te­re­so­va­nja,
iako je moj pro­fe­sor Sre­ten Jo­va­no­vić (Film­ska pro­duk­ci­ja) deo svog ži­vo­ta,
sti­ca­jem okol­no­sti, pro­veo u Kal­ku­ti ta­ko da su mi i da­nas u se­ća­nju nje­go­
vi ži­vi opi­si uli­ca, nji­ho­vih bo­ja, mi­ri­sa i zvu­ko­va.
Pr­vi pred­log o du­bljem okre­ta­nju in­dij­skoj po­zo­ri­šnoj kul­tu­ri sti­gao
je od ko­le­gi­ni­ce Alek­san­dre Jo­vi­će­vić na­kon nje­nog po­vrat­ka sa dok­tor­skih
stu­di­ja u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma. Že­le­la je da se na po­sle­di­plom­ske stu­di­
je škol­ske 1993/94. go­di­ne uve­de kurs Azij­sko po­zo­ri­šte, no taj pred­log je
Na­uč­no ve­će od­mah sar­ka­stič­no od­ba­ci­lo. (Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da je to bi­
lo do­ba na­ci­o­na­li­zma i okre­nu­to­sti „na­ci­o­nal­nom” iden­ti­te­tu.) Ipak, ne­ke
mo­du­le ovog kur­sa ona je us­pe­la da re­a­li­zu­je kroz ka­sni­je usvo­je­ni po­sle­
di­plom­ski pro­gram An­tro­po­lo­gi­je te­a­tra, na­sta­log na­kon što smo, za­jed­nič­
kim tru­dom, ob­ja­vi­le isto­im ­ e­nu knji­gu Ni­ko­la Sa­va­re­zea i Euđe­ni­ja Bar­be
– Alek­san­dra Jo­vi­će­vić i Iva­na Vu­jić kao pre­vo­di­telj­ke, a ja kao ured­ni­ca
iz­da­nja (ovaj tim biće angažovan i na ovoj knjizi, samo sa promenjenim
funkcijama: Ivana Vujić je urednica, Aleksandra Jovićević recenzentkinja,
a ja autorka).
Ipak, ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da je Bi­tef otvo­ren 1967. go­di­ne pred­sta­
vom Ka­ta­ka­li po­zo­ri­šta iz Ke­ra­le, što je bio ve­li­ki do­pri­nos in­dij­ske vla­de
fe­sti­va­lu u na­sta­ja­nju, a isto­vre­me­no znak okre­nu­to­sti ovog fe­sti­va­la ka­ko
ka ino­va­tiv­nim ten­den­ci­ja­ma – ta­ko i spe­ci­fič­nim te­a­tar­skim tra­di­ci­ja­ma,
„korenima” savremenog teatra, što je to­kom če­tr­de­se­tak go­di­na omo­gu­
ći­lo be­o­grad­skoj pu­bli­ci da vi­di sve naj­zna­čaj­ni­je tra­di­ci­o­nal­ne te­a­tar­ske
for­me sve­ta. Isto­vre­me­no, za­hva­lju­ju­ći pro­fe­so­ru Ra­do­sla­vu La­ziću na­ša
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 12

po­zo­ri­šna kul­tu­ra je do­bi­la ne­ko­li­ko zna­čaj­nih na­slo­va azij­ske te­a­tar­ske

te­o­ri­je i prak­se, me­đu ko­ji­ma i pre­vod in­dij­ske Na­tja­ša­stre. Ta­ko je za­in­te­
re­so­va­na po­zo­ri­šna jav­nost ipak imala mo­guć­nost da stekne neki uvid u
in­dij­sku po­zo­ri­šnu tra­di­ci­ju.
Sto­ga su se i stu­den­ti ve­o­ma ret­ko (tek po je­dan stu­dent u de­se­tak
ge­ne­ra­ci­ja) opre­de­lji­va­li da du­blje iz­u­ča­va­ju in­dij­sku kul­tu­ru i umet­nost.
Ta­ko je Sun­či­ca Mi­lo­sa­vlje­v ić, di­plo­mi­ra­na po­zo­ri­šna re­di­telj­ka ko­ja je
ima­la pri­li­ke da se usa­vr­ša­va u In­di­ji, svo­je ra­do­ve iz me­to­do­lo­gi­je umet­
nič­kih is­tra­ži­va­nja po­sve­ti­la me­to­di­ci ana­li­ze san­skrit­ske dra­me, a Ma­
ri­ja Si­me­u­no­v ić je ura­di­la ma­gi­star­ski rad iz scen­skog di­zaj­na na te­mu
tran­sna­ci­o­nal­nog fe­no­me­na kol cen­ta­ra, na pri­me­ru kol cen­tra u Kal­ku­ti.
A ka­da je ar­hi­tek­ta Zo­ran Džu­nić do­šao da upi­še ma­ster kul­tur­ne po­li­ti­ke
i me­nadž­men­ta na UNE­SKO katedri i sa­op­štio da već ne­ko­li­ko go­di­na ži­v i
i ra­di u Bom­ba­ju, te da bi vo­leo da is­tra­žu­je ta­mo­šnje fe­no­me­ne kul­tur­nog
me­nadž­men­ta i kul­tur­ne po­li­ti­ke – to je vi­še bio mi­nus ne­go plus za nje­
gov pri­jem na stu­di­je – jer smo se, fo­ku­si­ra­ni na Bal­kan i Evro­pu, pla­ši­li
da ne­ma­mo do­volj­no struč­no­sti da da­mo pra­v u po­dr­šku i od­go­va­ra­ju­će
zna­nje stu­den­tu da bi mo­gao da ih pri­me­ni na svo­ja is­tra­ži­va­nja u In­di­ji.
Ipak, pre­vla­da­la je nje­go­va upor­nost i na­ša zna­ti­že­lja, pa je Zo­ran
Džu­nić do­neo UNE­SKO ka­te­dri no­va zna­nja iz do­me­na po­li­ti­ke oču­va­nja
kul­tur­nog na­sle­đa, mu­zej­skog me­nadž­men­ta, ali i kre­a­tiv­nih in­du­stri­ja,
zna­nja ste­če­na is­tra­ži­va­nji­ma ko­ja je vo­dio u In­di­ji, no ipak, fi­nal­ni ma­
gi­star­ski rad bio je po­sve­ćen oču­va­nju kul­tur­nog na­sle­đa u ovoj sre­di­ni.
Da­k le, is­ku­stva sa in­dij­skim kul­tu­ro­lo­škim i po­zo­ri­šnim prak­sa­ma osta­la
su ve­o­ma spo­ra­dič­na iako su otva­ra­la ne­ke no­ve, ne­is­pi­ta­ne ho­ri­zon­te.
U isto vre­me, uz pro­fe­sor­ski rad, bi­la sam an­ga­žo­va­na da u okvi­ru
raz­li­či­tih svet­skih or­ga­ni­za­ci­ja i fon­da­ci­ja (UNE­SCO, Sa­vet Evro­pe, Fond
za otvo­re­no dru­štvo iz Nju­jor­ka i Bu­dim­pe­šte, Pro Hel­ve­tia, Bri­tish Co­un­
cil, itd.) u ze­mlja­ma Tre­ćeg sve­ta ra­dim na us­po­sta­vlja­nju tran­spa­rent­nih
si­ste­ma kul­tur­ne po­li­ti­ke i po­di­za­nju ka­pa­ci­te­ta kul­tur­nih ope­ra­te­ra i ak­
ti­vi­sta. Ta­ko sam od 1999. go­di­ne vo­di­la Mre­žni pro­gram umet­no­sti i kul­tu­
re So­ros fon­da­ci­je, ko­ji je po­kri­vao ši­ro­ko pod­ruč­je od Is­toč­ne Evro­pe do
Kav­ka­za i Cen­tral­ne Azi­je.
Vre­me­nom, a na­ro­či­to od 2005. go­di­ne do da­nas, po­seb­no smo se
fo­ku­si­ra­li na ze­mlje Cen­tral­ne Azi­je: Ka­zah­stan, Kir­gi­stan, Uz­be­ki­stan,
Ta­dži­ki­stan i Mon­go­li­ju, ali i shva­ti­li da su ove ze­mlje ne­pri­rod­no, usled
du­go­go­di­šnje po­li­ti­ke „so­vje­ti­za­ci­je”, odvo­je­ne od svo­ga ma­tič­nog azij­skog
kon­ti­nen­ta i kul­tu­ro­lo­ški sa­svim evro­pe­i­zi­ra­ne. To­me se da­nas pri­dru­žio
i pro­ces glo­ba­li­za­ci­je i ame­ri­ka­ni­za­ci­je (kao po­sle­di­ca uvo­đe­nja slo­bod­nog
13 Uvod

tr­ži­šta). Da­kle, tre­ba­lo je uči­ni­ti ne­što u smi­slu ja­ča­nja kul­tu­ro­lo­ških ve­za

ovog de­la sve­ta sa ma­tič­nim, azij­skim kon­ti­nen­tom.
Za­jed­no sa još jed­nom do­na­tor­skom or­ga­ni­za­ci­jom sa ko­jom smo
već du­že vre­me sa­ra­đi­va­li (HI­VOS iz Ho­lan­di­je) i ko­ja je već ima­la ve­li­kog
is­ku­stva u ra­du u pre­de­li­ma ju­žne Azi­je (In­di­ja, Pa­ki­stan, Šri Lan­ka, In­
do­ne­zi­ja) od­lu­či­li smo da or­ga­ni­zu­je­mo ve­li­ki Fo­rum azij­ske kul­tu­re i da
omo­gu­ći­mo ne­za­vi­snim ak­te­ri­ma kul­tur­ne sce­ne Cen­tral­ne i Ju­žne Azi­je
da se sret­nu, razmene is­ku­stva i us­po­sta­ve di­rekt­ne i ne­po­sred­ne od­no­se.
Ta­ko je na­sta­la ide­ja or­ga­ni­zo­va­nja kon­fe­ren­ci­je: Cul­tu­re Asia: con­nec­ting
Asian cul­tu­ral ac­tors, odr­ža­ne u Ban­ga­lo­ru od 14. do 16. de­cem­bra 2008.
godine.
Ta kon­fe­ren­ci­ja bi­će Pre­lu­di­jum za mo­ja bu­du­ća in­dij­ska pu­to­va­nja i
is­tra­ži­va­nja. Sre­di­šnji deo ove knji­ge bi­će upra­vo is­tra­ži­vač­ki dnev­nik ko­ji je
na­stao 2010. go­di­ne pri­li­kom obi­la­ska pet­na­e­stak po­zo­ri­šta i po­zo­ri­šnih
gru­pa, čla­no­va In­dij­skog te­a­tar­skog fo­ru­ma. A za­vr­šni deo – Epi­log – od­no­
si­će se na ve­li­ku kon­fe­ren­ci­ju ko­ju je 2012. go­di­ne In­dij­ski te­a­tar­ski fo­rum
or­ga­ni­zo­vao u Ni­na­sa­mu, kao kru­nu svog in­ten­ziv­nog dvo­go­di­šnjeg ra­da.
Ovih pet de­lova či­ni­će ce­lo­vi­ti (ne­u­o­bi­ča­je­ni) pri­kaz te­a­tro­lo­ških i
kul­tu­ro­lo­ških na­uč­nih re­zul­ta­ta uz pred­sta­vlja­nje me­to­do­lo­gi­je u od­go­
va­ra­ju­ćim anek­si­ma. Sto­ga je ova knji­ga isto­vre­me­no i pu­to­pis, besramno
ličan, da upotrebim sintagmu Pitera Bruka,1 i na­uč­no de­lo, za­sno­va­no na
in­ter­di­sci­pli­nar­nom pri­stu­pu i broj­nim te­o­rij­skim i em­pi­rij­skim me­to­da­
ma. No, ključ za me­to­do­lo­ško raz­u­me­va­nje knji­ge da­je­mo tek u pri­lo­zi­ma,
da či­ta­o­ce ko­ji že­le da sa­zna­ju što vi­še o sa­vre­me­noj po­zo­ri­šnoj i kul­tur­no­
‑po­li­tič­koj sce­ni In­di­je ne za­tr­pa­va­mo su­vi­šnim in­for­ma­ci­ja­ma.

1  Brook, Peter – The Empty Space, Pelican books, Harmondsworth, 1986, str. 112.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 14
15 Uvod

Pre­l u­d i­j um

Bangalor
Infosis, Bangalor
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 16
17 Pre­lu­di­jum

Forum azijskih kultura

Svi smo bi­li ve­o­ma uz­bu­đe­ni te 2008. go­di­ne. Že­le­li smo da ovaj
do­ga­đaj pred­sta­vlja pre­kret­ni­cu, te da se pro­me­ni uobi­ča­je­ni top-down
pri­stup u do­na­tor­skim po­li­ti­ka­ma u Azi­ji. Isto­vre­me­no, Fo­rum azij­skih
kul­tu­ra tre­ba­lo je i da na­ma, do­na­to­ri­ma i po­ten­ci­jal­nim do­na­to­ri­ma, po­
mog­ne da de­fi­ni­še­mo no­ve ar­gu­men­te za po­moć umet­nič­kim i kul­tur­nim
ini­ci­ja­ti­va­ma u Azi­ji – ar­gu­men­te ko­ji su po­treb­ni ne zbog nas, već zbog
onih ko­ji od­lu­ču­ju u ko­jim pod­ruč­ji­ma sve­ta će bi­ti ak­tiv­na or­ga­ni­za­ci­ja
ili fon­da­ci­ja ko­jom upra­vlja­ju, kao i ko­jom ko­li­či­nom nov­ca će ras­po­la­ga­ti
– UNE­SKO, HI­VOS, pa i naš Pod­od­bor za umet­nost i kul­tu­ru In­sti­tu­ta za
otvo­re­no dru­štvo u Bu­dim­pe­šti za svoj mrežni program.
Že­le­li smo da Fo­rum kao ta­kav pro­iz­ve­de no­ve ini­ci­ja­ti­ve za ja­ča­nje
sek­to­ra umet­no­sti i kul­tu­re u Cen­tral­noj ali i u Ju­žnoj Azi­ji, po­seb­no u de­
lo­vi­ma za­hva­će­nim unu­tra­šnjim et­nič­kim i ver­skim su­ko­bi­ma.
To je uka­za­lo na neo­p­hod­nost da se pret­hod­no ar­ti­ku­li­šu i „ši­re”
raz­li­či­te stra­te­gi­je kul­tur­nog ak­ti­vi­zma ko­je bi do­pri­no­si­le raz­vo­ju ci­vil­
nog dru­štva, a to zna­či par­ti­ci­pa­tiv­nog dru­štva rav­no­prav­nih gra­đa­na,
pra­ved­nog dru­štva u ko­jem ne­će po­sto­ja­ti dis­kri­mi­na­ci­ja ni pre­ma po­lu, ni
dru­štve­noj ka­sti i kla­si – da­kle pod­sti­caj rekon­cep­tu­a­li­za­ci­ji azij­skih plu­
ral­nih dru­šta­va, ali sa vi­še so­ci­jal­ne prav­de.
Ni­je ova kon­fe­ren­ci­ja na­sta­la tek ta­ko; ona je bi­la in­spi­ri­sa­na uspe­
hom afričke Ar­te­rial kulturne mre­že, na­sta­le na­kon pa­na­frič­ke kon­fe­
ren­ci­je (fi­nan­sij­ski je po­dr­žao HI­VOS) ko­ja je da­la pod­sti­caj da se re­vi­
ta­li­zu­ju afrič­ki kul­tur­ni re­sur­si i da se stvo­ri moć­na, efi­ka­sna i efek­tiv­na
platforma.
HI­VOS je, da­kle, već imao od­re­đe­no is­ku­stvo na ovom pla­nu, a i
iz­u­zet­no us­pe­šan pro­gram po­mo­ći umet­no­sti i kul­tu­ri po­seb­no u ju­žnoj
In­di­ji, Ban­ga­lo­ru, te je pred­lo­žio da se uđe u sa­rad­nju sa Cen­trom za stu­
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 18

Sve je na Infosis kampusu savršeno – palme, živa ograda, veštačka jezerca, savremena
arhitektura...

di­je kul­tu­re i dru­štva (Cen­ter for the Study of Cul­tu­re and So­ci­ety – CSCS,
Ban­ga­lo­re) i da se kon­fe­ren­ci­ja Cul­tu­re­A ­sia: Con­nec­ting Asian Cul­tu­ral Ac­
tors odr­ži u Ban­ga­lo­ru, od 14. do 16. de­cem­bra 2008. na In­fosys Cam­pu­su.
Bi­li smo odu­še­vlje­ni. Ide­mo u grad no­vih teh­no­lo­gi­ja, a ve­li­ka kor­po­ra­ci­ja
In­fosis pri­hva­ta da nam bu­de do­ma­ćin i da po­kri­je tro­ško­ve bo­rav­ka, što
će nam osta­vi­ti mo­guć­nost da taj, ne­pla­ni­ra­no ušte­đe­ni no­vac, da­mo za
naj­bo­lje pro­jek­te sa­rad­nje ko­ji će bi­ti ini­ci­ra­ni na sa­moj kon­fe­ren­ci­ji. Kon­
fe­ren­ci­ji je pri­su­stvo­va­lo 84 uče­sni­ka, umet­ni­ka, kul­tur­nih ak­ti­vi­sta, te­o­
re­ti­ča­ra, pred­stav­ni­ka raz­li­či­tih do­na­to­ra ak­tiv­nih u Cen­tral­noj i Ju­žnoj
Azi­ji (Ka­zah­stan, Kir­gi­stan, Uz­be­ki­stan, Mon­go­li­ja, Ta­dži­ki­stan, In­di­ja,
In­do­ne­zi­ja i Šri Lan­ka). Kon­fe­ren­ci­ja je ima­la tri vr­lo kon­kret­na ci­lja:

1. Da pru­ži no­ve ar­gu­men­te za fi­nan­si­ra­nje (da­va­nje po­dr­ške) sek­to­ra

umet­no­sti i kul­tu­re;
2. Da pod­stak­ne no­ve ini­ci­ja­ti­ve ko­je će ja­ča­ti sek­tor umet­no­sti i kul­
tu­re u ovom re­gi­o­nu, i
3. Da ar­ti­ku­li­še i ši­ri pro­duk­tiv­ne stra­te­gi­je kul­tur­nog ak­ti­vi­zma, kao i
rad u ci­lju iz­grad­nje ci­vil­nog dru­štva ko­je će sti­mu­li­sa­ti plu­ra­li­zam,
uče­šće, rav­no­prav­nost i socijalnu prav­du.
19 Pre­lu­di­jum

Ov­de ću iz­ne­ti sa­mo one seg­men­te kon­fe­ren­ci­je ko­ji su ka­sni­je bit­

no opre­de­li­li mo­je da­lje an­ga­žo­va­nje u In­di­ji. (Na­rav­no, za­hva­lju­ju­ći Fon­
du za otvo­re­no dru­štvo, Pro­gra­mu za kul­tu­ru i umet­nost, ak­tiv­no­sti u ve­
zi sa Cen­tral­nom Azi­jom i po­moć nje­nom kul­tur­nom raz­vo­ju ni­ka­da ni­su
do­la­zi­le u pi­ta­nje i in­ten­ziv­no tra­ju i da­nas.)
Pr­vi dan kon­fe­ren­ci­je bio je po­sve­ćen te­mi me­đu­od­no­sa sa­vre­me­
nog stva­ra­la­štva, kul­tu­re i ci­vil­nog dru­štva. Uvod­no iz­la­ga­nje je pri­pre­mio
Ru­stom Ba­ru­ča (Bha­ruc­ha), a u pa­ne­lu ko­ji je sle­dio svo­ja raz­mi­šlja­nja is­
ka­za­li su Dža­gat Vi­ra­sin­ge (Ja­gath We­e­ra­sing­he) iz Šri Lan­ke, Ade Dar­ma­
van (Dhar­ma­wan) iz In­do­ne­zi­je, mo­ja du­go­go­di­šnja pri­ja­te­lji­ca Ari­u­na Ce­
ren­pil (Ari­un ­ aa Tse­ren­pil) iz Mon­go­li­je i Zu­hra Ha­li­mo­va iz Ta­dži­ki­sta­na.
U iz­uz­ et­no an­ga­žo­va­nom i emo­tiv­nom iz­la­ga­nju Ru­stom Ba­ru­ča is­
ta­kao je tri te­me: po­li­ti­ku kul­tur­ne sa­rad­nje, kon­struk­ci­ju poj­ma azij­ske
kul­tu­re i raz­voj ci­vil­nog dru­štva. Za­stu­pao je mi­šlje­nje da unu­ta­ra­zij­ski di­
ja­log ne po­sto­ji usled op­štih „struk­tu­ral­nih to­ko­va že­lje” ko­ji su usme­re­ni
ka se­ver­noj Ame­ri­ci i Evro­pi, što po­dr­ža­va­ju i me­di­ji i prak­se fi­nan­si­ra­nja.
U kli­mi na­ra­slih ten­zi­ja oko „mar­ke­ra iden­ti­te­ta”, do­vo­di se u pi­ta­nje sa­
ma ide­ja Azi­je. Isto­rij­ski, ako je Azi­ja evrop­ski kon­strukt, i Azij­ska svest
na­sta­je za­jed­no sa pro­ce­som ko­lo­ni­za­ci­je. Da­kle, Ba­ru­ča pod­vla­či: šta za
kul­tur­ne rad­ni­ke da­nas zna­či da bu­du an­ga­žo­va­ni u „azij­skom kul­tur­nom
pro­sto­ru”? Azi­ja­cen­trič­nost na­su­prot evro­cen­trič­no­sti bri­še ključ­na, kri­
tič­ka kul­tur­na pi­ta­nja. Sto­ga, pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, ci­vil­no dru­štvo
zah­te­va da se re­kon­cep­tu­a­li­zu­ju, an­ga­žu­ju i tran­sfor­mi­šu dru­štve­ne prak­
se na­si­lja, bo­la i iz­u­zi­ma­nja (pod­va­ja­nja), ta­ko da se mo­gu raz­vi­ti dru­gi,
po­zi­tiv­ni ob­li­ci so­ci­ja­bi­li­te­ta, a u to­me je­zik umet­no­sti pru­ža po­ten­ci­jal­no
naj­e­fek­tiv­ni­je na­či­ne da se dru­štvo dru­ga­či­je an­ga­žu­je „u is­ku­stvu bo­la”.

Rustom Baruča, iako teatrolog, osmislio je i Arna Džarna projekat – projekat prvog Muzeja
pustinje u Radžastanu – koji pokušava da uspostavi muzejsku metodologiju XXI veka:
konceptualizaciju muzeja „odozdo”, od stanovništva, samog civilnog društva
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 20

U amfiteatarskoj dvorani Infosisa, namenjenoj prvenstveno prezentacijama tehnoloških

inovacija, prvi put je organizovana konferencija u oblasti kulture

Dža­gat Vi­ra­sing je uka­zao ka­ko dr­žav­no mo­no­po­li­sa­nje ide­jom kul­

tu­re (kao ide­al­ne re­pre­zen­ta­ci­je slav­ne pro­šlo­sti) po­sta­je ele­ment sa­vre­
me­ne po­li­ti­ke. Ta­ko su u sa­da­šnjo­sti od­ba­če­ne dru­štve­ne mar­gi­ne i ma­
nji­ne. Upr­kos ja­koj i ja­snoj kri­ti­ci kul­tur­nih po­li­ti­ka, Dža­gat na­po­mi­nje da
umet­ni­ci, na­ža­lost, ne­ma­ju luk­suz da se odvo­je od dr­ža­ve i ra­de na­su­prot
njoj, već da mo­ra­ju da ka­na­li­šu svo­je ak­ci­je pre­ko dr­žav­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja
i in­sti­tu­ci­ja, da bi uop­šte nji­ho­va po­ru­ka do­pr­la do jav­no­sti. Na­su­prot to­
me, Ade Dar­ma­van je uka­zao na zna­čaj ci­vil­nog dru­štva, po­seb­no umet­
nič­kih ko­lek­ti­va iz ko­jih i on i Dža­gat do­la­ze, jer oni sti­žu do dru­štve­nih
mar­gi­na, do raz­li­či­tih za­jed­ni­ca, i da vi­še po­sti­žu de­lo­va­njem kroz mre­že
ne­go ula­skom u si­stem cen­tra­li­zo­va­nih, dr­ža­vom po­mog­nu­tih ak­tiv­no­sti.
Ariuna Cerenpil je po­dr­ža­la ak­ti­vi­zam za­sno­van na zna­nju i po­di­za­nje ka­
pa­ci­te­ta ci­vil­nih or­ga­ni­za­ci­ja da ne bi za­vi­si­li od sop­stve­nih li­de­ra.
U za­ključ­nom de­lu pa­ne­la Zu­hra Ha­li­mo­va je po­ka­za­la te­ško­će i
ogra­ni­če­nja u kon­cep­tu­a­li­zo­va­nju pro­sto­ra ko­ji za­u­zi­ma Cen­tral­na Azi­ja
21 Pre­lu­di­jum

unu­tar Azi­je te na kon­tro­ver­ze koje se odnose na reot­kri­va­nje na­ci­o­nal­

nih iden­ti­te­ta iz­bri­sa­nih so­vjet­skom po­li­ti­kom a ko­je če­sto vo­de do no­vih
to­ta­li­tar­nih dr­žav­nih iden­ti­tet­skih po­li­ti­ka za­sno­va­nih na „slav­noj pro­
šlo­sti” sva­kog po­je­di­nog na­ro­da. Istin­ski unu­ta­ra­zij­ski di­ja­log je od­su­tan,
a u to­me ve­li­ku ulo­gu igra i je­zič­ka ba­ri­je­ra. Ipak, Ha­li­mo­va je uka­za­la da
su mo­guć­no­sti za pro­me­ne vi­dlji­ve na ho­ri­zon­tu, pre sve­ga u po­be­da­ma
ci­vil­nog dru­štva ko­je uspe­va da do­ve­de vla­sti za pre­go­va­rač­ki sto.
U pr­voj ra­di­o­ni­ci ko­ja je usle­di­la po­kre­nu­to je zna­čaj­no pi­ta­nje o od­
no­su sa­vre­me­nih i tra­di­ci­o­nal­nih umet­nič­kih for­mi u kon­tek­stu iza­zo­va
tran­zi­ci­je i glo­ba­li­za­ci­je, za šta je uvod­no iz­la­ga­nje pod­neo Dža­ja­čan­dran
Pa­la­zi (Jayac­han­dran Pa­lazhy) iz Ata­ka­la­ri cen­tra za umet­nost po­kre­ta iz
Ban­ga­lo­ra. Po­seb­no je naglasio iza­zo­ve ko­ji sto­je pred tra­di­ci­o­nal­nim, fol­
klor­nim po­zo­ri­šnim for­ma­ma u od­no­su na tem­po sa­vre­me­nih dru­štve­nih
pro­me­na, te da fol­klor­ne for­me vi­še ni­su u sta­nju da bu­du deo dru­štve­ne
ima­gi­na­ci­je, ni­ti deo „dru­štve­nog tka­nja” sva­ko­dne­vi­ce. Ključ­no pi­ta­nje
ko­je se ja­vi­lo u di­sku­si­ji opet se okre­nu­lo ka kul­tur­noj po­li­ti­ci, jer ka­ko
dr­ža­ve ne­ma­ju vi­zi­ju kul­tu­re i kul­tur­nog raz­vo­ja, „ni­šta ni­je za­me­ni­lo

Učesnici konferencije: Tatjana Vranić i Loe Schout iz HIVOS-a, Katalin Koncz (OSF), Paul van
Paaschen (HIVOS) i Gulnara Abikeeva (Kazahstan), iza su članovi pododbora za umetnost I
kulturu OSF: Gulen Guler, Andrea Csanadi, Ted Lewin, Dragan Klaić, Bahodir Sidikov
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 22

ne­sta­li fe­u­dal­ni pa­tro­nat”. Po­red go­vo­ra o cen­tral­no­a­zij­skom dr­žav­nom

auto­ri­ta­ri­zmu, u in­dij­skom kon­tek­stu je pod­vu­če­na sa­mo­cen­zu­ra, kao po­
sle­di­ca na­ra­sta­ju­ćeg hin­du fun­da­men­ta­li­zma. Sva­ka ra­di­o­ni­ca za­vr­še­na je
i pred­lo­gom pre­po­ru­ka za raz­li­či­te ak­te­re: od jav­nih vla­sti do za­pad­nih
fon­da­ci­ja. Ta­ko je ova ra­di­o­ni­ca „po­ru­či­la” fon­da­ci­ja­ma da je po­dr­ška raz­
vo­ju ci­vil­nog dru­štva je­di­na mo­guć­nost slo­bod­nog ostva­ri­va­nja dru­štve­
nog raz­vo­ja za­sno­va­nog na kul­tu­ri.
Na­red­ne ra­di­o­ni­ce bi­le su po­sve­će­ne ne­kim za Za­pad va­žnim te­ma­
ma kao što su kul­tur­ne in­du­stri­je (Cul­tu­ral In­du­stri­es: What They Bring and
What They Ta­ke?), u ko­ji­ma su uče­sni­ci, po­put Lo­ren­sa Li­janga2 (Law­ren­ce
Li­ang), is­ti­ca­li da je do­šlo do ram­bo­i­za­ci­je/ko­ka­ko­la­i­za­ci­je film­ske in­du­
stri­je u In­di­ji, ali da di­stri­bu­ci­ja fil­mo­va kroz pi­rat­ske ka­na­le i mre­že u ce­
loj Azi­ji u pot­pu­no­sti po­ni­šta­va ho­li­vud­ske am­bi­ci­je da se fil­mo­vi pu­šta­ju
se­kven­ci­jal­no na tr­ži­šte. Mo­gu­će je za­mi­sli­ti „Dru­gu Azi­ju” u ko­joj pro­iz­
vo­di kul­tu­re cir­ku­li­šu slo­bod­no na pi­ra­ti­zo­va­nim tr­ži­šti­ma. Ova pi­ra­ti­zo­
va­na tr­ži­šta stva­ra­ju mre­žu za cir­ku­la­ci­ju kul­tur­nih ro­ba ko­ja omo­gu­ćava
in­tra i in­ter­kul­tur­ni di­ja­log na­su­prot Big Brot­her kul­tur­nim in­du­stri­ja­ma.
A to sve po­ma­že i „film­skoj če­ka­o­ni­ci” u ko­joj „ama­ter­ski” film­ski pro­du­
cen­ti, ko­ji de­lu­ju iz­van okvi­ra film­ske in­du­stri­je, ima­ju sve ve­ći i ve­ći zna­
čaj. U okvi­ru di­sku­si­je ko­ja je usle­di­la ba­vi­li smo se broj­nim pi­ta­nji­ma: od
ne­do­sta­ta­ka škol­skog si­ste­ma do po­tre­be da se ras­ki­ne sa do­mi­nant­nom
ho­li­vud­skom este­ti­kom za­sno­vanom na ve­li­kim bu­dže­ti­ma, spe­ci­jal­nim
efek­ti­ma i zve­zda­ma, te je uka­za­no na po­tre­bu stva­ra­nja no­ve in­fra­struk­
tu­re za kre­a­tiv­ne pro­duk­ci­je u ko­ji­ma će no­vi me­di­ji bi­ti ključ­na plat­for­ma
(re­demp­ti­ve spa­ce).
U ra­di­o­ni­ci o ino­va­tiv­nim mo­de­lima umet­nič­kog or­ga­ni­zo­va­nja
Mu­rat­bek Džu­ma­i­lev iz Kir­gi­sta­na je, kroz svoj pro­je­kat umet­nič­ke „eks­
pe­di­ci­je”: „Ša­pat ze­mlje – Ću­ta­nje ne­ba”, po­ka­zao ka­ko gru­pa umet­ni­ka
mo­že da do­pre do no­vih pu­bli­ka pu­tu­ju­ći ši­ro­kim pro­stran­stvi­ma Ru­si­je,
Kir­gi­sta­na i Ka­zah­sta­na, ba­ve­ći se ino­va­tiv­nim umet­nič­kim for­ma­ma. Na­
rav­no, pi­ta­nja ko­ja su bi­la po­sta­vlje­na od­no­si­la su se na odr­ži­vost ova­kvih
pro­je­ka­ta bez do­na­to­ra, a pre­po­ru­ke su uglav­nom i bi­le na­me­nje­ne do­na­
to­ri­ma sa Za­pa­da da ne sma­nju­ju slo­bo­du umet­ni­ka i kul­tur­nih ope­ra­te­
ra svo­jim zah­te­vi­ma ko­ji su uglav­nom raz­vi­ja­ni na is­ku­stvi­ma za­pad­nih
kul­tur­no-po­li­tič­kih mo­de­la. I ra­di­o­ni­ca po­sve­će­na žen­skim umet­nič­kim
prak­sa­ma u Azi­ji ba­vi­la se slič­nim pi­ta­nji­ma.

2  Lo­rens Li­jang iz Al­ter­na­tiv­nog prav­nog fo­ru­ma (Al­ter­na­ti­ve Law Fo­rum), Ban­ga­lor, In­di­ja,
bio je nešto ranije te iste, 2008. godine gost Do­ma kul­tu­re „Stu­dent­ski grad” u Be­o­gra­du.
23 Pre­lu­di­jum

Ano­li Pe­re­ra iz Šri Lan­ke uka­za­la je na iz­u­zet­no an­ga­žo­va­nu, kri­

tič­ku umet­nič­ku sce­nu, isto­vre­me­no okre­nu­tu eks­pe­ri­men­tu i ino­va­ci­ji,
po­seb­no od de­ve­de­se­tih go­di­na XX ve­ka. Po­ka­za­la je ka­ko že­ne-umet­ni­
ce de­lu­ju po­la­ze­ći od sop­stve­nih is­ku­sta­va i ka­ko raz­vi­ja­ju par­ti­ci­pa­tiv­ne
umet­nič­ke prak­se, dok se Pa­ro­mi­ta Vo­hra, pre sve­ga, ba­vi­la film­skim stva­
ra­la­štvom u do­me­nu do­ku­men­tar­nog fil­ma. Gul­na­ra Ka­sma­li­e­va pri­ka­za­
la je svoj krat­ki vi­deo Fa­re­well Song (2002) kao mo­gu­ći pri­mer de­la ko­je
je isto­vre­me­no i iz­raz mo­der­ni­te­ta i žen­ske eman­ci­pa­ci­je. Ključ­na pi­ta­nja
po­sta­vljena u ovoj di­sku­si­ji od­no­si­la su se na zah­te­ve neo­li­be­ral­nog tr­ži­šta
da se pro­du­ku­je što vi­še tip­skog, me­di­o­kri­tet­skog „umet­nič­kog sa­dr­ža­ja”,
te o pre­si­ji do­na­to­ra na že­ne-umet­ni­ce da se is­ka­zu­ju na „po­li­tič­ki ko­rek­
tan na­čin” i da ja­sno is­po­lja­va­ju svo­ja po­li­tič­ka opre­de­lje­nja. Me­đu­tim,
još ve­ća je pre­si­ja tra­di­ci­o­nal­nih pa­tri­jar­hal­nih pred­ra­su­da sa ko­ji­ma se
sre­ću že­ne u ce­loj Azi­ji, te su sto­ga pre­po­ru­ke pod­vu­kle nu­žnost bor­be
pro­tiv pred­ra­su­da s jed­ne, ali i bor­be pro­tiv do­na­tor­skih po­li­ti­ka u ko­ji­ma
„žen­ska umet­nost” mo­ra da bu­de vi­dlji­vo an­ga­žo­va­na i fe­mi­ni­stič­ka već
u pre­zen­ta­ci­ji pro­jek­ta. Zna­čaj­nom mi se uči­ni­la i kon­kret­na pre­po­ru­ka o
stva­ra­nju men­tor­skog si­ste­ma u ko­jem će po­dr­šku do­bi­ti umet­ni­ce volj­ne
da svo­je ta­len­te i zna­nje sta­ve na ras­po­la­ga­nje mla­đim ko­le­ga­ma i ko­le­gi­
ni­ca­ma, iz dru­gih dru­štve­nih kla­sa, sre­di­na...
Dru­gi dan kon­fe­ren­ci­je bio je po­sve­ćen pi­ta­nji­ma tran­sver­zal­nih
ve­za, in­ter­sek­tor­ske sa­rad­nje, ali je i da­lje u fo­ku­su bi­lo ci­vil­no dru­štvo.
Mar­ko Ku­su­ma Vi­di­dža­dža3 iz In­do­ne­zi­je is­ka­zao je raz­lo­ge za­što je u azij­
skom dru­štvu „umet­nost pod sum­njom”. Dr­ža­va, tr­ži­šte, ver­ske in­sti­tu­ci­
je „ci­lja­ju umet­nost”, jer pre­ko nje že­le da kon­tro­li­šu ci­vil­no dru­štvo – da
osla­be kri­tič­ku sna­gu umet­no­sti, jer su upra­vo umet­ni­ci ne­for­mal­ne vo­đe
ci­vil­nih po­kre­ta.
Ka­ko da u ta­kvim okol­no­sti­ma umet­nost bu­de „odr­ži­va”? Sva­ka­ko
ne ja­ča­njem or­ga­ni­za­ci­ja, već ja­ča­njem odr­ži­vo­sti nji­ho­vih ide­ja, nji­ho­vih
mi­si­ja i vi­zi­ja, jer je su­štin­ska ulo­ga umet­no­sti u azij­skim dru­štvi­ma da­nas
– da bu­de agens pro­me­na! Mar­ko je go­vo­rio da ne­za­vr­še­ni pro­ces mo­der­ni­
za­ci­je azij­skih dru­šta­va pro­uz­ ro­ku­je broj­ne pro­ble­me za odr­ži­vost kul­tur­
nog si­ste­ma i u jav­nom i u ne­vla­di­nom sek­to­ru. S dru­ge stra­ne, glo­ba­li­za­
ci­ja, a po­seb­no frag­men­ta­ci­ja umet­no­sti, ta­ko ka­rak­te­ri­stič­na za mo­der­nu
umet­nost (usled ve­ster­ni­za­ci­je, se­ku­la­ri­za­ci­je, od­no­sno odva­ja­nja od re­li­

3  Pi­ta­la sam Mar­ka oda­kle mu to ta­ko evrop­sko ime. Na­sme­jao se i re­kao: „Isto kao i Lo­ren­
su. Zar ne pri­me­ću­je­te da je to ge­ne­ra­cij­ska stvar nas, Ki­ne­za iz In­do­ne­zi­je. Na­ši ro­di­te­lji, da
po­ka­žu da ni­su po­ten­ci­jal­na Pe­ta ko­lo­na ma­o­is­ tič­ke ki­ne­ske vla­sti, da­va­li su nam ne­ut­ ral­na,
svet­ska lič­na ime­na.”
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 24

gij­skih ri­tu­a­la), kao i frag­men­ta­ci­ja dru­štva do­pri­no­se uvo­đe­nju lo­gi­ke po­

tro­šač­kog dru­štva i u ovu oblast. Is­ta­kav­ši da je su­štin­ski zna­čaj­na ve­za iz­
me­đu umet­no­sti i ci­vil­nog dru­štva upra­vo pro­ces de­mo­kra­ti­za­ci­je, uka­zao
je na neo­dr­ži­vost ove ve­ze u to­ta­li­tar­nim si­ste­mi­ma u ko­ji­ma vlast uki­da
jav­nu sfe­ru, a agre­siv­ni pri­vat­ni sek­tor na­me­će pro­stor po­tro­šnje kao no­
vu, la­žnu jav­nu sfe­ru. Sto­ga tre­ba da bu­du za­mi­šlje­ne i ostva­re­ne no­ve,
eks­pe­ri­men­tal­ne pa­ra­dig­me odr­ži­vo­sti. Te pa­ra­dig­me se već po­ja­vlju­ju u
ak­tiv­no­sti­ma mla­dih umet­ni­ka ko­ji stva­ra­ju ak­tiv­ne, de­lat­ne kolek­ti­ve.
U de­ba­ti ko­ja je usle­di­la uče­stvo­va­la je i Gul­na­ra Ati­pa­e­va. Ona je
opi­sa­la an­ga­žman ci­vil­nog dru­štva u Kir­gi­sta­nu po­sle Re­vo­lu­ci­je la­la iz
2005. go­di­ne. Lo­no Si­ma­tu­pang je pod­vu­kao po­tre­bu za ak­ci­ja­ma so­li­dar­
no­sti lo­kal­nih za­jed­ni­ca u mo­men­ti­ma kri­ze. Šu­da­bra­ta Sen­gup­ta je is­ta­
kao svo­je pro­ti­vlje­nje pod­va­ja­nju kon­cep­ta kul­tu­re i dru­štva, sma­tra­ju­ći
da kul­tu­ra na raz­li­či­te na­či­ne od­sli­ka­va ka­ko dru­štvo raz­mi­šlja o se­bi, za­
mi­šlja i pred­sta­vlja se­be, ču­va se­ća­nje o se­bi. Sto­ga od­no­si po­li­ti­ke, kul­tur­
nog de­lo­va­nja i dru­štva tre­ba da se us­po­sta­vlja­ju kao pro­ce­si u sva­ko­dne­
vi­ci, a ne kao po­vre­me­ni „pro­jek­ti”.
Dru­gi pa­nel bio je po­sve­ćen eko­nom­skoj odr­ži­vo­sti i fi­nan­si­ra­nju
umet­no­sti. Anoma Radžakaruna (Rajakaruna) je, u iz­u­zet­no sna­žnom,
emo­tiv­nom go­vo­ru, raz­mi­šlja­la o svom is­ku­stvu umet­ni­ce u vre­me­nu rat­
nog kon­flik­ta dve et­nič­ke gru­pe. Umet­nič­ka prak­sa u Šri Lan­ki ta­ko bi­va
ja­sno po­ve­za­na sa et­ni­ci­te­tom auto­ra, nje­go­vom sta­ro­snom do­bi, po­lom,
ve­rom i je­zi­kom ko­jim se slu­ži, a dr­ža­va po­sta­vlja i do­dat­na ogra­ni­če­nja jer
kon­tro­li­še sve pro­sto­re u ko­ji­ma se umet­nost mo­že iz­la­ga­ti/pri­ka­zi­va­ti.
Dr­ža­va uti­če čak i na do­na­tor­ske po­li­ti­ke, jer do­na­to­ri iz­be­ga­va­ju da po­dr­
ža­va­ju pro­jek­te ko­ji su u su­prot­no­sti sa dr­žav­nom po­li­ti­kom.
Ključ­ne te­me ko­je je po­kre­nu­la ova de­ba­ta od­no­si­le su se na od­bra­
nu jav­nog pro­sto­ra, ka­ko od agre­siv­nog pri­vat­nog ka­pi­ta­la ta­ko i od agre­
siv­nih fun­da­men­ta­li­stič­kih ver­skih po­li­ti­ka. A me­ni su po­seb­no bi­la zna­
čaj­na pi­ta­nja u ve­zi sa etič­kim di­le­ma­ma do­na­tor­skih po­li­ti­ka – po­seb­no
nji­ho­va pod­lo­žnost dnev­no-po­li­tič­kim zah­te­vi­ma vla­sti.
Po­po­dnev­ne al­ter­na­tiv­ne ra­di­o­ni­ce ba­vi­le su se kon­kret­nim stra­te­
gi­ja­ma za po­sti­za­nje odr­ži­vo­sti. Pr­va se­si­ja, ko­ju sam sa­ma mo­de­ri­ra­la,
od­no­si­la se na tre­ning i edu­ka­ci­ju u do­me­nu kul­tur­nog me­na­džmen­ta.
Uvod­ni­ča­ri su bi­li San­džna Ka­pur iz Pri­tvi te­a­tra u Bom­ba­ju i Ra­džen­dran
Na­tan iz Hi­vos ode­lje­nja u Ban­ga­lo­ru. Ta­da ni­sam ni slu­ti­la ko­li­ko će ova
se­si­ja obe­le­ži­ti mo­jih ne­ko­li­ko sle­de­ćih go­di­na.
I San­džna i Radž go­vo­ri­li su na pri­me­ru tre­nin­ga ko­ji je HI­VOS or­ga­
ni­zo­vao u In­di­ji za raz­li­či­te kul­tur­ne or­ga­ni­za­ci­je. Tre­ning je bio osmi­šljen
25 Pre­lu­di­jum

kao raz­me­na is­ku­stva i po­ku­šaj da se tek ta­da, na li­cu me­sta, iden­ti­fi­ku­ju

obra­zov­ne po­tre­be u ovom do­me­nu i us­po­sta­vi od­go­va­ra­ju­ća me­to­do­lo­gi­
ja. U tom se­mi­na­ru su uče­stvo­va­le i ve­li­ke or­ga­ni­za­ci­je po­put Pri­tvi po­zo­
ri­šta, kao i tru­pe bez stal­nog pro­sto­ra i sa ma­lim bro­jem stal­nih čla­no­va.
Di­sku­si­ja se uglav­nom vo­di­la oko to­ga do ko­je me­re je kul­tur­ni me­
nadž­ment, od­no­sno set tre­nin­ga u ovom do­me­nu, neo­p­ho­dan in­dij­skoj
po­zo­ri­šnoj prak­si i ko­li­ko su ra­zno­vr­sne po­tre­be u ovoj obla­sti. Is­ka­zi­va­na
su raz­li­či­ta sta­no­vi­šta, od mo­guć­no­sti uklju­či­va­nja uni­ver­zi­te­ta i uni­ver­
zi­tet­skih pro­fe­so­ra, do stva­ra­nja tre­ning cen­ta­ra pri uspe­šnim kul­tur­nim
or­ga­ni­za­ci­ja­ma.
Iako sam kao mo­de­ra­tor na­sto­ja­la da ne uče­stvu­jem mno­go u ras­
pra­vi, a po­seb­no ne da do­mi­ni­ram nje­nim to­kom, ipak je ve­li­ki deo mo­jih
su­ge­sti­ja, na­sta­lih to­kom ras­pra­ve po­ve­zi­va­njem ili bo­ljim kri­sta­li­sa­njem
iz­ne­tih sta­vo­va, bio pri­hva­ćen sa odu­še­vlje­njem. Od to­ga da do­bri de­part­
ma­ni za stu­di­je kul­tu­re (ko­ji su, u skla­du sa bri­tan­skom tra­di­ci­jom, če­sto
raz­vi­ja­ni na in­dij­skim uni­ver­zi­te­ti­ma) tre­ba da bu­du sti­mu­li­sa­ni da po­red
aka­dem­skih raz­vi­ju i pro­fe­si­o­nal­ne obra­zov­ne pro­gra­me, do pre­po­ru­ka za
do­na­tor­ske or­ga­ni­za­ci­je da pod­sti­ču pro­gra­me raz­me­ne sta­ži­sta ne sa­mo
sa SAD i evrop­skim ze­mlja­ma već i unu­tar Azi­je i da u tom smi­slu nji­ho­ve
unu­tra­šnje (do­na­tor­ske) po­de­le na sek­to­re za kul­tu­ru i obra­zo­va­nje tre­
ba da bu­du pre­va­zi­đe­ne, a sa­me lo­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je tre­ba da na­đu na­či­

Sandžna Kapur, direktorka Pritvi teatra i Radžendran Natan, direktor Hivosa u Bangaloru
neposredno pre početka radionice
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 26

na da lo­bi­ra­ju svo­je lo­kal­ne vla­sti za us­po­sta­vlja­nje pro­gra­ma kul­tur­nog

me­nadž­men­ta. U za­vr­šnoj re­či oti­šla sam ko­rak da­lje i iz­re­kla i ne­ke od
svo­jih lič­nih sa­ve­ta – zna­nje o upra­vlja­nju kul­tu­rom mo­ra se ge­ne­ri­sa­ti
unu­tar sva­kog kul­tur­nog si­ste­ma. Ne mo­že se zna­nje raz­vi­je­no u neo­li­
be­ral­nim dru­štvi­ma i dru­štvi­ma raz­li­či­tih kul­tur­nih prak­si jed­no­stav­no
sa­mo pre­ne­ti u dru­ge kon­tek­ste. Da­kle, sa­mo­or­ga­ni­za­ci­ja i sa­mo­e­du­ka­ci­ja
bi tre­ba­lo da bu­du prin­ci­pi u ovoj obla­sti! Usle­dio je apla­uz, ali na­kon to­ga,
u ne­for­mal­nom raz­go­vo­ru shva­tam da indijski, pa i šire azijski me­na­dže­
ri u kulturi ne­ma­ju ve­re u se­be sa­me... Po­zi­va­ju me da do­đem, da bu­dem
„ka­ta­li­za­tor pro­ce­sa”! Pri­hva­tam sme­ju­ći se, ali ve­ru­jem da će po­ziv bi­ti
za­bo­ra­vljen već ko­ji dan na­kon kon­fe­ren­ci­je.
Dru­ge ra­di­o­ni­ce odr­ža­ne u isto vre­me od­no­si­le su se na raz­voj pu­bli­
ke, or­ga­ni­zo­va­nje i pod­sti­ca­nje raz­vo­ja kul­tur­ne po­li­ti­ke na na­ci­o­nal­nom
ni­vou, kul­tu­ru de­ba­te, te me­dij­ske stra­te­gi­je i is­tra­ži­vač­ko no­vi­nar­stvo u
slu­žbi kul­tur­nog raz­vo­ja.
Po­seb­no je bi­la va­žna ra­di­o­ni­ca broj 6: Ka­ko uti­ca­ti na ob­li­ko­va­nje kul­
tur­ne po­li­ti­ke – Oda­kle po­če­ti?, ko­ju je mo­de­ri­rao Dra­gan Kla­ić. U pa­u­zi, u
tom ta­ko ne­stvar­nom pro­sto­ru In­fo­sis kam­pu­sa, raz­me­nju­je­mo is­ku­stva
sa svo­jih ra­di­o­ni­ca. Ključ­na pi­ta­nja Dra­ga­no­ve ra­di­o­ni­ce bi­la su u ve­zi sa
prav­nim si­ste­mi­ma i ustav­nim vred­no­sti­ma. Da li je i ov­de Dr­ža­va-na­ci­ja
ak­ter raz­vo­ja kul­tur­ne po­li­ti­ke? U In­di­ji pra­vu sa­ve­znu (na­ci­o­nal­nu) kul­
tur­nu po­li­ti­ku vo­di je­di­no Mi­ni­star­stvo obra­zo­va­nja, dok se sa­mo po­je­di­
ne in­dij­ske dr­ža­ve ba­ve kul­tur­nom po­li­ti­kom, jer je kul­tu­ra osno­va pre­
po­zna­va­nja i is­ka­zi­va­nja po­seb­nih na­ci­o­nal­nih iden­ti­te­ta. Tre­ba ima­ti u
vi­du da su u In­di­ji fe­de­ral­ne dr­ža­ve za­sno­va­ne na raz­li­či­to­sti je­zi­ka, ali da
u sva­koj od njih po­sto­je i broj­ni dru­gi, još uvek ne­pri­zna­ti ma­njin­ski je­zi­ci.
Sto­ga je pre­po­ru­ka sa se­si­je bi­la vr­lo jed­no­stav­na: kul­tur­na po­li­ti­ka tre­ba
da po­ma­že ko­eg­zi­sten­ci­ju raz­li­či­tih za­jed­ni­ca unu­tar na­ci­o­nal­nih gra­ni­ca
i da bu­de in­klu­ziv­na pre­ma svim ma­njin­skim kul­tu­ra­ma – što da­nas ni u
jed­noj od in­dij­skih dr­ža­va ni­je ostva­re­no.
Glav­na te­ma tre­ćeg da­na bi­la je umre­ža­va­nje i ko­la­bo­ra­tiv­ne prak­se.
Dra­gan Kla­ić je, kao uvod­ni­čar, is­ta­kao da kul­tur­ne pro­me­ne ni­su mo­gu­će
bez kul­tur­no-po­li­tič­ke de­ba­te u dru­štvu, a na­ro­či­to one ko­je or­ga­ni­zu­ju
sa­mi ak­te­ri.
Bi­lo bi po­treb­no iz­u­zet­no mno­go vre­me­na da bi se opi­sa­le sve osta­le
ra­di­o­ni­ce i pa­ne­li, ta­ko da ću oda­bra­ti sa­mo one naj­zna­čaj­ni­je. Pa­nel Sa­
rad­nja i za­go­va­ra­nje: In­te­gral­ni po­gled omo­gu­ćio je Ano­li Pe­re­ir­ a da di­sku­tu­
je o umet­nič­koj prak­si u ta­kvom ge­o­po­li­tič­kom kon­tek­stu ko­ji je raz­ro­van
kon­flik­ti­ma i et­no-na­ci­o­na­li­nim šo­vi­ni­zmom. Kroz kon­kret­ne pro­jek­te
27 Pre­lu­di­jum

po­ka­za­la je do ko­je me­re sa­rad­nja, umre­ža­va­nje i raz­me­na omo­gu­ća­va­ju

umet­nič­kim pro­jek­ti­ma, ko­ji u se­bi sa­dr­že al­ter­na­tiv­ne tran­sfor­ma­tiv­ne
stra­te­gi­je, da ostva­re i kon­kret­ne re­zul­ta­te u da­tom dru­štve­nom kon­tek­
stu. U si­tu­a­ci­ja­ma u ko­ji­ma iz­o­sta­je po­li­tič­ki di­ja­log, ko­la­bo­ra­tiv­ni pro­
jek­ti, hi­bri­di umet­no­sti i ak­ti­vi­zma po­no­vo vra­ća­ju umet­nost dru­štve­noj
prak­si. Sto­ga je Pe­re­ir­ a uka­za­la i na ključ­na pi­ta­nja ko­ja se po­ja­vlju­ju u
an­ga­žo­va­noj umet­nič­koj prak­si, po­seb­no na me­đu­sob­no su­prot­sta­vlje­ne
zah­te­ve po­put te­žnje umet­ni­ka da osta­ne ne­za­vi­san, a isto­vre­me­no da ra­
di sa dru­štve­nim gru­pa­ma ko­je če­sto ima­ju ja­snu po­li­tič­ku afi­li­ja­ci­ju, ili da
iz­vo­di de­la u jav­nom pro­sto­ru i ti­me uče­sni­ke ak­ci­je i pu­bli­ku iz­la­že mo­gu­
ćoj re­pre­si­ji vla­sti, ili da omo­gu­ći vla­sti­ma da pre­u­zme i „ob­no­vi” nje­go­vo
de­lo u „svo­joj” po­li­ti­ci se­ća­nja, itd.
No, op­šti za­klju­čak da­na mo­že se sa­že­ti u pro­ce­ni da je glav­ni iza­zov
ko­ji sto­ji pred azij­skim umet­ni­ci­ma i kul­tur­nim rad­ni­ci­ma – da omo­gu­će
stva­ra­nje unu­ta­ra­zij­ske mre­že ko­ja će raz­vi­ti sop­stve­ne auto­nom­ne prak­
se pro­duk­ci­je zna­nja i ta­ko se kon­fron­ti­ra­ti i iza­zi­va­ti kon­cep­te i zna­nja
pro­du­ko­va­na na Za­pa­du.
Upra­vo na­red­ni pa­nel tre­ba­lo je da se ba­vi UNE­SKO kon­ven­ci­jom
o kul­tur­nom di­ver­zi­te­tu (da­kle, kon­cep­tom ko­ji je ipak pro­du­ko­van u za­
pad­nom kul­tur­nom kru­gu) i nje­nom im­ple­men­ta­ci­jom u azij­skom kon­tek­
stu, ali se su­štin­ski sveo na di­sku­si­ju o na­ci­o­nal­nim kul­tur­nim po­li­ti­ka­ma.
Mo­de­ra­tor S. V. Sri­ni­vas i pr­vi pa­ne­li­sta Sit­ha­ra­mam Ka­ka­ra­la za­stu­pa­li su
ide­ju da Kon­ven­ci­ja isto­vre­me­no pred­sta­vlja i sti­mu­lans ali i da­je broj­na
ogra­ni­če­nja auto­nom­nom raz­vo­ju azij­skih kul­tu­ra.
Ašiš Ra­dža­djak­ša (As­hish Ra­jadhyaks­ha) je u svom iz­la­ga­nju iz­dvo­
jio dva pi­ta­nja: pr­vo – da li je na­ci­o­nal­na (sve­in­dij­ska) kul­tur­na po­li­ti­ka
za­kon­ski uop­šte mo­gu­ća?, i dru­go – da li je po­želj­na? Ima­ju­ći u vi­du dug
pe­riod na­sto­ja­nja in­dij­ske dr­ža­ve u kre­i­ra­nju za­jed­nič­ke kul­tur­ne po­li­ti­ke,
uka­zu­ju­ći na ra­na do­ku­men­ta ko­ja su pod­vla­či­li ne­ga­tiv­ne aspek­te dr­žav­
ne in­ter­ven­ci­je u kul­tu­ri, Ra­dža­djak­ša je po­ka­zao ka­ko su ovi na­po­ri bi­li
opa­sni i za je­zič­ke i ver­ske ma­nji­ne jer su ne­mi­nov­no fa­vo­ri­zova­li ve­ćin­ske
kul­tu­re i je­zi­ke4. Ka­ko je u pi­ta­nju kom­plek­sna dr­ža­va, br­zo je do­šlo do

4  Ipak, tre­ba na­po­me­nu­ti da je u pr­vom pe­to­go­di­šnjem pla­nu kul­tu­ra shva­će­na kao osno­va
na ko­joj tre­ba za­sno­va­ti raz­voj na­ci­je i ko­ja se ba­vi: 1. me­nadž­men­tom umet­nič­ke pro­duk­
ci­je i raz­vo­jem usta­no­va pro­duk­ci­je; 2. za­šti­tom kul­tur­nih rad­ni­ka i umet­ni­ka ko­ji naj­če­šće
pri­pa­da­ju eko­nom­ski mar­gi­na­li­zo­va­nim gru­pa­ma; 3. ši­re­njem, di­stri­bu­ci­jom kul­tur­nih re­sur­
sa. Naj­ve­ći na­po­ri od­no­si­li su se na ma­pi­ra­nje neo­p­hod­nih in­fra­struk­tur­nih in­ve­sti­ci­ja ši­rom
ze­mlje ko­je bi omo­gu­ći­le efek­tiv­nu kul­tur­nu po­li­ti­ku. U isto to vre­me Mal­ro ra­di na stva­ra­
nju si­ste­ma do­mo­va kul­tu­re i cen­ta­ra kul­tur­ne ak­ci­je ši­rom Fran­cu­ske. U svim so­ci­ja­li­stič­kim
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 28

bi­ro­kra­ti­za­ci­je kul­tur­ne po­li­ti­ke, ko­jom se da­nas u In­di­ji ba­ve če­ti­ri ti­pa

jav­nih vla­sti: 1. De­part­man za kul­tu­ru (bri­ga za na­sle­đe); 2. De­part­man za
obra­zo­va­nje; 3. Raz­li­či­ta mi­ni­star­stva ko­ja se ba­ve sta­rim za­na­ti­ma, po­put
Mi­ni­star­stva za tek­stil­nu pro­iz­vod­nju ili Mi­ni­star­stva za po­ljo­pri­vre­du; 4.
Mi­ni­star­stvo in­for­ma­ci­ja (me­di­ji), kao i De­part­man za na­u­ku i teh­no­lo­
gi­ju ko­ji po­ku­ša­va da us­po­sta­vlja ve­ze iz­me­đu tra­di­ci­o­nal­nog za­nat­stva i
naj­no­vi­je ino­va­tiv­ne teh­no­lo­gi­je. Ta­ko je po­seb­no u Pe­tom pe­to­go­di­šnjem
pla­nu is­tak­nu­ta po­tre­ba da do­đe do ve­ćeg ko­or­di­ni­ra­nja iz­me­đu De­part­
ma­na za kul­tu­ru i dru­gih ad­mi­ni­stra­tiv­nih je­di­ni­ca ko­je ima­ju kul­tur­nu
kom­po­nen­tu, po­seb­no onih u do­me­nu in­for­mi­sa­nja, ra­di­o­di­fu­zi­je, tu­ri­
zma, so­ci­jal­nog ra­da, po­ljo­pri­vre­de i da se ta­ko stvo­ri opi­plji­va osno­va za
od­re­đe­nu kul­tur­nu po­li­ti­ku.
Lo­rens Li­jang je ta­ko­đe pod­vu­kao da ne mo­že da po­sto­ji na­ci­o­nal­na
kul­tur­na po­li­ti­ka bez na­ci­o­nal­ne kul­tu­re – jer u In­di­ji po­sto­ji kon­sen­zus
da ne­ma na­ci­o­nal­ne kul­tu­re, a svi na­po­ri kre­ir­ a­nja kul­tur­ne po­li­ti­ke vo­de
po­li­ti­ci kul­tur­nog na­ci­o­na­li­zma. I sa­ma Kon­ven­ci­ja iz­gle­da da po­la­zi od
to­ga da po­sto­ji di­ver­zi­tet iz­me­đu, a ne unu­tar dr­ža­va. „Kul­tur­ni di­ver­zi­tet
ni­je ro­ba ko­ju po­se­du­je dr­ža­va i ko­jom tre­ba da upra­vlja u naj­bo­ljem in­te­
re­su za­jed­ni­ce. Sa­mo lo­kal­ne za­jed­ni­ce ima­ju vla­sni­štvo nad kul­tu­rom.”
Svo­je iz­u­zet­no in­te­re­sant­no iz­la­ga­nje Li­jang je za­vr­šio od­ba­ci­va­
njem kon­ven­ci­je kao ne­pri­me­nji­ve u in­dij­skom kon­tek­stu, jer di­ver­zi­tet
kul­tur­nih prak­si či­ni za­jed­nič­ku, na­ci­o­nal­nu, kul­tur­nu po­li­ti­ku ne­mo­gu­
ćom. Ako je Kon­ven­ci­ja na­sta­la kao od­go­vor Evro­pe i ve­li­kog de­la sve­ta na
strah od ho­li­vu­di­za­ci­je, i tu je, ka­ko se na­ša­lio Li­jang, In­di­ja „vi­še agre­sor
ne­go žr­tva, sa svo­jim Bo­li­vu­dom od­go­vor­nim za uni­šte­nje mno­gih ma­lih
film­skih pro­duk­ci­ja u ovom de­lu sve­ta”.
Iz di­sku­si­je su pro­i­za­šle i broj­ne pre­po­ru­ke ko­je na­vo­dim jer mi se
či­ni da su va­žne i za sve ono što se de­si­lo na­kon kon­fe­ren­ci­je:

(i) Odr­ži­vost kul­tur­nih or­ga­ni­za­ci­ja – za­vi­si­će pod­jed­na­ko i od kva­li­te­ta

nji­ho­ve pro­duk­ci­je, ali i od us­po­sta­vlje­nog si­ste­ma za di­stri­bu­ci­ju.
(ii) Iza­zo­vi za kul­tur­nu ak­ci­ju – glo­bal­na eko­nom­ska kri­za i kli­mat­ske
pro­me­ne po­sta­vi­le su ve­li­ke iza­zo­ve ali i mo­guć­no­sti pred kul­tur­ne
ak­te­re da se an­ga­žu­ju u pro­ce­si­ma dru­štve­nih pro­me­na.

zemlja­ma Is­toč­nog blo­ka, ali i u ne­svr­sta­nim ze­mlja­ma so­ci­ja­li­stič­ke ide­o­lo­gi­je (Egi­pat), upra­
vo je to osno­va no­ve kul­tur­ne po­li­ti­ke: iz­grad­nja in­fra­struk­tu­re do­stup­ne svi­ma. Na dru­gom
kra­ju sve­ta, u Bra­zi­lu, iz dru­gih raz­lo­ga, pri­vat­ni sek­tor gra­di kul­tur­nu in­fra­struk­tu­ru (vi­di
Epi­log, str. 161).
29 Pre­lu­di­jum

(iii) Umre­ža­va­nje i kul­tur­na raz­me­na – tre­ba bit­no pro­me­ni­ti fo­kus ovih

pro­gra­ma i stva­ra­ti plat­for­me na ko­ji­ma se ak­tiv­no sa­mo­stal­no mo­
gu raz­vi­ja­ti istin­ski ko­la­bo­ra­tiv­ni pro­jek­ti.
(iv) An­ga­žman ci­vil­nog dru­štva – šti­te­ći kul­tur­ni di­ver­zi­tet ci­vil­no dru­
štvo ne tre­ba sa­mo da se fo­ku­si­ra na prav­ni si­stem, već da raz­vi­ja
is­tra­ži­va­nja ko­ja vo­de stva­ra­nju no­ve ba­ze zna­nja, ak­ci­je lo­bi­ra­nja,
za­go­va­ra­nja, te stva­ra­nje istin­skih in­ter­ak­tiv­nih mre­ža so­li­dar­no­sti
i raz­me­ne.

Uve­če, pred­sta­va u po­zo­ri­štu Ran­ga Šan­ka­ra. Arun­da­ti Nag nam go­

vo­ri o osni­va­nju po­zo­ri­šta, o svojim na­po­ri­ma da na­pra­vi sce­nu ko­ja će
bi­ti otvo­re­na za raz­li­či­te po­zo­ri­šne gru­pe... To se ubr­zo po­ka­zu­je, jer te

Arundati Nag nam se obraća sa scene pozorišta Ranga Šankara, ispred tradicionalnog
muzičkog ansambla koji će pratiti kasnije izvođenje Jakšagane, tradicionalne forme indijskog
putujućeg pozorišta koja kroz ples, pevanje i govor postavlja na scenu različite priče iz
Ramajane
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 30

Izvođenje Jakšagane u pozorištu Ranga Šankara. Glumci nose jarko ukrašene maske i
dekorativne kostime čija raskošnost posebno dolazi do izražaja u plesnim delovima.

ve­če­ri na pro­gra­mu su dve pot­pu­no raz­li­či­te pred­sta­ve: tra­di­ci­o­nal­na Jak­

ša­ga­na i sa­vre­me­ni Mak­bet trejler. Uži­va­mo i u jed­nom i u dru­gom umet­
nič­kom ostva­re­nju.
I tre­ćeg da­na bi­lo je mnogo pa­ra­lel­nih ra­di­o­ni­ca ko­je su po­kre­nule
zna­čaj­ne te­me kao što su: umre­ža­va­nje, me­đu­na­rod­ni fe­sti­va­li, in­ter­ak­ci­ja
sa di­ja­spo­rom, iz­grad­nja sop­stve­nog zna­nja.
Za sva­ku od ovih te­ma do­šlo se, po­red ana­li­tič­kih za­klju­ča­ka, i do
kon­kret­nih pre­po­ru­ka, od ko­jih mi se naj­zna­čaj­ni­jim či­ne one ko­je su baš
upu­će­ne na­ma, „za­pad­nim” do­na­to­ri­ma: da se us­po­sta­vi per­ma­nent­ni di­
ja­log sa umet­nič­kom ak­ti­vi­stič­kom za­jed­ni­com da bi za­jed­nič­ki utvr­dili
ci­lje­ve du­go­roč­nih ak­ci­ja, da se po­klo­ni pa­žnja stva­ra­nju ar­hi­va al­ter­na­
tiv­nih umet­nič­kih po­kre­ta, da se ne ot­kla­nja mo­guć­nost da­va­nja do­na­ci­ja
fe­sti­va­li­ma, jer su to ret­ke jav­ne plat­for­me ko­je mo­gu da ini­ci­ra­ju raz­li­či­te
te­me i da otvo­re kul­tur­no-po­li­tič­ke agen­de za no­va pi­ta­nja. Isto­vre­me­no,
va­žno je pod­sti­ca­ti i sa­rad­nju sek­to­ra kul­tu­re i me­di­ja, te da­ti šan­su da se
us­po­sta­ve broj­na pro­fe­si­o­nal­na udru­že­nja ko­ja će omo­gu­ća­va­ti umre­ža­va­
nje ši­rom azij­skog kon­ti­nen­ta.
31 Pre­lu­di­jum

Ve­o­ma je va­žno i da se do­na­tor­ske po­li­ti­ke stal­no har­mo­ni­zu­ju sa

po­tre­ba­ma kri­tič­ke kul­tur­ne jav­no­sti, ali i da do­zvo­le kri­tič­ko pre­i­spi­ti­
va­nje svih kul­tur­nih po­li­ti­ka – i onih ko­je na­sta­ju u jav­nom sek­to­ru, ali i
onih ko­je pro­iz­vo­di ci­vil­no dru­štvo, a po­ne­kad ini­ci­ra­ju i sa­mi do­na­to­ri.
U sva­kom slu­ča­ju, osnov­ni stav ko­ji se čuo tokom kon­fe­ren­ci­je je­ste da je
od­go­vor­nost kul­tur­nih ak­te­ra (umet­ni­ka i kul­tur­nih rad­ni­ka) naj­ve­ća, da
oni mo­ra­ju da pre­u­zmu u svo­je ru­ke kul­tur­nu ani­ma­ci­ju i me­di­ja­ci­ju, da
stva­ra­ju uslo­ve za par­ti­ci­pa­tiv­ne kul­tur­ne po­li­ti­ke i prak­se.
Se­mi­nar je za­vr­šen a mi sa naj­ve­ćim odu­še­vlje­njem na­sta­vlja­mo da
raz­go­va­ra­mo – oče­ku­je­mo da će brojni pro­je­kti na­sta­ti kao di­rekt­na po­
sle­di­ca ovog su­sre­ta. Ru­stom Ba­ru­ča na­ja­vlju­je is­tra­ži­va­nje na­či­na pred­
sta­vlja­nja Ra­ma­ja­ne iz­van In­di­je. San­džna po­ku­ša­va da na­đe part­ne­re za
raz­voj tre­nin­ga me­nadž­men­ta i pred­uz­ et­ni­štva. A ma­la me­đu­na­rod­na
eki­pa ko­ju pred­vo­di Dra­gan Kla­ić i ko­ja, po­red me­ne i mog supruga Iv­ka,
urednika arhiva alternativnog filma u Domu kulture „Studentski grad”
uklju­ču­je još i na­šu ko­le­gi­ni­cu Eni­ko Šoš iz Ma­đar­ske i Uz­be­ka, na­uč­ni­ka

Odlazak učesnika konferencije: Gulnara Abikeeva, Andrea Čanadi, Bahodir Sidikov,

Teodor Levin, Georgij Mamedov, Rustom Baruča, Entoni Rihter...
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 32

Ova vozila, pored bicikla, stalno su na raspolaganju zaposlenima ali i gostima Infosisa,
omogućavajući brzo kretanje po kampusu. U prvom planu su Gulen Guler i Dragan Klaić,
iza je Bahodir Sidikov, i Felencija Hudabart iz HIVOS mreže sa Tedžasvini Nirandžanom iz
Centra za studije kulture i društva u Bangaloru.

i po­li­tič­kog ana­li­ti­ča­ra Ba­ho­di­ra Si­di­ko­va, spre­ma se za de­se­to­dnev­no pu­

to­va­nje po Kar­na­ta­ki. Cilj ovog putovanja je obilazak svih zna­čaj­nih hra­
mo­va, ar­he­o­lo­ških na­la­zi­šta i za­šti­će­nih pej­za­ža ovog re­gi­o­na. No, ovaj
tu­ri­stič­ki deo pu­to­va­nja osta­je da se is­pri­ča u ne­koj dru­goj knji­zi, iako
nam je omo­gu­ćio uvi­de u kul­tur­ne po­li­ti­ke i prak­se za­šti­te kul­tur­nog na­
sle­đa i nje­ne tu­ri­stič­ke eks­plo­a­ta­ci­je. (U odeljku Pogovor dat je opis ovog
dela putovanja iz vi­zu­re Dra­ga­na Kla­i­ća.5)

5  Dragan Klaić (1950–2011), dramaturg, kulturni analitičar, profesor Fakulteta dramskih

umetnosti (1978–1991) i Unesko katedre Univerziteta umetnosti u Beogradu (2002–2011).
33 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

(Del­hi, Če­naj, Pon­di­ča­ri, Auro­vil, Kan­či­pu­ram, Ban­ga­lor, He­go­du,
Bom­baj)

Su­s re­t i sa iz­u­zet­n im

že­n a­m a

Del­hi
Če­naj
Pon­di­ča­ri
Auro­vil
Kan­či­pu­ram
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 34
35 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Če­tvr­tak, 31. de­cem­b ar 2009.

Sve do ju­če i Iv­ko i ja ra­di­li smo in­ten­ziv­no – ta­ko da je da­nas i dan

za pa­ko­va­nje i za pu­to­va­nje. Prošlo je već godinu dana od konferencije
u Bangaloru, a sada krećem na svoj prvi „istraživački zadatak”. Odva­jam
tek­sto­ve ko­ji su mi neo­p­hod­ni. Ti­me out iz Bom­ba­ja (Mum­bai) ko­ji mi je
dao Zo­ran Džu­nić, moj ne­ka­da­šnji stu­dent sa UNE­SKO ma­ster pro­gra­ma
kul­tur­ne po­li­ti­ke i me­nadž­men­ta, a ina­če ar­hi­tek­ta ko­ji je ve­li­ki deo svo­je
pro­fe­si­o­nal­ne ka­ri­je­re pro­veo upra­vo u Bom­ba­ju. Igrom slu­ča­ja, upra­vo
taj broj Ti­me outa po­sve­ćen je po­zo­ri­šnom fe­sti­va­lu ko­ji or­ga­ni­zu­je Pri­tvi
(Prit­hvi) te­a­tar i na ko­me uče­stvu­je ne­ko­li­ko gru­pa ko­je će­mo usko­ro po­
se­ti­ti: Ni­na­sam po­zo­ri­šte, Adi­šak­ti, kao i ne­ko­li­ko dru­gih ko­je ću pr­vi put
vi­de­ti na se­mi­na­ru: Ra­nan iz Kal­ku­te, Te­spo iz Bom­ba­ja... Tra­žim od­go­va­
ra­ju­će iseč­ke iz svet­ske štam­pe – do­bre stu­di­je slu­ča­ja, pa­ku­jem DVD-je sa
sni­mlje­nim pred­sta­va­ma Dah te­a­tra, i na­rav­no – Avan­tu­ru kul­tu­ru.
Na aero­dro­mu „Nikola Tesla” pu­to­va­nje ne po­či­nje do­bro. Iv­ko i ja
do­bi­ja­mo odvo­je­na se­di­šta na le­tu od Frank­fur­ta do Del­hi­ja – uz ob­ja­šnje­
nje da je avion pre­pun i da je ve­ći­na put­ni­ka za Del­hi već če­ki­ra­na jer do­la­
zi u Frank­furt sa ra­znih stra­na. Ipak, lju­ba­zna stju­ar­de­sa nam pre­po­ru­ču­je
da oku­ša­mo sre­ću u Frank­fur­tu – da za­mo­li­mo...
Ka­da smo sti­gli pred gejt u Frank­fur­tu red za in­for­ma­ci­je ili pre­če­ki­
ra­nje je već po­ve­lik, ali smo ipak sta­li – u su­šti­ni je sve­jed­no gde če­ka­mo!
Par pre nas – In­dij­ci, otac i ćer­ka – oči­to su tra­ži­li isto što i mi. Vi­de­la sam
da su im istog tre­nut­ka vra­ti­li obe bor­ding kar­te ko­je su pru­ži­li. Uzi­mam
svo­ju sre­br­nu kar­ti­cu Mi­les and mo­re u na­di da će mo­žda ona po­mo­ći. Ni
za nas ni­je bi­lo me­sta u eko­nom­skoj kla­si. Me­đu­tim, da li zbog kar­ti­ce ili
ne­čeg dru­gog, ne znam – re­ko­še nam: „Za No­vu go­di­nu po­kla­nja­mo vam
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 36

dva me­sta u bi­znis kla­si!” Lep po­če­tak no­ve go­di­ne. Ipak, osta­la je ma­la
gor­či­na – da li je kar­ti­ca bi­la od­lu­ču­ju­ća ili naš „be­li” iz­gled. Ras­pi­ta­će­mo
se po po­vrat­ku kod Luft­han­ze u Be­o­gra­du da li i ka­kav uti­caj ima sre­br­na
kar­ti­ca!
Vre­me u avi­o­nu br­zo pro­la­zi – Iv­ko tra­ži na broj­nim ka­na­li­ma in­dij­
sku mu­zi­ku, ja či­tam popunjene upit­ni­ke6 ko­je su mi, na zah­tev In­dij­skog
te­a­tar­skog fo­ru­ma7, ne­za­vi­sna po­zo­ri­šta In­di­je po­sla­la ne­tom pre pu­ta
(po­sled­nje sam do­bi­la i od­štam­pa­la upra­vo da­nas). Pro­sla­vlja­mo No­vu go­
di­nu u va­zdu­hu!

Pe­tak, 1. ja­nu­ar 2010.

U ra­no ju­tro, oko 2 sa­ta, sti­gli smo na aero­drom u Nju Del­hi­ju, gde
nas do­če­ku­je na­sme­ja­na, pre­le­pa San­džna Ka­pur, di­rek­tor­ka Pri­tvi te­a­tra
u Bom­ba­ju i ini­ci­ja­tor­ka In­dij­skog po­zo­ri­šnog fo­ru­ma, in­sti­tu­ci­je ko­ja je
or­ga­ni­zo­va­la ovo na­še pu­to­va­nje u cilju is­tra­ži­va­nja or­ga­ni­za­ci­o­nih kul­
tu­ra i mo­guć­no­sti za raz­voj ne­za­vi­snih te­a­ta­ra In­di­je. Za­da­tak mi je da na
se­mi­na­ru u Bom­ba­ju, ko­ji će usle­di­ti na kra­ju pu­ta, po­mog­nem In­dij­skom
te­a­tar­skom fo­ru­mu da raz­vi­je pro­gram po­di­za­nja ka­pa­ci­te­ta in­dij­ske po­
zo­ri­šne sce­ne. Sva uz­bu­đe­na sa­op­šta­va da će­mo ima­ti sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti
sna u In­ter­na­ci­o­nal­nom cen­tru (in­sti­tu­ci­ja sa­gra­đe­na še­zde­se­tih go­di­na,
uz po­dr­šku ja­pan­ske vla­de, a u sklo­pu ta­da vla­da­ju­će po­li­ti­ke ne­svr­sta­va­
nja i in­ter­na­ci­o­na­li­za­ci­je) i da nas ne če­ka sa­mo je­dan na­po­ran dan, već
iz­u­zet­no na­por­nih se­dam­na­est da­na.

San­d žna Ka­p ur – ka­ta­list­ki­n ja

San­džna Ka­pur i po oče­voj i po maj­či­noj li­ni­ji po­ti­če iz po­zo­ri­šnih

po­ro­di­ca. Oče­va stra­na je po­seb­no zna­čaj­na za isto­ri­ju in­dij­skog po­zo­ri­

6  Videti Prilog 1.
7  Čla­no­vi „užeg je­zgra” In­dij­skog te­a­tar­skog fo­ru­ma su: San­džna Ka­pur – Pri­tvi te­a­tar Bom­
baj; K. V. Ak­ša­ra – Ni­na­sam te­a­tar He­go­du; Sud­han­va De­špan­de i Ma­la Ha­šmi – Dža­na Na­tja
Manč te­a­tar Nju Del­hi; Anu­ru­pa Roj – Lut­kar­sko po­zo­ri­šte Kat­ka­ta Nju Del­hi; Ha­ne & Ra­dža­
go­pal – Ka­tai­kutu San­gam Kan­či­pu­ram; Vi­kram Ijen­gar, Ra­nan, Kal­ku­ta.
37 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

šta, ali i fil­ma. Otac Ša­ši (Shas­hi) Ka­pur ču­ve­ni je film­ski glu­mac ko­ji je iz­
gra­dio Pri­tvi po­zo­ri­šte u sla­vu Pri­tvi­ra­dža Ka­pu­ra, svog oca – San­džni­nog
de­de – istin­skog po­zo­ri­šnog stva­ra­o­ca, osni­va­ča Pri­tvi po­zo­ri­šta kao pu­tu­
ju­će tru­pe (1944. go­di­ne). I dru­gi čla­no­vi po­ro­di­ce pod­jed­na­ko su slav­ni i
da­ju ve­li­ki do­pri­nos sla­vi Bo­li­vu­da od pe­de­se­tih go­di­na XX ve­ka do da­nas.
U ne­ka­da­šnjem So­vjet­skom Sa­ve­zu stric Radž Ka­pur je bio to­li­ko po­pu­
la­ran film­ski re­di­telj i glu­mac da se i da­nas pam­te pe­sme ko­je je pe­vao u
fil­mo­vi­ma. O po­ro­di­ci Ka­pur po­sto­ji i knji­ga: Mad­hu Jain, The Ka­po­ors: the
first fa­mily of In­dian ci­ne­ma, ali i knji­ga ko­ju je na­pi­sao Ša­ši Ka­pur: The Prit­
hvi­wal­lahs, ko­ju je po­sve­tio isto­vre­me­no i ocu i su­pru­zi Dže­ni­fer, knji­ga
ko­ja kao naj­u­zbu­dlji­vi­ji ro­man opi­su­je po­zo­ri­šna pu­te­še­stvi­ja i po­ro­dič­ni
ka­rak­ter pu­tu­ju­će tru­pe (vidi str. 126).
Po maj­či­noj stra­ni San­džna pri­pa­da en­gle­skoj po­zo­ri­šnoj lo­zi ko­ja
je svo­ju ka­ri­je­ru us­po­sta­vi­la u In­di­ji na en­gle­skom je­zi­ku. I ba­ka i de­da,
Dže­fri (Ge­of­frey) i Lo­ra (La­u­ra) Ken­dal, a ka­sni­je i maj­ka Dže­ni­fer Ka­pur
(Jen­ni­fer Ka­po­or), ro­đe­na kao Dže­ni­fer Ken­dal (umr­la u je­ku svo­je sla­ve u
50. go­di­ni od ra­ka), kao i tet­ka Fe­li­si­ti, glu­mi­li su u en­gle­skom pu­tu­ju­ćem
po­zo­ri­štu. Ču­de­sne su fo­to­gra­fi­je sni­mlje­ne to­kom nji­ho­vih kr­sta­re­nja In­
di­jom – u pre­to­va­re­nom ma­lom ka­mi­o­ne­tu, ce­la tru­pa se­di na pr­tlja­gu
pu­nom re­kvi­zi­te i ko­sti­ma. O toj pu­tu­ju­ćoj te­a­tar­skoj gru­pi Sha­ke­spe­a­re­a­
na Džejms Aj­vo­ri je 1965. go­di­ne sni­mio film Šek­spi­ro­ve slu­ge (Sha­ke­spe­a­re
Wal­lahs, sce­na­rio Rut Džab­va­la, a mu­zi­ka Sa­tja­džit Raj) u ko­me su igra­li i
Dže­fri i Lo­ra, kao i nji­ho­ve obe ćer­ke: Fe­li­si­ti i Dže­ni­fer, te Ša­ši Ka­pur, ko­ji
u fil­mu vo­li Fe­li­si­ti, a u re­al­nom ži­vo­tu će se za­lju­bi­ti u Dže­ni­fer i ože­ni­će
se njo­me.
San­džna, in­dij­skog sta­sa ali bri­tan­ski sve­tlih oči­ju, neo­pi­si­ve ele­gan­
ci­je ali i ener­gi­je i tem­pe­ra­men­ta, vo­di Pri­tvi te­a­tar pred­u­zet­nič­ki, spo­sob­

Sandžna Kapur, glumica, direktorka pozorišta,

kulturni animator – duša Indijskog teatarskog foruma
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 38

no, sa stra­šću i otvo­re­no­šću i že­ljom da ono bu­de sto­žer ino­va­tiv­nog i ak­ti­

vi­stič­kog po­zo­ri­šta In­di­je. Se­be vi­di kao „ka­ta­list­ki­nju” pro­me­na – ka­ko u
po­zo­ri­šnom i kul­tur­nom ži­vo­tu Bom­ba­ja, ta­ko i In­di­je u ce­li­ni. Na­pu­sti­la
je ka­ri­je­ru film­ske glu­mi­ce (upra­vo po­sle fil­ma Ša­lam Bom­baj Mi­re Na­ir) i
te­le­vi­zij­ske pre­zen­ta­tor­ke i u pot­pu­no­sti se po­sve­ti­la po­zo­ri­štu. San­džna
ve­se­lo sa­op­šta­va de­ta­lje dnev­nog pro­gra­ma, da­je emo­tiv­ne raz­lo­ge za­što
joj je bi­lo va­žno da na­še pu­to­va­nje poč­ne baš ovim pro­gra­mom, da za­jed­no
ode­mo na „po­zo­ri­šno-po­li­tič­ki skup”, tra­di­ci­o­nal­nu ma­ni­fe­sta­ci­ju na in­du­

Fotografija predstave odigrane 2. januara 1989. u znak političkog protesta zbog

nekažnjenog napada i ubistva Safdara Hašmija, vođe Džanam teatra, koje se desilo
prethodnog dana
39 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

strij­skoj pe­ri­fe­ri­ji Del­hi­ja. Nju već dva­de­se­tu go­di­nu or­ga­ni­zu­je po­zo­ri­šte

Dža­na Na­tja Manč (Ja­na Natya Manch) kao se­ća­nje na ubi­je­nog po­zo­ri­
šnog ak­ti­vi­stu Saf­da­ra Ha­šmi­ja (Saf­dar Has­hmi). Nje­ga i jed­nog rad­ni­ka iz
pu­bli­ke ubi­li su 1. ja­nu­a­ra 1989. go­di­ne, pre­ki­nuv­ši pred­sta­vu, de­sni­čar­ski
„od­re­di” bli­ski vla­da­ju­ćoj Kon­gre­snoj par­ti­ji. I San­džni će biti pr­vi put da
pri­su­stvu­je sku­pu, iako već go­di­na­ma to že­li i sa­ra­đu­je sa Dža­nam eki­pom
(skra­će­no ime za Dža­na Na­tja Manč). Do sa­da za to ni­je ima­la pri­li­ke jer je
pr­vi ja­nu­ar obič­no dan za po­ro­dič­na oku­plja­nja i pu­to­va­nja.
Da­kle, sva­ke go­di­ne 1. ja­nu­a­ra u istom kvar­tu, prak­tič­no na istom
me­stu, Dža­nam iz­vo­di, uz po­li­tič­ko-sin­di­kal­ni pro­gram, i raz­li­či­te po­zo­ri­
šne pred­sta­ve za gra­đan­stvo, do­vo­de­ći i go­ste – ama­ter­ske tru­pe ko­je že­le
da igra­ju pred­sta­ve upra­vo tog da­na, na tom me­stu i za tu pu­bli­ku.

Ma­l a Ha­š mi – po­sve­ć e­n a ak­t i­vist­k i­nja

Ma­la Ha­šmi (Mo­loyas­hree Has­hmi), po­zo­ri­šna ak­ti­vist­ki­nja i pro­fe­

sor­ka na Uči­telj­skom ko­le­džu, do­la­zi po nas u ho­tel. Sti­že­mo u 10 sa­ti u
in­du­strij­sku zo­nu Del­hi­ja. Svu­da su cr­ve­ne za­sta­vi­ce le­vi­čar­ske sin­di­kal­ne
uni­je CI­TU (Cen­ter of In­dian Tra­de Uni­ons); vi­di se da se kvart spre­mio da
do­če­ka glum­ce! Osta­vlja­mo auto i ula­zi­mo pe­ške u rad­nič­ko na­se­lje, jer su
uli­ce su­vi­še uske i pu­ne sve­ta da bi se nji­ma vo­zi­lo. U lo­kal­nim kan­ce­la­ri­ja­
ma Uni­je, u ko­je us­put svra­ća­mo, sli­ke Mark­sa, En­gel­sa, Le­nji­na, Sta­lji­na.
Kan­ce­la­rij­ski na­me­štaj pre­skro­man, a ak­ti­vi­zam i žar ve­li­ki...
Oti­šli smo i na me­sto ko­je se upra­vo spre­ma­lo za ve­li­ki do­ga­đaj. Po­
zo­ri­šni glum­ci po­sta­vlja­ju svo­ju mo­bil­nu po­zo­ri­šnu struk­tu­ru (kom­bi­na­
ci­ja me­tal-plat­no) da bi iz­dvo­ji­li deo te­re­na na­me­njen oku­plja­nji­ma za­jed­
ni­ce i da­li mu ka­rak­ter po­zo­ri­šta na otvo­re­nom. Su­štin­ski, ne bi im to bi­lo
po­treb­no da se u dnu te­re­na ne zi­da no­va zgra­da me­sne za­jed­ni­ce, pa je
neo­p­hod­no fi­zič­ki odvo­ji­ti gra­di­li­šte od pro­sto­ra „sve­ča­no­sti”. Po­treb­no
je re­ći da sva­ka ma­ha­la, sva­ki po­pu­lar­ni kvart, ima je­dan ta­kav „scenski
prostor” za za­jed­nič­ka sla­vlja. On je pra­vo­u­ga­o­nog ob­li­ka opa­san zi­di­ći­
ma, u sred kvar­ta, a ko­ri­sti se če­sto i za ven­ča­nja i dru­ge pro­sla­ve. Ov­de
su sta­no­vi naj­če­šće sa­mo so­bi­ce, če­sto bez te­ku­će vo­de, u ko­ji­ma je te­ško
or­ga­ni­zo­va­ti i naj­ma­nju pro­sla­vu, a i ina­če se sve što je mo­gu­će or­ga­ni­zu­je
na otvo­re­nom, jer je to deo tra­di­ci­je.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 40

Radnički kvart Delhija. Sandžna, Milena i Mala u ulici ukrašenoj za doček glumaca (koja
od glavnog puta vodi do središta naselja u kome se nalazi otvoreni prostor namenjen
okupljanjima građana). Na zastavicama su srp i čekić, oznaka levičarske sindikalne unije.

Pred­sta­ve po­zo­ri­šta Dža­na Na­tja Manč su so­ci­jal­ne i po­li­tič­ke – na

sce­ni su i da­lje glum­ci – „mi­li­tan­ti”, ak­ti­vi­sti pr­ve ge­ne­ra­ci­je, Ma­la i Su­
dan­va De­špan­de (Sud­han­va Des­hpan­de), da­nas iz­da­vač le­vi­čar­ske li­te­ra­
tu­re (Left­Word­Bo­oks). Pr­va pred­sta­va ba­vi se ključ­nom te­mom u In­di­ji
da­nas – pa­dom ce­na po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da i sa­mo­u­bi­stvi­ma ma­lih
po­ljo­pri­vred­ni­ka. Iako je pu­bli­ka ov­de rad­nič­ka (do­du­še, ma­hom ne­za­po­
sle­na, jer smo u okru­že­nju vi­de­li uglav­nom ru­šev­ne ili za­ka­tan­če­ne fa­
bri­ke), te­ma je svi­ma bli­ska: ot­kup­na ce­na po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da je
ni­ska, a hra­na u su­per­mar­ke­ti­ma pre­sku­pa. Sva­kog da­na de­se­ti­ne ma­lih
po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­đa­ča odu­zme se­bi ži­vot jer ban­ka­ma ne mo­gu da
vra­te dug i ta­ko gu­be i ze­mlju. Pred­sta­vu u sti­lu In­dek­so­vog ra­dio-po­zo­ri­
šta ko­ja isme­va dnev­ne do­ga­đa­je i po­li­ti­ča­re de­ma­go­ge na­pi­sa­le su Džo­jo­ti
Roj (Joyoti Roy) i Ko­mi­ta Dan­da (Dhan­da), mla­de čla­ni­ce tru­pe. Jed­na
je ar­he­o­log-kon­zer­va­tor a dru­ga ured­ni­ca u iz­da­vač­koj ku­ći. Ma­la tu­ma­či
glav­nu ulo­gu, ali vi­di­mo i da iza sce­ne pra­ti, kon­tro­li­še de­ša­va­nja i kao in­
spi­ci­jent i kao pu­bli­ka – u isto vre­me uži­va i stre­pi: da li će us­pe­ti da pre­
ne­su že­lje­nu po­ru­ku.
41 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Na­kon pred­sta­ve sle­di mu­zi­ka. Pe­va­ju se pe­sme na ne­ko­li­ko je­zi­ka

In­di­je – na hin­di, na ur­du je­zi­ku ko­ji se mno­go go­vo­ri u rad­nič­kim, si­ro­ma­
šnim mu­sli­man­skim pred­gra­đi­ma Del­hi­ja. Ovaj te­a­tar i sin­di­kal­ni po­kret
i da­nas, u vre­me raz­buk­ta­log na­ci­o­na­li­zma u In­di­ji, že­le da oču­va­ju pra­vo
na raz­li­či­tost i jed­na­kost raz­li­či­tog (tre­ba pro­či­ta­ti i za njih i za nas va­žnu
knji­gu Strah od ma­lih bro­je­va Ar­džu­na Apa­du­ra­i­ja, o ko­joj sam ka­sni­je, na
pu­tu, če­sto raz­go­va­ra­la sa po­zo­ri­šnim umet­ni­ci­ma). Otu­da, iako lo­kal­no
vr­lo zna­čaj­ne, nji­ho­ve pred­sta­ve su su­štin­ski nad­na­ci­o­nal­ne, in­ter­na­ci­o­
nal­no re­le­vant­ne. Na štan­do­vi­ma unaoko­lo iz­lo­že­ni su po­ste­ri Če Ge­va­re i
li­te­ra­tu­ra iz ce­log sve­ta o so­ci­ja­li­zmu.
Pro­gram i da­lje tra­je – u pr­vim re­do­vi­ma na pro­str­tim po­nja­va­ma
se­de de­ca, za­tim u sle­de­ćih de­se­tak re­do­va že­ne sa ma­lom de­com, a skroz
po­za­di mu­škar­ci, po­ne­kad ta­ko­đe sa de­com, na­ro­či­to si­no­vi­ma. Ka­žu nam
– to je ta­ko u Del­hi­ju, dok u se­li­ma svi se­de za­jed­no, po­ro­dič­no. Ov­de su,
do­du­še, mu­škar­ci do­šli pr­vi i po­se­da­li po­za­di, da bi za­tim sti­gla de­ca, a u
po­sled­nji čas že­ne i po­pu­ni­le sre­di­šni deo. Ceo plac je do 12 sa­ti već bio is­
pu­njen, kao i kro­vo­vi obli­žnjih ku­ća.

Sedeći na prostirkama publika čeka početak celodnevnog memorijalnog pozorišnog programa.

Dok jedni nose odeću kratkih rukava, drugi su u jaknama, sa kapama ili bez njih.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 42

Ma­la za to vre­me ne se­di – pre­go­va­ra, od­la­zi do sin­di­ka­la­ca, do ru­

ko­vo­di­la­ca raz­li­či­tih or­ga­ni­za­ci­ja i dru­štve­nih po­kre­ta. Vi­di­mo je ka­ko
ugo­va­ra no­ve pro­jek­te – pred­sta­ve; su­štin­ski, ovo po­zo­ri­šte je deo jed­nog
mi­ljea, jed­ne za­jed­ni­ce ko­ja je pre sve­ga uje­di­nje­na ide­jom dru­štve­ne pro­
me­ne i ade­kvat­nom, ak­ti­vi­stič­kom este­ti­kom.
Na pro­gra­mu su za­tim go­sti – gim­na­zi­jal­ci ko­ji iz­vo­de pred­sta­vu ra­
đe­nu za tak­mi­če­nje ško­la u dram­skom iz­ra­ža­va­nju (ka­žu mi da je, na­ža­
lost, ama­ter­sko po­zo­ri­šte u sred­njim ško­la­ma mo­ti­vi­sa­no tak­mi­če­njem i
da je na­pra­vlje­no ta­ko da što bo­lje od­go­vo­ri pro­po­zi­ci­ja­ma tak­mi­če­nja, a
ne da od­go­va­ra in­te­re­si­ma po­je­di­ne gru­pe uče­ni­ka, nji­ho­vim sklo­no­sti­
ma i vi­zi­ja­ma). Me­đu­tim, i ova pred­sta­va je pre sve­ga po­li­tič­ka – na­pa­da
i osu­đu­je ka­stin­ski si­stem, ko­ji, upr­kos Usta­vu ko­ji ga­ran­tu­je jed­na­kost
svi­ma, i da­nas pred­sta­vlja ve­li­ku pre­pre­ku in­te­gra­ci­ji in­dij­skog dru­štva.
Na­ziv pred­sta­ve – I ja sam ljud­sko bi­će – uka­zu­je na su­štin­ski pro­blem in­dij­
skog dru­štva: ka­stin­ski si­stem, ko­ji ne­do­dir­lji­ve dr­ži po stra­ni. Pred­sta­va
go­vo­ri o „ne­do­dir­lji­vom” ko­ji že­li u hram, ko­ji tra­ži vo­du, ali svi ti nje­go­vi
mi­ni­mal­ni zah­te­vi bi­va­ju od­bi­je­ni. S dru­ge stra­ne, si­ro­ta de­voj­ka iz ni­že
ka­ste že­li da se za­po­sli. Ka­da je si­lu­ju, ža­li se po­li­ci­ji, ali oni na to ne re­a­gu­
ju. (Uve­če će­mo u in­dij­skim no­vi­na­ma na­ći broj­ne tek­sto­ve o slu­ča­ju mla­

Koledž teatar na pozornici zastrtoj panoima sa likom Safdara Hašmija. Učesnice nose
kurte boje šafrana i narandže, najomiljenijih boja Indije, uz crvene ili zelene šalove.
43 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

de de­voj­ke ko­ja je, zbog sek­su­al­nog uz­ne­mi­ra­va­nja, iz­vr­ši­la sa­mo­u­bi­stvo

još 1992. go­di­ne, a taj slu­čaj je tek sa­da do­speo na sud).
Slu­ša­mo i po­li­tič­ke go­vo­re – po­ku­ša­va­mo da raz­um ­ e­mo da li je hin­
du ili ur­du u pi­ta­nju. Tu je i li­der­ka ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je, ko­ja ne pro­pu­šta
pri­li­ku da po­zdra­vi San­džnu i da ka­že ko­li­ko je ce­ni­la i po­što­va­la umet­nost
nje­ne maj­ke. Me­đu­tim, ona ne go­vo­ri sa sce­ne, iako se po­pe­la i se­de­la na
njoj sa bar de­se­tak „gla­ve­ši­na” u po­lu­kru­gu – ali sa­mo je če­tvo­ro njih pri­
la­zi­lo mi­kro­fo­nu.
De­ca po­sta­ju po­ma­lo ne­str­plji­va, vr­te se i usta­ju, ali tu su re­da­ri,
ak­ti­vi­sti sa za­sta­va­ma na du­gač­kim dr­ška­ma, ko­je sad okre­ću pre­ma ma­
li­ša­ni­ma i bla­go ih spu­šta­ju po­no­vo na pod. Po­ne­ki ma­li­šan sa­mo vra­go­
la­sto pro­me­ni me­sto, pa čim se re­dar okre­ne, po­no­vo usta­je i iz­vo­di ma­lu
pred­sta­vu za svo­je dru­ga­re.
No, go­vo­ri se za­vr­ša­va­ju i sle­de pe­sme i no­va pred­sta­va o rad­ni­ci­ma
ko­ji su, kao štraj­kbre­he­ri, op­ko­lje­ni u fa­bri­ci i ko­ji pro­vo­de dan i noć pri­
ča­ju­ći svo­je „pri­če”. Dža­na Na­tja Manč ne od­u­sta­je od svog po­li­tič­kog ak­
ti­vi­zma i na­ra­ti­va ovog vre­me­na u ko­jem rad­nič­ku so­li­dar­nost po­ni­šta­va
po­tre­ba za pre­ži­vlja­va­njem i op­stan­kom u kon­tek­stu glo­bal­nog, bez­lič­nog
i bez­i­me­nog kor­po­ra­tiv­nog ka­pi­ta­li­zma.

Naš vozač rikše, glave obmotane zbog hladnoće, sa velikim umećem se probija
zagušenim gradskim ulicama
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 44

Već je 17 ča­so­va, ali ni­ko ne na­pu­šta me­sto de­ša­va­nja. U stva­ri, po­

sle po­li­ti­ča­ra ko­ji od­la­ze na­kon go­vo­ra, mi smo sle­de­ći ko­ji od­la­zi­mo. Pu­
bli­ka još uvek mir­no se­di, a mno­gi su tu još od 10 ča­so­va. Ni­smo vi­de­li
ni da se je­de ni da se pi­je, pa smo sa do­sta ne­la­go­de po­je­li svo­je sen­dvi­če.
In­te­re­sant­no je da se ma­lo tap­še na­kon od­gle­da­ne pred­sta­ve, iako se po
re­ak­ci­ja­ma to­kom pred­sta­ve mo­že pret­po­sta­vi­ti da im se ona svi­đa.
Pro­la­zi­mo po­no­vo kroz kvart za­tvo­re­nih fa­bri­ka i nad­gra­đe­nih
ku­će­ra­ka ko­ji sad pred­sta­vlja­ju za­stra­šu­ju­će so­li­te­re po­red ko­jih pro­ti­če
otvo­re­na ka­na­li­za­ci­ja. Cr­ve­ne sin­di­kal­ne za­sta­ve još se vi­jo­re, a uli­ce su
pu­ne kao i kad smo do­la­zi­li. Ber­ber­ni­ce na uli­ci (bo­lje re­če­no ve­li­ka dr­ve­
na sto­li­ca i ma­lo oru­đa), na­rod­ne ku­hi­nje, šnaj­de­ra­ji – sve se de­ša­va tu, na
otvo­re­nom, is­pred zgra­da.
Ve­li­ka je sce­nič­nost grad­skih uli­ca.

Lokalna berbernica
45 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Su­bo­ta, 2. ja­n u­a r 2010.

Ma­la mi do­no­si te­le­fon – sta­ru No­ki­ju sa iz­li­za­nim bro­je­vi­ma, da

bih ima­la svoj „in­dij­ski broj” sa 1.000 ru­pi­ja kre­di­ta (65 ru­pi­ja je 1 evro)
i vo­zač nas, na na­še iz­ne­na­đe­nje, vo­zi sa­da u luk­su­zni deo Del­hi­ja – u se­
di­šte tru­pe Dža­na Na­tja Manč. Adre­sa, na­rav­no, va­ra – tru­pa pri­vre­me­no
ko­ri­sti šu­pu u dvo­ri­štu jed­ne vi­le, kao me­sto za od­la­ga­nje svo­je opre­me i
ar­hi­ve i ubr­za­no tra­ga za lo­ka­ci­jom ko­ja će im omo­gu­ći­ti nor­ma­lan rad.
Sa­sta­nak (ko­ji tra­je tri sa­ta) dr­ži­mo na otvo­re­nom, na 8 ste­pe­ni. Svi cvo­
ko­će­mo. In­dij­ci su gla­ve uvi­li u vu­ne­ne ša­lo­ve, Iv­ko i ja smo po­di­gli ka­pu­
lja­če. Drh­ti­mo, no ni­ko ne od­la­zi. Raz­go­vor je in­te­re­san­tan; po­či­nje od
isto­ri­je Dža­nam te­a­tra – isto­ri­je ko­ja je mo­ti­vi­sa­na po­li­tič­kom bor­bom.
Svi su još tu, ali tu su i mla­de, no­ve čla­ni­ce, glu­mi­ce ko­je u ra­du ovog po­zo­
ri­šta pre­po­zna­ju smi­sao dru­štve­ne bor­be.
Mo­guć­nost za na­la­že­nje no­vog pro­sto­ra vi­de sa­mo u slu­ča­ju da se
do­go­vo­re sa dru­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma – kroz so­li­dar­no i za­jed­nič­ko iz­najm­
lji­va­nje ili ku­po­vi­nu. Ina­če, u Del­hi­ju je kva­drat pre­skup, a oni, kao po­li­tič­
ki an­ga­žo­va­no po­zo­ri­šte, ne mo­gu a i ne že­le da tra­že do­na­ci­je ni od kor­

Razgovor na mrazu – Milena intervjuiše članove Džanama, Komitu Dandu i Ašoka.

Sandžna Kapur u pozadini.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 46

po­ra­ci­ja, ni od dr­ža­ve. Stra­ni do­na­to­ri za njih ni­su za­in­te­re­so­va­ni jer se ne

ba­ve „ino­va­tiv­nim umet­nič­kim prak­sa­ma”, a Dža­nam im se i ne obra­ća,
jer sma­tra da stra­ni do­na­to­ri če­sto osta­ju na po­vr­ši­ni zbi­va­nja i da svo­jom
po­mo­ći ne uti­ču na re­al­ne pro­ble­me i neo­p­hod­ne kul­tur­ne pro­ce­se In­di­je.
Ru­ča­mo u skrom­nom ki­ne­skom re­sto­ra­nu i ra­čun se de­li na rav­ne
ča­sti. Mno­go po­zdra­va i obe­ća­nje da ćemo se vi­deti na se­mi­na­ru u Bom­ba­
ju, na­kon mog obi­la­ska in­dij­skih po­zo­ri­šta.

Na­c i­o­n al­n a aka­de­mi­ja dram­skih umet­no­sti

Kre­će­mo da­lje po pla­nu, no ka­ko ima­mo vre­me­na, a put nas vo­

di po­red Na­ci­o­nal­ne aka­de­mi­je dram­skih umet­no­sti (Na­ti­o­nal School of
Dra­ma, u da­ljem tek­stu NSD), svra­ća­mo da nam San­džna po­ka­že ka­kvim
po­ten­ci­ja­lom (naj­ve­ćim u In­di­ji), ras­po­la­že ova ško­la. To je je­di­na zva­nič­
na tro­go­di­šnja vi­so­ka ško­la za glum­ce i re­di­te­lje, a mi ubr­zo shva­ta­mo da
sti­že­mo u tre­nut­ku pri­pre­me kon­fe­ren­ci­je za štam­pu za pred­sto­je­ći po­zo­
ri­šni fe­sti­val, The Bha­rat Rang Ma­hot­sav (BRM), ko­ji će se odr­ža­ti od 6. do
22. ja­nu­ar­ a.
San­džnu svi po­zna­ju, te bez pro­ble­ma do­bi­ja­mo no­vi­nar­ske pro­mo
kom­ple­te. Aka­de­mi­ja dram­skih umet­no­sti po­kre­nu­la je fe­sti­val sa že­ljom
da do­pri­ne­se raz­vo­ju te­a­tra u ze­mlji, ali je on ipak vre­me­nom, od go­di­šnjeg
na­ci­o­nal­nog, pre­ra­stao u me­đu­na­rod­ni fe­sti­val. Ove go­di­ne po­zva­ne su
pred­sta­ve na broj­nim je­zi­ci­ma In­di­je: ben­gal­skom, hin­di, ur­du, ta­mil, ka­
na­da, pen­džab­skom, na­ga­me­škom, ma­ra­ti, ma­la­ja­lam, asa­me­škom i, na­
rav­no, en­gle­skom, dok su se broj­ne tru­pe de­kla­ri­sa­le kao mul­ti­lin­gval­ne,
što zna­či da će se na sce­ni ču­ti, bez pre­vo­da, vi­še raz­li­či­tih je­zi­ka. San­džna
mi uka­zu­je na dve pred­sta­ve Na­ja po­zo­ri­šta Ha­bi­ba Tan­vi­ra.8 Ha­bib, je­dan
od naj­po­pu­lar­ni­jih dram­skih pi­sa­ca i re­di­te­lja (ur­du/hin­du) pre­mi­nuo je u
ju­nu 2009. go­di­ne, a po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na go­to­vo da ni­je mo­gao da
iz­vo­di pred­sta­ve u gra­do­vi­ma u ko­ji­ma je Ba­ra­ti­ja Dža­na­ta par­ti­ja bi­la na
vla­sti, jer bi ona an­ga­žo­va­la svo­je mi­li­tant­ne gru­pe da uđu u po­zo­ri­šte i po
sva­ku ce­nu spre­če iz­vo­đe­nje pred­sta­ve kao „uvre­dlji­ve za Hin­du­se”. Po­red
Ha­bi­ba i nje­go­vog po­zo­ri­šta ko­je po­ve­za­no sa In­dij­skim te­a­tar­skim fo­ru­
8  Habib Tanvir je sa svojim Naja teatrom gostovao na Bitefu 1983. godine sa predstavom
Čaran.
47 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Centralna zgrada Nacionalne akademije dramskih umetnosti (National School of Drama)

okružena je paviljonima za probe i pozorišnim prostorima namenjenim scenskom javnom
izvođenju

mom, na fe­sti­val­skom pro­gra­mu su od čla­no­va Fo­ru­ma i Vi­kram Ijen­gar

(Kal­ku­ta) i Džej­čan­dran (Ban­ga­lor).
Od­la­zi­mo i u fa­kul­tet­sku knji­ža­ru, gde na­la­zim iz­u­zet­no za­ni­mlji­ve
knji­ge (Za­jed­ni­ca i kul­tu­ra K. Su­ba­ne, osni­va­ča Ni­na­sam po­zo­ri­šta u za­
ba­če­nom se­lu Kar­na­ta­ke) i ča­so­pis The­a­tre In­dia, ko­ji iz­da­je NSD. Pa­žnju
mi po­seb­no pri­vla­či broj 11/2005 po­sve­ćen smi­slu i zna­ča­ju na­ci­o­nal­nog
te­a­tra da­nas, a i ja sam pret­hod­ne go­di­ne o to­me pi­sa­la na zah­tev na­šeg
Na­rod­nog po­zo­ri­šta, te i tu shva­tam ko­li­ko su da­nas pi­ta­nja te­a­tar­skog
in­sti­tu­ci­o­nal­nog raz­vo­ja slič­na u ce­lom sve­tu.
U jed­nom od ho­lo­va ško­le je i stal­na po­stav­ka isto­ri­je Aka­de­mi­je,
da­ta pre­gled­no u če­ti­ri fa­ze: od osni­va­nja 1962. do 1977. (fa­za kon­so­li­da­
ci­je), 1978–1982 (no­vi prav­ci), 1982–1995 (re­struk­tu­ri­sa­nje) i od 1995. do
da­nas (eks­pan­zi­ja: no­ve sce­ne i no­va pu­bli­ka). Di­rek­tor­ka ško­le dr Anu­ra­da
Ka­pur (Anu­rad­ha Ka­pur) ni­je ima­la vre­me­na za su­sret. San­džna mi­sli da
je to zbog stro­ge opo­zi­ci­je In­dij­skog te­a­tar­skog fo­ru­ma mo­no­po­lu ško­le i
nje­nog po­zo­ri­šta, je­di­nog na­ci­o­nal­nog po­zo­ri­šta u In­di­ji. Te kritike, ona je
kao di­rek­tor­ka ško­le (de­kan­ka), ve­o­ma sve­sna.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 48

San­džna sre­će ko­le­gu od ko­je­ga ču­je da je pa­ra­lel­no sa kon­fe­ren­ci­

jom za štam­pu i pred­sta­va u Ta­ma­ša sti­lu, ko­ju iz­vo­de stu­den­ti glu­me i
uspe­va­mo da stig­ne­mo tač­no na vre­me u jed­nu od tri po­zo­ri­šne sa­le Fa­
kul­te­ta. Ta­ma­ša je jed­na od tra­di­ci­o­nal­nih po­pu­lar­nih for­mi ma­ra­ti te­a­tra
(iz dr­ža­ve Ma­ha­ra­štra) i stu­den­ti je uče tek od II fa­ze raz­vo­ja ško­le (pr­
va fa­za je bi­la ve­o­ma in­ter­na­ci­o­nal­na: Ebra­him Al­ka­zi, po­zo­ri­šni re­di­telj i
osni­vač ško­le, na­sto­jao je še­zde­se­tih go­di­na da bu­de pot­pu­no u skla­du sa
onim što se de­ša­va u avan­gard­nim po­zo­ri­šti­ma sve­ta. Na sce­ni Aka­de­mi­je
ta­da su iz­vo­đe­ne Tro­jan­ke, Žan Ži­ro­du, ... To je i vre­me ka­da In­di­ja po­ku­
ša­va da gra­di „na­det­nič­ki” iden­ti­tet za­sno­van na ne­hru­i­zmu, gan­di­zmu,
hin­di kao za­jed­nič­kom je­zi­ku).

Institucionalna kultura sećanja – faza konsolidacije 1962–1977. posvećena je sećanju na

Ebrahima Alkazija, prvog direktora Akademije. U prvom planu je, pored profesorskog rada
(koji je isticao neophodnost razvoja profesionalizma kroz disciplinu, planiranje, sistematično
učenje i istraživanje) i njegov rediteljski, umetnički rad (predstava Trojanke iz 1966. godine).
49 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Tek od Al­ka­zi­je­vog pen­zi­o­ni­sa­nja, a to ko­in­ci­di­ra i sa ra­stom et­nič­

kih na­ci­o­na­li­za­ma pa i hin­du na­ci­o­na­li­zma kao ta­kvog, ško­la uvo­di na­sta­
vu tra­di­ci­o­nal­nih po­zo­ri­šnih for­mi i me­to­da. Na­rav­no, sa­mo onih ko­ji u
In­di­ji ima­ju sta­tus „kla­sič­nih”, da­kle onih ko­je su iz­vo­di­le po­zo­ri­šne tru­pe
ko­je su pri­pa­da­le vi­šim ka­stin­skim slo­je­vi­ma dru­štva: Ka­ta­ka­li, da­ka­ko,
Ba­ra­ta­na­tjam (Bha­ra­ta­natyam) ples, Ta­ma­ša (jed­na od po­pu­lar­ni­jih dram­
sko-mu­zič­kih for­mi). Ali ne Jak­ša­ga­na (Yaks­ha­ga­na), ili Ka­tu (Kat­tu)...
Mi­ni­star­stvo kul­tu­re re­gi­stro­va­lo je oko 150 tra­di­ci­o­nal­nih te­a­tar­
skih for­mi za ko­je tru­pe da­nas mo­gu do­bi­ti sub­ven­ci­je, po­de­lje­nih u dve
gru­pe: kla­sič­ne for­me i fol­klor­ne for­me. Ipak, sa­mo su dve re­gi­stro­va­ne na
UNE­SKO svet­skoj li­sti ne­ma­te­ri­jal­nog na­sle­đa – Ra­mli­la (tra­di­ci­o­nal­no
iz­vo­đe­nje Ra­ma­ja­ne) i Ku­ti­ja­tam (san­skrit­ski te­a­tar iz Ke­ra­le).
Či­ni se da je pred In­dij­ci­ma još mno­go po­sla čak i oko ču­va­nja (mu­
ze­a­li­za­ci­je) tra­di­ci­je, a da ne go­vo­ri­mo o po­tre­bi raz­vo­ja i oču­va­nja ži­vo­ta
tra­di­ci­o­nal­nih for­mi. In­di­ja ima sa­mo pet za­šti­će­nih for­mi ne­ma­te­ri­jal­nog
na­sle­đa, me­đu ko­ji­ma je i fe­sti­val No­vruz ko­ji pri­pa­da za­jed­nič­koj ba­šti­ni
Azi­je. Isto to­li­ko ima i Mon­go­li­ja sa 2 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka (ko­ji, uz to, pri­
pa­da­ju sa­mo jed­noj kul­tu­ri), dok znat­no ma­nja Ko­re­ja ima 8, a Ja­pan čak
16 za­šti­će­nih for­mi ne­ma­te­ri­jal­nog kul­tur­nog na­sle­đa.
Iz­la­ze­ći sa pred­sta­ve či­ta­mo po­ste­re na ogla­snoj ta­bli Akademije –
pa­žnju pri­vla­či: Ži­žek u In­di­ji – se­ri­ja pre­da­va­nja od 24. de­cem­bra do 9.
ja­nu­a­ra.

Pu­đ a Sod – prag­m a­t ič­n a ener­gi­j a

Sti­že­mo kod Pu­đe Sod, mo­je ne­ka­da­šnje „uče­ni­ce”, po­la­zni­ce let­nje

ško­le Cen­tral­no­e­vrop­skog uni­ver­zi­te­ta u Bu­dim­pe­šti („Kul­tur­ne po­li­ti­ke
ze­ma­lja u tran­zi­ci­ji”) – ško­lu smo 2007. go­di­ne vo­di­li Dra­gan Kla­ić i ja.
Upra­vo ovih da­na, Pu­đa po­kre­će sa Ge­te in­sti­tu­tom u Del­hi­ju pro­je­kat
na­sta­ve kul­tur­nog me­nadž­men­ta za ga­le­ri­ste i ku­sto­se, a vo­le­la bi da se
to­me pri­dru­ži i In­dij­ski te­a­tar­ski fo­rum, te da se na­pra­vi za­jed­nič­ki pro­
je­kat. San­džna je opre­zna, cilj mog do­la­ska u In­di­ju upra­vo je­ste po­ku­šaj
pri­pre­me spe­ci­fič­nog in­dij­skog ku­ri­ku­lu­ma, a ne uvo­za evrop­skog ili ame­
rič­kog. Oda­je pri­zna­nje Pu­đi, nje­noj ener­gi­ji i spo­sob­no­sti da jed­nu ta­kvu
ide­ju re­a­li­zu­je kroz svo­ju ne­za­vi­snu, pri­vat­nu or­ga­ni­za­ci­ju (tre­ba ima­ti u
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 50

vi­du da je Pu­đa to­kom pret­hod­nih de­se­tak go­di­na ulo­ži­la mno­go na­po­ra

da se do­dat­no obra­zu­je i usa­vr­ši u obla­sti kul­tur­nog i po­seb­no ga­le­rij­skog
me­nadž­men­ta).
Od­bi­ja­ju­ći da se pri­dru­ži ovom pro­jek­tu San­džna ka­že da će­mo mi
na­sta­vi­ti sa na­šim is­tra­ži­va­njem, a za­tim sa pri­pre­mom ne­za­vi­snog ku­ri­ku­
lu­ma za­sno­va­nog na is­ku­stvi­ma in­dij­skih prak­ti­ča­ra (in­di­ge­no­us ex­pe­ri­en­
ces), kao i mo­jim me­to­do­lo­škim i pe­da­go­škim is­ku­stvi­ma sa ra­znih stra­na
sve­ta – ali pre sve­ga iz ra­da na pa­na­rap­skom pro­jek­tu tre­nin­ga tre­ne­ra kul­
tur­nog me­nadž­men­ta iz ko­ga je ka­sni­je pro­i­za­šao tre­ning za istraživače­
‑eva­lu­a­to­re kul­tur­ne po­li­ti­ke.
Pu­đu ne ču­di spoj ta dva pro­fi­la (me­na­džer­skog i is­tra­ži­vač­ko-po­li­
tič­kog). I ona sa­ma je, na­kon Salc­bur­ške let­nje ško­le kul­tur­nog me­nadž­
men­ta, do­šla u Bu­dim­pe­štu na naš kurs kul­tur­ne po­li­ti­ke, ali se sa­da, u
In­di­ji, opre­de­li­la za jed­no­stav­ni­ju i prag­ma­tič­nu va­ri­jan­tu – obu­ku za teh­
ni­ke me­nadž­men­ta. Me­đu­tim, ka­ko me­nadž­ment umet­no­sti ne po­či­va na
pro­fi­tu i tr­ži­štu već je, za raz­li­ku od po­slov­nog me­nadž­men­ta, u ve­li­koj
me­ri uslo­vljen kul­tur­nom po­li­ti­kom, to se ne mo­že pre­da­va­ti upra­vlja­nje
kul­tur­nom usta­no­vom, pa čak ni ne­za­vi­snom umet­nič­kom or­ga­ni­za­ci­jom,
ako se ne po­zna­je kul­tur­na po­li­ti­ka i kul­tur­ni si­stem ne­ke ze­mlje. Otu­da
ta nu­žnost da se isto­vre­me­no obra­zu­ju i tre­ne­ri i is­tra­ži­va­či, da se pro­du­
ku­je no­vo zna­nje, spe­ci­fič­no za sva­ku ze­mlju, pa i za po­je­di­nu umet­nič­ku
di­sci­pli­nu, te da se tek za­tim ono ko­di­fi­ku­je u for­mi sta­bil­nih ku­ri­ku­lu­ma
i udž­be­ni­ka.

Puđa u svom stanu. Bez obzira na zapadnjački nameštaj, u Indiji se rado sedi na podu
51 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Pu­đa ni­je baš za­do­volj­na San­džni­nom dis­tan­com, ali mo­ra da pri­zna

da u sve­tu vi­zu­el­nih umet­no­sti ona že­li da ra­di is­klju­či­vo „glo­bal­no”, dok
je po­zo­ri­šnim umet­ni­ci­ma pr­vo na pa­me­ti nji­ho­va je­zič­ka po­stoj­bi­na – do­
mo­vi­na – a njih je sa­mo u In­di­ji to­li­ko da se već tur­ne­ja po In­di­ji do­ži­vlja­va
kao iz­la­zak iz sop­stve­nog kon­tek­sta u no­vi svet ko­ji zah­te­va pre­vo­đe­nje i
pri­la­go­đa­va­nje.
To­kom raz­go­vo­ra, sa­svim dis­kret­no i ne­pri­met­no, dva mla­da de­ča­ka
slu­že čaj – mu­ška po­slu­ga je u In­di­ji uobi­ča­je­na. Me­ni se či­ni da su de­ča­ci
su­vi­še mla­di i da bi tre­ba­lo, kao i Pu­đi­ni si­no­vi, da bu­du u ško­li. Ali, u In­di­ji
se još ne ko­men­ta­ri­še de­či­ji rad, a ve­ro­vat­no za ove de­ča­ke ži­vot u Del­hi­ju
pred­sta­vlja bo­lju va­ri­jan­tu od be­de kod ku­će.

Anu­r u­p a Roj – vi­zi­j a i od­go­vor­n ost

Oko 6 uve­če sti­že­mo u si­ro­ma­šno pred­gra­đe Del­hi­ja, či­jim uli­ca­ma

ni naš, sa­svim obi­čan auto, ne mo­že da pro­đe. Na­sta­vlja­mo pe­ške, a u su­
sret nam do­la­zi glu­mac-lut­kar ne­za­vi­snog lut­kar­skog po­zo­ri­šta Kat­ka­ta.
Pe­nje­mo se uskim ste­pe­ni­ca­ma do dru­gog spra­ta pri­vat­ne stam­be­ne ku­će
či­ji ga­zda iz­da­je dve so­be ovom po­zo­ri­štu. Te dve so­be su i ra­di­o­ni­ca i ma­
ga­cin i sce­ne za pro­be. Tu se i ku­va čaj, ka­fa. Ka­žu: „Di­van nam je kom­ši­
luk. Po­što nas če­sto vi­de ka­ko pro­ba­mo na kro­vu, jer nam tre­ba ve­ći pro­
stor, i vi­de da ra­di­mo po ceo dan, obič­no nam ne­ko do­ne­se ru­čak, bri­nu se
da ne osta­ne­mo glad­ni... Oni su nam i pr­va pu­bli­ka – pr­vi se ra­du­ju na­šim
no­vim pred­sta­va­ma”.
Anu­ru­pa Roj, mla­da i ener­gič­na že­na, vo­di ovo po­zo­ri­šte, re­gi­stro­
va­no kao fon­da­ci­ja, po­kre­ću­ći raz­li­či­te pro­jek­te u raz­li­či­tim sre­di­na­ma i sa
raz­li­či­tim gru­pa­ma, is­pi­tu­ju­ći mo­guć­no­sti ko­mu­ni­ka­ci­je kroz me­dij lut­
kar­stva, od­no­sno lut­kar­skog po­zo­ri­šta.
Anu­ru­pa da­je kra­tak pre­gled lut­kar­ske sce­ne u In­di­ji – sa­mo 5 kom­
pa­ni­ja ba­vi se mo­der­nim lut­kar­skim po­zo­ri­štem. Me­đu­tim, tra­di­ci­ja lut­
kar­stva u In­di­ji je ogrom­na. Re­gi­stro­va­no je 17 for­mi tra­di­ci­o­nal­nog lut­
kar­skog po­zo­ri­šta ko­je se još uvek iz­vo­de, te se sto­ga mo­gu sma­tra­ti ži­
vim na­sle­đem, dok ima ukup­no 22 za­be­le­že­ne for­me. Po­red to­ga ima još 5
tra­di­ci­o­nal­nih ob­li­ka po­zo­ri­šta sen­ki ka­rak­te­ri­stič­nih za raz­li­či­te kra­je­ve
In­di­je.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 52

Umeš Kumar, Anurupa Roj i IP Sing (Umesh Kumar, Anurupa Roy and IP Singh).
Uprkos hladnoći u stanu i teškoj situaciji u kojoj se nalazi sama pozorišna trupa,
nakon celog dana rada u jaknama razgovor je pun optimizma i energije.

Ko­li­ko je ra­zno­vr­stan op­seg de­lo­va­nja ove ma­le tru­pe po­ka­zu­je i či­

nje­ni­ca da su ra­di­li pred­sta­ve za žr­tve po­go­đe­ne cu­na­mi­jem u šest pri­
o­bal­nih se­la, za­tim pred­sta­vu u Ka­šmi­ru za oso­be sa post­tra­u­mat­skim
stre­som iz se­la u ko­jem su se uza­jam­no, na jed­noj svad­bi po­u­bi­ja­li od­ra­sli
sta­nov­ni­ci, a pre­ži­ve­la su sa­mo de­ca ko­ja su bi­la is­pod vi­si­ne ra­fal­ne palj­
be sa obe stra­ne, sve do pred­sta­ve ra­đe­ne za Linc – kul­tur­nu pre­sto­ni­cu
Evro­pe 2009. go­di­ne.
Sa­da po na­rudž­bi aero­dro­ma u Del­hi­ju ra­de pred­sta­ve ko­je se ba­ve
sek­su­al­nim uz­ne­mi­ra­va­njem, što je tre­nut­no ak­tu­el­na te­ma me­đu oso­
bljem ve­li­kog bro­ja kom­pa­ni­ja, pa i aero­drom­ske.
U sve­mu što ra­de in­si­sti­ra­ju na kva­li­te­tu i lu­ta­ka i pri­če i iz­vo­đe­nja,
i žao im je što su, u Utar Pra­de­šu, na pri­mer, lo­ši lut­ka­ri do­bi­li po­sao pro­
mo­ci­je opi­sme­nja­va­nja i bor­be pro­tiv ma­la­ri­je. Ima­li su pri­li­ke da ču­ju da
se sta­nov­ni­štvo za­tva­ra u ku­će da ne bi mo­ra­lo da gle­da „vla­di­ne lut­ka­re”. I
ka­sni­je će­mo u In­di­ji ču­ti da mno­gi ne idu na fe­sti­val ka­da ču­ju da ga Vla­da
or­ga­ni­zu­je, jer zna­ju da će on­da pro­gram bi­ti loš! No Go­vern­ment plays, ple­
a­se! Ta­ko da je si­no­nim za loš kva­li­tet po­sta­la upra­vo „dr­žav­na kul­tu­ra”.
53 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Pavan Vagmar i Anand Kumar (Pawan Waghmare and Anand Kumar). Indija je po sebi ceo
kontinent. I članovi trupe dolaze iz njenih najrazličitijih delova, pridružujući se trupi prilikom
njenih gostovanja u unutrašnjosti. Stoga Anurupa sanja o farmi u blizini Delhija na kojoj će
moći sve njih da smesti i na kojoj bi mogli nesmetano da rade.

Od­bi­ja­ju da bu­du tru­pa ko­ja će go­sto­va­ti po za­ba­va­ma i ro­đen­da­ni­

ma, što je naj­če­šći na­čin pre­ži­vlja­va­nja lju­di iz ove branše. Ve­li­ki su po­zna­
va­oci evrop­skih lut­kar­skih do­me­ta, od Šved­ske pre­ko Ru­si­je do Bu­gar­ske
i Hr­vat­ske. Ipak, sa­mi se­be na­zi­va­ju oni­ma ko­ji is­ku­stve­no uče i pred­la­žu
da za In­di­ju raz­vi­ja­mo upra­vo ova­kve for­me uče­nja po­zo­ri­šnog ra­da – bi­
lo stva­ra­lač­kog ili me­na­džer­skog („on the job tra­i­ning”, co­ac­hing, sha­do­
wing, in­tern­ship).
Čla­no­vi su osni­va­či UNI­MA In­di­ja (Union Internationale de la ma-
rionette) ko­ja ima 34 čla­na, ko­ja štam­pa i in­for­ma­tiv­ni bil­ten (new­slet­ter)
i pe­ri­o­dič­ni ma­ga­zin. Po­ne­kad od­la­ze i u Evro­pu. Pitamo ih da li bi bi­li
sprem­ni da ugo­ste sta­ži­ste, ko­li­ko sa­ra­đu­ju sa ško­la­ma ...
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 54

Od­la­zi­mo po­sti­đe­ni jer – ni­ko se ne ža­li i ne vaj­ka. Zna­mo da uslo­vi

za rad i uče­nje ko­ji po­sto­je u Sr­bi­ji ni­su sjaj­ni, ali oni u od­no­su na ovo de­
lu­ju za­stra­šu­ju­će so­lid­no i bo­ga­to. Po­no­vo se se­ćam ru­ske gru­pe De­re­vo
ko­ja je ne­ka­da uči­la Bu­to ples na osno­vu dve fo­to­gra­fi­je. Bo­gat­stvo uslo­va
ne zna­či po se­bi da će sti­mu­li­sa­ti ra­do­zna­lost i kre­a­tiv­ne prak­se. Ono če­
sto vo­di po­vr­šno­sti, gla­mu­ru i bes­ko­nač­no do­broj teh­nič­koj pre­zen­ta­ci­ji u
ko­joj se če­sto sve is­cr­plju­je.

Sve in­d ij­s ke kul­t ur­n e kon­t ro­ver­ze

Ne­de­lja, 3. ja­nu­ar 2010. Del­h i

„U Del­hi vi­še ne svra­ća­ju pti­ce se­li­ce”. Ili bar ne u to­li­kom bro­ju kao
ne­ka­da – sa­da ih je 50% ma­nje, upr­kos stal­nom po­ve­ća­nju ze­le­nih po­vr­ši­
na u glav­nom gra­du. Oko 15 vr­sta pti­ca na svom stal­nom pu­tu od Si­bi­ra i
se­ver­ne Azi­je ima­lo je svo­ju sta­ni­cu u Del­hi­ju. No­vi­nar da­je pre­ci­zne de­ta­
lje i o ko­jim vr­sta­ma pti­ca je reč i gde su ta pri­vre­me­na sta­ni­šta u Del­hi­ju
na ko­ja su do sa­da sle­ta­le i ko­ji su raz­lo­zi da vi­še ne sle­ću. Ve­li­ki broj pti­ca
sle­tao je na je­ze­ro Ba­la­sva (Bha­la­swa) u se­ver­nom Del­hi­ju, ali odne­dav­no
je ta­mo ve­slač­ki klub i pti­ce su pre­sta­le da do­la­ze.
Bra­ne na­pra­vlje­ne u se­ver­nom i ju­žnom De­hi­ju: Va­zi­ra­bad i Okla
(Wa­zi­ra­bad i Ok­hla), po­to­pi­le su ma­la pri­rod­na ostrv­ca u vo­di, pa su ča­plje
i dru­ge pti­ce „še­ta­či­ce” iz­gu­bi­le svo­je pri­rod­no sta­ni­šte. Ostrv­ca su bi­la le­
glo za ove pti­ce. U is­toč­ni Del­hi na je­ze­ro San­džaj pti­ce ta­ko­đe ni­su sle­te­le
zbog in­ten­ziv­nih gra­đe­vin­skih ra­do­va u oko­li­ni. Če­ti­ri su glav­ne pri­rod­ne
lo­ka­ci­je za­šti­će­nog bi­o­di­ver­zi­te­ta u Del­hi­ju: Okla sve­ti­li­šte pti­ca, oba­le re­
ke Ja­mu­ne od Va­zi­ra­ba­da do DND auto­pu­ta, Nadža­gar prelivno jezero i
Ja­mu­na park. Ipak, od­lu­ču­je­mo da ne ide­mo u pri­ro­du već da upo­zna­je­mo
sta­ri Del­hi – Cr­ve­nu tvr­đa­vu, dža­mi­ju...
Uzi­ma­mo tak­si, a za­tim nas tak­si­sta, ko­ji ne mo­že autom da vo­zi
po sta­rom gra­du, „pre­da­je” sta­rom vo­za­ču rik­še na je­dan sat. Ku­pu­je­mo
su­ve­ni­re sa pu­nom sve­šću da ih pre­pla­ću­je­mo, u na­di da će bar deo nov­ca
do­bi­ti i vo­zač rik­še ko­ji nas je do­veo do te luk­su­zne rad­nje u sta­rom gra­du.
Po po­vrat­ku, tak­si­sta je na svom me­stu i na­sta­vlja­mo raz­gle­da­nje gra­da.
55 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

„Pri­je­stol­ni­ca na­še ve­li­čan­stve­ne na­ci­je. Grad u ko­me se na­la­ze

par­la­ment, pred­sjed­nik, svi mi­ni­stri i pre­mi­jer. Po­nos na­šeg ur­
ba­nog pla­ni­ra­nja. Pri­mjer za Re­pu­bli­ku.
Ta­ko ga oni zo­vu.
Do­pu­sti­te vo­za­ču da Vam ka­že isti­nu, g. Ji­a­bao. A isti­na je da je
Del­hi mje­sto bez re­da, ra­zu­ma, nor­me i ri­me.”9

Obi­la­zak za­vr­ša­va­mo u Na­ci­o­nal­nom mu­ze­ju – od sve­ga iz­lo­že­nog,

naj­vi­še su nas im­pre­si­o­ni­ra­le mi­ni­ja­tu­re iz do­ba mo­gul­skih vla­da­ra i ple­sa­
či­ca, skulp­tu­ra Ha­ra­pan kul­tu­re, napravljene dva mi­le­ni­ju­ma pre Hri­sta.
Ar­he­o­lo­ški mu­ze­ji i na­la­zi­šta (Ar­che­o­lo­gi­cal Sur­vey of In­dia) ima­ju
ula­zni­ce na ko­ji­ma su is­pi­sa­ni svi slo­ga­ni tu­ri­stič­ko-kul­tur­ne ili „di­plo­
mat­ske” pro­mo­ci­je In­di­je: Pri­de of In­dia, In­cre­di­ble In­dia...
Uve­če, ču­la umor­nih od bu­ke, mi­ri­sa i in­ten­ziv­nih vi­zu­el­nih sen­za­
ci­ja gra­da, opet či­ta­mo no­vi­ne – Ti­mes of In­dia – u ko­ji­ma, na na­še iz­ne­na­
đe­nje, do­mi­ni­ra na­slov: Vo­li­mo Pa­ki­stan... Po­kre­nu­ta je me­dij­ska kam­pa­

Jedan od postera za In­dij­sko-pa­ki­stan­ski mi­rov­ni pro­je­kat „Nada za mir” (Aman ki as­ha)

9  Adi­ga, Ara­vind – Bi­je­li ti­gar, Buybo­ok, Sa­ra­je­vo, 2009, str. 106.

Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 56

nja: In­dij­sko-pa­ki­stan­ski mi­rov­ni pro­je­kat (Aman ki as­ha) – „pr­vi ko­rak”!

„Te­ror, mr­žnja i fa­na­ti­zam ne­ka­ko su kom­for­no sme­šte­ni u na­šim mi­sli­ma
ka­da raz­mi­šlja­mo o dru­goj stra­ni gra­ni­ce. (...) I pi­ta­nje je: ima li bi­lo ka­kve
šan­se da još mo­že­mo jed­ni dru­gi­ma sti­snu­ti ru­ku, ne u be­su, već u znak
po­zdra­va? (...) U na­di da će re­či: Pa­ki­stan, In­di­ja i Lju­bav bi­ti mo­gu­će u is­
toj re­če­ni­ci!”
Da, ma­lo pa­te­tič­no, ali va­žno! Mr­žnja pre­ma Pa­ki­sta­nu već se pre­
o­bli­ko­va­la u mr­žnju pre­ma do­ma­ćim mu­sli­ma­ni­ma. Se­ća­mo se ka­ko smo
pro­šle go­di­ne na pu­to­va­nju po Kar­na­taki, po hra­mo­vi­ma ko­ji su pod za­
šti­tom UNE­SKO-a, iz jed­nog u dru­gi slu­ša­li istu pri­ču. „A on­da su Mo­gu­
li osvo­ji­li na­šu ze­mlju i ne­ki zli lju­di, ve­ro­vat­no mu­sli­ma­ni, na­mer­no su
uni­šta­va­li na­še hra­mo­ve!” Da, ve­li­ki broj mu­sli­man­ske si­ro­ti­nje na­se­lio je
hra­mo­ve i u nji­ma ži­veo, ure­zi­vao ta­bli­ce za dru­štve­ne igre ili pra­vio ma­la
og­nji­šta – ipak, taj po­ku­šaj da pro­me­ne svo­ju ka­stu pre­u­zi­ma­njem dru­ge
ve­re ni­je im se u pot­pu­no­sti ostva­rio – i da­nas su mu­sli­ma­ni naj­si­ro­ma­šni­
ji i naj­ne­pi­sme­ni­ji deo in­dij­skog sta­nov­ni­štva.
Ovaj pro­gram će ob­u­hva­ti­ti pre­ko­gra­nič­ne kul­tur­ne in­ter­ak­ci­je, po­
slov­ne se­mi­na­re, mu­zič­ke i knji­žev­ne fe­sti­va­le i su­sre­te gra­đa­na. Aman ki
as­ha ob­ja­vlju­je i po­dat­ke iz is­tra­ži­va­nja ko­je su spro­ve­li u 6 in­dij­skih i 8 pa­
ki­stan­skih gra­do­va i čak 36 se­la. Dve tre­ći­ne In­di­ja­ca i čak tri če­tvr­ti­ne Pa­
ki­sta­na­ca že­le mir­ne i pri­ja­telj­ske me­đu­sob­ne od­no­se. I jed­ni i dru­gi oce­
nju­ju da su me­đu­ljud­ski od­no­si mno­go bo­lji od od­no­sa me­đu dr­ža­vama.
No glav­na te­ma u svim no­vi­na­ma In­di­je je­su ce­le­bri­ti­es. Ali, ne po­
zo­ri­šni umet­ni­ci, pa čak ma­nje i spor­ti­sti, već film­ske bo­li­vud­ske zve­zde,
ali i zve­zde te­lu­ga i ka­na­da fil­mo­va. Je­di­ne kri­ti­ke je­su kri­ti­ke no­vih bo­li­
vud­skih pre­mi­je­ra – sve osta­le umet­no­sti, pa i po­zo­ri­šna, do­bi­ja­ju u naj­
bo­ljem slu­ča­ju prostor za kratku in­for­ma­ci­ju. Nju no­vi­ne pre­u­zmu iz pres
ma­te­ri­ja­la, ta­ko da je ona vi­še na­me­nje­na ši­ro­koj pu­bli­ci koju upo­zna­je sa
te­mom, da­kle ne­ma kri­tič­ke va­lo­ri­za­ci­je ni re­di­telj­skog po­stup­ka, ni glu­
mač­kih do­stig­nu­ća.
No, iz jed­ne od film­skih kri­ti­ka, od iz­ne­na­đe­nog kri­ti­ča­ra ko­ji ne
mo­že da raz­um ­ e da re­di­telj ni­je po­što­vao žan­rov­ski „re­cept”, do­bi­ja­mo i
uputstvo za „dobar” lju­bav­ni film: di­na­mi­čan na­ra­tiv (fast-pa­ced), mno­go
hu­mo­ra i „ma­gič­na mu­zi­ka”. Da­lje, kri­ti­čar ka­že: „Re­di­telj Ken Goš, iako
se pro­sla­vio re­ži­jom mu­zič­kih vi­deo-spo­to­va, svo­ju glu­mač­ku zve­zdu Ša­
hi­da Ka­pu­ra sta­vlja u sce­na­rio ko­ji mu ne pruža ni­ka­kav iza­zov: put pre­ma
sla­vi, ko­jim on u ovom filmu tre­ba da ide, jed­no­sta­van je i ne pruža ni­ka­
kvu mo­guć­nost za na­pe­tost i uz­bu­đe­nja, hu­mo­ra je sa­svim ma­lo, lju­bav­ne
sce­ne ne omo­gućuju em­pa­ti­ju i, na kra­ju, ka­da par kre­ne na ple­sni po­di­
57 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

jum (što je oba­ve­zni deo bo­li­vud­skih fil­mo­va, m.p.) mu­zi­ka je toliko lo­ša
da te sce­ne ta­ko­đe ne mo­gu da oži­ve pu­bli­ku.” Ukrat­ko, kri­ti­čar je opi­sao
šta je tre­ba­lo i mo­gao da bu­de re­di­telj­ski za­da­tak ali mla­di Ša­hid Ka­pur će
si­gur­no na­sta­vi­ti svoj put pre­ma film­skoj sla­vi u In­di­ji.
Ka­pur je, ina­če, pre­zi­me ko­je se u in­dij­skom umet­nič­kom sve­tu ja­
vlja uče­sta­lo u dve for­me: Ka­pur i Ka­po­or, ali je u Bo­li­vu­du još če­šće pre­zi­
me Kan (Khan) – Šah Ruk Kan (Shah Rukh Khan) je je­dan od naj­po­pu­lar­
ni­jih glu­ma­ca – a ne­što ma­nje ima i Ka­na (Khan­na)...
Po­red Bo­li­vu­da, po­sto­ji i hin­di film i „ide­a­li­zam, hu­ma­ni­zam i bri­
ga za isti­nu” po­sta­ju po­no­vo nje­gov deo. Svu­da se re­kla­mi­ra nje­gov no­
vi „pro­iz­vod” – Tri idi­o­ta, te je­dan dru­gi kri­ti­čar, u dru­gim (na­ci­o­nal­nim)
no­vi­na­ma, do­du­še u ne­delj­nom kul­tur­nom do­dat­ku, ob­ja­šnja­va da se taj
po­vra­tak re­al­nim lju­di­ma naj­bo­lje mo­že vi­de­ti upra­vo u ovom hit fil­mu,
ko­ji u ra­spo­nu od 10 go­di­na opi­su­je sud­bi­nu tri ne­ka­da­šnja stu­den­ta in­
že­njer­skog ko­le­dža. Ovaj film do­no­si pu­bli­ci „uni­ver­zal­ne ži­vot­ne lek­ci­
je”: da li pli­va­ti pro­tiv stru­je, da li ima­ti hra­brost i sle­di­ti sop­stve­no sr­ce,
su­prot­sta­vi­ti se ro­di­te­lji­ma, na­pra­vi­ti raz­li­ku iz­me­đu uče­nja i uspe­ha na
is­pi­ti­ma, po­ka­za­ti (ne)va­žnost nov­ca? Ovo je „ori­gi­na­lan i re­flek­si­van a
ne di­dak­ti­čan film, za­ba­van a ne vul­ga­ran, sub­ver­zi­van, ali ne i ci­ni­čan”
(Harsh Man­der). Ne­ka­da dav­no i je­dan dru­gi in­dij­ski film ba­vio se in­že­
nje­ri­ma (ključ­na pro­fe­si­ja ko­ja je še­zde­se­tih go­di­na XX ve­ka osi­gu­ra­va­
la bu­duć­nost) i nji­ho­vim sud­bi­na­ma: u fil­mu Satyakam. Re­di­telj Hri­ši­keš
Mu­ker­dži (Hris­hi­kesh Muk­her­jee) je, ma­lo ni­jan­si­ra­ni­je i sa vi­še mo­ral­nih
di­le­ma i raz­mi­šlja­nja, vi­deo stva­ri iz ma­lo dru­ga­či­je per­spek­ti­ve (po­šte­nog
vla­dinog in­že­njera, su­štin­ski upro­pa­šta­va sopstvena ri­gid­nost, baš kao i
nje­go­vu po­ro­di­cu). U da­na­šnjem fil­mu po­šte­ni osni­va svo­ju kom­pa­ni­ju, a
ko­rum­pi­ra­ni šef u me­đu­vre­me­nu pro­pa­da. Ovo kri­ti­čar na­zi­va „uli­va­njem
op­ti­mi­zma i ose­ća­nja to­pli­ne oko sr­ca” jer prav­da po­be­đu­je.
Dru­gi zna­ča­jan film ove se­zo­ne je Bal­ki­jev Paa – film o in­klu­ziv­no­sti,
o de­ča­ku ko­ga pri­hva­ta­ju upr­kos brojnim raz­li­ka­ma (od od­ra­sta­nja bez oca
do fi­zič­kog hen­di­ke­pa).
Za­ne­ma­re­ni film po mi­šlje­nju ovog kri­ti­ča­ra je Ber­be­rin Bil­loo (re­ži­
ja Pri­a­dar­šan – Pryadar­shan) u ko­me lo­kal­ni ber­be­rin lu­zer na­glo po­sta­je
sla­van ka­da se se­lom pro­ši­ri pri­ča da je on pri­ja­telj iz de­tinj­stva bo­li­vud­
ske su­per zve­zde Šah Ruk Ka­na (ko­ji ov­de igra samog se­be, dok ber­be­ri­na,
koga sla­va ne po­me­ra jer zna da će bi­ti krat­kog ve­ka, glu­mi Ir­fan Kan).
Naj­bo­lji film iz pro­šlo­go­di­šnje pro­duk­ci­je pro­šao je, kao što se i mo­
že oče­ki­va­ti, re­la­tiv­no ne­za­pa­že­no u ze­mlji u ko­joj me­di­ji po­pu­la­ri­šu slav­
ne, a ne eva­lu­i­ra­ju kva­li­tet i umet­nič­ke re­zul­ta­te. Glu­mi­ca, ak­ti­vist­ki­nja i
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 58

re­di­telj­ka Nan­di­ta Das re­a­li­zo­va­la je Raz­dva­ja­nje (Fi­ra­aq), film o na­sil­nim

do­ga­đa­ji­ma u Gu­dža­ra­tu, od­no­sno o jed­nom da­nu tri go­di­ne nakon tog
događaja, pri­ka­za­nom kroz pet me­đu­sob­no is­pre­ple­te­nih pri­ča. Po­sle re­
mek-de­la M.S. Sathyua Garm Ha­wa, ovo je naj­bo­lje film­sko ostva­re­nje ko­
je se ba­vi na­si­ljem u in­dij­skim za­jed­ni­ca­ma. Go­vo­ri o be­su, osve­ti, mr­žnji,
iz­da­ji, po­ra­zu, ali i o onom du­bo­ko ljud­skom ko­je uspe­va da op­sta­ne upr­
kos sve­mu to­me. Upr­kos bo­lu pre­ži­ve­lih, po­sto­ji i na­da i vera u na­stavak
ži­vo­ta u za­jed­ni­ci.
Kre­će­mo na aero­drom – ide­mo za Če­na­ji, na is­toč­nu oba­lu in­dij­skog
pot­kon­ti­nen­ta. Na aero­dro­mu neo­pi­si­va gu­žva. Ma­gla ko­ja prethodnog
dana ni­je do­zvo­li­la po­la­zak avi­o­ni­ma uči­ni­la je da se da­nas na aero­dro­mu
sret­nu put­ni­ci ko­ji vi­še ne­će mo­ći da na­đu me­sta, ko­ji su ner­vo­zni ili očaj­
ni. Slu­žbe­ni­ci se ne sna­la­ze, iz­gu­blje­no sto­je, što još vi­še ner­vi­ra sve nas
ko­ji če­ka­mo u re­du i za či­je avi­o­ne mo­žda ima, a mo­žda i ne­ma me­sta.
Po­sle mno­go mo­jih intervencija – jer ni­je­dan slu­žbe­nik ni­šta ne ra­di,
već zbu­nje­no po­sma­tra­ju sva­đu i put­ni­ke ko­ji pro­te­stvu­ju – je­dan od njih

Autobusi, kombi vozila, automobili, tuk-tukovi i rikše. Svi oni, kao i prodavci voća na pokretnim
tezgama, nalaze svoje mesto na ulicama Delhija.
59 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

ipak uzi­ma na­še pa­so­še i iz­da­je nam bor­ding kar­te za Če­na­ji. No, upra­vo
ta­da se na mo­ni­to­ru po­ja­vlju­je vest da je let odložen za još dva sa­ta. Dva
sa­ta vre­me­na za či­ta­nje ili šo­ping? Ka­ko je ovo do­ma­ći ter­mi­nal, sve je jef­
ti­no i sim­pa­tič­no or­ga­ni­zo­va­no – ni­su u pi­ta­nju ste­re­o­tip­ni dju­ti fri šo­po­
vi, već ma­le rad­nji­ce raz­li­či­tog ti­pa, sa pred­me­ti­ma od ko­že, plat­na, svi­le,
san­da­lo­vi­ne. Ipak, ku­po­vi­nu oba­vlja­mo br­zo po­ku­ša­va­ju­ći da ni­ko­ga ne
za­bo­ra­vi­mo i još ima­mo vre­me­na da po­gle­da­mo ne­ke od pu­bli­ka­ci­ja ko­je
nam je San­džna da­la.
Po­mi­sli­la sam da u ovom ha­o­su ne­će­mo mo­ći da či­ta­mo, pa od­lu­čih
da sa­mo po­gle­dam di­zajn po­zo­ri­šnih ka­len­da­ra i tzv. ro­kov­ni­ka ko­je sva­ke
go­di­ne Pritvi teatar iz­da­je u sla­vu ne­ko­ga dru­gog po­zo­ri­šnog umet­ni­ka.
Me­đu­tim, i ka­len­da­ri i ro­kov­ni­ci su mno­go vi­še od to­ga – to su uz­bu­dlji­vi
ko­la­ži tek­sto­va i fo­to­gra­fi­ja ko­ji ne sa­mo da nas upo­zna­ju sa ži­vo­tom Pri­
tvi­radž Ka­pu­ra ili Ha­bi­ba Tan­vi­ra, već i sa nji­ho­vim mi­sli­ma, de­li­ma, otva­
ra­ju­ći put za spo­zna­va­nje po­zo­ri­šnih pro­ce­sa u vre­me­nu u ko­ji­ma su se de­
ša­va­li – u nji­ho­vom kon­tek­stu. Vo­le­la bih da i mi ima­mo ta­kve ka­len­da­re
i ro­kov­ni­ke – FIA ka­len­dar je bio umet­nič­ki pro­je­kat ko­ji se „osla­njao” na
umet­nost fo­to­gra­fi­je, Mi­ni­star­stvo kul­tu­re je jed­nom iz­da­lo film­ski (če­tr­
na­e­sto­me­seč­ni) ka­len­dar, ali ne znam ni je­dan ko­ji je bio po­sve­ćen sve­tu
po­zo­ri­šta, a da je isto­vre­me­no pred­sta­vljao i is­tra­ži­va­nje, a ne sa­mo re­pre­
zen­ta­ci­ju.
Či­ta­mo i u avi­o­nu. Ne­ke za me­ne no­ve re­či po­put: uhva­ćen red han­
ded, ili estran­ge­ment,10 če­sto se po­na­vlja­ju. In­dij­ski en­gle­ski je ipak spe­ci­fi­
čan pre sve­ga u iz­go­vo­ru i tre­ba nam vre­me­na da se na­vik­ne­mo – ali evo,
da­nas, tre­ćeg da­na, sve već ide sa­svim la­ko.

10  Red-han­ded, uhva­ćen in fla­gran­ti; estran­ge­ment – čud­no, da­le­ko, stra­no – ali u In­di­ji pre
sve­ga zna­či po­li­tič­ko raz­dva­ja­nje, me­đu­sob­no uda­lja­va­nje, otu­đe­nje...
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 60

Li­l a Sam­s on – oso­b a kon­sen­zu­sa i kon­ti­nu­i ­te­ta

Po­ne­de­ljak, 4. ja­nu­a r

Če­naj, ne­ka­da­šnji Ma­dras. Usta­je­mo ra­no, jer je ov­de pra­vo le­to. Bri­
tan­ci su u bli­zi­ni se­la Ma­dra­spa­ti­nam po­di­gli 1640. go­di­ne tvr­đa­vu Sent
Džordž, a sa nje­ne ju­žne stra­ne Ta­mil­ci su iz­gra­di­li na­se­lje Če­na­pa­tnam.
Ova dva na­se­lja se uje­di­nju­ju u XVII ve­ku i En­gle­zi grad na­zi­va­ju Ma­dras, a
lo­kal­no sta­nov­ni­štvo je vi­še vo­le­lo da ga zo­ve Če­naj, pa se u sklo­pu po­li­ti­
ke „vra­ća­nja ime­na” 1996. go­di­ne i ovaj grad vra­tio „iz­vor­nom” ime­nu. To
je pre­lep post­ko­lo­ni­jal­ni grad pre­pun par­ko­va, dr­vo­re­da, spo­me­ni­ka, kao i
gra­đe­vi­na ko­je sim­bo­li­zu­ju dr­žav­nost (Pa­la­ta prav­de, uni­ver­zi­tet, cen­tral­
na že­le­znič­ka sta­ni­ca) jer je Če­na­ji glav­ni grad dr­ža­ve Ta­mil Na­du.

Engleska arhitektura iz kolonijalnih vremena u kontrapunktu je sa tipičnim uličnim indijskim

gužvama, ali i mirom koji nameću okean, redovi palmi i drugog zimzelenog drveća; mirom koji
podseća na Mediteran
61 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Čišćenje kampusa i spomenika Rukmini Devi Arundale ispred ulaza u

Kutampalams pozorišnu salu

Pra­vin, po­zo­ri­šni i li­kov­ni umet­nik, di­rek­tor kom­pa­ni­je Lan­ter­

na ma­gi­ka, do­la­zi po nas u ho­tel. Ide­mo u Ka­lak­še­tru, pred­gra­đe Če­na­
jia. Ta­mo nas če­ka Li­la Sam­son, di­rek­tor­ka ple­sne ško­le. Pro­la­zi­mo po­red
ogrom­nog ima­nja Me­đu­na­rod­nog te­o­zof­skog dru­štva. Pri­se­ćam se ono­ga
što sam či­ta­la i slu­ša­la o nji­ma. „Helena Bla­vac­ka, Ma­dam Bla­vac­ka”, od­
zva­nja nje­no ime u mo­joj gla­vi, a da ne mo­gu tač­no ni da se se­tim prin­ci­pa
i pra­vi­la te­o­zo­fi­je. Kao kroz ma­glu mi pro­la­ze re­či Ha­ral­da Ze­ma­na, ko­je
je iz­go­va­rao dok je nas (pro­fe­so­re i sta­ži­ste Evrop­ske di­plo­me pro­jekt­nog
me­nadž­men­ta) u zi­mu 1996. vo­dio kroz svoj mu­zej na br­du Mon­te Ve­ri­ta
o to­me ko­li­ko su te­o­zo­fi vo­le­li da do­la­ze tu, go­to­vo ko­li­ko i u svo­je se­di­šte
– Ma­dras. No Pra­vin, kao i ve­ći­na Ma­dra­ša­na (oni če­sto, kao i sta­nov­ni­ci
Mum­ba­i­ja o se­bi go­vo­re upo­tre­blja­va­ju­ći sta­re na­zi­ve gra­do­va) sve zna o
te­o­zof­skom po­kre­tu, jer ne sa­mo što im je tu svet­ski cen­tar, već je pod nji­
ho­vom kon­tro­lom ve­li­ki deo te­ri­to­ri­je gra­da (nji­ho­va ima­nja su do­stup­na
pu­bli­ci, ali sa­mo u od­re­đe­no do­ba da­na). Tu je i vek sta­ra bi­bli­o­te­ka ko­ja
ču­va ru­ko­pi­se na pal­mi­nom li­šću i ko­ja je otvo­re­na za na­uč­nu jav­nost.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 62

Meni sme­ta­ju zi­do­vi ko­ji op­ko­lja­va­ju to teozofsko ima­nje – ne raz­u­mem

po­tre­bu da se do­đe u In­di­ju, a on­da zi­do­vi­ma odva­ja od ta­mo­šnjeg dru­
štva, ali to ne ko­men­ta­ri­šem sa Pra­vi­nom.
Sti­že­mo u dru­gi, ma­lim ogra­di­ca­ma iz­dvo­jen park – Ka­lak­še­tra (na­
ziv do­slov­no zna­či „sve­to me­sto – hram umet­no­sti”). Da­nas je to dr­žav­na
obra­zov­na usta­no­va za ples i mu­zi­ku, na­sta­la od ško­le ko­ju je tri­de­se­tih
go­di­na XX ve­ka osno­va­la Ruk­mi­ni De­vi Arun­da­le sa ci­ljem da re­vi­ta­li­zu­je
Ba­ra­ta­na­tjam (kla­sič­ni in­dij­ski ples). Ško­la Ruk­mi­ni De­vi bi­la je i sim­bol
bor­be In­di­je za ne­za­vi­snost, za ho­me ru­le, bor­be u ko­joj je bi­lo neo­p­hod­no
ostva­ri­ti ne sa­mo po­li­tič­ke ci­lje­ve, već i oži­ve­ti tra­di­ci­ju i uči­ni­ti je de­lat­
nom u sa­vre­me­no­sti. Ško­la je vre­me­nom do­bi­la ta­kav zna­čaj da je po­sle
smr­ti Ruk­mi­ni De­vi dr­ža­va od­lu­či­la da pre­u­zme bri­gu o in­sti­tu­ci­ji i po­dig­
ne joj spo­me­nik ko­ji je ot­krio ta­da­šnji pred­sed­nik dr­ža­ve.
Sam kom­pleks ob­u­hva­ta tri scenska pro­sto­ra za iz­vo­đe­nje pred­sta­
va: po­zo­ri­šnu zgra­du u sti­lu Kut­tam­pa­lams, po­zo­ri­šta u Ke­ra­li, vr­lo spe­ci­
fič­nog iz­gle­da sa ob­lim po­vr­ši­na­ma; za­tim nat­kri­ve­ni po­zo­ri­šni pro­stor sa
odvo­je­nom sce­nom i gle­da­li­štem i sa­svim otvo­re­ni po­zo­ri­šni pro­stor is­pod
dr­ve­ta ba­nja­na, ko­ji će upra­vo ovih da­na bi­ti is­ko­ri­šćen za va­šar auten­tič­

Negovanje zelenila na kampusu ispred Kutampalams sale

63 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

nog za­nat­stva iz ce­le In­di­je. Me­đu­tim, tu je i ve­li­ki broj ma­lih zgra­da u

ko­ji­ma su uči­o­ni­ce i sa­le za pro­be. U sva­koj gru­pe de­vo­ja­ka i mla­di­ća sa
mu­zi­ča­ri­ma i uči­te­lji­ma ve­žba­ju tra­di­ci­o­nal­ne po­kre­te ili pe­sme.
Li­la Sam­son je oči­to oso­ba kon­sen­zu­sa i kon­ti­nu­i­te­ta, ne­sprem­na
da me­nja mno­go sa­mu ško­lu, ali po­li­ti­kom sa­rad­nje i pot­pu­ne otvo­re­no­
sti za dru­ge iz­vo­đač­ke tru­pe ona je stvo­ri­la re­pu­ta­ci­ju in­sti­tu­ci­je na ko­ju
mo­gu da ra­ču­na­ju sve ne­za­vi­sne po­zo­ri­šne ini­ci­ja­ti­ve. Vi­di­mo da su tu na­
stu­pa­li mno­gi čla­no­vi In­dij­skog te­a­tar­skog fo­ru­ma po ve­o­ma po­volj­nim
uslo­vi­ma – od Pra­vi­na do Kataikutu po­zo­ri­šta iz Kan­či­pu­ra­ma.
Vra­ća­mo se u ho­tel po Iv­ka. Pra­vin po­ku­ša­va da ob­ja­sni za­što je za­
tvo­rio svo­je, ve­o­ma uspe­šno po­zo­ri­šte – Lan­ter­nu ma­gi­ku. Pa, to po­zo­ri­
šte mu je bi­lo ula­zni­ca za In­dij­ski te­a­tar­ski fo­rum! On je i re­di­telj i glu­mac
i pro­du­cent, vo­dio je svo­ju tru­pu po se­li­ma Ta­mil Na­dua, 20 go­di­na se
bo­rio za us­po­sta­vlja­nje po­zo­ri­šne sce­ne na ta­mil­skom je­zi­ku. Či­ni se da
je uza­lud! Ob­ja­šnja­va nam ka­ko je ne­mo­gu­će do­bi­ti sred­stva za po­zo­ri­šni
umet­nič­ki, is­tra­ži­vač­ki pro­je­kat, da je čak ne­mo­gu­će do­bi­ti i sa­lu za pro­be.
Sve mo­ra da se pla­ti. Čak i da svi ra­de me­se­ci­ma bes­plat­no i na kra­ju da
za­lo­že sve što ima­ju da bi re­a­li­zo­va­li pro­je­kat, ja­vlja se dru­gi pro­blem: gde

Učionice na kampusu Kalakšetre

Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 64

Natkriveni auditorijum i scena

ga iz­vo­di­ti. Jer, i tu mo­ra sve una­pred da se pla­ti: po­zo­ri­šna dvo­ra­na, mar­

ke­ting, ... „Mi u Če­na­ju ne­ma­mo ni Pri­tvi ni Ran­ga Šan­ka­ru; sa­mo pri­vat­
ne audi­to­ri­ju­me. I”, ni­je sa­če­kao mo­je sle­de­će pi­ta­nje, već je od­go­vo­rio na
nje­ga, „po­čeo sam da sli­kam! To je in­di­vi­du­al­na umet­nič­ka for­ma i ma­kar
ne uvo­dim dru­ge lju­de u be­du!”
Nje­gov umet­nič­ki drajv oči­to je ja­či od sve­ga, ali kom­plek­snost po­
zo­ri­šnog po­sla stvar­no zah­te­va ili po­sto­ja­nje me­ce­na, ili jav­nih po­li­ti­ka,
ili ja­kog ko­mer­ci­jal­nog si­ste­ma po­put onog u Bom­ba­ju (do­du­še, u tom ko­
mer­ci­jal­nom si­ste­mu ne­ma baš mno­go me­sta za umet­nost).
Ru­ča­mo u po­lu­pra­znom ho­tel­skom re­sto­ra­nu. Na me­ni­ju su i jag­
nje­ti­na i pi­le­ti­na (ta­da još ni­smo zna­li da nam je to po­sled­nji ne­ve­ge­ta­ri­
jan­ski obrok).
65 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Čan­d ra­l e­ka – mit­ska fi­gu­ra – sim­bol ori­gi­nal­ne kre­a­tiv­no­sti

za­s no­va­n e na tra­d i­c i­j i

„Her en­ti­re re­li­gion was her aest­he­tics.”11

Tog po­po­dne­va smo sti­gli do oke­a­na. Uli­ca Eli­o­to­va pla­ža br. 1.

Kvart Be­sant Na­gar, naj­e­lit­ni­ji deo Če­na­ja, na­zvan po Ani Be­sant, Ir­ki­nji,
te­o­zof­ki­nji, bor­cu za sa­mo­u­pra­vu i žen­ska pra­va.
U pro­stor, ko­ji se ta­ko i zo­ve – Pro­sto­ri (Spa­ces), ula­zi­mo za­jed­no
Iv­ko, Pra­vin i ja. Do­če­ku­ju nas Sa­da­nand Me­non i dve mla­de de­voj­ke, sa­
rad­ni­ce i pri­ja­te­lji­ce. Raz­go­vor zapo­či­nje on – pi­ta­nji­ma o Sr­bi­ji da­nas,
ras­pa­du Ju­go­sla­vi­je. Raz­go­vor tra­je, i da­lje o Sr­bi­ji, a ja ni­ka­ko da shva­tim
za­što ne mo­gu da na­ve­dem raz­go­vor na ono što bi tre­ba­lo da je ključ­no za
mog sa­go­vor­ni­ka – na sam Pro­stor, ko­ji ima funk­ci­ju otvo­re­nog, slo­bod­
nog, kul­tur­nog cen­tra. I što je još va­žni­je – bes­plat­nog! A Sa­da­nan­do­va
pi­ta­nja su vr­lo pre­ci­zna, vi­še ne­go no­vi­nar­ska, ana­li­tič­na, jer Sa­da­nand
Me­non je ka­ri­je­ru po­čeo kao no­vi­nar, ali je da­nas je­dan od naj­u­gled­ni­jih
mi­sli­la­ca, kul­tu­ro­lo­ga i po­li­tič­kih ana­li­ti­ča­ra.

Sadanand Menon i Pravin na kućnoj ljuljašci

11  http://www.re­diff.com/news/2007/jan/03in­ter.htm
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 66

Čandraleka (Chandralekha Prabhudas Patel) rođena je 6. decembra 1928, a umrla

30. decembra 2006. godine. Bila je zvezda indijske plesne scene i dobitnica najviših
priznanja Indijske nacionalne akademije za muziku, ples i dramu.

I upra­vo je ta­ko, kao stu­dent, po­li­tič­ki ak­ti­vi­sta, upo­znao Čan­dra­le­

ku (Chan­dra­lek­ha). Kra­jem še­zde­se­tih, na žur­ci bo­ga­tih na ko­ju su oti­šli
grup­no da tra­že no­vac za od­la­zak na se­lo i po­moć da­li­ti­ma – ne­do­dir­lji­vi­
ma. Dok su dru­gi po­sra­mlje­no ću­ta­li, Čan­dra je stu­den­te od­ve­la na stra­nu
i iz­gr­di­la da se ba­ve ne­čim o če­mu poj­ma ne­ma­ju, da su grad­ska de­ca ko­ja
ne raz­um ­ e­ju se­o­ski ži­vot. Od tog tre­nut­ka, pri­ja­telj­stvo Čan­dre i Sa­da­nan­
da tra­ja­lo je sve do nje­ne smr­ti (30. de­cem­bra 2006). Ka­da je 1975. go­di­
ne pro­gla­še­no van­red­no sta­nje ko­je je su­spen­do­va­lo iz­bo­re i gra­đan­ske
slo­bo­de (tra­ja­lo sko­ro dve go­di­ne) i ka­da je shva­tio da se ne mo­že ba­vi­ti
no­vi­nar­stvom na na­čin ko­ji to že­li, Čan­dra mu nu­di sklo­ni­šte u svo­joj ku­ći
jer se i ona bo­ri­la pro­tiv pro­gla­še­nja van­red­nog sta­nja.
Ta­ko zve­zda raz­go­vo­ra po­sta­je još jed­na že­na, ve­li­ka po­zo­ri­šna lič­
nost In­di­je – ple­sa­či­ca Čan­dra­le­ka – od­sut­na, a ipak pri­sut­na, jer ceo taj
pro­stor je­ste usta­no­va kul­tu­re podignuta njoj u čast. Nje­na ku­ća na oba­li
je bi­la, a da se ni­je ta­ko zva­la, sre­di­šte kul­tur­nog ži­vo­ta Ma­dra­sa. U sve­tu
ple­sa Čan­dra je iz­u­zet­na po mno­go če­mu – po mo­men­ti­ma ka­da je na­pu­
67 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Čandralekine koreografije predstavljale su svojevrsnu fuziju Baratanatjam plesa,

borilačkih veština poput Kalaripajatu (kalarippayattu) i savremenog plesnog izraza

šta­la ples i ka­da mu se, po­sle du­gih pa­u­za, vra­ća­la, po hi­bri­di­za­ci­ji tra­di­
ci­o­nal­nog i sa­vre­me­nog po­kre­ta u vre­me ka­da to ni­je bio trend, po be­loj
du­goj ko­si ko­ja ot­kri­va go­di­ne u sve­tu u ko­me je su­je­ta zbog te­la i iz­gle­da
do­mi­ni­ra­ju­ća oso­bi­na. Ka­da je po­čet­kom še­zde­se­tih od­lu­či­la da pre­ki­ne
svo­ju bli­sta­vu ple­sač­ku ka­ri­je­ru, zga­đe­na ka­ko svo­đe­njem (mi­ni­ma­li­za­ci­
jom) kla­sič­nog ple­sa, ta­ko i nje­go­vom ko­mer­ci­ja­li­za­ci­jom, ni­ko ni­je mo­gao
da pred­vi­di njen po­vra­tak na ple­sač­ku sce­nu kao ko­re­o­gra­fa-ino­va­to­ra.
Ra­de­ći dva­de­set pet go­di­na kao di­zaj­ner­ka knji­ga i po­ste­ra, na­pra­vi­la je
dva iz­le­ta u ples sa pro­jek­ti­ma De­va­da­si (1962) i Na­va­gra­ha (1972).
Me­đu­tim, njen pra­vi po­vra­tak na ple­snu sce­nu In­di­je omo­gu­ći­la je
1984. go­di­ne, dve go­di­ne pred svo­ju smrt, Ruk­mi­ni De­vi Arun­da­le, ko­ja
će joj po­sla­ti svo­je stu­den­te iz Ka­lak­še­tre da sa nji­ma pripremi no­ve ko­
re­o­gra­fi­je za fe­sti­val u Bom­ba­ju „Ple­sni su­sret Is­to­ka i Za­pa­da”. Ruk­mi­ni
je sma­tra­la da su Čan­dri­ne ide­je u ple­su je­din­stve­ne i ori­gi­nal­ne, du­bo­ke i
mi­stič­ne. Od ta­da, Čan­dra je ra­dila kao glav­ni ko­re­o­graf za broj­ne dr­žav­
ne pro­mo­tiv­ne ma­ni­fe­sta­ci­je (Fe­sti­val In­di­je u Pa­ri­zu, a za­tim u Mo­skvi i
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 68

Tipičan primer Čandrine koreografije koja spaja tradicionalni i

savremeni izraz. Zvezda ove predstave je Padmini Četur.

Ta­šken­tu, za ko­je je je osmi­sli­la sce­ne sa 800 ple­sa­ča iz oko 35 raz­li­či­tih

fol­klor­nih i kla­sič­nih for­mi In­di­je).
Čan­dra­le­kin le­gen­dar­ni sta­tus u In­di­ji le­ži upra­vo u či­nje­ni­ci da je, s
jed­ne stra­ne, otvo­ri­la pro­stor za sa­vre­me­na ple­sna is­tra­ži­va­nja, a s dru­ge
je us­pe­la da igra i iz­ve­de svo­je ko­re­o­gra­fi­je na naj­pre­sti­žni­jim fe­sti­va­li­ma
sa­vre­me­nog ple­sa u sve­tu (tri pu­ta na To­kij­skom let­njem fe­sti­va­lu, dva
pu­ta na bijenalu Ham­mo­ni­a­le u Hamburgu, za­tim u Ko­pen­ha­ge­nu, Ar­hu­
su, Sin­ga­pu­ru, Ka­na­di, Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji). Isto­vre­me­no, sa­ra­đi­va­la je i sa
vr­hun­skim mu­zi­ča­ri­ma, ali i li­kov­nim umet­ni­ci­ma, pa je uspe­hu jed­ne od
pred­sta­va (Ra­ga), do­pri­neo ču­ve­ni in­dij­ski umet­nik iz Lon­do­na – Aniš Ka­
pur. Oči­to je da je ple­sna tra­di­ci­ja u In­di­ji ži­va i otvo­re­na; broj­ni su pu­te­vi
mo­gu­ći, čak i u dru­ge obla­sti. I pra­mit o ra­đa­nju ple­sa go­vo­ri o to­me – Ši­vu
su po le­gen­di gle­da­li Ba­ra­ta­mu­ni (ko­ji je na­kon to­ga ko­di­fi­ko­vao i napi-
69 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Ulaz iz dvorišta Sadanandove kuće u pozorišnu (polivalentnu) salu

kulturnog centra Spaces

sao Na­tja­ša­stru), Pa­ni­ni ko­ji je na­pi­sao Vja­ka­ran (ko­di­fi­ko­vao lin­gvi­stič­ki

stan­dard san­skri­ta), Pa­tan­dža­li ko­ji je raz­vio Jo­ga­su­tru i na kra­ju Vja­gra­
pa­da ko­ji usta­no­vlja­va bo­ri­lač­ke ve­šti­ne.
Da­kle, ple­sna tra­di­ci­ja otva­ra mno­ge i no­ve pu­te­ve – Spa­ces to ho­će
da omo­gu­ći da­ju­ći pro­stor svi­ma ko­ji u raz­li­či­tim do­me­ni­ma umet­no­sti
is­tra­žu­ju. I dok smo raz­go­va­ra­li, do­šli su pri­ja­te­lji, otac i ćer­ka sli­ka­ri da
po­ka­žu Sa­da­nan­du svo­je no­ve ra­do­ve i da po­raz­go­va­ra­ju.
Uve­če, ne znam šta bih pre či­ta­la i pi­sa­la. Otva­ram još dva raz­li­či­ta
faj­la po­red ovog dnev­ni­ka – u je­dan ću uno­si­ti ide­je za In­dij­ski te­a­tar­ski
fo­rum, za se­mi­nar, a u dru­gi ci­ta­te iz in­dij­ske te­a­tro­lo­gi­je i mo­je re­flek­si­je
povo­dom njih. Mo­žda se jed­nog da­na sve i spo­ji u je­dan tekst, ali sa­da mi
se či­ni da je te­ško po­mi­ri­ti zah­te­ve raz­li­či­tih žan­ro­va: dnev­ni­ka, po­licy pre­
po­ru­ka i kul­tu­ro­lo­ško-te­a­tro­lo­škog ese­ja na­dah­nu­tog li­te­ra­tu­rom.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 70

Pad­m i­n i Če­t ur – usa­m lje­n a ino­va­tor­ka

Uto­rak, 5. ja­nu­ar

Ta­mil Na­du je dr­ža­va fil­ma i ple­sa. Uz do­ru­čak či­ta­mo Chen­nai Ti­mes

i ceo pod­li­stak kul­tu­re po­sve­ćen je fil­mu i ple­su. Ple­sa­či­ca Mi­nak­ši Či­ta­
ran­džan (Me­e­naks­hi Chit­ha­ra­njan) po­ru­ču­je su­na­rod­ni­ci­ma da pre­sta­nu
da se ža­le i da op­tu­žu­ju, te da se mla­di slo­bod­no upu­te ka sce­ni i da će sa­
mo ta­ko ta­len­ti do­ći do iz­ra­ža­ja. Na­ja­vlju­je se i ne­ko­li­ko ple­snih re­si­ta­la,
a još jed­na ce­la stra­na po­sve­će­na je ple­su kao te­ra­pi­ji – po­seb­no Am­bi­ki
Ka­me­švar (Am­bi­ki Ka­mes­hwar), pi­o­ni­ru u ovoj obla­sti (ko­ja se sa­da raz­
vi­ja uz po­moć Bri­tan­skog sa­ve­ta, u skla­du sa nji­ho­vom po­li­ti­kom po­dr­ške
in­stru­men­ta­li­za­ci­ji umet­no­sti kroz kre­a­tiv­ne in­du­stri­je i dru­ge ob­li­ke mo­
gu­će tr­ži­šne eks­plo­a­ta­ci­je umet­no­sti), kao i ple­sa­či­ci Vi­šna­vi (Vyshna­vie),
ko­ja stva­ra hi­brid­ni stil po­ve­zu­ju­ći Ba­ra­ta­na­tjam i Odi­si ples.
Me­đu­tim, Pad­mi­ni Če­tur, Čan­dri­na uče­ni­ca, ni­je že­le­la su­sret. Već iz
te­le­fon­skog raz­go­vo­ra, ko­ji je Pra­vin vo­dio sa njom to­kom do­ruč­ka, shva­
ti­la sam da mi­sli da je do­volj­no što je po­sla­la upit­nik u ko­me je na­pi­sa­la da
že­li da za­tvo­ri or­ga­ni­za­ci­ju, da je umor­na i da, po­što ne že­li vi­še da ra­di,
ne­ma ni smi­sla da raz­go­va­ra­mo o or­ga­ni­za­ci­o­nom raz­vo­ju i stra­te­škom
pla­nu. Sa­op­šta­vam Pra­vi­nu da me­ne po­seb­no za­ni­ma­ju iz­la­zne, „exit stra­
te­gi­je”, jer su u kul­tu­ri ve­o­ma ret­ke. Obič­no do pre­ki­da do­la­zi na­glo, iz

Padmini Četur
71 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

po­li­tič­kih ili eko­nom­skih raz­lo­ga, ali go­to­vo ni­ka­da vla­snik ne do­no­si od­
lu­ku da će za 6 me­se­ci uga­si­ti umet­nič­ku or­ga­ni­za­ci­ju. Da­kle, ja baš že­lim
raz­go­vor sa Pad­mi­ni Če­tur!
Pad­mi­ni ipak po­ku­ša­va da iz­beg­ne su­sret i da se iz­govori pred­sto­je­
ćom pro­bom, ali ne uspe­va ni sa tim, jer ja sa još ve­ćim en­tu­zi­ja­zmom go­
vo­rim da on­da imam raz­log vi­še da se vi­di­mo, jer ću mo­ći da vi­dim bar deo
ti­ma i pro­bu, kao i pro­stor on­da ka­da u nje­mu ima igra­ča, da vi­dim uslo­ve
u ko­ji­ma ra­de vr­hun­ski in­dij­ski ko­re­o­gra­fi i ple­sa­či. O Pad­mi­ni Če­tur sam
već ju­če ču­la do­sta, ona je uče­ni­ca-ple­sa­či­ca ko­ja je 10 go­di­na ra­di­la sa
Čan­drom i nje­ne sli­ke se na­la­ze u mo­no­gra­fi­ji Čan­dra­le­ke ko­ju sam do­bi­la
od Sa­na­dan­da. Pad­mi­ni go­stu­je i po Evro­pi. Sa­ša Valc je uči­ni­la mno­go za
nje­nu evrop­sku re­kog­ni­ci­ju – i to je ma­hom sve što znam o njoj na osno­vu
upit­ni­ka ko­ji je, vi­de­lo se, ne­volj­no po­pu­ni­la.
Ko­nač­no se do­go­vo­ri­smo o raz­go­vo­ru, po­zi­va nas da do­đe­mo pred
kraj pro­be. Sto­ga ima­mo vre­me­na da pro­đe­mo kroz Če­na­ji, da na­pra­vi­mo
ma­li obi­la­zak gra­da – dva hra­ma (Ka­pa­le­swa­rar i Part­ha­sa­rathy, hra­mo­vi u
Palavi stilu iz VIII ve­ka), Cr­kva Sv. To­me, tvr­đa­va Sv. Džor­dža, že­le­znič­ka
sta­ni­ca sta­ra i no­va...
Pad­mi­ni Če­tur iz­najm­lju­je pro­sto­re za ve­žbu u stro­gom cen­tru gra­
da, u stam­be­noj zgra­di či­ji je po­drum pri­la­go­đen na­me­ni. Ipak, pro­zo­ri su
ma­li i ne mo­že se re­ći da su uslo­vi ide­al­ni. Ka­že da je sve po­ku­ša­la, ali da joj
je do­sta to­ga da mo­ra da ži­vi ta­ko da joj je­di­ni iz­vor pri­ho­da bude tur­ne­ja
po Evro­pi ka­da za dva-tri me­se­ca go­sto­va­nja za­ra­di za go­di­nu da­na ži­vo­ta
u In­di­ji (jer pro­stor pla­ća­ju i kad su na tur­ne­ji). Po­ku­ša­li su i sa ko­mer­ci­jal­
nim kur­se­vi­ma – po­ka­zu­je mi gru­pu ko­ju vo­di ple­sa­či­ca, Pra­vi­no­va su­pru­

Predstava Pushed koju je Padmini Četur uradila 2006. godine za seulski Festival izvođačkih
umetnosti (Performing Arts Festival – SPAF), obišla je svet (izvođena je u Briselu, Salcburgu,
Parizu, Lisabonu i širom Holandije)
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 72

Kraj probe nove koreografije u suterenskom prostoru koji Padmini iznajmljuje

ga, Pri­ti Atre­ja. Me­đu­tim, iako kurs tra­je već ne­ko­li­ko me­se­ci, još ni­ko ni­je
pla­tio jer oni ko­ji že­le da uče ples – ne­ma­ju sred­stva. Ta­ko da i tu ima­ju
sa­mo po­sao, ali ne i pri­hod.
Ipak, i ovaj ob­lik ra­da je neo­p­ho­dan, jer se ta­ko ši­ri tru­pa, re­gru­tu­
ju po­ten­ci­jal­ni no­vi ple­sa­či. „Zna­te”, ka­že Pad­mi­ni, „ja sam de­set go­di­na
igra­la kod Čan­dre. Na­rav­no – bes­plat­no! Ali, ja joj ni­sam pla­ća­la ni to što
me je – uči­la! Da­kle, to je ’eko­no­mi­ja’ ple­sa – či­sta raz­me­na, ula­ga­nje u nas
same”. Ipak, do­ći će u Bom­baj na se­mi­nar. Mo­ja pri­ča, a i sa­mo sa­zna­nje da
će se naj­ak­tiv­ni­ji deo in­dij­ske te­a­tar­ske sce­ne na­ći u Bom­ba­ju, po­no­vo su
oži­ve­li nje­nu iz­vo­đač­ku že­lju. A ta že­lja je vi­dlji­va i kod Pra­vi­na i nje­go­ve
su­pru­ge Pri­ti. Pra­vin nam ka­že: „Sa­mo da re­a­li­zu­jem svo­ju iz­lo­žbu, a on­da
ću po­ku­ša­ti po­no­vo da for­mi­ram gru­pu za da­lji rad. Iako, tre­nut­no, ne vi­
dim ka­ko bih mo­gao da­lje!”
Ru­ča­mo u Ha­ri Kri­šna re­sto­ra­nu. Skrom­no i na br­zi­nu. Shva­tam da
će glav­ni cilj se­mi­na­ra u Bom­ba­ju bi­ti upra­vo po­ku­šaj da svi za­jed­no tra­
ga­mo za ade­kvat­nim or­ga­ni­za­ci­o­nim i pred­u­zet­nič­kim re­še­nji­ma za sva­ku
tru­pu po­je­di­nač­no – i da će to bi­ti ve­o­ma te­ško, po­seb­no za ove tru­pe ko­je
do­no­se ino­va­tiv­na umet­nič­ka re­še­nja. Sve­sna sam da pred so­bom gle­da­
mo jed­nu od naj­ve­ćih umet­ni­ca sa­vre­me­ne umet­nič­ke sce­ne In­di­je, ko­ja
ra­di u ne­za­in­te­re­so­va­nom okru­že­nju, bez ika­kve po­dr­ške.12

12  U mar­tu 2013. go­di­ne, na se­mi­na­ru o po­di­za­nju ka­pa­ci­te­ta ko­ji je bio na­me­njen or­ga­ni­
za­ci­ja­ma ko­je se ba­ve vi­zu­el­nim umet­no­sti­ma u ju­žnoj Azi­ji, odr­žao je go­stu­ju­će pre­da­va­nje
73 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Pola kilometra severno od Prostora, na samoj plaži, nalazi se ribarsko selo.

Brojne kućice-šatori prekrivene trskom i mali ribarski čamci svedoče o teškom životu ribara.

ču­ve­ni in­dij­ski sce­no­graf i ar­hi­tek­ta Su­mant Dža­ja­kri­šnan (Jayakris­hnan). Po­seb­no je is­ta­kao

ko­li­ko je za po­če­tak nje­go­ve ka­ri­je­re bi­lo va­žno to što je ra­dio sce­no­gra­fi­je za ple­sne pred­sta­
ve Pad­mi­ni Če­tur. Da­nas, on ima svo­ju kom­pa­ni­ju i iz­uz­ et­no je us­pe­šan pred­uz­ et­nik u oblasti
kre­a­tiv­nih in­du­stri­ja. Po­red uobi­ča­je­nih ar­hi­tek­ton­skih pro­je­ka­ta ra­di i pro­jek­te iz­lo­žbe­nih
pa­vi­ljo­na za pred­sta­vlja­nje In­di­je na svet­skim iz­lo­žba­ma, ure­đe­nje pro­sto­ra za sla­vlja, po­seb­no
svad­be, itd. U raz­go­vo­ru ko­ji je usle­dio na­kon pre­zen­ta­ci­je pi­ta­la sam ga: „Da li bi­ste uze­li u ob­
zir mo­gu­ći zah­tev Pad­mi­ni Če­tur da bu­de­te, kao us­pe­šan pred­uz­ et­nik, spon­zor nje­nog no­vog
umet­nič­kog pro­jek­ta?” Na­kon ne­ko­li­ko se­kun­di raz­mi­šlja­nja, na­sme­jao se i re­kao „Ni­kad mi to
ne bi pa­lo na pa­met, ali, u stva­ri, za­što da ne?” In­te­re­sant­no je da, ne sa­mo u In­di­ji već čak i u
Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji u ko­joj bez fi­lan­trop­ske po­dr­ške ni­jed­na umet­nič­ka or­ga­ni­za­ci­ja ne bi mo­gla
ni da za­poč­ne rad, onog tre­nut­ka ka­da i ako ta or­ga­ni­za­ci­ja po­sta­ne uspe­šni deo kre­a­tiv­nih
in­du­stri­ja – ona ipak ne pre­đe iz po­zi­ci­je pri­ma­o­ca po­mo­ći u po­zi­ci­ju spon­zo­ra ili do­na­to­ra.
Kao da za­bo­ra­ve da su, ka­da su po­či­nja­li, uspe­va­li da do­bi­ju fi­nan­sij­sku po­moć od pri­vred­nih i
uslu­žnih or­ga­ni­za­ci­ja slič­ne eko­nom­ske mo­ći ko­ju oni sa­da ima­ju. Eti­ka i dru­štve­na od­go­vor­
nost kre­a­tiv­nih in­du­stri­ja kao da se pod­ra­zu­me­va­ju, pa se od njih tra­ži i oče­ku­je pa­ra­dok­sal­no
mno­go ma­nje no što se oče­ku­je od or­ga­ni­za­ci­ja ko­je za­ra­đu­ju iz­van sfe­re kul­tu­re.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 74

Maj­ka Mi­ra Al­fa­sa (Mir­ra Al­fas­sa) – ha­ri­zma ko­ja tra­je

Put nas opet vo­di na jug Če­na­jia, po­no­vo u Ka­lak­še­tru, pa ovu pri­li­
ku ko­ri­sti­mo da fo­to­gra­fi­še­mo ceo kom­pleks a za­tim na­sta­vlja­mo pra­vo za
Pon­di­ča­ri. Na­da­mo se i da će Mu­zej sa edu­ka­tiv­nim (fa­kul­tet­skim) pro­gra­
mi­ma Dak­ši­na Či­tra (Daks­hi­na Chi­tra) bi­ti otvo­ren bar za pro­fe­si­o­nal­ne
po­se­te, da po­gle­da­mo ogla­sne ta­ble Art me­nadž­ment pro­gra­ma. Naža­lost,
na ka­pi­ji sto­ji oba­ve­šte­nje ko­je nam je po­zna­to – da je utor­kom sve za­tvo­
re­no. Ova in­sti­tu­ci­ja na­me­nje­na je oču­va­nju „ži­vog na­sle­đa” umet­no­sti i
ar­hi­tek­tu­re In­di­je, po­seb­no nje­nih „ju­žnih dr­ža­va” Ta­mil Na­dua, Kar­na­ta­
ke i Ke­ra­le (dr­ža­va sa dra­vid­skim na­sle­đem).
Put je pi­to­reskan, jed­nim de­lom po­red oba­le, a za­tim pre­la­zi­mo na
no­vi auto-put, bes­pre­kor­no čist i sre­đen. Pi­je­mo čaj u ka­fa­ni na dru­mu,
gde ne mo­gu ču­dom da se na­ču­de što ho­će­mo čaj bez še­će­ra i mle­ka. Ov­de
se slu­ži uvek una­pred spre­mljen „kom­plet” – da­kle, ni ja­či­na ča­ja, ni­ti ko­li­
či­ne še­će­ra i mle­ka ko­je se u nje­ga do­da­ju ne pre­pu­šta­ju se in­di­vi­du­al­nom
uku­su.

Vila za smeštaj gostiju na Adišakti kampusu. Izgled ovih zgrada, koje je projektovao
arhitekta Srinivasan Vastukam, učenik Lori Bejkera (zovu ga i Gandi arhitekture), prati linije
tradicionalne tamilske gradnje kuća od nabijene zemlje sa kosim krovom poštujući prirodu i
vodeći računa o energetskoj efikasnosti.
75 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Vo­zač ko­ji je do­šao po nas je iz Pon­di­ča­ri­ja. Na ta­bli po­red vo­la­na sli­

ka sta­re že­ne, umo­ta­ne u be­li sa­ri. Iv­ko do­ba­cu­je: „Naš vo­zač dr­ži ma­mi­nu
sli­ku. Si­gur­no je ne­dav­no pre­mi­nu­la”. Me­ni je ne­pri­jat­no da ga pi­tam, ali
se i me­ni či­ni da je u pi­ta­nju ma­ma.
Uve­če Sti­že­mo u Adi­šak­ti. Na ula­zu u kom­pleks do­če­ku­je nas di­rek­
tor­ka po­zo­ri­šta (tek ću ka­sni­je u Ban­ga­lo­ru shva­ti­ti da ov­de šo­fer mo­bil­
nim te­le­fo­nom ja­vi da sti­že­mo kad pro­ce­ni da je de­set mi­nu­ta uda­ljen od
ci­lja i da je to raz­log što će nas do­ma­ći­ni uvek sa­če­ka­ti is­pred ka­pi­je).
Di­rek­tor­ka nas pra­ti do re­sto­ra­na i na­šeg sme­šta­ja – vi­le, iz­gra­đe­
ne za go­ste po­zo­ri­šta. Ina­če, u tom kom­plek­su zgra­da, po­red po­zo­ri­šta
i po­seb­nog zda­nja za pro­be, na­la­ze se još i otvo­re­na ku­hi­nja/tr­pe­za­ri­ja
(nat­kri­ve­na, na­rav­no), te broj­ne ku­će-vi­le za glum­ce, ali i ve­će ku­će sa so­
ba­ma za go­ste. Od­je­dan­put, po­zna­to li­ce nas gle­da sa svih stra­na – to je
li­ce „maj­ke” na­šeg vo­za­ča, ali ovo­ga pu­ta če­sto po­red jed­nog dru­gog li­ca
– shva­ta­mo da su u pi­ta­nju Šri Auro­bin­do i „Maj­ka” – ko­ju svi, stvar­no, i
zo­vu The Mot­her!
Maj­ka je ro­đe­na u Pa­ri­zu 1878. go­di­ne kao Mi­ra Al­fa­sa. Obra­zo­va­la
se za umet­ni­cu, pi­sa­la je, svi­ra­la. Me­đu­tim, za­in­te­re­so­vao ju je spi­ri­tu­al­ni
raz­voj i 1914. od­la­zi u Pon­di­če­ri, fran­cu­sku ko­lo­ni­ju u In­di­ji da bi upo­
zna­la Šri Auro­bin­da. Stal­no se na­sta­nju­je u Pon­di­če­ri­ju 1920. go­di­ne, a
od 1926, ka­da Auro­bin­do tu osni­va aš­ram, ona će njime upra­vljati na­red­
nih pe­de­set go­di­na. Aš­ram se raz­vio u ne­ko­li­ko pra­va­ca, ta­ko da je 1952.
osno­van Auro­bin­do me­đu­na­rod­ni obra­zov­ni cen­tar, ko­ji i da­nas de­lu­je,

Hol vile za goste sa fotografijom Majke u dnu sale

Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 76

or­ga­ni­zu­je čak ma­ster i dok­tor­ske stu­di­je. Me­đu­na­rod­ni pro­je­kat uni­ver­

zal­nog gra­da – Auro­vil pokrenula je 1968. godine. Umr­la je 1973. go­di­ne,
ali sve in­sti­tu­ci­je se i da­lje raz­vi­ja­ju. Su­tra će­mo, na­rav­no, u Auro­vil (te
ve­če­ri još ni­smo bi­li sve­sni da smo mi u stva­ri na obo­du Auro­vi­la, ide­al­nog
uni­ver­zal­nog gra­da, gra­da bez in­sti­tu­ci­o­nal­ne re­li­gi­je i po­li­ci­je).
Sa­svim iskre­no, za Auro­vil sam pr­vi put ču­la u de­cem­bru, ka­da sam
na kon­gre­su u Ber­li­nu ka­za­la ko­le­ga­ma da idem u In­di­ju i ukrat­ko na­ve­la
ključ­na me­sta ko­ja ću obi­ći. On­da mi je ured­ni­ca pro­gra­ma u Ku­ći kul­tu­ra
sve­ta ka­za­la: „Oba­ve­zno po­se­ti­te Auro­vil. To vam je vr­lo bli­zu Pon­di­če­ri­
ja”, a mi smo su­štin­ski bi­li sme­šte­ni upra­vo tu. Me­đu­tim, gle­da­ju­ći veb
sajt za­mi­šlja­la sam ne­što pot­pu­no dru­ga­či­je od ovo­ga što nas je do­če­ka­lo.
Za­mi­šlja­la sam ipak „grad” – na na­čin ka­ko fran­cu­sko ime za grad (vil­le) to
su­ge­ri­še, a do­če­kao nas je park sa dr­ve­nim ku­ći­ca­ma u Adi­šak­ti­ju i park sa
ne­što ve­ćim vi­la­ma u sa­mom Auro­vi­lu.
Ve­če­ra­mo u ve­li­koj otvo­re­noj nat­kri­ve­noj tr­pe­za­ri­ji. U uglu sto­je
pri­pre­mlje­na je­la i svi ko­ji do­la­ze (a pri­sti­žu u raz­li­či­to vre­me) slu­že se sa­
mi. Posle večere pri­dru­žu­je­mo se gru­pi u dvo­ri­štu. To su glum­ci i čla­no­vi
me­đu­na­rod­ne spi­sa­telj­ske ra­di­o­ni­ce. Knji­žev­nu ko­lo­ni­ju ko­ja se tre­nut­
no održava u Adi­šak­ti­ju or­ga­ni­zo­va­la je Ku­ća San­gam (Sang­ham ho­u­se),
agen­ci­ja iz Ban­ga­lo­ra. Tra­je dva me­se­ca to­kom de­cem­bra i ja­nu­a­ra i or­ga­
ni­zo­va­na je uz po­moć iz­da­vač­kih ku­ća i stra­nih am­ba­sa­da. Omo­gu­ća­va se

Ardžun priča i svi netremice slušamo! A tu su, osim mene koja sedim sa Ardžunove desne
strane, s leva na desno od Ardžuna i romanopisac Perumal Murugan iz Tamil Nadua,
zatim Manav Kaul, dramaturg i reditelj iz Bombaja, pa Klaus Ankersen, pisac iz Danske i
spisateljica iz Nju Delhija Madulika Lidl.
77 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

slo­bod­na in­ter­ak­ci­ja glu­ma­ca i pi­sa­ca. A Adi­šak­ti po­zo­ri­šte do­bi­ja do­dat­

na sred­stva kroz re­a­li­za­ci­ju ovog pro­gra­ma. (Go­stin­ske so­be omo­gu­ća­va­ju
va­žan deo pri­ho­da ovom po­zo­ri­štu, po­seb­no to­kom go­di­ne ka­da ra­de na
no­vom pro­jek­tu i ne­ma pri­ho­da od tur­ne­ja ili sa nji­ho­ve bla­gaj­ne).
Glu­mac Ar­džun vo­di glav­nu reč. In­dij­ci ne pi­ju i uglav­nom ne pu­še,
obič­no ni­su na­me­tlji­vi i pre­ten­ci­o­zni u dru­štvu. Me­đu­tim, on ima sve te
„po­ro­ke”, ali i neo­do­ljiv šarm ko­ji či­ni da ni­ko ne usta­je od sto­la.
Kad ču­je šta je raz­log na­šeg do­la­ska, svo­ju do­ta­da­šnju pri­ču o bra­tu
ko­ji je član po­kre­ta za za­šti­tu ži­vo­ti­nja od na­si­lja (da­tu kroz niz in­te­re­
sant­nih aneg­dot­skih na­ra­ti­va: spa­sa­va­nja mla­de so­ve i nje­nog uče­nja le­tu
kad je to­me do­šlo vre­me; le­če­nja vra­ne, te po­ku­ša­ja nje­nog od­vi­ka­va­nja od
kra­đe hra­ne iz fri­ži­de­ra; na kra­ju slu­čaj spe­ci­jal­nog pre­sku­pog la­ti­no­a­me­
rič­kog pa­pa­ga­ja ko­ji je uzet od bo­ga­tog vla­sni­ka ko­ji ga je dr­žao u ma­lom
ka­ve­zu, a kog su mo­ra­li da vra­te jer ga je vla­snik na­vi­kao na sku­pu is­hra­nu
pa je pa­pa­gaj u azi­lu uma­lo umro od „štraj­ka gla­đu”) – za­me­nju­je pri­ča­ma
iz po­zo­ri­šnog ži­vo­ta. Ta­ko nas za­ba­vlja svo­jim lič­nim is­ku­stvi­ma po­zo­ri­
šnog „od­ra­sta­nja”: od po­če­ta­ka u po­zo­ri­štu Ran­ga Šan­ka­ra u Ban­ga­lo­ru (u
ko­jem je ra­dio kao raz­vod­nik, či­stač, sve što tre­ba, sa­mo da bi mo­gao da
gle­da pred­sta­ve), pre­ko od­la­ska na ško­lo­va­nje u Ni­na­sam (He­go­du), do
do­la­ska u Adi­šak­ti, eks­pe­ri­men­tal­no – „hi­brid­no po­zo­ri­šte”.
O svom sa­da­šnjem ra­du pri­ča naj­ma­nje, a ni ja ne že­lim da ga pi­
tam da ne bi de­lo­va­lo kao is­pi­ti­va­nje o upra­vlja­nju. U raz­go­vor se uklju­
ču­je i gost knji­žev­ne ko­lo­ni­je – pi­sac Ma­nav Kaul – ko­ji se pred­sta­vlja kao
dram­ski pi­sac i osni­vač po­zo­ri­šne tru­pe aRanyaGro­up13 (Bom­baj), či­ja je
pred­sta­va upra­vo na re­per­to­a­ru u Ran­ga Šan­ka­ra po­zo­ri­štu u Ban­ga­lo­ru.
Dru­ga pred­sta­va (ko­ju je on i re­ži­rao) na fe­sti­va­lu je ko­ji or­ga­ni­zu­je NSD,
a u ja­nu­a­ru će na­stu­pa­ti i u Pri­tvi te­a­tru u Bom­ba­ju. Shva­tam da or­ga­ni­za­
ci­je ko­je je po­ve­zao In­dij­ski te­a­tar­ski fo­rum je­su su­štin­ski one ko­je pred­
sta­vlja­ju „plat­for­me”, mo­guć­nost za ma­le ne­za­vi­sne te­a­tar­ske kom­pa­ni­je
u In­di­ji da uop­šte igra­ju, da do­bi­ju ma­kar ne­ku vi­dlji­vost.

aRa­nju je 2004. go­di­ne osno­va­la gru­pa pri­ja­te­lja ko­ja, u svoj svo­

joj iskre­no­sti, ni­je že­le­la ni­šta vi­še do da sve­tu is­pri­ča svo­je sop­
stve­ne pri­če.
Sva­ko ko ima pri­ču za pri­ča­nje, do­bro­do­šao je u na­šu šu­mu!
http://aranyatheatre.wordpress.com/

13  Na san­skri­tu aranya je reč koja označava šu­mu – gu­stu, ze­le­nu šu­mu, a sim­bo­lič­ko zna­če­
nje se ve­zu­je za plod­nost, obi­lje, pro­spe­ri­tet, ve­li­ko­du­šnost.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 78

Raz­go­va­ra­mo o smi­slu po­zo­ri­šnih fe­sti­va­la u In­di­ji. Na­ža­lost, Ma­

nav, a i Ar­džun, u nji­ma ne vi­de ni­šta dru­go do još jednu mo­guć­nost pri­
ka­zi­va­nja pred­sta­ve – dru­gih prostora za pri­ka­zi­va­nje pred­sta­va, iz­van
po­me­nu­tih: Ran­ga Šan­ka­re u Ban­ga­lo­ru i Pri­tvi­ja u Bom­ba­ju (ko­ji vr­ši
pro­gram­sku se­lek­ci­ju) i ne­ma. U dru­gim gra­do­vi­ma gru­pa ko­ja na­pra­vi
pred­sta­vu mo­ra da iz­naj­mi „audi­to­ri­jum” po ko­mer­ci­jal­noj ce­ni, a naj­ve­
ro­vat­ni­je je da ce­nom ka­ra­ta ne­će us­pe­ti da to vra­ti. U ce­loj In­di­ji je­di­no
Ran­ga Šan­ka­ra de­lu­je kao pra­va „otvo­re­na sce­na” ko­ja na­pla­ću­je mi­ni­mal­
no (2.500 ru­pi­ja da po­kri­je ce­nu utro­še­ne elek­trič­ne ener­gi­je), ta­ko da je
dru­ga mo­guć­nost za pred­sta­vlja­nje sa­mo učešće na fe­sti­valu. Ako se zna
da ve­ći­nu fe­sti­va­la or­ga­ni­zu­je dr­ža­va, on­da je ja­sno da su šan­se no­vih tru­
pa u stva­ri mi­ni­mal­ne.
Još uvek mi je te­ško da raz­u­mem po­zo­ri­šni pej­zaž In­di­je, u ko­jem
de­lu­je ta­ko mno­go po­zo­ri­šnih tru­pa, a ima ta­ko ma­lo „jav­nih pro­sto­ra”.
Zbog to­ga su na­po­ri In­dij­skog po­zo­ri­šnog fo­ru­ma da stvo­ri mre­žu so­li­dar­
no­sti i uza­jam­nog po­što­va­nja još zna­čaj­ni­ji. Već to­kom ovih pr­vih su­sre­ta
shva­ta­mo da je ino­va­tiv­na po­zo­ri­šna In­di­ja u stva­ri vr­lo ma­la, da se u ne­
ko­li­ko su­sre­ta po­ja­vlju­je ista ma­pa: Mum­bai, Del­hi, Ban­ga­lor, Pon­di­ča­ri
(Adi­šak­ti), Če­naj, Ni­na­sam a od me­sta ko­je ne­će­mo po­se­ti­ti: Bo­pal i Kal­
ku­ta, s jed­ne, i Ma­ni­pur (dr­ža­va na sa­mom is­to­ku In­di­je) i Ke­ra­la, zbog
po­zo­ri­šnih či­stih tra­di­ci­o­nal­nih for­mi, s dru­ge stra­ne.

Vi­na­p a­n i Ča­v la – sme­lost i smi­re­n ost – in­ter­tek­stu­al­nost i

hi­b ri­d i­za­c i­j a

Sre­da, 6. ja­nu­ar – Adi­š ak­ti

Vi­na­pa­ni Ča­vla (Ve­e­na­pa­ni Chaw­la) po­klo­nik je kul­ta Maj­ke. To je

i je­dan od raz­lo­ga za­što je po­ve­za­la svoj umet­nič­ki pro­je­kat sa Pon­di­če­ri­
jem i Auro­vi­lom. Raz­go­vor po­či­njem pi­ta­nji­ma o kul­tur­noj po­li­ti­ci In­di­
je. Za­ni­ma me ka­ko je mo­gu­će da njen ne­za­vi­sni pro­je­kat do­bi­je sred­stva
do­volj­na da iz­gra­di ne sa­mo te­a­tar, već i ceo kom­pleks ku­ća – od ku­hi­nje,
pre­ko sa­la za pro­be do ku­ća za glum­ce.
79 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Adi­šak­ti kom­pa­ni­ja osno­va­na je 1981. u Bom­ba­ju. Ču­ve­ne pred­sta­

ve iz tog vre­me­na su: So­fo­klov Edip (1982), Sto­par­dov Ro­zen­kranc i Gil­den­
stern su mr­tvi (1983), Euri­pi­do­ve Tro­jan­ke (1984).

„Predstava Toma Stoparda Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi u

produkciji Adišakti kompanije, izvedena u Pritvi teatru, pravi je
uspeh”, The Sunday Observer, Mumbai, 5. juli 1983.

Početkom devedesetih prelaze u Aurovil gde prestaju da rade na

dramskim tekstovima, već prelaze na umetničko-istraživački postupak.
Glumci u Adišakti dolaze iz različitih obrazovnih i teatarskih tradicija:
od Nacionalne dramske akademije u Delhiju, preko Ninasam instituta u
Karnataki, do Dramske akademije Univerziteta Kalikat (Calicut) u Trisuru
(Kerala). I ta otvorenost omogućava bolji istraživački postupak, slobodu
u eksperimentisanju, „hibridizaciju”. Produkcije se stvaraju sporo, ali se

Zgrada Adišakti pozorišta svakako da je jedno od najimpresivnijih teatarskih zdanja koje

sam videla u Indiji. Ima izuzetno funkcionalnu arhitekturu kako za probe tako i za predstave
(posebno su vodili računa o klimatizaciji, odnosno o stvaranju mogućnosti za protok
vazduha, promaju), a svojim estetskim izgledom svakako je najznačajnije nepretenciozno
delo savremene arhitekture u tom delu Indije. Rađena je od lokalnog kamena i u „lokalnim”
bojama, u estetici minimalizma, ali sa izraženim simboličkim porukama.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 80

dugo pamte i proučavaju. Adišakti pozorišna arhiva je u celosti na Inter-

netu i za nju vlada veliko interesovanje (22.000 ulazaka na veb sajt tokom
2009. godine).
Kao jed­na od naj­pri­zna­ti­jih po­zo­ri­šnih re­di­telj­ki Vi­na­pa­ni Ča­vla re­
dov­no na kon­kur­si­ma do­bi­ja sred­stva od Aka­de­mi­je (San­ge­et Na­tak Aca­
demy), dr­žav­nog ko­mi­te­ta za po­zo­ri­šte i dru­ge iz­vo­đač­ke umet­no­sti14. I
sa­ma je bi­la u ko­mi­si­ja­ma i zna ka­ko te stva­ri funk­ci­o­ni­šu. Is­ti­če da ne­ma
po­li­tič­kog uti­ca­ja dr­ža­ve na rad ko­mi­si­ja i na­vo­di pri­mer iz sop­stve­nog
uče­šća u eva­lu­a­ci­ji pro­je­ka­ta, ka­da je me­đu oni­ma ko­ji su kon­ku­ri­sa­li bio
mlad čo­vek po­ve­zan sa te­ro­ri­stič­kim po­kre­tom. Ipak su mu da­li sti­pen­di­ju
jer je imao do­bar pro­je­kat, što po­ka­zu­je da je ko­mi­si­ja ra­di­la slo­bod­no, a
dr­žav­ni slu­žbe­nik ko­ji je bio se­kre­tar ko­mi­si­je čak ih je ohra­brio u to­me.
Sma­tra da joj je iz­uz­ et­no va­žan kon­ti­nu­i­tet u ra­du – slo­bo­da da se
is­tra­žu­je i pro­ba ono­li­ko ko­li­ko je gru­pi neo­p­hod­no. Mno­go go­vo­ri o pro­
me­na­ma unu­tar sop­stve­ne po­zo­ri­šne or­ga­ni­za­ci­je. Nje­ni ci­lje­vi u upra­vlja­
nju su da „po­dr­ža­va flek­si­bil­nost a iz­be­ga­va bi­ro­kra­ti­ju”. U or­ga­ni­za­ci­ji
vla­da ne­ka vr­sta sa­mo­u­pra­vlja­nja – do­go­vo­ra, iako je ne­sum­nji­vo da je
njen auto­ri­tet ta­kav da nju po­štu­je pre sve­ga kao lič­nost.
Vi­na­pa­ni Ča­vla obra­zo­va­nje za­po­sle­nih vi­di kao svoj osnov­ni za­da­
tak – i to ta­ko da obra­zov­ni pro­ce­si bu­du sa­stav­ni deo umet­nič­kog is­tra­
ži­vač­kog pro­ce­sa. „Ne sma­tra­mo da je zna­nje ko­je je na­ma po­treb­no sa­mo

Vinapani Čavla, jedna od najobrazovanijih i najharizmatičnijih rediteljki indijskog savremenog

teatra. Diplomirala je istoriju, političke nauke, solo pevanje i klavir, a pozorišno obrazovanje je
stekla u Kraljevskoj šekspirovskoj kompaniji u Londonu i kod Euđenija Barbe u Danskoj.

14  Za­da­tak Aka­de­mi­je je da da­je sub­ven­ci­je za pro­jek­te u do­me­nu iz­vo­đač­kih umet­no­sti,

ka­ko pro­duk­ci­o­ne, ta­ko i na­uč­nois­tra­ži­vač­ke, da po­dr­ža­va edu­ka­ci­ju i za­šti­tu na­sle­đa u ovom
do­me­nu, do­de­lju­je go­di­šnje na­gra­de i pri­zna­nja.
81 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Nakon intervjua pokazujem Vinapani i administrativnom menadžeru kompanije fotografije

Arhiva alternativnog filma Doma kulture „Studentski grad”, jer su mi pričali o nameri da
„arhiviraju” svoj rad i svoja ostvarenja.

ono u do­me­nu umet­no­sti (li­be­ral arts). Ve­o­ma je va­žno po­zna­va­ti i na­u­ku,

ali i ezo­te­rij­ske na­uk­ e. Tre­ba ume­ti i slu­ša­ti i mi­sli­ti, od ra­ci­o­nal­nog zna­
nja do in­tu­i­ci­je tra­ga­ti za sop­stve­nim iden­ti­te­ti­ma.”
In­ter­di­sci­pli­nar­ne in­ter­ak­ci­je či­ne su­šti­nu de­lo­va­nja ovog po­zo­ri­
šta, te i svo­je me­sto u In­dij­skom te­a­tar­skom fo­ru­mu vi­de na sli­čan na­
čin – kao pro­stor za raz­me­ne i da­lja is­tra­ži­va­nja. Is­ti­če: „Na­ma, lju­di­ma iz
te­a­tra, po­treb­no je mno­go vi­še plat­for­mi, mo­guć­no­sti za igru, po­put onih
ko­je nam pru­ža Pri­tvi te­a­tar, gde smo ne­dav­no go­sto­va­li čak sa če­ti­ri svo­je
pred­sta­ve”. Me­đu­tim, ono što po­sto­ji ši­rom In­di­je, ne omo­gu­ća­va is­pla­ti­
vost tur­ne­je (pre­sku­pi audi­to­ri­ju­mi) te sva­ko go­sto­va­nje zah­te­va i do­dat­ni
fun­dra­i­sing. Sa­mo put­ni tro­ško­vi za ce­lu tru­pu iz­no­se 75.000 ru­pi­ja, ta­ko
da su neo­p­hod­ne do­ta­ci­je iz jav­nih fon­do­va i kor­po­ra­tiv­no spon­zor­stvo.
A pro­blem je što pro­fe­si­je pre­zen­te­ra i me­na­dže­ra tur­ne­ja ne po­sto­je u In­
di­ji. Je­di­no tra­di­ci­o­nal­ne, fol­klor­ne i kla­sič­ne po­zo­ri­šne for­me ima­ju svoj
pa­ra­lel­ni si­stem i uho­da­ne na­čin pri­ka­zi­va­nja i go­sto­va­nja.

„Bez ikakve sumnje Vinapani Čavla predstavlja krucijalni prelo-

mni momenat u istoriji modernog indijskog pozorišta”, NFSC
Journal, 4. juli 2001.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 82

V­in­ap­ani nam n­udi auto da p­osle ru­čka ob­iđ­emo Po­nd­ič­ari i Aur­ovil.

Po­nd­ič­ari, d­ug­og­od­išnja fra­nc­uska k­ol­on­ija, i s­ada ima p­os­eban st­atus. Tu
je a­lk­ohol na­jje­ft­in­iji u I­nd­iji i n­ešto d­ostu­pn­iji. T­ur­isti­čki je grad dr­ug­ač­ije
a­tmo­sf­ere i a­rh­ite­kt­ure. U nj­ega je da­vno st­igao Sri Aur­obi­ndo da se skl­oni
od pr­og­ona e­ngl­eskih k­ol­on­ija­lnih vl­asti (kao be­nga­lski n­ac­i­on­al­ista), no
tu p­ost­aje d­uho­vni č­ovek, a up­ozn­aje i M­iru sa k­ojom će z­aje­dno u­sp­ost­av­
iti i n­ovi sp­ir­it­ua­lni p­okret. Osno­vno v­er­ov­anje ovog p­okr­eta je da je č­ovek
„tra­nz­ici­jsko” b­iće.
Na­ma sve to ni­je bli­sko, ali je­ste in­te­re­sant­no da su i te­o­zo­fi i mno­gi
dru­gi Evro­plja­ni i Ame­ri­kan­ci ko­ji su te­ži­li sa­mo­spo­zna­ji i ne­kim no­vim
od­no­si­ma u glo­bal­nom dru­štvu do­šli upra­vo u Ta­mil Na­du – bi­lo u Ma­dras
(Če­naj), bi­lo u Pon­di­če­ri – da u ovom de­lu In­di­je us­po­sta­ve svo­je cen­tre i
svo­ja uče­nja.
Oti­šli smo, da­kle, pr­vo u Auro­vil, grad ko­ji je sa­gra­đen za­to da bi
do­pri­no­sio „pro­gre­su čo­ve­čan­stva i spa­jao sve one lju­de do­bre vo­lje i po­zi­
tiv­nih aspi­ra­ci­ja”. Pro­je­kat iz­grad­nje no­vog gra­da po­mo­gla je pr­vo dr­ža­va
In­di­ja, ali i UNE­SKO, te su na ina­u­gu­ra­ci­ji bi­li zva­nič­ni pred­stav­ni­ci čak

Matrimandir je simbol Aurovila, smešten u parku Jedinstva. Aurovil je grad bez ulica,
prodavnica, bez centra u klasičnom značenju te reči. Tu funkciju okupljanja ima Matrimandir –
zlatna kupola, ispod koje je prostor namenjen meditaciji. Matrimandir ovaploćuje Univerzalnu
majku ili Božansku svest. Dvanaest soba koje okružuju hol predstavljaju 12 vrlina Univerzalne
majke.
83 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

124 ze­mlje. Ta­da je usvo­je­na vi­zi­ja Maj­ke o in­te­gral­nom ži­vlje­nju u Auro­

vi­lu u če­ti­ri tač­ke:

1. Auro­vil ne pri­pa­da ni­ko­me po­seb­no, već čo­ve­čan­stvu u ce­li­ni. Ali,

da bi ži­veo u Auro­vi­lu po­je­di­nac mo­ra da že­li da slu­ži Bo­žan­skoj sve­
sti.
2. Auro­vil će bi­ti me­sto stal­ne edu­ka­ci­je, pro­gre­sa i mla­do­sti ko­ja ni­
kad ne­će osta­ri­ti.
3. Auro­vil že­li da bu­de most iz­me­đu pro­šlo­sti i bu­duć­no­sti, ko­ri­ste­ći se
svim i spo­lja­šnjim i unu­tra­šnjim ot­kri­ći­ma.
4. Auro­vil će bi­ti grad ma­te­ri­jal­nih i du­hov­nih is­tra­ži­va­nja ko­ja će do­
pri­no­si­ti re­a­li­za­ci­ji istin­skog ljud­skog je­din­stva.

Ipak, od sve­ga to­ga vi­de­li smo sa­mo grad u par­ku, sa cen­trom u ko­
me se na­la­zi mu­zej i ne­ka vr­sta so­fi­sti­ci­ra­nog šo­ping mo­la. Evro­plja­ni,
uglav­nom na bi­ci­kli­ma ili mo­to­ri­ma, kru­že ovim ve­li­kim pro­sto­rom ko­ji
ni­smo mo­gli da sa­gle­da­mo. Sa­mu struk­tu­ru gra­da ni­smo mo­gli ni da „ose­
ti­mo”, jer smo tog po­po­dne­va išli bez pra­vog vo­di­ča, sa vo­za­čem ko­ji oči­to
ne ve­ru­je ni u tu ide­ju vr­hov­ne sve­sti ni­ti uni­ver­zal­nog gra­da. Za raz­li­ku
od vo­za­ča ko­ji nas je do­ve­zao do Pon­di­če­ri­ja i ko­ji je u autu imao sli­ku
Maj­ke, ovaj ko­ji će nas vo­zi­ti po Auro­vi­lu i Pon­di­če­ri­ju ne že­li da uđe sa
na­ma ni u aš­ram, ni u auro­vil­ski „cen­tar za do­ček”, a na na­še pi­ta­nje šta da
oče­ku­je­mo kad uđe­mo u aš­ram ka­že da ne zna jer u nje­ga ni­kad pre to­ga
ni­je ušao.
Po­pod­ne, u Pon­di­če­ri­ju, pri­ča­mo sa uče­ni­ca­ma na oba­li. Uli­ce još no­
se fran­cu­ska ime­na i duh gra­da se raz­li­ku­je od Če­na­ja, iako ima slič­no­sti i
po ge­o­graf­skom po­lo­ža­ju i po struk­tu­ri gra­da.
Uve­če, po­no­vo sle­de du­gi raz­go­vo­ri sa knji­žev­ni­ci­ma. Re­ci­tu­ju ču­ve­
ne du­ho­vi­te, vul­gar­ne li­me­ri­ke, ir­ske na­rod­ne ša­lji­ve pe­smi­ce od pet sti­ho­
va. Kla­us re­ci­tu­je svo­je li­me­ri­ke na dan­skom. Sve ih za­ni­ma­ju psov­ke na
svim je­zi­ci­ma sve­ta. Svi­đa­ju im se i na­še, ali ni­su to­li­ko za­in­te­re­so­va­ni za
pri­ču o Cr­ven ba­nu i Vu­ku Ka­ra­dži­ću. Vi­še ih za­ni­ma­ju kon­kret­ni iz­ra­zi,
te mo­guć­no­sti nji­ho­vog ade­kvat­nog pre­vo­da. Ar­džun po­na­vlja, uspe­šno,
na­še naj­soč­ni­je psov­ke.
Sti­že Ar­vind, copywri­ter i dra­ma­turg po­zo­ri­šta, na mo­to­ru, umo­tan
u cr­ve­ni šal. Iv­ko do­ba­cu­je – kao da je Bru­no Ganc iza­šao iz ne­kog Ven­
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 84

Brojne škole i organizacije dolaze u Pondičari na izlet. Svaka škola ima svoju uniformu,
katkad i izuzetno jarkih boja.

der­so­vog fil­ma. Pri­la­ze­ći, iz ne­kog sa­mo nje­mu zna­nog raz­lo­ga, Ar­vind

po­či­nje da pri­ča na ne­mač­kom. Sme­je­mo se – nje­gov ne­mač­ki je pod­jed­
na­ko loš kao i Iv­kov, a i Kla­u­sov ni­je bo­lji, ta­ko da se svi za­jed­no vra­ća­
mo en­gle­skom je­zi­ku i fe­ni­ju – je­di­nom in­dij­skom bren­di­ju (por­tu­gal­ske
pro­ve­ni­jen­ci­je). Pri­ča se o te­a­tru – i ka­ko je tu Kla­us – po­mi­njem šta je
naj­zna­čaj­ni­je za me­ne u dan­skom te­a­tru. Igrom slu­ča­ja, sa­da ka­da se­dam
da to za­pi­šem, pri­me­ću­jem da je reč bi­la sa­mo o že­na­ma: Kirsten Delholm
i Ho­tel Pro for­ma, svet­ski po­znat fe­no­men, ali i Ka­trin Vin­kel­horn, ko­ja
od de­cem­bra 1999. go­di­ne ne pre­sta­je da sa­ra­đu­je sa Bal­ka­nom. I o na­šoj
am­ba­sa­dor­ki u Dan­skoj, Vi­di Og­nje­no­vić, po­zo­ri­šnoj re­di­telj­ki i knji­žev­
ni­ci, ko­ja ne sa­mo što je pre dva me­se­ca u Ko­pen­ha­ge­nu zbog pro­fe­sor­ke
Za­gor­ke Go­lu­bo­vić i me­ne, pri­su­stvo­va­la na­uč­nom sku­pu o na­ci­o­na­li­zmu
u kul­tu­ri, već je i za sve uče­sni­ke or­ga­ni­zo­va­la pri­jem u re­zi­den­ci­ji. Ka­žem
Kla­u­su da je to iz­u­ze­tan pri­mer – ni­je si­stem­ska dr­žav­na kul­tur­na po­li­ti­ka
pre­ma ino­stran­stvu, ni­ti su če­sto na­še am­ba­sa­de upo­zna­te sa sku­po­vi­ma
i kon­fe­ren­ci­ja­ma na ko­ji­ma na­ši pred­stav­ni­ci ima­ju za­pa­že­no uče­šće. Ni­
sam ni ja sa­da oba­ve­sti­la am­ba­sa­du u Del­hi­ju o svom do­la­sku i pro­gra­mu.
Mo­žda bi im bi­lo in­te­re­sant­no, a mo­žda i ne. U sva­kom slu­ča­ju, San­džna
je po­zna­va­la pret­hod­ni am­ba­sa­dor­ski par i o nji­ma ima­la naj­lep­še re­či. Sa
no­vim još ni­je ima­la pri­li­ke da se upo­zna.
85 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Ha­n e de Bruin – na­u č­n i­ca sa sna­gom me­na­džer­ke

Če­tvr­tak, 7. ja­n u­a r

Iz Adi­šak­ti­ja od­la­zi­mo za Kan­či­pu­ram, na ima­nje Ka­ta­i­ku­tu san­ga­

ma (Kat­ta­ik­kut­tu san­gam), ško­le za uče­nje Ku­tu ko­dai te­a­tar­ske ve­šti­ne.
Po­šli smo u 6 uju­tru. Ni­smo baš shva­ti­li raz­log za žur­bu, jer po pro­gra­mu
u Ka­ta­i­ku­tu san­ga­mu osta­je­mo do sle­de­ćeg po­dne­va. Me­đu­tim, usko­ro se
sve raz­ja­sni­lo. Ha­ne de Bruin, kodi­rek­tor­ka ško­le i ce­log pro­jek­ta, že­le­la je
da do­đe­mo na vre­me za do­ru­čak, da se sme­sti­mo u jed­nom od apart­ma­na
na­me­nje­nih go­sti­ma i vo­lon­te­ri­ma, te da u 11.30 bu­de­mo sprem­ni za ge­
ne­ral­nu pro­bu pred­sta­ve ko­ja se, sreć­nom ko­in­ci­den­ci­jom, upra­vo odr­ža­va
te ve­če­ri iako ni­je se­zo­na ku­tu pred­sta­va (se­zo­na za ovu po­zo­ri­šnu for­mu
ve­zu­je se za onaj pe­riod u go­di­ni ka­da se­la sla­ve, ka­da vi­še ne­ma po­ljo­pri­
vred­nih ra­do­va). Me­đu­tim, sti­gla je Ame­ri­kan­ka, re­di­telj­ka do­ku­men­tar­
nih fil­mo­va, ko­ja će im po­mo­ći da na­pra­ve pro­mo film. Na vo­lon­ter­skoj
osno­vi, na­rav­no. Pa su i proba i predstava u funkciji snimanja.

Radžagopal nas čeka na ulazu u svoju „školu-pozorište”, iza raznobojnog „crteža” od

pirinčanog brašna, čiji je smisao višestruk: pružiti dobrodošlicu gostima i dati hranu mravima
(tako ih drže dalje od kuće)
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 86

Uz čaj, raz­go­va­ra­mo sa Ha­nom i nje­nim su­pru­gom Ra­dža­go­pa­lom,

di­rek­to­rom ško­le, uči­te­ljem ku­tu te­a­tar­ske ve­šti­ne, is­pod sli­ke nje­go­vog
oca, ta­ko­đe umet­ni­ka-iz­vo­đa­ča ovog po­zo­ri­šnog žan­ra, či­joj je uspo­me­ni i
po­sve­će­na ova ško­la. Ha­na nas upo­zna­je sa ovom te­a­tar­skom for­mom ko­
ja je bi­la pred­met nje­nog dok­tor­skog ra­da na Uni­ver­zi­te­tu u Laj­de­nu (The
Fle­xi­bi­lity of a So­uth In­dian The­a­tre Tra­di­tion). To je se­o­ska te­a­tar­ska for­ma
ko­ju iz­vo­de sa­mo mu­škar­ci pri­pad­ni­ci jed­ne od naj­ni­žih ka­sta. Otu­da se o
ovoj for­mi u sa­moj In­di­ji ma­lo pi­sa­lo i is­tra­ži­va­lo, a i sa­ma kul­tur­na po­li­ti­
ka, čak i u okvi­ru Ta­mil Na­dua je ne pri­zna­je.
Ha­na je po­seb­no ose­tlji­va na ne­prav­de ka­stin­skog si­ste­ma. On ne sa­
mo da se odr­žao, već se na ne­ki pa­ra­dok­sa­lan na­čin raz­vio u vre­me ko­lo­ni­
jal­ne upra­ve. Nje­ga su su­štin­ski oza­ko­ni­li Bri­tan­ci jer su u lič­na do­ku­men­
ta uve­li ozna­ku ka­ste i ona se do da­na­šnjeg da­na ne mo­že iz­be­ći. Iz­go­vor
za op­sta­nak ove ozna­ke u lič­nim do­ku­men­ti­ma je da ona omo­gu­ća­va ni­žim
ka­sta­ma dr­žav­ne „pri­vi­le­gi­je”, od­no­sno afir­ma­tiv­nu ak­ci­ju (upis u okvi­ru
kvo­te na uni­ver­zi­tet, mo­guć­nost za­po­šlja­va­nja u jav­noj upra­vi, itd.).
Do­du­še, u se­li­ma je ka­stin­ski si­stem po­dr­ža­van i obi­ča­ji­ma (po­sto­je
po­seb­ni bu­na­ri, pa čak i po­seb­ne am­bu­lan­te za sva­ku ka­stu), a iz­u­zet­no je
i ve­li­ki broj na­si­lja pre­ma da­li­ti­ma za ko­ja ni­ko ni­je ka­žnjen.

Dok čekamo probu razgovaram sa Hane de Bruin i Radžagopalom o novim mogućnostima

fandrejzinga i preduzetništva
87 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Novoizgrađena škola u kompleksu

Ku­tu tru­pa obič­no ima ne­ko­li­ko spre­mlje­nih pred­sta­va na tra­di­ci­

o­nal­ne te­me, a se­lo ih zo­ve i pla­ća pa­u­šal, obič­no od 8 do 15.000 ru­pi­ja
– za noć! Jer pred­sta­ve se igra­ju ce­le no­ći – od 10 uve­če pa do zo­re (do 6
ujutro)!
Od­re­đe­nih da­na u go­di­ni, u jed­nom se­lu u oko­li­ni, us­po­sta­vlja se
„ber­za” (po­ma­lo li­či na be­o­grad­sku „ko­or­di­na­ci­ju”) i se­la po­ku­ša­va­ju da
do­bi­ju, baš u od­re­đe­ne da­ne, one tru­pe u ko­ji­ma ima naj­vi­še omi­lje­nih
zve­zda. Sem ovih ri­tu­al­nih, se­zon­skih iz­vo­đe­nja, tru­pe se po­zi­va­ju i kad
ne­ko umre i to on­da omo­gu­ća­va ne­što rav­no­mer­ni­ju is­kro­ri­šće­nost glu­
mač­kih po­ten­ci­ja­la to­kom go­di­ne, jer se „umi­re ce­le go­di­ne”. Ta­da se tek­
sto­vi, od­no­sno pred­sta­ve, mo­ra­ju skra­ći­va­ti – za „sa­vre­me­ne” gle­da­lač­ke
mo­guć­no­sti (čla­no­vi po­ro­di­ce ko­ji do­la­ze iz ce­le In­di­je na sa­hra­nu ne mo­
gu du­go da osta­nu). Iz­be­ga­va­ju se hu­mor­ni, ko­mič­ni ele­men­ti ko­ji su sa­
stav­ni deo ovog ti­pa fol­klor­nog te­a­tra.
In­te­re­sant­no je da je po­zo­ri­šni isto­ri­čar Džejms Bren­don (The­a­tre in
So­uth-east Asia) još sre­di­nom še­zde­se­tih za­klju­čio da je broj pro­fe­si­o­nal­
nih po­zo­ri­šnih tru­pa u Azi­ji, u od­no­su na broj sta­nov­ni­ka, dva­de­set pu­ta
ve­ći ne­go u Evro­pi. Upra­vo zbog ve­li­kog bro­ja ova­kvih tra­di­ci­o­nal­nih, kla­
sič­nih i fol­klor­nih po­zo­ri­šnih tru­pa ko­je de­lu­ju u ru­ral­noj sre­di­ni.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 88

Proba u narandžastim „radnim kostimima”. U pozadini je tradicionalni orkestar koji svira dok
izvođači uvežbavaju komičku tačku.

Obi­la­zi­mo pro­sto­ri­je ško­le – ne­ko­li­ko otvo­re­nih sce­na za tre­nin­ge i

pro­be, ali i iz­vo­đe­nja. Tre­nut­no su u ško­li 44 uče­ni­ka i uče­ni­ce i, da – to je
naj­ve­ća no­vi­na ove ško­le – otvo­ri­li su ku­tu ples i za de­voj­či­ce.
Po­če­li su da stva­ra­ju i no­ve dram­ske tek­sto­ve ko­ji će se ba­vi­ti sa­vre­
me­nim ži­vo­tom, a ne vi­še sa­mo Ra­ma­ja­nom i Ma­hab­ha­ra­tom. Ka­ko se ško­la
sa­ma iz­dr­ža­va, pri­pre­ma hra­nu za 120 lju­di, pla­ća pro­fe­so­re, me­di­cin­ske
se­stre, ku­va­ri­ce – po­treb­no je or­ga­ni­zo­va­ti ško­lu kao ve­li­ko pred­u­ze­će. Sve
je to Ha­ni­no de­lo, re­zul­tat nje­nih za­mi­sli. Tra­že­nje do­na­ci­ja od HI­VOS-a
do Ma­me Keš, na­po­ri da do­bi­je vo­lon­te­re iz ce­log sve­ta, teh­nič­ku po­moć...
No, ipak, glav­na sred­stva za­ra­đu­je sa­ma Ku­tu tru­pa, pa čak i De­vo­jač­ka
gru­pa po­la­ko po­či­nje da bi­va tra­že­na, a i sop­stve­na po­ljo­pri­vred­na pro­iz­
vod­nja za­do­vo­lja­va u ve­li­koj me­ri nji­ho­ve po­tre­be.
Pro­ba po­či­nje tač­no u 11.30. Iz­vo­đa­či su u ma­ji­ca­ma bo­je ša­fra­na
(hin­du bo­ja ko­ja po­či­nje da do­mi­ni­ra In­di­jom). Pre sve­ga se uve­žba­va po­
kret, ali i pe­sme, kao i re­do­sled sce­na. Svi uži­va­ju. Pro­ba te­če bes­pre­kor­no.
Pe­sme su sna­žne, mu­zi­ka sve vre­me da­je ri­tam i pod­sti­caj.
Ru­čak u kan­ti­ni ško­le je po pra­vi­li­ma uobi­ča­je­nim u Ta­mil Na­duu,
ali i ši­re u In­di­ji. Ta­ko se je­de na mno­gim me­sti­ma gde je obrok za­jed­nič­ki,
89 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Kuhinja u kojoj svi jedu na tradicionalan način – sedeći na podu. Na tanjire je stavljen list
banane, nekadašnji tradicionalni tanjir, jer se tako troši manje vode za pranje posuđa.
Razgovaram sa volonterkom, profesorkom engleskog jezika, a preko puta su još dva
volontera iz Sjedinjenih Država.

npr. u hra­mo­vi­ma po­sle slu­žbe. Svi se izu­va­mo, pe­re­mo ru­ke i se­da­mo na

pod. U ve­li­kim tep­si­ja­ma slu­ži se raz­li­či­ta hra­na ko­ja tre­ba da se de­snom
ru­kom ume­ša i je­de za­jed­no. Ivko i ja ipak je­de­mo ka­ši­kom, jed­no pa dru­
go je­lo. Hra­na je ve­ge­ta­ri­jan­ska – zbog bes­pa­ri­ce! Ško­la ima ne­ke svo­je
pro­iz­vo­de (ba­na­ne i po­vr­će), ali me­so, sir, ja­ja tre­ba ku­pi­ti! Sto­ga su ja­ja
jed­nom ne­delj­no na je­lov­ni­ku, a pi­le­ti­na sa­mo za pra­zni­ke.
Raz­go­va­ra­mo o op­stan­ku ško­le. Su­ge­ri­šu mi da po­se­tim veb sajt So­
cial ed­ge, or­ga­ni­za­ci­je za so­ci­jal­no pred­u­zet­ni­štvo (hybrid or­ga­ni­sa­tion), a ja
im obe­ća­vam da ću ih po­ve­za­ti sa Radž Isa­rom, ne­ka­da­šnjim struč­nja­kom
UNE­SKO-a, a da­nas pro­fe­so­rom ame­rič­kog uni­ver­zi­te­ta u Pa­ri­zu kao i Ho­
lan­đa­ni­nom či­jeg se ime­na u tre­nut­ku ne mo­gu se­ti­ti, a ko­ji u UNESKO-u
vo­di sek­tor za ne­ma­te­ri­jal­no na­sle­đe.
Pri­ča­mo o šo­vi­ni­stič­koj je­zič­koj po­li­ti­ci u Ta­mil Na­duu. Ne uči se
hin­di. Ra­di­je uče i go­vo­re en­gle­ski! Ali ta­mil­ski i ne pri­pa­da in­do­e­vrop­
skim već dra­vid­skim je­zi­ci­ma, ta­ko da su mu i hin­di i en­gle­ski pod­jed­na­ko
da­le­ko. Isto­vre­me­no, na­ci­o­na­li­sti sma­tra­ju da ako bi pre­vla­dao hin­di kao
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 90

Svako dete-izvođač ima svoj komplet šminke sa ogledalom i češljevima i šminka se samo.
Ipak, u ključnim trenucima pomažu jedni drugima da dovrše oslikavanje maski na licu.

za­jed­nič­ki, on­da bi nji­hov je­zik ne­stao iz upo­tre­be. En­gle­ski osta­je kao

stra­ni ko­he­ziv­ni, pa se ne ose­ća kao pret­nja za na­ci­o­nal­ni je­zik. Ot­por Ta­
mi­la je­zič­koj po­li­ti­ci In­di­je sna­žan je još od Ne­hru­o­vog vre­me­na. Ne­hru
im je dao 15 go­di­na da na­u­če hin­di da bi hin­di po­stao par­la­men­tar­ni je­zik.
No, to se ni­ka­da ni­je ostva­ri­lo upra­vo zbog pro­ti­vlje­nja Ta­mi­la, a i dru­gih
na­ro­da i ple­me­na, po­put Na­ga na se­ve­ro­i­sto­ku In­di­je.15
Pri­pre­me za pred­sta­vu po­či­nju već oko pet sa­ti za­jed­nič­kom mo­li­
tvom, pri­no­še­njem da­ro­va (cve­će i ko­ko­sov orah) i pa­lje­njem šta­pi­ća. Na­
kon to­ga kre­će šmin­ka­nje i obla­če­nje – ozbi­ljan in­di­vi­du­al­ni rad uz uza­

15  Još je 1956. go­di­ne Aka­de­mi­ja ta­mil­ske kul­tu­re do­ne­la re­zo­lu­ci­ju o neo­p­hod­no­sti da en­
gle­ski je­zik osta­ne slu­žbe­ni je­zik Uni­je i ko­mu­ni­ka­ci­je cen­tral­ne dr­ža­ve sa dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma.
Pre­ma mi­šlje­nju dra­vid­skog vo­đe to­ga vre­me­na Ana­du­ra­i­ja, hin­di je bio sa­mo je­dan od in­dij­
skih je­zi­ka, čak i ma­nje raz­vi­jen od dru­gih in­dij­skih je­zi­ka, te ne­a­de­kva­tan za vre­me na­glog
raz­vo­ja na­u­ke i teh­no­lo­gi­je. „Na ar­gu­ment da hin­di go­vo­ri naj­ve­ći broj In­di­ja­ca, Ana bi sar­ka­
stič­no od­go­vo­rio: Da smo pri­hva­ti­li prin­cip broj­ča­ne su­per­i­or­no­sti ka­da smo bi­ra­li pti­cu za svoj
na­ci­o­nal­ni sim­bol, on­da bi to tre­ba­lo da bu­de vra­na, a ne paun”. (Gu­ha, Ra­mac­han­dra – In­dia
af­ter Gand­hi: The Hi­story of the World’s Lar­gest de­moc­racy, Pi­ca­dor, Pan Mac­mil­lan, Lon­don and
Ox­ford, 2008, p. 392)
91 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Tipična multigeneracijska predstava Kataikutu pozorišta. Bogovi-kraljevi u raskošnim

kostimima i pod kapama, obični ljudi u bogatim kostimima ali bez velikih kapa-kruna i vidušaka
(„klovn” sa desne strane) obučen u jednostavan plavi kostim. U pozadini je muzički orkestar
bez koga ne bi ni bilo predstave.

jam­nu po­moć u kri­tič­nim tre­nu­ci­ma. Pred­sta­va po­či­nje tač­no na vre­me.

Ona ni­je or­ga­ni­zo­va­na sa­mo za nas; tu je i Ame­ri­kan­ka ko­ja ra­di film o
po­zo­ri­štu, ško­li, a po­seb­no o Ku­tu de­vo­jač­koj tru­pi. Ta­ko­đe, tu je i pu­
no me­šta­na. Sva­ko iz­vo­đe­nje pred­sta­ve u ko­sti­mi­ma po­se­ban je do­ži­vljaj.
Pred­sta­va ima kla­sič­nu dra­ma­tur­gi­ju – vi­du­ša­ke, „klov­no­vi”, uvo­de nas u
rad­nju, da bi se za­tim po­ja­vi­li bo­go­vi i kra­lje­vi, pa on­da opet „klov­no­vi”.
Upra­vo sam u Su­ba­ni­noj knji­zi pro­či­ta­la o pra­vom smi­slu „lu­da” i „klov­no­
va” po­red kra­lje­va i mit­skih ju­na­ka u in­dij­skoj kla­sič­noj dra­ma­tur­gi­ji: lju­di
bi­ra­ju vo­đu oče­ku­ju­ći da će on pre­va­zi­ći na­ša obič­na ljud­ska ogra­ni­če­nja.
Da bi ih pre­va­zi­šao, on ubi­ja ljud­sko u se­bi. To je tra­gič­ka iro­ni­ja in­he­rent­
na pro­ce­su stva­ra­nja he­ro­ja. Za­to je neo­p­ho­dan vi­du­ša­ka – da bi pod­se­tio
kra­lja (he­ro­ja) na sop­stve­nu po­ti­snu­tu ljud­skost.
Ples je slo­žen, ri­tam se me­nja, po­kre­ti od­go­va­ra­ju ono­me što zna­mo
o in­dij­skom ple­su, a na­čin i ri­tam go­vo­ra iz­me­đu mu­zič­kih i ple­snih sce­na
od­go­va­ra azij­skom kla­sič­nom sti­lu. Do­du­še, ko­mič­ki de­lo­vi se iz­vo­de u sti­
lu puč­ke far­se. Ovo i je­ste puč­ko po­zo­ri­šte naj­ni­že kla­se. No, kraj pred­sta­
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 92

ve ozna­ča­va uspe­šno re­še­na dram­ska si­tu­a­ci­ja – ven­ča­nje glav­nih ju­na­ka,

mno­go ra­do­sti i sre­će i na sce­ni i u pu­bli­ci.

Pe­tak, 8. ja­nu­ar – Kata­ikutu San­g am – Kančipuram (Kan­chi­pur­ram)

Od de­vet uju­tru svi đa­ci su u uči­o­ni­ca­ma. Se­di se na po­du, a pi­še na

ma­lim, ni­skim klu­pi­ca­ma. Na­stav­ni­ke pla­ća sa­ma ško­la (ma­li deo njih su
vo­lon­te­ri iz Ame­ri­ke, En­gle­ske, Ho­lan­di­je), a ne dr­ža­va jer se po­zo­ri­šna
ško­la vo­di kao pri­vat­na. Na kra­ju go­di­ne đa­ci po­la­žu is­pi­te da bi im dr­ža­va
jed­nog da­na pri­zna­la pra­vo na di­plo­mu.

Učionice su različitih veličina. U njima se sedi na podu a učenici imaju veoma male
stočiće za pisanje, iako ih ne koriste svi. Školski pribor i hemijske olovke još su luksuz u
Indiji i brižno se čuvaju.
93 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Ve­li­ka pa­žnja po­kla­nja se nji­ho­vom obra­zo­va­nju ko­je tre­ba da im

po­mog­ne da jed­no­ga da­na mo­gu da vo­de i sop­stve­nu gru­pu. Sa Ha­nom
raz­go­va­ram o to­me ka­ko na­pra­vi­ti pro­gram „pred­u­zet­nič­kog obra­zo­va­
nja” za po­zo­ri­šni rad u ru­ral­nim sre­di­na­ma In­di­je. Nji­hov pro­gram već
ima de­li­mič­no pred­u­zet­nič­ku di­men­zi­ju: on po­ka­zu­je da se vo­di ra­ču­na
o obra­zo­va­nju po­la­zni­ka za bu­du­ći ži­vot ta­ko da mo­gu da za­ra­đu­ju i na
dru­gi na­čin uko­li­ko se po­ka­že da ne­ma­ju do­volj­no iz­vo­đač­kog ta­len­ta za
po­zo­ri­šni rad. Sto­ga uče da ra­de na kom­pju­te­ru, da ši­ju ko­sti­me (na­rav­no,
i svo­ju ode­ću), da ku­va­ju i me­se, da ra­de u ba­šti i na far­mi. Da­kle, po­slo­
vi se ras­po­re­đu­ju i me­nja­ju po ne­de­lja­ma, ta­ko da sva­ko de­te do­pri­ne­se
ra­du u skla­du sa svo­jim uz­ra­stom i mo­guć­no­sti­ma, a i da taj rad nji­ma
omo­gu­ći sti­ca­nje zna­nja i ve­šti­na ko­ji će im su­tra, u sa­mo­stal­nom ži­vo­tu,
bi­ti neo­p­hod­ni.
To su zna­nja ko­ja sva­ka­ko u svo­jim po­ro­di­ca­ma ne bi mo­gli da do­bi­
ju, jer ši­va­će ma­ši­ne su, na pri­mer, deo prak­se jed­ne od­re­đe­ne ka­ste i da­li­ti
ih ne­ma­ju; ku­va­nje je re­du­ko­va­no na ba­re­nje pi­rin­ča, a hi­gi­jen­ske na­vi­ke
na ri­tu­al­na ku­pa­nja na­kon svih dru­gih u obli­žnjim re­ka­ma.
U 11.30 sle­di pro­ba de­vo­jač­kog an­sam­bla. Ha­na se pri­dru­žu­je mu­žu
u uve­žba­va­nju de­voj­či­ca. Iz nje izbija iz­u­zet­na ne­žnost dok im po­ka­zu­je

Tokom školovanja đaci uče različite zanate. Krojački zanat je samo jedan od njih.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 94

Proba devojačkog ansambla. U pozadini se vidi da orkestar i dalje čine muškarci.

po­kre­te, na­me­šta stav. Ne­ma žen­skih uči­te­lja ove te­a­tar­ske for­me ta­ko
da je, pa­ra­dok­sal­no, na­uč­ni­ca-is­tra­ži­va­či­ca, po­sta­la prak­ti­čar­ka. Uči­te­lji­
ca, gu­ru!
Po­tre­sno je, u stva­ri, vi­de­ti sve te de­voj­či­ce ko­je su ovim ško­lo­va­
njem do­bi­le ži­vot­nu šan­su ne­za­mi­sli­vu u nji­ho­vom so­ci­jal­nom kru­gu, u
ko­jem se de­voj­či­ce ra­no uda­ju i bi­va­ju osu­đe­ne na ži­vot u več­nom si­ro­
ma­štvu i tr­plje­nju na­si­lja. Ka­da osta­nu udo­vi­ce, je­di­no što im pre­o­sta­je je
pro­sja­če­nje.
U 13 ča­so­va, pre svih osta­lih, Iv­ko i ja ru­ča­mo sa šo­fe­rom ško­le i
nje­go­vom že­nom, ude­še­nom za od­la­zak u „ve­li­ki grad Ban­ga­lor”. Oni su
mlad brač­ni par, mu­sli­ma­ni. Ona ne­ma hi­džab (ret­ko smo ga vi­de­li u ovom
de­lu In­di­je). Ka­sni­je su nam re­kli i da ka­da ga že­ne ima­ju, on pred­sta­vlja
„ob­no­vlje­nu” ili pre­u­ze­tu tra­di­ci­ju, od­no­sno če­sto je re­ak­ci­ja mu­sli­man­ske
po­pu­la­ci­je na hin­du na­ci­o­na­li­zam. Ha­na se se­ti­la, zna­ju­ći da to na­ma ne­
će sme­ta­ti, da bi i nje­mu i njoj to bi­la iz­uz­ et­na pri­li­ka „za iz­la­zak”, a da će
nje­mu sva­ka­ko bi­ti pri­jat­ni­je da se vra­ća sa že­nom a ne sam no­ću po pri­
lič­no ne­be­zbed­nim in­dij­skim pu­te­vi­ma. Oni ne zna­ju en­gle­ski, ta­ko da se
ko­mu­ni­ka­ci­ja i za vre­me ruč­ka i u to­ku vo­žnje us­po­sta­vlja osme­si­ma.
95 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Pro­la­zi­mo kroz Ta­mil Na­du re­la­tiv­no br­zo, pa u pred­gra­đe Ban­ga­

lo­ra sti­že­mo pred­ve­če, oko 5 sa­ti. Sti­gli smo i do zi­do­va In­fo­si­sa – me­sta
na­šeg pr­vog bo­rav­ka u Ban­ga­lo­ru.
Me­đu­tim, du­go (sa­ti­ma) ula­zi­mo u grad. Uža­sni su za­sto­ji i svi tru­
be, na­sto­je da pre­đu iz jed­ne tra­ke u dru­gu. Naš vo­zač se ne­ka­ko sna­la­zi,
pra­ti na svom je­zi­ku na­pi­sa­no uput­stvo, ali shva­ta­mo da ne mo­že da či­ta
ma­pu gra­da, a mi ne mo­že­mo da či­ta­mo uput­stvo ko­je je do­bio od Ha­ne,
jer je na­pi­sa­no na ta­mil­skom pi­smu. Sto­ga, mo­ra da se obra­ti i pro­la­zni­
ci­ma, pa na­kon mno­go pi­ta­nja, za­u­sta­vlja­nja, raz­go­vo­ra sa pro­la­zni­ci­ma
(ali ipak bez lu­ta­nja), vo­zač uspe­va da osta­ne na pra­vom pu­tu za ho­tel.
Pri­me­ću­je­mo da se te­ško spo­ra­zu­me­va; ta­mil­ski di­ja­lekt ko­ji on go­vo­ri
raz­u­me­ju oni ko­ji go­vo­re ka­na­da je­zi­kom, ali ipak sa te­ško­ća­ma. A mi smo
ta tri sa­ta pro­ve­li u ko­li­ma po­ku­ša­va­ju­ći da od­go­net­ne­mo ono što nam je u
Ban­ga­lo­ru pret­hod­ne go­di­ne pred­sta­vlja­lo ne­pre­mo­sti­vu te­ško­ću – a sa­da
nam se či­ni da uspe­va­mo u to­me – po­ga­đa­mo ko­ji je­zik je na kom bil­bor­du

Infosis kampus – kosmopolitska arhitektura stvara u celom svetu ista „ne-mesta” za

kompjuterske korporacije (mimo svake „lokalne boje” i tradicije)
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 96

U svim gradovima Indije reklamnim prostorom dominiraju plakati koji najavljuju nove filmove i
uvek su napisani jezikom i pismom na kome je snimljen film

ili film­skom pla­ka­tu – jer sva­ki je na­pi­san raz­li­či­tim, za nas pod­jed­na­ko

enig­mat­skim pi­smom. Hin­di je iz­du­žen, ta­mil­ski če­tvr­tast, kva­dra­tan, ka­
na­da sav obao i u po­lo­že­nim troj­ka­ma i de­vet­ka­ma, te­lu­gu... neo­pi­siv! A
tek ma­la­ja­lam – ko­ga, do­du­še, ov­de na uli­ca­ma ni­smo vi­de­li!
Sti­že­mo pred ho­tel. Tač­no je 8 uve­če, ka­da je po pro­gra­mu i pla­ni­ra­
no da stig­ne­mo.
97 Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim že­na­ma

Kul­t ur­n a po­l i­t i­ka –

dile­m e i kon­t ro­ver­ze

Ban­ga­lor
Hegodu
Ninasam
Mangalor
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 98

Kul­tur­na po­li­ti­ka – di­le­me i kon­

tro­ver­ze
99 Kul­tur­na po­li­ti­ka – di­le­me i kon­tro­ver­ze

Ban­ga­l or – grad bu­d uć­n o­sti bez kul­tur­ne po­l i­ti­ke

Su­bo­ta, 9. ja­n u­a r

Ob­i­šli smo ju­žni deo Ban­ga­lo­ra u že­lji da ku­pi­mo ba­te­ri­je i USB da

bi­smo pre­sni­mi­li broj­ne do ta­da na­pra­vlje­ne fo­to­gra­fi­je i vi­deo snim­ke.
Naš do­ma­ćin, Ča­na, do­la­zi u pod­ne i vo­di nas u po­zo­ri­šte Ran­ga Šan­ka­ra
– po­zo­ri­šte ko­je je, kao i Pri­tvi u Bom­ba­ju, u kul­tur­nim kru­go­vi­ma pra­vi
znak-sim­bol ne­za­vi­sne po­zo­ri­šne sce­ne In­di­je.
Ča­na (Chan­na­kes­ha­va), sli­kar i glu­mac (na­kon li­kov­ne aka­de­mi­
je u Ban­ga­lo­ru, za­vr­šio je glu­mu u Ni­na­sa­mu), vo­di nas pr­vo u pi­ce­ri­ju,
shva­tiv­ši da osmeh ko­ji smo upu­ti­li ne­čem „po­zna­tom” u pro­la­zu (pr­vom
„glo­bal­nom” re­sto­ra­nu ko­ji smo na ovom pu­to­va­nju vi­de­li) je­ste, u stva­
ri, znak že­lje. To će nam bi­ti pr­va evrop­ska hra­na na­kon du­go vre­me­na.
Us­put pri­ča­mo o nje­go­voj umet­nič­koj ka­ri­je­ri, neo­p­hod­no­sti da se ba­vi
di­zaj­nom (kao li­kov­ni umet­nik), a ne po­zo­ri­šnom re­ži­jom ili glu­mom – jer,
iako ima ide­je i pro­jek­te, te­ško mu je da ih fi­nan­sij­ski za­o­kru­ži i re­a­li­zu­je.
Po­treb­no je iz­naj­mi­ti pro­stor, da­ti glum­ci­ma ma­kar ne­ki per di­em dok ra­de
pred­sta­vu. Me­đu­tim, tek on­da sle­di naj­te­ži deo: pla­ti­ti sa­lu, or­ga­ni­zo­va­ti
mar­ke­ting i pro­da­ju ka­ra­ta, a sve je na nje­mu. Ča­na ima od­lič­ne od­no­se sa
In­dij­skim te­a­tar­skim fo­ru­mom; ce­ni sve čla­no­ve i za­to je i pri­hva­tio da sa
na­ma pro­ve­de dva da­na.
Pri­ča­mo o „ne­sta­ju­ćem” dis­kur­su kul­tu­re u po­li­ti­ci. Ča­na ka­že da je
go­to­vo ne­ve­ro­vat­no ko­li­ko su po­li­ti­ča­ri pri­hva­ti­li dis­kurs bi­znis sek­to­ra i
sa ka­kvim uži­va­njem ba­ra­ta­ju mar­ke­tin­škim i me­na­džer­skim ter­mi­ni­ma.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 100

Čanekešava, indijski dramski umetnik i dizajner

Čak i kad je u pi­ta­nju vla­da dr­ža­ve Kar­na­ta­ka – u njoj ne po­sto­ji mi­ni­star

kul­tu­re, to pod­ruč­je je pod di­rekt­nom nad­le­žno­šću pre­mi­je­ra. Ipak, po­
sto­ji fi­nan­sij­ska po­dr­ška po­zo­ri­šnim pro­jek­ti­ma u iz­no­su od 3.000 ru­pi­ja.
To­li­ko je ko­štao ru­čak za tro­je u bo­ljem re­sto­ra­nu u Če­na­ju. „Sto­ga”, ka­že
Ča­na, „ne tru­dim se ni da kon­ku­ri­šem”. Na­rav­no, ako po­sto­ji di­rekt­na ve­za
sa mi­ni­strom, sa fe­sti­va­li­ma i slič­no, si­tu­a­ci­ja je znat­no bo­lja. Kar­na­ta­ka
ne pred­vi­đa fi­nan­si­ra­nje tru­pa, po­zo­ri­šnih or­ga­ni­za­ci­ja ili sa­la. Fi­nan­si­ra­ju
se sa­mo pro­jek­ti. Ipak, ne že­li da bu­de ne­ga­ti­van. „Dr­ža­va Kar­na­ta­ka je do­
ne­la jed­nu iz­uz­ et­nu kul­tur­no-po­li­tič­ku me­ru – za­po­sli­la je 46 na­stav­ni­ka
te­a­tra u 40 sred­njih ško­la ši­rom dr­ža­ve, od ko­jih je 40 za­vr­ši­lo Ni­na­sam
ško­lu”. Ipak, da bi mo­gli da pre­da­ju, sa­ma Ni­na­sam akademija je mo­ra­la
da or­ga­ni­zu­je do­dat­ni kurs pe­da­go­ških ve­šti­na za ce­lu ovu gru­pu. „Oni su
svi sa­da sreć­ni, do­bi­li su po­sao sa pu­nim rad­nim vre­me­nom, iako u mno­
gim tim ško­la­ma (u pi­ta­nju su uglav­nom no­ve ško­le) ne po­sto­ji te­a­tar­ska
in­fra­struk­tu­ra, ni­ti od­go­va­ra­ju­ća scena”. (Sle­de­ćeg da­na će­mo vi­de­ti sta­ru,
pr­vu sred­nju ško­lu u Ban­ga­lo­ru, u ko­joj po­sto­ji ne­ko­li­ko po­zo­ri­šnih sa­la.)
Raz­go­va­ra­mo i da­lje o kul­tur­noj po­li­ti­ci i Ča­na is­ti­če da je osnov­ni
pro­blem što no­ve tru­pe ne­ma­ju ni­ka­kvo zna­nje o mo­guć­no­sti­ma ko­je pru­
ža­ju cen­tral­na dr­ža­va, po­je­di­nač­ne dr­ža­ve In­di­je16 i, even­tu­al­no, grad­ske

16  In­di­ja ima 28 dr­ža­va (for­mi­ra­nih po je­zič­kom prin­ci­pu) i 7 po­seb­nih te­ri­to­ri­ja uglav­nom
pri­dru­že­nih ne­ka­da­šnjih ko­lo­ni­ja raz­li­či­tih evrop­skih ze­ma­lja (jed­na od njih je i ona ko­ju smo
upra­vo ob­iš­ li: Pu­di­ča­ri sa glav­nim gra­dom Pon­di­če­ri­jem).
101 Kul­tur­na po­li­ti­ka – di­le­me i kon­tro­ver­ze

vla­sti. Ni sam ne zna da li Ban­ga­lor kao grad ima kul­tur­nu po­li­ti­ku. Ono
u šta je si­gu­ran je­ste da pan­če­ja­ti (pan­cheyati – ad­mi­ni­stra­ci­ja op­štin­
skih pod­ruč­ja ko­ja ob­u­hva­ta ne­ko­li­ko se­la), taj no­vac za kul­tu­ru si­gur­no
nemaju.
Pi­tam ga: Ka­ko on­da na­pra­vi­ti odr­ži­vu po­zo­ri­šnu tru­pu? Da li je to
uop­šte mo­gu­će u In­di­ji? Po­mi­njem da Pra­vin za­tva­ra Lan­ter­nu ma­gi­ku, a
i da Pad­mi­ni na­me­ra­va da pre­ki­ne rad sa tru­pom. „Mo­gu­će je, pod uslo­
vom da ste iz­uz­ et­no skrom­ni. I ja i dru­gi di­plom­ci Ni­na­sa­ma na­pra­vi­li smo
gru­pe i ra­di­li pro­jek­te – obič­no nas 5–6 u gru­pi – ali to je sve je­dva odr­ži­vo
i zah­te­va ve­o­ma mno­go pu­to­va­nja. Kad smo do­bi­li de­te, a mi smo obo­je
glum­ci u is­toj tru­pi, da­kle, bez nov­ca, to vi­še ni­je bi­lo mo­gu­će”.
A on­da nam pri­ča div­nu lju­bav­nu pri­ču ka­kve ne­ma u bo­li­vud­skim
fil­mo­vi­ma, jer pr­ko­si tra­di­ci­ji i ka­no­ni­ma. Po­red broj­nih in­dij­skih ka­sti, u
In­di­ji ži­ve i tzv. ple­me­na, či­ji je sta­tus još ni­ži. Ne­ka od njih su ne­gro­id­na,
cr­nač­ka ple­me­na (Sid­dis), do­ve­de­na pre ne­ko­li­ko sto­ti­na go­di­na u In­di­ju
da bi bi­la jef­ti­na rad­na sna­ga. Po­sled­njih de­se­tak go­di­na Ni­na­sam ško­la i
po­zo­ri­šna tru­pa raz­vi­li su pro­jek­te „in­ter­kul­tur­nog di­ja­lo­ga” na in­dij­ski
na­čin – da­kle, od­la­ze u ple­me­na i za­jed­no sa nji­ma ra­de na pred­sta­va­ma.
Ta­ko su ot­kri­li i broj­ne ta­len­to­va­ne mla­de lju­de, od ko­jih su ne­ki na­kon
tog is­ku­stva i upi­sa­li glu­mač­ku ško­lu, me­đu ko­ji­ma i bu­du­ća Ča­ni­na su­
pru­ga. Na­red­ni deo pri­če sa­zna­la sam ka­sni­je od Ak­ša­re, di­rek­to­ra Ni­na­
sam glu­mač­ke ško­le: Ča­na je igrao ca­ra Duš­jan­tu a nje­go­va bu­du­ća su­pru­
ga Ša­kun­ta­lu, ta­ko da ni­su mo­gli da po­beg­nu od sud­bi­ne17!
Ali tek ka­sni­je po­če­li su da se po­ja­vlju­ju istin­ski pro­ble­mi! Ka­ko de­
fi­ni­sa­ti i pri­ja­vi­ti de­te? Ka­sta ko­joj pri­pa­da Ča­na ne že­li da ga pri­zna kao
svo­je, a dr­ža­va ne že­li da ga upi­še kao pri­pad­ni­ka ple­me­na (ni­že ka­ste),
jer on­da de­te sti­če pra­vo na pri­vi­le­gi­je u za­po­šlja­va­nju u dr­žav­noj slu­žbi.
Ne­ko­li­ko ova­kvih slu­ča­je­va je sa­da na su­du i dr­ža­ve pre­su­đu­ju raz­li­či­to.
Po­sto­ji i za­kon­ska mo­guć­nost za slo­bod­no su­dij­sko uve­re­nje – su­dij­sku
pro­ce­nu da li stvar­no de­te iz me­šo­vi­tog bra­ka ima pred­no­sti jer je je­dan
od ro­di­te­lja iz vi­še ka­ste, ili je bi­lo po­ni­ža­va­no i od­ba­ci­va­no, za­to što mu
je dru­gi ro­di­telj iz ni­že. Iv­ko i ja ne mo­že­mo da shva­ti­mo da je mo­gu­će da
ka­ste i danas ima­ju ta­ko zna­čaj­nu ulo­gu, ali Ča­na se sa­mo bla­go sme­ška,
kao da on lič­no ni­ka­da ni­je is­ku­sio se­gre­ga­ci­ju, iako se iz sve­ga što go­vo­ri
vi­di da po­sto­ji du­bo­ka pat­nja.

17  Ovo je jed­na od naj­lep­ših pri­ča iz Ma­hab­ha­ra­te o moć­nom kra­lju Duš­jan­tu i pre­le­poj Ša­
kun­ta­li ko­ju je ču­ve­ni pe­snik Ka­li­da­sa is­ka­zao u dram­skoj for­mi. Nji­ho­va lju­bav pre­ži­vlja­va
te­ška is­ku­še­nja jer usled pro­klet­stva Duš­jant za­bo­ra­vlja Ša­kun­ta­lu, no uspe­va­ju da pre­va­zi­đu
sve pre­pre­ke, po­ni­šte dej­stvo kle­tve i po­no­vo bu­du za­jed­no.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 102

Arun­d a­t i Nag i Ga­j a­t ri – ide­a ­lan me­n a­džer­ski tim:
vi­z i­j a i ad­m i­n i­stra­c i­j a, in­te­gra­c i­j a i pred­u­zet­ni­štvo

Arundati Nag je 2010. godine dobila Srebrni lotus za najbolju sporednu žensku ulogu u filmu
Paa (Otac) na XVI festivalu filmskih zvezda (Star Screen Awards). Ovu ulogu igrala je na hindi
jeziku, ali glumi i u filmovima snimanim na tamil, marati, kanada i malajalam jeziku.

Di­rek­tor­ka po­zo­ri­šta Arun­da­ti Nag, ko­ju sam upo­zna­la pre go­di­nu

da­na ov­de u Ban­ga­lo­ru, oti­šla je na do­de­lu na­gra­de za po­sled­nju film­sku
ulo­gu ko­ju je od­i­gra­la. Iz­u­zet­no ret­ko pri­hva­ta film­ske ulo­ge – jed­nu u
dve-tri go­di­ne – a ipak, ostva­ru­je ve­li­ke uspe­he!
U Ran­ga Šan­ka­ri do­če­ku­je nas Ga­ja­tri – istin­ski me­na­džer po­zo­ri­
šta, že­na ko­ja je u stva­ri di­rek­tor IT kom­pa­ni­je sa pu­nim rad­nim vre­me­
nom. Po­zo­ri­šte joj je lju­bav, ho­bi, strast, ži­vot. Od­mah nam ka­že: „Ne­
mam mu­ža ni de­cu, me­ni je po­zo­ri­šte po­ro­di­ca, pri­vat­ni ži­vot”. Go­vo­ri­mo
o prin­ci­pi­ma pro­gra­mi­ra­nja, iz­bo­ra, od­re­đi­va­nju ce­ne kar­te. Tu je i nje­na
pro­gram­ska asi­stent­ki­nja Di­vja (Dhivya) – ali, ka­ko ka­že, po­slo­vi se pre­
kla­pa­ju i ne­ma ja­sne po­de­le ko šta ra­di, već svi ra­de sve.
Po­zo­ri­šte je la­ga­no evo­lu­i­ra­lo od otvo­re­ne sce­ne do kul­tur­nog cen­tra.
Ga­ja­tri ima mno­go ide­ja ka­ko da ga raz­vi­ja i da­lje, pre sve­ga kao edu­ka­tiv­ni
cen­tar, in­sti­tu­ci­ju ko­ja će obra­zo­va­ti dru­ge pro­du­cen­te i po­zo­ri­šne me­na­
dže­re In­di­je ka­ko se vo­di open sta­ge. Ali, Ga­ja­tri raz­ma­tra i mo­guć­nost iz­
grad­nje no­vog po­zo­ri­šta – po­zo­ri­šta za de­cu, je­di­nog te vr­ste u In­di­ji!
103 Kul­tur­na po­li­ti­ka – di­le­me i kon­tro­ver­ze

Divja, Gajatri i Čana u razgovoru sa mnom u restoranu Ranga Šankare dopunjavaju podatke
koje su poslali upitnikom

Foaje pozorišta Ranga Šankara scenografski je uređen tako da bude atraktivan i pruža prostor
za dečju igru i tokom dana
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 104

Jakšagana zahteva glumce talentovane i za govor, pevanje, ples, ali zahteva i spretnost,
posebno u plesu sa mačevima

Ka­žem joj da smo u de­cem­bru 2008. ov­de, u ovom po­zo­ri­štu gle­da­li

dve pred­sta­ve. Jed­na je pred­sta­vlja­la no­vo in­dij­sko po­zo­ri­šte – ino­va­tiv­
na pred­sta­va Ata­ka­la­ri (At­tak­ka­la­ri) cen­tra za umetnost po­kreta – či­ji je
umet­nič­ki di­rek­tor Dža­ja­čan­dran Pa­la­zi (Jayac­han­dran Pa­lazhy) re­ži­rao
Mag­bet trej­ler sa mla­dim po­la­zni­ci­ma ra­di­o­ni­ca Cen­tra. Sa­da, Dža­ja­čan­
dran je bo­le­stan i su­sret sa njim je ot­ka­zan, što nam da­je vi­še vre­me­na za
raz­go­vor sa Ga­ja­tri.
Dru­ga pred­sta­va ko­ju smo gle­da­li ta­da pri­pa­da­la je tra­di­ci­o­nal­noj
fol­klor­noj for­mi – Jak­ša­ga­ni. Dva­de­se­tak pro­fe­si­o­nal­nih tru­pa i da­nas na­
sta­vlja ovu tra­di­ci­ju pu­tu­ju­ćih po­zo­ri­šta za­pad­ne Kar­na­ta­ke iz­vo­de­ći pu­
bli­ci po­zna­ta, po­pu­lar­na de­la – ka­ko ona za­sno­va­na na mi­to­vi­ma, ta­ko
i ona za­sno­va­na na re­al­nim do­ga­đa­ji­ma (pred­sta­va o mu­žu ko­ji je ubio
že­ni­nog lju­bav­ni­ka, ko­ju su en­gle­ski ko­lo­ni­za­to­ri za­bra­ni­li u mo­men­tu
na­stan­ka jer još ni­je bio okon­čan sud­ski pro­ces, igra se i dan-da­nas, iako
je fak­tič­ki još uvek pod za­bra­nom). Ko­li­ko je Jak­ša­ga­na po­pu­lar­na go­vo­ri
i to da se odr­žao i dru­gi ža­nr, iz­ve­den iz nje – Ta­la­ma­da­le, raz­vi­jen zbog
kli­mat­skih uslo­va ko­ji one­mo­gu­ća­va­ju iz­vo­đe­nje na otvo­re­nom – a to je
105 Kul­tur­na po­li­ti­ka – di­le­me i kon­tro­ver­ze

osnov­ni na­čin iz­vo­đe­nja Jak­ša­ga­ne. Ka­da se zbog ki­še pred­sta­ve ne mo­gu

odr­ža­va­ti na­po­lju, glum­ci on­da obi­la­ze se­la u ma­njim gru­pa­ma i go­vo­re
pri­če Jak­ša­ga­ne bez ko­sti­ma i šmin­ke, bez mu­zi­ke i ple­sa.
Jak­ša­ga­na, čak i ka­da se za­sni­va na kla­sič­nim mi­to­vi­ma po­put Ra­
ma­ja­ne, ili no­vim do­ga­đa­ji­ma, omo­gu­ća­va glum­ci­ma ve­li­ku slo­bo­du im­
pro­vi­za­ci­je tek­sta. Po­znat je do­ga­đaj na­stao pri­li­kom iz­vo­đe­nja sce­ne raz­
go­vo­ra Ra­me i Si­te – u tre­nut­ku ka­da Si­ta tre­ba da na­go­vo­ri Ra­mu da je
po­ve­de sa so­bom. Glu­mac ko­ji igra Ra­mu je znat­no ube­dlji­vi­ji u na­la­že­nju
ar­gu­me­na­ta za­što ne­će da vo­di Si­tu, da bi, na kra­ju, u očaj­nič­kom po­ku­ša­
ju da sce­nu za­vr­ši ona­ko ka­ko mit ka­že, glu­mac ko­ji igra Si­tu re­kao: „Ma,
mo­raš me po­ve­sti sa so­bom, jer ne­ma pred­sta­ve Ra­ma­ja­ne u ko­joj Ra­ma
osta­vlja Si­tu iza se­be!” I, na­rav­no, ti­me je sce­na mo­ra­la bi­ti za­vr­še­na i Ra­
ma je po­veo Si­tu sa so­bom!
Jak­ša­ga­na je, da­kle, ži­va te­a­tar­ska for­ma ko­ju, do­du­še, da­nas gle­da­
ju mno­go vi­še po se­li­ma no po gra­do­vi­ma, jer su uni­ver­zi­tet­ski obra­zo­va­ni
mla­di Kar­na­ta­ke, još od še­zde­se­tih go­di­na XX ve­ka, pre­sta­li u njoj da vi­de
mo­guć­nost za svoj iz­raz. Aka­dem­ski obra­zo­va­ni glum­ci i re­di­te­lji ipak se
okre­ću no­vim te­a­tar­skim for­ma­ma, te Ga­ja­tri ka­že da je od­lič­no što će­mo
sa­da ima­ti pri­li­ku da vi­di­mo i tre­ći, naj­u­o­bi­ča­je­ni­ji tip pred­sta­ve u Ran­ga
Šan­ka­ra po­zo­ri­štu. Sa­vre­me­ni dram­ski tekst ko­ji se ba­vi pro­ble­mi­ma obič­
nog čo­ve­ka, sa mno­go ele­me­na­ta hu­mo­ra. To je ono što grad­ska pu­bli­ka
naj­vi­še vo­li da gle­da.
Če­ka­ju­ći po­če­tak pred­sta­ve, Ča­na nas upo­zna­je sa lju­di­ma ko­ji do­
la­ze u po­zo­ri­šni „bi­fe” (to je, u stva­ri, do­bar re­sto­ran, ali sa at­mos­fe­rom
po­zo­ri­šnog bi­fea). Tu je San­dip Ši­kar, pi­sac i re­di­telj pred­sta­ve ko­ju će­mo
gle­da­ti te ve­če­ri, nje­gov tast i sva­sti­ka ko­ji su do­šli iz Del­hi­ja, jer pred­sta­
ve su „ret­ke pri­li­ke”. Dok raz­go­va­ra­mo sa njima, Ča­na sav sre­ćan do­vo­di i
re­di­te­lja ko­ji mu se po­hva­lio da će za dva da­na nje­go­va pred­sta­va San let­nje
no­ći bi­ti igra­na za „stra­ne go­ste” u po­zo­ri­štu Ni­na­sam u He­go­dou. Stra­ni
go­sti smo, da­ka­ko, mi. Sme­je­mo se slu­čaj­nom su­sre­tu. I on se ra­du­je, jer
ne­ma vre­me­na da ide u He­go­du, a bio je zna­ti­že­ljan da vi­di zbog ko­ga se ta
pret­hod­na is­pit­na stu­dent­ska pred­sta­va iz­vo­di „kad joj vre­me ni­je”, u sred
ra­da stu­de­na­ta na no­voj, di­plom­skoj pred­sta­vi.
„Mla­di ko­kos” je ko­me­di­ja ko­ju je San­dip Ši­kar na­pi­sao na hin­di je­
zi­ku. Mo­žda i zbog to­ga sa­la ni­je pu­na, jer ipak je u Ban­ga­lo­ru do­mi­nan­
tan je­zik ka­na­da, a po­red nje­ga do­sta se go­vo­ri ta­mil­ski, pa te­lu­gu, a na
uni­ver­zi­te­ti­ma en­gle­ski. Hin­di se uči u ško­li, ali ga lju­di ne do­ži­vlja­va­ju
kao svoj, već, na­pro­tiv, kao iz­mi­šlje­ni je­zik ko­ji že­li da po­tre ma­njin­ske
na­ci­o­nal­ne iden­ti­te­te. Pr­vo, dru­go, tre­će zvo­no. Pred­sta­va po­či­nje i, tač­no
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 106

U foajeu su izložene i brojne fotografije, crteži i karikature koji su u vezi sa istorijom pozorišta
u Karnataki i Bangaloru. No, lampe su dizajnirane tako da nas uvode u svetsku dramaturgiju i
istoriju pozorišta (na slici je lampa sa likom Šekspira).

ka­ko nam je re­kao Ar­džun, hol se br­zo is­pra­znio, za­tva­ra­ju se vra­ta i ne­ma
ula­ska po­sle po­čet­ka pred­sta­ve.
Pred­sta­va je sko­ro mo­no­dra­ma, iako je reč o tri iz­vo­đa­ča. Za­sno­va­na
je na dram­skom tek­stu, ali i po Ča­ni­noj re­ak­ci­ji shva­ta­mo da je naš ne­ga­
ti­van uti­sak ta­čan. U pi­ta­nju je po­vr­šna, plit­ka pred­sta­va, bez ika­kvih po­
seb­nih zna­če­nja i do­me­ta. Ča­na je čak ljut što nas je Ga­ja­tri uop­šte po­zva­la
da vi­di­mo ta­kvu pred­sta­vu.
107 Kul­tur­na po­li­ti­ka – di­le­me i kon­tro­ver­ze

Po­zo­r i­šte i socijalna ne­p rav­d a – do­vo­đe­nje u pi­ta­nje

kastinskog sistema

Ne­de­lja, 10. ja­n u­a r

Či­ta­mo no­vi­ne: Ži­žek u In­di­ji da­je be­smi­sle­ne, pro­vo­ka­tiv­ne in­ter­

vjue. Gan­di kao Hi­tler! Le­nji­ni­zam bez ma­ne! Na­ža­lost, bi­la sam na So­lo­
vjec­kim ostr­vi­ma na ko­ji­ma je lo­gor for­mi­ran u Le­nji­no­vo vre­me. Po­re­di­ti
Gan­di­ja sa Hi­tle­rom, ka­kvu god „lo­gič­ku bra­vu­ru” iz­vo­di­li, pre sve­ga je ne­
mo­ral­no, ne­u­ku­sno, a u fi­nal­nom sko­ru, upr­kos nje­go­vom sa­svim si­gur­no
vi­so­kom ko­e­fi­ci­jen­tu in­te­li­gen­ci­je – čak i ne­in­te­li­gent­no!
U 13.30 sa Ča­nom od­la­zi­mo u sred­nju ško­lu (Na­ti­o­nal high school) u
ko­joj nas če­ka ama­ter­ska po­zo­ri­šna gru­pa Sa­mu­da­ja (Sa­mu­daya), ko­ju već
go­di­na­ma vo­di Su­ren­dra Rao. To je, kao i Dža­na Na­tja Manč, ak­ti­vi­stič­ka
gru­pa ko­ju či­ne glum­ci svih ge­ne­ra­ci­ja i svih pro­fe­si­ja – jer, iako mno­gi

Generalna proba pozorišta Samudaja, pozorišta koje igra isključivo na kanada jeziku. Tokom
2007. godine zajedno sa svim ostalim pozorišnim umetnicima Karnatake, organizovali
su i štrajk glađu protiv dominacije hindi jezika u pozorištima Indije, zahtevajući hitnu
decentralizaciju i uvođenje pozorišta u obrazovni sistem, što je vlast prihvatila uvodeći
pozorišno obrazovanje u 40 srednjih škola.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 108

že­le da im glu­ma bu­de stal­no za­ni­ma­nje, za to, pro­sto, ne­ma mo­guć­no­sti.

Oni ve­žba­ju u sred­njoj ško­li ko­ja, pro­jek­to­va­na še­zde­se­tih go­di­na, ima ne­
ko­li­ko sce­na na otvo­re­nom, u okvi­ru škol­skog kom­plek­sa.
Te­ma pred­sta­ve ko­ju pri­pre­ma­ju je ka­stin­ski si­stem i pre­pre­ke ko­je
i da­nas spre­ča­va­ju pri­pad­ni­ke raz­li­či­tih ka­sta da ostva­re kon­takt. Pred­sta­
vu iz­vo­de sa­mo za nas, ali to je, u stva­ri, pr­va ge­ne­ral­na pro­ba (fak­tič­ki bez
ko­sti­ma i ma­ski, iako je ne­ko­li­ko glu­ma­ca ulo­ži­lo na­por da na ovoj pro­bi
bu­du bar de­li­mič­no ko­sti­mi­ra­ni), a pre­mi­je­ra je za ne­ko­li­ko da­na! Na­kon
pred­sta­ve, se­da­mo u krug i du­go raz­go­va­ra­mo: o pri­va­ti­za­ci­ji, pro­pa­loj
tek­stil­noj i dru­goj in­du­stri­ji, o ka­stin­skom si­ste­mu ko­ji i da­lje, čak i nji­ho­
voj, naj­mla­đoj ge­ne­ra­ci­ji, pred­sta­vlja ne­pre­mo­sti­vu ži­vot­nu pre­pre­ku.
A mi smo već da­ni­ma gle­da­li i či­ta­li u no­vi­na­ma ogla­se za že­nid­bu i
udad­bu. Ma­li je broj onih ogla­sa u ko­ji­ma sto­ji: Ca­ste no Bar, od­no­sno da
ka­sta ne pred­sta­vlja pre­pre­ku. I to su uglav­nom ogla­si ko­je da­ju In­dij­ci u
di­ja­spo­ri. Ali, in­te­re­sant­no je ka­ko su raz­vr­sta­ni ogla­si za brak. Pr­vo su
sta­vlje­ni ko­smo­po­lit­ski pro­fi­li (da­kle, In­dij­ci ko­ji­ma je en­gle­ski je­zik ma­
ter­nji), a za­tim se ogla­si, iako svi na en­gle­skom, da­lje gru­pi­šu po do­ma­ćim
je­zi­ci­ma: ta­mil, te­lu­gu, ur­du. Po­tom se na­vo­de ka­sta i ve­ra – da­kle: CSI
pro­te­stant, CSI Na­dar, Hin­du Kal­lar, Hin­du Yada­va. Du­go nam je tre­ba­lo
da ovla­da­mo ve­šti­nom raz­u­me­va­nja ovih sa­že­tih po­ru­ka.

Nakon probe u školskom dvorištu uglavnom smo razgovarali o socijalnim pitanjima,

kastinskim odnosima i društvenoj nepravdi
109 Kul­tur­na po­li­ti­ka – di­le­me i kon­tro­ver­ze

Uve­če od­la­zi­mo u „Klub umet­ni­ka”. At­mos­fe­ra je ista kao ne­ka­da u

be­o­grad­skom Klu­bu knji­žev­ni­ka, ili, još pri­me­re­ni­je, u vre­me na­še mla­do­
sti u Šu­ma­tov­cu. Svi go­sti se me­đu­sob­no po­zna­ju, a šef re­sto­ra­na je oči­to
pri­ja­telj sa svi­ma. I li­či po­ma­lo na Bu­du iz Klu­ba knji­žev­ni­ka.
Raz­go­va­ra­mo sa mla­dim po­zo­ri­šnim umet­ni­ci­ma. Ram Ga­neš (Ram
Ga­nesh Ka­mat­ham) je dram­ski pi­sac ko­ji je do sa­da na­pi­sao ne­ko­li­ko de­la,
a Nir­ma­la je po­zo­ri­šna re­di­telj­ka ko­ja je za­vr­ši­la NSD ali sa­da ipak, po­sle
ma­lo pri­li­ka za re­ži­ra­nje, vi­še ma­šta o po­slu u Bo­li­vu­du ili na ne­koj te­le­vi­
zi­ji no da istin­ski kre­ne sa svo­jom po­zo­ri­šnom gru­pom. Na­rav­no, pro­blem
je što oni kao pi­sci ili re­di­te­lji tre­ba da pre­u­zmu i pro­du­cent­sku od­go­vor­
nost, a za to ne­ma­ju do­volj­no zna­nja, a ni hra­bro­sti.
Če­ka­mo voz i sto­ji­mo na pe­ro­nu sta­ni­ce vi­še od 2 sa­ta. Voz Shi­mo­
ga ex­press je kre­nuo tač­no na vre­me u 23.15. Do­tle je ve­ći­na put­ni­ka već
bi­la na svo­jim le­ža­je­vi­ma, u va­go­nu ko­ji je pot­pu­no otvo­ren (bez ku­pea).
Spa­va­mo u otvo­re­nim ku­pe­i­ma po če­tvo­ro, po dvo­je i dvo­je – jed­ni iz­nad
dru­gih, a na­spram nas, u hod­ni­ku – još po dvo­je. Sa­mo se u na­šem ku­peu
se­di i pri­ča, jer mi smo je­di­ni stran­ci u va­go­nu i na­še su­se­de za­ni­ma ku­da
smo kre­nu­li. „U Ši­mo­gu”, ka­žem, „tač­ni­je u se­lo Hego­du”. Je­dan do­ba­cu­je:
„Si­gur­no u po­zo­ri­šte Ni­na­sam!”
Po­tvr­đu­jem, a on že­li da zna ka­ko smo uop­šte ču­li za Ni­na­sam. Ob­
ja­šnja­vam da se ba­vi­mo po­zo­ri­štem i da smo za Ni­na­sam ču­li i mno­go
pre ovo­ga pu­ta. Da smo i pret­hod­ne go­di­ne, ka­da smo bi­li u Ban­ga­lo­ru na
kon­fe­ren­ci­ji, a na­kon to­ga obi­la­zi­li Kar­na­ta­ku, že­le­li da svra­ti­mo u He­go­

Ivko i Čana čekaju voz za Hegodu na železničkoj stanici u Bangaloru

Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 110

du, ali da u već una­pred pla­ni­ra­nom pro­gra­mu za to pro­sto ni­je bi­lo me­sta.
Od ta­da ne pre­sta­je­mo da se u raz­li­či­toj li­te­ra­tu­ri sre­će­mo sa fe­no­me­nom
Ni­na­sam!
Osni­vač Ni­na­sa­ma kao ama­ter­skog po­zo­ri­šta, pa kul­tur­nog cen­tra,
bio je K.V. Su­ba­na, bra­min, ze­mljo­po­sed­nik i lju­bi­telj umet­no­sti. Ka­da je
1962. go­di­ne osno­va­na Aka­de­mi­ja dram­ske umet­no­sti (NSD) na­pu­stio je
svo­je ama­ter­sko dru­štvo i oti­šao u Del­hi da stu­di­ra. Me­đu­tim, po di­plo­
mi­ra­nju vra­tio se u svo­je se­lo i od­lu­čio da upra­vo tu, na svom ima­nju, na­
pra­vi po­zo­ri­šnu aka­de­mi­ju Ninasam institut, ali sa­da na ka­na­da je­zi­ku.
Da­kle, Su­ba­na spa­da u onaj krug in­dij­skih in­te­lek­tu­a­la­ca ko­ji su od­lu­či­li
da u svom rod­nom kra­ju na­pra­ve istin­sko na­ci­o­nal­no kul­tur­no ža­ri­šte. Po­
no­sni Ka­na­di­ga (sta­nov­nik Kar­na­ta­ke), či­ji ma­ter­nji je­zik ka­na­da go­vo­ri
60 mi­li­o­na In­di­ja­ca, uči­nio je mno­go za raz­vi­ja­nje na­ci­o­nal­ne sa­mo­sve­sti
te no­vo­for­mi­ra­ne in­dij­ske dr­ža­ve (de­fi­ni­sa­na tek 1953. ka­da je od­lu­če­no
da se dr­ža­ve osni­va­ju po „je­zič­kom prin­ci­pu”). Do tog mo­men­ta Kar­na­ta­
ka je uvek bi­la po­de­lje­na me­đu dru­gim in­dij­skim dr­ža­va­ma i dr­ža­vi­ca­ma,
te su nje­ni de­lo­vi pri­pa­da­li ne sa­mo raz­li­či­tim ma­ha­ra­dža­ma, već i kul­
tu­ro­lo­škim kon­tek­sti­ma. Na pri­mer, se­ver­ni deo Kar­na­ta­ke pri­pa­dao je
Ma­ha­ra­štri (do­mi­ni­ra­ju­ći je­zik ma­ra­ti), a Kar­na­ta­ča­ni su u stva­ri Dra­vi­di,
bli­ski dru­gim sta­nov­ni­ci­ma ju­žnog de­la In­di­je – Ta­mil­ci­ma i sta­nov­ni­ci­ma
Ke­ra­le (u ko­joj se go­vo­ri je­zik ma­la­ja­lam).

Ak­š a­ra – bra­m an sa na­c i­on

­ al­n om mi­si­jom

Po­ne­de­ljak, 11. ja­n u­a r

Ba­bu, šo­fer ko­ji če­sto vo­zi za Ni­na­sam, če­ka nas na sta­ni­ci u 6 uju­
tro. Još se ni­je bi­lo raz­da­ni­lo, ali dok smo sti­gli do sle­de­ćeg se­la – je­ste.
Ko­ko­so­ve i are­ka pal­me su svu­da oko nas. Pej­zaž de­lu­je ne­stvar­no le­po,
a ar­hi­tek­tu­ra se­o­skih ku­ća pot­pu­no je­din­stve­no i ati­pič­no, čak i za dru­ge
de­lo­ve Kar­na­ta­ke ko­je smo pro­šle go­di­ne upo­zna­li. To su ma­le ku­će na
sprat, pri če­mu je sprat uži od pri­ze­mlja, i sa ve­li­kim kro­vo­vi­ma ko­ji nat­
kri­va­ju deo is­pred ku­će – zbog ki­ša ko­ji­ma ovaj kraj obi­lu­je.
111 Kul­tur­na po­li­ti­ka – di­le­me i kon­tro­ver­ze

Sti­že­mo u He­go­du, u Ni­na­sam. Kom­pleks ku­ća od cr­ve­nog ze­mlja­

stog ka­me­na je is­pred nas. Uvo­de nas u jed­nu od njih. U hod­ni­ku spa­va
šo­fer lo­kal­nog auto­bu­sa. Ka­sni­je će­mo shva­ti­ti da je Ni­na­sam isto­vre­me­
no i po­zo­ri­šni kom­pleks, ali i „po­sta­ja” za sve ono što se de­ša­va i pro­la­zi
ne sa­mo kroz He­go­du, već i kroz ceo kraj, da su „kan­ce­la­ri­je” – tj. pre sve­
ga otvo­re­ni trem – me­sto oku­plja­nja i di­sku­si­je lo­kal­nog sta­nov­ni­štva, da
je re­sto­ran ve­ro­vat­no naj­po­pu­lar­ni­ji re­sto­ran u kra­ju ko­ji vo­di iz­u­zet­no
sim­pa­tič­na po­ro­di­ca, po­no­sna na svo­ga si­na, ško­lar­ca ko­ji sku­plja stra­ni
no­vac.
Ak­ša­ra, Su­ba­nin sin do­la­zi do nas i ja ot­po­či­njem „in­ter­vju”, a Iv­ko
od­lu­ču­je da za to vre­me obi­đe se­lo. Vra­tiv­ši se, pi­ta ka­ko je mo­gu­će da je

Plato ispred pozorišta sa spomenikom Nandiju. Iza su seoske kuće natkrivene areka palmama.
Nandi je sveti bik, uglavnom slavljen u hramovima posvećenim Šivi.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 112

K. V. Akšara, izdavač, pisac, profesor dikcije i direktor pozorišne

akademije i kulturnog centra u Ninasamu

u se­lu ta­ko ve­li­ka op­štin­ska zgra­da? Ak­ša­ra se sme­je. „Ni­je to op­šti­na. To

je naš, se­o­ski te­a­tar.” Se­dam sto­ti­na me­sta – da li je to mo­gu­će? „Ka­ko da
ne”, od­go­va­ra on. Se­lo ima 1.500 sta­nov­ni­ka, a u se­li­ma Kar­na­ta­ke (ali i
Ke­ra­le i Ta­mil Na­dua) obi­čaj je, kao što smo već vi­de­li u Ta­mil Na­duu, da

Pozorište u Ninasamu
113 Kul­tur­na po­li­ti­ka – di­le­me i kon­tro­ver­ze

se ce­lo se­lo oku­pi ka­da u nje­ga stig­ne po­zo­ri­šna tru­pa. Da­kle, i ova sa­la bi
tre­ba­lo da je ma­la za 1.500 sta­nov­ni­ka se­la.
„Ali u Ban­ga­lo­ru Ran­ga Šan­ka­ra ima sa­mo 300 me­sta, a po­pu­nje­na
je sa­mo sa 65%”, ka­žem. „Znam”, od­go­va­ra Ak­ša­ra. „In­te­re­so­va­nje za te­
a­tar u ve­li­kim gra­do­vi­ma go­to­vo da ne po­sto­ji. Pu­bli­ku za­ni­ma te­le­vi­zi­ja
i film­ske zve­zde – ce­le­bri­ti­es mo­der­nog vre­me­na. U se­lu je dru­ga­či­je. Već
či­nje­ni­ca da ov­de sva­ke go­di­ne pri­mi­mo no­vu kla­su od 20 glu­ma­ca ko­ji
in­ten­ziv­no ra­de, da ima­mo kom­pa­ni­ju ko­ja sva­ku no­vu pred­sta­vu (a pri­
pre­mi tri go­di­šnje) pr­vo iz­ve­de u se­lu, pa on­da ide na tur­ne­ju po se­li­ma
Kar­na­ta­ke, go­vo­ri da ima­mo svo­ju pu­bli­ku. A do­la­ze nam sa svih stra­na i
iz dru­gih gra­do­va.” Ka­sni­je Ak­ša­ra do­da­je da ret­ko kad pu­tu­ju iz­van svo­je
dr­ža­ve i to, uglav­nom, na fe­sti­va­le.
Raz­go­vor se ši­ri, ide raz­li­či­tim to­ko­vi­ma. Kao i uvek ka­da po­me­nem
ne­ki ter­min iz sve­ta za­pad­ne kul­tu­re (me­nadž­ment, stra­te­ški plan, kre­
a­tiv­ne in­du­stri­je, kul­tur­ni tu­ri­zam ...) Ak­ša­ri za­i­gra iro­ni­čan osmeh na
usna­ma i uvek se se­ti ne­kog zgod­nog pri­me­ra ko­ji bi po­ka­zao be­smi­sle­
nost za­pad­nih prak­si – ne sa­mo u In­di­ji, već i ta­mo gde su na­sta­le. „Da li
ste či­ta­li Ru­sto­ma Ba­ru­ču”, pi­ta. „Sva­ka­ko”, od­go­va­ram. „Ne­ko­li­ko knji­
ga, me­đu ko­ji­ma je i ona o od­no­su ja­pan­ske i in­dij­ske kul­tu­re”. Ne­ka­ko
ose­ćam da ne mi­sli na tu knji­gu ali ne znam tač­no na šta ci­lja. „A da li

Kuće za posetioce pozorišta, ali i putnike-namernike. Vozači autobusa ovde često dobiju ležaj
da prespavaju tokom dana, čekajući novu radnu obavezu.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 114

ste ču­li za Svet­sko udru­že­nje mla­dih kor­po­ra­tiv­nih pred­sed­ni­ka?” Ni­sam,

na­rav­no, ni zna­la da po­sto­ji. Ubr­zo mi Ak­ša­ra do­no­si fo­to­ko­pi­ra­ni tekst
član­ka Ru­sto­ma Ba­ru­če po­sve­ćen jed­nom od naj­ve­ćih do­ga­đa­ja u do­me­
nu „kul­tur­nog tu­ri­zma” ko­ji se de­sio u Bom­ba­ju. Za „mla­de kor­po­ra­tiv­ne
pred­sed­ni­ke” ko­ji sti­žu luk­su­znim bro­dom u Bom­baj, u sta­roj in­du­strij­
skoj zgra­di, u ko­joj su ne­tom pre to­ga rad­ni­ci osta­li bez po­sla, na­pra­vljen
je spek­takl „za pam­će­nje”.
Naj­ču­ve­ni­ji bom­baj­ski te­a­tar­ski pro­du­cent oku­pio je krem in­dij­ske
po­zo­ri­šne, mu­zič­ke, ple­sne umet­no­sti, li­te­ra­tu­re. Svi će do­bi­ti po 8 do 10
mi­nu­ta da u ur­ne­be­snom rit­mu mla­dim di­rek­to­ri­ma i nji­ho­vim su­pru­ga­
ma po­ka­žu svo­ja ume­ća. Ve­li­ki maj­stor Ka­ta­ka­li umet­no­sti, ko­jem je 8 mi­
nu­ta po­treb­no tek da na­pra­vi pr­vi po­kret u svo­joj in­sce­na­ci­ji ko­ja tra­je
naj­ma­nje 8 sa­ti, ple­sač­ki an­sam­bli ko­ji će iz­vo­di­ti seg­men­te is­trg­nu­te iz
kon­tek­sta – sve je to sme­ša­no u ka­šu ko­ja se zo­ve spek­takl po za­pad­nom
uku­su. Ali, ni to ni­je bi­lo do­volj­no br­zo, eks­plo­ziv­no i spek­ta­ku­lar­no. Po­sle
jed­nog ča­sa mla­di pred­sed­ni­ci su već po­ka­zi­va­li zna­ke do­sa­de i pro­gram
je pre­ki­nut go­vo­ri­ma, uobi­ča­je­nim na kul­tur­no-tu­ri­stič­kim pu­to­va­nji­ma
ove gru­pe.
No, skan­dal ni­je po­čeo ta­da, već mno­go ra­ni­je. Rad­ni­ci, ko­ji­ma je
tre­ba­lo vre­me­na da se or­ga­ni­zu­ju, sti­gli su pre po­čet­ka za­ba­ve, ali tek po­
što su već svi umet­ni­ci i sve zva­ni­ce ušle, kao i ke­te­ring na­me­njen go­sti­ma.
Oni su, da­kle, ipak ka­sno blo­ki­ra­li ula­ze i spre­či­li da uđe sa­mo ke­te­ring
na­me­njen glum­ci­ma i dru­gim iz­vo­đa­či­ma, ko­ji je sti­zao po­sled­nji, jer će
umet­ni­ci je­sti po­sled­nji!
Ta­ko će ce­lu noć u back sta­geu se­de­ti glad­ni umet­ni­ci (još va­žni­je je
što će se­de­ti umet­ni­ci ko­ji ni­ko­me ni­su po­treb­ni i u či­joj umet­no­sti ti mla­
di kor­po­ra­tiv­ni ja­pi­ji glo­bal­nog ka­pi­ta­li­zma ne­će ni ume­ti da uži­va­ju), dok
će se na sto­lo­vi­ma mla­dih pred­sed­ni­ka pre­si­pa­ti go­mi­le ne­tak­nu­te hra­ne.
Ni­ko­me ni­je ni pa­lo na pa­met – a bi­lo bi i uvre­dlji­vo – da se glum­ci­ma
po­nu­de osta­ci sku­plje­ni sa sto­lo­va kor­po­ra­tiv­nih go­sti­ju. Da stvar bu­de
go­ra, rad­nič­ka blo­ka­da je spre­či­la umet­ni­ke da, u znak pro­te­sta zbog ig­
no­ri­sa­nja umet­nič­kog pro­gra­ma, na­pu­ste za­ba­vu i ta­ko is­ka­žu svoj stav o
ova­kvom „do­ga­đa­ju”.
Pa­da mi na pa­met da je Ru­stom Ba­ru­ča je­dan od ret­kih in­dij­skih
te­a­tro­lo­ga pozna­tih na Za­pa­du, ko­ji pi­še i ko­ji je pre­vo­đen, ali ko­ji da­nas
ra­di u ne­mo­gu­ćim uslo­vi­ma – u ra­dža­stan­skoj pu­sti­nji sa ple­me­ni­ma ko­ja
su iz­van ka­sta. Po­ku­ša­va da im po­mog­ne da us­po­sta­ve svoj „mu­zej” – ko­
lek­tiv­no se­ća­nje. A nje­gov tekst je i u knji­zi o ple­su ko­ja je sta­ja­la na sto­lu
Pad­mi­ni Če­tur. Već u ne­ko­li­ko raz­go­vo­ra smo ga po­mi­nja­li. Žao mi je da i
115 Kul­tur­na po­li­ti­ka – di­le­me i kon­tro­ver­ze

on ni­je deo In­dij­skog te­a­tar­skog fo­ru­ma. No, bio je sa na­ma na kon­fe­ren­

ci­ji Cul­tu­re­A ­sia: po­ve­zi­va­nje azij­skih ak­te­ra u kul­tu­ri de­cem­bra 2008. Ta­da
sam i ku­pi­la broj­ne nje­go­ve knji­ge.
U raz­go­vo­ru se do­ti­če­mo i nje­go­vog po­re­kla. On je Par­si, iz na­ro­da
ko­ji je dav­no do­šao iz Ira­na, uglav­nom se na­sta­nio u se­ver­nim de­lo­vi­ma
In­di­je u ve­li­kim gra­do­vi­ma i obra­zo­vao se. Do­la­skom bri­tan­skih ko­lo­ni­ja­
li­sta Par­si, kao obra­zo­va­ni, po­sta­ju nji­ho­va de­sna ru­ka, sku­plja­či po­re­za,
ali i raz­vi­ja­ju po­zo­ri­šte na en­gle­skom je­zi­ku, po za­pad­nom mo­de­lu. Oni i
da­nas ra­de „za dr­ža­vu”, u jav­nom in­te­re­su, bi­lo da su u In­di­ji, ili su, kao
naj­ma­nja ma­nji­na, osta­li u Pa­ki­sta­nu (da­nas ih je ta­mo sa­mo 2.000). Naj­
po­zna­ti­ji Par­si u Pa­ki­sta­nu je sva­ka­ko Ar­de­šir Ko­vas­dži (Ar­des­hir Co­wa­
sjee) ko­ji, kao i mno­gi nje­go­vi su­na­rod­ni­ci, ima zeal for pu­blic ser­vi­ce, ta­ko
da se če­sto na­la­zio u raz­li­či­tim pa­ki­stan­skim vla­da­ma – sa do­brom vo­ljom
da po­mog­ne – a on­da bi pre kra­ja man­da­ta od­la­zio i po­sta­jao nji­hov ve­li­ki
kri­ti­čar. Sad je ko­lum­ni­sta, „sa­vest na­ci­je”. Nje­gov otac je bio ve­li­ki pri­
ja­telj Dži­na­ha (Jin­nah), oca pa­ki­stan­ske ne­za­vi­sno­sti. Či­ta se i u In­di­ji,
u in­te­lek­tu­al­nim kru­go­vi­ma, jer tu po­sto­ji in­te­res da se zna šta se ra­di u
Pa­ki­sta­nu. I u raz­go­vo­ru sa Ga­ja­tri pre ne­ki dan i u no­vi­na­ma ko­je re­dov­
no či­ta­mo vi­di se da in­te­lek­tu­al­na sa­rad­nja po­sto­ji, ali bi­će po­treb­no još

Dramska akademija u Ninasamu sagrađena je od cigala i obojena crveno, a ima,

kao i gotovo sve seoske kuće, prekinuti, dupli krov, što je odlika arhitekture ove regije
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 116

Predstava San letnje noći. Na sceni je Puk u belim pantalonama,

Oberon je u crnim, a prate ga vile i vilenjaci.

vre­me­na, kao i krup­ne po­li­tič­ke pro­me­ne, da bi se o sve­mu to­me ozbilj­no

jav­no raz­go­va­ra­lo.
Uve­če, u sa­li Aka­de­mi­je stu­den­ti iz­vo­de pred­sta­vu San let­nje no­ći
ko­ju su pri­pre­mi­li za kraj svo­ga pr­vog se­me­stra, a ko­ju je re­ži­rao mla­di
umet­nik ko­ga smo upo­zna­li u Ban­ga­lo­ru. Pr­vo zvo­no, dru­go zvo­no, tre­će
zvo­no precizno u se­dam i pred­sta­va po­či­nje tač­no na vre­me. Ne­ko­li­ko de­
vo­ja­ka i mla­dić u ulo­zi Pu­ka su bri­ljant­ni! Osta­li su do­bri u ono­me što se
od njih zah­te­va i oče­ku­je – pre­na­gla­še­na glu­ma, po­ne­kad i ka­ri­ka­tu­ral­na u
ge­sto­vi­ma i gri­ma­sa­ma. Pred­nja­če, na­rav­no jer im to i ulo­ge omo­gu­ća­va­ju,
glum­ci ko­ji igra­ju ama­ter­sku glu­mač­ku dru­ži­nu. No, ono što je naj­va­žni­je,
vi­di se da se pri to­me od­lič­no za­ba­vlja­ju. Mi smo, ina­če, glav­na pu­bli­ke, ali
tu su i dru­gi pro­fe­so­ri, po­ne­ki me­šta­nin (pred­sta­va je već vi­đe­na) i de­ca.
Po nji­ho­vim re­ak­ci­ja­ma za­klju­ču­je­mo da, ne sa­mo što su već vi­de­la pred­
sta­vu, već ga­je i do­bre od­no­se sa glum­ci­ma, tač­ni­je stu­den­ti­ma glu­me.
Na­kon pred­sta­ve svi za­jed­no ve­če­ra­mo. Do­ma­ći­ca/ku­va­ri­ca si­pa
nam na ta­nji­re je­la iz ve­li­ke alu­mi­ni­jum­ske ko­fe. At­mos­fe­ra je ve­se­la. Njen
sin do­la­zi po do­go­vo­ru do nas, jer smo obe­ća­li da će­mo mu do­ne­ti sve srp­
ske nov­ča­ni­ce i me­tal­ni no­vac ko­ji ima­mo. No on ne že­li da tek ta­ko od
117 Kul­tur­na po­li­ti­ka – di­le­me i kon­tro­ver­ze

nas do­bi­je ko­lek­ci­ju di­na­ra i me­tal­nih evra sa zna­ci­ma raz­li­či­tih evrop­skih

dr­ža­va, već zauz­vrat (u raz­me­nu) nu­di sta­ri ru­ko­pis na pal­mi­nom li­stu na
jed­nom od mno­go­broj­nih in­dij­skih je­zi­ka ko­ji ni on ne mo­že da pre­po­zna.
Ni­smo mo­gli da od­bi­je­mo, a ka­sni­je smo se i ras­pi­ti­va­li uoko­lo – za sa­da je
pret­po­stav­ka da je u pi­ta­nju sta­ri ma­la­ja­lam, je­zik Ke­ra­le!
Na od­la­sku če­sti­ta­mo stu­den­ti­ma jer su već u to­ku pr­vog se­me­stra
us­pe­li da na ce­lo­vit na­čin ostva­re ovo ta­ko kom­plek­sno Šek­spi­ro­vo de­lo.

He­go­d u i Ni­n a­sam – kul­t ur­n a za­j ed­ni­ca

Uto­rak, 12. ja­n u­a r

Iv­ko je po­zaj­mio bi­cikl i upu­tio se u su­sed­no se­lo Mun­di dok ja raz­

go­va­ram sa Ak­ša­rom. Da­nas se raz­go­vor vi­še vo­di o Re­zi­dent­noj kom­pa­
ni­ji – Ni­na­sam, pu­tu­ju­ćoj tru­pi, ne­go o ško­li. Za­što se opre­de­lio za for­mat
tru­pe za ko­ju će se glum­ci ve­zi­va­ti ugo­vo­ri­ma, a ne stal­nim za­po­sle­njem?
Za­što uop­šte že­le da ov­de u se­lu ima­ju tru­pu ko­ja će mo­ra­ti da pu­tu­je naj­
ve­ći deo go­di­ne da bi fi­nan­sij­ski op­sta­la? Akšara uka­zu­je na to ko­li­ko je
va­žno da tru­pa po­sto­ji kao sto­žer za da­lji raz­voj glu­ma­ca. Ne­ko­li­ko naj­bo­
ljih glu­ma­ca će od­mah po­sle di­plo­mi­ra­nja do­bi­ti mo­guć­nost da osta­nu i da
se raz­vi­jaju to­kom ne­ko­li­ko na­red­nih go­di­na, da po­sta­nu što sprem­ni­ji za
li­der­sku funk­ci­ju ka­da na­pu­ste Ni­na­sam i osnu­ju svo­je tru­pe.
Raz­go­vor br­zo po­sta­je mno­go op­šti­ji i vi­še se ba­vi­mo pi­ta­nji­ma od­
no­sa in­dij­ske kul­tu­re i Za­pa­da, kao i na­še po­tre­be da sve sa­gle­da­va­mo i
raz­u­me­mo kroz sop­stve­ni poj­mov­ni si­stem, kroz vla­sti­ti ka­te­go­ri­jal­ni
apa­rat, če­sto sa­svim ne­pri­me­ren za raz­u­me­va­nje Is­to­ka. Ci­ti­ra re­či Su­ba­
ne, svog oca: „Od­nos iz­me­đu na­še i za­pad­ne kul­tu­re je su­štin­ski kom­plek­
san. To je u isto vre­me i agre­si­ja i sa­mo­nu­đe­nje, kon­flikt i raz­u­me­va­nje,
kon­fron­ta­ci­ja i spa­ja­nje”.
Iv­ko sti­že na vre­me za ru­čak, umo­ran, ali ve­o­ma za­do­vo­ljan. Ob­i­šao
je ne­ko­li­ko se­la, po­pio ne­ko­li­ko ča­je­va kod lju­ba­znih se­lja­ka, vi­deo ka­ko
se be­re a za­tim su­ši are­ka orah! I čuo da ne­ki od njih pla­ni­ra­ju ve­če­ras na
pred­sta­vu – ču­li su da će ona bi­ti „nji­ho­va”, sa tra­di­ci­o­nal­nim ple­so­vi­ma i
bo­ri­lač­kim ve­šti­na­ma.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 118

Pijaca se širi i na prostor izvan natkrivene platforme. Svako prodaje šta ima i može.
Ove grnčarske posude se prodaju za oko pola dolara.

Na­kon ruč­ka že­li­mo da ode­mo u osnov­nu ško­lu, ali us­put svra­ća­mo

na pi­ja­cu jer je u He­go­di­ju uto­rak pi­jač­ni dan. Pi­ja­ca je ured­na. To je ka­me­
ni nat­kri­ve­ni pla­to, ali po­ne­što se pro­da­je i iz­van nje­ga, bli­že cen­tru se­la.
Pro­da­je se cr­no ze­mlja­no po­su­đe (po­su­da ko­šta 20 ru­pi­ja, tre­ći­nu evra),
su­še­na i sve­ža ri­ba i svo po­vr­će ko­je se mo­že za­mi­sli­ti. Mi se ne cenj­ka­mo,
sve ce­ne ko­je nam se ka­žu i da­lje su to­li­ko ni­ske da bi nam bi­lo ne­pri­jat­no
i da po­mi­sli­mo da tre­ba da da­mo ma­nje. Ku­pu­je­mo man­da­ri­ne, ba­na­ne,
ze­mlja­nu po­su­du.
Sti­že­mo u osnov­nu ško­lu ko­ja je zi­da­na u ob­li­ku ći­ri­lič­nog slo­va P.
Pri­zem­na je i u uči­o­ni­ce se ula­zi sa tre­ma ko­ji pra­ti ce­lu du­ži­nu ško­le. Fa­
sa­da je osli­ka­na – ma­pa In­di­je, Ne­hru, Gan­di, Am­bed­kar, en­gleski jezik i
ka­na­da al­fa­bet. Na spolj­njem zi­du: de­čak i de­voj­či­ca se­de na olov­ci ko­ja
le­ti! Di­rek­tor je za­do­vo­ljan što se in­te­re­su­je­mo za ško­lu. Ide­mo sa njim iz
raz­re­da u raz­red, fo­to­gra­fiš­ e­mo uči­te­lji­ce sa de­com, a oni nam pe­va­ju, ple­
šu, re­ci­tu­ju... U jed­noj uči­o­ni­ci ne­ma klu­pi­ca i od­mah nam ob­ja­šnja­va­ju: to
je eks­pe­ri­men­tal­ni raz­red u ko­me se ra­di po no­voj me­to­do­lo­gi­ji – zna­nje
kroz igru!
Po­de­li­li smo im he­mij­ske olov­ke. To je is­ku­stvo od pro­šle go­di­ne –
he­mij­ska olov­ka, od­no­sno school pen ka­ko je ov­de u u se­li­ma In­di­je zo­vu,
ima na­ro­či­to zna­če­nje me­đu se­o­skom de­com. Iv­ko je či­ta­ve go­di­ne sku­
pljao he­mij­ske olov­ke ko­je sam do­bi­ja­la na raz­li­či­tim kon­gre­si­ma i kon­fe­
119 Kul­tur­na po­li­ti­ka – di­le­me i kon­tro­ver­ze

Osnovna škola u Ninasamu. Na učiteljicin zahtev deca izvode pesmicu uz slikovitu koreografiju.

ren­ci­ja­ma pa sa­da gle­da­mo ka­ko taj su­štin­ski ni­šta­van po­klon ov­de ima
svo­ju vred­nost i do­no­si mno­go ra­do­sti.
Snim­ke sa di­gi­tal­nog apa­ra­ta pre­sni­ma­vam na je­di­ni kom­pju­ter ko­ji
ima­ju u ško­li i na desk­top sta­vljam jed­nu od njih – sli­ku ve­se­lih uče­ni­ka.
Sa­da i uči­te­lji­ce zo­vu đa­ke da se vi­de na ekra­nu. Po­mi­slim da bi uz ovaj

Sve osnovne škole su oslikane tako da su na zidovima „učila”. Ovde su to alfabeti i reči kanada,
hindi i engleskog jezika. Videvši nas da fotografišemo, devojčice u uglu su velikom brzinom
zauzele grupnu „pozu za slikanje”.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 120

Mala scena Akademije dramskih umetnosti u Ninasamu. Studenti predstavljaju kompleksne

vežbe iz predmeta scenski pokret.

je­dan kom­pju­ter po se­o­skoj ško­li mo­rao da se obez­be­di bar i po je­dan di­gi­

tal­ni apa­rat. Šta bi on sve mo­gao da omo­gu­ći!
Uve­če po­no­vo ide­mo do zgra­de Instituta na pred­sta­vu. Ovo­ga pu­ta
to su za­pra­vo ve­žbe – ra­do­vi iz raz­li­či­tih pred­me­ta: scen­skog po­kre­ta, dik­
ci­je, ple­sa, bo­ri­lač­kih ve­šti­na... To je se­ri­ja sce­na, a naj­ve­ću pa­žnju i apla­uz
pu­bli­ke do­bi­ja ko­la­ta – ples sa šta­po­vi­ma ko­ji stvar­no zah­te­va ve­šti­nu i
spret­nost.

U ze­m lji are­ka pal­m i, pro­sla­va i fe­sti­va­l a

Sre­da, 13. ja­nu­ar

Po­la­zi­mo za Man­ga­lor uju­tru oko 8. Pro­la­zi­mo kroz pre­div­ne pej­za­

že Kar­na­ta­ke, kroz ma­la se­la sa osnov­nim ško­la­ma na ko­ji­ma, na­sli­ka­ni na
olov­ka­ma, đa­ci le­te, a fa­sa­de po­ru­ču­ju šta je In­di­ja i ka­da je na­sta­la (ma­pa,
121 Kul­tur­na po­li­ti­ka – di­le­me i kon­tro­ver­ze

Ma kako škola bila mala i u siromašnom selu, uvek se njeni zidovi koriste i za izgradnju
nacionalnog identiteta (portretisanjem ključnih ličnosti indijske istorije), kao i za širenje i
popularisanje učenja. Otuda na slikama i radosna deca koja čitaju, pišu, crtaju...

za­sta­va, sli­ke Gan­di­ja i Ne­hrua – oči­to su deo je­din­stve­ne po­ru­ke, na ko­ju

da­lje sva­ka ško­la po svom na­ho­đe­nju, do­da­je dru­ge po­ru­ke).
Ak­ša­ra no­si svoj kom­plet za upo­tre­bu are­ka ora­ha za­jed­no sa li­sto­
vi­ma be­te­la i du­va­na. To­kom či­ta­vog pu­ta de­li­će sa vo­za­čem ma­le za­lo­ga­je
i u raz­li­či­tim rit­mo­vi­ma otva­ra­će vra­ta auto­mo­bi­la da bi is­plju­nu­li sa­žva­
ka­ni osta­tak. Ta­kvu strast za žva­ka­njem vi­de­li smo sa­mo u ovom de­lu Kar­
na­ta­ke, gde su sa­da, u se­zo­ni, po mno­gim se­o­skim dvo­ri­šti­ma pro­str­ta
plat­na na ko­ji­ma se su­še ora­si ko­ji se mo­gu ku­pi­ti po ba­ga­tel­noj ce­ni – 1,5
ru­pi­ja (što je oko 2 di­na­ra) za ki­lo­gram. Are­ka ora­si su­še se i na kro­vo­vi­ma,
a plan­ta­že pal­mi bes­pre­kor­no su ure­đe­ne.
Na aero­dro­mu u Bom­ba­ju se raz­dva­ja­mo. Iv­ko od­la­zi za Be­o­grad,
kroz ino­stra­nu zo­nu aero­dro­ma u ko­ju mi ne­ma­mo pri­stu­pa, a Ak­ša­ra u
br­zi­ni za­bo­ra­vlja da mu osta­vi obe­ća­ne ora­he.
U ho­te­lu gle­dam te­le­vi­zij­ski pro­gram i uzi­mam no­vi­ne. Već smo se
od­vi­kli od pra­će­nja de­ša­va­nja u sve­tu, ali sa­da že­lim da vi­dim šta se, pre
sve­ga, de­ša­va u In­di­ji. Broj­ni su ka­na­li – uglav­nom mu­zič­ki, ali i ne­ko­li­ko
ka­na­la sa ve­sti­ma. Po­či­nje kumbh me­la pro­sla­va (de­ša­va se jed­nom u 12
go­di­na) i sto­ti­ne hi­lja­da lju­di (no­vi­ne, do­du­še, ka­žu mi­li­o­ni) kre­će ka oba­
la­ma re­ke Gang zbog ri­tu­al­nog ku­pa­nja. U vo­du se tre­ba za­gnju­ri­ti sa mi­
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 122

Akšarin pribor za spremanje sopstvenog „kompleta” za žvakanje

(kesa za duvan i lišće betela, sprava za krckanje areka oraha i kutijica
sa gašenim krečom koji se ubacuje u „komplet” kao vezivna masa...

sli­ma o svo­jim pre­ci­ma ili o oni­ma ko­ji ni­su mo­gli da do­đu do oba­la Gan­ga.
Ma­lo vo­de sa­ku­plje­ne u dla­no­ve obe ru­ke tre­ba pre­ba­ci­ti pre­ko gla­ve kao
po­klon sop­stve­nim pre­ci­ma. Jed­no­stav­no, ali ipak stran­ci­ma taj ri­tual de­
lu­je za­stra­šu­ju­će, jer je vo­da pr­lja­va, hlad­na.
Po­či­nje i Har­vest fe­sti­val – de­cem­bar i ja­nu­ar je­su me­se­ci fe­sti­va­la i
tra­di­ci­o­nal­nih pro­sla­va. Pu­šta­ju se tra­di­ci­o­nal­ni zma­je­vi sa kro­vo­va ku­ća,
ili sa po­seb­nih te­re­na u sva­kom po­je­di­nom de­lu gra­da. U Džaj­pu­ru će bi­ti
po­seb­no in­te­re­sant­no, jer će ta­mo de­se­to­dnev­ni tra­di­ci­o­nal­ni fe­sti­val da
se po­ve­že sa li­te­rar­nim fe­sti­va­lom – i dr­ža­va, i udru­že­nja gra­đa­na, kul­
tur­ne or­ga­ni­za­ci­je, ali i po­ro­di­ce po­je­di­nač­no, svi će svo­jim uče­šćem da­ti
do­pri­nos da utvr­đe­ni grad Džaj­pur i da­lje bu­de jed­na od ključ­nih kul­tu­ro­
lo­ških i tu­ri­stič­kih de­sti­na­ci­ja kako Radžastana tako i Indije u celini. Sto­ga
se če­sto sma­tra da je ovaj fe­sti­val je­dan od ret­kih grad­skih fe­sti­va­la u In­di­ji
u pra­vom smi­slu te re­či (fe­sti­val grad­ske za­jed­ni­ce).
123 Kul­tur­na po­li­ti­ka – di­le­me i kon­tro­ver­ze

Pred­u­zet­n ič­ke
inicijati­ve i stra­te­g i­j e

Bombaj
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 124

III po­gla­vlje –

Pred­u­zet­nič­ke ini­ci­ja­ti­ve i stra­te­

gi­je
125 Pred­u­zet­nič­ke ini­ci­ja­ti­ve i stra­te­gi­je

Pri­t vi – mo­d el te­a­t ra o ko­m e se go­vo­ri

Če­tvr­tak, 14. ja­n u­a r

U 9 sa­ti, po do­go­vo­ru, od­la­zim do Pri­tvi te­a­tra, po­zo­ri­šta ko­je je pre

66 go­di­na (1944. go­di­ne) na svom ima­nju na se­ve­ru Bom­ba­ja, me­stu gde
mu je za­pra­vo bi­la šu­pa, po­di­gao San­džnin otac, u znak se­ća­nja na de­du,
ču­ve­nog glum­ca. Ima­ti po­zo­ri­šte u svom dvo­ri­štu – mo­ra da je bi­lo neo­
bič­no is­ku­stvo. Gle­dam fo­to­gra­fi­je na zi­do­vi­ma po­zo­ri­šta. Tu su obe te­a­
tar­ske tra­di­ci­je: i po­ro­di­ce po ocu, in­dij­skih glu­ma­ca, i po­ro­di­ce po maj­ci,
ko­ja je od XIX ve­ka deo tra­di­ci­je bri­tan­skog pu­tu­ju­ćeg po­zo­ri­šta u In­di­ji.
Na zi­du ma­pa tur­ne­ja en­gle­skog po­zo­ri­šta re­a­li­zo­va­nih od 1953. do 1956.
go­di­ne. Za mno­ge gra­do­ve ni­sam ni ču­la. Mre­ža je gu­sta. „Ni­ko, ni tru­pe
ko­je igra­ju na hin­di je­zi­ku, ne pu­tu­ju to­li­ko, jer vi­še ne­ma lo­kal­nih te­a­tar­
skih pred­u­zet­ni­ka – pre­zen­te­ra, ko­ji bi ih po­zi­va­li”, ka­že San­džna. „Sad se
pu­tu­je uglav­nom po fe­sti­va­li­ma ili po ve­li­kim gra­do­vi­ma”.
Ne­du­go po­tom svi su pri­sti­gli i se­mi­nar tre­ba da poč­ne. I na vra­
ti­ma Pri­tvi te­a­tra sto­ji ta­bla No en­try for la­te co­mers, a ka­ko pred­sta­ve u
svim grad­skim po­zo­ri­šti­ma po­či­nju na vre­me, po­ne­kad je i po­du­hvat da ne
za­ka­sni­te u ta­kvom me­ga­po­li­su po­put Bom­ba­ja ili Ban­ga­lo­ra. Me­đu­tim,
ova upo­zo­re­nja su va­žna jer u tra­di­ci­o­nal­nom po­zo­ri­štu pred­sta­ve tra­ju
sa­ti­ma (obič­no ce­lu noć) na otvo­re­nom pro­sto­ru, pu­bli­ka mo­že da do­đe i
ka­sni­je i da ode ra­ni­je. Otu­da mo­der­no po­zo­ri­šte mo­ra da na­gla­si da je ovo
dru­gi vid pred­sta­va i da ka­šnje­nje ome­ta dru­ge. Po­red to­ga, to je i na­zna­ka
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 126

Mapa turneja Pritvi pozorišne trupe Mapa turneja trupe Šekspiriana (od juna
(1944–1960). Izvedene su 2.662 predstave, 1953. do decembra 1956. godine). Za tri i
što znači da su u proseku igrali 166 po godine imali su 879 izvođenja (u proseku
predstava svake godine. 251 predstava godišnje).

da ov­de ne­ma pri­vi­le­go­va­nih za ula­že­nje na­kon po­čet­ka – ni po ko­ju ce­nu.

(Ima­ju­ći u vi­du sa­o­bra­ćaj­ne gu­žve u Bom­ba­ju, ka­šnje­nje mo­že da bu­de re­a­
li­stič­na si­tu­a­ci­ja. Za­to pred­sta­ve po­či­nju ka­sno, u 9 uve­če, i svi su po­zva­ni
da do­đu ra­ni­je, po­pi­ju čaj, po­slu­že se ko­la­či­ma u po­zo­ri­šnom ka­feu, ili da
ve­če­ra­ju u ne­kom od ču­ve­nih obli­žnjih ri­bljih re­sto­ra­na).
Me­đu­tim, se­mi­nar ni­je u po­zo­ri­štu. Pre­la­zi­mo pre­ko pu­ta, u zgra­du
po­dig­nu­tu na me­stu ne­ka­da­šnje ku­će San­džni­nog oca, ku­će po­dig­nu­te u
že­lji da se do­đe do do­dat­nih sred­sta­va za po­zo­ri­šte pro­da­jom sta­no­va (u
tre­nut­ku gra­đe­vin­skog bu­ma u Bom­ba­ju). Na­ža­lost, pro­je­kat je za­ka­snio
– ce­ne su pa­le i pro­da­jom su sa­mo po­kri­li tro­ško­ve, a San­džna je za sebe i
po­zo­ri­šte dobila tač­no ono­li­ko kva­dra­ta ko­li­ko je ku­ća i ima­la. Me­đu­tim,
sa­da to vi­še ni­su so­be, već ma­li stan za nju ka­da je ne­de­lju da­na u me­se­cu
u Bom­ba­ju (ina­če ži­vi u Del­hi­ju) i sa­la za sa­stan­ke, se­mi­na­re, ra­di­o­ni­ce...
U njoj ta­ble, pro­jek­to­ri, mno­go ja­stu­či­ća po po­du i, na­rav­no, po po­tre­bi
127 Pred­u­zet­nič­ke ini­ci­ja­ti­ve i stra­te­gi­je

Plan Pritvi pozorišta i skica njegovog izgleda u trenutku otvaranja. Nekada okruženo palmama,
danas je Pritvi pozorište deo modernog urbanog naselja Bombaja.

ne­ko­li­ko sto­li­ca za „za­pad­nja­ke”. No, po­red me­ne se na sto­li­cu sme­šta i

ve­li­ka po­zo­ri­šna i film­ska di­va Arun­da­ti Nag.
Kao i na po­čet­ku sva­kog se­mi­na­ra, imam tre­mu da li ću us­pe­ti da
„ose­tim” gru­pu i da pri­la­go­dim na­čin ra­da nji­ho­vim oče­ki­va­nji­ma, sti­lu,
ali i raz­li­či­tim per­spek­ti­va­ma. Ipak su ov­de i ru­ko­vo­di­o­ci tra­di­ci­o­nal­nih
fol­klor­nih for­mi i oni ko­ji vo­de kom­pa­ni­je sa­vre­me­nog ple­sa. Po­seb­no
sam sreć­na što sam u je­din­stve­noj sre­di­ni u In­di­ji u ko­joj su lju­di mi­mo
kvo­ta i po­li­ti­ke „re­zer­va­ci­je” iza­bra­li da bu­du za­jed­no i bra­ma­ni i da­li­ti, i
par­si i dža­i­ni, i mu­sli­ma­ni, bu­di­sti i hin­du­i­sti (uz ne ma­li broj ate­is­ ta).
Ak­ša­ra (bra­man) pred­sta­vlja In­dij­ski te­a­tar­ski fo­rum. Sma­tra­ju­ći
da, kao mre­ža po­zo­ri­šnih prak­ti­ča­ra, mo­gu da se pred­sta­ve sa­mo kroz ak­
tiv­no­sti, na­vo­di sle­de­će i od­mah ime­nu­je od­go­vor­ne za njih:

1. is­tra­ži­va­nje ide­je o ob­li­ko­va­nju pro­gra­ma raz­vo­ja po­zo­ri­šnog me­

nadž­men­ta (San­džna)18
2. pri­ku­plja­nje pri­me­ra naj­bo­ljih prak­si (Pra­vi­nov za­da­tak) – na­zi­va ih
„per­spek­ti­va­ma iz sa­mih se­be” (per­spec­ti­ves from wit­hin)
3. or­ga­ni­zo­va­nje se­mi­na­ra na ko­ji­ma će se po­zo­ri­šni prak­ti­ča­ri su­sre­
ta­ti sa lju­di­ma iz­van te­a­tra (na po­sled­njem se­mi­na­ru je bi­lo njih 150
i usle­di­la je knji­ga „Our sta­ge” ko­ju je ure­dio Sudan­va iz Dža­nama)
4. is­tra­ži­va­nje si­ste­ma so­ci­jal­nog osi­gu­ra­nja umet­ni­ka (Ak­ša­rin za­da­
tak)
18  http://the­a­tre­fo­rum.in/itf/pro­ject/5/
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 128

5. us­po­sta­vlja­nje i raz­voj veb saj­ta za po­moć po­zo­ri­šnim prak­ti­ča­ri­ma

(Sa­mi­ra)
6. po­kre­ta­nje new­slet­te­ra (pr­vi broj tre­ba da iza­đe u ma­ju 2010).

In­te­re­sant­no je da In­dij­ski te­a­tar­ski fo­rum, iako de­lu­je još od 2006.

go­di­ne, ni­je zva­nič­no re­gi­stro­van, a da ipak uspe­va da do­bi­je sred­stva za
svo­je pro­gra­me i od HI­VOS-a i od Ra­ta Tat­ta Tru­sta (pred­stav­ni­ci obe fon­
da­ci­je su sa na­ma na se­mi­na­ru, a ja ih znam još su kon­fe­ren­ci­je u Ban­ga­
lo­ru 2008).

Sa­m i­ra Ijengar – preduzetnica nove generacije

Uče­sni­ci se pred­sta­vlja­ju. Do­šli su di­rek­to­ri svih po­zo­ri­šta ko­je sam

ob­i­šla, sem Vi­na­pa­ni, ko­ja ovih da­na ima pre­mi­je­ru. Tu je i Vikram Ijen­gar
iz Kal­ku­te, kao i niz di­rek­to­ra bom­baj­skih po­zo­ri­šta i te­a­tar­skih agen­ci­ja
ko­je sad pr­vi put vi­dim. Pred­sta­vljam re­zul­ta­te svog is­tra­ži­va­nja (upit­nik
sam us­pe­la da ob­ra­dim to­kom pu­ta), kao i dvo­ne­delj­nog in­ten­ziv­nog in­
ter­vju­i­sa­nja i po­sma­tra­nja in­dij­skih te­a­tar­skih prak­si. Na­kon pre­zen­ta­ci­je
i is­ka­zi­va­nja osnov­nih ci­lje­va sku­pa (po­ku­šaj us­po­sta­vlja­nja sop­stve­nog
si­ste­ma do­e­du­ka­ci­je u do­me­nu po­zo­ri­šnog me­nadž­men­ta) raz­go­vor za­
po­či­njem kon­kret­nim pi­ta­nji­ma: Za­što ni­ste raz­um ­ e­li pi­ta­nje o stra­te­
škom raz­vo­ju? Za­što je pi­ta­nje obra­zov­nih po­li­ti­ka i raz­vo­ja pu­bli­ke ta­
ko­đe osta­lo bez od­go­vo­ra? Za­što je „keč” pi­ta­nje – stra­te­gi­ja mar­ke­tin­ga
po­sled­njeg pro­jek­ta – ta­ko­đe osta­lo neo­d­go­vo­re­no? Od­no­sno, svi su re­kli
„kao i obič­no” – da­kle, ne­ma mar­ke­tin­ške stra­te­gi­je pri­la­go­đe­ne pro­jek­tu,
di­ver­si­fi­ko­va­ne u od­no­su na cilj­ne gru­pe, ili pre­ma su­štin­skim ide­ja­ma
pro­jek­ta, pred­sta­ve.
Na­rav­no, od­go­vo­ri su oče­ki­va­ni: mi, u In­di­ji ne mo­že­mo da mi­sli­mo
stra­te­ški; za nas je bu­duć­nost sle­de­ći dan. Pi­tam ih da li mi­sle da će­mo u
La­tin­skoj Ame­ri­ci, na Bal­ka­nu ili u arap­skim ze­mlja­ma ima­ti dru­ga­či­je od­
go­vo­re? Da li je stvar­no u In­di­ji te­že ne­go dru­gde? Sme­ju se i pri­hva­ta­ju da
su na­vi­kli da de­lu­ju od da­nas do su­tra, ali da su no­vi na­čin mi­šlje­nja već
pri­hva­ti­li ka­da je reč o sop­stve­noj po­ro­di­ci, de­ci... Stra­te­ški se bi­ra me­sto
sta­no­va­nja, ško­la u ko­ju se de­ca upi­su­ju, je­zi­ci ko­je će uči­ti... Da­kle, stra­te­
ško mi­šlje­nje već po­sto­ji. Sa­ma či­nje­ni­ca da su for­mi­ra­li In­dij­ski te­a­tar­ski
129 Pred­u­zet­nič­ke ini­ci­ja­ti­ve i stra­te­gi­je

fo­rum uka­zu­je na to, a že­lja da na­pra­ve ovaj se­mi­nar, da raz­vi­ju tre­nin­ge i

dru­ge for­me uče­nja u do­me­nu kul­tur­nog me­nadž­men­ta to i po­tvr­đu­je.
Pri­ka­zu­jem im ka­ko vi­dim nji­ho­ve „or­ga­ni­za­ci­o­ne kul­tu­re”. To ih
ra­du­je, či­ni im se da ko­nač­no ne­ko pre­po­zna­je pre sve­ga nji­ho­ve vred­no­
sti i da ih ne svr­sta­va pre­ma go­di­šnjem obr­tu fi­nan­sij­skih sred­sta­va. U
raz­go­vo­ru se ve­o­ma is­ti­če – ne sa­mo svo­jim ko­men­ta­ri­ma, već pre sve­ga
pi­ta­nji­ma – pot­pu­no neo­bič­na In­dij­ka krat­ko oši­ša­ne ko­se i ener­gič­nih po-
kreta, sna­žnih ko­men­ta­ra, ali i pot­pi­ta­nja oni­ma ko­ji po­sta­vlja­ju pi­ta­nje.
Kon­cen­tri­sa­na je i že­li da raz­go­vor ide u du­bi­nu, „do kra­ja”.
Pi­tam San­džnu ka­ko je na­šla ta­ko sna­žnu „na­sled­ni­cu”. Ka­že: „Slu­
čaj­no. Sud­bin­ski. Pred moj po­ro­đaj ona je na­iš­ la i po­če­la da ra­di kao da je
od­u­vek tu”. San­džna da­lje ko­men­ta­ri­še: „Sad ne mo­gu da raz­u­mem ka­ko
to da ni­sam na vre­me po­če­la da tra­žim za­me­nu, a zna­la sam da ću du­go
bi­ti oku­pi­ra­na be­bom i da ne­ću mo­ći sva­ki čas u Bom­baj iz Del­hi­ja...”
Sa­mi­ra li­či na Du­brav­ku Kne­že­vić po pre­ci­zno­sti mi­sli, ener­gič­no­sti
i sna­žnom po­li­tič­kom sta­vu, ali ipak po­vre­me­no is­ka­zu­je svo­ju „ne­si­gur­
nost” (tj. una­pred oprav­da­va svo­je pi­ta­nje ili ko­men­tar) – „Ni­sam ško­lo­

Učesnici su podeljeni u četiri grupe na radionici strateškog planiranja. Prvu vodi Akšara (sa
Sudanvom, Radžom, Radžagopalom i Ašišem), drugu Hane sa mlađim učesnicima iz lutkarskog
pozorišta, treću Surendra Rao sa Malom, Vikramom, Šaili Sathju i Toral Šah a četvrtu Sandžna
sa Čoiti, Felencijom, Anurupom, Ašokom (iz Džanam) i Ručirom Das.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 130

va­na za po­zo­ri­šte, ja sam di­plo­mi­ra­ni ma­te­ma­ti­čar.” Ka­sni­je sa­zna­jem (ali

ne od nje lič­no) da je dok­to­ri­ra­la na Uni­ver­zi­te­tu u Či­ka­gu na te­mu po­zo­
ri­šnog ži­vo­ta In­di­je. Da­kle, je­ste struč­njak, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du sa­da
već du­go­go­di­šnje po­zo­ri­šno is­ku­stvo. No, oči­to to u In­di­ji ni­je do­volj­no.
Uče­nje po­zo­ri­šnih ve­šti­na zah­te­va du­go­go­di­šnju po­sve­će­nost, po­seb­no
ško­lo­va­nje – bez to­ga, te­ško se mo­že uz­di­ći do pro­fe­si­o­nal­nog sta­tu­sa. Ta­
ko u jed­nom in­ter­vjuu Ra­tan Ti­jam (Thiyam) iz Ma­ni­pu­ra ob­ja­šnja­va ka­ko
na­ba­vlja no­vac za ži­vot svo­je dva­de­set­pe­to­čla­ne tru­pe „za tri obro­ka sva­
kog da­na”. Glum­ci u In­di­ji ra­de od ra­nog ju­tra (na pri­mer, u Ni­na­sa­mu se
usta­je u 6 uju­tro), sa­mo hra­na ko­šta tri la­ka go­di­šnje (lak / lakh = 100.000
ru­pi­ja). Ka­ko na­ba­vlja no­vac? Na­stu­pa­ju­ći u ino­stran­stvu. „Ja mo­ram da
pro­da­jem cha­mak (sjaj) da bih mo­gao da se ba­vim svo­jim po­zo­ri­štem.” Da
bi ob­ja­snio ko­li­ko je su­štin­ski te­ško i nje­mu i glum­ci­ma, na­vo­di pri­mer
glu­mi­ce ko­ju je tek an­ga­žo­vao u svo­joj tru­pi. „Ona je to­kom osam go­di­na
ob­u­ča­va­na u Ma­i­bi tra­di­ci­ji, a za­tim još dve go­di­ne igra­la kod pro­fe­so­ra
ko­ji je isto­vre­me­no i prak­ti­čar. Na­kon to­ga na­sta­vi­la je ško­lo­va­nje još dve
go­di­ne na Dža­va­har­lal Ne­hru ple­snoj aka­de­mi­ji sa ško­lo­va­nom Ma­ib ­ i pro­
fe­sor­kom. No, po­red to­ga, ka­da je do­šla kod me­ne u tru­pu, mo­ra­la je da

Zajednički obed studenata i profesora glume u Ninasamu. Jede se po indijskom

običaju – prstima, a kuvarica donosi u kofi svako novo jelo i sipa kutlačom u tanjire.
131 Pred­u­zet­nič­ke ini­ci­ja­ti­ve i stra­te­gi­je

ra­di još šest me­se­ci da bi mo­gla da do­bi­je ulo­gu”. Na­rav­no, ovo va­ži pre
sve­ga za tra­di­ci­o­nal­ne te­a­tar­ske for­me ili mo­der­ne for­me ko­je se za­sni­va­
ju na in­dij­skoj tra­di­ci­ji. To pod­ra­zu­me­va stva­ra­nje za­jed­ni­ce – za­jed­ni­ce
ko­ja de­li sve vred­no­sti – pa u tom smi­slu za­jed­nič­ki obed je­ste deo ri­tu­a­la,
a u fe­stiv­skim okol­no­sti­ma hra­nu spre­ma lič­no uči­telj.
De­ba­ta je is­crp­na, tra­je ceo dan; u jed­nom tre­nut­ku sva pre­sud­na
pi­ta­nja se pre­la­ma­ju pre­ko pro­ble­ma vo­lon­te­ra i nji­ho­ve lo­jal­no­sti – utvr­
đu­ju se ključ­ni pro­ble­mi – ne­do­sta­tak mid-ma­na­ge­men­ta, da­kle ne­mo­guć­
nost for­mi­ra­nja dru­ge li­ni­je upra­vlja­nja ko­joj će ne sa­mo bi­ti de­le­gi­ra­ni
za­da­ci, već i da­ta mo­guć­nost sa­mo­i­ni­ci­ja­ti­ve. Na­vo­di se da bi taj sred­nji ni­
vo upra­vlja­nja mo­gao vo­di­ti glav­nu reč pri­li­kom for­mi­ra­nja vo­lon­ter­skog
klu­ba ili mre­že, ko­ja će funk­ci­o­ni­sa­ti na raz­li­či­te na­či­ne to­kom go­di­ne, i
bi­ti sprem­na u tre­nut­ku ka­da je naj­po­treb­ni­ja – a to zna­či obič­no pri­li­kom
go­di­šnjih fe­sti­va­la (ko­je ov­de prak­tič­no or­ga­ni­zu­je sva­ko po­zo­ri­šte i kao
vid pu­bli­ci­te­ta, i kao vid fun­dra­i­sin­ga, te kao po­moć u oba­vlja­nju kul­tur­ne
mi­si­je – upo­zna­va­nja svo­je pu­bli­ke sa do­me­ti­ma iz dru­gih sre­di­na).
Sa­mi­ra, ko­ja vo­di vo­lon­te­re i ko­ja se­be vi­di kao „dru­gu me­na­džer­
sku li­ni­ju”, hte­la bi da nji­ho­va, sred­nja ge­ne­ra­ci­ja uzme vi­še stva­ri u svo­je
ru­ke. Da se odvo­ji umet­nič­ki rad, po­seb­no umet­nič­ko vođ­stvo, od po­li­ti­ke
upra­vlja­nja i raz­vo­ja pu­bli­ke, i u to­me je pot­pu­no po­dr­ža­vam.
Efi­ka­snost i pred­u­zet­ni­štvo u kul­tu­ri dve su te­me ko­je na­il­ a­ze na
op­šte odo­bra­va­nje, jer omo­gu­ća­va­ju va­lo­ri­za­ci­ju In­dia spe­ci­fic ve­šti­na i

Samira Ijengar, pozorišna aktivistkinja, menadžerka Pritvi teatra

Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 132

meha­ni­za­ma, ko­je je raz­vi­la du­go­go­di­šnja bor­ba za op­sta­nak. Kre­a­tiv­nost

u si­ro­ma­štvu, ide­ja ko­ja će uči­ni­ti da i naj­be­zi­zla­zni­ji po­du­hvat ipak uspe,
odav­no je ka­rak­te­ri­sti­ka in­dij­skog dru­štva.
Ipak, te­ma ko­ja se pro­vla­či – implicitno – je­ste kul­tur­na po­li­ti­ka (ne­
do­sta­tak po­da­ta­ka, is­tra­ži­va­nja i sta­ti­sti­ka, fe­sti­va­li­za­ci­ja kul­tu­re, na­vi­
ka „elit­ne pu­bli­ke” da oče­ku­je da su kul­tur­ni do­ga­đa­ji bes­plat­ni, po­dr­ška
sa­mo „iz­u­mi­ru­ćim umet­nič­kim for­ma­ma”), od­no­sno pi­ta­nje ka­ko op­sta­
ti upr­kos ta­kvoj kul­tur­noj po­li­ti­ci. I, na­rav­no, va­li­da­ci­ja svih pro­fe­si­ja u
kul­tu­ri, a po­seb­no kul­tur­nih me­na­dže­ra i me­di­ja­to­ra. Dru­štve­ni ugled,
re­kog­ni­ci­ja (ako već ne no­vac) – sve to ne­do­sta­je da bi pro­fe­si­ja po­sta­la
pri­vlač­na za spo­sob­ne mla­de lju­de, a ne sa­mo en­tu­zi­ja­ste, ko­ji će po­sle
ne­ko­li­ko go­di­na ipak že­le­ti da uđu u svet „ozbilj­nih” pro­fe­si­ja ko­je omo­
gu­ća­va­ju i raz­voj ka­ri­je­re i pri­ho­de ko­ji da­ju do­sto­jan­stvo oso­bi a po­seb­no
nje­go­voj po­ro­di­ci (od­go­vor­nost pre­ma po­ro­di­ci i de­ci, nji­ho­vom ško­lo­va­
nju i raz­vo­ju, mo­že da pred­sta­vlja ozbilj­nu pre­pre­ku za­dr­ža­va­nju u pro­fe­
si­ji kul­tur­nog rad­ni­ka ili umet­ni­ka).
Na kra­ju da­na, već umor­ne od raz­go­vo­ra, ra­zo­no­đu­jem ih svo­jom
pre­zen­ta­ci­jom „Eti­ka u kul­tur­nom me­nadž­men­tu”. Mno­go je pri­me­ra, sli­
ka. Sve ih za­ni­ma, a po­seb­no Bal­kan. Mul­ti­kul­tur­na i mul­ti­kon­fe­si­o­nal­na
Ju­go­sla­vi­ja sa svo­jom pro­šlo­šću pod­se­ća ih na In­di­ju i nje­ne da­na­šnje pro­
ble­me. Ov­de, u Ma­ha­ra­štri, na vla­sti je Ši­va Se­na, na­ci­o­na­li­stič­ka hin­du­i­
stič­ka gru­pa ko­ja je na sa­gle­da­va­nju mu­sli­ma­na kao pret­nje na­ci­o­nal­nom
je­din­stvu iz­gra­di­la po­pu­lar­nost i na­ve­la mu­sli­man­sku po­pu­la­ci­ju, do­ne­
dav­no sa­svim in­te­gri­sa­nu (i obla­če­njem i po­na­ša­njem), da se vra­ti „tra­
di­ci­ji” – da po­no­vo že­na­ma sta­vi za­ro­ve, a mu­škar­ci­ma be­le ka­pe i bra­de.
In­te­re­sant­no je da su šal­va­re i ka­miz (ha­lji­na-tu­ni­ka) po­sta­li deo op­šte­in­
dij­skog obla­če­nja, pa čak i škol­ske hin­du­i­stič­ke uni­for­me. Ka­da su hin­du­
i­stič­ki na­ci­o­na­li­sti že­le­li da od­ba­ce „bri­tan­ske ozna­ke” (ka­ri­ra­ne pli­si­ra­ne
suk­nje i jed­no­boj­ne ko­šu­lje kao škol­sku uni­for­mu za de­voj­či­ce), sa­ri je bio
su­vi­še kom­pli­ko­van za sva­ko­dnev­nu škol­sku uni­for­mu. U me­đu­vre­me­nu,
ka­da su hin­du de­voj­či­ce pri­hva­ti­le šal­var-ka­miz stil, mu­sli­man­skim de­voj­
či­ca­ma su na­vu­kli cr­ne bur­ke.
Na po­vrat­ku u ho­tel raz­go­va­ram sa Ru­či­rom Das iz Kal­ku­te o nji­
ho­vom Ta­go­ra fe­sti­va­lu – fe­sti­va­lu „po po­zi­vu” – ko­ji tre­ba da re­ak­tu­el­ i­
zuje Ta­go­ri­no de­lo i da ga kon­tek­stu­a­li­zu­je u ši­ri in­dij­ski pro­stor. Sto­ga se,
uglav­nom, zo­vu tru­pe ko­je de­lu­ju na dru­gim je­zi­ci­ma i u dru­gim dr­ža­va­ma
In­di­je. I za nas je Ta­go­ri­no de­lo i da­nas ak­tu­el­no, jer ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti
nje­go­vu ide­ju vo­di­lju: Moj za­da­tak, do kra­ja ži­vo­ta, bi­će da oslo­bo­dim svet
te­re­ta na­ci­o­nal­nog po­no­sa ko­ji ga gu­ši!
133 Pred­u­zet­nič­ke ini­ci­ja­ti­ve i stra­te­gi­je

Na putovanju po Karnataki 2008. godine u Čitradurgi smo se sreli sa grupom devojčica

koje su očito pripadale različitim konfesijama. Nažalost, takvu sliku smo retko sretali
u drugim mestima i u drugim prilikama. Razgovarali smo sa njima o školi, učenju
engleskog jezika... Njihovoj radoznalosti nije bilo kraja, ali nisu čule za zemlje iz kojih
je naša mala grupa dolazila – čak ni za Holandiju, dok su Srbija, Mađarska i Uzbekistan
bili sasvim izvan njihovog vidokruga. (Vidi tekst Dragana Klaića o ovom putovanju –
Pogovor, str. 183–218)

„Pa­tri­o­ti­zam nam ne mo­že bi­ti kraj­nji du­hov­ni za­klon; mo­je

uto­či­šte je hu­ma­ni­zam. Ne­ću da ku­pu­jem sta­klo po ce­ni di­ja­ma­
na­ta, ni­ti ću ika­da do­zvo­li­ti da pa­tri­o­ti­zam od­ne­se po­be­du nad
čo­več­no­šću do­kle god sam živ. Na krat­ko vre­me sam i ja kre­nuo
tim pu­tem i stao: ka­da ne mo­gu da za­dr­žim ve­ru u čo­ve­ka kao
uni­ver­zal­no bi­će ko­je sto­ji iz­nad mo­je dr­ža­ve, on­da ka­da pa­tri­
ot­ske pred­ra­su­de za­se­ne tog mog Bo­ga, ose­ćam da sam du­hov­no
pra­zan.” (Ta­go­re)19

19  Gu­ha, Ra­mac­han­dra – Past and pre­sent (Pro­šlost i sa­da­šnjost, ne­delj­na ko­lum­na), u: The
Hin­du (Ma­ga­zi­ne), 21. de­cem­bar 2008, str. 3, pre­ve­la sa en­gle­skog Mi­li­ca Še­šić za Politiku, (Beo­
grad), 3. januar 2009, str. 12.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 134

Raz­voj pu­b li­ke, fan­d rej­zing i pred­u ­zet­ni­štvo

Pe­tak, 15. ja­nu­ar

Dan po­či­nje pre­zen­ta­ci­jom Avan­tu­re kul­tu­re, pro­jek­ta ko­ji je iz­ne­

drio dva uspe­šna di­plom­ska ra­da (pro­ject-ba­sed le­ar­ning) i po­če­tak iz­uz­ et­
ne, već me­đu­na­rod­no pri­zna­te ka­ri­je­re dva mla­da me­na­dže­ra u kul­tu­ri
– Mar­ka Ra­den­ko­vi­ća i Ni­ko­le Gru­ji­ća.
In­dij­ci su ve­o­ma iz­ne­na­đe­ni ste­pe­nom po­dr­ške gra­da Be­o­gra­da raz­
li­či­tim kul­tur­nim ini­ci­ja­ti­va­ma. I na­rav­no, ka­da se ova­ko gle­da, sa bom­
baj­ske dis­tan­ce, stvar­no je u Be­o­gra­du kul­tur­ni ži­vot bo­gat, ra­zno­vr­stan i
mi­slim da ni­smo do­volj­no uči­ni­li da vred­nu­je­mo i uči­ni­mo ši­re pri­hva­tlji­
vim do­stig­nu­ća po­je­di­na­ca i kul­tur­nih usta­no­va.
Za­tim pred­sta­vljam osta­le mo­de­le ak­tiv­nog uče­nja, de­lim učesnike
radionice u gru­pe i da­jem im za­da­tak da osmi­sle pred­lo­ge se­mi­na­ra ili dru­
gih ob­li­ka ca­pa­city bu­il­din­ga u do­me­nu me­nadž­men­ta po­zo­ri­šta, od­no­sno
iz­vo­đač­kih umet­no­sti.
Pr­va gru­pa je predložila pro­je­kat se­ri­je se­mi­na­ra po­sve­će­nih raz­vo­ju
pu­bli­ke – od pr­vog se­mi­na­ra na ko­jem bi uče­sni­ci na­pra­vi­li in­stru­ment za
is­tra­ži­va­nje po­zo­ri­šne pu­bli­ke, do dru­gih na ko­ji­ma bi ka­sni­je, na osno­

Felencija Hutabarat, administratorka HIVOS biroa u Indoneziji

učestvovala je na radionici sa velikom prilježnošću
135 Pred­u­zet­nič­ke ini­ci­ja­ti­ve i stra­te­gi­je

vu re­zul­ta­ta u me­đu­vre­me­nu spro­ve­de­nih is­tra­ži­va­nja de­fi­ni­sa­li mo­gu­će

stra­te­gi­je raz­vo­ja i sa­svim kon­kret­ne ak­ci­je i in­stru­men­te. Me­to­di uče­nja:
od go­sta-pre­da­va­ča do sa­mo­stal­no raz­vi­ja­nih for­mi ko­je bi bi­le pred­sta­
vlja­ne i kri­tič­ki me­đu­sob­no de­ba­to­va­ne. Le­ar­ning by do­ing i pe­er le­ar­ning
– to bi bi­la dva osnov­na me­to­da uče­nja ove gru­pe.
Dru­ga gru­pa je ta­ko­đe pred­sta­vi­la se­mi­nar po­sve­ćen raz­vo­ju pu­bli­
ke, ali nji­ma su fe­sti­val­ski me­na­dže­ri i pro­gra­me­ri osnov­na cilj­na gru­pa, a
pe­er le­ar­ning osnovni metod.
Tre­ća gru­pa je kre­nu­la od am­bi­ci­o­zno za­mi­šlje­nog se­mi­na­ra o fund­
raisingu – u ko­me bi uče­sni­ci bi­li umet­ni­ci/me­na­dže­ri, do­na­to­ri i spon­zo­ri.
Di­sku­si­ja se za­o­štra­va. Is­po­sta­vlja se da su do­na­to­ri prak­tič­no ne­sta­li (oti­
šla je Ford fon­da­ci­ja, Pro Hel­ve­tia, usko­ro će i HI­VOS); da­kle, tih po­ten­ci­
jal­nih „uče­sni­ka” ne­ma. Spon­zo­ri – pred­stav­ni­ci ve­li­kih kor­po­ra­ci­ja, ne­će
do­ći na se­mi­nar kao uče­sni­ci (mo­gu do­ći sa­mo kao pre­da­va­či). Po­ste­pe­no,
od ini­ci­jal­ne ide­je ko­ju gru­pa pred­sta­vlja ple­nu­mu osta­je sa­mo na­ziv, a se­
mi­nar se pre­o­bli­ku­je ka upo­zna­va­nju in­dij­skog si­ste­ma ras­po­de­le jav­nih
sred­sta­va, te raz­vi­ja­nju ve­šti­na pi­sa­nja i pred­sta­vlja­nja pro­je­ka­ta.
Če­tvr­ta gru­pa, po­ne­ta ju­če­ra­šnjim pre­da­va­njem i de­ba­tom, pred­la­že
se­mi­nar za­sno­van na is­tra­ži­va­nju (re­se­arch-ba­sed le­ar­ning) pred­u­zet­nič­kih
for­mi i eko­no­mi­je tra­di­ci­o­nal­nih kla­sič­nih i fol­klor­nih ob­li­ka iz­vo­đač­kih
umet­no­sti – Jak­ša­ga­ne, Ku­tu te­a­tra, ali i ulič­nih te­a­ta­ra ši­rom In­di­je. Po­
treb­no je pro­u­či­ti po­ten­ci­ja­le ovog mi­kropred­u­zet­ni­štva, eko­no­mi­je ko­ja
ne ula­zi u zva­nič­ne sta­ti­sti­ke, ali i po­seb­ne ob­li­ke upra­vlja­nja, ko­or­di­na­ci­
je. Iz­u­zet­no je in­te­re­sant­no vi­de­ti na­čin ugo­va­ra­nja go­sto­va­nja fol­klor­nih
po­zo­ri­šnih tru­pa po se­li­ma – ne­for­mal­no us­po­sta­vlje­na ber­za funk­ci­o­ni­še
već go­di­na­ma, ka­da se u od­re­đe­nim se­li­ma, okru­žnim se­di­šti­ma, od­re­đe­
nog da­na u go­di­ni, su­sre­ću ne sa­mo vo­đe tru­pa već i za­in­te­re­so­va­ne oso­be,
pred­stav­ni­ci pan­če­ja­ta, se­o­skih za­jed­ni­ca, i na ta­bli na zi­du upi­su­ju svo­je
ter­mi­ne. Na­rav­no, pr­va bi­ra­ju ona se­la ko­ja su sprem­na vi­še da pla­te.
Pred­u­zet­ni­štvo je­ste sa­da­šnjost In­di­je. „Iz­vr­ta­nje za­ko­na ze­mlje –
pre­tva­ra­nje lo­ših vi­je­sti u do­bre – to je ma­gi­ja pred­uz­ et­ni­ka.”20 i to je, či­ni
se, osnov­no pra­vi­lo po­zo­ri­šnih pred­u­zet­ni­ka In­di­je.
Za­to ka­sno po­pod­ne ko­lek­tiv Dža­na Na­tja Manč (na se­mi­nar je iz
Del­hi­ja do­šlo čak njih pet) že­li da raz­go­va­ra sa San­džnom o mo­gu­ćim fund­
raising stra­te­gi­ja­ma za na­bav­ku sred­sta­va za ku­po­vi­nu pro­sto­ra sa dru­gim
udru­že­nji­ma gra­đa­na u jed­noj zgra­di u Del­hi­ju. No­vac je po­treb­no sa­ku­
pi­ti od­mah – za me­sec da­na – što izgleda ne­re­al­no, ali se ipak raz­ma­tra­ju

20  Adi­ga, Ara­vind – Na­ve­de­no de­lo, str. 41.

Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 136

mo­guć­no­sti uzi­ma­nja zaj­mo­va od pri­ja­te­lja po­zo­ri­šta, po­dr­ška po­sla­ni­ka

(oni ta­ko­đe ras­po­la­žu bu­dže­ti­ma), do­bro­tvor­ne pred­sta­ve. Im­pre­si­o­ni­ra
ko­li­ko je bolivudskih glu­ma­ca, me­đu ko­ji­ma i ne­ke ve­li­ke zve­zde, po­nu­
di­lo da iz­ve­de pred­sta­vu u cilju podrške, a sve u znak se­ća­nja na Saf­da­ra
Ha­šmi­ja. Ras­pra­vlja se i o ma­lom fe­sti­va­lu, ali San­džna i Sa­mi­ra za­klju­ču­ju
da ne bi bi­lo fi­nan­sij­skog re­zul­ta­ta ako bi se fe­sti­val re­a­li­zo­vao u Pri­tvi te­a­
tru jer ima sa­mo 200 me­sta. Sto­ga tre­ba an­ga­žo­va­ti event me­na­dže­ra, ko­ji
će, za ho­no­rar, organizo­va­ti pred­sta­ve ko­je su ču­ve­ni glum­ci pri­sta­li da
iz­ve­du bes­plat­no, u ve­li­kim audi­to­ri­ju­mi­ma da bi se po­sti­gao mak­si­mal­ni
mo­gu­ći fi­nan­sij­ski efe­kat.
Im­pre­si­o­ni­ra po­sve­će­nost i so­li­dar­nost po­zo­ri­šnih umet­ni­ka. Ne
tre­ba za­bo­ra­vi­ti da je Dža­na Na­tja Manč ipak ama­ter­ska tru­pa iz­ra­zi­to
le­ve po­li­tič­ke ori­jen­ta­ci­je, dok ču­ve­ni bo­li­vud­ski glum­ci iz­be­ga­va­ju da de­
kla­ri­šu svo­ju po­li­tič­ku opre­de­lje­nost. Sa dru­ge stra­ne, na pred­log ko­le­ga
da se obra­te ne­za­vi­snim po­sla­ni­ci­ma le­vih po­li­tič­kih op­ci­ja da im po­mog­
nu nov­cem ko­ji, kao po­sla­ni­ci, ima­ju na ras­po­la­ga­nju za ak­tiv­no­sti od jav­
nog in­te­re­sa, Ma­la i Sudan­va jed­no­gla­sno od­go­va­ra­ju da im to ne pa­da na
pa­met u ovom po­li­tič­kom tre­nut­ku, ka­da po­sla­ni­ci le­vi­ce mo­ra­ju mno­go
pa­met­ni­je da tro­še no­vac ula­žu­ći u pro­jek­te ko­ji su vi­dlji­vi i po­li­tič­ki zna­
čaj­ni­ji u nji­ho­vim iz­bor­nim je­di­ni­ca­ma.

Sudanva drži fotografiju koja prikazuje Safdara Hašmija kako osamdesetih godina XX veka
izvodi predstavu na otvorenom pred, očito, radničkom publikom Delhija
137 Pred­u­zet­nič­ke ini­ci­ja­ti­ve i stra­te­gi­je

Razgovor o mogućem fundraisingom za Džanam – Komita Danda, aktivistkinja Džanama

sa Padmini, Ručirom Das i Felencijom Hutabarat iz Indonezije

Na­pu­šta­mo svi za­jed­no San­džnin ma­li stan da bi u pre­pu­nom Pri­tvi

te­a­tru gle­da­li pred­sta­vu kom­pa­ni­je Akva­ri­jus Sve o mo­joj maj­ci po sce­na­
ri­ju/fil­mu Pe­dra Al­mo­do­va­ra, a u re­ži­ji Akaš Ku­ra­ne. Na sce­ni Bar­se­lo­na,
te­atar u ko­me se iz­vo­di Tram­vaj zva­ni že­lja, po­ste­ri Bet Dej­vis i ko­pi­je Pi­ka­
so­vih i Ša­ga­lo­vih sli­ka, glum­ci, tra­ve­sti­ti, mo­na­hi­nje, nar­ko­ma­ni, otu­đe­
ne i po­sve­će­ne maj­ke, pri­ja­te­lji i de­ment­ni ro­di­te­lji... Svet re­al­no­sti i svet
sno­va. Do­sta uspe­šno iz­ve­den te­a­tar u te­a­tru, na en­gle­skom je­zi­ku. Pu­bli­
ka odu­še­vlje­na, sme­je se to­kom pred­sta­ve, ali, kao i u Ni­na­sa­mu, apla­uz
na kra­ju je slab, iako pu­bli­ka osta­je na sto­li­ca­ma du­go po­što se upa­le sve­tla
u gle­da­li­štu.
Či­ni mi se da ova pred­sta­va na naj­bo­lji na­čin od­go­va­ra ono­me ka­ko
je Mo­ra­vi­ja de­fi­ni­sao umet­nost In­di­je: „strah od pra­znog, za­no­sna plod­
nost ukra­sa, buč­na na­go­mi­la­nost fi­gu­ra”.21
Gle­dam me­seč­ni re­per­to­ar. Pred­sta­ve se iz­vo­de na ma­ra­ti, hin­di,
gu­dža­ra­ti i en­gle­skom je­zi­ku, a po­ne­kad se u is­toj pred­sta­vi go­vo­ri vi­še
je­zi­ka. Ipak, do­mi­ni­ra hin­di, je­zik esta­bli­šmen­ta i kul­tur­nih kru­go­va ko­ji

21  Mo­ra­via, Al­ber­to – O In­di­ji, Ma­ti­ca srp­ska, No­vi Sad, 1965, str. 58.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 138

že­le se­ku­lar­nu i je­din­stve­nu In­di­ju. (Pa­ra­dok­sal­no, hin­du­tva, po­sve­će­nost

hin­du­i­zmu kao re­li­gi­ji, naj­vi­še je raz­vi­je­na u dr­ža­va­ma spe­ci­fič­nih je­zi­ka,
kao ob­lik et­nič­kog na­ci­o­na­li­zma, ili bo­lje re­če­no šo­vi­ni­zma i ot­po­ra pre­ma
dru­goj re­li­gi­ji – pre sve­ga isla­mu, ali i ve­ri Si­ka, pre­ma „dru­go­sti” kao ta­
kvoj, kao po­ten­ci­jal­noj iz­da­ji In­di­je.)
Po­pu­nja­va­mo upit­nik ko­ji nam de­le vo­lon­te­ri. Ume­sto bro­ja te­le­fo­
na ko­ji tra­že da bi me oba­ve­šta­va­li o na­red­nim pred­sta­va­ma ša­lju­ći sms
po­ru­ke, osta­vljam sa­mo krat­ki tekst – tu­rist­ki­nja iz Sr­bi­je.

Potrebe i problemi – plan buduće akcije

Su­b o­ta, 16. ja­nu­a r

Po­sled­nji do­ru­čak u ba­šti ho­te­la Džu­hu, na oba­li oke­a­na. Ho­tel je

skro­man. Pret­hod­ne ve­če­ri vi­de­li smo pa­co­ve ka­ko pro­tr­ča­va­ju u bli­zi­ni
ku­hi­nje, a Pad­mi­ni sa­op­šta­va da je u In­di­ji to čest slu­čaj i u ho­te­li­ma sa 5
zve­zdi­ca. Njen muž je sak­so­fo­ni­sta i če­sto, kad im za­tre­ba no­vac, svi­ra u
luk­su­znim ho­te­li­ma. „A ta­mo njih, mu­zi­ča­re, tre­ti­ra­ju go­re ne­go po­slu­
gu, pa su če­sto pri­mo­ra­ni da ula­ze i iz­la­ze kroz spo­red­ne ula­ze i pro­sto­re,
pa vi­de i osta­ve i ku­hi­nje – i pa­co­ve ko­ji tr­če po nji­ma”. Okre­ćem se da
ne slu­šam – ne mo­ram baš sve da vi­dim i znam. Na pu­tu do Pri­tvi te­a­tra
– po­ne­ki pro­sjak. Su­bo­ta je, ra­no ju­tro. U gra­do­vi­ma i se­li­ma Kar­na­ta­ke
pro­sja­če­nje ni­je deo sva­ko­dne­vi­ce kao u ve­li­kim gra­do­vi­ma od Kal­ku­te do
Bom­ba­ja, ili u „pro­sto­ri­ma ta­me”, ka­ko me­ta­fo­rič­no pre­na­se­lje­nu do­li­nu
Gan­ga na­zi­va Ara­vind Adi­ga.
Po­sled­njeg da­na se­mi­na­ra svo­di­mo po­tre­be (ne­eds as­ses­sment) i na­
dam se da će­mo do kra­ja da­na us­pe­ti da na­pra­vi­mo stra­te­ški plan za In­
dij­ski po­zo­ri­šni fo­rum i po­de­li­mo za­dat­ke. Sle­di iz­ne­na­đe­nje – u Kal­ku­ti
i ce­lom za­pad­nom Ben­ga­lu po­treb­ni su glum­ci i ško­le za glum­ce! Ne­ma
obra­zo­va­nih glu­ma­ca! Ka­ko je u ce­loj In­di­ji sa­mo jed­na (zva­nič­na) glu­
mač­ka aka­de­mi­ja, na njoj čak ne­ma (ili ima ve­o­ma ret­ko) pri­pad­ni­ka ta­ko
ve­li­kih na­ro­da In­di­je kao što je ben­gal­ski. Zbog to­ga ne­ma ni sa­vre­me­nog
po­zo­ri­šta na ben­gal­skom je­zi­ku. A sve ono što smo mi ne­ka­da uči­li u ško­li
o in­dij­skoj kul­tu­ri, bi­lo je pre sve­ga ve­za­no za Ben­gal i ben­gal­ski je­zik!
139 Pred­u­zet­nič­ke ini­ci­ja­ti­ve i stra­te­gi­je

Sadašnji izgled Pritvi teatra u Bombaju

Po­ste­pe­no, ar­ti­ku­li­šu se i po­tre­be i pro­ble­mi. Od onih uni­ver­zal­nih,

ka­rak­te­ri­stič­nih za sve čla­no­ve Fo­ru­ma, po­put raz­vo­ja me­na­džer­skih i li­
der­skih ve­šti­na, usva­ja­nja mar­ke­tin­ških zna­nja i ko­mu­ni­ka­ci­o­nih teh­ni­ka
i ve­šti­na, do onih ko­ji su spe­ci­fič­ni za po­je­di­ne do­me­ne iz­vo­đač­kih umet­
no­sti ili za po­je­di­ne dr­ža­ve In­di­je. Re­ci­mo, za iz­vo­đa­če ko­ji za­vr­ša­va­ju ško­
le po­je­di­nih te­a­tar­skih tra­di­ci­o­nal­nih sti­lo­va neo­p­hod­no je raz­vi­ti i kur­se­
ve pred­u­zet­ni­štva, po­slo­va­nja, jer na­kon za­vr­še­ne ško­le tre­ba da pokrenu
sop­stve­ne tru­pe. Ra­ni­je to ni­je bio pro­blem, jer se „obra­zo­va­lo” u okvi­ru
po­ro­di­ce – po­sto­ja­le su ka­ste po­zo­ri­šnih umet­ni­ka da­tog sti­la. Da­nas se
obra­zo­va­nje sti­če ili ra­dom u tru­pi (a „vla­snik” tru­pe ni­je če­sto vo­ljan da
pre­ne­se svo­ja upravljačka zna­nja i kon­tak­te iz­vo­đa­či­ma da ga ne bi na­pu­
sti­li i osno­va­li svo­ju tru­pu), ili u po­seb­noj ško­li ko­ju po­ha­đa­ju ili de­ca iz
ra­zo­re­nih i ne­po­sto­je­ćih po­ro­di­ca, ili iz onih ka­sta ko­je su još ni­že od ovih
u ko­ji­ma se da­ta po­zo­ri­šna gra­na raz­vi­ja­la.
Pra­vi­mo kon­cept okvir­nog ku­ri­ku­lu­ma – šta pred­sta­vlja mi­ni­mum
zna­nja (prav­nog, eko­nom­skog) ko­je tre­ba da po­se­du­je je­dan ško­lo­va­ni ka­
tu iz­vo­đač ili glu­mac-lut­kar da bi mo­gao po za­vr­šet­ku ško­le da po­kre­ne
svo­ju gru­pu i da de­lu­je u okvi­ru si­ste­ma – ili na nje­go­vim mar­gi­na­ma,
ona­ko ka­ko se u da­tim obla­sti­ma već ve­ko­vi­ma po­slu­je.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 140

Ključ­no pi­ta­nje – pi­ta­nje svih pi­ta­nja – je­ste: ka­ko po­zo­ri­šte mo­že

da pre­ži­vi bez sop­stve­ne ku­će? Ka­ko raz­vi­ti po­zo­ri­šni ži­vot u In­di­ji, ka­da
je in­fra­struk­tu­ra ta­ko sla­ba, go­to­vo ne­po­sto­je­ća? Tač­no je da se po­zo­ri­šte
u In­di­ji „de­ša­va svu­da”, u pri­vat­no vo­đe­nim a lo­še pro­jek­to­va­nim audi­
to­ri­ju­mi­ma, u ško­la­ma i škol­skim dvo­ri­šti­ma, u par­ko­vi­ma i na uli­ca­ma,
u re­sto­ra­ni­ma, ko­mu­nal­nim sa­la­ma za ven­ča­nja, na kro­vo­vi­ma ku­ća, na
po­lji­ma ili ivi­ca­ma na­se­lja, pa, po­ne­kad, čak i vo­zo­vi­ma u po­kre­tu. Sto­ga
je za­klju­čak se­mi­na­ra sle­de­ći – dr­ža­va ne tre­ba (kad već do sa­da ni­je) da se
me­ša u umet­nost po­zo­ri­šta. Ka­da to ra­di (u ne­kim in­dij­skim dr­ža­va­ma),
on­da je na de­lu cen­zu­ra ko­ja pri­me­nju­je bri­tan­ski za­kon iz 1876. go­di­ne.
Dr­ža­va tre­ba sa­mo da obez­be­di pro­sto­re – te­a­tar­ske zgra­de – a sve da­lje
tre­ba pre­pu­sti­ti sa­mim po­zo­ri­šnim umet­ni­ci­ma i pu­bli­ci i nji­ho­vom me­
đu­sob­nom od­no­su!
Ma­li je broj po­sto­je­ćih „otvo­re­nih sce­na” ko­je mo­že­te an­ga­žo­va­ti da
bi­ste pri­ka­za­li svo­je pro­jek­te. Mo­žda su upra­vo za­to „do­ma­ći­ce” svih tih
ku­ća že­ne. Mu­škar­ci vo­de tru­pe – ima­ju svo­je, in­di­vi­du­a­li­zo­va­ne pro­jek­
te – dok su se že­ne an­ga­žo­va­le u vo­đe­nju ku­ća ko­je će bi­ti otvo­re­ne za sve
„po­zo­ri­šne bes­kuć­ni­ke”.
Za­vr­ša­va­mo de­ba­tu u 7 sa­ti i ja, za­jed­no sa Ašokom, pro­fe­so­rom
ma­te­ma­ti­ke, ina­če čla­nom Dža­na Na­tja Manč, od­la­zim na avion za Del­
hi. Osta­tak eki­pe iz Del­hi­ja bo­ra­vi­će još ko­ji dan u Bom­ba­ju za­to što je
to istin­ski po­zo­ri­šni cen­tar In­di­je i za­to što mo­ra­ju da do­go­vo­re na­čin
re­a­li­za­ci­je do­na­tor­skih pro­gra­ma za svo­je po­zo­ri­šte. U avi­o­nu či­ta­mo The
Hin­du, dnev­ne no­vi­ne. Pre­mi­jer ka­že: „Vla­da na­sto­ji da na­ci­o­nal­nim usta­
no­va­ma da funk­ci­o­nal­nu auto­no­mi­ju, a da isto­vre­me­no obez­be­di i nji­
ho­vu pot­pu­nu od­go­vor­nost pre­ma nov­cu po­re­skih ob­ve­zni­ka!”22 Pa to je
su­šti­na mo­der­ne kul­tur­ne po­li­ti­ke – kul­tu­ra, na­u­ka i obra­zo­va­nje mo­ra­ju
da bu­du auto­nom­ne, ali mo­ra se obez­be­di­ti kon­ti­nu­i­ra­na i ne­za­vi­sna kva­
li­ta­tiv­na eva­lu­a­ci­ja. Na­vo­de­ći da će bu­du­ći di­rek­to­ri mu­ze­ja i ar­he­o­lo­ških
na­la­zi­šta bi­ti is­klju­či­vo vr­hun­ski struč­nja­ci, a da će ak­ci­o­ni plan za raz­
voj kul­tu­re ra­di­ti ne­za­vi­sno te­lo (Sa­ve­zni sa­ve­to­dav­ni od­bor za kul­tu­ru),
Man­mo­han Sing je­ste uka­zao na no­ve me­to­de kul­tur­ne po­li­ti­ke, ali, im­
pli­cit­no, i na ne­do­stat­ke. Sa­vre­me­na umet­nič­ka pro­duk­ci­ja ni­je u fo­ku­su
pa­žnje Mi­ni­star­stva – vi­zu­el­ne umet­no­sti, po­zo­ri­šte i film pre­pu­šte­ni su
slo­bo­di tr­ži­šta.

22  Singh, Man­mo­han – PM for mo­dern tec­hno­logy to pre­ser­ve he­ri­ta­ge u: The Hin­du (Ma­ga­
zi­ne), 16. ja­nu­ar 2010, str. 12 (http://www.the­hin­du.com/news/na­ti­o­nal/pm-for-mo­dern-tec­
hno­logy-to-pre­ser­ve-he­ri­ta­ge/ar­tic­le81129.ece)
141 Pred­u­zet­nič­ke ini­ci­ja­ti­ve i stra­te­gi­je

No, već na sle­de­ćoj stra­ni shva­tam da ni­je ta­ko – slo­bo­da tr­ži­šta ne

po­sto­ji, jer je cen­zu­ra, a po­seb­no auto­cen­zu­ra, uve­li­ko na de­lu, a da ne
go­vo­ri­mo da u dru­štvu u ko­me naj­ve­ći broj lju­di ži­vi na ivi­ci si­ro­ma­štva
tr­ži­šte ni­je tr­ži­šte do­ži­vlja­ja, već op­stan­ka, pre­ži­vlja­va­nja. Još jed­na iz­ja­va
ko­ju je pre­mi­jer dao dan ra­ni­je u Kal­ku­ti za­vre­đu­je pa­žnju: u ma­ju 2011.
go­di­ne pro­sla­vi­će se 150 go­di­na ro­đe­nja Ra­bin­dran­ta Ta­go­re. Pro­sla­vu or­
ga­ni­zu­ju za­jed­no dve dr­ža­ve: in­dij­ski Za­pad­ni Ben­gal i Ban­gla­deš. Bol­na
tač­ka ben­gal­ske po­de­le pri­li­kom oslobođenja ze­mlje iz­gle­da da se po­la­ko
pre­va­zi­la­zi, iako su to­kom dru­ge po­lo­vi­ne XX ve­ka u ne­ko­li­ko na­vra­ta ta­
la­si hin­du iz­be­gli­ca pri­sti­za­li iz Ban­gla­de­ša (naj­vi­še, da­ka­ko, pri­li­kom for­
mi­ra­nja sa­mog Ban­gla­de­ša kao ne­za­vi­sne dr­ža­ve 1971. go­di­ne).

Ne­de­lja, 17. ja­n u­a r

U avi­o­nu, kao i obič­no, pr­vo obra­tim pa­žnju na no­vi­ne. The Hin­du

Ma­ga­zi­ne (do­da­tak) – ne­de­lja je – i na pr­voj stra­ni te­ma: An enig­ma cal­led
hap­pi­ness. U an­tre­fil­ e­im
­ a iz­ja­ve po­seb­no zna­čaj­nih lju­di. Me­ne ra­du­je da je
tu i iz­ja­va Arun­da­ti Nag, jed­no­stav­na, mo­žda pre­vi­še „žen­ska”:

„Me­ne či­ni sreć­nom da ku­vam i hra­nim go­mi­lu lju­di i da po­sma­tram

za­do­volj­stvo u nji­ho­vim oči­ma i na nji­ho­vom li­cu. A za­tim, sreć­na sam
i kad za­sa­dim se­me i po­sma­tram ga ka­ko ra­ste!”

Sva­ka­ko, u pi­ta­nju je me­ta­fo­ra za sve što in­dij­ski po­zo­ri­šni pred­u­

zet­ni­ci pru­ža­ju za­jed­ni­ci.
Da, Arun­da­ti, San­džna, Anu­ru­pa, Li­la, Pad­mi­ni, sve su one po­sa­di­le
se­me ko­je je već po­če­lo da ra­ste – le­po sna­žno, ne­za­vi­sno po­zo­ri­šno sta­blo
In­di­je.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 142
143 Pred­u­zet­nič­ke ini­ci­ja­ti­ve i stra­te­gi­je

Epi­l og

Ban­ga­lor
Šimoga
Ninasam
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 144

Šume areka palmi na putu od Bangalora do Ninasama

145 Epi­log

Indijski teatarski forum – novi izazovi

12. mart 2012.

Uz­bu­đe­na sam jer kre­ćem na sa­sta­nak In­dij­skog te­a­tar­skog fo­ru­ma

u Ni­na­sa­mu. Me­se­ci­ma je tra­ja­la na­ša pre­pi­ska – iz­bor te­me, go­sti­ju, ka­ko
po­sti­ći da te­ma bu­de atrak­tiv­na za sve te­a­tar­ske for­me ko­je po­sto­je u In­
di­ji, za raz­li­či­te lju­de, este­ti­ke...
Na kra­ju, te­ma je de­fi­ni­sa­na: Pro­sto­ri te­a­tra, pro­sto­ri za te­a­tar, tema
kojom smo se godinama u okviru YUSTAT-a bavili na konferencijama i
bijenalima scenskog dizajna, a od me­ne se oče­ku­je da vo­dim je­dan od pa­
ne­la po­sve­ćen auten­tič­nim no­vim in­dij­skim po­zo­ri­šnim in­sti­tu­ci­ja­ma:
Na­ci­o­nal­noj dram­skoj aka­de­mi­ji, Pri­tvi po­zo­ri­štu, Ni­na­sam po­zo­ri­štu i
Aka­dem­skom te­a­tru iz Pu­ne.
Isto­vre­me­no, tra­ja­la je i bor­ba da se do­bi­ju sred­stva za moj do­la­
zak, ali do­na­to­ra za ta­ko ne­što ne­ma mno­go. Fran­cu­ski in­sti­tut dao je za
do­la­zak fran­cu­skog eks­per­ta, Bri­tan­ski sa­vet za do­la­zak čak 6 Bri­ta­na­ca
(ka­sni­je ću vi­de­ti da su stvar­no tu i Vel­ša­ni, Ško­ti, Se­ver­ni Ir­ci...), Ge­te in­
sti­tut za go­ste iz Ne­mač­ke. Ne­ma istin­skih do­na­to­ra ko­ji bi da­li sred­stva
za pro­gram kon­fe­ren­ci­je ta­ko da on­da or­ga­ni­za­to­ri mo­gu da no­vac tro­še u
skla­du sa svo­jim že­lja­ma. No, vi­dev­ši ko­li­ko im je sta­lo, a i ja sam že­le­la da
ih vi­dim, upo­tre­bi­la sam svo­je Luft­han­za mi­lje, a oni do­bi­li od HI­VOS-a za
tak­se i vi­zu, pa kre­toh na put.
Iv­ko je već me­se­ci­ma pa­ko­vao po­klo­ne – he­mij­ske olov­ke i tra­ke za
de­cu iz osnov­ne ško­le iz He­go­dua, DVD ple­jer za Ka­ta­i­ku­tu san­gam ško­
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 146

lu iz Kan­či­pu­ra­ma, sta­ri no­vac za si­na ku­va­ri­ce iz Ni­na­sa­ma... A ja sam

odva­ja­la ret­ke te­a­tro­lo­ške knji­ge pu­bli­ko­va­ne kod nas na en­gle­skom ili
dvo­je­zič­no. Sre­ćom, iza­šao je Zbor­nik o post­dram­skom po­zo­ri­štu ko­ji je
ure­dio Ivan Me­de­ni­ca i no­sim 5 pri­me­ra­ka: za San­džnu, Su­dan­vu, Ak­ša­
ru, Dži­o­ti, Ru­sto­ma. No­sim i ka­ta­log Sr­bi­je sa po­sled­njeg Pra­škog kva­
dri­je­na­la ko­ji su ure­di­li Ra­ša Di­nu­lo­vić i Alek­san­dar Br­kić, kao i Rašinu
knjigu Arhitektura pozorišta XX veka, a za Sa­da­nan­da Me­no­na i zbor­nik
tek­sto­va o pro­me­nje­nom iden­ti­te­tu ju­go­i­stoč­ne Evro­pe, u ko­me je i moj
tekst o po­li­ti­ci spo­me­ni­ka na Bal­ka­nu. Pa­ku­jem i pro­spek­te UNE­SKO
ka­te­dre: ma­ster pro­gram Kul­tur­ne po­li­ti­ke i me­nadž­men­ta, kao i pro­spekt
Era­zmus mun­dus ma­ste­ra za iz­vo­đač­ke umet­no­sti Uni­ver­zi­te­ta umet­
no­sti u Be­o­gra­du. Znam da će ih sve za­ni­ma­ti, iako su ma­le šan­se da
ne­ko od njih i do­đe na stu­di­je.
Sve u sve­mu – ko­fer je već pun po­klo­na, a mo­ram da mi­slim i na one
ko­ji ipak tre­ba da bu­du per­so­na­li­zo­va­ni. Knji­ge se tu ne ra­ču­na­ju mno­go.
Ne­mam ide­ju šta bih mo­gla da po­ne­sem, a on­da se se­tih da Mu­zej Na­
rod­nog po­zo­ri­šta ima zgo­dan ma­li dr­žač za ta­šnu i na nje­mu svoj me­mo
na ći­ri­li­ci. Ne za­u­zi­ma mno­go me­sta, kao ni par be­dže­va Tač­ke kul­tur­nog
kon­tak­ta Sr­bi­je.
Na aero­dro­mu od­ba­cu­jem zim­sku i osta­jem sa­mo u let­njoj jak­ni – i
ona će u In­di­ji bi­ti vi­šak, ali te­ško mo­gu na put i bez nje. Iv­ko da­je po­sled­
nje po­ru­ke – ko­me pre­ne­ti ka­kve po­zdra­ve, šta ne za­bo­ra­vi­ti...
U Frank­fur­tu ha­os, gu­žva, pre­ki­da­ju rad... Na­le­ćem na Mi­lu Tu­raj­
lić – do­šle smo istim avi­o­nom, ali se u gej­tu ni­smo vi­de­le. Sa­da za­jed­no
po­ku­ša­va­mo da na­đe­mo naj­kra­ći put kroz aero­drom­sku kon­tro­lu i us­put
sa­op­šta­va­mo jed­na dru­goj ku­da smo kre­nu­le. Ra­du­jem se što je do­bi­la niz
po­zi­va od re­le­vant­nih ame­rič­kih uni­ver­zi­te­ta da go­stu­je i pred­sta­vi svoj
film Si­ne­ma Ko­mu­ni­sto. Upi­sa­la je i dok­tor­ske stu­di­je u Pa­ri­zu kod Ža­ka
Rup­ni­ka. Go­vo­rim joj da mi­slim da je to do­bar iz­bor, iako se lič­no sa njim
ni­kad ni­sam sla­ga­la. Ima­li smo pri­li­ke ne­ko­li­ko pu­ta da se vi­di­mo na kon­
fe­ren­ci­ja­ma, pa i da raz­me­ni­mo do­sta oštrih re­či. No, mo­žda je i bo­lje ima­
ti men­to­ra sa ko­jim mo­že­te ula­zi­ti u di­ja­log, ne­go ne­ko­ga ko o si­tu­a­ci­ji na
Bal­ka­nu ni­šta ne zna.
Ra­sta­je­mo se na­kon pro­la­ska kroz kon­trol­ni punkt. Ula­zim u gejt na
ko­me već če­ka ve­li­ki broj In­di­ja­ca, pre­po­zna­tlji­vih po svo­joj ode­ći ve­se­lih
bo­ja. Do­mi­ni­ra ne­ko­li­ko Si­ka sa tur­ba­ni­ma i mu­škar­ci u kur­ta­ma. Sve je
pu­no de­ce ko­ja trč­ka­ra­ju.
Let tra­je 8 sa­ti. Či­tam „Krat­ku isto­ri­ju In­di­je i Pa­ki­sta­na” da se što
bo­lje pri­pre­mim, a u me­đu­vrem­nu obro­ci, pi­će. Vre­me je br­zo pro­šlo, pa u
147 Epi­log

Ban­ga­lor sle­će­mo pre zo­re, oko 2 sa­ta uju­tro. Kao što je obe­ća­no, na aero­
dro­mu če­ka­ju vo­lon­te­ri – stu­den­ti sa ve­li­kim nat­pi­som In­dij­ski te­a­tar­ski
fo­rum. Ina­če, sto­ti­ne lju­di sto­ji dr­že­ći pa­noe sa is­pi­sa­nim ime­ni­ma i to je
pr­vo što se vi­di kad se iza­đe iz ca­rin­ske zo­ne. Oči­ta je in­ten­ziv­na ko­mu­ni­
ka­ci­ja ovog de­la In­di­je – Ban­ga­lo­ra, gra­da elek­tro­ni­ke – sa sve­tom!
Sa stu­den­ti­ma če­ka i gost iz Fran­cu­ske, ko­ji je sle­teo pet­na­es­ tak mi­
nu­ta pre me­ne. Od­la­zi­mo pra­vo u ho­tel i stu­den­ti nam ka­žu da ima­mo
slo­bo­dan dan. Tek će uve­če u 10 do­ći po nas da nas vo­de na že­le­znič­ku
sta­ni­cu.

13. mart – Ban­g a­lor

Moj su­sed u ho­te­lu zo­ve se Žan-Gij Le­ka. On je sce­no­graf u pen­zi­ji,

ko­ji sad uglav­nom pu­tu­je i ra­di ši­rom sve­ta. Do­go­vo­ri­li smo se da, ka­da se
na­spa­va­mo, ode­mo za­jed­no na ru­čak u ne­ki od pra­vih in­dij­skih re­sto­ra­na.
Kao da se mo­že spa­va­ti u cen­tru Ban­ga­lo­ra u ko­jem na svim uli­ca­ma sva
vo­zi­la isto­vre­me­no tru­be. Zvuč­na sig­na­li­za­ci­ja je ov­de oba­ve­zu­ju­će pra­vi­lo
po­na­ša­nja u sa­o­bra­ća­ju, ma­da mi se či­ni da je be­smi­sle­no, jer u toj ka­ko­fo­
ni­ji ni­ko vi­še ne obra­ća pa­žnju ni na ka­kve zvu­ke. No, mo­gu­će je da mi je
pro­ma­klo to skri­ve­no pra­vi­lo o zna­če­nji­ma zvuč­nih sig­na­la.
Po do­go­vo­ru, če­kam ga na re­cep­ci­ji ho­te­la i raz­gle­dam nje­nu „de­ko­
ra­ci­ju” – sli­ka vla­sni­ka ho­te­la ukra­še­na gir­lan­da­ma, je­dan te­le­fon i je­dan
slu­žbe­ni kom­pju­ter. Pre­ko pu­ta ho­te­la, na tro­to­a­ru, se­de mu­škar­ci na sto­
li­ca­ma ko­je su oči­to po­ne­li od ku­će, i svi dr­že slič­ne tor­be na kri­lu. Kao da
su u pi­ta­nju pi­sa­ri ko­ji pru­ža­ju svo­je uslu­ge. Ne de­ša­va se ni­šta. Ni­ko i ne
pro­la­zi tom stra­nom uli­ce.
Žan-Gij sti­že i oko dva sa­ta kre­će­mo na ru­čak. Uspe­šno pre­tr­ča­va­mo
uli­cu; oči­to je da i on po­se­du­je is­ku­stvo ži­vo­ta na Is­to­ku. Ne pla­ši se i pro­
ce­nju­je ka­da i ka­ko da pro­tr­či iz­me­đu mo­tor­nih rik­ši, mo­to­ra, auto­mo­bi­la
i ka­mi­o­na.
Na­la­zi­mo re­sto­ran ko­ji ne obe­ća­va mno­go iz­gle­dom, ali gu­žva u nje­
mu na­vo­di na po­mi­sao da se tu do­bro je­de. Baš smo se spre­ma­li da ipak
iza­đe­mo jer ni­smo na­šli me­sta, ka­da se po­ja­vio šef re­sto­ra­na, uzeo nas za
ru­ke i od­veo na sprat – ta­mo ot­kri­va­mo bo­lji deo re­sto­ra­na, uglav­nom za
po­slov­ne i po­ro­dič­ne lju­de.
Br­zo smo se od­lu­či­li za ma­laj­sko ćuf­te i pa­lau (pi­lav), te po li­tar­sku
fla­šu hla­đe­ne i ne­hla­đe­ne vo­de. Ja ću ipak i su­pu od spa­na­ća, a moj sa­go­
vor­nik bi­ra još jed­no ve­ge­ta­ri­jan­sko je­lo – jer, da, ovo je ve­ge­ta­ri­jan­ski
re­sto­ran, kao i re­sto­ran u na­šem ho­te­lu, ko­ji nam je iz­gle­dao to­li­ko lo­še da
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 148

ni­smo že­le­li u nje­ga da svra­ti­mo (po­seb­no kad smo ču­li od de­ča­ka sa re­
cep­ci­je da re­sto­ran ne pri­pa­da ho­te­lu, već da ima dru­gog vla­sni­ka).
Raz­go­va­ra­mo dok če­ka­mo da nam do­ne­su je­lo. Moj sa­go­vor­nik po­
mi­nje skrom­no svo­ju sa­rad­nju sa Pi­te­rom Bru­kom, a ja ne mo­gu a da ne
spo­me­nem šta sam sve od nje­go­vih re­ži­ja ima­la pri­li­ke da gle­dam – što u
Be­o­gra­du na Bi­te­fu, što u Pa­ri­zu. Žan-Gij ka­že: „Da­kle, bi­li ste u onom na­
pu­šte­nom bi­o­sko­pu u Be­o­gra­du. Ta­mo smo ima­li do­sta po­sla, ja sam se baš
ta­da pri­dru­žio Bru­ko­voj eki­pi.”
„Ni­je to bio na­pu­šte­ni, već ne­za­vr­še­ni bi­o­skop. To je bi­o­skop mog
Fa­kul­te­ta. I da­nas je sa­svim u funk­ci­ji – evo, sa­da je u nje­mu bi­lo pri­ka­za­
no dva­de­se­tak fil­mo­va u okvi­ru FEST-a”, od­go­va­ram mu.
„Ne, ne”, tvr­di Žan-Gij, „to je bi­la na­pu­šte­na zgra­da!”
„Ma, ne”, ne dam se ja, „sa­mo je grad­nja bi­la pri­vre­me­no pre­ki­nu­ta,
i bi­o­skop je za­vr­šen na­red­ne go­di­ne.”
Go­vo­rim mu za tra­gič­nu smrt Dra­ga­na Mak­si­mo­vi­ća. „Pa, Be­o­grad je
uvek bio na­si­lan”, ka­že Žan-Gij. „Upra­vo obr­nu­to”, ka­žem ja. „Bio je iz­u­zet­
no mi­ran grad, jer smo kri­mi­nal­ce iz­vo­zi­li – što u Pa­riz, što u Švedsku.”

Čioti Goš, rediteljka, glumica, dramski pisac i lutkarka,

voditeljka Tram pozorišta iz Bombaja, dočekuje učesnike konferencije
149 Epi­log

No, ni­sam ga ube­di­la, a ubr­zo i od­u­sta­jem – sti­gla je hra­na. Iako se

ov­de je­de ru­kom (de­snom) tra­ži­mo i do­bi­ja­mo escajg. Tek ću na pre­da­va­
nju u Ni­na­sa­mu sa­zna­ti ko je, u stva­ri, moj po­zo­ri­šni sa­put­nik i ka­ko je
uz­bu­dljiv ži­vot imao.
Uve­če kre­će­mo na sta­ni­cu. Na pe­ro­nu, mno­go po­zna­tih, ali još vi­še
ne­po­zna­tih li­ca. Ko­mi­ta Dan­da, Ru­stom Ba­ru­ča i Dže­han. Po­zdra­vlja­mo se
i upo­zna­je­mo sa no­vim kolegama. Ve­ći­na je sti­gla iz Nju Del­hi­ja avi­o­nom.
U vo­zu isto kao pre dve go­di­ne. Dru­ga kla­sa je pre­pu­na, se­di se i na
me­sti­ma za pr­tljag. Mi smo ipak po­vla­šće­ni jer ima­mo re­zer­vi­sa­ne le­ža­je­
ve u II kla­si – da­kle, u otvo­re­nom va­go­nu, ko­ji po­red šest le­ža­je­va po „ku­
peu” (ku­pei ne­ma­ju vra­ta) ima i po dva hod­nič­ka le­ža­ja na­su­prot sva­kog
ku­pea ce­lom du­ži­nom va­go­na.
U va­go­nu se ubr­zo ga­si sve­tlo i na­vla­či­mo za­ve­se ko­je omo­gu­ću­ju
„pri­vat­nost” sva­kog le­ža­ja. Ne­ma baš mno­go sna, jer to­kom ce­le no­ći ne­
ko usta­je i iz­la­zi u ma­li hod­nič­ki pro­stor na kra­ju sva­kog va­go­na. Već se
raz­da­ni­lo ka­da smo sti­gli, ta­ko da ovo­ga pu­ta mo­gu i da vi­dim to me­sto
ja­pan­skog zvu­ka – Ši­mo­ga.
Ši­mo­ga je ma­li gra­dić, po­sled­nji na li­ni­ji že­le­znič­ke pru­ge ko­ja spa­ja
Maj­so­re i Ban­ga­lor sa ovom kraj­njom tač­kom Kar­na­ta­ke (Ru­stom Ba­ru­ča
us­put ka­že da je ovo osta­la vr­lo kon­zer­va­tiv­na sre­di­na, jer En­gle­zi ni­su
mno­go ula­ga­li ov­de – ni u že­le­znič­ke pru­ge ni u dru­ge ob­li­ke in­fra­struk­tu­
re). Ras­po­re­đu­je­mo se po ma­lim kom­bi vo­zi­li­ma ko­ja nas od­vo­ze do na­ših
ho­te­la u se­li­ma oko Ni­na­sam po­zo­ri­šta. Dva sa­ta vo­žnje kroz šu­me pal­mi
are­ka ora­ha.

Kon­fe­ren­c i­j a Pro­sto­r i te­a­t ra – pro­sto­ri za te­at­ ar, Ni­na­sam

14. mart

Re­gi­stra­ci­ja uče­sni­ka kon­gre­sa. Tu je i Či­o­ti sa vo­lon­te­ri­ma. Me­ni su

na­me­ni­li cr­ve­nu tor­bu za ma­te­ri­ja­le. Svi po­ku­ša­va­ju da iza­be­ru ne­ku bo­ju
ko­ja im „pri­sta­je”, jer su tor­be ura­đe­ne bar u pet­na­e­stak bo­ja. Po­la­ko sti­žu
svi ključ­ni ak­te­ri: Sudan­va, San­džna, Pra­vin, Pri­ti... Do­bro je što sam po­
ne­la po­klo­ne, jer, evo, San­džna je već iz ta­šne iz­vu­kla ben­gal­skog ti­gra za
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 150

me­ne. To je igrač­ka-su­ve­nir ko­ju si­gur­no pra­vi i pro­da­je ne­ka or­ga­ni­za­ci­ja

u cilju stvaranja fonda za za­šti­tu ti­gro­va. Već dugi niz godina Sandžnin
muž je na čelu pokreta za zaštitu bengalskih tigrova.
Kon­fe­ren­ci­ja ubr­zo po­či­nje. In­dij­ski te­a­tar­ski fo­rum pred­sta­vlja svoj
rad – veb sajt, ma­pi­ra­nje po­ten­ci­ja­la, rad na so­ci­jal­nom osi­gu­ra­nju umet­
ni­ka, rad na za­šti­ti autor­skih pra­va...
Ak­ša­ra, kao do­ma­ćin, po­zdra­vlja uče­sni­ke kon­fe­ren­ci­je i da­je reč
Sudan­vi da iz­ne­se ci­lje­ve i za­dat­ke kon­fe­ren­ci­je.
Po­či­nje pr­va se­si­ja: Te­lo u pro­sto­ru, a da glav­na na­ja­vlje­na uče­sni­ca,
re­di­telj­ka i di­rek­tor­ka Adi­šak­ti po­zo­ri­šta, Vi­na­pa­ni Ča­vla, još ni­je sti­gla...
Te­le­fo­nom se ja­vi­la – u autu je, bli­zu Ni­na­sa­ma, pa vo­di­telj se­si­je Sa­da­
nand Me­non na­ja­vlju­je da će se po­če­ti bez nje, da ne bi­smo gu­bi­li vre­me.
Pri­ti Atre­ja, ple­sa­či­ca i ko­re­o­graf­ki­nja ko­ju sam upo­zna­la još kao sa­rad­
ni­cu Pad­mi­ni Če­tur u Če­na­ju, ima re­fe­rat – zna­lač­ki i te­o­rij­ski pot­ko­van,
o sopstvenoj izvođačkoj praksi. To­kom nje­nog iz­la­ga­nja sti­že i Vi­na­pa­ni
Ča­vla. Svi usta­ju; oči­to da je sti­gla ve­li­ka re­di­telj­ska zve­zda in­dij­ske po­zo­
ri­šne sce­ne.
Uve­če ide­mo da gle­da­mo Če­ho­vlje­vog Ga­le­ba u iz­vo­đe­nju stu­de­na­ta
Ni­na­sam po­zo­ri­šnog in­sti­tu­ta. Za­ni­ma me ka­ko je ova ge­ne­ra­ci­ja na­pra­

Vinapani Čavla i Akšara

151 Epi­log

Scena iz drugog čina Čehovljevog Galeba u izvođenju studenata Ninasam pozorišnog instituta
(Akademije dramskih umetnosti)

vi­la pred­sta­vu, u od­no­su na ge­ne­ra­ci­ju od pre dve go­di­ne ko­ja je iz­van­red­

no, u krat­kom vre­me­nu, pri­pre­mi­la San let­nje no­ći. Ga­le­ba je re­ži­rao Šan­
kar Ven­ka­te­sva­ran ta­ko što je nas, pu­bli­ku, tri pu­ta te­rao da pro­me­ni­mo
me­sta – da­kle, da pred­sta­vu gle­da­mo iz če­ti­ri raz­li­či­te per­spek­ti­ve: dve
na otvo­re­nom pro­sto­ru, ta­ko što nam je jed­nom sce­no­gra­fi­ja bi­la šu­ma,
a dru­gi put sa­ma zgra­da aka­de­mi­je, tre­ća po­zi­ci­ja je bi­la u sa­li u ko­joj je
sce­na bi­la u sre­di­ni, ali i tu smo iz­me­đu či­no­va mo­ra­li jed­ni s dru­gi­ma da
za­me­ni­mo me­sta... Ako je pro­me­na na­po­lju i bi­la oprav­da­na, ako je i ula­
zak u sa­lu bio oprav­dan, mo­ram pri­zna­ti da pro­me­nu me­sta unu­tar sa­le
ni­sam raz­u­me­la a ne­ki od gle­da­la­ca se i ni­su po­me­ri­li (Sadanand), pra­ve­ći
se da ne raz­um ­ e­ju šta se od njih oče­ku­je.
Šta re­ći o pred­sta­vi? Glu­ma pre­na­gla­še­na, kao i svu­da u In­di­ji, at­
mos­fe­ra – ru­ska, set­na... Ve­če pri­jat­no, pu­bli­ka na kra­ju ma­lim apla­u­zom
na­gra­đu­je glum­ce.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 152

15. mart

Dan po­či­nje od­lič­nim pre­da­va­njem ar­hi­tek­te Ro­mi­ja Ko­sle, ko­ji sa

svo­jim pro­jekt­nim bi­ro­om če­sto uče­stvu­je na kon­kur­si­ma za ure­đe­nje jav­
nih pro­sto­ra u Evro­pi23. Za raz­li­ku od in­dij­skih kli­je­na­ta ko­ji ima­ju pre­
ci­zne zah­te­ve, jav­ni kon­kur­si u Evro­pi nu­de pu­nu slo­bo­du i če­sto su ve­
o­ma iza­zov­ni. Ka­ko re­ši­ti klu­pe na oba­li Du­na­va u Bu­dim­pe­šti (klu­pe sa
je­dri­ma iz­gle­da­ju zaista iz­van­red­no i od­mah za­mi­šljam ka­ko bi iz­gle­da­
le na de­lo­vi­ma Ade Ci­gan­li­je po­red je­ze­ra), ka­ko une­ti ži­vot u pred­gra­đe
ma­log ho­land­skog gra­da (ma­što­vi­to pro­jek­to­va­na sta­za za skejt ne sa­mo
da omo­gu­ća­va dru­že­nje mla­dih, već je estet­ska či­nje­ni­ca u da­tom su­sed­
stvu)... Pro­je­kat za pro­jek­tom, sva­ki pot­pu­no dru­ga­či­ji – a sva­ki i „scen­
ski” na od­re­đe­ni na­čin. Na­ro­či­to do­bro de­lu­je „ur­ba­na opre­ma” za jav­ni
trg u „no­vom gra­du” – opre­ma ko­ja uju­tru mo­že da bu­de pi­jač­ni pro­stor,

Romijev projekat novog multikulturnog i multifunkcionalnog javnog prostora, koji se menja

tokom dana: od pijačnih tezgi ujutru, preko prostora za dečju igru, druženje, popodnevnu kafu
ili večernji izlazak. Prema vremenskim prilikama, „suncobrani” se mogu skupljati i širiti, što
takođe daje jednu potpuno novu dinamiku ovom prostoru.

23  http://www.rk-ds.com/in­dex.html
153 Epi­log

Zulejka Čavdari (Zuleikha Chaudari), pozorišna i vizuelna umetnica, rediteljka koja je režirala
Ibzena, Murakamija, Šekspira, Šimelpfeninga itd. Danas radi svetlosne instalacije u duhu
minimalizma i geometrizma, bilo da ih postavlja u galerijskim ili javnim prostorima. Dobitnica
je velikog broja nacionalnih nagrada i stipendija.

uve­če si­stem klu­pa sa po ne­kim štan­dom za pro­da­ju knji­ga i ča­so­pi­sa, a

vi­ken­dom ide­al­no me­sto za dru­že­nja lo­kal­ne za­jed­ni­ce, or­ga­ni­zo­va­nje tzv.
ga­ra­žnih pro­da­ja i slič­no.
Pa­nel se­si­jom do­mi­ni­ra Džej­čan­dran Pa­la­zi, di­rek­tor Ata­ka­la­ri cen-
tra za umetnost pokreta iz Ban­ga­lo­ra, ko­ga sam upo­zna­la na Fo­ru­mu pre
če­ti­ri go­di­ne, ali ni­sam us­pe­la da ga po­se­tim ka­da sam pre dve go­di­ne bi­la
u In­di­ji jer je bio bo­le­stan. Na Fo­ru­mu azij­skih kul­tu­ra vi­de­la sam nje­go­
vu pred­sta­vu Mak­bet tra­i­ler. Go­vo­ri sa pu­no stra­sti i ener­gi­je, po­ka­zu­je
ka­ko je ure­dio pro­sto­re svog stva­ra­la­štva i po­ka­zu­je na­cr­te za svoj bu­du­ći
po­zo­ri­šni cen­tar u ko­me će mo­ći da iz­vo­di i pro­be i pred­sta­ve, or­ga­ni­zu­je
ra­di­o­ni­ce, de­ba­te...
Zu­lej­ka Čav­da­ri predstavlja svo­je sve­tlo­sne in­sta­la­ci­je i mo­guć­nost
nji­ho­ve upo­tre­be kao sce­no­gra­fi­je za raz­li­či­te per­for­ma­tiv­ne ak­tiv­no­sti.
Ra­do­vi me pod­se­ća­ju na pro­stor­ne in­sta­la­ci­je na­še mla­de umet­ni­ce Ane
Kne­že­vić ko­je sam ne­dav­no ima­la pri­li­ke da vi­dim na iz­lo­žbi u Do­mu kul­
tu­re „Stu­dent­ski grad”.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 154

Po­pod­ne Ijan Me­kin­toš24 go­vo­ri o sop­stve­nom kon­sul­tant­skom ra­

du u ve­zi sa pro­jek­to­va­njem te­a­tar­skih pro­sto­ra ši­rom Ve­li­ke Bri­ta­ni­je,
a Ved Se­gan, ar­hi­tek­ta ko­ji je gra­dio naj­ču­ve­ni­je ma­lo po­zo­ri­šte u In­di­ji
– Pri­tvi te­a­tar – pri­ča o svom is­ku­stvu gra­đe­nja po­zo­ri­šta za kli­jen­ta ko­ji
zna šta ho­će i ko­ji je spre­man da br­zo do­ne­se neo­p­hod­nu od­lu­ku. Kli­jent
je bi­la Dže­ni­fer Ka­pur.
Uve­če gle­da­mo pred­sta­vu Seks, mo­ral­nost i cen­zu­ra Ar­pa­na po­zo­ri­šta
iz Bom­ba­ja u re­ži­ji Su­nil Šan­ba­ga. Za­sni­va se na ve­o­ma po­zna­tom tek­stu
Vi­džaj Ten­dul­ka­ra Knji­go­ve­zac Sa­ka­ram, ko­ji je po­čet­kom se­dam­de­se­tih go­
di­na iza­zi­vao bur­ne re­ak­ci­je. Ne sa­mo što je cen­zu­ra za­bra­ni­la pred­sta­vu,
već su se, u ime od­re­đe­nih dru­štve­nih gru­pa, ja­vlja­li mno­gi „kri­ti­ča­ri”.
Su­nil je pred­sta­vu re­ži­rao kao tri pred­sta­ve u pred­sta­vi: na unu­tra­
šnjoj sce­ni je pred­sta­va Knji­go­ve­zac Sa­ka­ram, na pro­sce­ni­ju­mu se od­vi­ja
pri­ča o pri­pre­mi Ta­ma­ša pred­sta­ve (tra­di­ci­o­nal­ne po­zo­ri­šne for­me Ma­
ha­ra­štre), a sve to je uokvi­re­no po­ku­ša­jem re­di­te­lja da po­no­vo pod­ne­se
tekst Knji­go­ve­sca Sa­ka­ra­ma cen­zu­ri (ko­ja još de­lu­je u broj­nim in­dij­skim
dr­ža­va­ma na osno­vu sta­rog ko­lo­ni­jal­nog bri­tan­skog za­ko­na), te da do­bi­je

Scena iz predstave Seks, moralnost i cenzura. Reč je o „sceni u sceni”, u kojoj glumci
pripremaju predstavu Knjigovesca Sakarama (u tradicionalnim kostimima Tamaša pozorišne
forme), dok nova generacija mladih nacionalista koji se protive ponovnom postavljanju
predstave ulazi na scenu sa natpisima

24  Po­zo­ri­šni kon­sul­tant, pi­sac knji­ge Ar­chi­tec­tu­re, Ac­tor and Audi­en­ce (The­a­tre Con­cepts),
Routledge, 1993.
155 Epi­log

do­zvo­lu da ga po­sta­vi na sce­nu. Su­di­ja (ko­ji tra­ži bes­plat­ne kar­te za se­be

i za svo­ju po­ro­di­cu), ko­nač­no da­je do­zvo­lu po­zo­ri­štu za rad na pred­sta­vi
Knjigovezac Sakaram, ali – u po­zo­ri­šte upa­da­ju mla­di na­ci­o­na­li­sti i pre­ki­
da­ju rad! Za­bra­nju­ju iz­vo­đe­nje pred­sta­ve.
Sce­ne sa su­di­jom i advo­ka­tom ra­đe­ne su kao ko­me­di­o­graf­ske si­tu­
a­ci­je, dok je sam Knji­go­ve­zac Sa­ka­ram po­sta­vljen kao so­ci­jal­na dra­ma. Ta­
ma­ša pred­sta­va se iz­vo­di u tra­di­ci­o­nal­nim ko­sti­mi­ma, sa igra­njem i pe­va­
njem. Tim de­lo­vi­ma pu­bli­ka od­mah apla­u­di­ra. Da­kle, u ovoj pred­sta­vi su
prak­tič­no tri pred­sta­ve, tri sti­la i epo­he, a ipak, na sce­ni je pred­sta­va ko­ja
nas se svih ti­če. Oči­to je da smo i mi u Sr­bi­ji i oni u In­di­ji da­nas do­sti­gli
ne­ke za­ko­nom ga­ran­to­va­ne slo­bo­de – ali nji­ho­vom ostva­re­nju pre­te agre­
siv­ne eks­tre­mi­stič­ke na­ci­o­na­li­stič­ke stran­ke. Još od pre­ki­nu­te pred­sta­ve
Sve­tog Sa­ve u Ju­go­slo­ven­skom dram­skom po­zo­ri­štu, od pre­ki­da iz­lo­žbe
Od­stu­pa­nja u Centru za kul­tu­ru „Sta­ri grad” (da­na­šnji „Pa­ro­brod”), cen­zu­
ra uli­ce je une­la strah i do­pri­ne­la auto­cen­zu­ri kul­tur­nih po­sle­ni­ka.
Se­o­ska pu­bli­ka, ko­ja je po­red nas dve­sto­ti­nak se­mi­na­ri­sta na­pu­ni­la
po­zo­ri­šte u Ni­na­sa­mu (750 me­sta), sa ve­li­kim an­ga­žma­nom pra­ti pred­sta­
vu: sa sa­o­se­ća­njem pre­ma mal­tre­ti­ra­nim že­na­ma knji­go­ve­sca Sa­ka­ra­ma i
sa sme­hom na ge­go­ve glu­ma­ca ko­ji igra­ju advo­ka­te i su­di­je, te ne­skri­ve­
nim odu­še­vlje­njem pre­ma tra­di­ci­o­nal­noj Ta­ma­ša pe­smi i igri! Tre­ba re­ći da
je pred­sta­va igra­na na hin­di je­zi­ku ko­ji je ve­ći­ni sta­nov­ni­ka Kar­na­ta­ke, a
po­seb­no ovog ru­ral­nog re­gi­o­na, pot­pu­no ne­ra­zu­mljiv. Me­đu­tim, i oni i ja
ap­so­lut­no smo mo­gli da pra­ti­mo pred­sta­vu i nje­no zna­če­nje, upra­vo sto­ga
što su pla­no­vi pred­sta­ve ja­sno po­de­lje­ni.

Žan-Gij Le­ka – ar­h i­tek­ta „na­đ e­n ih pro­sto­ra”

16. mart

I da­lje je iz­uz­ et­no to­plo, ta­ko da smo svi u let­njoj gar­de­ro­bi, ali se
tru­di­mo da stil bu­de „in­dij­ski”. Ov­de se ne no­se krat­ke suk­nje ni ko­sti­mi...
I ve­ći­na Evro­plja­na je u in­dij­skoj le­žer­noj, sport­skoj ili „cvet­noj”, na­ran­
dža­stoj ili cr­ve­noj gar­de­ro­bi. Do­du­še, po­ne­ki Bri­ta­nac je u stan­dard­noj
sa­fa­ri ko­lo­ni­jal­noj gar­de­ro­bi, sa oba­ve­znim še­ši­rom od plat­na...
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 156

Žan-Gij Le­ka, moj sa­put­nik, pred­sta­vio je svoj uz­bu­dlji­vi po­zo­ri­šni

ar­hi­tek­ton­sko-scen­ski i sce­no­graf­ski rad ši­rom sve­ta u tri raz­li­či­te fa­ze. U
pr­voj fa­zi učio je ba­ve­ći se ar­hi­tek­tu­rom i sce­no­gra­fi­jom, ra­de­ći za Žan‑Luj
Ba­roa ka­da je pra­vio po­zo­ri­šte Or­sej u na­pu­šte­nom de­lu že­le­znič­ke sta­ni­
ce25, pa za Avi­njon­ski fe­sti­val i na kra­ju za po­zo­ri­šte Ari­ja­ne Mnu­škin u
Kar­tu­še­ri (Ba­ru­ta­ni) u Pa­ri­zu. Bio je teh­nič­ki me­na­džer svih ovih po­zo­ri­
šta. Upra­vo ta­da ga je za­pa­zio Pi­ter Bruk.
Dru­ga, naj­zna­čaj­ni­ja fa­za pred­sta­vlja pe­riod ra­da sa Pi­te­rom Bru­
kom, od Ple­me­na Ik 1976. pa do 2000. go­di­ne. Ne sa­mo što je bio sce­no­graf
svih Bru­ko­vih pre­mi­je­ra, već je imao po­seb­no va­žan za­da­tak u pro­na­la­že­
nju i adap­ta­ci­ji scen­skih pro­sto­ra za iz­vo­đe­nje nje­go­vih pred­sta­va pri­li­
kom go­sto­va­nja (200 adap­ta­ci­ja).
Tre­ća, sa­da­šnja fa­za pod­ra­zu­me­va ohra­bri­va­nje mla­dih lju­di da ot­
kri­ju istin­ski slo­bo­dan po­zo­ri­šni pro­stor – da ga ne pre­tvo­re u „za­tvor!”
Žan-Gij ka­že: „Ško­la nas uči o pro­šlo­sti, a mi tre­ba da uči­mo od pri­ro­de,
od re­ka, pla­ni­na. To tre­ba da bu­de na­ša in­spi­ra­ci­ja.”
Dok go­vo­ri, na ekra­nu je fo­to­gra­fi­ja ne­kog pu­stinj­skog pro­jek­ta iz
2004. go­di­ne – ve­ro­vat­no ne­ki land art vi­dljiv iz he­li­kop­te­ra ili ba­lo­na. A
za­tim Žan-Gij do­da­je: „Ovo je ono što mi ar­hi­tek­te i sce­no­gra­fi ne sme­mo
ni­kad da ra­di­mo – da one­mo­gu­ća­va­mo su­sret umet­ni­ka i pu­bli­ke. Tre­ba
iz­be­ga­va­ti spek­ta­ku­lar­ne za­hva­te u scen­skom pro­sto­ru.”
Ci­ti­ra­ju­ći ču­ve­nog ar­hi­tek­tu Lu­ja Ka­na (Lo­u­is Kahn) ka­že: „Ko­ri­sti
sav ma­te­ri­jal sa po­što­va­njem – po­štuj i sla­vi ci­glu!”
Ka­da je Pi­ter Bruk tra­žio ne­kog za tur­ne­ju po Ame­ri­ci a isto­vre­me­no
je tek do­bio na ko­ri­šće­nje te­a­tar Buf di Nor26 u Pa­ri­zu – na­iš­ ao je na Le­ka i
ta­da su kre­nu­li da za­jed­no re­ša­va­ju pro­stor­na i teh­nič­ka pi­ta­nja i te zgra­
de i svih dru­gih „sce­na” na ko­ji­ma će ra­di­ti. Bruk je bio mi­šlje­nja da te­a­tar
Buf di Nor ne tre­ba da se re­sta­u­ri­ra. „Haj­de da ne me­nja­mo ni­šta – na­pra­
vi­mo po­no­vo krov ume­sto ovog ko­ji je iz­go­reo, pod po­kri­je­mo be­to­nom i

25  Pr­vo je Ba­ro po­sta­vio unu­tar zgra­de obi­čan ša­tor, a tek na­kon uspe­ha ove ide­je i do­la­ska
broj­ne pu­bli­ke, od­lu­čio se za slo­že­ni­ji ar­hi­tek­ton­ski za­hvat – i no­vi obje­kat unu­tar zgra­de bio
je go­tov za tri me­se­ca. „Sva­kog da­na je do­la­zio. Na­pra­vio je po­zo­ri­šte svo­jim nov­cem ta­ko što u
po­čet­ku ni­ko ni­je bio pla­ćen – ali je na kra­ju is­pla­tio sve pri­ho­dom od pr­ve pred­sta­ve.” A on­da
je do­dao i aneg­do­tu: „Voz je uz­ne­mi­ra­vo glum­ce, po­seb­no Ma­dlen Re­no ko­ja je ima­la ta­nak glas.
To­kom de­set go­di­na šef sta­ni­ce je za­u­sta­vljao vo­zo­ve ka­da je igra­la Ma­dlen Re­no.”
26  Te­a­tar Buf di Nor (Théâtre des Bouffes du Nord) je prak­tič­no uni­štio vla­snik po­ža­rom, jer
je hteo da na tom me­stu na­pra­vi ga­ra­žu. Me­đu­tim, sta­nov­ni­ci kvar­ta su to žal­bom spre­či­li i
op­šti­na je pre­u­ze­la po­zo­ri­šte, odu­še­vlje­na što za nje­ga po­ka­zu­je in­te­re­so­va­nje Pi­ter Bruk, ko­ji
ga ni­je otku­pio, već ga je do 2011. go­di­ne iz­najm­lji­vao od opštine.
157 Epi­log

Žan-Gij Leka govori o scenografskim rešenjima za Mahabharatu Pitera Bruka

po­pra­vi­mo ma­lo ga­le­ri­je (...). De­ko­ra­ci­ja je ne­sta­la u va­tri. Zid bez de­ko­ra­
ci­je ne mo­že da se da­ti­ra. I to je od­lič­no!” To je bi­la mo­guć­nost za Bru­ka da
u tom po­zo­ri­štu igra ono što že­li, a da zid ne pri­ča ne­ku dru­gu pri­ču.

Za­pi­sa­la sam još mno­go to­ga što je Žan-Gij Le­ka re­kao:

– Po­sto­je dva ti­pa po­zo­ri­šnog pro­sto­ra: ar­hi­tek­tu­ra i pri­ro­da, ali oba
za po­tre­be po­zo­ri­šta tre­ba da bu­du re­or­ga­ni­zo­va­na.
– Ljud­sko bi­će mo­ra da bu­de u cen­tru pa­žnje. Tek na­kon što od­lu­či­mo
šta će­mo sa lju­di­ma – pra­vi­mo zi­do­ve oko­lo!
– Bez de­ko­ra­ci­je u po­zo­ri­štu! Sce­na tre­ba da bu­de ne­u­tra­lan pro­stor
(vi­še vo­lim reč dis­kre­tan), po­put Buf di Nor, ta­ko da na njoj mo­že
sve da se igra. Ka­ko ni­smo re­sta­u­ri­ra­li pro­stor, mo­gli smo da pro­bi­
ja­mo pro­zor kad tre­ba, da ra­di­mo ra­di­kal­ni­je zah­te­ve ko­ji ne bi bi­li
mo­gu­ći u sre­đe­nom, de­ko­ri­sa­nom po­zo­ri­štu.

Dru­gi va­žan Žan-Gi­jov po­sao bio je da pro­na­la­zi od­go­va­ra­ju­će pro­

sto­re za iz­vo­đe­nje na tur­ne­ja­ma. Bruk ni­je no­sio sce­no­gra­fi­ju, ni­je na­la­gao
da se na­pra­ve re­pli­ke ma­tič­ne sce­ne – ta­ko je i uspe­vao da za­ra­di no­vac na
tur­ne­ja­ma27. „Ja po­na­vljam at­mos­fe­ru, a ne pro­stor.” Na­đe­ni pro­sto­ri su
bi­li raz­li­či­ti – sta­ri te­a­tar u Ka­ra­ka­su ko­ji je bio pre­tvo­ren u ga­ra­žu, Le­ka je
pri­vre­me­no vra­tio te­a­tru...

27  Na­su­prot nje­mu, Ari­ja­na Mnu­škin i na go­sto­va­nji­ma ho­će ap­so­lut­no da „po­no­vi” svo­ju
sce­nu iz Kar­tu­še­ri, pa no­si i ce­lu sce­no­gra­fi­ju. Za­to ona na tur­ne­ja­ma „ni­šta ne mo­že da zaradi”
(Leka).
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 158

Svi uče­sni­ci kon­fe­ren­ci­je pot­pu­no su za­di­vlje­ni na­či­nom na ko­ji je

Le­ka uspe­vao da, po­štu­ju­ći pro­stor u ko­jem se na­šao, uz ma­le in­ter­ven­ci­
je, na­pra­vi od nje­ga scen­ski pro­stor – bi­lo da je u pi­ta­nju ka­me­no­lom, cr­
kva ili ga­ra­ža. Do­bi­ja dug i is­kre­ni apla­uz, ne to­li­ko za iz­la­ga­nje, ko­li­ko za
sop­stve­ne po­zo­ri­šno-scen­ske pro­jek­te. Na kra­ju, po­ka­zu­je svo­je knji­ge28,
oba­ve­šta­va nas ka­ko i gde ih mo­že­mo ku­pi­ti.
Konferencija se nastavlja pa­nel de­ba­tom o po­zo­ri­šnim pro­sto­ri­ma, u
ko­joj po­red Leka uče­stvu­ju i Sa­da­nand Me­non (ko­ji je na­pra­vio Spa­ces, pri­
vat­ni kul­tur­ni cen­tar u sla­vu Čan­dra­le­ke u Če­na­ju) i Su­nil Šanbag (Shan­
bag). Uče­sni­ci kon­fe­ren­ci­je svo­jim pi­ta­nji­ma vi­še vo­de di­ja­log sa Le­kaom
no što su us­po­sta­vi­li istin­sku rav­no­prav­nu pa­nel ras­pra­vu.
Po­sle ruč­ka od­la­zim na Open spa­ces di­scus­sion, sek­ci­ju po­sve­će­nu
raz­vo­ju obra­zo­va­nja u do­me­nu kul­tur­nog i po­zo­ri­šnog me­nadž­men­ta u
In­di­ji. Po­ku­ša­va­mo da do­đe­mo do pred­lo­ga od­go­va­ra­ju­ćeg mo­de­la obra­
zo­va­nja, ali je oči­to da će se on raz­li­ko­va­ti od dr­ža­ve do dr­ža­ve, a na­rav­no
i od či­nje­ni­ce da li je usme­ren ka kla­sič­nim i fol­klor­nim te­a­tri­ma ili tru­pa­

Ulično pozorište iz Tamil Nadua. Tela glumaca se izuzetno maštovito koriste i kao scenografija.

28  Todd, An­drew & Le­cat, Jean-Guy – The Open Cir­cle: Pe­ter Bro­ok’s The­a­tre En­vi­ron­ments,
Fa­ber&Fa­ber, Lon­don, 2003.
Le­cat, Jean-Guy – One Show, One Audi­en­ce, One Sin­gle Spa­ce, OISTAT, Lon­don, 2007.
159 Epi­log

ma evrop­skog ti­pa. Prak­tič­no, ni­je bi­lo za­ključ­ka. Osta­lo je da nas ne­ko­li­

ko: pro­fe­sor me­nadž­men­ta iz Ban­ga­lo­ra Vi­džaj Pa­da­ki, mla­di Sik re­di­telj
Ku­ljit Sing (Ku­lje­et Singh), nje­gov part­ner iz Del­hi­ja i ja, na­kon ove kon­fe­
ren­ci­je, kroz pre­pi­sku, na­sta­vi­mo raz­go­vor i pri­pre­mi­mo mo­gu­ću plat­for­
mu za raz­voj me­nadž­men­ta, kao i raz­li­či­tih ob­li­ka ško­lo­va­nja me­na­dže­ra,
da bi se stvo­rio Indiji primeren po­zo­ri­šni mo­del pro­fe­si­o­nal­ne, po­slov­ne
or­ga­ni­za­ci­je u ko­joj će mo­ći da se ži­vi od re­zul­ta­ta ra­da.
Po­pod­ne do­no­si de­ba­tu o pro­sto­ri­ma i po­li­ti­ci. Mo­de­ra­tor je M. K.
Raj­na, glu­mac, ak­ti­vi­sta, ko­ji sve što za­ra­di na fil­mu i u po­zo­ri­štu vra­ća
umet­no­sti i kul­tu­ri, na­sto­je­ći da oži­vi za­bo­ra­vlje­ne tra­di­ci­je Ka­šmi­ra, oda­
kle po­ti­če i nje­go­va po­ro­di­ca (Ka­šmir su na­pu­sti­li kao hin­du ma­nji­na pre
40 go­di­na, u je­ku su­ko­ba). Im­pre­siv­no je sve ono što ra­di – ko­li­ko je de­ce u
Ka­šmi­ru ob­u­čio za­na­tu mu­zi­ča­ra i ka­ko uspe­va da ogrom­ne ten­zi­je iz­me­
đu mu­sli­man­ske i hin­du po­pu­la­ci­je po­mi­ri za­jed­nič­kim pro­jek­ti­ma.
Ve­če po­či­nje ulič­nom pred­sta­vom ama­ter­ske se­o­ske gru­pe iz Ta­mil
Na­dua. U iz­u­zet­no do­brom rit­mu, sa mak­si­mal­nim mi­zan­sce­nom ko­ji do­
zvo­lja­va ulič­ni pro­stor (svo­jim te­li­ma gra­de­ći „ku­li­se”, na pri­mer), upe­ča­
tlji­vim bo­ja­ma, svi­ra­njem, pe­va­njem i igra­njem, glum­ci (mu­sli­ma­ni), ko­ji
igra­ju na ta­mil­skom je­zi­ku uspe­va­ju da pre­ne­su svo­ju po­ru­ku i do ka­na­di­
ga pu­bli­ke i do nas stra­na­ca.
Za­tim se umet­nič­ki pro­gram na­sta­vlja dve­ma pred­sta­va­ma u audi­
to­ri­ju­mu Aka­de­mi­je, jer su u pi­ta­nju ko­re­o­graf­ske mi­ni­ja­tu­re (mo­no­ko­re­
o­gra­fi­je) jed­nog od naj­bo­ljih in­dij­skih po­zo­ri­šta – Adi­šak­ti. Obe mi­ni­ja­tu­
re ura­di­li su iz­vo­đa­či sa­mi, pod kre­a­tiv­nim vođ­stvom Vi­na­pa­ni Ča­vle29.
Pr­va pred­sta­va – Ni­dra­vat­hwam (za­sno­va­na na sce­ni iz Ra­ma­ja­ne),
u briljantnom iz­vo­đe­nju Ni­mi Ra­fel (Nimmy Rap­hel), ko­ja ple­še i glu­mi,
a na­pi­sa­la je i skript, re­ži­ra­la, ura­di­la ko­re­o­gra­fi­ju – re­kli bi­smo kom­plet­
no autor­sko de­lo – iz­uz­ et­na je ma­la for­ma. Za­pa­nju­ju­ći su nje­ni po­kre­ti. I
ko­le­ge iz In­di­je mi ka­žu da je to ne­što sa­svim no­vo i ne­vi­đe­no. Sva­ki prst
na ru­ci ro­ti­ra se za se­be i efe­kat ko­ji pro­iz­vo­de je efe­kat ko­ji smo obič­no

29  Igrom slu­ča­ja sa­zna­ću za­što ni­su do­šli sa ve­li­kom pred­sta­vom. Pi­ta­la sam ih za­što ni­je
do­šao Ar­džun, glu­mac sa ko­jim smo se pre dve go­di­ne naj­vi­še dru­ži­li u Adi­šak­ti­ju. Ar­vind je
go­to­vo za­pla­kao: „Ože­nio se i pod uce­nom po­ro­di­ce i že­ne na­pu­stio te­a­tar. Mi sa­da vi­še ni­šta
ne mo­že­mo da igra­mo, jer je on no­sio glav­ni deo na­šeg re­per­to­a­ra”. Ta­ko su se vr­lo br­zo po­
tvr­di­le re­či mla­dog Si­ka izrečene na ra­di­o­ni­ci kul­tur­nog me­nadž­men­ta: „Na­še tru­pe mo­gu da
tra­ju 5 go­di­na. Ne vi­še! Jer oko dva­de­set sed­me – dva­de­set osme go­di­ne glum­ci će že­le­ti da se
ože­ne i uda­ju, a on­da će njihovi bračni part­ne­ri od­mah zah­te­va­ti pre­la­zak u ne­ku dru­gu vr­stu
si­gur­ni­jeg po­sla”. Šte­ta! Ar­džun je bio istin­ski ta­len­to­van glu­mac. A šte­ta i za nas, jer ni­ko ne
uspe­va da nad­ma­ši nje­go­ve ko­zer­ske ve­šti­ne.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 160

Nimi Rafel iz Adišakti teatra izvodi svoju monokoreodramu

po­sti­za­li u kom­pju­ter­skim ani­ma­ci­ja­ma. De­lu­je kao da elek­tri­ci­tet pro­la­

zi kroz nje­no te­lo, a ipak, iz tre­nut­ka u tre­nu­tak pre­la­zi iz ulo­ge u ulo­gu,
iz ulo­ge spa­va­ča Kum­ba­kar­ne (da­kle, po­kre­ti i mi­mi­ka li­ca su iz­u­zet­no
uspo­re­ni) u ulo­gu dru­gog bra­ta Lak­šma­na, ko­me je po­da­re­na mo­guć­nost
da uop­šte ne spa­va. I jed­no i dru­go to­kom vre­me­na po­sta­je pro­klet­stvo.
Bra­ća se sre­ću na po­pri­štu bit­ke.
Ni­je čak ni bit­no zna­ti rad­nju, to­li­ko je ovaj ples vir­tu­o­zan i pun ži­
vo­ta i kad je „uspa­van” i kad je „ner­vo­zan od ne­spa­va­nja”.
Po­sle pa­u­ze usledila je pred­sta­va Ha­nu­man Ra­ma­ja­na Su­re­ša Ka­li­
ja­ta (Su­resh Ka­liyath), u ko­joj je glav­ni lik Ha­nu­man, maj­mun – ču­ve­na
mit­ska lič­nost. Pred­sta­va po­či­nje nje­go­vim pri­po­ve­da­njem o svim gla­di­ma
nje­go­vog ži­vo­ta. I ova pred­sta­va je na en­gle­skom, s tim što je umet­nik po­
vre­me­no uba­ci­vao i po­ne­ku ka­na­da reč, na ve­li­ko za­do­volj­stvo pu­bli­ke.
Mi­slim da ni­kad ni­sam ču­la ve­ći i bur­ni­ji apla­uz u In­di­ji – sko­ro ova­
ci­je – iako ni on, za evrop­ske stan­dar­de, ni­je tra­jao du­go. Oči­to da je ko­me­
di­ja svu­da omi­lje­ni ža­nr. A vir­tu­o­znost te­le­snih po­kre­ta ov­de u In­di­ji ima
svo­ju odu­še­vlje­nu pu­bli­ku, pu­bli­ku ko­ja mo­že da raz­um ­ e zna­če­nje sva­kog
po­je­di­nač­nog po­kre­ta ru­ke ili te­la.
161 Epi­log

Bra­z il u In­di­j i – kul­t ur­n a di­p lo­m a­ti­ja BRIC-a

17. mart

Dan po­či­nje pre­zen­ta­ci­jom bra­zil­ske „gru­pe”. SESC (Ser­vi­co so­cial

do Co­mer­cio/So­ci­jal­ni ser­vi­si pri­vre­de30), pred­sta­vlja kom­pleks kul­tur­nih
(i sport­sko-re­kre­a­tiv­nih) cen­ta­ra ši­rom Bra­zi­la. Fi­nan­si­ra­ju se iz spe­ci­jal­
nog fon­da u ko­ji se sli­va­ju do­pri­no­si u vi­si­ni od 1,5% bru­to pla­te sva­kog
za­po­sle­nog u pri­vre­di, od­no­sno pri­vat­nom sek­to­ru u ši­rem smi­slu. Pro­
gram SESC je po­kre­nut 1946. go­di­ne na ini­ci­ja­ti­vu in­du­stri­ja­la­ca, a raz­log
je, pre sve­ga, bio nji­hov strah od ko­mu­ni­zma i or­ga­ni­zo­va­nja rad­ni­ka u
sin­di­ka­te. Sto­ga je tre­ba­lo rad­ni­ci­ma pru­ži­ti sve ono što je do ta­da bi­la pri­
vi­le­gi­ja vi­še sred­nje kla­se – oper­ske i po­zo­ri­šne pred­sta­ve, ba­ze­ne i sport­
ska igra­li­šta, kre­a­tiv­ne ra­di­o­ni­ce za nji­ho­vu de­cu, edu­ka­tiv­ne kur­se­ve o
kul­tu­ri sta­no­va­nja, kul­tu­ri is­hra­ne.
Od ta­da do da­nas SESC se raz­vio u naj­ve­ću svet­sku usta­no­vu kul­tu­
re. Sa­mo u Sao Pa­o­lu ima 5.500 stal­no za­po­sle­nih, 2.000 rad­ni­ka u agen­
ci­ja­ma za bez­bed­nost i odr­ža­va­nje hi­gi­je­ne i još 1.000 rad­ni­ka po ugo­vo­
ru, uglav­nom umet­ni­ka ko­ji se an­ga­žu­ju za umet­nič­ke pro­duk­ci­je. Ka­ko je
Bra­zil fe­de­ral­na dr­ža­va, sva­ka fe­de­ral­na je­di­ni­ca ima po­seb­no or­ga­ni­zo­van
si­stem kul­tur­nih usta­no­va SESC, ras­po­re­đe­nih pr­ven­stve­no u gra­do­vi­ma
u ko­ji­ma ra­de in­du­strij­ska pred­u­ze­ća iz či­jih sred­sta­va se SESC fi­nan­si­ra.
Iako se sred­stva sli­va­ju u cen­tral­ni fond pa on­da di­stri­bu­ir­ a­ju ta­ko što se
vra­ća­ju ta­mo oda­kle su do­šla, 20 % sred­sta­va iz naj­bo­ga­ti­jih fe­de­ral­nih
je­di­ni­ca da­je se onim je­di­ni­ca­ma ko­je ostva­ru­ju ma­le pri­ho­de. Da­kle, so­li­
dar­nost po­sto­ji, ali ni­je pot­pu­na.
Prak­tič­no, SESC je usta­no­va kul­tu­re u pri­vat­nom sek­to­ru, ali ko­
jom ne upra­vlja­ju vla­sni­ci, već za­po­sle­ni, što zna­či struč­nja­ci. Otu­da i ve­
li­ka po­dr­ška ko­ju su ovom ser­vi­su da­va­li Žo­fr Di­ma­zdi­je (ko­ji je u SE­SC‑u
vi­deo ostva­re­nje svo­ga sna – ci­vi­li­za­ci­je do­ko­li­ce) i Ed­gar Mo­ren (ko­ji je
pred­la­gao da se ovi cen­tri na­zo­vu cen­tri­ma so­li­dar­no­sti). Me­đu­tim, In­dij­
ci­ma ovaj „za­pad­ni san” ne iz­gle­da pri­ma­mlji­vo. Istog tre­nut­ka shva­ta­ju
da, ma ka­ko in­klu­ziv­no ovaj cen­tar iz­gle­dao, on je pre sve­ga kon­ci­pi­ran
ta­ko da pa­ci­fi­ku­je rad­nič­ku kla­su. Sa­da­nand Me­non pi­ta: „A šta je SESC ra­
dio ka­da je Bra­zil pro­te­ri­vao Augu­sta Bo­a­la, Pa­o­la Fre­ir­ ea, Oska­ra Ni­ma­je­
30  www.sesc.com.br/˜
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 162

SESC zgrada u Pompeji, okrug Sao Paolo, koju je u fabričkom krugu

projektovala Lina Bo Bardi zajedno sa Marčelom Ferazom

ra?” Ivan Pol Đa­ni­ni (Ivan Paul Gi­an­ni­ni) od­go­va­ra ne­ub ­ e­dlji­vo, na­sto­je­ći
da ka­že da se oni ba­ve sa­mo kul­tur­nim i umet­nič­kim pro­jek­ti­ma, a da ne
ula­ze u po­li­tič­ke kon­fron­ta­ci­je sa vla­sti­ma.31
Me­đu­tim, sal­ve odu­še­vlje­nja i sme­ha, po­ma­lo gor­kog, iza­zi­va či­nje­
ni­ca da bra­zil­ski pri­vred­ni bum, ko­ji je omo­gu­ćio no­va rad­na me­sta, do­
no­si sve ve­ći pri­hod SESC-u i da je sa­da sve ve­ći pro­blem ka­ko po­tro­ši­ti
no­vac. Jer, ne mo­že se tro­ši­ti tek ta­ko, već pre­ma utvrđenim pra­vi­li­ma i
pro­ce­du­ra­ma, a to ni­je baš jed­no­stav­no. Je­ste, mo­gu se gra­di­ti no­ve zgra­
de, re­no­vi­ra­ti po­sto­je­će, do­da­va­ti no­vi sport­ski te­re­ni, ali za sve to su po­
treb­ni jav­ni kon­kur­si, ten­de­ri, sve mo­gu­će do­zvo­le, ta­ko da se po­ne­kad
no­vac i ne po­tro­ši ka­ko je pla­ni­ra­no.

31  Marta 1964. u Brazilu vojska je izvršila državni udar smenivši demokratski izabranu levo
orijentisanu vladu. Razvivši doktrinu „nacionalne sigurnosti”, režim je tokom 15 godina vršio
torturu nad disidentima, uspostavio medijsku cenzuru i prognao sve slobodoumne umetnike
i intelektualce.
163 Epi­log

In­sti­t u­c i­o ­n al­n i pro­sto­ri kul­t u­re

Iz ove pret­hod­ne „luk­su­zne” pri­vat­ne pri­če, u ko­joj se tro­še mi­li­o­

ni da bi rad­nič­ka kla­sa ži­ve­la ilu­zi­ju ži­vo­ta sred­nje vi­še kla­se, pre­la­zi­mo
bez pa­u­ze na pa­nel o in­sti­tu­ci­o­nal­nim pro­sto­ri­ma kul­tu­re u In­di­ji ko­ji ja
vo­dim, a ko­ji se ba­vi vi­zi­o­nar­skim po­zo­ri­šnim pro­jek­ti­ma, na­sta­lim iz lju­
ba­vi pre­ma te­a­tru, a u okol­no­sti­ma iz­u­zet­no ogra­ni­če­nih fi­nan­sij­skih mo­
guć­no­sti. U pi­ta­nju su lič­ne, pri­vat­ne ini­ci­ja­ti­ve ko­je op­sta­ju već du­gi niz
go­di­na, od ko­jih je jed­na do­bi­la i de­li­mič­nu mo­guć­nost in­sti­tu­ci­o­na­li­za­ci­je
unu­tar jav­nog sek­to­ra.
Pred­sta­vljam sa­go­vor­ni­ke:

• Sa­tiš Ale­kar, dram­ski pi­sac, glu­mac, po­zo­ri­šni pro­du­cent i pro­fe­sor

de­part­ma­na za iz­vo­đač­ke umet­no­sti Uni­ver­zi­te­ta gra­da Pu­ne bli­zu
Bom­ba­ja. Vo­dio je Aka­dem­sku po­zo­ri­šnu kom­pa­ni­ju Pu­ne vi­še od
40 go­di­na (kom­pa­ni­ja je ob­i­šla i Is­toč­nu i Za­pad­nu Evro­pu, čak je
sti­gla i do Be­o­gra­da na Bitef 1989). On je i us­pe­šan fan­drej­zer: do­
bio je ta­ko ve­li­ku do­na­ci­ju od Ford fon­da­ci­je da je ku­pio auto­bus
ko­jim je nje­go­vo po­zo­ri­šte obi­la­zi­lo go­di­na­ma ce­lu Ma­ha­ra­štru. Us­
po­sta­vio je mre­žu te­a­tar­skih pro­fe­si­o­na­la­ca ko­ji mo­gu struč­no da
or­ga­ni­zu­ju go­sto­va­nje po­zo­ri­šne tru­pe u svo­joj sre­di­ni i da se ba­ve
raz­vo­jem pu­bli­ke.
• San­džna Ka­pur, po­zo­ri­šna pro­du­cent­ki­nja, me­na­džerka Pri­tvi te­a­
tra to­kom po­sled­njih 20 go­di­na, ured­ni­ca pro­gra­ma, od­no­sno kre­a­
tor­ka re­per­to­ar­ske po­li­ti­ke i fe­sti­va­la ko­jim je pod­sti­ca­la bom­baj­ske
po­zo­ri­šne tru­pe da stva­ra­ju no­ve i iza­zov­ne pred­sta­ve. Sa­ra­đi­va­la je
i sa dru­gim po­zo­ri­šnim pro­sto­ri­ma (ve­nu­es) i uve­la broj­ne edu­ka­tiv­
ne pro­gra­me za de­cu i mla­de, kao i ra­zno­vr­sne kul­tur­ne pro­gra­me
kom­ple­men­tar­ne po­zo­ri­šnom re­per­to­a­ru: či­ta­nja po­e­zi­je, na­uč­ne
de­ba­te i eks­pe­ri­men­te, pro­jek­ci­je do­ku­men­tar­nih fil­mo­va, iz­lo­žbe
i sl. Da­nas je di­rek­tor­ka NVO Ju­no­na, ba­vi se edu­ka­ci­jom, raz­vo­
jem pro­fe­si­o­na­li­zma i raz­vo­jem pu­bli­ke u naj­ši­rem te­a­tar­skom kon­
tekstu.
• K. V. Ak­ša­ra, naš do­ma­ćin, ra­di u Ni­na­sa­mu, po­zo­ri­šnoj i kul­tur­
noj za­jed­ni­ci (gru­pi) iz He­go­dua u Kar­na­ta­ki. Za­vr­šio je Na­ci­o­nal­nu
dram­sku aka­de­mi­ju u Del­hi­ju, kao i ma­ster Ra­di­o­nič­kog te­a­tra na
Uni­ver­zi­te­tu u Lid­su. Re­ži­rao je ne­ko­li­ko pro­duk­ci­ja na ka­na­da je­zi­
ku i na­pi­sao tri po­zo­ri­šna ko­ma­da, te ura­dio broj­ne adap­ta­ci­je. On je
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 164

di­rek­tor iz­da­vač­ke ku­će Ak­ša­ra Pra­ka­ša­na, ko­ja uglav­nom objavljuje

knji­ge o pozorišnoj umetnosti na ka­na­da je­zi­ku.

Da­ju­ći uvod­nu reč o ci­lju pa­ne­la, po­ku­ša­la sam da in­te­gri­šem sve

ono što je bi­lo naj­bo­lje i naj­zna­čaj­ni­je to­kom pret­hod­nih da­na. Da­kle, svi­
ma je bi­lo ja­sno da uvo­dim u pa­nel ne na osno­vu una­pred spre­mlje­nog re­
fe­ra­ta, već na osno­vu di­sku­si­ja vođenih u pret­hod­na dva da­na. Iz is­ku­stva
znam da je to naj­ko­ri­sni­ja ve­šti­na na kon­fe­ren­ci­ja­ma – uči­ni­ti vi­dlji­vim i
is­ta­ći glav­ne ide­je do ko­jih su do­šli po­je­di­nač­ni uče­sni­ci ras­pra­ve – ta­ko
da on­da te ide­je po­sta­nu kon­fe­ren­cij­ski za­ključ­ci, deo plat­for­me za bu­du­ći
rad. Sto­ga sam po­če­la ci­ti­ra­ju­ći re­či Ru­mi­ja Ko­hle, ar­hi­tek­te, da je smi­sao
ovog se­mi­na­ra tra­ga­nje za re­še­nji­ma, ali i pod­se­ti­la na Žan-Gi­jeve re­či da
je na­ma ko­ji do­la­zi­mo sa Za­pa­da la­ko da bu­de­mo aro­gant­ni, no ka­da ču­je­
mo in­dij­ska is­ku­stva od­mah se vra­ti­mo na svo­ju pra­vu me­ru. Sto­ga ni­sam
odo­le­la da ne na­pra­vim ma­li iro­nič­ni ot­klon od an­glo­a­me­rič­kog me­na­džer­
skog dis­kur­sa i da is­tak­nem no­vi (ne­po­tre­ban) glo­bal­ni vo­ka­bu­lar ko­ji je
ušao u na­šu stru­ku, da će­mo da­nas, ka­ko to En­gle­zi ka­žu, pred­sta­vlja­ju­ći
„naj­bo­lje prak­se”32 (ko­je su do ju­če bi­le sa­mo do­bri pri­me­ri), pred­sta­vlja­
ju­ći kla­ste­re (ko­je smo do ju­če na­zi­va­li te­mat­skim gru­pa­ma) – na­u­či­ti šta
su auten­tič­no u do­me­nu stva­ra­nja in­sti­tu­ci­ja ostva­ri­li In­dij­ci, ali ne­će­mo,
po­put broj­nih me­nadž­ment gu­rua za­pad­nog sve­ta, pre­ten­do­va­ti da su to
uni­ver­zal­ni (spa­so­no­sni) mo­de­li.
Za­što je ne­mo­gu­će go­vo­ri­ti o mo­de­li­ma, o for­ma­ti­ma, ka­da je u pi­ta­
nju in­sti­tu­ci­o­nal­no or­ga­ni­zo­va­nje u kul­tu­ri? Sva­ka or­ga­ni­za­ci­ja je spe­ci­fič­
na jer je stvo­re­na u raz­li­či­tom kon­tek­stu i sa raz­li­či­tim lju­di­ma, dru­ga­či­jih
vred­no­snih ori­jen­ta­ci­ja, stre­mlje­nja. I upra­vo je to ono što raz­li­ku­je po­
slov­ni me­nadž­ment od kul­tur­nog me­nadž­men­ta: Ni­ke ili Re­eb­ ok mo­že­mo
pro­iz­vo­di­ti i u Ame­ri­ci i u In­do­ne­zi­ji – i ima­će­mo isti pro­iz­vod. Po­zo­ri­šte
ne mo­že­mo pre­se­li­ti, sem ako ne pre­se­li­mo i sve nje­go­ve za­po­sle­ne, kao što
je bio slu­čaj sa po­zo­ri­štem Adi­šak­ti ko­je je pre­šlo iz Bom­ba­ja u Pon­di­ča­ri.
Ali, i u tom slu­ča­ju vi­di­mo ko­li­ko se raz­li­ku­ju nji­ho­ve pred­sta­ve da­nas od
pred­sta­va ko­je su ra­di­li u Bom­ba­ju. Raz­li­čit je kul­tur­ni kon­tekst i nje­go­ve
vred­no­sti, i to sva­ka­ko uti­če na isti umet­nič­ki tim. (Ima­la sam uti­sak da je
pu­bli­ka vr­lo za­do­volj­na što na­vo­dim in­dij­ske pri­me­re – pri­me­re do ko­jih
sam do­šla to­kom svog pret­hod­nog pu­to­va­nja po In­di­ji, is­tra­žu­ju­ći upra­vo
ob­li­ke or­ga­ni­zo­va­nja po­zo­ri­šta). Na­sta­vi­la sam pro­vo­ka­tiv­nim re­to­rič­kim

32  Ijan Me­kin­toš od­mah do­ba­cu­je: „Ni­smo to mi smi­sli­li, to je ame­rič­ki vo­ka­bu­lar ko­ji da­nas
osva­ja kul­tur­ne kru­go­ve”.
165 Epi­log

Pozorište u Ninasamu u pauzi konferencije

pi­ta­njem: Za­što uop­šte na ovom sku­pu že­li­mo da se ba­vi­mo in­sti­tu­ci­o­nal­

nim pro­sto­ri­ma? Od po­čet­ka kon­fe­ren­ci­je oči­to je da sa­ma reč in­sti­tu­ci­ja
ov­de iza­zi­va broj­na kon­tro­verz­na ose­ća­nja, kao i reč me­nadž­ment. Ru­stom
Ba­ru­ča je to ve­o­ma ja­sno is­ka­zao u pr­voj di­sku­si­ji. Me­đu­tim, dru­gi go­vor­
ni­ci su uka­zi­va­li na ne­do­sta­tak in­sti­tu­ci­ja, ili bar ne­do­sta­tak in­sti­tu­ci­ja
od­re­đe­nog ti­pa, što sva­ka­ko zna­či da oni mi­sle da bi po­sto­ja­nje in­sti­tu­ci­ja
bi­lo do­bro, po­zi­tiv­no, od zna­ča­ja za raz­voj po­zo­ri­šne umet­no­sti u In­di­ji.
Is­ti­čem za­tim da su, od­mah na­kon uvod­nog pre­da­va­nja, mno­gi is­
ka­za­li bo­ja­zan da In­dij­ski po­zo­ri­šni fo­rum „ne po­sta­ne in­sti­tu­ci­ja”, pod­
ra­zu­me­va­ju­ći pod tim, či­ni mi se, da sva­ka­ko tre­ba iz­be­ći da In­dij­ski po­zo­
ri­šni fo­rum po­sta­ne ru­ti­ni­zi­ran, te da se na kra­ju skle­ro­ti­zi­ra33 kao broj­ne
dru­ge in­sti­tu­ci­je u In­di­ji. Oči­to je, ka­ko je i Ijan Me­kin­toš pri­me­tio u svom
iz­la­ga­nju, da smo to­kom tri da­na ču­li mno­go kon­tra­dik­tor­nih zah­te­va.

33  O „skle­ro­ti­za­ci­ji” usta­no­va kul­tu­re svo­je­vre­me­no je mno­go pi­sao Dra­gan Kla­ić, po­seb­no
to­kom de­ve­de­se­tih ka­da su inert­nost i ma­li ka­pa­ci­tet za pro­me­ne spre­ča­vali in­sti­tu­ci­je kul­tu­re
no­vih de­mo­kra­ti­ja da pre­u­zmu ak­tiv­ni­ju ulo­gu u dru­štvu.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 166

Da­kle, ne sa­mo što su In­di­ji po­treb­ne in­sti­tu­ci­je i in­sti­tu­ci­o­nal­ni

pro­sto­ri, In­di­ji tre­ba i si­stem. Sva­ka ško­la me­nadž­men­ta u kul­tu­ri raz­vi­la
je svo­ju te­o­ri­ju o si­ste­mu kul­tu­re. En­gle­zi bi re­kli: la­nac vred­no­sti (va­lue
chain) (Ko­lin Mer­ser /Mer­cer), koji po­či­nje sa pro­duk­ci­jom i sta­vlja ak­ce­
nat na di­stri­bu­ci­ju i pla­sman, Fran­cu­zi bi go­vo­ri­li o to­ko­vi­ma kul­tu­re (le
cir­cu­it cul­tu­rel) (Abra­ham Mol/Mo­les), ko­ji po­či­nje sa umet­ni­kom i nje­go­
vim stva­ra­la­štvom, da bi za­tim bio neo­p­ho­dan pro­du­cent, pa di­stri­bu­ter,
itd., a mi u Sr­bi­ji go­vo­ri­mo o so­cio-kul­tur­nom ci­klu­su sva­ke gra­ne umet­
no­sti po­na­o­sob (Dra­gi­će­vić Še­šić i Stoj­ko­vić), ko­ji po­či­nje sa kul­tur­nom,
umet­nič­kom po­tre­bom.
Da­kle, bu­du­ći da je In­di­ji po­tre­ban si­stem u do­me­nu po­zo­ri­šta, on­
da, po na­šoj te­o­ri­ji, taj si­stem (so­cio-kul­tur­ni ci­klus) tre­ba gra­di­ti od nje­
go­vog pr­vog ele­men­ta – od kul­tur­ne po­tre­be, po­tre­be za po­zo­ri­šnim stva­
ra­la­štvom i po­tre­be za po­zo­ri­šnim do­ži­vlja­jem. Ja­sno je šta na taj nedo-
statak mo­že da od­go­vo­ri: pre sve­ga obra­zov­ni si­stem, ko­ji stva­ra uslo­ve za
iz­ra­že­ne po­tre­be po­je­di­na­ca da stek­nu zna­nja i ve­šti­ne neo­p­hod­ne za pro­
fe­si­o­nal­no ba­vlje­nje umet­no­šću, ali i si­stem in­sti­tu­ci­ja u do­me­nu kul­tur­ne
ani­ma­ci­je (po­put SESC-a), ko­ji po­ku­ša­va da za­do­vo­lji po­tre­be po­je­di­na­ca
da se ama­ter­ski ba­ve po­zo­ri­šnom umet­no­šću, ili da stek­nu zna­nja i spo­
sob­no­sti ko­je će im omo­gu­ći­ti bo­lje raz­u­me­va­nje i do­ži­vlja­nje umet­nič­kih
de­la. Pod­ra­zu­me­va se da bez pro­duk­ci­je ne­ma ni di­stri­bu­ci­je, ni re­cep­ci­je,
ni ani­ma­ci­je. Da­kle, to je raz­log za­što go­vo­ri­mo o in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je se na­
la­ze na raz­li­či­tim me­sti­ma u okvi­ru po­zo­ri­šnog so­cio-kul­tur­nog ci­klu­sa,
in­sti­tu­ci­ja­ma obra­zo­va­nja (De­part­man iz­vo­đač­kih umet­no­sti Uni­ver­zi­te­
ta u Pu­ne i Institut u Ni­na­sa­mu), pro­duk­ci­je (Pri­tvi te­a­tar Bom­baj, Aka­
dem­ska po­zo­ri­šna kom­pa­ni­ja Pu­ne i Ni­na­sam re­per­to­ar­ska kom­pa­ni­ja),
te di­fu­zi­je, me­di­ja­ci­je i ani­ma­ci­je (sve pomenute). Sve one raz­li­ku­ju se od
stan­dard­nih po­zo­ri­šta i po­zo­ri­šnih tru­pa upra­vo po or­ga­ni­zo­va­nju ak­tiv­
no­sti u ovom po­sled­njem do­me­nu: broj­nih ra­di­o­ni­ca, pre­zen­ta­ci­ja, deč­jih
klu­bo­va, fe­sti­va­la.
Ve­li­ka je šte­ta što u ovom pa­ne­lu, iako je bi­la na­ja­vlje­na, ni­je uče­
stvo­va­la Anu­ra­da Ka­pur, de­kan­ka Na­ci­o­nal­ne dram­ske aka­de­mi­je iz Del­
hi­ja, jer je nje­no ime vi­še pu­ta spo­me­nu­to na ovoj kon­fe­ren­ci­ji.
Kao što je Džej­čan­dran is­ta­kao, In­di­ji ni­je po­tre­ban je­dan mo­del ili
fik­sna, čvr­sta struk­tu­ra, ni u po­gle­du ar­hi­tek­tu­re ni u po­gle­du me­nadž­
men­ta! Po­treb­no je mno­go raz­li­či­tih mo­de­la otvo­re­nih struk­tu­ra, ko­je će
se me­nja­ti sa dru­štve­nim pro­me­na­ma, sa lju­di­ma u nji­ma. In­di­ji su po­
treb­ne in­sti­tu­ci­je ko­je će bi­ti i:
167 Epi­log

– pro­sto­ri lo­kal­ne za­jed­ni­ce (com­mu­nity spa­ces)

– pro­sto­ri ino­va­ci­je
– pro­sto­ri pro­duk­ci­je (da­kle, za pro­be)
– pro­sto­ri pred­sta­vlja­nja
– pro­sto­ri obra­zo­va­nja
– pro­sto­ri is­ku­stve­ni, par­ti­ci­pa­tiv­ni...
Ukrat­ko, In­di­ji i nje­nim po­zo­ri­šnim po­sle­ni­ci­ma po­treb­ni su po­li­va­
lent­ni, vi­še­na­men­ski pro­sto­ri ko­ji će omo­gu­ća­va­ti sve to isto­vre­me­no.
Ali, u sva­kom ta­kvom pro­sto­ru raz­vi­ja­će se in­sti­tu­ci­ja dru­ga­či­je or­
ga­ni­za­ci­o­ne kul­tu­re, ta­ko da re­či ko­je je Atil Ku­mar is­ka­zao po­vo­dom Pri­
tvi te­a­tra – at­mos­fe­ra, vred­no­sti – pred­sta­vlja­ju ka­rak­te­ri­sti­ke ko­je de­li ceo
tim, od me­na­dže­ra do elek­tri­ča­ra.
Upra­vo je to ono što že­li­mo da utvr­di­mo – ko­je su to spe­ci­fič­ne usta­
no­ve i nji­ma od­go­va­ra­ju­će or­ga­ni­za­ci­o­ne kul­tu­re neo­p­hod­ne in­dij­skom
po­zo­ri­šnom si­ste­mu.
Bi­lo je ja­sno ko­je su po­tre­be in­dij­skog in­sti­tu­ci­o­nal­nog si­ste­ma u
kul­tu­ri – jer je to is­ka­za­no vr­lo pre­ci­zno – a ja ću sa­mo sve­sti i si­ste­ma­ti­
zo­va­ti is­ka­ze ko­je smo do ta­da ču­li na se­mi­na­ru:
– ne­do­sta­tak pro­sto­ra
– ne­do­sta­tak sta­bil­no­sti
– ne­do­sta­tak okvi­ra, po­seb­no kul­tur­ne po­li­ti­ke kao osno­ve
– ne­do­sta­tak struč­nih pro­fe­si­o­na­la­ca (do­du­še, dat je pri­mer ko­ji se
od­no­si na mu­ze­je)
– ne­do­sta­tak eva­lu­a­ci­je (re­če­no je da Na­ci­o­nal­na dram­ska aka­de­mi­ja
ni­ka­da ni­je eva­lu­i­ra­na i akre­di­to­va­na na na­čin ko­ji va­ži za sve dru­ge
fa­kul­te­te i uni­ver­zi­te­te)
– ne­do­sta­tak stra­te­škog mi­šlje­nja
– ne­raz­vi­je­nost ko­la­bo­ra­tiv­nih prak­si
– ne­po­sto­ja­nje so­li­dar­no­sti, itd.
Cilj ovog pa­ne­la bio je da utvr­di­mo ka­ko po­me­nu­te tri in­sti­tu­ci­je
od­go­va­ra­ju na ove zah­te­ve i ka­ko da­ju do­pri­nos da se bar ne­ka od ovih pi­
ta­nja poč­nu re­ša­va­ti. Da li su ove in­sti­tu­ci­je ka­ta­li­za­to­ri ili plat­for­me ko­je
da­ju pro­stor dru­gi­ma, ili su pak in­spi­ra­tiv­ni mo­de­li, ža­ri­šta kre­a­tiv­no­sti i
raz­vo­ja po­zo­ri­šne kul­tu­re u In­di­ji?
Da li one stva­ra­ju po­seb­na zna­nja, po­seb­ne stra­te­gi­je i ve­šti­ne? Ako
je ta­ko, ka­ko mi mo­že­mo da po­mog­ne­mo da se raz­vi­je istin­ski in­dij­ski
me­nadž­ment umet­no­sti ko­ji će od­go­va­ra­ti in­dij­skim uslo­vi­ma, kon­tek­stu
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 168

i po­tre­ba­ma, i ko­ji će čak omo­gu­ći­ti da se odr­že raz­li­ke ko­je po­sto­je u po­

zo­ri­šnim tra­di­ci­ja­ma od Ma­ni­pu­ra i Ben­ga­la do Ke­ra­le i Ta­mil Na­dua?
Na­kon tog iz­la­ga­nja po­če­la sam sa pi­ta­nji­ma (spre­mi­la sam se­dam
pi­ta­nja, od po­čet­nog ko­je tre­ba da ot­kri­je raz­lo­ge i vred­no­sti na ko­ji­ma
po­či­va­ju ove in­sti­tu­ci­je, do po­sled­njeg ko­je tre­ba da ih pod­se­ti da tre­ba vi­
še da raz­mi­šlja­ju o na­či­nu ka­ko sa­ču­va­ti in­sti­tu­ci­o­nal­no se­ća­nje)34.
Pr­vi po­či­nje Sa­tiš Ale­kar i pred na­ma se uka­zu­je jed­na iz­u­zet­na ka­
ri­je­ra – ka­ko se od čla­na ama­ter­ske te­a­tar­ske gru­pe raz­vi­ja i po­sta­je ču­ve­
ni dram­ski pi­sac, a za­tim i pro­fe­sor je­din­stve­nog te­a­tar­skog pro­gra­ma na
ma­ra­ti je­zi­ku. Isto­vre­me­no, Sa­tiš go­vo­ri i o pre­ra­sta­nju ama­ter­ske po­zo­
ri­šne tru­pe u zna­čaj­no po­zo­ri­šte, to­li­ko zna­čaj­no da od­la­ze na tur­ne­ju po
Evro­pi, go­stu­ju i na Bi­te­fu (1989).
Ak­ša­ra go­vo­ri uz­bu­dlji­vo, po­seb­no o ocu Su­ba­ni, ču­ve­nom in­dij­
skom te­a­tro­lo­gu i ak­ti­vi­sti, čo­ve­ku ko­ji je stvo­rio pr­vo kul­tur­ni cen­tar u
svo­me se­lu, za­tim po­zo­ri­šnu zgra­du, pa po­zo­ri­šnu aka­de­mi­ju i na kra­ju je
raz­vio i pro­fe­si­o­nal­nu po­zo­ri­šnu tru­pu u se­lu u ko­je se da­nas ste­kla ce­la
po­zo­ri­šna In­di­ja.
San­džna je ima­la naj­te­ži za­da­tak – da pred­sta­vi Pri­tvi po­zo­ri­šte, po­
ro­dič­no po­zo­ri­šte u ko­jem je upra­vo pre­sta­la da bu­de di­rek­tor. Njen od­
la­zak ni­je bi­lo lak – bi­la je pri­nu­đe­na da ode, jer dru­gi čla­no­vi po­ro­di­ce u
Uprav­nom od­bo­ru ni­su de­li­li nje­nu vi­zi­ju ne­pro­fit­nog po­zo­ri­šta, po­zo­ri­
šta ko­je pod­sti­če, a ne za­ra­đu­je. Ona o to­me ne go­vo­ri. Skon­cen­tri­sa­na je
da pred­sta­vi smi­sao i zna­čaj tog po­zo­ri­šta u pret­hod­nih dva­de­se­tak go­di­
na, a i da na­ja­vi svo­ju no­vu or­ga­ni­za­ci­ju Ju­no­na, ko­ju je upra­vo osno­va­la
za­jed­no sa Sa­mi­rom. Mart je, a u rim­sko vre­me to je bio me­sec u ko­me se
sla­vi­la Ju­no­na, bo­gi­nja za­štit­ni­ca de­vo­ja­ka i že­na.
Nji­ho­vi od­go­vo­ri pod­sti­ču mno­ge u pu­bli­ci da se ja­ve, po­sta­ve pi­ta­
nja i ko­men­ta­ri­šu. U za­vr­šni­ci Ru­stom Ba­ru­ča ka­že: „Po­no­sim se dok vas
slu­šam. To­li­ko ima­gi­na­ci­je i čvr­sti­ne. Vi­dim sna­gu u toj ne­for­mal­no­sti – a
ne­for­mal­nost je sna­ga In­di­je.” I po­slao je po­sred­nu po­ru­ku San­džni na­vo­
de­ći re­či Pi­te­ra Šu­ma­na da je mno­go te­že si­la­zi­ti no ići uz­br­do. Mno­go je
vi­še sna­ge po­treb­no na za­la­sku ka­ri­je­re, da bi se zna­lo ka­da tre­ba re­ći da
je kraj, no na po­čet­ku ka­da stre­mi­mo ne­kom ci­lju. Sa­mi­ra, ta­ko­đe u pu­noj
for­mi, do­ba­cu­je: „Imaj­te po­ve­re­nja u no­ve ge­ne­ra­ci­je! One su isto ta­ko po­
sve­će­ne i pre­da­ne ci­lju!”
Na kra­ju pa­ne­la, dok po­ku­ša­vam da stig­nem do naj­re­đeg pi­ća u In­
di­ji – cr­ne ka­fe bez mle­ka i še­će­ra – pri­la­ze mi Vi­na­pa­ni Ča­vla, Ru­stom,

34  Vi­de­ti Pri­log br. 2 – pi­ta­nja za pa­nel In­sti­tu­ti­o­nal spa­ces, po­sla­ta una­pred uče­sni­ci­ma.
169 Epi­log

K. V. Akšara i Sudhanva Dešpande bili su nerazdvojni i na konferenciji

Su­dan­va, Sa­mi­ra, ko­le­ge iz Del­hi­ja, re­di­telj iz Bom­ba­ja... Za­hva­lju­ju mi se

što sam vo­di­la pa­nel ta­ko da sam us­pe­la da pred­sta­vim ono naj­bo­lje u sa­
go­vor­ni­ku, da ih pod­stak­nem da, upr­kos svo­joj skrom­no­sti, jav­no ka­žu šta
su uči­ni­li za svo­ju sre­di­nu u do­me­nu obra­zo­va­nja, po­zo­ri­šne pro­duk­ci­je i
raz­vo­ja pu­bli­ke. Ka­žu: „Po­no­sni smo što ta­kvi lju­di po­sto­je me­đu na­ma i
ve­o­ma nam je dra­go što ste u za­ključ­ku iz­vu­kli su­šti­nu po­tre­ba i mo­gu­ćih
bu­du­ćih kre­ta­nja.”
Na ruč­ku sa Ija­nom raz­go­va­ram o kon­tro­verz­nom bra­zil­skom is­ku­
stvu, jer za po­la sa­ta po­či­nje se­si­ja Je­dan na je­dan, u ko­joj tre­ba da pro­pi­
tam ko­le­gu iz Bra­zi­la sve ono što mi­slim da sam ni­je do­volj­no obra­zlo­žio
pre pod­ne. Ka­ko sam tek pret­hod­nog da­na sa­zna­la da ra­ču­na­ju na me­ne za
ovu se­si­ju, ni­sam ima­la vre­me­na da se po­seb­no spre­mim, da na­đem li­te­ra­
tu­ru o SESC-u, a ono što sam ču­la i vi­de­la na pro­mo­tiv­nim fil­mo­vi­ma ko­li­
ko me je odu­še­vi­lo u ne­kim seg­men­ti­ma, to­li­ko me je i od­bi­lo u dru­gim.
Po­sle ruč­ka naj­ve­ći broj uče­sni­ka kon­fe­ren­ci­je bi­ra od­mor u hla­du
pal­mi, am­bi­ci­o­zni su za­ka­za­li sop­stve­ne se­si­je (to je ter­min i za Open spa­
ces fo­rum), ta­ko da je na se­si­ju Je­dan na je­dan do­šlo ma­lo lju­di – uglav­nom
onih ko­je je Ivanovo iz­la­ga­nje odu­še­vi­lo. Svi oni ko­ji su na pre­zen­ta­ci­ji bi­li
raz­o­ča­ra­ni kor­po­ra­tiv­nim, top-down pri­stu­pom – ni­su do­šli.
Na­sto­jim da ne bu­dem ne­pri­jat­na, ali ipak se ne­ka pi­ta­nja mo­ra­ju
po­sta­vi­ti. Šta ako de­ca iz obli­žnjih fa­ve­la že­le da do­đu da ko­ri­ste ba­zen?
Šta ako lju­di iz jav­nog sek­to­ra, re­ci­mo pro­fe­so­ri uni­ver­zi­te­ta ili na­stav­ni­ci
osnov­nih ško­la, že­le da ko­ri­ste po­ten­ci­ja­le ko­je nu­di SESC?
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 170

Iva­nu je žao što mo­ra da ka­že da oni ko­ji ni­su za­po­sle­ni u pri­vat­nom
sek­to­ru i de­ca onih ro­di­te­lja ko­ji ne ra­de u pri­vat­nom sek­to­ru mo­gu da
ko­ri­ste sa­mo ogra­ni­čen broj pro­gra­ma. Naj­če­šće se to od­no­si na po­se­ći­va­
nje pred­sta­va, kon­ce­ra­ta itd. Obič­no se 20 % ka­ra­ta osta­vlja za slo­bod­nu
ku­po­vi­nu po iz­uz­ et­no vi­so­kim ce­na­ma. Pi­tam šta omo­gu­ća­va­ju ne­za­po­
sle­ni­ma, ali od­go­vor već znam. Na­ža­lost – ni­šta.
Za­tim raz­go­va­ra­mo o ar­hi­tek­tu­ri ovih cen­ta­ra. Pa­ra­dok­sal­no, ar­hi­
tek­ton­ska re­še­nja su bi­la bo­lja ka­da su mo­gli da an­ga­žu­ju naj­bo­lje bra­zil­
ske ar­hi­tek­te. Sa­da, ka­da sve ide na jav­ni kon­kurs, naj­bo­lji pro­jekt­ni bi­roi
ne že­le da gu­be vre­me i da se ja­vlja­ju. Ka­ko na ovoj kon­fe­ren­ci­ji ima mno­go
po­zo­ri­šnih ar­hi­te­ka­ta, ne ču­di što se mno­ga pi­ta­nja od­no­se na mul­ti­na­
men­sko pro­jek­to­va­nje. Me­đu­tim, opet sle­di raz­o­ča­ra­nje: SESC usta­no­ve
ni­su pro­duk­ci­o­ni cen­tri, već sa­mo cen­tri za pre­zen­ta­ci­ju umet­nič­kih de­la
pu­bli­ci. Sto­ga u nji­ma ni­su pred­vi­đe­ne sa­le za pro­be, stu­di­ja za mon­ta­žu
i sl., već is­klju­či­vo pro­sto­ri za pri­ka­zi­va­nje i za edu­ka­ci­ju pu­bli­ke (ve­o­ma su
po­pu­lar­ne raz­li­či­te ra­di­o­ni­ce na­me­nje­ne ani­ma­ci­ji i raz­vo­ju pu­bli­ke). Iz­u­
zet­no ret­ko SESC fi­nan­si­ra pro­duk­ci­ju‚ a i to sa­mo kad im se auto­ri obra­te
pri kra­ju pro­duk­ci­o­nog ci­klu­sa i pod uslo­vom da gru­pi ne­do­sta­je ma­nja su­
ma nov­ca. U tom slu­ča­ju SESC ne fi­nan­si­ra pro­duk­ci­ju kao ta­kvu, već una­
pred pla­ća pri­ka­zi­va­nje, pa na ne­ki na­čin, po­sred­no, po­sta­je ko­pro­du­cent.
Ivan ose­ća, po pi­ta­nji­ma ko­ja po­sta­vljam, da pre­ci­zno uka­zu­jem na
sve ne­do­stat­ke jed­nog si­ste­ma ko­ji se go­di­na­ma uljulj­ku­je u ide­a­li­za­ci­ji
se­be sa­mog. Je­ste, ta­kav si­stem fi­nan­si­ra­nja kul­tu­re od stra­ne pri­vat­nog
sek­to­ra, u ko­me se vla­sni­ci pri­mo­ra­va­ju da da­ju sred­stva u cen­tral­ni fond
a da ne mo­gu da uti­ču na šta će ta sred­stva bi­ti tro­še­na, ne po­sto­ji nig­de.
Sum­ma Ar­ti­um u Bu­dim­pe­šti spa­ja pri­vat­ni sek­tor sa kul­tu­rom, ali sva­ka
fir­ma od­lu­ču­je šta će spon­zo­ri­sa­ti, po­dr­ža­ti. SESC je­ste ne­ka vr­sta pa­ra­lel­
nog Mi­ni­star­stva kul­tu­re, ali mi­ni­star­stva ko­je se ne ba­vi, sem in­di­rekt­no,
po­dr­škom stva­ra­la­štva. Odne­dav­no se ba­ve i za­šti­tom na­sle­đa – di­gi­ta­li­
za­ci­jom! Oni ima­ju ogrom­nu moć da od­lu­če šta će se od bra­zil­skog kul­tur­
nog ma­te­ri­jal­nog i ne­ma­te­ri­jal­nog na­sle­đa di­gi­ta­li­zo­va­ti.
„Da li se pla­ši­te te od­go­vor­no­sti?”, pi­tam. „Sva­ka­ko”, od­go­va­ra Ivan,
skrom­no se osme­hu­ju­ći. „Sve­sni smo ko­li­ko je va­žno to što ra­di­mo, jer dr­
ža­va mo­že mno­go ma­nje od nas!” Mo­ra­li smo da za­vr­ši­mo raz­go­vor jer je
na­red­ni pa­nel već po­čeo. Sre­ćom, ceo kam­pus Po­zo­ri­šne aka­de­mi­je u Ni­
na­sa­mu je ma­li i vr­lo br­zo se pre­la­zi iz pro­sto­ra u pro­stor.
Nur­tu­ring spa­ces je po­sled­nji pa­nel ko­jem pri­su­stvu­jem. Go­vo­ri Pra­
kaš Be­la­va­di iz Ban­ga­lo­ra ko­ji, in­spi­ri­san Ak­ša­ri­nim re­či­ma o osni­va­nju
Ni­nan­sa­ma, i sam po­na­vlja šta su sve zna­či­le Su­ba­ni­ne ini­ci­ja­ti­ve za ka­na­
171 Epi­log

da po­zo­ri­šte u ce­li­ni. On go­vo­ri o se­bi i svom pro­du­cent­skom ra­du – ob­ja­

šnja­va ka­ko je sve po­če­lo i ka­že: „U pred­sta­vi u ko­joj sam igrao, dvo­ji­ca nas
glu­ma­ca umi­re­mo već u pr­vom či­nu. I ta­ko nas dvo­ji­ca pri­ča­mo iz da­na u
dan u ze­le­nom sa­lo­nu če­ka­ju­ći kraj pred­sta­ve i pri­li­ku da se po­klo­ni­mo
pu­bli­ci. I ta­ko do­đo­smo do to­ga šta tre­ba da ra­di­mo u bu­duć­no­sti – da
na­pra­vi­mo sop­stve­nu te­a­tar­sku tru­pu, da na­đe­mo svo­je me­sto, svoj pro­
stor. Sa­gra­di­li smo ma­lu sce­nu, sa­mi smo bo­ji­li, sta­vlja­li ogle­da­la da pro­
stor do­bi­je du­bi­nu; iz­gra­di­li smo fa­bu­lo­us spa­ce. U nje­mu smo odr­ža­va­li po
pet pro­jek­ci­ja stra­nih fil­mo­va ne­delj­no. To­kom dve go­di­ne smo štam­pa­li
i ta­bloid, otvo­ri­li fo­to stu­dio, art ga­le­ri­ju, or­ga­ni­zo­va­li knji­žev­ne ve­če­ri.
Me­sto je po­sta­lo su­per uspe­šno. I iz Šved­ske (Ge­te­bor­ga) do­bi­jam po­ziv
da na­pra­vi­mo ško­lu za te­a­tar i film. Sa nji­ma i prof. Ma­nu Ča­kra­var­ti­jem
na­pra­vi­li smo Su­či­tra ško­lu za film i dram­ske umet­no­sti35. Sa­da ima­mo
pro­stor i sa­rad­nju sa uni­ver­zi­te­tom. Sve sem nov­ca. I da­lje ra­di­mo pro­
duk­ci­je, ali i mno­go to­ga što je od ve­će dru­štve­ne va­žno­sti. Po­ve­zu­je­mo
ak­te­re po­zo­ri­šne sce­ne.”

Novoizgrađeni amfiteatar pozorišta Bandungdupa Kalakendra iz Asama nalazi se u šumi

35  http://suc­hi­traschool.in/fa­culty.html
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 172

Po­sle tri in­spi­ra­tiv­na pri­me­ra i Pra­ka­še­ve uvod­ne pri­če o sop­stve­

nom ra­du, ovaj pa­nel do­no­si još dve in­dij­ske pri­če o uspe­hu – pri­ču iz Asa­
ma ko­ju pri­po­ve­da Šu­kra­čar­ja Ra­ba iz po­zo­ri­šta Ban­dung­du­pa Ka­la­ken­dra
i pri­ču iz Ben­ga­la o po­zo­ri­šnoj tru­pi Ra­nan iz Kal­ku­te.
“If you are crasy eno­ugh to ma­ke the­a­tre, you will ma­ke it!”36 Ne­
žnim gla­som i me­lo­dič­nim se­ver­njač­kim ak­cen­tom azij­skih na­ro­da ko­ji
go­vo­re hin­di, Šu­kra­čar­ja nam je po­ka­zao ka­ko je u svom da­le­kom Asa­mu
– i to na se­lu, na ima­nju svo­ga oca, u šu­mi – stvo­rio i po­zo­ri­šnu sce­nu i
gle­da­li­šte, od jed­no­stav­nih klu­pa bez na­slo­na sa ma­lim oslon­cem od bam­
bu­sa za no­ge. Na klu­pe u po­sled­njem re­du ni­je baš la­ko na­sko­či­ti – bar ne
na­ma Evro­plja­ni­ma. Mi smo ov­de je­dva ula­zi­li i u se­o­ske auto­bu­se, jer je
pr­va ste­pe­ni­ca iz­uz­ et­no vi­so­ko. In­dij­ci su uvek sa uži­va­njem po­sma­tra­li
na­še mu­ke i na­šu oči­tu in­fe­ri­or­nost u ovim „ve­šti­na­ma”.
Kad je ob­zna­nio da po­či­nje sa pred­sta­va­ma i da će pr­va po­če­ti u 3
po­pod­ne (da bi se is­ko­ri­stio dan, jer ni­je imao opre­mu), Šu­kra­čar­ja pri­ča
ka­ko je pu­bli­ka do­la­zi­la na pred­sta­vu to­kom ce­log po­po­dne­va, čak i ka­da

U seoskim pozorištima predstave su uvek deo lokalne „svečanosti” te je otuda publika

izuzetno brojna. Ona često predstavlja i 80% stanovnika sela.

36  Ako si dovoljno lud da se uopšte baviš teatrom, ti ćeš uspeti u tome!
173 Epi­log

je pred­sta­va bi­la za­vr­še­na. Tre­ba­lo mu je dve go­di­ne da na­u­či pu­bli­ku da

do­la­zi bar 15 mi­nu­ta pre pred­sta­ve i da ih na­u­či no­vim pra­vi­li­ma po­na­ša­
nja ko­ja pod­ra­zu­me­va­ju kon­cen­tra­ci­ju na pred­sta­vu, a ne na de­ša­va­nja u
pu­bli­ci. (Ri­tu­al­ni na­rod­ni te­a­tar, ka­ko stal­no po­na­vlja istu, do­bro po­zna­tu
pri­ču, osta­vlja pu­bli­ci vre­me­na da do­đe ka­sni­je, da me­đu­sob­no re­a­gu­je,
po­raz­go­va­ra, što je u no­vom ti­pu pred­sta­va ne­mo­gu­će).
Pri­ču iz Kal­ku­te pred­sta­vio je Vi­kram Ijen­gar. Nje­gov Ra­nan je isto­
vre­me­no i pro­stor ko­jim su ovla­da­va­li od 2008, ali i no­vi pro­stor sa zna­
če­nji­ma ko­ja tek tre­ba da stvo­re. To je ple­sni cen­tar ko­ji je mno­go vi­še
od to­ga – ma­li kul­tur­ni cen­tar u ko­jem se sku­plja ben­gal­ska in­te­li­gen­ci­ja,
knji­žev­ni­ci, pe­sni­ci, te­o­re­ti­ča­ri, ple­sa­či i iz­vo­đa­či svih žan­ro­va. U cen­tru
pa­žnje ovog cen­tra je po­kret, da­kle, sa­ra­đu­ju sa svi­ma ko­ji se ba­ve tra­di­
ci­o­nal­nim ili sa­vre­me­nim ple­som. No, to je­ste cur­ra­ted pro­gram, po­sto­ji
stro­ga se­lek­ci­ja kva­li­te­ta. Ra­nan in­si­sti­ra na to­me, jer ve­ći­na pro­sto­ra u
In­di­ji se iz­da­je oni­ma ko­ji mo­gu da pla­te, bez ob­zi­ra na kva­li­tet – bi­lo da
je u pi­ta­nju dom kul­tu­re, bi­lo da je u pi­ta­nju ko­mer­ci­jal­ni audi­to­ri­jum.
Pa­ra­doks je da da­nas mno­ge IT kom­pa­ni­je ima­ju bo­lje audi­to­ri­ju­me ne­go
kul­tur­ne usta­no­ve – uosta­lom, u jed­nom ta­kvom je 2008. go­di­ne u Ban­ga­
lo­ru odr­ža­na i kon­fe­ren­ci­ja Cul­tu­re Asia.
Na kra­ju, ču­li smo i pri­mer iz Ne­mač­ke, ko­ji bi za nas mo­gao bi­ti
mno­go re­le­vant­ni­ji no za ko­le­ge iz In­di­je. An­dre­as Lu­bers (An­dre­as Lub­
bers) iz or­ga­ni­za­ci­je Sprec­hwerk iz Ham­bur­ga po­ka­zao nam je ka­ko je ure­
dio po­sto­je­ći pro­stor (uglav­nom pro­fi­li­san za sa­vre­me­ni ples) i na koji na-
čin pla­nira da u biv­šoj zgra­di po­li­ci­je raz­vi­je no­vi po­zo­ri­šni cen­tar, za­jed­no
sa još ne­ko­li­ko or­ga­ni­za­ci­ja ko­je se ba­ve sa­vre­me­nim ple­som (edu­ka­tiv­
nih, pro­duk­ci­o­nih...).
Di­sku­si­ja je bi­la ve­o­ma ži­va. Ja­vio se i pro­du­cent/re­di­telj iz Ke­ra­le,
ko­ji je iz­neo svo­ja is­ku­stva i do­bio apla­uz.
I uve­če, još jed­na pred­sta­va – Ta­la­mad­da­le, jak­ša­ga­na pred­sta­va, ali
bez ko­sti­ma i ple­sa! Glum­ci se­de na sce­ni i pri­po­ve­da­ju epi­zo­du iz Ra­ma­
ja­ne u ko­joj Lord Ra­ma i Su­gri­va pra­ve za­ve­ru da ubi­ju Su­gri­vi­nog bra­ta
Ba­li­ja, nje­go­vog sta­rog ri­va­la. Ra­ma se sa­kri­va iza Su­gri­ve i smrt­no ra­nja­
va Ba­li­ja, po­sta­vlja­ju­ći isto­vre­me­no pi­ta­nje: šta je ča­sno, šta je pra­ved­no i
u če­mu je vred­nost ne­ke od­lu­ke?
Po­sle pred­sta­ve du­go raz­go­va­ra­mo o ži­vim te­a­tar­skim tra­di­ci­ja­ma
In­di­je. To je bi­la i pri­li­ka da me ne­ko­li­ko njih, što In­di­ja­ca, što En­gle­za, pi­
ta za Di­ja­nu Mi­lo­še­vić i Dah te­a­tar, ali i za Je­to­na Ne­zi­ra­ja. Džejms Jar­ker,
član mno­go­broj­ne bri­tan­ske de­le­ga­ci­je ka­že da je ko­nač­no, po sa­ve­tu Ne­
na­da Pro­ki­ća, pro­či­tao Isto­ri­ju me­lan­ho­li­je i da će je ve­ro­vat­no dra­ma­ti­zo­
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 174

Iako su ovaj put, zbog nas, gostiju iz inostranstva, izvodili talamadale na engleskom jeziku,
u sali je bilo i mnogo meštana koji su sa pažnjom i oduševljenjem reagovali na međusobna
nadmudrivanja glumaca, pozdravljajući ih smehom i aplauzom. Verbalni teatar, a pri tom pun
unutrašnje dinamike.

va­ti i po­ku­ša­ti da iz­ve­de. Sa Ru­sto­mom raz­go­va­ram du­go o Dra­ga­nu Kla­

i­ću. Oni ga­je ve­li­ko me­đu­sob­no po­što­va­nje (Ru­sto­ma je iz­ne­na­di­lo da mi
je Dra­gan još de­ve­de­se­tih pre­po­ru­či­vao ne­ke nje­go­ve tek­sto­ve). U sva­kom
slu­ča­ju, oči­to je da ne po­sto­ji mno­go ve­za i kon­ta­ka­ta, bar ne iz­me­đu na­
ših in­sti­tu­ci­o­nal­nih te­a­ta­ra i ši­ro­ke mre­že te­a­tar­skih pro­fe­si­o­na­la­ca In­di­je
i sve­ta37. Do­du­še, na sli­čan na­čin je izo­lo­van i in­dij­ski te­a­tar­ski svet – ova
kon­fe­ren­ci­ja i na­po­ri In­dij­skog te­a­tar­skog fo­ru­ma pred­sta­vlja­ju iz­uz­ e­tak u
mno­štvu sve­in­dij­skih te­a­tar­skih fe­sti­va­la ko­ji se ba­ve sa­mi so­bom.

37  Verovatno prvi kontakt sa indijskim pozorištem ostvario je princ Božidar Karađorđević,
koji je na svom putovanju po Indiji u Delhiju video predstavu parsi teatra Gul-e-Bakaoli, (Kara-
georgevitch, Bojidar, 1899: 228–233)
175 Epi­log

Dža­gri­t i far­m a – novi teatarski poduhvat

18. mart 2012.

Uju­tru u 4 sa­ta bud­ni smo sa­mo Sa­mik Ban­djo­pa­djaj i ja, jer kon­fe­
ren­ci­ja i da­lje tra­je, ali on mo­ra na va­žan sa­sta­nak na Na­ci­o­nal­noj po­zo­ri­
šnoj aka­de­mi­ji, a ja u Be­o­grad, na pre­da­va­nja.
Dva sa­ta nas vo­ze ko­li­ma do naj­bli­že že­le­znič­ke sta­ni­ce – do Ši­mo­
ge. Sa­da nas vi­še ne če­ka voz sa spe­ci­fič­nim in­dij­skim spa­va­ćim ko­li­ma
bez ku­pea, već onaj sa va­go­ni­ma i ku­pe­i­ma po­put na­ših. Sme­šta­mo se i
za­po­či­nje­mo raz­go­vor – o Če­do­mi­ru Min­de­ro­vi­ću! „Da li ste ču­li za Če­do­
mi­ra Min­de­ro­vi­ća?”, pi­ta pro­fe­sor Sa­mik. Na­sme­jah se, jer sam mo­gla da
od­go­vo­ri­mo kao iz onog vi­ca o ro­ma­nu Na Dri­ni ću­pri­ja – „Šta či­to, bo­lan!
’Odo po njoj!”
Ta­ko i ja ka­žem – od­ra­sla sam u uli­ci Če­do­mi­ra Min­de­ro­vi­ća na Ba­
no­vom br­du u Be­o­gra­du i tu je još stan mo­jih ro­di­te­lja – da­kle, če­sto sam
ta­mo, ali mi­slim da ve­ći­na mla­dih da­nas i ne zna ko je on. „Mno­go smo

Džagriti pozorište, Bangalor

Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 176

se dru­ži­li po­čet­kom še­zde­se­tih go­di­na s njim, po­seb­no moj brat i sna­ja –

glum­ci”. Pri­ča da ču­va­ju nje­go­va pi­sma i pre­pi­sku sa njim, da bi že­le­li da
po­no­vo ob­ja­ve nje­go­vu knji­gu u Kal­ku­ti. Za­ni­ma ga šta je sa nje­go­vom
po­ro­di­com, na­sled­ni­ci­ma? Me­ni se či­ni da sam dav­no, još 1977. ili 1978.
upo­zna­la u Pa­ri­zu nje­go­vog si­na Zo­ra­na, ili mo­žda Dra­ga­na – Min­du, ali
se­ća­nje je ma­glo­vi­to. Obe­ća­vam da ću se ras­pi­ta­ti kod svog pa­ri­skog dru­
štva. Ne­ko će se, valj­da, se­ti­ti!38

Plakat sa celokupnim repertoarom Džagriti pozorišta u sezoni 2011–2012. Očito je da

ovo pozorište nastoji da pravi repertoar koji je istovremeno i kosmopolitski (Aristofan,
Roland Šimelpfening i Donald Marguljes) i indijski (Giriš Karnad, Sidart Kumar i Anita Nair),
promovišući posebno novu dramu (izvodeći samo po jednog klasika svetskog i indijskog –
Aristofana i Giriša Karnada koji taj status ima u okviru kulture kanada jezika).

38  Po po­vrat­ku u Be­o­grad pre­ko Fa­ce­bo­o­ka po­sta­vljam upit Bran­ki Cve­jić, ko­ja mi sa­op­šta­va
da je Dra­gan taj ko­ji se dru­žio s njom (i nama) u Pa­ri­zu, ali da je umro pre dve go­di­ne u Am­ster­
da­mu. Nje­gov brat Zo­ran ra­di kao pre­vo­di­lac u Ka­na­di, i ša­lje mi nje­go­vu adre­su.
177 Epi­log

Džag­diš i Arun­da­ti Ra­dža u svom bi­rou

Voz klo­pa­ra i ja sam uto­nu­la u san sve dok ni­smo sti­gli do pred­gra­đa
Ban­ga­lo­ra. Već je pod­ne i ve­li­ka vru­ći­na – ovo je in­dij­sko le­to! Na sta­ni­ci su
nas sa­če­ka­la dva auto­mo­bi­la jer nas vo­ze na raz­li­či­te stra­ne. Nje­ga u ho­tel,
da se od­mo­ri do po­la­ska avi­o­na po­pod­ne, a me­ne u Dža­gri­ti, no­vo­o­tvo­re­
no po­zo­ri­šte u Ban­ga­lo­ru. Sa­gra­di­li su ga glum­ci Džag­diš Ra­dža i nje­go­va
su­pru­ga Arun­da­ti Ra­dža na ima­nju ko­je su ku­pi­li, pa­met­no in­ve­sti­ra­ju­ći,
još da­le­ke 1973. go­di­ne, ka­da je to bi­la sa­mo uda­lje­na far­ma (adre­sa naj­
bo­lje go­vo­ri o to­me: Ja­gri­ti farm, Whi­te­fi­eld, Ban­ga­lo­re). Za plac ko­ji su
da­li in­ve­sti­to­ru do­bi­li su no­vu zgra­du po­zo­ri­šta i ne­ko­li­ko apart­ma­na u
su­sed­noj zgra­di, ta­ko da po­red svog sta­na ima­ju pro­sto­ra i za go­stu­ju­će
re­di­te­lje, vo­di­te­lje ra­di­o­ni­ca. Da­nas i ja imam mo­guć­nost da pre­dah­nem u
jed­nom apart­ma­nu do po­noći i od­la­ska na aero­drom.
Ka­ko je da­nas ne­de­lja, na pro­gra­mu su dve pred­sta­ve – u 3 i u 6.30
po­pod­ne. Na br­zi­nu od­la­zim u re­sto­ran ko­ji je od­mah po­red po­zo­ri­šta i
sa­da imam pri­li­ku da vi­dim ka­ko iz­gle­da pra­vi in­dij­ski „ur­ba­ni” ru­čak. U
re­sto­ra­nu su sa­mo po­ro­di­ce sa ma­lom de­com, a na me­ni­ju ima sve­ga – od
ve­ge­ta­ri­jan­skih in­dij­skih je­la, do jag­nje­ti­ne na ka­šmir­ski na­čin – ali je sve
ser­vi­ra­no po za­pad­nim stan­dar­di­ma. Re­sto­ran ima i svo­ju za­tvo­re­nu ba­
štu i to da­je mo­guć­nost de­ci da se šet­ka­ju i vr­te, uz pu­nu slo­bo­du ko­ju im
da­ju ro­di­te­lji.
Pred­sta­va A Twist of Li­me je, kao i sve dru­ge pred­sta­ve u tom po­zo­
ri­štu na en­gle­skom je­zi­ku. Tekst je na osno­vu svo­jih pri­ča adap­ti­ra­la sa­ma
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 178

autor­ka Ani­ta Na­ir, me­nja­ju­ći me­sta rad­nje, si­tu­a­ci­je, li­ko­ve. Po­put Šnic­
le­ro­ve Vr­te­ške ili He­ro­ve Pla­ve so­be i ov­de se na kra­ju sve vra­ti na po­če­tak,
no si­tu­a­ci­je su in­dij­ske, la­ko pre­po­zna­tlji­ve, iako se pr­va sce­na odigrava u
hri­šćan­skoj cr­kvi, što da­je mo­guć­nost da se hri­šćan­stvo, ko­je je u In­di­ju
do­neo Sve­ti To­ma, sa­gle­da i iz in­dij­ske per­spek­ti­ve. Od cr­kve, sce­na se
pre­tva­ra u bar, za­tim u stan na Men­het­nu, pa sa­lon le­po­te u In­di­ji, pa opet
u bar i cr­kvu. Ta­ko smo vi­de­li niz te­ma ko­je su ti­pič­no in­dij­ske (ugo­vo­re­ni
bra­ko­vi, na pri­mer), ali i uni­ver­zal­ne te­me, po­put unu­tar­po­ro­dič­ne re­pre­
si­je, ho­mo­fo­bi­je, pre­lju­be.
Re­di­telj Vi­vek Ma­dan, mlad i di­na­mi­čan, an­ga­žo­van je da bu­de i
ope­ra­tiv­ni di­rek­tor po­zo­ri­šta, mar­ke­ting me­na­džer, ukrat­ko – on je čo­vek
za sve. Za­ni­mlji­vo je i da su glum­ci u pred­sta­vi ujed­no i de­ko­ra­te­ri, re­kvi­
zi­te­ri, a sve te­če iz­u­zet­nom br­zi­nom i sa la­ko­ćom.
U 6 sa­ti se na­la­zim sa vla­sni­ci­ma, glu­mač­kim zve­zda­ma Kar­na­tač­
kog po­zo­ri­šta na en­gle­skom je­zi­ku. Džag­diš i Arun­da­ti Ra­dža is­ka­zu­ju
svo­ju fru­stra­ci­ju či­nje­ni­com da po­zo­ri­šni struč­nja­ci In­di­je uop­šte ne uzi­
ma­ju u ob­zir i ne pra­te raz­voj po­zo­ri­šta na en­gle­skom je­zi­ku, iako je ono,
po nji­ho­vom mi­šlje­nju, naj­da­lje oti­šlo u svom raz­vo­ju.
Ra­di­li su 30 go­di­na kao kom­pa­ni­ja Ar­tists’s Re­per­tory The­a­tre i uglav­
nom su iz­vo­di­li de­la svetski poznatih auto­ra od Šek­spi­ra, pre­ko Te­ne­si Vi­
li­jam­sa do Da­ri­ja Foa. Me­đu­tim, sma­tra­li su da je sti­glo vre­me da se ba­ve
in­dij­skim te­ma­ma i za­to su 2003. go­di­ne po­kre­nu­li Wri­ters re­si­dency pro­
gram sa Royal Co­urt The­a­te­rom. U toj ra­di­o­ni­ci na­pi­sa­no je 13 ko­ma­da, da
bi rad na nji­ma na­sta­vi­lo 13 re­di­te­lja. Ko­nač­no, se­dam iza­bra­nih pro­je­ka­
ta je iz­ve­de­no, a po­zo­ri­šni agent i iz­da­vač Sa­muel French39, spe­ci­ja­li­zo­van
za po­zo­ri­šno iz­da­va­štvo, ob­ja­vio je ove tek­sto­ve u knji­zi Sta­ge Ri­te – Se7en
First (Se­ven First). Isti iz­da­vač pu­bli­ko­vao je i knji­gu dra­ma Ne­vi­dlji­va re­ka
nji­ho­vog si­na Ga­ut­ a­ma Ra­dže, a lo­kal­ni iz­da­vač iz Ban­ga­lo­ra nje­go­ve naj­
no­vi­je dra­me Da­mi­ni the da­ma­ger and ot­her plays.
Na­po­mi­nju da obra­zov­ni si­stem u In­di­ji i dalje ni­je do­bar za glum­ce,
re­di­te­lje, dra­ma­tur­ge, da mo­ra­ju da idu iz In­di­je u Ame­ri­ku ili En­gle­sku
ako že­le da uče i da im je san da otvo­re glu­mač­ko-re­di­telj­sku ško­lu – po­
zo­ri­šnu ško­lu. Ra­sta­je­mo se, oni od­la­ze u svoj apart­man, a ja u je­dan za
go­ste, da sa­če­kam po­noć i odem na aero­drom.

39  http://www.samuelfrench.com/store/advisory_committee.php
179 Epi­log

19. mart 2012.

Po­što kon­fe­ren­ci­ja još tra­je i stu­den­ti-vo­lon­te­ri su u Ni­na­sa­mu, Ča­

na me stal­no zo­ve te­le­fo­nom i go­vo­ri da ne bri­nem, da će do­ći tak­si­sta.
Me­đu­tim, tak­si­sta do­la­zi dva sa­ta ra­ni­je i go­vo­ri en­gle­ski ko­ji ne raz­u­
mem. Sa­da ja zo­vem Ča­nu i mo­lim ga da on sa­slu­ša šo­fe­ra i on­da mi ob­ja­
sni o če­mu je reč. Na­rav­no, is­po­sta­vlja se da je reč o nov­cu. Toj tak­si kom­
pa­ni­ji je una­pred pla­će­na vo­žnja, ali je vo­zač ostao bez go­ri­va, a on sam
ne­ma nov­ca. Kom­pa­ni­ja je na dru­gom kra­ju gra­da – da­kle, po­treb­no je da
ja pla­tim go­ri­vo na pum­pi. „Ne­ma pro­ble­ma”, ka­žem Ča­ni, „mno­go stre­sa
oko 200 ru­pi­ja (tri evra)!” Za­po­či­nje­mo du­go pu­to­va­nje kroz grad...
U Ban­ga­lo­ru je ži­vo u sva­ko do­ba da­na i no­ći. Od­la­zak na aero­drom
je uvek po­se­ban do­ži­vljaj. Mno­štvo auto­mo­bi­la, mo­tor­ne rik­še, ka­mi­o­ni,
svu­da gu­žva. Od­la­zi­mo na pum­pu da na­to­či­mo go­ri­vo. Ča­na mi po­no­vo
te­le­fo­ni­ra. Žao mu je da se ni­smo vi­de­li, ali se do­go­va­ra­mo da sle­de­ći put
sva­ka­ko na­đe­mo na­čin da to is­pra­vi­mo. U mo­joj po­wer po­int pre­zen­ta­ci­ji
po­sve­će­noj in­dij­skom po­zo­ri­štu, pre­zen­ta­ci­ji ko­ja će se sa­da sva­ka­ko pro­
ši­ri­ti, Ča­na već za­u­zi­ma po­seb­no me­sto ka­ko svo­jim svo­jim ne­u­o­bi­ča­je­

Saobraćajne gužve su indijska svakodnevica: kamioni, autobusi, kolske zaprege, automobili,

a često i kamile i slonovi moraju da stanu i propuste krda bivola i ovaca
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 180

nim ta­len­ti­ma (po­zo­ri­šte, di­zajn...), ta­ko i svo­jom sme­lo­šću da se ože­ni iz

lju­ba­vi že­nom iz dru­ge ka­ste. Ali, to sa­da pla­ća ve­li­kim ra­dom, jer ne­ma
ši­ru po­ro­di­cu na ko­ju mo­že da se oslo­ni. Ne pri­pa­da­ju ni nje­ni­ma ni nje­go­
vi­ma. Sa­mi su u ve­li­kom gra­du.
Sti­že­mo na aero­drom a ja i dalje pri­čam sa Ča­nom. Po­zdra­vljam ga
još jed­nom, a pre­ko nje­ga i ceo In­dij­ski te­a­tar­ski fo­rum. Sa­da osta­je sa­mo
da dam smi­sao sve­mu što sam vi­de­la, ču­la, do­ži­ve­la, da po­ku­šam da po­sre­
du­jem svo­je spo­zna­je pr­vo se­bi, a za­tim i mo­jim in­dij­skim sa­go­vor­ni­ci­ma,
a na kra­ju i po­zo­ri­šnoj jav­no­sti Bal­ka­na.

Reljef Ganeše koji pleše (hram Hojsala, posvećen Šivi iz XII v. u Halebidu).
Ganeša je najomiljeniji bog hindu panteona, bog sa slonovskom glavom,
koji uklanja prepreke, patron umetnosti i nauke.
181 Epi­log

Pogovor

Čitradurga
Hospet
Ajhole
Patadakal
Badami
Hampi
Belur
Halebidu
Hasan
Sravana Belgola
Srirangapatna
Majsore
Bangalor
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 182
183 Pogovor

Povratak u Indiju
Dragan Klaić

Ima sad već vi­še od me­sec da­na od ka­ko sam se vra­tio iz In­di­je, a još
uvek mi sli­ke sa pu­ta sva­ko­dnev­no iska­ču pred oči­ma, ob­u­zi­ma­ju­ći me u
snu kao teh­ni­ko­lor ko­šma­ri. Go­di­na­ma sam se pre­mi­šljao da li da uop­šte
kre­nem na ovo pu­te­še­stvi­je, pla­še­ći se da ne za­pad­nem u ne­ku vr­stu bed­
nog vo­a­je­ri­zma, ali, da bu­dem sa­svim iskren, i iz stra­ha da se ne razbolim.
Go­di­na­ma sam o ovom po­ten­ci­jal­nom pu­to­va­nju re­dov­no raz­go­vo­
rao sa pri­ja­te­lji­ma iz In­di­je: sa Ani Tomas (Annie Thomas) vi­še od tri­de­set
go­di­na, od kad smo stu­di­ra­li za­jed­no na Jej­lu se­dam­de­se­tih go­di­na. Ona
mi uvek sku­va ne­ko in­dij­sko je­lo ili me od­ve­de u in­dij­ski re­sto­ran kad do­
đem u Nju­jork. Di­sku­tu­je­mo o po­li­ti­ci u In­di­ji i pi­tam je da mi pri­ča o Ke­
ra­li, nje­noj ze­mlji ko­ja je du­go bi­la pod ru­ko­vod­stvom ko­mu­ni­sta. On­da
sa R.1, ko­ji je od­ra­stao u Nju Del­hi­ju sa ma­će­hom Ma­đa­ri­com i ko­ji je kao
de­te jeo istu hra­nu i slu­šao iste pe­sme kao i ja, jer sam de­tinj­stvo pro­veo u
No­vom Sa­du sa ba­kom iz Bu­dim­pe­šte. R. i ja smo isto go­di­šte i slič­ne gra­
đe, pa mu za­vi­dim sva­ki put ka­da ga vi­dim u ele­gant­noj ode­ći ko­ju no­si na
pri­je­mi­ma ko­ji­ma za­jed­no pri­su­stvu­je­mo, dok mi pri­ča o svo­joj po­tra­zi za
ima­njem u Goi ko­je će ku­pi­ti kad bu­de u pen­zi­ji. Ili sa B.2., raz­bo­ri­tim in­te­
lek­tu­al­cem iz Kal­ku­te, ko­ga vi­dim s vre­me­na na vre­me u Am­ster­da­mu ili
ne­gde dru­gde u sve­tu, ko­ji je po­kre­nuo ne­ve­ro­va­tan broj ak­tiv­no­sti ši­rom
Azi­je i Evro­pe ali osta­je tvr­do­gla­vo ve­ran sa­mo­ći svo­je rad­ne so­be u buč­noj
uli­ci Le­nji­na, ve­o­ma bit­noj ras­kr­sni­ci u Kal­ku­ti. Već du­go me na­go­va­ra da
do­đem da pre­da­jem u In­di­ji.
Kao i u slu­ča­ju Izra­e­la ko­ji sam de­ce­ni­ja­ma od­bi­jao da po­se­tim sve
dok se ni­je po­ja­vi­la kon­fe­ren­ci­ja ko­ju ni­sam mo­gao da pro­pu­stim, ko­

1  Radž Isar, pro­fe­sor na Ame­rič­kom uni­ver­zi­te­tu u Pa­ri­zu. – Prim. prev.

2  Ru­stom Ba­ru­ča, te­a­tro­log. – Prim. prev.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 184

nač­no je jed­na kon­fe­ren­ci­ja pre­su­di­la da do­đem u In­di­ju. Me­đu­na­rod­na

fon­da­ci­ja, ak­tiv­na u do­me­nu umet­no­sti i kul­tu­re, udru­ži­la je ka­pi­tal sa
Ho­land­skom agen­ci­jom za raz­voj (HI­VOS) da or­ga­ni­zu­je su­sret kul­tur­nih
ak­ti­vi­sta iz Cen­tral­ne Azi­je (Ka­zah­stan, Kir­gi­stan, Ta­dži­ki­stan, Mon­go­
li­ja) i Ju­žne Azi­je (In­di­ja, In­do­ne­zi­ja, Šri Lan­ka), is­prav­no pret­po­sta­vlja­
ju­ći da ne­ma­ju baš mno­go za­jed­nič­kog i da ne zna­ju go­to­vo ni­šta jed­ni o
dru­gi­ma. I za­i­sta, ovaj do­ga­đaj je po­tvr­dio taj dis­kon­ti­nu­i­tet i otu­đe­nost
azij­skih kul­tu­ra, čak i uka­zao na si­stem­ski ne­do­sta­tak in­te­re­so­va­nja, ali i
uslo­va za po­spe­ši­va­nje istog. Dok smo mi u Evro­pi sklo­ni da po­sma­tra­mo
sop­stve­ni kon­ti­nent kao sve vi­še in­te­gri­san kul­tur­ni pro­stor, po­lje stan­
dar­di­zo­va­nih i me­đu­sob­no po­ve­za­nih kul­tur­nih prak­si, Azi­ja je raz­u­đen
i go­to­vo ne­po­sto­je­ći po­jam u kul­tur­nom smi­slu – pret­po­sta­vi­ti su­prot­no
uka­zu­je na en­tu­zi­ja­stič­nu ko­lo­ni­ja­li­stič­ku fan­ta­zi­ju.
Cen­tral­no­a­zij­ski struč­nja­ci u obla­sti kul­tu­re is­pa­šta­ju zbog post­so­
vjet­skog pro­pa­da­nja i ne­mi­ra, de­spot­skih re­ži­ma ko­ji upra­vlja­ju nji­ho­vim
no­vo­stvo­re­nim ne­za­vi­snim dr­ža­va­ma, se­o­skih na­vi­ka i vred­no­sti ko­je
pro­di­ru u gra­do­ve i do­vo­de do re­tra­di­ci­o­na­li­za­ci­je ce­log dru­štva, na­kon
što su pre­se­če­ni so­vjet­ski ka­na­li mo­der­ni­za­ci­je ko­ji su ih po­ve­zi­va­li sa Mo­
skvom i Pe­ter­bur­gom. Islam ob­li­ku­je no­ve kul­tur­ne nor­me i oče­ki­va­nja, a
si­ro­ma­štvo, izo­la­ci­ja i pa­ra­no­ič­na cen­zu­ra do­dat­no uni­šta­va­ju i ono ma­lo
što je osta­lo od ret­kih kul­tur­nih re­sur­sa.
In­di­ja je pa­ra­doks tvr­do­gla­ve i ja­ke de­mo­kra­ti­je sa mno­go ne­do­sta­
ta­ka. Ipak, sve do ne­dav­nog eko­nom­skog ko­lap­sa po­ka­za­la je iz­van­re­dan
na­pre­dak po­stin­du­strij­ske eko­no­mi­je, upr­kos broj­nim kul­tur­nim raz­li­ka­
ma i ver­skim i et­nič­kim kon­flik­ti­ma. Šri Lan­ka je za­hva­će­na kr­va­vim gra­
đan­skim ra­tom, ko­ji iz­gle­da ula­zi u za­vr­šnu fa­zu, i u ko­joj se po­bed­nič­ka
cej­lon­ska vla­da ob­ra­ču­na­va sa po­sled­njim ogran­ci­ma ta­mil­ske ge­ri­le na
se­ve­ro­i­sto­ku ostr­va. In­do­ne­zi­ja tra­ži uzak put ka de­mo­kra­ti­ji, iz­me­đu fa­
na­tič­nog isla­ma i čvr­stog voj­nog auto­ri­tar­nog si­ste­ma. Da­kle, ima­ju­ći u
vi­du raz­li­či­tost si­tu­a­ci­je na azij­skom kon­ti­nen­tu, do­vo­đe­nje struč­nja­ka iz
obla­sti kul­tu­re sa ta­ko raz­li­či­tih stra­na, de­lo­va­lo mi je kao iza­zov­na avan­
tu­ra i kul­tur­ni eks­pe­ri­ment vre­dan uče­stvo­va­nja, pa sam se pri­klju­čio uži­
va­ju­ći u dra­ma­tur­gi­ji i pla­ni­ra­nju sa­dr­ža­ja do­ga­đa­ja.
Or­ga­ni­za­to­ri su me sta­vi­li na ne­ku mej­ling li­stu pa sam ne­pre­sta­no
do­bi­jao upo­zo­re­nja o epi­de­mi­ja­ma den­ga gro­zni­ce u In­di­ji, no­voj eks­plo­
zi­ji slu­ča­je­va ma­la­ri­je, ne­sta­ja­nja stru­je u dr­ža­vi Kar­na­ta­ka, u ko­ju sam
pla­ni­rao da idem. Bio sam sa­mo još ner­vo­zni­ji, sve dok ni­sam uku­cao Am­
ster­dam u tu ba­zu po­da­ta­ka i vi­deo da je i on pred­sta­vljen kao ne­ka­kva
So­do­ma i Go­mo­ra, pre­pu­na opa­sno­sti za na­iv­ne tu­ri­ste. Am­ster­dam!? Ta­
185 Pogovor

ko mir­no i bez­bed­no me­sto, ako za­ne­ma­ri­mo gru­pi­cu di­vljih bi­ci­kli­sta i

ve­štih dže­pa­ro­ša? Tad sam se smi­rio. Ka­da su se ne­ko­li­ko da­na pred moj
po­la­zak do­go­di­li uža­sni te­ro­ri­stič­ki na­pa­di u Mum­ba­i­ju, pri­mio sam vest
mir­no i bez pa­ni­ke.
Bi­lo je ra­no ju­tro ka­da sam si­šao iz avi­o­na pra­vo na no­vi aero­drom u
Ban­ga­lo­ru ko­ji je otvo­ren dve go­di­ne ra­ni­je. Bio sam za­do­vo­ljan jer ni­sam
vi­deo ni­ka­kve po­seb­ne me­re bez­bed­no­sti, a i bes­pre­kor­no sre­đen pro­stor
pri­lič­no me je ohra­brio. Br­zo su me do­ve­zli do Gra­da elek­tro­ni­ke – pra­
znim uli­ca­ma, po­red luk­su­znih tr­žnih cen­ta­ra, se­di­šta po­slov­nih kor­po­
ra­ci­ja, broj­nih sa­bla­snih gra­di­li­šta, otr­ca­nih pro­dav­ni­ca i ra­di­o­ni­ca, kraj
mir­ne pi­ja­ce na ko­joj su pro­dav­ci spa­va­li na ze­mlji, po­red svo­jih na­mir­
ni­ca. Kon­fe­ren­ci­ja se odr­ža­va­la u Gra­du elek­tro­ni­ke, kam­pu­su ogrom­ne
soft­ver­ske kom­pa­ni­je u Ban­ga­lo­ru (In­fo­sis), jed­nom od nji­ho­vih se­dam
kor­po­ra­tiv­nih cen­ta­ra.
Kam­pus je okru­žen vi­so­kom ogra­dom ko­ju šti­te na­o­ru­ža­ni ču­va­ri, a
pro­ce­du­ra na ula­zu pod­ra­zu­me­va fo­to­gra­fi­sa­nje za pro­pu­sni­cu za po­se­ti­o­
ce, kao i pri­ja­vlji­va­nje lap­to­po­va i ka­me­ra. Ko­li­ma za golf od­ve­zli su me­ne
i još ne­ke put­ni­ke ko­ji su se tu za­de­si­li u kor­po­ra­tiv­ni ho­tel u kom če­sto
od­se­da­ju po­slov­ni part­ne­ri, ali i za­po­sle­ni iz dru­gih ogra­na­ka. Za­spao sam
u tren oka, ne­gde na­kon če­ti­ri uju­tru.
Ka­da sam se pro­bu­dio, ot­pri­li­ke u vre­me ruč­ka, u pra­znoj tr­pe­za­
ri­ji za­te­kao sam ras­ko­šan šved­ski sto, a u po­nu­di su bi­la broj­na in­dij­ska i
evrop­ska je­la. Ogrom­ni pro­stor de­lo­vao je na­pu­šte­no, no bi­la je su­bo­ta, a
lju­di ko­ji su ra­di­li u vi­kend sme­ni bi­li su go­to­vo ne­pri­met­ni. Ve­li­ke mo­der­
ni­stič­ke zgra­de ni­žu se u ne­do­gled, sa buj­nom ve­ge­ta­ci­jom ko­ju odr­ža­va­ju
čla­no­vi eki­pe, uglav­nom že­ne u sa­ri­ji­ma. Re­sto­ra­ni i kan­ti­ne sa šved­skim
sto­lo­vi­ma, pro­sto­ri za re­lak­sa­ci­ju, fon­ta­ne i ve­štač­ka je­ze­ra da­ju ovom
me­stu iz­gled ras­ko­šnog ka­li­for­nij­skog uni­ver­zi­tet­skog gra­da u vre­me
ras­pu­sta, s tim da ni jed­na zgra­da ni­je sta­ri­ja od dva­de­set go­di­na. Svu­da
una­o­ko­lo sto­je bi­ci­kli za bes­plat­no ko­ri­šće­nje. No ipak, svo to bo­gat­stvo i
am­bi­ci­ja pro­sto­ra oda­ju uti­sak ste­ril­no­sti. Ima ne­čeg je­zi­vog u toj pe­dant­
no­sti – nig­de ni jed­nog umet­nič­kog de­la, tek po­ne­ki ljud­ski po­kret – što
me je pod­se­ti­lo na ur­ba­nu re­pre­siv­nost u Go­da­ro­vom fil­mu Al­fa­vil, sa­mo
sa­da tran­spo­no­va­nog u trop­sku kli­mu. Sle­de­ćeg ju­tra, na pu­tu do kon­fe­
ren­cij­ske sa­le, vi­deo sam hi­lja­de mla­dih lju­di ko­ji do­la­ze na po­sao: že­ne u
sa­ri­ju ili šal­var ka­mi­zu, a mu­škar­ci u pan­ta­lo­na­ma, ko­šu­lja­ma, kra­va­ta­ma
i ci­pe­la­ma; ni­ko ni­je bio sta­ri­ji od tri­de­set go­di­na. Oni ret­ki pa­ro­vi ko­je
sam vi­đao pret­hod­nog da­na u pa­ti­ka­ma, džin­su i ma­ji­ci ima­li su za­pra­vo
slo­bo­dan dan; da­nas su se obu­kli pre­ma strikt­nom ko­dek­su obla­če­nja.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 186

Iako sam pro­veo do­sta vre­me­na na in­ter­na­ci­o­nal­nim kon­fe­ren­ci­ja­

ma u Evro­pi, ov­de sam po pr­vi put u ve­li­koj kon­fe­ren­cij­skoj dvo­ra­ni vi­deo
so­fi­sti­ci­ra­nu kom­pju­ter­sku teh­no­lo­gi­ju ko­ja auto­mat­ski upe­ri ka­me­ru u
ono­ga ko u sa­li pri­ti­sne dug­me za mi­kro­fon i pro­jek­tu­je sli­ku na ve­li­kom
vi­deo bi­mu. Ak­ti­vi­sti u obla­sti kul­tu­re ko­ji su se oku­pi­li na kon­fe­ren­ci­ji
uglav­nom su bi­li za­di­vlje­ni okru­že­njem, ma­da su oni ko­ji su do­šli iz Cen­
tral­ne Azi­je bi­li uz­ne­mi­re­ni su­o­čiv­ši se sa po­stin­du­strij­skom i teh­no­lo­ški
vi­so­ko raz­vi­je­nom In­di­jom ko­ja pro­iz­vo­di ovu no­vu sred­nju kla­su sim­pa­
tič­nih ja­pi­ja. Uče­sni­ci iz Ju­žne Azi­je, a na­ro­či­to oni iz In­di­je, pri­zna­li su
da se po pr­vi put na­la­ze u ta­kvom kor­po­ra­tiv­nom okru­že­nju i vi­de­lo se da
se ose­ća­ju ne­la­god­no zbog pre­te­ra­nog obez­be­đe­nja i nad­gle­da­nja u stro­
go or­ga­ni­zo­va­nom luk­su­znom pro­sto­ru. Moj pri­ja­telj B., ko­ji je otvo­rio
kon­fe­ren­ci­ju, ogor­če­no je iz­ra­zio ne­go­do­va­nje u svom go­vo­ru, a i ka­sni­je
u mej­lo­vi­ma, pre­ba­cu­ju­ći or­ga­ni­za­to­ri­ma iz­bor lo­ka­ci­je, ko­ja je po nje­mu
ne­pri­klad­na i ne­po­god­na za kul­tur­ne de­ba­te – to pro­sto ni­je me­sto ko­je
do­pu­šta bi­lo ka­kav kul­tur­ni ili so­ci­jal­ni ak­ti­vi­zam. Bio je u pra­vu, a opet,
sa dru­ge stra­ne, mi – od­no­sno go­mi­la Evro­plja­na i ne­ko­li­ci­na uče­sni­ka iz
Se­ver­ne Ame­ri­ke – ose­ti­li smo olak­ša­nje na­šav­ši se u ovoj bez­bed­noj zo­ni
sa vi­so­kim hi­gi­jen­skim stan­dar­di­ma i po­god­no­sti­ma za uče­sni­ke, što je
sve ras­te­ra­lo stra­ho­ve ka­rak­te­ri­stič­ne za one ko­ji pr­vi put do­la­ze u In­di­ju.
Bio sam još za­do­volj­ni­ji ka­da su mi do­ma­ći­ni iz Ban­ga­lo­ra re­kli da je ovo
pr­vi put da je kom­pa­ni­ja pri­hva­ti­la da ustu­pi pro­stor za ne­ku kon­fe­ren­ci­ju
ko­ja ni­je u ve­zi sa kom­pju­te­ri­ma i in­for­ma­ti­kom.

Dragan Klaić vodi debatu, insistirajući na što većem učešću publike

187 Pogovor

Raz­go­va­ra­li smo o ak­ti­vi­zmu u kul­tu­ri i ci­vil­nom dru­štvu u Azi­ji,

ali se B. us­pro­ti­vio, tvr­de­ći da u In­di­ji ne po­sto­ji ci­vil­no dru­štvo, već sa­mo
po­je­di­nač­ni sla­bi po­kre­ti pro­tiv po­li­ti­ke is­klju­či­va­nja i si­ro­ma­štva, uz ća­
ska­nje jav­nih lič­no­sti u te­le­vi­zij­skim emi­si­ja­ma, što se pro­tu­ra kao jav­na
de­ba­ta. Ka­ko je i mo­glo da se raz­vi­ja ci­vil­no dru­štvo u cen­tral­no­a­zij­skim
dr­ža­va­ma ko­ji­ma su vla­da­li de­spo­ti – vla­da­ri ko­ji su svoj ne­mi­lo­srd­ni za­
nat iz­u­či­li u Cen­tral­nom ko­mi­te­tu Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je So­vjet­skog Sa­ve­
za i na­u­či­li lek­ci­ju iz Gor­ba­čo­vlje­ve pe­re­stroj­ke, ko­ja je uru­ši­la ko­mu­ni­zam
na­kon što je od­stra­njen strah a na­stu­pi­la gla­snost?
Očaj i si­ro­ma­štvo stva­ra­ju no­ve po­met­nje i ilu­zi­je. An­tro­po­lo­zi ko­ji
su obra­zo­va­ni u du­hu so­vjet­ske et­no­lo­ške ško­le okre­ću se ka ob­no­vlje­nim
ša­ma­ni­stič­kim prak­sa­ma u Mon­go­li­ji i Kir­gi­sta­nu i po­ku­ša­va­ju u nji­ma da
pro­na­đu auten­tič­ni duh na­ci­je, plan za bu­duć­nost, kao što je ne­kad ko­mu­
ni­stič­ka pro­pa­gan­da iz Mo­skve usme­ra­va­la plan is­tra­ži­va­nja i me­to­do­lo­
ški pri­stup nji­ho­vom ra­du. Mon­go­li­ja i Ta­dži­ki­stan su po­seb­no po­go­đe­ni
ne­sta­ši­com stru­je, jer obi­lje pla­nin­ske vo­de ko­ju ima­ju ne mo­gu da is­ko­ri­
ste na ade­kva­tan na­čin. A po­red to­ga, ni svi ša­ma­ni da se oku­pe ne mo­gu
da stvo­re stru­ju, a bez stru­je ne­ma ni ci­vil­nog dru­štva.
Po­sled­nje ve­če­ri su nas od­ve­li u du­gu vo­žnju auto­bu­som, pa u krat­
ku šo­ping tu­ru u dr­žav­noj za­nat­skoj rad­nji, na­kon če­ga je sle­di­la ve­če­ra u
luk­su­znom ho­te­lu gde su uče­sni­ci kon­fe­ren­ci­je ko­nač­no mo­gli da pu­še i
pi­ju al­ko­hol, što je stro­go za­bra­nje­no u kom­plek­su zgra­da kor­po­ra­ci­je. U
auto­bu­su sam se­deo po­red film­ske re­di­telj­ke iz Šri Lan­ke, ve­o­ma le­pe že­ne
u ra­nim če­tr­de­se­tim, ob­u­če­ne u ele­gan­tan sa­ri. Pri­ča­la je ju­tros na kon­fe­
ren­ci­ji i iz­ne­na­di­la me svo­jom mir­nom, ne­pre­ten­ci­o­znom od­luč­no­šću. Na­
ve­la me da se za­pi­tam ka­ko je sni­mi­la tri­de­set pet do­ku­men­tar­nih fil­mo­va
u uslo­vi­ma re­pre­si­je i gra­đan­skog ra­ta i ko­li­ko bi sa­mo fil­mo­va sni­mi­la
pod nor­mal­nim okol­no­sti­ma? Tu­ri­stič­ki vo­dič nas je u auto­bu­su te­ro­ri­sao
ne­kom ba­nal­nom pri­čom, po­na­vlja­ju­ći sve ključ­ne re­če­ni­ce po tri pu­ta kao
da smo za­o­sta­la de­ca i za­si­pa­ju­ći nas ne­kim osnov­nim či­nje­ni­ca­ma kao
go­mi­lu neo­bra­zo­va­nih tu­ri­sta. Re­di­telj­ka i ja po­ku­ša­va­mo da ga ig­no­ri­še­
mo, na­ro­či­to ka­da tra­ži da svi iza­đe­mo iz auto­bu­sa da sli­ka­mo par­la­ment
dr­ža­ve Kar­na­ta­ke, oči­gle­dan sim­bol lo­kal­nog po­no­sa. Is­pi­tu­jem je o to­me
ka­ko je po­sta­la re­di­telj­ka i ka­ko je po­če­la da se ba­vi re­pre­si­jom i pat­nja­
ma ta­mil­ske ma­nji­ne. Ka­že da pri­pa­da cej­lon­skoj sred­njoj kla­si; mo­ra­la je
da za­vr­ši gra­đe­vin­ski fa­kul­tet pod pri­ti­skom po­ro­di­ce ko­ja je sma­tra­la da
tre­ba da ima ne­ko struč­no zva­nje pre ne­go što se upu­sti u film i fo­to­gra­fi­
ju. Pri­lič­no je izo­lo­va­na u Šri Lan­ki – ret­ko pu­tu­je u ino­stran­stvo, osim u
In­di­ju, a ba­vi se tim po­slom za­hva­lju­ju­ći stra­nim do­na­to­ri­ma ko­ji po­dr­ža­
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 188

Šofer Mani, Eniko i Milena na benzinskoj pumpi

va­ju njen rad. Pri­ča mi o svom na­red­nom pro­jek­tu, igra­nom fil­mu za ko­ji
joj ne­će tre­ba­ti vi­še od 85.000 evra. Ju­tros je osta­vi­la ta­ko sna­žan uti­sak
po­me­nuv­ši do­ku­men­tar­ni film ko­ji tre­nut­no sni­ma da su na pa­u­zi za ka­fu
lju­di iz ne­kih fon­da­ci­ja pri­sta­li da joj da­ju no­vac neo­p­ho­dan da ga za­vr­ši.
Ube­đu­jem je da će i sle­de­ći pro­je­kat ta­ko­đe do­bi­ti po­treb­nu fi­nan­sij­sku
po­dr­šku i ka­žem da mi je žao što ni­smo mo­gli da osta­ne­mo u kon­fe­ren­cij­
skoj sa­li u Gra­du elek­tro­ni­ke i gle­da­mo nje­ne fil­mo­ve ume­sto što gu­bi­mo
vre­me u ovoj vo­žnji auto­bu­som, osu­đe­ni da slu­ša­mo tr­tlja­nje tu­ri­stič­kog
vo­di­ča.
Na­kon kon­fe­ren­ci­je kre­ćem na kra­tak put kroz Kar­na­ta­ku sa če­ti­ri
pri­ja­te­lja i šo­fe­rom u udob­nom mi­ni­bu­su. Ni­smo baš broj­ni jer su osta­le
ko­le­ge ko­je sam po­zvao po­ju­ri­le ku­ća­ma da se pri­pre­me za Bo­žić. Čak smo
i na uli­ca­ma Ban­ga­lo­ra vi­de­li obi­lje bo­žić­nih de­ko­ra­ci­ja, fi­gu­ri­ce na­sme­ja­
nih De­da Mra­ze­va, je­le­na ko­ji ska­ku­ću, elek­trič­nih pa­hu­lji­ca ko­je tre­pe­
re – ne­ču­ve­no na­me­ta­nje kul­tu­re ap­surd­nog ki­ča, kao da do­ma­ći in­dij­ski
kič na dre­če­ćim re­kla­ma­ma, bo­li­vud­ski po­ste­ri i de­ko­ra­ci­je hra­mo­va ni­su
do­volj­ni sa­mi po se­bi. Tokom na­šeg še­sto­dnev­nog pu­to­va­nja obi­la­zi­mo ar­
he­o­lo­ška na­la­zi­šta i de­se­tak hra­mo­va, la­ga­no pro­la­ze­ći za­kr­če­nim i lo­šim
pu­te­vi­ma, uglav­nom kroz buj­ne pre­de­le i duž du­gač­kih je­ze­ra i re­zer­vo­a­ra
189 Pogovor

za vo­du, po­red kr­da bi­zo­na, kra­va, ma­ga­ra­ca, ova­ca, ko­za, a po­vre­me­no

vi­di­mo i ne­ke eg­zo­tič­ne pti­ce.
Kod sva­kog spo­me­ni­ka kul­tur­nog na­sle­đa na­il­ a­zi­mo na uče­ni­ke iz
mno­go­broj­nih kla­sa, svih uz­ra­sta, vr­lo sim­pa­tič­ne i na­sme­ja­ne, ali i vr­lo
pri­stoj­ne i ured­ne, sa vid­nim po­što­va­njem za svo­je uči­te­lje. Ni­ko se ne
gu­ra ni­ti se bi­je, is­pu­nja­va­ju zah­te­ve uči­te­lja, uži­va­ju kad ih ne­ko fo­to­gra­
fi­še, a sta­ri­ji zna­ju en­gle­ski do­volj­no da nas pi­ta­ju ka­ko se zo­ve­mo i oda­kle
do­la­zi­mo. Nas pe­to­ro smo iz če­ti­ri raz­li­či­te ze­mlje u Evro­pi, pa su bi­li ma­lo
za­ču­đe­ni. Pro­ve­ra­va­mo nji­ho­vo pozna­vanje iz ge­o­gra­fi­je, ali nam od­go­va­
ra­ju pri­lič­no uop­šte­no. Dru­ga de­ca po­ku­ša­va­ju da po­go­de da li smo u srod­
stvu, a po­što su me­đu na­ma tri mu­škar­ca i dve že­ne i svi smo u tri­de­se­tim,
če­tr­de­se­tim ili pe­de­se­tim, ne mo­gu da smi­sle po­ten­ci­jal­nu ve­zu ko­ja bi bi­
la uver­lji­va, što ih do­dat­no zbu­nju­je jer oči­gled­no ne mo­gu da shva­te ka­ko
gru­pa lju­di ko­ja ni­je u krv­nom srod­stvu mo­že da pu­tu­je za­jed­no. Ve­ći­na
de­ce no­si ne­ku vr­stu škol­ske uni­for­me, a ma­li de­ča­ci, uglav­nom bo­si, čak
no­se i škol­sku kra­va­tu, osta­tak bri­tan­skog ko­lo­ni­ja­li­zma, isto kao i čaj sa
mle­kom u ho­tel­skom re­sto­ra­nu i ju­tar­nje no­vi­ne is­pod pra­ga ho­tel­ske so­
be. Ne­ki­ma su bri­žni ro­di­te­lji sta­vi­li to­plu ka­pu ili obu­kli vu­ne­ni džem­per

Krda bivolica i goveda vraćaju se sa ispaše glavnim putem

Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 190

pre­ko uni­for­me ka­da su po­la­zi­li od ku­će u ra­nim ju­tar­njim ča­so­vi­ma, pa ih

sad str­plji­vo no­se upr­kos po­dnev­noj vru­ći­ni.
Gde god da se za­u­sta­vi­mo na­i­la­zi­mo na tu­ri­stič­ke vo­di­če ko­ji nu­de
svo­je uslu­ge, ali mi već ima­mo una­pred unajm­lje­nog vo­di­ča, ko­ji nas po
po­zi­vu vo­za­ča če­ka na do­go­vo­re­nom me­stu i bra­ni od na­pad­nih pro­da­va­ca
raz­gled­ni­ca i osta­lih tri­ča­ri­ja. Je­dan od mo­jih sa­put­ni­ka ose­ća se oba­ve­
znim da po­tro­ši ne­ko­li­ko ru­pi­ja na sva­koj sta­ni­ci, što pri­vla­či još vi­še ovih
„pro­da­va­ca”. Ne mo­že­mo da ga od­go­vo­ri­mo od to­ga; nje­go­vo sa­o­se­ća­nje i
ose­ćaj so­li­dar­no­sti su su­vi­še ja­ki.
Tek na­kon što sam se vra­tio iz In­di­je pro­na­šao sam na štan­du s knji­
ga­ma u bli­zi­ni uni­ver­zi­te­ta i en­gle­sko iz­da­nje ma­le Pa­zo­li­ni­je­ve knji­ge
„L’odo­re d’In­dia” iz 1962. go­di­ne, ko­ju mi je pre­po­ru­čio pri­ja­telj iz Ita­li­je,
te sam pre pu­ta pro­či­tao nje­no fran­cu­sko iz­da­nje. Na­dao sam se da će mi
knji­ga još jed­nog put­ni­ka po In­di­ji po­mo­ći da se sa­da usme­rim u pi­sa­nju
ovog svog dnev­ni­ka sa pu­to­va­nja ko­ji sam na­iv­no za­mi­slio kao krat­ki esej,
a ko­ji mi sa­da iz­mi­če i ni­ka­ko da ga pri­ve­dem kra­ju.

Sve spomenike kulture pod zaštitom UNESKO-a organizovano posećuje veliki broj
učenika osnovnih i srednjih škola. Čitradurga je tvrđava koja izaziva veliko interesovanje
spektakularnošću svojih bedema i prirodnim stenama sa kojima čini neraskidivu celinu.
191 Pogovor

Uspon u tvrđavu Čitradurga: Milena, Dragan, Bahodir i Eniko

Kao što su Pa­zo­li­ni i Mo­ra­vi­ja pu­to­va­li kroz In­di­ju u sta­rom do­džu

sa vo­za­čem Si­kom, za­po­če­li smo pu­to­va­nje kroz Kar­na­ta­ku u mi­ni­bu­su sa
na­šim vo­za­čem Ma­ni­jem, ko­ji se sva­ko­dnev­no po­ja­vlji­vao u bes­pre­kor­no
be­loj ko­šu­lji. Pr­vog da­na vo­žnja je du­ga i na­por­na, pro­la­zi­mo se­ver­nim
de­lom Kar­na­ta­ke i za­u­sta­vlja­mo se da vi­di­mo ru­še­vi­ne Či­tra­dur­ge (Chi­
tra­dur­ga), ve­li­ke tvr­đa­ve iz XVI ve­ka, bo­lje re­če­no de­talj­no raz­ra­đen si­
stem ne­ko­li­ko utvr­đe­nja, sa ogrom­nim blo­ko­vi­ma ka­me­na uz­dig­nu­tog po
br­di­ma da bi se iz­gra­di­li im­po­zant­ni od­bram­be­ni be­de­mi. Pe­nje­mo se i
pe­nje­mo kroz broj­ne ka­pi­je, po­red ne­ko­li­ko ma­lih hra­mo­va, a on­da u ne­
kom tre­nut­ku od­u­sta­je­mo i po­či­nje­mo da se spu­šta­mo, uve­re­ni da raz­gle­
da­nje gor­njih de­lo­va tvr­đa­ve ni­je ni­šta za­ni­mlji­vi­je od do­njih. U pod­nož­ju
tvr­đa­ve na­la­zi se sred­nja ško­la, kao i far­ma­ce­ut­ski fa­kul­tet, pa na­il­ a­zi­mo
na mno­go de­vo­ja­ka ko­je se tu­da šet­ka­ju i ki­ko­ću, bes­po­sle­ne mla­di­će ko­ji
dža­ba­le­ba­re u hla­du, ulič­ne pro­dav­ce ko­ji če­ka­ju mu­šte­ri­je – je­dan od njih
stavlja šećernu trsku u presu, ko­ja mo­ra da je sta­ra sto go­di­na, da bi cedio
sok, najpopularnije i najdostupnije piće ruralne Indije. Tu­ri­sta ne­ma na
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 192

vi­di­ku pa se či­ni da ova ne­ka­da zna­čaj­na od­bram­be­na tač­ka sa­da je­dva

pre­ži­vlja­va usled vi­še­ve­kov­ne za­po­sta­vlje­no­sti. Sle­de­ćeg da­na, na­kon no­ći
pro­ve­de­ne u Ho­spe­tu, pre­na­se­lje­nom i ha­o­tič­nom ma­lom gra­du, od­la­zi­mo
u obi­la­zak tri hra­ma još iz vre­me­na Ča­lu­kja (Cha­lukya) kra­lje­va, od­no­sno
iz VI i VII ve­ka. Hram Dur­ga u Aj­ho­leu in­te­re­san­tan je zbog svog neo­bič­
nog apsidalnog ob­li­ka, a oko nje­ga se na­la­zi ne­ko­li­ko ma­njih hra­mo­va ko­ji
ni­su ta­ko upe­ča­tlji­vi. U pod­nož­ju ovog kom­plek­sa je i ma­li sre­đe­ni mu­zej
u ko­me su iz­lo­že­ne ne­ke skulp­tu­re i is­ko­pi­ne. In­dij­ska ar­he­o­lo­ška slu­žba
raš­či­sti­la je ovo pod­ruč­je pe­de­se­tih go­di­na XX ve­ka, ras­te­ra­la lju­de ko­ji su
ži­ve­li u hra­mo­vi­ma i pre­tvo­ri­la ga u za­šti­će­ni pe­ri­me­tar. Po­la ve­ka ka­sni­je,
u bli­zi­ni se na­la­ze se­o­ske ku­će, te­sno zbi­je­ne jed­na uz dru­gu, ko­je ve­ro­
vat­no za­di­ru u ozna­če­nu ar­he­o­lo­šku zo­nu i je­dva da su odvo­je­ne ru­žnim
za­štit­nim zi­dom i de­li­mič­no za­klo­nje­ne pal­ma­ma.
Ov­de nam vo­dič, ko­ji je ušao u mi­ni­bus na ula­zu u se­lo, iz­la­že krat­ki
pod­set­nik iz in­dij­ske mi­to­lo­gi­je, sa mno­go­broj­nim ime­ni­ma bo­žan­sta­va,

Ajhole, kolevka induske sakralne arhitekture. U pozadini se vidi Durga hram, izgrađen između
VII i VIII veka u tipičnom čalukja maniru koji je kombinovao dravidski stil sa elementima nagara
stila, specifičnog oblika.
193 Pogovor

he­ro­ja i sve­tih ži­vo­ti­nja – za­ma­ra­ju­ću pri­ču ko­ja se vr­ti u krug i uz ko­ju

nam po­ka­zu­je skulp­tu­re i na­kit spro­vo­de­ći nas po de­talj­no utvr­đe­noj tra­si
iz hra­ma u hram. Zna on, na­rav­no, Ma­hab­ha­ra­tu i Ra­ma­ja­nu u de­ta­lje i bez
okle­va­nja re­ci­tu­je re­do­sled re­in­kar­na­ci­je bo­žan­sta­va, ali o sa­mim hra­mo­
vi­ma, ar­hi­tek­tu­ri i zgra­da­ma od pe­šča­ra i teh­ni­ka­ma du­blje­nja ne mo­že da
ka­že mno­go vi­še od ono­ga što pi­še u bro­šu­ri.
Sle­de­ći je Pa­ta­da­kal, ma­nje me­sto ko­je je u VIII ve­ku slu­ži­lo za go­
zbe i pro­sla­ve, sa ne­ve­ro­vat­nim kom­plek­som hra­mo­va iz­gra­đe­nim po­red
re­ke. Me­đu svim skulp­tu­ra­ma, de­talj­no iz­ra­đe­nim or­na­men­ti­ma voj­ni­ka,
ja­ha­ča slo­no­va i igra­ča – ko­je su te­ško ošte­ti­li „ne­ki lo­ši lju­di, ko­ji mo­ra
da su bi­li mu­sli­ma­ni osva­ja­či”, ka­ko nam vo­dič ob­ja­šnja­va – i svim la­sciv­
nim du­bo­re­zi­ma na zi­do­vi­ma sa ero­tič­nim de­ta­lji­ma, već mi je ja­sno šta ću
pam­ti­ti iz Pa­ta­da­ka­la. To je ogrom­na skulp­tu­ra Nan­di­ja, bo­žan­skog bi­ka
do­bro­ćud­nog iz­gle­da, po­sta­vlje­na na­spram glav­nog ula­za u je­dan od hra­
mo­va. Za­mi­šljen je i mi­ran, u otvo­re­noj ni­ši sa ko­lo­na­da­ma, sa po­gle­dom

Iseljeno muslimansko stanovništvo napravilo je svoje kućice odmah uz hram. One svojim
„pačvork” stilom veoma odudaraju od preciznosti kojima su uređeni hramovi kao zaštićeni
spomenici-predeli, deo svetske baštine UNESKO-a.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 194

na re­ku u po­za­di­ni. Je­dan sve­ti čo­vek (sa­di) se mo­li po­red skulp­tu­re, pa­li
šta­pi­će i če­ka mi­lo­sti­nju. Vo­dič nam skre­će pa­žnju na ne­za­vr­še­ne de­ta­lje
i nat­pi­se ko­ji uka­zu­ju na do­na­ci­je po­bo­žnih po­je­di­na­ca za or­na­men­te u
hra­mu, po­što je vla­da­ju­ća di­na­sti­ja po­če­la da osta­je bez nov­ca. Sam glav­ni
hram je još u funk­ci­ji, što zna­či da mo­ra­mo da se izu­je­mo i sa do­sta ne­la­go­
de bo­si uđe­mo u mrač­ni pro­stor, sa pre­le­pim pla­fo­nom i iz­van­red­nim du­
bo­re­zom na pro­zo­ri­ma kroz ko­je ula­ze zra­ci sve­tlo­sti. Unu­tra je ve­o­ma za­
gu­šlji­vo zbog mi­ri­šlja­vih šta­pi­ća ko­ji go­re na ol­ta­ri­ma i te­škog mi­ri­sa zno­ja
ko­ji osta­vlja­ju go­mi­le po­se­ti­la­ca ko­je se ne­pre­kid­no sme­nju­ju – uglav­nom
škol­skih ode­lje­nja.
Ako ima ne­što što ap­so­lut­no ne pod­no­sim, to je da ho­dam bos, čak
i po ku­ći ili na pla­ži. Pro­sto mo­ram da imam ne­što na no­ga­ma – ci­pe­le, či­
zme, pa­pu­če, san­da­le ili espa­dri­le, sa ili bez ča­ra­pa. Za me­ne to ni­je pi­ta­nje
udob­no­sti ili pre­do­stro­žno­sti već pro­sto iz­be­ga­vam du­bo­ko usa­đen ose­
ćaj ga­đe­nja ko­ji u me­ni iza­zi­va izu­va­nje. Ov­de, kao i u broj­nim otvo­re­nim
hra­mo­vi­ma ko­je po­se­ću­je­mo, mo­ram da ura­dim upra­vo ono što mr­zim: da
osta­vim ci­pe­le kod ču­va­ra obu­će ko­ji nam za to na­pla­ću­je ne­ko­li­ko ru­pi­ja,
še­tam u ča­ra­pa­ma po ka­me­nu ko­ji uvek de­lu­je ma­lo sum­nji­vo po pi­ta­nju
či­sto­će, a ne­kad je i vid­no pun od­vrat­ne pr­ljav­šti­ne. Pa­zo­li­ni sa uz­da­hom
da­je slič­ne opa­ske. Tek smo se po­sle ne­ko­li­ko da­na i obi­la­ska ne­ko­li­ko hra­

Skulptura Nandija, svetog bika koga vernici ukrašavaju cvećem u Virupakša hramu u
Patadakalu. U pozadini „sveti čovek”, sadi, čeka milostinju.
195 Pogovor

Patadakal je takođe na listi UNESKO svetske spomeničke baštine. Čini ga deset hramova, od
kojih je četiri podignuto u dravidskom stilu, četiri u čistom nagara stilu severne Indije, jedan u
mešanom stilu a jedan je džainistički hram.

mo­va opa­me­ti­li i ku­pi­li pa­muč­ne ča­ra­pe od ulič­nih pro­da­va­ca, da ih na­vu­

če­mo pre­ko svo­jih ča­ra­pa ili bo­sih no­gu kad ula­zi­mo u hram, pa mi ovaj
do­dat­ni sloj plat­na po­ma­že da se ma­lo bo­lje skon­cen­tri­šem na or­na­men­te
i skulp­tu­re.
Sre­ćom, ne­ma ski­da­nja ci­pe­la u Ba­da­mi­ju, užur­ba­nom ma­lom gra­du
sa če­ti­ri hra­ma iz iste epo­he (vla­da­vi­ne di­na­sti­je Ča­lu­kja). Hra­mo­vi za­la­ze
vi­so­ko u pe­ći­ne u ste­na­ma. Da bi ih po­se­ti­li mo­ra­mo da se po­pe­nje­mo uz
ne­ko­li­ko ni­zo­va ste­pe­ni­ca, po­red gru­pi­ca maj­mu­na ko­ji pra­ve bu­ku i po­
vre­me­no zgra­be fo­to­a­pa­rat neo­pre­znim tu­ri­sti­ma, na­kon če­ga ih raz­bi­ju
o ste­nu, oči­gled­no ne­za­do­volj­ni što ni­su do­hva­ti­li ne­što za je­lo. Pe­ći­ne su
ogrom­ne, ukra­še­ne i is­pu­nje­ne stu­bo­vi­ma i skulp­tu­ra­ma. Što se vi­še pe­
nje­mo, sve je lep­ši po­gled na obli­žnje je­ze­ro ko­je iz­gle­da pri­lič­no mir­no, ali
je si­gur­no ve­o­ma za­ga­đe­no.
Ni­su me umo­ri­li ni hra­mo­vi ni pe­nja­nje uz sve te ste­pe­ni­ce, već vo­
dič ko­ji je kon­stant­no po­na­vljao ba­nal­ne re­če­ni­ce, me­ha­nič­ki ni­žu­ći ime­na
bo­žan­sta­va i upor­no uka­zu­ju­ći na iste mo­ti­ve. U svom tom br­blja­nju ni­je
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 196

Badami – hramovi u pećinama na tri nivoa

po­me­nuo ni je­dan isto­rij­ski de­talj ko­ji bi ra­sve­tlio us­pon i pad vla­da­ra ko­ji
su iz­gra­di­li ove hra­mo­ve u tri kom­plek­sa gra­đe­vi­na ko­je smo da­nas po­se­
ti­li za pri­lič­no krat­ko vre­me, kao i na­čin na ko­ji su do­šli do sred­sta­va da
fi­nan­si­ra­ju ogrom­ne gra­đe­vin­ske ra­do­ve, kako su do­ve­li vo­de­će gra­di­te­lje
i va­ja­re, pri­vla­či­li voj­ni­ke, tr­gov­ce i dvor­ja­ne. Ni­ti je u sta­nju da nam pre­
ne­se dra­mu osva­ja­nja i pljač­ki (osim ne­kih glu­po­sti pro­tiv mu­sli­ma­na ko­je
stal­no po­na­vlja) ko­je su de­li­mič­no ošte­ti­le hra­mo­ve ko­ji su ne­ka­da bi­li
di­na­mič­ni i bo­ga­ti cen­tri mo­ći, pre­tvo­riv­ši ih u na­pu­šte­ne ru­še­vi­ne, a već
ne­ko­li­ko ve­ko­va ka­sni­je u ar­he­o­lo­ška na­la­zi­šta za tu­ri­ste i ho­do­ča­sni­ke.
Ovo pu­te­še­stvi­je tra­ja­lo je du­že ne­go što smo pred­vi­de­li, jer pro­vo­
di­mo mno­go vi­še vre­me­na u mi­ni­bu­su ne­go što sam iz­ra­ču­nao. Pu­te­vi su
lo­ši i za­kr­če­ni, na­pre­du­je­mo spo­ro i če­sto se za­u­sta­vlja­mo ili uspo­ra­va­
mo u sa­o­bra­ća­ju pu­nom ka­mi­o­na, rik­ši i ži­vo­ti­nja, a auto­mo­bi­la je ve­o­ma
ma­lo. Mo­to­ri­zo­va­ne rik­še, ko­je slu­že kao glav­na vr­sta tak­si­ja, za­pra­vo su
ve­spe na tri toč­ka. Vo­zač ne upra­vlja vo­la­nom, već ih vo­zi kao obi­čan sku­
197 Pogovor

ter, a iza nje­ga su dva se­di­šta za put­ni­ke i pla­sti­čan krov pre­ko se­di­šta.
Vo­žnja u ovom po­lu­o­tvo­re­nom vo­zi­lu pod­ra­zu­me­va kon­stant­no udi­sa­nje
svih iz­duv­nih ga­so­va na pu­tu i ve­ći­na rik­ši je pre­to­va­re­na na­mir­ni­ca­ma
i lju­di­ma. Po­ne­kad ih se i osmo­ro sti­ska unu­tra, a pred­vi­đe­na je sa­mo za
če­tvo­ro. Hi­lja­du ka­mi­o­na pro­la­zi po­red nas, jar­ko obo­je­ni sa svih stra­na
i sa ra­zno­vr­snim or­na­men­ti­ma a po­ne­kad i oki­će­nim pred­njim de­lom, sa
ver­skim sim­bo­li­ma, po­ru­ka­ma i re­kla­ma­ma. Po pra­vi­lu su opa­sno pre­to­
va­re­ni. Sva­ko­ga da­na vi­di­mo po ne­ko­li­ko po­kva­re­nih, kao i ne­ke ko­ji su se
pre­vr­nu­li, pa se sva ta ogrom­na ko­li­či­na to­va­ra pro­li­la una­o­ko­lo; ka­tran
cu­ri iz raz­bi­je­nih bu­ri­ća, hra­na ra­su­ta po pu­tu, du­gač­ke če­lič­ne šip­ke za­
stra­šu­ju­će vi­re. Uža­sne ne­sre­će u ko­ji­ma su raz­lu­pa­ni ka­mi­o­ni, srav­nje­ne
rik­še, ubi­je­ne ži­vo­ti­nje... Jed­ne ve­če­ri se ka­sno vra­ća­mo u ho­tel, a po­što
mrak pa­da već oko šest po­pod­ne vo­žnja po­sta­je još opa­sni­ja. Na sa­mo par
ki­lo­me­ta­ra od ma­log gra­da u kom se na­la­zi ho­tel na­il­ a­zi­mo na uža­san za­
stoj u sa­o­bra­ća­ju.

Stotine hiljada kamiona koji kruže Indijom oslikani su jarkim bojama, često ukrašeni cvećem
i girlandama. Naročito su vesele poruke na zadnjoj strani kamiona, kojim se drugi vozači
pozivaju da trube i tako skrenu pažnju na svoje namere.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 198

Priprema maršrute i dogovor oko obilazaka spomenika: Bahodir, Dragan i Milena

Vo­zač po­či­nje da nam pri­ča ka­ko je jed­nom dva da­na ostao za­gla­vljen
na tom istom pu­tu i to baš na ovom ula­zu u Ho­spet, bez ika­kve šan­se da se
iz­vu­če i iza­đe na ne­ki dru­gi put. Svi smo se uner­vo­zi­li i raz­mi­šlja­mo ka­ko
bi iz­gle­da­lo da smo osu­đe­ni da pro­ve­de­mo ce­la dva da­na na ovom pu­stom
me­stu u mi­ni­bu­su i da ne­ma­mo poj­ma ka­da će­mo mo­ći da se po­kre­ne­mo.
Mrak je, pa ne mo­že­mo da vi­di­mo jed­ni dru­gi­ma upla­še­ne iz­ra­ze li­ca. Ka­da
je Ma­ni iza­šao da ba­ci po­gled na put, ni­je vi­deo ni­šta zna­čaj­no, već sa­mo
du­ga­čak niz cr­ve­nih fa­ro­va ko­ji ne­sta­ju da­le­ko u ta­mi. No, ima­li smo sre­će;
za­stoj ni­je tra­jao ni dva sa­ta, ta­ko da sti­že­mo u ho­tel na ve­če­ru.
Ceo sle­de­ći dan smo od­re­di­li za Ham­pi, ogrom­no ar­he­o­lo­ško na­
la­zi­šte ko­je je­di­no mo­gu da upo­re­dim sa Do­li­nom kra­lje­va u Luk­so­ru, u
Egip­tu. To je bio ve­li­ki po­li­tič­ki, ver­ski, eko­nom­ski i voj­ni cen­tar pre ne­go
što je opljač­kan 1565. go­di­ne i na kra­ju na­pu­šten. Kre­će­mo od hra­mo­va u
ko­ji­ma se od­vi­ja fe­sti­val ko­ji se odr­ža­va jed­nom u dva­na­est go­di­na. Mno­
ge po­ro­di­ce su sti­gle si­noć, spa­va­le u hra­mo­vi­ma i oko njih, ri­tu­al­no se
oku­pa­le u zo­ru u obli­žnjoj re­ci i sa­da sta­vlja­ju ode­ću na ste­ne da se su­ši,
pri­pre­ma­ju do­ru­čak i pe­ru su­do­ve. No, ima­ju ta­ko­đe i dru­ge po­tre­be, pa
ku­da god da kre­ne­mo mo­ra­mo da pre­ska­če­mo ljud­ski iz­met. Oko glav­nog
199 Pogovor

hra­ma at­mos­fe­ra je ve­se­la; tu su go­mi­le ho­do­ča­sni­ka, pro­da­ju se dži­dža-

bi­dže, ogrom­na ko­lo­na lju­di če­ka da uđe u hram jer je ce­re­mo­ni­ja u to­ku.
Sve je to te­ška, ako ne i za­stra­šu­ju­ća ve­žba za jed­nog ate­is­ tu. To­kom da­na
obi­la­zi­mo i dru­ge hra­mo­ve, ru­še­vi­ne pa­la­ta i tr­žni­ca, šta­le za slo­no­ve, te­
re­ne za pa­ra­de i ga­le­ri­je za nad­gle­da­nje zi­da­ne po­put me­so­po­tam­skih zi­
gu­ra­ta, za­tvo­re­ne žen­ske ba­ze­ne i uži­va­mo u ruč­ku „Pod sta­blom man­ga”,
u posthi­pi re­sto­ra­nu sa pri­jat­nim po­gle­dom na re­ku.
Na­kon ne­ko­li­ko sa­ti stu­di­o­znog obi­la­ska s vo­di­čem, pe­nje­mo se na
br­do iz­nad hra­ma. Se­di­mo na ste­na­ma na sa­mom vr­hu i uži­va­mo u za­la­sku
sun­ca ko­je pre­kri­va ce­lu do­li­nu, osve­tlja­va­ju­ći ra­znim ni­jan­sa­ma sva me­
sta i hra­mo­ve ko­je smo da­nas ob­i­šli. Ovaj tre­nu­tak kon­tem­pla­ci­je do­bar je
na­čin da se pri­ve­de kra­ju na­por­na avan­tu­ra i ja raz­mi­šljam o bu­duć­no­sti
ne­kih ve­li­kih evrop­skih me­tro­po­la, slav­nih i bo­ga­tih, ko­je bi mo­gle da se,
u ro­ku od jed­nog ili dva ve­ka, pre­tvo­re u te­ri­to­ri­je ras­pad­nu­tih obje­ka­ta i
ru­še­vi­na, da bi on­da na­kon po­la milenijuma po­sta­le ar­he­o­lo­ška na­la­zi­šta i

U velikom kompleksu ima mesta i za goveda i za ekskurzije. Indijke uglavnom dolaze u

kurtama, ređe u sariju, a izuzetno retko u takozvanoj evropskoj odeći (suknja i bluza).
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 200

Hodočasnici u Hampiju

pred­met di­vlje­nja stra­nih po­se­ti­la­ca. Mo­glo bi da se de­si, a već se i de­si­lo u

Evro­pi. Uz­ne­mi­ru­ju­ća mi­sao ko­ja iza­zi­va ne­ku vr­stu po­ni­zno­sti.
Ju­če i da­nas to­kom či­ta­vog da­na vi­đa­mo gru­pe mla­dih mu­ška­ra­ca u
cr­nim ma­ji­ca­ma be­da­ra ob­mo­ta­nih cr­nim tka­ni­na­ma, uglav­nom bo­se, sa
ra­zno­boj­nim ša­lo­vi­ma oko vra­ta. Do­la­ze u hra­mo­ve kao i mi i mo­le se. Re­
če­no nam je da se pri­pre­ma­ju za ho­do­ča­šće u je­dan zna­ča­jan hram u Ke­ra­li
i da me­sec da­na pre to­ga po­ste, mo­le se i vo­de po­bo­žan ži­vot. No, ovi lju­di
baš i ne iz­gle­da­ju po­bo­žno, za­mi­šlje­no i fo­ku­si­ra­no na du­hov­ne za­dat­ke,
već su pri­lič­no ner­vo­zni, uz­ne­mi­re­ni i gle­da­ju una­o­ko­lo kao gru­pa hu­li­ga­
na ko­ja tra­ži kav­gu – ili im sa­mo ja pri­pi­su­jem tu ne­ga­tiv­nu ener­gi­ju zbog
cr­ne ode­će ko­ja im da­je ne­ki mrač­ni, đa­vol­ski iz­gled?
Na­kon du­gog da­na pro­ve­de­nog u raz­gle­da­nju Ham­pi­ja, pra­vim
ozbilj­nu gre­šku i za­ka­zu­jem ma­sa­žu u sa­lo­nu is­pod ho­tel­skog re­sto­ra­na.
Do sa­da, u svo­joj evrop­skoj sva­ko­dne­vi­ci, ni­ka­da ni­sam išao na ma­sa­žu ali
sam že­leo da pro­ve­rim da li mo­že da pru­ži ne­ki po­se­ban ose­ćaj vi­tal­no­sti,
da li po­sto­ji ne­ka po­seb­na teh­ni­ka ko­ja bi me opo­ra­vi­la i ras­te­re­ti­la. No,
ume­sto to­ga do­la­zim u pri­lič­no pr­lja­vu pro­sto­ri­ju, ode­lje­nu ma­lim pre­gra­
201 Pogovor

da­ma, gde mi že­ne u sa­ri­ji­ma si­pa­ju vre­lo ulje na te­lo i ki­ko­ću se na mo­je
ne­go­do­va­nje što su me ope­kle. Uda­ra­ju me na ne­ki tvr­do­glav i de­ta­ljan
na­čin, što se ve­ro­vat­no do­ga­đa i osta­lim kli­jen­ti­ma u dru­gim odelj­ci­ma.
Lju­tit krik i ra­fal psov­ki na ita­li­jan­skom do­pi­re kroz ta­nak zid od
bam­bu­sa. Kli­jent do me­ne vi­če „Vru­će, vru­će!” na en­gle­skom sa ja­kim ino­
stra­nim ak­cen­tom i ža­li se mno­go gla­sni­je od me­ne. Ne mo­ram dva pu­ta
da raz­mi­slim či­ji je glas. „Go­spo­di­ne”, ša­pu­ćem, „ovo nam je osve­ta za ve­
ko­ve ko­lo­ni­ja­li­zma. Pla­ća­mo za sve što su Bri­tan­ci ura­di­li u In­di­ji.”
Sle­de­ćeg da­na po­no­vo pro­la­zi­mo kroz si­ro­ma­šna ili ma­lo ma­nje
si­ro­ma­šna se­la, ali svi ima­ju šta­le i ko­li­be po­red pu­ta gde pro­da­ju sve­že
vo­će, upa­ko­va­nu hra­nu, vo­du, le­ko­ve, dži­dža-bi­dže i ne­ku sve­že sku­va­nu
hra­nu ko­ja iz­gle­da pri­lič­no opa­sno. To­kom ovih na­por­nih da­na pro­ve­de­
nih u raz­gle­da­nju je­de­mo sa­mo ba­na­ne i man­da­ri­ne i če­ka­mo ve­če­ru u re­
sto­ra­nu ho­te­la. Lju­di u se­li­ma su lju­ba­zni i tru­de se da nam pro­da­ju ne­što,
a de­ca nas od­mah ra­do­zna­lo okru­žu­ju. Na ula­zu u jed­no se­lo, za­u­sta­vlja­
mo se jer je pre­ko pu­ta po­sta­vljen ko­no­pac kao ne­ka vr­sta im­pro­vi­zo­va­ne
ba­ri­ka­de, a ne jed­na od onih po­li­cij­skih ram­pi ko­je sva­ko­dnev­no sre­će­mo.
Ne­ki čo­vek pri­la­zi vo­za­če­vom pro­zo­ru i tra­ži no­vac za iz­grad­nju lo­kal­nog
hra­ma. Ovo je ne­zva­nič­na na­plat­na ram­pa, od­no­sno ile­gal­no po­sta­vlje­no
uže, ko­je je ra­za­pe­to od se­ma­fo­ra sa le­ve stra­ne i za­la­zi u ma­lu šu­mu sa
de­sne stra­ne gde ne­ko si­gur­no dr­ži dru­gi kraj. Na­sta­je tre­nu­tak ten­zi­je.
Naš vo­zač je vid­no ljut i po­ni­žen ovim zah­te­vom i ne­ču­ve­nim na­či­nom
sa­ku­plja­nja do­na­ci­ja, ali sve što lju­di iz se­la tra­že je dva­de­set ru­pi­ja, što
je ma­nje od tre­ći­ne evra. Oni ni­su raz­boj­ni­ci, već očaj­ni ver­ni­ci ili sa­mo
in­ven­tiv­ni pro­sja­ci, pa on mu­dro iz­vla­či ne­ke nov­ča­ni­ce. Je­dan od mu­ška­
ra­ca vi­če ne­što na de­snu stra­nu gde je šu­ma, ko­no­pac se opu­šta i mi pro­
la­zi­mo. Sa­da svi po­sta­je­mo ma­lo sve­sni­ji iz­ne­na­đe­nja ko­ja nas ve­ro­vat­no
tek če­ka­ju.
Da li je tre­ba­lo da pu­tu­je­mo vo­zom, kao što su mi ne­ki od pri­ja­te­lja
sa­ve­to­va­li, hva­le­ći ele­gant­ne br­ze li­ni­je sa kli­ma­ti­zo­va­nim spa­va­ćim ko­li­
ma? Okle­vao sam da pri­sta­nem na ovu va­ri­jan­tu i lak­nu­lo mi je što ni­smo
pri­hva­ti­li tu ide­ju ka­da je ne­ka go­spo­đa do­šla na re­cep­ci­ju ho­te­la u Ho­spe­
tu i po­ža­li­la se sa uz­da­hom da se vra­ti­la u ho­tel jer joj ka­sni voz. Pi­tao sam
je ko­li­ko će da tra­je to ka­šnje­nje, a ona od­go­va­ra – pet sa­ti. To je bio voz
iz Če­na­ja do Ke­ra­le. Naš vo­zač Ma­ni, ta­čan kao i uvek, već je bio par­ki­ran
is­pred ho­te­la i spre­man da nas po­ku­pi i vo­zi da­lje.
U ne­kim se­li­ma vi­di­mo ve­li­ke po­ste­re ili jef­ti­no na­pra­vlje­ne skulp­
tu­re lo­kal­nih po­li­ti­ča­ra – tra­go­ve ne­kih pro­šlih iz­bor­nih kam­pa­nja, ali
ta­ko­đe ne­pre­sta­no pro­la­zi­mo po­red spo­me­ni­ka ne­kom sta­ri­jem čo­ve­ku
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 202

ko­ga ne mo­že­mo da pre­po­zna­mo. Vo­zač nam ka­že da je to pi­sac in­dij­skog

usta­va, ali ne mo­že da mu se se­ti ime­na. I stvar­no, ka­sni­je sam pro­ve­rio,
to je Bi­mrao Ram­dži Am­bed­kar (Bhi­mrao Ra­mji Am­bed­kar), ko­ga iz mi­
lo­šte zo­vu Ba­ba Sa­hib (1891–1956), je­dan od pr­vih obra­zo­va­nih Da­li­ta,
ne­do­dir­lji­vih iz­van ka­stin­skog si­ste­ma, ko­ji je, na­kon što je di­plo­mi­rao u
In­di­ji, oti­šao na dok­tor­ske stu­di­je na uni­ver­zi­te­tu Ko­lum­bi­ja, a ka­sni­je i
na Lon­don­sku vi­so­ku ško­lu za eko­no­mi­ju (Lon­don School of Eco­no­mics).
Pri­dru­žio se Gan­di­je­voj bor­bi za sa­mo­stal­nost ali je i sa­ku­pio bi­bli­o­te­ku
od 50.000 knji­ga i za­is­ ta pred­se­da­vao ko­mi­te­tom ko­ji je dao na­crt Usta­va
usvo­jen 1949. go­di­ne. Iako je bio po­ve­zan sa Kon­gre­snom stran­kom, na­
sta­vio je da kri­ti­ku­je hin­du­i­zam zbog li­ce­mer­nog od­no­sa pre­ma da­li­ti­ma,
ko­ji su i da­lje dis­kri­mi­ni­sa­ni uprkos uki­da­nju ka­stin­skog si­ste­ma. Kra­jem
ži­vo­ta jav­no je pre­šao u bu­di­zam, što je bio po­sled­nji znak pro­te­sta i ras­
ki­da sa po­ni­ža­va­njem ko­je je na­met­nu­la hin­du­i­stič­ka tra­di­ci­ja. Za njim je
po­šlo go­to­vo po­la mi­li­o­na da­li­ta.
To bi mo­gla bi­ti i sce­na Pa­zo­li­ni­je­vog fil­ma o In­di­ji, ko­ja se ne ba­vi
sa­mo ta­mo ne­kim gu­ru­om, već obra­zo­va­nim i elo­kvent­nim po­li­tič­kim li­
de­rom, ko­ji se stra­sno bo­ri za pra­va Da­li­ta – ha­ri­ja­na (ne­do­dir­lji­vih). To
su ve­či­ti iz­op­šte­ni­ci in­dij­skog dru­štva, upr­kos usta­vu ko­jim je zah­te­va­

Dve godine kasnije od Sumadaja pozorišta u Bangaloru dobili smo na poklon Budinu sliku
– kao znak njihove želje i napora da se ukine kastinski sistem, kao što je i lično zagovarao
Ambedkar, najčuveniji Dalit, pisac indijskog ustava, ubeđeni budista
203 Pogovor

na nji­ho­va de­stig­ma­ti­za­ci­ja i upr­kos svim po­seb­nim za­kon­skim me­ra­ma

do­ne­tim da se una­pre­di po­zi­ci­ja onih ko­ji se in­ge­ni­o­znim reč­ni­kom in­
dij­ske bi­ro­kra­ti­je na­zi­va­ju „re­gi­stro­va­ne ka­ste i ple­me­na”. Mi, na­rav­no,
ne mo­že­mo da vi­di­mo ove du­bo­ko uko­re­nje­ne raz­li­ke jer ne ume­mo da
pre­po­zna­mo ni jed­no obe­lež­je dru­štve­nog ran­ga i po­re­kla. Pa ipak, vi­di­mo
uče­ni­ce po­kri­ve­nih li­ca, če­sto u gru­pi sa svo­jim vr­šnja­ki­nja­ma hin­du­ski­
nja­ma, i shva­ta­mo na­kon ne­kog ve­me­na da su i ne­ke od že­na i de­voj­či­ca
u sa­ri­ji­ma jar­kih bo­ja i šal­var ka­mi­zu ve­ro­vat­no mu­sli­man­ke, iako su im
li­ca ot­kri­ve­na. Što se mu­ška­ra­ca ti­če, na nji­ma su te stva­ri još ma­nje vi­dlji­
ve. Uglav­nom no­se ra­zno­vr­snu tra­di­ci­o­nal­nu ode­ću, če­sto kom­bi­no­va­nu
sa stva­ri­ma za­pad­njač­kog sti­la, de­lu­ju za­u­ze­to ili bes­po­sle­no, sme­ju se ili
ozbilj­no gle­da­ju is­pred se­be pro­da­ju­ći raz­gled­ni­ce i dr­ve­ne ku­ti­je, ma­le fla­
u­te i osta­le tri­ce. Nji­ho­vi me­đu­sob­ni od­no­si mo­ći, pre­sti­ža i uti­ca­ja osta­ju
ne­do­ku­či­vi za stran­ce. Na pr­vi po­gled či­ni se da si­ro­ma­štvo do­no­si jed­na­
kost, jer po­ti­re raz­li­ke me­đu lju­di­ma ko­ji su nji­me za­hva­će­ni, no to je sa­mo
po­vr­šni za­klju­čak ne­kog ne­u­pu­će­nog pro­la­zni­ka.
Pa­zo­li­ni ta­ko­đe pi­še o is­traj­no­sti ka­stin­skog si­ste­ma i mi­sli da ga je
pre­po­znao u stro­goj po­de­li ra­da ne­ko­li­ko gru­pa oso­blja u ogrom­nim luk­
su­znim ho­te­li­ma (što on na­zi­va „bo­le­sna spe­ci­ja­li­za­ci­ja”). Kre­nuv­ši na put
po In­di­ji, pr­vo je od­seo u ču­ve­nom ho­te­lu Tadž Ma­hal u Bom­ba­ju, ko­ji su
te­ro­ri­sti na­pa­li i te­ško ošte­ti­li u no­vem­bru 2008. go­di­ne. Iako je naš sme­
štaj mno­go skrom­ni­ji, ipak su i tu vi­dlji­ve ne­ke raz­li­ke u hi­je­rar­hi­ji, a opet,
ne mo­gu da pro­ce­nim da li ima­ju ve­ze sa ka­stin­skim si­ste­mom ili ne.
U mno­gim se­li­ma, čak i onim naj­bed­ni­jim, la­ko se uoči lo­kal­na
ško­la; uglav­nom po be­loj far­bi i na­ci­o­nal­noj za­sta­vi, a če­sto i por­tre­ti­ma
va­žnih lič­no­sti iz In­di­je, ne­ve­što na­sli­ka­nim po fa­sa­da­ma. Ka­da smo se
za­u­sta­vi­li is­pred jed­ne ško­le, de­ca su bi­la na­po­lju na pa­u­zi i sa ra­do­šću
pri­la­zi­la da nas po­zdra­ve. Pi­ta­mo ko su ti lju­di na fa­sa­da­ma, ali ne zna­
ju da nam od­go­vo­re. Od­mah pre­po­zna­jem Gan­di­ja i Ne­hrua, kao i biv­šeg
pre­mi­je­ra Ša­stri­ja, ko­ji je pre­mi­nuo u Ta­šken­tu na­kon mi­rov­nih pre­go­vo­
ra iz­me­đu In­di­je i Pa­ki­sta­na, Ba­ba Sa­hi­ba i još jed­nog čo­ve­ka upe­ča­tlji­vih
br­ko­va ko­ji je bio pred­sed­nik re­pu­bli­ke za vre­me Ne­hrua, ali ne mo­gu da
mu se se­tim ime­na. Pi­tam jed­nog na­stav­ni­ka, ali se i on se­ća sa­mo funk­
ci­je, a on­da dru­gi na­stav­nik do­da­je – Pra­sad. I za­i­sta, to i je­ste Ra­džen­dra
Pra­sad (1864–1963), pr­vi pred­sed­nik In­di­je ko­ji je imao man­dat tri pu­ta
za re­dom za vre­me mog de­tinj­stva pe­de­se­tih go­di­na.
Za­što ne mo­gu da se se­tim ime­na že­ne ko­ja je tre­nut­no pred­sed­
ni­ca In­di­je, a ovog Pra­sa­da se do­bro se­ćam? Kao što sam po­ku­šao da ob­
ja­snim ne­ki­ma od ko­le­ga iz In­di­je, iako sam ja pr­vi put ov­de, In­di­ja mi
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 204

ni­je stra­na ni na ko­ji na­čin. Kao i sva de­ca ko­ja su od­ra­sla na pro­sto­ri­ma
biv­še Ju­go­sla­vi­je pe­de­se­tih go­di­na XX ve­ka, i ja sam bio za­in­te­re­so­van
za pri­ja­telj­stvo iz­me­đu Ti­ta i Ne­hrua, a ne­delj­ni film­ski žur­nal re­dov­no
me je iz­ve­šta­vao o do­ga­đa­ji­ma u In­di­ji pre ne­go što smo do­bi­li te­le­vi­zor.
Ovo što sa­da vi­dim je dru­ga­či­ja vr­sta re­al­no­sti od voj­nih pa­ra­da, ele­gant­
nih ban­ke­ta i di­plo­mat­skih ce­re­mo­ni­ja ko­je sam gle­dao na bi­o­skop­skom
plat­nu ili na te­le­vi­zi­ji u po­znom de­tinj­stvu. In­di­ja je bi­la to­li­ko pri­sut­na u
ve­sti­ma, a Ne­hru to­li­ko bli­zak sa Ti­tom da ga je mo­ja ge­ne­ra­ci­ja pri­hva­ti­la
kao ne­kog fi­nog, is­tak­nu­tog ro­đa­ka so­fi­sti­ci­ra­nog osme­ha, u fen­si ode­ći i
be­loj ka­pi. Ni­smo ta­da ni mo­gli da za­mi­sli­mo ko­li­ko je u stva­ri bi­lo čud­no
ovo pri­ja­telj­stvo ko­je je ve­zi­va­lo ko­mu­ni­stič­kog po­li­ti­ča­ra hr­vat­sko­‑slo­ve­
nač­kog se­ljač­kog po­re­kla sa jed­nim bra­ma­nom i in­te­lek­tu­al­cem obra­zo­
va­nim na uni­ver­zi­te­tu u Kem­bri­džu. Me­tal­ski rad­nik sa ivi­ca austrij­sko­
‑ma­đar­ske im­pe­ri­je, ko­ji se pri­klo­nio ko­mu­ni­zmu kao ru­ski za­tvo­re­nik u
Si­bi­ru, da­le­ko od glav­nih li­ni­ja fron­ta u Pr­vom svet­skom ra­tu i elit­ni vo­đa
Kon­gre­sne stran­ke, ko­ji je po­stao pri­sta­li­ca Gan­di­je­vog na­rod­nog po­kre­ta
ot­po­ra. Ne­ka­da ko­man­dant par­ti­za­na, Ti­to se u jed­nom mo­men­tu okre­

Dečak i devojčica lete na olovci – najpopularniji crtež na seoskim školama Karnatake

205 Pogovor

nuo pro­tiv Sta­lji­na i po­stao bon­vi­van sa tom­pu­som u usti­ma. A sa dru­ge

stra­ne Ne­hru ko­ji je bio is­tak­nu­ti mi­sli­lac, de­mo­kra­ta i ube­đe­ni pri­sta­li­
ca se­ku­la­ri­zma. Ka­da je Ne­hru umro po­zva­la me je naj­bo­lja dru­ga­ri­ca iz
ško­le, sva u su­za­ma i pi­ta­la: „Šta sad da ra­di­mo bez nje­ga?” Ona je ta­da
ima­la dva­na­est go­di­na i ose­ća­la se kao si­ro­če. A tre­ba po­me­nu­ti da sam ja
od­ra­stao sa Ki­plin­go­vom Knji­gom o džun­gli, ko­ju mi je ba­ka re­dov­no či­ta­la
pre ne­go što sam na­u­čio da či­tam, a mun­gos Ri­ki Ti­ki Ta­vi mi je bio kao
vir­tu­el­na do­ma­ća ži­vo­ti­nja, na­ro­či­to za­to što ni­sam imao kuć­nog lju­bim­
ca. Još se se­ćam ka­da se pri­ja­telj mo­jih ro­di­te­lja vra­tio sa pu­ta u In­di­ju,
što ta­da ni­je bi­lo uobi­ča­je­no, i pri­čao nam o lju­di­ma ko­ji su ži­ve­li, spa­va­li,
po­ra­đa­li se i umi­ra­li na uli­ca­ma Kal­ku­te. Na­kon sko­ro pe­de­set go­di­na, ja
ga i da­lje ja­sno vi­dim ka­ko nam u dnev­noj so­bi pre­pri­ča­va uti­ske. Otac mi
je dao Ne­hru­o­vu knji­gu Ot­kri­će In­di­je, ko­ja je na me­ne osta­vi­la du­bok uti­
sak, a u na­šim škol­skim udž­be­ni­ci­ma na­šli su se od­lom­ci nje­go­vih pi­sa­ma
iz za­tvo­ra ćer­ki In­di­ri. Ona je – i ka­da je bi­la na vla­sti i ka­da je bi­la u opo­zi­
ci­ji – bi­la čest i sr­dač­no do­če­ki­van gost. Na ne­ki ču­dan na­čin, ove zva­nič­ne
i po­li­tič­ke ve­ze ni­su bi­le sa­mo stvar dr­ža­ve, već su po­sta­le op­šte­pri­hva­ćen
sen­ti­ment u na­ro­du.
Mno­go ka­sni­je, dok sam stu­di­rao, mo­ji bli­ski pri­ja­te­lji iz Be­o­gra­da
oti­šli su u Kal­ku­tu i pri­ča­li mi o po­se­ti Maj­ci Te­re­zi, de­set go­di­na na­kon
što ju je Pa­zo­li­ni po­se­tio za­jed­no sa Mo­ra­vi­jom (ta­da se zva­la se­stra Te­re­
za) i ne­ko­li­ko go­di­na pre ne­go što je po­sta­la po­zna­ta za­hva­lju­ju­ći Mal­kol­
mu Ma­ge­ri­džu. Po­zdra­vi­la ih je na ne­koj me­ša­vi­ni srp­skog i ma­ke­don­skog,
po­što je bi­la Al­ban­ka ro­đe­na u Sko­plju pod Tur­ci­ma pre bal­kan­skih ra­to­va.
Ka­da je na­pu­ni­la osam­na­est go­di­na, na­pu­sti­la je Sko­plje ko­je je tad po­sta­
lo deo Ju­go­sla­vi­je i ni­ka­da vi­še ni­je vi­de­la po­ro­di­cu. Ona je naj­ve­ro­vat­ni­je
pr­va že­na sa Bal­ka­na ko­ja je do­spe­la u In­di­ju.3 Da­nas je pe­ri­me­tar nje­ne
rod­ne ku­će obe­le­žen as­fal­tom u pro­met­noj šo­ping uli­ci u Sko­plju4, a njen
spo­me­nik se na­la­zi ne­ko­li­ko blo­ko­va da­lje... Dru­gi spo­me­nik po­dig­nut u
nje­nu čast na­la­zi se u cen­tru Pri­šti­ne5. Pa­zo­li­ni ju je upo­re­dio sa Mi­ke­lan­
đe­lo­vom Sve­tom Anom i Pru­sto­vom sta­rom slu­ški­njom Fran­so­az, mu­žev­
nih ja­go­dič­nih ko­sti­ju i bla­gog iz­gle­da, spo­koj­nog i umi­ru­ju­ćeg. Mo­ra da

3  Pre nje, 1927, u Indiju je stigla Jelena Dimitrijević, koja već 1928. štampa svoja Pisma iz
Indije. – Prim. prev.
4  U međuvremenu su u Skoplju po­dig­nu­ti no­va Spo­men ku­ća Maj­ke Te­re­ze i ne­ko­li­ko nje­nih
spo­me­ni­ka, a u kući je izložena i pesma koju je napisala na srpskom jeziku neposredno pred
svoj odlazak iz zemlje. – Prim. prev.
5  Skulp­tu­ra Maj­ke Te­re­ze u Pri­šti­ni po­dig­nu­ta je na me­stu na ko­me se na­la­zi­la skulp­tu­ra Ko­
sovke de­voj­ke, rad aka­dem­ske va­jar­ke Jel­ke Jo­va­no­vić. – Prim. prev.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 206

joj je za­vi­deo na spo­sob­no­sti da po­sma­tra be­du, pat­nju i smrt svu­da oko

se­be i da se su­o­ča­va sa svim tim bez be­sa i ga­đe­nja ko­ji su nje­ga ne­pre­sta­
no ob­uz­ i­ma­li.
Is­pred mo­je ku­će u Am­ster­da­mu na­la­zi se spo­me­nik Gan­di­ju. Sva­ke
go­di­ne se pri­dru­žu­jem ce­re­mo­ni­ji po­vo­dom nje­go­vog ro­đen­da­na 2. ok­to­
bra. Na toj skulp­tu­ri (ko­ja je mno­go lep­ša od one u Mo­skvi ili one na Ju­
nion Skve­ru u Nju­jor­ku6) pred­sta­vljen je bla­go po­vi­je­nog te­la, ka­ko pri­ja­
telj­ski gle­da kroz na­o­ča­ri u za­kr­če­ni sa­o­bra­ćaj sa obe stra­ne ave­ni­je, ku­či­će
ko­ji tr­če oko­lo i pen­zi­o­ne­re ko­ji se od­ma­ra­ju na klu­pa­ma is­pred nje­ga. Još
me uz­ne­mi­ra­va Ne­hru­o­va neo­d­luč­na iz­ja­va o ubi­stvu Gan­di­ja ko­ju sam
ra­ni­je pro­či­tao, a sa­da pro­na­šao na Vi­ki­pe­di­ji:
„Pri­ja­te­lji i dru­go­vi, ne­sta­lo je sve­tlo­sti iz na­ših ži­vo­ta i ta­ma je na­
stu­pi­la, uop­šte ne znam ka­ko ni­ti šta da vam sa­op­štim. Naš vo­lje­ni vo­đa,
Ba­pu, ka­ko smo ga zva­li, otac na­še na­ci­je, ni­je vi­še živ. Mo­žda gre­šim što
to ka­žem, ali ipak, ne­će­mo ga vi­še vi­de­ti kao što smo ga gle­da­li sve ove go­
di­ne, ne­će­mo vi­še tr­ča­ti k nje­mu za sa­vet ili tra­ži­ti da nas ute­ši. To je uža­
san uda­rac, ne sa­mo za me­ne, već za hi­lja­de i hi­lja­de lju­di u ovoj zemlji.”
I za­i­sta, na­kon Gan­di­je­ve smr­ti, na hi­lja­de lju­di ose­ća­lo se kao si­
ro­čad. Ko­li­ko god da je bio ključ­na fi­gu­ra in­dij­ske bor­be za ne­za­vi­snost,
bio je i svet­ska lič­nost, stu­di­rao u En­gle­skoj, bio advo­kat u Ju­žnoj Afri­ci,
pu­to­vao na kon­fe­ren­ci­je i pre­da­va­nja i pro­ble­ma­ti­zo­vao za­pad­njač­ko po­i­
ma­nje in­dij­skog mi­sti­ci­zma skrom­no, jed­no­stav­no i upor­no. Ni­je bio gu­ru
ni mi­stik već in­te­lek­tu­al­ ac ak­ti­vi­sta, či­ja je pre­fi­nje­nost išla ru­ku pod ru­ku
sa iz­dr­žlji­vo­šću.
A tu je on­da i Ta­go­re. Ni­ka­da mi se ni­je na­ro­či­to do­pa­da­la nje­go­va
po­e­zi­ja, ali sam se di­vio nje­go­voj lič­no­sti i im­pre­siv­noj po­ja­vi. Otac mi je
pri­čao ka­ko su se pro­fa­ši­stič­ki na­stro­je­ni hu­li­ga­ni oku­pi­li da na­pad­nu Ta­
go­rea ka­da je do­šao da odr­ži pre­da­va­nje u Be­o­gra­du ne­gde 1934. go­di­ne,
ali su se ko­mu­ni­sti pre­gru­pi­sa­li i od­bra­ni­li ga. Ma­da, sa dru­ge stra­ne, ka­da
je u ma­nje-vi­še istom pe­ri­o­du po­se­tio Ki­nu, upra­vo su stu­den­ti ko­mu­ni­sti
bi­li ti ko­ji su ga pre­ki­nu­li i ote­ra­li kao slu­gu ko­lo­ni­ja­li­zma. Ka­da je Pa­zo­li­ni
oti­šao u In­di­ju da uče­stvu­je na kon­fe­ren­ci­ji o Ta­go­reu u Kal­ku­ti, bio je kra­
tak i od­se­čan upo­re­div­ši ga sa be­zna­čaj­nim ita­li­jan­skim pi­sci­ma ko­ji pi­šu
na ne­kom di­ja­lek­tu i ko­je vi­še ni­ko ne či­ta. Shva­tio je da na zva­nič­noj kon­
fe­ren­ci­ji vla­da oko­šta­li kult pe­sni­ka, pun pra­znog be­sed­ni­štva i bez ika­
kvog kri­tič­kog osvr­ta. U pred­gra­đu Pa­ri­za, u „Mu­ze­ju i ba­šti Al­ber Ka­na” u

6  Spo­me­nici Gan­di­ju i Nehruu nalaze se u istoimenim ulicama na No­vom Be­o­gra­du. – Prim.

prev.
207 Pogovor

Bu­lonj Bi­jan­ku­ru, bio sam 2008. go­di­ne na iz­van­red­noj iz­lo­žbi ra­nih fo­to­
gra­fi­ja u bo­ji iz In­di­je, ko­je je iz­me­đu 1913. i 1914. i 1927. i 1928. go­di­ne
na­pra­vio fo­to­graf ko­ga je Kan po­slao na put oko sve­ta, da za­be­le­ži ži­vot
lju­di, u na­di da će ta do­ku­men­ta­ci­ja po­mo­ći da se usto­li­če ko­smo­po­lit­ske
ide­je mi­ra i pri­ja­telj­stva ko­je je bra­nio. Tu su se na­šle i fo­to­gra­fi­je Ta­go­
rea ko­ji je iz­gle­dao kao ru­ski pra­vo­slav­ni mo­nah na se­o­skom iz­le­tu – ona
na ko­joj sto­ji ska­me­njen kao spo­me­nik sa­mom se­bi usred buj­nog dr­ve­ća
i ru­ža – ali i kra­tak film o nje­go­vom do­la­sku oro­nu­lim avi­o­nom da po­se­ti
Ka­na i od­sed­ne u nje­go­voj vi­li na Azur­noj oba­li. Pri­ka­za­ni su dok še­ta­ju
ve­tro­vi­tom oba­lom: Ta­go­re je vi­sok, ele­gan­tan i u isto vre­me raz­ba­ru­šen,
ali zra­či ne­kim mi­rom i od­luč­no­šću. To mo­ra da je bi­lo vr­lo za­vo­dlji­vo lju­
di­ma na Za­pa­du, ali ipak na mno­go dru­ga­či­ji na­čin od mi­stič­ne ha­ri­zme
svih dru­gih in­dij­skih gu­rua XX ve­ka, od Kri­šna­mur­ti­ja do Ma­ha­ra­dži Ma­
hej Jo­gi­ja (za­sno­vao tran­sce­den­tal­nu me­di­ta­ci­ju), ko­ji vo­di svo­ju svet­sku
kom­pa­ni­ju iz biv­šeg ka­to­lič­kog ma­na­sti­ra na ju­gu Ho­lan­di­je.
Pr­vi Bi­tef, fe­sti­val eks­pe­ri­men­tal­nog po­zo­ri­šta, otvo­ren je Ka­ta­ka­li
ple­snim per­for­man­som u Be­o­gra­du 1967. go­di­ne. To je sta­ra, vi­so­ko ko­di­
fi­ko­va­na i ap­so­lut­no ne­ek­spe­ri­men­tal­na for­ma. Na evrop­skim fe­sti­va­li­ma
usko­ro su usle­di­li i dru­gi tra­di­ci­o­nal­ni žan­ro­vi sa vi­so­ko ko­di­fi­ko­va­nim
po­kre­ti­ma i ge­sto­vi­ma. Ma­hab­ha­ra­ta, re­di­te­lja Pi­te­ra Bru­ka, ko­ju ni­kad
ni­sam vi­deo uži­vo već sa­mo njen sni­mak, iza­zva­la je po­le­mi­ke o in­ter­
kul­tu­ra­li­zmu i kul­tur­nom pri­sva­ja­nju u kon­tek­stu iz­vo­đač­kih umet­no­sti.
Mno­go ka­sni­je, Akram Kan oži­veo je kat­hak na sce­na­ma sa­vre­me­nog ple­sa
u Evro­pi. Kao bri­tan­ski ple­sač i ko­re­o­graf po­re­klom sa „pot­kon­ti­nen­ta”,
on je prak­tič­no po­la­gao pra­vo na to i ni­ko mu to ni­je pre­ba­ci­vao. In­di­ja i
osta­tak sve­ta, mno­go pre „glo­ba­li­za­ci­je” sre­ću se, pre­pli­ću, su­ko­blja­va­ju i
na kra­ju me­ša­ju u du­gač­kom ni­zu ostva­re­nja auto­ra iz In­di­je ili onih ko­ji
su sa Za­pa­da ali in­dij­skog po­re­kla. Ruš­di­je­va knji­ga Ča­rob­ni­ca iz Fi­ren­ce
do­ve­la je re­ne­san­snog flo­ren­tin­skog Hoh­šta­ple­ra na Mu­gal­ski sud u In­di­ji;
Vi­kram Set je u Dva ži­vo­ta re­kon­stru­i­sao ven­ča­nje svog uja­ka, jed­no­ru­kog
zu­ba­ra iz In­di­je sa Je­vrej­kom He­ni iz Ber­li­na, sme­stiv­ši rad­nju u se­ver­ni
deo Lon­do­na; a Đam­pa La­hi­ri (Jhum­pa La­hi­ri’s) u knji­zi The Na­me­sa­ke
(Ime za dru­gog)7 po­ve­zu­je, pre­ko Go­go­lja, ru­sku li­te­ra­tu­ru sa In­di­jom i se­
ver­no­am ­ e­rič­kim emi­gran­ti­ma iz In­di­je, uka­zu­ju­ći na akul­tu­ra­ci­o­ne pro­ce­
se i na ank­si­o­znost dru­ge ge­ne­ra­ci­je.

7  Đam­pa La­hi­ri u svo­joj knji­zi opi­su­je ka­ko je otac glav­nog ju­na­ka u mla­do­sti pre­ži­veo že­le­
znič­ku ne­sre­ću ta­ko što su spa­si­lač­ke eki­pe u tam­noj no­ći opa­zi­le be­le stra­ni­ce Go­go­lje­ve knji­ge
ko­je je, iako te­ško po­vre­đen, čvr­sto dr­žao u ru­ci.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 208

Mo­gli (Knji­ga o džun­gli) i Gan­di, Ne­hru i Akram Kan, Ruš­di i Arun­

da­ti Roj, Ani­tar Goš, Ki­ra De­sai i Đam­pa La­hi­ri, kao i mno­gi dru­gi uspe­šni
pi­sci do­pri­ne­li su raz­vo­ju i ši­re­nju in­dij­ske kul­tu­re u pro­ce­si­ma glo­ba­li­za­
ci­je, stvo­ri­li in­ter­kul­tur­ne afi­ni­te­te i kul­tur­na pro­ži­ma­nja. To je ono što je
obo­ji­lo i obo­ga­ti­lo mo­je evrop­sko obra­zo­va­nje i od­ra­sta­nje. U tom smi­slu
je ovo mo­je pr­vo pu­to­va­nje u In­di­ju bi­lo i ne­ka vr­sta du­go od­la­ga­nog po­
vrat­ka ku­ći.
No, ka­da ste u In­di­ji, ni­je la­ko ose­ti­ti taj duh kul­tu­re i umet­no­sti.
U ho­te­li­ma sva­kog ju­tra pi­tam na re­cep­ci­ji da li zna­ju za ne­ki per­for­mans
ili kon­cert na ko­ji mo­gu da odem, re­ci­mo Jak­ša­ga­na te­a­tar po­kre­ta, igre,
po­zo­ri­šte lu­ta­ka, kon­cert si­tre ili bub­nje­va – bi­lo šta. No, ne­mam sre­će:
ni­šta se ne de­ša­va ni u Ho­spe­tu, ni u Ha­sa­nu, a ni u Maj­so­reu. Mrak pa­da
ra­no, pa iako pro­dav­ci u ma­lim rad­nja­ma i na štan­do­vi­ma pa­le sva­ko­ja­ke
lam­pe ne bi li uslu­ži­li za­ka­sne­le mu­šte­ri­je, na kra­ju se i to ga­si i za­tva­ra.
Zim­ska noć je bla­ga, ali du­ga i mir­na, osim kon­stant­ne sa­o­bra­ćaj­ne bu­ke
ko­ja ni­ka­da ne pre­sta­je. Domaće no­vi­ne na en­gle­skom pre­no­se re­gi­o­nal­ne
tra­če­ve i skan­da­le, iz­ve­šta­va­ju o ce­re­mo­ni­ja­ma i pro­sla­va­ma, po­li­tič­kim
go­vo­ri­ma i ra­znim tri­vi­jal­nim do­ga­đa­ji­ma, ali ta­ko­đe ob­ja­vlju­ju kon­kur­se
ra­znih in­sti­tu­ci­ja vi­so­kog obra­zo­va­nja, onih ko­je na­pla­ću­ju ško­la­ri­nu, ali i
onih ko­je nu­de sti­pen­di­je. Či­ni se da se naj­va­žni­ji kul­tur­ni i in­te­lek­tu­al­ni

Ulična prodavačica voća

209 Pogovor

do­ga­đa­ji de­ša­va­ju mi­mo na­ših de­sti­na­ci­ja. Ve­li­ki fe­sti­val ka­na­da mu­zi­ke

odr­ža­va se u Če­na­ju i je­dan naš ko­le­ga je oti­šao ta­mo na­kon kon­fe­ren­ci­je.
Džo­zef Šti­glic ras­pra­vlja o po­sle­di­ca­ma tre­nut­ne fi­nan­sij­ske kri­ze sa eko­
no­mi­sti­ma u Nju Del­hi­ju. Amar­tja Sen dr­ži go­vor u Če­na­ju na kon­fe­ren­ci­ji
po­vo­dom go­di­šnji­ce In­dij­skog in­sti­tu­ta za teh­no­lo­gi­ju i ape­lu­je na ko­le­ge
da se fo­ku­si­ra­ju na is­ko­re­nji­va­nje si­ro­ma­štva i po­bolj­ša­nje osnov­nih zdrav­
stve­nih uslo­va, ume­sto da ju­re za sla­vom vi­so­ke teh­no­lo­gi­je. U Ban­ga­lo­ru
se odr­ža­va kon­fe­ren­ci­ja posvećena raz­vo­ju po­dr­ške za oži­vlja­va­nje film­ske
in­du­stri­je u Kar­na­ta­ki na ka­na­da je­zi­ku. Ve­li­ki kon­gres o ka­na­da je­zi­ku
tre­ba da se odr­ži u Ho­spe­tu, ali ne­ko­li­ko ne­de­lja na­kon na­šeg odlaska.
Mo­ji sa­put­ni­ci i ja osu­đe­ni smo na po­se­te hra­mo­vi­ma to­kom da­na i
du­ge i le­žer­ne ve­če­re uve­če, ka­da u ho­tel­skim re­sto­ra­ni­ma je­de­mo do­bru
in­dij­sku hra­nu i pi­juc­ka­mo ne baš ta­ko do­bro be­lo vi­no – je­di­nu vr­stu ko­ju
ima­ju u svim ho­te­li­ma u ko­ji­ma smo od­se­li.
Pre ne­go što smo oti­šli u Maj­so­re, po­se­ti­li smo Sra­va­na Bel­go­la, dža­
i­ni­stič­ko sve­ti­li­šte vi­so­ko u ste­na­ma, do kog smo do­šli na­kon ne­ko­li­ko
sto­ti­na ko­ra­ka str­mog uspo­na. Ho­do­ča­sni­ci, po­ro­di­ce, đa­ci pe­nju se još
od ra­nog ju­tra, a čak po­sto­je i no­sa­či ko­ji pre­no­se sta­re lju­de u ne­koj vr­sti
fo­te­lje ko­ja je za­ka­če­na za du­gač­ke dr­ve­ne mot­ke. Od­o­zgo pu­ca po­gled
na ho­do­ča­snič­ko se­lo sa va­šar­skom at­mos­fe­rom, re­zer­vo­ar za vo­du i još
je­dan hram na br­du pre­ko pu­ta do­li­ne. Na sa­mom vr­hu na­la­zi se hram sa
sta­tu­om na­gog Go­ma­te­šva­ra bez­iz­ra­žaj­nog li­ca. Skulp­tu­ra je vi­so­ka 17,7
me­ta­ra i osve­šta­na je 981 go­di­ne no­ve ere. Ona je skroz be­la od mle­ka ko­je
se ve­ko­vi­ma pro­si­pa na nju iz­nad br­da. Sa­ma ogrom­na sta­tua pa­siv­nog bo­
žan­stva ipak ne bi bi­la do­volj­na da oprav­da na­še pe­nja­nje uz str­mi na­gib,
da ni­je bi­lo svad­be­ne ce­re­mo­ni­je ko­ja se od­vi­ja­la kod nje­nih no­gu. Mla­da i
mla­do­že­nja za­jed­no iz­vo­de ri­tu­a­le sa svo­jim ro­di­te­lji­ma. Buc­ma­sti go­lo­pr­
si sve­šte­nik ru­tin­ski pe­va u po­kret­ni mi­kro­fon dok ro­đa­ci i dru­gi po­se­ti­o­ci
po­sma­tra­ju sa ni­ša hra­ma – ne­ki od njih žva­ću ostat­ke svad­be­nog do­ruč­
ka. Mla­do­že­nji­na ba­ka se pri­klju­ču­je ce­re­mo­ni­ji i da­je joj no­vi po­let i ener­
gi­ju, raz­bi­ja­ju­ći mo­no­to­ni­ju sve­šte­ni­ko­ve pe­sme. Ni­ko od po­se­ti­la­ca mi ne
iz­gle­da kao dža­in ­ i­sta, a na­ro­či­to ne or­to­dok­sne pro­vi­ni­jen­ci­je, kao je­dan
par ko­ji sam vi­deo ne­ko­li­ko pu­ta u Am­ster­da­mu na bi­ci­klu, ob­u­če­ni skroz
u be­lo, mu­ška­rac no­si tur­ban, že­na ma­ra­mu, a obo­je ima­ju ma­ske pre­ko
usta da slu­čaj­no ne pro­gu­ta­ju ne­ko ži­vo stvo­re­nje. Obe­lež­je fun­da­men­ta­
li­zma, ta­ko čud­no u Am­ster­da­mu ko­ji je obič­no to­le­ran­tan (in­di­fe­ren­tan)
pre­ma sva­koj vr­sti eks­cen­trič­no­sti, a na mo­je iz­ne­na­đe­nje od­sut­no ov­de u
dža­i­ni­stič­kom sve­ti­li­štu, gde sam za­mi­šljao da ću po­no­vo ima­ti pri­li­ke da
se su­sret­nem sa njim.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 210

Si­la­ze­ći niz sto­ti­nu ste­pe­ni­ka, de­ca tr­če da ku­pe sla­do­led od ulič­nog

pro­dav­ca i ja po­no­vo sa uža­sa­va­njem gle­dam u jar­ke bo­je ku­gli, ko­je u mo­
joj pa­ra­no­ič­noj ma­šti sve­do­če o upo­tre­bi naj­o­pa­sni­jih he­mi­ka­li­ja. Bio sam
to­li­ko opre­zan na ovom pu­tu: ni­sam jeo si­ro­vu hra­nu, pio sam sa­mo čaj
i fla­ši­ra­nu vo­du (a da, i lo­še be­lo vi­no), od­re­kao se na­vi­ke da če­sto pi­jem
ka­fu, vo­dio ra­ču­na da je­dem uglav­nom ve­ge­ta­ri­jan­sku hra­nu pod pret­po­
stav­kom da je ma­nje ri­zič­na od je­la sa me­som i gr­dio svo­je ko­le­ge sa­put­ni­
ke kad god bi na­ru­či­li la­si (in­dij­ski jo­gurt) ili po­se­gli za kra­stav­cem. Ta­ko
sam upor­nom sa­mo­di­sci­pli­nom us­peo da iz­beg­nem bo­le­sti na pu­to­va­nju.
To­kom kon­fe­ren­ci­je na kam­pu­su u Ban­ga­lo­ru na obil­nim šved­skim sto­lo­
vi­ma za ru­čak i ve­če­ru na­šla su se i evrop­ska je­la, uglav­nom pa­ste, a us­put,
na pu­to­va­nju, mo­gli smo da na­đe­mo ne­ka kon­ven­ci­o­nal­na evrop­ska je­la
sa stan­dard­nog ho­tel­skog me­ni­ja.
Na pu­tu za Maj­so­re sta­je­mo u Ha­le­bi­du da po­se­ti­mo još je­dan slo­
že­ni kom­pleks hra­mo­va iz XII ve­ka, u ko­me na­i­la­zi­mo na još sta­tua Nan­
di­ja ko­ji se­di, in­dij­ske po­ro­di­ce sred­nje kla­se ko­je vi­še iz­gle­da­ju kao tu­ri­sti

Tradicionalna džainistička svadba u podnožju najvećeg spomenika Gomatešvaru

211 Pogovor

Halebidu, sagrađen u XII veku, najlepši je primer Hojsala arhitekture Indije, koju karakteriše
bogatstvo skulptoralnih detalja. Reljefi prikazuju figure hindu mitologije, plesačice, životinje,
biljke... I tu se u istom kompleksu pored hindu nalaze i džainistički hramovi.

ne­go kao ho­do­ča­sni­ci, ne­ko­li­ko stra­na­ca sa sop­stve­nim vo­di­či­ma i de­cu

ko­ja tr­če po ogrom­nom dvo­ri­štu i ko­ja su rav­no­du­šna pre­ma re­li­gi­ji isto
ko­li­ko i pre­ma ar­hi­tek­tu­ri, pa ne obra­ća­ju pa­žnju na sve­pri­sut­ne gru­pi­ce
ho­do­ča­sni­ka u cr­nim ma­ji­ca­ma i cr­nim suk­nja­ma na pu­tu za Ke­ra­lu. Sva­
ke ne­de­lje, ako ne i sva­kog da­na, u ovom kom­plek­su se na­pra­vi na hi­lja­de
fo­to­gra­fi­ja, a mo­bil­ni te­le­fo­ni zvo­ne bez za­bra­ne. Mi svi dnev­no na­pra­vi­
mo vi­še od sto sli­ka i rev­no­sno ih pre­no­si­mo na lap­top sva­ke ve­če­ri. Zbog
fo­to­gra­fi­sa­nja če­ka­mo jed­ni dru­ge, on­da sli­ka­mo jed­ni dru­ge, po­ka­zu­je­mo
šta smo usli­ka­li... To po­sta­je ri­tu­al­na cr­ve­na nit pu­ta, in­fan­til­na i go­to­vo
kom­pul­siv­na u isto vre­me. Dok ne­pre­sta­no fo­to­gra­fi­še­mo, pro­la­zi­mo po­
red pro­pa­lih be­de­ma tvr­đa­ve sul­ta­na Ti­pua i nje­go­vog to­bo­žnjeg gro­ba
po­red bed­ne, za­tvo­re­ne dža­mi­je. Na­la­zi se usred do­sad­nog pej­za­ža ko­ji
ne uspe­va da do­ča­ra dra­mu ovog voj­sko­vo­đe sko­ro­je­vi­ća ko­ji se ota­ra­sio
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 212

Džamija koju je izgradio Tipu sultan 1787. godine u hibridnom hinduističko-islamskom stilu

ma­ha­ra­dže i mu­dro i lu­ka­vo upra­vljao po­la ve­ka – či­ni se sa ose­ća­jem za

umet­nost i aka­dem­skim in­te­re­si­ma – dok ga En­gle­zi ni­su po­ra­zi­li i ubi­li
1799. go­di­ne. Sul­tan Ti­pu je ve­ro­vat­no po­sled­nji ro­man­tič­ni he­roj in­dij­
ske an­ti­ko­lo­ni­jal­ne bor­be pre mo­der­nog do­ba, ali nje­gov ur­ba­ni i so­fi­sti­ci­
ra­ni islam ne­ma mno­go za­jed­nič­kog sa ri­gid­nim i fa­na­tič­nim ple­men­skim
isla­mi­zmom sa ko­ji­ma su se Bri­tan­ci su­sre­li ka­sni­je u Av­ga­ni­sta­nu.
U Maj­so­ru, u ne­de­lju uve­če, ide­mo u biv­šu pa­la­tu ma­ha­ra­dži­ne po­
ro­di­ce, ko­ju su Bri­tan­ci ob­no­vi­li na­kon ubi­stva Ti­pu sul­ta­na. Sve­tla se pa­le
tač­no u se­dam i po­lo­vi­na sta­nov­ni­ka se oku­plja da uz­di­še od odu­še­vlje­nja,
dok po­li­cij­ski or­ke­star svi­ra na od­re­đe­noj raz­da­lji­ni u jed­noj od ni­ša pa­la­
te – i to lo­še. Ne­delj­ni spek­takl je pred­sta­va zvu­ka i sve­tla (son et lumière)
213 Pogovor

u ma­ni­ru fran­cu­skih zam­ko­va, sa­mo bez ika­kve pri­če i u smanjenom obi-

mu, ali obuhvatajući ogrom­ni kom­pleks pa­la­te. Sle­de­ćeg da­na od­la­zi­mo u
obi­la­zak za­jed­no sa go­mi­lom po­se­ti­la­ca iz In­di­je, me­đu ko­ji­ma je i ve­li­ka
gru­pa se­lja­ka sa da­le­kog se­ve­ra. To ras­ko­šno i pre­ten­ci­o­zno zda­nje, ko­je je
iz­gra­dio bri­tan­ski ar­hi­tek­ta Ir­ving 1897. go­di­ne u sti­lu sa­vre­me­nog mo­nu­
men­ta­li­zma, na­tr­pa­no sta­rim por­tre­ti­ma, na­me­šta­jem i po­su­đem sa dvo­
ra, pri­ka­zu­je ja­ku i sta­bil­nu evro­pe­i­za­ci­ju ple­mić­kog na­či­na ži­vo­ta. Bal­kon
je sa­gra­đen u vi­du ga­le­ri­je za ma­ha­ra­džu i hi­lja­de nje­go­vih dvor­ja­na, da
mo­gu da po­sma­tra­ju ve­li­ke voj­ne pa­ra­de ko­je su se od­vi­ja­le na te­re­ni­ma
ko­ji pri­pa­da­ju pa­la­ti, od­no­sno na pla­tou is­pred nje. Du­gač­ka fre­ska na zi­
du jed­nog od sa­lo­na osli­ka­va ta­kvu jed­nu pa­ra­du sa bes­kraj­nom po­vor­kom
do­sto­jan­stve­ni­ka, voj­ni­ka, ži­vo­ti­nja, mu­zi­ča­ra i svih sta­nov­ni­ka u pu­bli­ci,
ko­ji je pra­te ši­ro­ko otvo­re­nih oči­ju. Iza glav­ne zgra­de na­la­zi se još je­dan
mu­zej u ko­me su iz­lo­že­ni uglav­nom pred­me­ti pri­me­nje­nih umet­no­sti, a
is­pred ula­za mo­gu se iz­naj­mi­ti slo­no­vi i ka­mi­le za krat­ku vo­žnju. Pa­la­ta
Am­ba Vi­las na­la­zi se u vla­sni­štvu dr­ža­ve i pri­lič­no se do­bro odr­ža­va. Čak
se mo­gu iz­naj­mi­ti slu­ša­li­ce sa kva­li­tet­no sni­mlje­nim in­for­ma­ci­ja­ma na ne­
ko­li­ko je­zi­ka – o pa­la­ti i glav­nim atrak­ci­ja­ma u ko­lek­ci­ji. Pa ipak, li­ve­no

Osvetljena palata maharadže u Majsoru

Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 214

Džaganmohan palata je jedan od najlepših primera arhitekture XIX veka. Jedna od sedam
kraljevskih palata u Majsoreu, završena je 1861. U njoj je bila smeštena kraljevska porodica do
izgradnje još spektakularnije palate (Amba vilas). Danas je u njoj Muzej i umetnička galerija,
jedna od najvećih u južnoj Indiji.

gvo­žđe, vi­tra­ži i mer­mer­ni stu­bo­vi sve­do­če o ko­lo­ni­za­ci­ji uku­sa i ar­hi­tek­

ton­skoj tra­di­ci­ji ko­ja je sa­ma po se­bi tre­ba­lo da slu­ži za po­ve­ća­nje pre­sti­ža
pre ne­go za po­bolj­ša­nje udob­no­sti i ve­li­čan­stve­nog na­či­na ži­vo­ta.
On­da ide­mo u dru­gi mu­zej, umet­nič­ku ga­le­ri­ju Ča­ma­ra­jen­dra, ko­
ja pri­pa­da pri­vat­noj fon­da­ci­ji po­ve­za­noj sa po­ro­di­com biv­šeg ma­ha­ra­dže.
Ova po­se­ta je is­pa­la pri­lič­no po­tre­sna, po­čev­ši od ogrom­ne sa­le gde su
od­lo­že­ni na­me­štaj i ra­zni vred­ni objek­ti, kao na ne­kom sta­rom pra­šnja­
vom ta­va­nu, ob­mo­ta­ni ogrom­nim ka­na­pi­ma i go­to­vo pot­pu­no u mra­ku.
Ka­ko za­la­zi­mo da­lje u pa­la­tu, vi­di­mo in­dij­ske i za­pad­njač­ke sli­ke ko­ji­ma
je pre­ko po­treb­na kon­zer­va­ci­ja, mno­go od­lič­no iz­ra­đe­nih pred­me­ta bez
ika­kve upo­treb­ne vred­no­sti, ko­lek­ci­ju mu­zič­kih in­stru­me­na­ta, kao i ko­
lek­ci­ju oru­ži­ja, obe ne­mar­no iz­lo­že­ne, ne­za­šti­će­ne, go­to­vo bez ika­kvih in­
for­ma­ci­ja – ko­lek­ci­ja ko­ja tu ta­vo­ri još od ne­za­vi­sno­sti ko­jom je okon­ča­na
vla­da­vi­na ma­ha­ra­dže. Mno­gi pred­me­ti iz ra­zno­vr­sne zbir­ke na­kon ova­
kvog za­ne­ma­ri­va­nja i ne­po­volj­nih kli­mat­skih uslo­va ne­će pre­ži­ve­ti vi­še od
jed­ne de­ce­ni­je. Oko mu­ze­ja na­la­zi se ne­ko­li­ko an­ti­kvar­ni­ca ko­je pro­da­ju
215 Pogovor

sta­ru­di­je, ma­te­ri­jal­ne ostat­ke ko­lo­ni­jal­ne In­di­je, ali ne ta­ko kom­pakt­no i

pri­vlač­no gru­pi­sa­ne da bi se mo­gle na­zva­ti kul­tur­nom če­tvr­ti u po­vo­ju.
Mi smo je­di­ni po­se­ti­o­ci. Vel­ko dvo­ri­šte je mir­no, a mno­ge pro­dav­ni­ce se
za­tva­ra­ju zbog pa­u­ze za ru­čak u tre­nut­ku kad iz­la­zi­mo. U hla­du, tri po­li­
caj­ke se­de­ći u dži­pu ća­ska­ju sa ne­kom že­nom u sa­ri­ju. Iza ogra­de, gu­žva i
jur­nja­va u pre­pu­nom gra­du. Sa­mo kra­ve mir­no žva­ću na sred uli­ce sa če­ti­ri
tra­ke i ne obra­ća­ju pa­žnju na bu­ku i smog svu­da una­o­ko­lo.
Ma­ni in­si­sti­ra da nas od­ve­de u ra­di­o­ni­cu u bli­zi­ni ka­to­lič­kog samo-
stana, u kojoj se pro­iz­vo­de su­ve­ni­ri i de­lo­vi na­me­šta­ja od san­da­lo­vog dr­
ve­ta i pro­da­je ko­zme­ti­ka od san­da­lo­vi­ne. Po­što se slo­no­va­ča vi­še ne mo­že
uba­ci­va­ti u na­me­štaj, ume­sto nje se ko­ri­sti be­la pla­sti­ka i ova ope­ra­ci­ja
nam je pri­ka­za­na sa po­no­som, kao ne­ka vr­sta teh­nič­ke in­ge­ni­o­zno­sti.
Pred­me­ti su do­volj­no ru­žni sa­mi po se­bi i bez te do­da­te pla­sti­ke, ta­ko da ja
iz­le­ćem na­po­lje jer ne mo­gu da pod­ne­sem to­li­ku ko­li­či­nu ki­ča pro­iz­ve­de­nu
na­por­nim ra­dom. Vlast vi­di kao svoj za­da­tak sti­mu­li­sa­nje da­ljeg raz­vo­ja
tra­di­ci­o­nal­nih za­na­ta, po­seb­no or­ga­ni­zo­va­njem pro­da­je tih pro­iz­vo­da po
dr­žav­nim pro­dav­ni­ca­ma po fik­snoj ce­ni, ve­ru­ju­ći da je to na­čin da se oču­va
prak­tič­no zna­nje, pod­stak­ne za­po­šlja­va­nje i po­spe­ši tu­ri­zam. No, dr­ža­va
ne ula­že u di­zajn, ino­va­ci­je i raz­voj kva­li­te­ta, pa se pro­iz­vo­di već de­ce­ni­ja­
ma ne me­nja­ju i izgledaju – naj­bla­že re­če­no – ne­pri­vlač­no.
Na uli­ca­ma se sa­da pr­vi put su­o­ča­va­mo sa ten­zi­ja­ma iza­zva­nim po­li­
tič­kom si­tu­a­ci­jom. Ve­li­ki de­lo­vi gra­da su blo­ki­ra­ni i pred­uz­ e­te su po­seb­ne
me­re pre­do­stro­žno­sti u pe­ri­o­du ka­da Ma­ja­va­ti (Mayawa­ti), pre­mi­jer­ka dr­
ža­ve Utar Pra­deš, do­le­će he­li­kop­te­rom iz Ban­ga­lo­ra da odr­ži go­vor i po­ku­
ša da pri­do­bi­je po­dr­šku gla­sa­ča za par­ti­ju BSP8 ko­ja ve­što ra­di na sa­ve­zu
iz­me­đu da­li­ta i pri­vi­le­go­va­nih kla­sa. Pre­mi­jer­ku pra­te broj­ne op­tu­žbe za
ko­rup­ci­ju, a opet de­lu­je pot­pu­no bez­bri­žno dok nas nje­no oblo li­ce po­
sma­tra sa žur­no po­sta­vlje­nih po­ste­ra na uli­ca­ma i sa či­ta­ve stra­ne no­vi­na
u ko­ji­ma se re­kla­mi­ra. De­lu­je si­gur­no u se­be, njen iz­gled je po­zi­ti­van i
obe­ća­va, go­to­vo uli­va po­ve­re­nje i ka­žu nam da bi mo­gla da po­sta­ne bu­du­ći
pre­mi­jer In­di­je9. Ima­mo sat vre­me­na za odu­še­vlja­va­nje svi­lom, vu­nom i
la­ne­nim plat­nom dok ona dr­ži taj go­vor – hi­lja­du i jed­na noć kon­den­zo­va­
na u krat­ki in­ter­me­co za kup­ce. Ba­ho­dir i ja še­ta­mo pro­dav­ni­com, a če­ti­ri
pro­dav­ca nam otva­ra­ju upa­ko­va­ne pro­iz­vo­de u rad­nji pre­pu­noj ma­ra­ma,
stol­nja­ka, ma­te­ri­ja­la za sa­ri i dru­gih pre­le­pih ar­ti­ka­la. Sli­kam Ba­ho­di­ra sa

8  Ba­hu­jan Sa­maj Party (Par­ti­ja ve­ćin­skog na­ro­da) je­di­na par­ti­ja ko­ja pred­sta­vlja da­li­te (ne­
do­dir­lji­ve) i bu­di­ste. – Prim. prev.
9  Ipak, Ma­ja­va­ti je iz­gu­bi­la u pro­le­će 2012. go­di­ne i iz­bo­re u dr­ža­vi Utar Pra­deš, zbog brojnih
op­tu­žbi za ko­rup­ci­ju. – Prim. prev.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 216

raz­li­či­tim ša­lo­vi­ma oko vra­ta; ho­će da po­ša­lje mej­lom te fo­to­gra­fi­je pri­

ja­te­lji­ma u Ne­mač­koj da vi­di šta im se vi­še svi­đa, ali po­tom od­u­sta­je od
ovog in­ter­kon­ti­nen­tal­nog i di­gi­tal­nog na­či­na ku­po­vi­ne i od­la­zi da pla­ti.
Uspe­vam da kon­tro­li­šem svo­je odu­še­vlje­nje ovim luk­su­znim ma­te­ri­ja­li­
ma i bo­ja­ma i ogra­ni­čim šo­ping na sa­mo ne­ko­li­ko stva­ri – no ka­sni­je ću
za­ža­li­ti što ni­sam ku­pio još pre­le­pih ma­te­ri­ja­la; nisu mi potre­bni, ali sam
mo­gao da ih po­kla­njam.
Na uli­ci sam na­šao pi­rat­sku ko­pi­ju knji­ge Be­li ti­gar (The Whi­te Ti­ger)
Ara­vin­da Adi­ge (1974), ko­ji je do­bio na­gra­du Bu­ker 2008. go­di­ne. Pla­tio
sam je sto dva­de­set ru­pi­ja, što je ma­nje od dva evra. Knji­ga ima lo­še ise­če­
ne i od­štam­pa­ne ko­ri­ce, ali pred­sta­vlja iz­uz­ et­no sme­šnu sa­ti­ru ko­ju sam
sa sla­šću či­tao pri kra­ju pu­ta i u avi­o­nu, sa­da sa još ve­ćim uži­va­njem jer
sam ko­nač­no vi­deo ne­ke aspek­te in­dij­ske stvar­no­sti ko­je autor isme­va.
Nje­go­va iro­ni­ja je oštra, svif­tov­ska, a po­gled na svet glo­ba­lan. Pri­po­ve­
dač pre­pri­ča­va svoj us­pon iz naj­ve­će be­de se­o­ske In­di­je pre­ko udob­no­sti
šo­fer­skog po­sla u Nju Del­hi­ju, da bi na kra­ju, kroz ko­rup­ci­ju, kri­mi­nal i
pre­va­re, sti­gao do pred­u­zet­ni­štva u Gra­du elek­tro­ni­ke u Ban­ga­lo­ru. Na­pi­
sa­na je u for­mi pi­sa­ma ko­je na­ra­tor ka­sno no­ću pi­še ki­ne­skom pre­mi­je­ru
ko­ji tre­ba da po­se­ti In­di­ju. Ovaj iko­no­kla­stič­ki pri­ruč­nik za po­čet­ni­ke, na­
me­njen vr­hov­nim še­fo­vi­ma ki­ne­ske Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je ne na­il­ a­zi baš
na odo­bra­va­nje me­đu na­šim do­ma­ći­ni­ma sa kon­fe­ren­ci­je, sa ko­ji­ma smo
ve­če­ra­li dan pred od­la­zak. Ovi so­fis­ ti­ci­ra­ni in­te­lek­tu­al­ci, ko­ji su kri­tič­ki
na­stro­je­ni pre­ma In­di­ji i mu­dro ana­li­zi­ra­ju so­ci­o­lo­šku i po­li­tič­ku si­tu­a­ci­
ju, osta­ju ipak ma­lo re­zer­vi­sa­ni i hlad­ni na po­men Be­log ti­gra. No, ne že­le
da se upu­ste u di­sku­si­ju ni­ti da po­drob­ni­je kri­ti­ku­ju de­lo. Či­ni mi se da sa
bla­gim pre­zi­rom gle­da­ju na sve­op­štu iz­ne­nad­nu po­pu­lar­nost ovog de­la,
sma­tra­ju­ći da je na­kon do­bi­ja­nja pre­sti­žne bri­tan­ske knji­žev­ne na­gra­de
Adi­ga po­stao po­pu­la­ran i zbog či­nje­ni­ce da je stu­di­rao na uni­ver­zi­te­ti­ma
Ko­lum­bi­ja i Oks­ford, kao i da je pi­sao no­vin­ske čla­na­ke za in­dij­ski Ti­me.
Uži­vam u ovoj ve­če­ri i u in­ten­ziv­nim raz­go­vo­ri­ma u sta­nu jed­nog od
ko­le­ga, ko­ji se na­la­zi u okvi­ru nad­zi­ra­nog kvar­ta sa ne­ko­li­ko vi­so­kih stam­
be­nih zgra­da. Mi­ran i do­bro oču­van blok zgra­da, sa ve­li­kim ba­ze­nom, čist
i har­mo­ni­čan, za raz­li­ku od kon­stant­ne us­ko­me­ša­no­sti u Ban­ga­lo­ru. Stan
je jed­no­stav­no opre­mljen i udo­ban, knji­ge ko­je se na­la­ze na Ikea po­li­ca­ma
iste su one ko­je i ja imam kod ku­će; ukus, sta­vo­vi, tok raz­go­vo­ra po­tvr­đu­je
udob­nost in­te­lek­tu­al­nog kru­ga ko­ji je isto­vre­me­no i in­dij­ski i moj, po­znat
i sr­da­čan, u ko­me se br­zo gra­di dru­štve­no i in­te­lek­tu­al­no po­ve­re­nje i u
ko­me se la­ko pre­po­zna­je za­jed­ni­štvo aka­dem­skih i in­te­lek­tu­al­nih in­te­re­
so­va­nja i ci­lje­va. Pa­zo­li­ni ni­je imao na­ro­či­to mi­šlje­nje o in­dij­skim in­te­lek­
217 Pogovor

tu­al­ci­ma – ma­da je upo­znao sa­mo ne­ko­li­ko njih na di­plo­mat­skom kok­te­lu

– i oči­gled­no je vi­še vo­leo da uži­va u avan­tu­ri i dru­štvu ulič­nih man­gu­pa.
Uosta­lom, ka­ko je i sam pri­znao, zbog sla­bog zna­nja en­gle­skog je­zi­ka ni­je
mo­gao da se upu­sti u ne­ku du­blju kon­ver­za­ci­ju sa pi­sci­ma i no­vi­na­ri­ma
ko­je je ta­mo sreo. Na­su­prot to­me, posle šest da­na pro­ve­de­nih u obi­la­sci­
ma gde mi je do­de­lje­na ulo­ga tu­ri­ste, od­no­sno kul­tur­nog aut­saj­de­ra, sa­da
sa za­do­volj­stvom mo­gu da po­tvr­dim onaj „ne­tu­ri­stič­ki” deo svo­je lič­no­sti,
u raz­go­vo­ru sa ko­le­ga­ma to­kom ve­če­re, da po­hva­tam ma­le raz­li­ke u nji­ho­
vim po­je­di­nač­nim ana­li­za­ma i ar­gu­men­ti­ma i shva­tim nji­ho­va sup­til­na i
lju­ba­zna ra­zi­la­že­nja u sta­vo­vi­ma.
Šta je Pa­zo­li­ni mi­slio ka­da je na­pi­sao da su in­te­lek­tu­al­ci jad­ne du­še,
„iz­gu­blje­ne u jed­nom Bu­hen­val­du ka­kva je In­di­ja”? Da li je to bi­la me­ta­fo­
ra za ma­se ko­šča­tih, ne­u­hra­nje­nih te­la ili sli­ka pa­siv­no­sti i ne­mo­ći hi­lja­de
lju­di osu­đe­nih na glad i smrt? Ili se ra­di o fru­stra­ci­ji in­te­lek­tu­al­ca ko­ji ne
mo­že da pro­me­ni bed­ne okol­no­sti ve­ći­ne? Sa­da mi je žao što ni­sam po­
sta­vio to pi­ta­nje u onom od­vrat­nom (da, pr­lja­vom i je­zi­vom) sa­lo­nu za
ma­sa­žu, no sva je ve­ro­vat­no­ća da bi Pa­zo­li­ni od­go­vo­rio jed­nom od svo­jih
pre­te­ra­nih ge­ne­ra­li­za­ci­ja („po­re­me­će­na i neo­d­luč­na na­ci­ja”, „sva­ki In­di­jac
je pro­sjak”) ko­je me ner­vi­ra­ju i či­ne da se po­pri­lič­no sti­dim svog ko­le­ge
Evro­plja­ni­na. Ta­ko oštre kri­ti­ke za­sni­va­ju se na lo­šim pret­po­stav­ka­ma. U

U stanu Tedžasvini Nirandžne (Tejaswini Niranjana) sa njenim kolegama iz Centra

za istraživanje studija kulture Ašišom Radžadjakšom i Kakaralom Sitaramamom.
Indijska lagana večera i mnogo razgovora.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 218

ce­loj In­di­ji – evo jed­ne mo­je ge­ne­ra­li­za­ci­je – svi su vr­lo lju­ba­zni i fi­ni, bi­lo
da pri­ča­ju en­gle­ski ili ne, i uvek sa ši­ro­kim osme­hom. Sa­mo su na aero­dro­
mu, pri­li­kom od­la­ska, oni voj­ni­ci ko­ji su nam u raz­li­či­tim in­ter­va­li­ma po
šest-se­dam pu­ta pro­ve­ra­va­li pa­so­še i bor­ding kar­te, bi­li pri­lič­no na­bu­si­ti i
ni­su ume­li da ka­žu ni „mo­lim vas” ni „hva­la”, po­kva­riv­ši mi ta­ko po­zi­tivan
utisak na sa­mom kra­ju pu­ta, kao da su me dr­sko iz­gu­ra­li na iz­la­sku iz ne­ke
vr­lo go­sto­lju­bi­ve ka­fa­ne. No ovaj ne­pri­jat­ni de­talj ni­je uma­njio in­ten­zi­tet
bo­ja na ša­re­nom te­pi­hu na­šeg pu­to­va­nja, ni­ti mi je po­kva­rio uži­tak ka­da
sam se po­no­vo na­šao u avi­o­nu Luft­hanze. Be­li Ti­gar i Fi­nan­cial Ti­mes su
mi pri ru­ci, mu­zi­ka po iz­bo­ru mi od­zva­nja u uši­ma, a i pi­će bi tre­ba­lo usko­
ro da stig­ne. Sko­ro da je tri uju­tru po lo­kal­nom vre­me­nu, dan je bio du­ži
i na­por­ni­ji od svih pret­hod­nih da­na pro­ve­de­nih na pu­to­va­nju. Ob­u­zi­ma
me du­bok san na­kon dru­ge ča­še vi­na, pre ne­go što sam us­peo da za­vr­šim
ve­če­ru u go­to­vo pra­znom avi­o­nu. U mi­sli mi na­vi­ru sta­tue igra­ča sa mu­ra­
la iz hra­ma, bo­žan­ski he­ro­ji ko­ji bi­ju bes­ko­nač­ne bit­ke iz­an­đa­lim ma­če­vi­
ma i tre­su ogrom­nim šle­mo­vi­ma, ka­mi­on­dži­je ko­je žu­re i di­vljač­ki tru­be,
Nan­di­ji, oni skulp­to­ral­ni, ali i oni istin­ski, ži­vot­ni, ko­ji pa­siv­no upra­vlja­
ju i blo­ki­ra­ju sa­ob­ ra­ćaj. Ne­sta­li su sa­mo mi­ri­si za­či­nje­ne hra­ne, ljud­skog
zno­ja, mi­ri­šlja­vih šta­pi­ća sa ol­ta­ra i kra­vljeg iz­me­ta spa­lje­nog sa osta­lim
sme­ćem. Ka­da sam se pro­bu­dio, bio sam da­le­ko od In­di­je i sve bli­že Evro­
pi, usko­ro i u Frank­fur­tu.
In­di­ja me pra­ti na­red­nih ne­de­lja kroz do­ga­đa­je sa pu­to­va­nja ko­je
pri­čam svi­ma ko­ji su volj­ni da me slu­ša­ju, a čak i vi­še dok sa­njam. Ovo
du­go od­la­ga­no pu­to­va­nje ko­je sam iz­be­ga­vao is­pa­lo je ne sa­mo su­o­ča­va­nje
sa no­vim i ne­po­zna­tim sve­tom, već i po­vra­tak u ze­mlju mog de­tinj­stva –
po­vra­tak onim dav­no za­bo­ra­vlje­nim sli­ka­ma, ime­ni­ma, is­ku­stvi­ma i pri­
ča­ma, fil­mo­vi­ma i film­skim žur­na­li­ma, knji­ga­ma ko­je sam ne­ka­da či­tao i
za­vo­dlji­vim zvu­ci­ma ko­je su me uz­bu­đi­va­li u mla­do­sti. Ko­nač­no sam oti­
šao u In­di­ju i, na sre­ću, vra­tio se bez ogre­bo­ti­ne. I shva­tam da sam se u isto
vre­me vra­tio u In­di­ju, Mo­gli­ju i Ne­hruu, idu­ći za sta­rim in­te­re­so­va­nji­ma
i fa­sci­na­ci­ja­ma, su­o­ča­va­ju­ći se sa svo­jim čvr­stim uve­re­nji­ma, stra­ho­vi­ma
i aver­zi­ja­ma. Ovo da­le­ko pu­to­va­nje je isto­vre­me­no bi­lo i pu­to­va­nje kroz
dav­ne de­ce­ni­je sop­stve­nog ži­vo­ta. Dok pra­vim pla­no­ve za ne­ko dru­go i
tre­će pu­to­va­nje u In­di­ju za go­di­nu-dve, uz­bu­đe­no raz­mi­šljam o dru­gim
za­bo­ra­vlje­nim stra­na­ma sop­stve­ne lič­no­sti i od­no­si­ma sa dru­gi­ma i is­ku­
stvi­ma iz mla­do­sti ko­jih sam se se­tio za­hva­lju­ju­ći ovom pu­to­va­nju. Ot­kri­
va­nje In­di­je? Bo­lje re­ći po­vra­tak!
Am­ster­dam – Bu­dim­pe­šta, zi­ma 2009.
(pre­ve­la sa en­gle­skog Mi­li­ca Še­šić)
219 Pogovor

Me­to­d o­l o­š ki aneks

Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 220

Me­to­do­lo­ški aneks

Pozorišna „zavesa” u Kataikutu predstavama skloni se tek nakon 5 do 10 sekundi igranja iza
zavese
221 Me­to­do­lo­ški aneks

Ple­do­a­je za kva­li­ta­t iv­n i me­tod

istra­ži­va­nja u me­nadž­m en­t u u
kul­tu­ri

In­spi­ra­ci­ju za pu­bli­ko­va­nje ovog Dnev­ni­ka dao je tekst En­dr­ju Me­

ko­li­ja (An­drew McA­u­ley) Uko­li­ko jed­na sli­ka osli­ka­va hi­lja­du re­či – ka­ko po­
sti­ći da se ode iz­van tra­di­ci­o­nal­nog, do al­ter­na­tiv­nih uvi­da1 ko­ji je do­veo u
pi­ta­nje vred­nost tra­di­ci­o­nal­nog aka­dem­skog pi­sa­nja kao je­di­ne me­re za
oce­nu na­uč­nog do­me­ta is­tra­ži­va­ča. „Is­tra­ži­va­či tre­ba da bu­du ohra­bri­va­ni
da tra­že ši­ru pu­bli­ku pre­ko po­pu­lar­ni­jih me­di­ja. (...) Tre­ba da na­đe­mo i
an­ga­žo­va­ni­je na­či­ne pi­sa­nja. (...) Bi­lo bi zdra­vo da bu­de­mo mno­go od­va­
žni­ji u pi­sa­nju re­zul­ta­ta is­tra­ži­va­nja”.
Isto­vre­me­no, de­lo­vi ovog dnev­ni­ka, pu­bli­ko­va­ni u ča­so­pi­si­ma Lu­
dus i Re­pu­bli­ka, iza­zva­li su iz­u­zet­ne re­ak­ci­je ka­kve ni­sam do­ži­ve­la još od
dav­ne 1984. go­di­ne ka­da sam u pr­vom bro­ju ča­so­pi­sa Pot­kul­tu­re ob­ja­vi­la
tekst o ju­go­slo­ven­skim sub­kul­tu­ra­ma. Go­to­vo da sam za­bo­ra­vi­la da (na­
uč­ni) tekst mo­že da bu­de i pro­či­tan, da će pro­vo­ci­ra­ti lju­de da se ja­ve tim
po­vo­dom, di­sku­tu­ju, tra­že do­dat­na oba­ve­šte­nja. Ta dva do­ga­đa­ja su me,
za­pra­vo, na­ve­la da raz­mi­slim o mo­guć­no­sti ob­ja­vlji­va­nja ovog dnev­ni­ka
kao knji­ge – na­uč­nog tek­sta, tek­sta ko­ji na­sta­je kao po­sle­di­ca is­tra­ži­va­nja.
Sto­ga su i fo­to­gra­fi­je po­sta­le iz­u­zet­no va­žan deo ce­li­ne, jer su na­sta­ja­le
sa is­tra­ži­vač­kim, do­ku­men­tar­nim ci­ljem. Da sa­ču­va­ju se­ća­nje na ar­te­fakt,
pred­sta­vu, si­tu­a­ci­ju i da isto­vre­me­no bu­du deo ba­ze po­da­ta­ka za bu­du­ću
ana­li­zu.
Ipak, pi­ta­nje: Za­što pu­bli­ko­va­ti dnev­nik is­tra­ži­va­nja? mo­že se oče­ki­
va­ti u na­uč­noj jav­no­sti ko­ja, u vre­me­ni­ma kvan­ti­fi­ka­ci­je na­uč­nih re­zul­ta­ta
u is­klju­či­vom ob­li­ku ča­so­pi­snog na­uč­nog tek­sta, ni­je sklo­na ob­ja­vlji­va­nju

1  McA­u­ley, An­drew – “If a pic­tu­re pa­ints a tho­u­sand words’ – re­ac­hing beyond the tra­di­ti­o­nal
for al­ter­na­ti­ve in­sights”, u: Hi­ne, D. & Car­son, D. (eds.) – In­no­va­ti­ve met­ho­do­lo­gi­es in en­ter­pri­se
re­se­arch, Ed­ward El­gar, Chel­ten­ham UK & Nort­hamp­ton USA, 2007, pp. 19–32.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 222

Ulični dobošar u selu u blizini Hasana, Karnataka. Uprkos visokoj informatičkoj pismenosti po
gradovima, sela Indije ostaju zatvorena u prošlosti, u kastinskim hijerarhijama i plemenskim i
verskim podelama.

ne­če­ga što se u tra­di­ci­o­nal­nom pri­stu­pu vi­di sa­mo kao is­tra­ži­vač­ki ma­te­

ri­jal. Ko­me on, osim is­tra­ži­va­ču sa­mom, mo­že bi­ti in­te­re­san­tan? Da li je to
sa­mo gra­đa ili, ka­ko se me­ni či­ni, znat­no vi­še od gra­đe, mo­gu­ći no­vi ob­lik
pre­zen­ta­ci­je na­uč­nih re­zul­ta­ta i za­klju­ča­ka?
Isto­vre­me­no, već ne­ko­li­ko go­di­na sa broj­nim sa­go­vor­ni­ci­ma – is­tra­
ži­va­či­ma u do­me­nu kul­tur­ne po­li­ti­ke i me­nadž­men­ta, pred­u­zet­ni­štva u
kul­tu­ri, li­der­stva – raz­me­nju­jem mi­šlje­nja o na­uč­nom ra­du u ovim obla­sti­
ma, nji­ho­vim me­to­do­lo­škim pri­stu­pi­ma, na­uč­nim re­zul­ta­ti­ma, a po­seb­no
o ča­so­pi­si­ma i kon­gre­si­ma na ko­ji­ma se stan­dar­di us­po­sta­vlje­ni u dru­gim
di­sci­pli­na­ma na­me­ću na si­lu, kao uni­ver­zal­na pra­vi­la na­uč­nih is­ka­za. Sto­
ga mi se uči­ni­lo, na­kon dve go­di­ne od sre­di­šnjeg is­tra­ži­vač­kog po­stup­ka,
da ovaj ru­ko­pis – nje­go­va ne­u­o­bi­ča­je­na struk­tu­ra, ali i stil – mo­že da pred­
sta­vlja no­vi na­čin pi­sa­nja o ta­ko kom­plek­snim fe­no­me­ni­ma ka­kva je in­
dij­ska po­zo­ri­šna sce­na. Kao in­ter­di­sci­pli­nar­ni rad ko­ji osve­tlja­va raz­li­či­te
aspek­te po­zo­ri­šnog ži­vo­ta (od kul­tur­ne po­li­ti­ke do pred­u­zet­ni­štva u kul­
223 Me­to­do­lo­ški aneks

tu­ri), ko­ri­ste­ći ne sa­mo mul­ti­per­spek­ti­vi­stič­ki pri­stup (Kel­ner), već i us­

po­sta­vlja­ju­ći in­ter­ak­ci­ju, su­če­lja­va­nje po­da­ta­ka do­bi­je­nih raz­li­či­tim kva­li­
ta­tiv­nim me­to­da­ma, dnev­nik is­tra­ži­va­nja po se­bi sve­do­či o ra­zno­vr­sno­sti
pred­u­zet­nič­kih stra­te­gi­ja, o odr­ži­vo­sti sce­ne, o nje­nim od­no­si­ma pre­ma
jav­nim po­li­ti­ka­ma, a da to sve ni­su za­seb­na po­gla­vlja knji­ge, ka­ko bi to u
kla­sič­nom na­či­nu pre­zen­ta­ci­je re­zul­ta­ta is­tra­ži­va­nja mo­ra­lo bi­ti ura­đe­no.
Na­rav­no, kako istraživački projekat nije podnošen na peer-reviewing
jer je naručilac istraživanja bio Indijski teatarski forum, to sam kao istra-
živač imala slobodu da se ko­ri­stim me­to­da­ma od ko­jih naj­ve­ći broj i ni­je
ko­di­fi­ko­van u naučnim is­tra­ži­va­nji­ma me­na­džmen­ta, or­ga­ni­za­ci­je i pre­
du­zet­ni­štva, već u ne­kim dru­gim, pre sve­ga hu­ma­ni­stič­kim di­sci­pli­na­ma.
Ti­me je isto­vre­me­no omo­gu­će­no da naj­ve­ća pred­nost raz­vo­ja me­nadž­
men­ta kul­tu­re i me­di­ja kao na­uč­ne di­sci­pli­ne pri Uni­ver­zi­te­tu umet­no­sti
do­bi­je svoj pu­ni smi­sao – da me­to­di stu­di­ja kul­tu­re, te­o­ri­je re­pre­zen­ta­ci­je,
na­u­ke o umet­no­sti i dru­gih hu­ma­ni­stič­kih di­sci­pli­na mo­gu da se ugra­de u
je­dan ne­za­vi­san is­tra­ži­vač­ki po­stu­pak.
Sto­ga, cilj je ovog anek­sa us­po­sta­vlja­nje te­o­rij­skih okvi­ra za kva­li­
ta­tiv­na is­tra­ži­va­nja pred­u­zet­ni­štva i me­nadž­men­ta u kul­tu­ri – tran­skul­
tu­ral­na i lon­gi­tu­di­nal­na. (Pret­hod­ni ru­ko­pis je­ste de­mon­stra­ci­ja i pri­kaz
kom­plek­snog me­to­do­lo­škog po­stup­ka, ali isto­vre­me­no i tekst na­me­njen
ši­rem, ne sa­mo aka­dem­skom, či­ta­lač­kom audi­to­ri­ju­mu). Ti­me će ovaj
Dnev­nik otvo­ri­ti mo­ju me­to­do­lo­šku ku­ti­ju za alat­ke (met­ho­do­lo­gi­cal to­ol­
box) za kva­li­ta­tiv­na lon­gi­tu­di­nal­na is­tra­ži­va­nja i uči­ni­ti vi­dlji­vim ono što
obič­no iz­be­ga­va­mo u kla­sič­nom aka­dem­skom tek­stu – da po­ka­že­mo ka­da
nas sa­go­vor­nik in­spi­ri­še i me­nja, ka­da bo­je, zvu­ci i mi­ri­si či­ne da ne­ku
or­ga­ni­za­ci­ju po­sma­tra­mo u dru­gom sve­tlu, ka­da pe­sma na zi­du po­zo­ri­šta
me­nja na­šu per­cep­ci­ju, a za­jed­nič­ka ve­če­ra či­ni da raz­um ­ e­mo bo­lje, du­blje,
pa i dru­ga­či­je, pret­hod­no do­bi­je­ne in­for­ma­ci­je ili po­pu­njen upit­nik.

***

Da bi is­tra­ži­vač spo­znao su­šti­nu de­lo­va­nja kul­tur­nih pred­uz­ et­ni­ka,

on mo­ra da ko­ri­sti me­to­do­lo­gi­ju i po­je­di­nač­ne me­to­de ko­je će do­pri­ne­ti
raz­u­me­va­nju ti­pa or­ga­ni­za­ci­je ko­ju je pred­uz­ et­nik di­zaj­ni­rao, stvo­rio. Iz­
bor me­to­da zah­te­va da is­tra­ži­vač raz­u­me kon­tekst de­lo­va­nja – kul­tu­ru i
obi­ča­je jed­ne sre­di­ne. Is­tra­ži­va­nje će sva­ka­ko tr­pe­ti uti­caj sre­di­ne, nje­nih
do­mi­nant­nih vred­no­sti i nor­mi. Ali, je­di­no ta­ko će is­tra­ži­vač­ke me­to­de
omo­gu­ći­ti is­tra­ži­va­ču da du­blje pro­dre u jed­nu sre­di­nu i istin­ski raz­u­me
pred­u­zet­nič­ke pod­sti­ca­je i or­ga­ni­za­ci­o­ne me­ha­ni­zme.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 224

Is­tra­ži­va­nja u do­me­nu me­nadž­men­ta u kul­tu­ri (a i me­nadž­men­ta

uop­šte) za­sni­va­ju se uobi­ča­je­no na ne­ko­li­ko is­tra­ži­vač­kih pa­ra­dig­mi: po­zi­
ti­vi­zmu, kri­tič­koj te­o­ri­ji, kon­struk­ti­vi­zmu i re­a­li­zmu. Ona su če­sto, ka­ko
to na­vo­di Rajt Mils, u svo­jim za­ključ­ci­ma in­hi­bi­ra­na em­pi­ri­zmom s jed­ne,
a te­o­rij­skim kon­cep­ci­ja­ma s dru­ge stra­ne.
Kva­li­ta­tiv­na is­tra­ži­va­nja vo­de nas ka „krup­nom pla­nu” (up-clo­se and
per­so­nal) i mo­ra­ju se za­sni­va­ti na sta­vu da po­sto­je broj­ne re­al­no­sti i da
sva­ki po­zo­ri­šni pred­u­zet­nik kon­stru­iš­ e svo­ju sop­stve­nu re­al­nost u od­no­
su na sop­stve­ne vred­no­sti, ali i vi­zi­ju sve­ta, svo­je ose­ća­nje po­zo­ri­šnog za­
dat­ka i mi­si­je. Da bi­smo raz­u­me­li pred­u­zet­nič­ki po­zo­ri­šni mo­del mo­ra­mo,
pre sve­ga, raz­u­me­ti pa on­da pred­sta­vi­ti, tj. po­no­vo kon­stru­is­ a­ti svet, od­
no­sno kon­tekst – ona­ko ka­ko ga vi­di sva­ki (u ovom slu­ča­ju in­dij­ski po­zo­
ri­šni pred­u­zet­nik) po­je­di­nač­no.
I ovo is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da se po­zo­ri­šni pred­u­zet­ni­ci In­di­je
po­zi­ci­o­ni­ra­ju sa­svim dru­ga­či­je – za ne­ke je vi­do­krug de­lo­va­nja ho­ri­zont
nji­ho­vog mi­ni­o­kru­ga ili gra­da, za dru­ge je to te­ri­to­ri­ja nji­ho­vog je­zi­ka, za
tre­će hin­du­ska kul­tu­ra, za če­tvr­te upra­vo In­di­ja kao mul­ti­kul­tu­ral­na ze­
mlja, pa sve do onih ko­ji svo­je de­lo­va­nje vi­de u kon­tek­stu glo­bal­nih umet­
nič­kih ili po­li­tič­kih kre­ta­nja. Is­tra­ži­vač sa sva­kim od njih po­je­di­nač­no us­
po­sta­vlja ne­po­sre­dan od­nos kroz di­ja­log, sma­nju­ju­ći dis­tan­cu što je vi­še
mo­gu­će, da bi mo­gao re­kon­stru­i­sa­ti kon­tekst u ko­me pred­u­zet­nik de­lu­je,
tj. „ima­gi­nar­nu za­jed­ni­cu” ko­joj že­li da pri­pa­da (ka­sta, na­ci­ja, pro­le­ta­ri­jat,
te­ri­to­ri­jal­na za­jed­ni­ca, je­zič­ka za­jed­ni­ca...).
Po­zi­ti­vi­stič­ka pa­ra­dig­ma za­bra­nju­je ta­ko ve­li­ku pri­snost su­bjek­ta
is­tra­ži­va­nja i is­tra­ži­va­ča. Me­đu­tim, is­tra­ži­va­či opre­de­lje­ni za kva­li­ta­tiv­ne
me­to­de is­tra­ži­va­nja u su­bjek­tiv­no­sti vi­de pred­nost, a ne ma­nu, pa do­
zvo­lja­va­ju i da je­zik is­tra­ži­va­nja bu­de u pr­vom li­cu2. Či­ni mi se da je po­
čet­na dis­tan­ca, a ka­sni­ja bli­skost is­tra­ži­va­ča sa su­bjek­ti­ma is­tra­ži­va­nja,
omo­gu­ći­la i objek­tiv­nost, ali i du­bi­nu sa­zna­nja, do­pri­ne­la da se iz­bri­šu
pred­ra­su­de sa ko­ji­ma do­la­zi­mo, a za ko­je ni se­bi ne pri­zna­je­mo da ih po­
se­du­je­mo.
Ko­je su kva­li­ta­tiv­ne me­to­de pri­me­nje­ne u is­tra­ži­va­nju pred­u­zet­nič­
kih i me­na­džer­skih mo­de­la po­zo­ri­šta In­di­je?

• stu­di­ja slu­ča­ja – sva­ko od ovih po­zo­ri­šta je­ste jed­na stu­di­ja slu­ča­ja

• po­sma­tra­nje sa uče­stvo­va­njem (u pro­ce­si­ma od­lu­či­va­nja, stra­te­ških
ana­li­za i sl.)

2  Mc Auley, An­drew – Na­ve­de­no de­lo, str. 23

225 Me­to­do­lo­ški aneks

• fo­kus gru­pa (grup­ni in­ter­vju) – sva­ka ra­di­o­ni­ca na kon­gre­su Azij­ska

kul­tu­ra 2008. i kon­fe­ren­ci­ji u Ni­na­sa­mu 2012. go­di­ne
• in­ter­vju – sa ru­ko­vo­di­o­ci­ma po­zo­ri­šnih tru­pa
• du­bin­ski in­ter­vju – sa ne­ko­li­ci­nom ru­ko­vo­di­la­ca sa ko­ji­ma sam to­
kom vi­še da­na mo­gla da raz­vi­jem raz­go­vor
• storytel­ling – pri­če i fil­mo­vi, knji­ge o po­zo­ri­šti­ma i po­zo­ri­šnom ži­vo­
tu In­di­je (ana­li­za na­ra­ti­va)
• et­no­graf­sko is­tra­ži­va­nje (po­sma­tra­nje kon­tek­sta, ur­ba­nog/ru­ral­
nog, na­či­na ži­vo­ta, ko­lek­tiv­ne kul­tu­re, lo­jal­no­sti, for­mi so­ci­ja­bi­li­te­
ta unu­tar te­a­tra i sa pu­bli­kom, od­nos pre­ma pu­bli­ci)
• ar­hiv­ski po­da­ci – isto­ri­o­graf­ska ana­li­za
• ar­te­fakt ana­li­za – ana­li­za pred­me­ta od zna­ča­ja u po­zo­ri­štu, po­zo­ri­
šne me­mo­ra­bi­li­je, mar­ke­tin­ški ma­te­ri­jal
• ana­li­za dis­kur­sa (u mar­ke­tin­škom ma­te­ri­ja­lu)
• ana­li­za sop­stve­nih ob­li­ka re­pre­zen­ta­ci­je (lo­go, vi­zu­el­ni iden­ti­tet,
ar­hi­tek­tu­ra zgra­de...)
• ana­li­za li­te­ra­tu­re (struč­ne)
• ana­li­za li­te­ra­tu­re (be­le­tri­sti­ke re­le­vat­ne za kon­tekst: in­dij­ska li­te­ra­
tu­ra, pu­to­pi­si, tek­sto­vi od zna­ča­ja za sa­go­vor­ni­ke ko­ji su uti­ca­li na
njih...)
• gro­un­ded the­ory3.
Uz sve to mo­že­mo re­ći da je ovo is­tra­ži­va­nje ima­lo i od­li­ke ak­ci­o­nog
is­tra­ži­va­nja4. Da­kle, tre­ba­lo je da pru­ži pod­sti­caj, da uz­ne­mi­ri, po­sta­vi pi­
ta­nja ta­ko da pred­u­zet­ni­ke na­te­ra da poč­nu da tra­že i ne­ke dru­ge, mo­žda
uspe­šni­je od­go­vo­re. Uosta­lom, to i je­ste bio raz­log nji­ho­vog po­zi­va i nji­
ho­vog pred­lo­ga da na­pra­vim is­tra­ži­va­nje. Ne da se stek­nu na­uč­na zna­nja,
već da se kroz is­tra­ži­va­nje oni sa­mi, kao po­je­din­ci, ali i kao čla­no­vi Fo­ru­
ma, pre­i­spi­ta­ju i po­ku­ša­ju da po­mog­nu se­bi no­vim stra­te­gi­ja­ma i no­vim
me­to­da­ma.

3  Gro­un­ded the­ory pred­sta­vlja is­tra­ži­vač­ki me­tod ko­ji je na pr­vi po­gled di­rekt­no su­pro­tan
tra­di­ci­o­nal­nom is­tra­ži­vač­kom po­stup­ku. Is­tra­ži­va­nju ne pret­ho­di hi­po­te­za, već je pr­vi is­tra­ži­
vač­ki ko­rak upra­vo pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka ko­ri­šće­njem svih do­stup­nih i ka­bi­net­skih i em­pi­rij­
skih me­to­da. Tek od pri­ku­plje­nih po­da­ta­ka iz­dva­ja­ju se ključ­ni mo­men­ti de­fi­ni­sa­njem se­ri­ja
ko­do­va, ko­ji fak­tič­ki sle­de iz do­bi­je­nih po­da­ta­ka. Ta­kve se­ri­je ko­do­va su­štin­ski pred­sta­vlja­ju
is­tra­ži­vač­ke kon­cep­te – iz ko­jih se for­mi­ra neo­p­ho­dan ka­te­go­ri­jal­ni apa­rat. Da­ljom ana­li­zom
is­tra­ži­vač us­po­sta­vlja no­vu te­o­ri­ju. Da­kle, u ovom slu­ča­ju se ne po­la­zi od iza­bra­nog te­o­rij­skog
okvi­ra ko­ji se pri­me­nju­je na fe­no­men ko­ji se iz­u­ča­va, već upra­vo obr­nu­to, do te­o­ri­je se do­la­zi
kroz is­tra­ži­vač­ki po­stu­pak.
4  Gil­li, Gian An­to­nio – Ka­ko se is­tra­žu­je, Škol­ska knji­ga, Za­greb, 1974.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 226

Plakat za novu akciju: AHA! Program. Živo pozorište! (Reč je o programu za decu pozorišta
Ranga Šankara i novim načinima razvoja publike.)

U tom smi­slu, kon­fe­ren­ci­ja odr­ža­na u mar­tu 2012. go­di­ne po­ka­za­

la je da je ovaj ak­ci­o­ni deo is­tra­ži­va­nja us­peo – od po­zo­ri­šta Dža­na Na­
tja Manč u Nju Del­hi­ju i Ra­na­na u Kal­ku­ti ko­ji su se use­li­li u svo­je te­ško
osvo­je­ne no­ve pro­sto­re, do Pri­ti i Pra­vi­na iz Če­na­ja ko­ji upra­vo ra­de na
no­vim pro­jek­ti­ma, go­to­vo sva­ka po­zo­ri­šna tru­pa je na­pra­vi­la od­re­đe­nu
vr­stu pred­u­zet­nič­kog, mar­ke­tin­škog ili re­per­to­ar­skog is­ko­ra­ka, raz­vi­la
no­ve stra­te­gi­je de­lo­va­nja. To mi se či­ni iz­u­zet­no va­žnim ka­da su u pi­ta­nju
pri­me­nje­na is­tra­ži­va­nja, jer nji­hov cilj ni­je sa­mo da da­ju re­cep­te, se­to­ve
pre­po­ru­ka ili mo­de­le, obra­sce po­na­ša­nja, već da pod­stak­nu ak­te­re da sa­
mi na­đu svoj raz­voj­ni put. Put, re­še­nje do ko­ga bi oni sa­mo­stal­no do­šli,
sva­ka­ko vre­di mno­go vi­še od naj­bo­lje i naj­de­talj­ni­je struč­ne „pre­po­ru­ke
od­o­zgo”.
I na kra­ju, kva­li­ta­tiv­no is­tra­ži­va­nje zah­te­va i ve­ću slo­bo­du u in­ter­
pre­ta­ci­ji po­da­ta­ka, pa je i tu mo­guć raz­li­čit pri­stup kom­bi­no­va­njem me­
to­da po­put onih ko­je na­vo­di Me­ko­lej: ana­li­za po­da­ta­ka, ana­li­za u ho­du,
stva­ra­nje raz­li­či­tih ana­li­tič­kih okvi­ra, in­tro­spek­ci­ja, unu­tra­šnji pod­sti­caj
227 Me­to­do­lo­ški aneks

(ind­wel­ling), re­duk­ci­ja i in­ter­pre­ta­ci­ja, mar­ke­tin­ški na­ra­tiv i kom­pa­ra­tiv­

ni me­tod. (...) I, kao što da­lje na­vo­di, kva­li­ta­tiv­ni me­tod omo­gu­ća­va „niz
in­ter­pre­ta­tiv­nih teh­ni­ka ko­je na­sto­je da opi­šu, de­ko­di­ra­ju, pre­ve­du ili na
dru­gi na­čin do­đu do raz­u­me­va­nja zna­če­nja” od­re­đe­ne po­ja­ve5.
Us­put­ne opa­ske, do­vo­đe­nje u ve­zu is­ka­za do­bi­ja­nih od raz­li­či­tih ak­
te­ra ali i od slu­čaj­nih pro­la­zni­ka, po­ve­zi­va­nje na­či­na ra­da sa ri­tu­a­li­ma is­
hra­ne, ili sa­zna­nja iz in­ter­vjua o ve­za­ma po­zo­ri­šnih umet­ni­ka sa nji­ho­vim
po­ro­di­ca­ma, sa či­nje­ni­ca­ma o na­či­nu stu­di­ra­nja ili za­po­šlja­va­nja, sve to se
i da­lje mo­že po­ve­zi­va­ti na no­ve na­či­ne, ukr­šta­ti i pre­kla­pa­ti, i sa­mo nas
na­ša na­uč­na ima­gi­na­ci­ja mo­že li­mi­ti­ra­ti u stva­ra­nju no­vih kon­ce­pa­ta i no­

Novi prostori teatra Džana Natja Manč u Nju Delhiju. Sadanand i Mala razmatraju mogućnosti
korišćenja krova kao prostora za probe. Dole, Mala sa majstorima nadgleda uređivanje
zajedničkih prostorija.

5  Mc Auley, A. – Na­ve­de­no de­lo, str. 25

Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 228

vih ele­me­na­ta ka­te­go­ri­jal­ne ana­li­ze. Na­rav­no, ovaj dnev­nik je mo­gao da

do­ži­vi i dru­ge for­me ob­li­ko­va­nja, ali uz fo­to­gra­fi­je ko­je do­no­se mi­ni­mum
ob­ja­šnje­nja, on omo­gu­ća­va i či­ta­o­ci­ma ko­ji do­la­ze iz raz­li­či­tih sfe­ra na­u­ke
da mu pri­stu­pe kao otvo­re­nom de­lu6 i da mo­gu da do­đu do sop­stve­nih in­
ter­pre­ta­ci­ja i za­klju­ča­ka.
Sto­ga je ova knji­ga i pu­to­pis i na­uč­no de­lo, a sa­mo od či­ta­o­ca za­vi­si
ka­ko će bi­ti pro­či­ta­na – da li kao knji­ga o In­di­ji, in­dij­skom po­zo­ri­štu, žen­
skom li­der­stvu, pred­u­zet­ni­štvu i ino­va­tiv­nom me­nadž­men­tu u kul­tu­ri...
Ili na ne­ki sa­svim dru­gi na­čin.

Na ulazu u novu zgradu Džanam pozorišta Pravin je oslikao Gandija i prizore indijskih
multikulturalnih mitova i bajki

6  Eko, Um­ber­to – Otvo­re­no dje­lo, Ve­se­lin Ma­sle­ša, Sa­ra­je­vo, 1965.

229 Prilog 1

Prilog 1

QUESTIONNAIRE

NAME OF THE INSTITUTION ………………………………

Name of the respondent and its function ………………….

1.  Mission and Aims

What is the profile / artistic and cultural of your theater?

Philosophy of your institution? (Values)
How has your mission and aims been defined?

2.  Programming

Structure of programming? (Content and diversity)

Decision about the programme?
How are the socio-political circumstances reflected in programming?
How does programming fit into city / regional / national cultural con-
texte?
How do you distinguish your programme from others to make it more
competitive?
How do you assess the artistic quality of the programme?

For larger institutions only: Has any research altered programming?

(Mapping, competition research, audience research…)

3.  Administrative, Management and Legislative Structure

What is the management structure?

What is the legal status? Who appoints (selects) the manager?
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 230

The number of employees? What is staffing policy? Are there enough

staff?
How regularly do you employ freelancers? For what ?
What is the educational profile of the staff? And how are they appoint-
ed?
Do you consider the further education of your staff to be important?
Do you have a strategic management policy?
Who is involved in the decision-making process?
How do you assess the role of theater manager and administrator to-
day – (self-reflection)?

4.  Financing Structure

What are your financial sources? (percentage)

How has this changed in last five years? Are you better or worse off
now?
Are you adapting your programming to the demands of the financing
bodies or audiences?
Are you developing alternative sources of funding? (commercial pro-
grammes, fundraising campaigns, services)
How and where are you looking for sponsors? What do you offer to
possible sponsors? (art & business mediation)
What is the level of stability of funding sources?

5.  Audience Development

Who are the target audiences? Have you reached them? How loyal are
they?
Are there any incentives for loyal audiences?
How has your audience developed in the last five years?
What are the methods of audience development?
Do you have an educational policy?
What is the average percentage of seats sold?

6.  Marketing and PR

What do you understand by marketing and whose responsibility is

that?
231 Prilog 1

Do you have a marketing strategy?

What form does the marketing take? (posters, leaflets, video, commer-
cials)
How did you promote your last major event?
What percentage of your budget is spent on marketing?
What is the time dynamic of your marketing?
What about your pricing policy?
Do you have a corporate identity? (logo, slogans, colour…)
Do you have a mailing list? What is its structure?
How do you communicate with the media?

7.  Co-operation and Exchange (intratheatrical, intersectorial, etc.)

Do you consider it necessary to be involved in co-operation on a local

level? (why and how)
Do you develop programmes of cooperation on an international level
or within different states of India?
Are you a member of the Indian theater forum or any other network?
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 232

Prilog 2

Conference: SPACES OF THEATRE, SPACES FOR THEATRE

Questions for the panelists in the SESSION VI:

INSTITUTIONAL SPACES

The session will focus on institutions which have impacted theatre prac-
tice in their cities/regions or the country as a whole. The discussion will fo-
cus on the questions of what these institutions had mandated for themselves
when they started, and to what extent have they fulfilled their mandates, to
what extent they have failed, to what extent has the original mandate changed,
how they have contributed to the field of Indian theatre, whether they have
enriched the larger ecosystem at all, what sort of problems they face, etc.

1. What was the drive (need) to initiate, to create projects, institution,

networks… all in order to contribute toward creation of a system
in which theatre art could flourish? What was more important –
understanding of the context or having entrepreneurial skills?
- in what extent it was necessary to define its precise mission in
such a complex multicultural tissue of Indian cultures, and how this
mission has changed over time?

2. Indian Theater Forum is all-Indian network based on a specific ethics

of social and cultural responsibility. But, how you create your local
and regional networks, and what importance those “networks” have
for your work, for sustainability of organization? How you see the
context in which you develop specific organizational culture? Have
this influenced your long term vision, philosophy of the organization?

3. How one organization is balancing its multiple activities (in Ninasam

– there is an Academy, but there is also a theatre troupe; interest for
233 Prilog 2

local community but also for wider Karnataka impact and influence,
etc.)? What are the key issues in every-day management – is it leader-
based management, participative management, or?

4. How were you building your audiences – who were your partners
in this job (media, schools, other cultural institutions, or…)? To
what extent the forms and methods of audience building should be
specifically developed (different in rural region, metropolitan areas,
etc.)? Are the actors also participating in this process or you see that
only as a task of marketing department?

5. Human resources are the heart of cultural organization. How do you

select your staff, how do you let them develop professionally, fulfill
their individual ambitions (aims), but in the same time how do you
get them achieve the aims of the organization?

6. How you would assess your institutional achievements – effectiveness

in the theater context, but also within the community? If you would
have to underline your major institutional achievement – what that
would be?

7. Now you are leaving, or you already left the organization. How you
organized that the institutional memory would be kept as a collective
memory… What are institutional memory policies and practices
(institutional rituals, memory days, celebrations, books, etc.) enabling
intergenerational transfer of knowledge? But also, in what extent you
felt responsible till today to transfer your institutional achievements
(management models, theatre technology or marketing knowledge,
etc) among theatre professionals in India?
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 234
235 Bi­bli­o­gra­fij­a

Bi­b li­o­gra­fi­ja

Re­fe­rent­n a li­te­ra­t u­ra – In­d i­j a

Apa­du­raj, Ar­džun – Strah od ma­lih bro­je­va: ogled o ge­o­gra­fi­ji gne­va, Bi­bli­o­te­ka

XX vek, Be­o­grad, 2008.
Adi­ga, Ara­vind – Bi­je­li ti­gar, Buybo­ok, Sa­ra­je­vo, 2009. (The Whi­te Ti­ger, 2008)
Bha­ruc­ha, Ru­stom – Anot­her Asia: Ra­bin­dra­nath Ta­go­re & Oka­ku­ra Ten­shin,
Ox­ford Uni­ver­sity Press, Ox­ford, 2006.
Bha­ruc­ha, Ru­stom – The Po­li­tics of Cul­tu­ral Prac­ti­ce, thin­king thro­ugh the­a­tre in
an age of glo­ba­li­za­tion, Ox­ford Uni­ver­sity Press, Ox­ford, 2001.
Bha­ruc­ha, Ru­stom – Ra­jast­han, an oral hi­story, Pen­guin bo­oks In­dia, New Del­
hi, 2003.
Des­hpan­de, Sud­han­va, Aks­ha­ra, K. V. & Iyen­gar, Sa­me­e­ra – Our sta­ge: ple­a­su­
res and pe­rils of the­a­tre prac­ti­ce in In­dia, Tu­li­ka bo­oks, New Del­hi, 2009.
Dimitrijević, Jelena – Pisma iz Indije, Narodni univerzitet, Beograd, 1928.
Dra­gi­će­vić Še­šić, Mi­le­na – Ne­za­vi­sna po­zo­ri­šta In­di­je: Su­sre­ti sa iz­u­zet­nim
že­na­ma, Lu­dus, br. 161, mart 2010, str. 24–25
Dra­gi­će­vić Še­šić, Mi­le­na – Sva­ki­da­šnji­ca i po­zo­ri­šte, Re­pu­bli­ka, br. 478–479,
1–30. jun 2010, str. 29–32
D’Rienkur, Amori – Duh Indije, Motovun, Motovun 1991.
Des­hpan­de, Sud­han­va – The­a­tre of the Stre­ets, The Ja­na Natya Manch Ex­pe­ri­en­
ce, Ja­nam, New Del­hi, 2007.
Gi­kić Pe­tro­vić, Rad­mi­la – Zdra­vo In­di­jo, Aka­dem­ska knji­ga, No­vi Sad, 2008.
Mad­hu, Jain – The Ka­po­ors: the first fa­mily of In­dian ci­ne­ma, Pen­guin, Vi­king,
2005.
Gu­ha, Ra­mac­han­dra – In­dia af­ter Gand­hi: The Hi­story of the World’s Lar­gest de­
moc­racy, Pi­ca­dor, Pan Mac­mil­lan, Lon­don and Ox­ford, 2008.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 236

Gu­ha, Ra­mac­han­dra – Past and pre­sent (Pro­šlost i sa­da­šnjost, ne­delj­na ko­

lum­na), u: The Hin­du (Ma­ga­zi­ne), 21. de­cem­bar 2008, str. 3 (prevod Mi-
lice Šešić objavljen u: Politika (Beograd), 3. januar 2009, str. 12)
Ka­po­or, Shas­hi – The Prit­hvi­wal­lahs, Ro­li Bo­oks, New Del­hi, 2004.
Klaić, Dragan – Bangalore: Asian cultural actors connect, 20th October 2009
http://culture360.org/magazine/bangalore-asian-cultural-actors-
connect/
Karageorgevitch, Bojidar, prince – Enchanted India, Harper and Brothers pub-
lishers, New York and London, 1899.
Kat­ta­ik­kut­tu e-news, Kan­chi­pu­ram: Kut­tu Kal­lai Ku­dam, Cen­tre for Per­for­
ming Arts, www.kat­ta­ik­kut­tu.org, 2009–2012.
Min­de­ro­vić, Če­do­mir – Tra­go­vi In­di­je, Ve­se­lin Ma­sle­ša, Sa­ra­je­vo, 1966.
Mo­ra­via, Al­ber­to – O In­di­ji, Ma­ti­ca srp­ska, No­vi Sad, 1965. (Al­ber­to Mo­ra­
via, Un’idea dell’In­dia, Ca­sa Edi­tri­ce Va­len­ti­no Bom­pi­an ­ i & Co, Mi­la­no,
2000.)
Mu­ni, Bha­ra­ta – Na­tja­ša­stra, po­sta­nak po­zo­ri­šta, prir. Ra­do­slav La­zić, izd. Ra­
do­slav La­zić, Be­o­grad, 2003.
Nehru, Pandit Dž. – Otkriće Indije, Rad, Beograd, 1952.
Pa­so­li­ni, Pi­er Pa­o­lo – L’ode­ur de l’In­de, De­noel, Pa­ris, 1984, (L’odo­re dell’ In­dia,
Lon­ga­ne­si, 1962)
Ra­ja, Ga­u­tam – The In­vi­si­ble ri­ver (Ne­vi­dlji­va re­ka), Sa­muel French, Lon­don,
2009.
Ra­ja, Ga­u­tam – Da­mi­ni the da­ma­ger and ot­her plays, Ja­gri­ti, Uni­sun Pu­bli­ca­ti­
ons Ban­ga­lo­re, 2006.
Ra­ja­go­pal, P., Pul­lens, E. and de Bruin, H. – Aiyap­pan & the Ma­gic Hor­se, Tu­li­ka
Pu­blis­hers, Chen­nai, 2005.
Ro­lan, Ro­men – In­di­ja – Dnev­nik (Ta­go­ra, Gan­di, Ne­hru), Svje­tlost, Sa­ra­je­vo,
1960. (Ro­main, Rol­land – In­de – Jo­ur­nal 1915–1943)
Si­me­u­no­vić, Ma­ri­ja – ... any do­ubts?/ ... da li je sve ja­sno?, ex­hi­bi­ti­on, pre­sen­ta­
tion, con­fe­ren­ce, pu­bli­ca­tion, iz­ve­de­ni u okvi­ru pro­jek­ta: art-e-co­nomy,
tran­si­ti­o­nal eco­no­mics and art – the­ory and prac­ti­ce of con­tem­po­rary
glo­bal pro­duc­tion, O3ONE gal­lery, Bel­gra­de, 2006.
Sta­ge­Ri­te: Se­ven first, Col­lec­tion of con­tem­po­rary In­dian dra­ma­turgy, Sa­muel
French Ltd, Lon­don, 2002.
Sub­ban­na, K. V. – Com­mu­nity and Cul­tu­re, se­lec­ted wri­tings, edi­ted by N. Ma­nu
Cha­kra­varthy, Heg­go­du: Aks­ha­ra Pra­kas­ha­na, 2009.
Wall­bank, T. Wal­ter – A Short Hi­story of In­dia and Pa­ki­stan, from An­ci­ent Ti­mes
to the Pre­sent, New Ame­ri­can Li­brary, New York, 1958.
237 Indeks

Me­to­d o­l o­š ka li­te­ra­t u­ra

Brook, Peter – The Empty Space, Pelican books, Harmondsworth, 1986.

Caust, Jo – Arts Leadership: International Case Studies, Tilde University Press,
Melbourne, 2013.
Dinulović, Radivoje – Arhitektura pozorišta XX veka, CLIO, Beograd, 2009.
Dragićević Šešić, Milena – Umetnost i alternativa, II izdanje, Fakultet drams-
kih umetnosti i CLIO, Beograd, 2013.
Dragićević Šešić, Milena (ured.) – Razvoj ljudskih resursa u kulturi, ur. zbornik
radova, Dositheus, Academica, Beograd 2011.
Dragićević Šešić, Milena i Dragojević, Sanjin – Menadžment umetnosti u turbu­
lentnim okolnostima, CLIO, Beograd, 2005.
Dragićević Šešić, Milena i Stojković, Branimir – Kultura: menadžment, anima­
cija, marketing, VI izdanje, CLIO, Beograd, 2012.
Đukić, Vesna – Država i kultura, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd,
2009.
Gil­li, Gian An­to­nio – Ka­ko se is­tra­žu­je, Škol­ska knji­ga, Za­greb, 1974.
Hi­ne, D. & Car­son, D. (eds.) – In­no­va­ti­ve met­ho­do­lo­gi­es in en­ter­pri­se re­se­arch,
Ed­ward El­gar, Chel­ten­ham UK & Nort­hamp­ton USA, 2007.
Eko, Um­ber­to – Otvo­re­no dje­lo, Ve­se­lin Ma­sle­ša, Sa­ra­je­vo, 1965.
Kel­ner, Da­glas – Me­dij­ska kul­tu­ra, CLIO, Be­o­grad, 2004.
Mc Auley, A. – “If a pic­tu­re pa­ints a tho­u­sand words’- re­ac­hing beyond the
tra­di­ti­o­nal for al­ter­na­ti­ve in­sights”, in: Hi­ne, D.& Car­son, D. – In­no­va­
ti­ve met­ho­do­lo­gi­es in en­ter­pri­se re­se­arch, Ed­ward El­gar, Chel­ten­ham UK
& Nort­hamp­ton USA, 2007, pp. 19–32
Mercer, Colin – Cultural Planning For Urban Development And Creative Cities,
2006 http://burgosciudad21.org/adftp/Shanghai_cultural_planning_
paper.pdf
Moles, Abraham – La sociodynamique de la culture, Mouton-Hayes, Paris,
1967.
Rajt Mils, Čarls – So­ci­o­lo­ška ima­gi­na­ci­ja, Pla­to, Be­o­grad, 1998.
Se­a­le, C., Go­bo, G., Gu­bri­um, J. F. and Sil­ver­man, D. (eds.) – Qu­a­li­ta­ti­ve Re­se­
arch in Prac­ti­ce, Sa­ge, Lon­don, 2004.
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 238
239 Indeks

Indeks pojmova i pozorišnih

organizacija Indije

A Plesni susret istoka i zapada, Bombaj

aktivizam u kulturi 17, 19–20, 38, 43,
186–187
kulturni aktivisti, operateri 18, 21,
30, 39–40
amateri, pozorišni 42, 107, 110, 136,
159
Aurovil 76–78, 82–83
C Novruz 49
Centar za studije kulture i društva,
Bangalor 17–18, 31, 217
civilno društvo 17, 19–20, 22, 29, 31,
187
D nagrade Sangeet Natak Academy
donatori/donatorske organizacije /
politike 18, 21, 30, 46, 73, 188
F 131, 135–136, 163
feminističke umetničke prakse / „ženska
umetnost” 21–22, 93–94, 228
festivali 30, 78
Festival Indije u Parizu 67
Festival kanada muzike u Čenaju 209
Bharat Rang Mahotsav (BRM, Nju
Delhi) 46
67
Seulski festival izvođačkih umetnosti
71
Tokijski letnji festival 68
Hammoniale, Hamburg 68
Tagora festival 132
festivali, tradicionalni
Kumbh mela 121
Harvest festival 122
film/filmska industrija 21–22, 37–38,
56–58, 70, 102, 187, 209
Bolivud 28, 37, 56–58, 188
finansiranje kulture / umetnosti 18, 23,
81, 87, 100, 130, 136, 170
(National Academy of Music,
Dance & Drama) 80
fandrejzing kampanje/strategije 81,
sponzorstvo 73, 81, 170
tržište kulture 21, 22, 50, 70, 141
fondacije i međunarodne organizacije
12, 21, 188
Britanski savet 12, 70, 145
Fond za otvoreno društvo 12, 17
HIVOS 17, 23–24, 31, 128, 134–135,
145, 184
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam
Ford fondacija 135, 163
Pro Helvetia 12, 135
Rata Tatta Trust 128
G Ramlila 49
globalizacija 12, 20, 22, 208
I kreativne / kulturne industrije 12, 21,
Indijsko-pakistanski mirovni projekat
56
J 154, 155, 184
javne politike / vlasti 21, 27, 64, 86,
115, 135
javni prostor/sfera 20, 23–24, 30–31,
78, 152–153
K 119, 137
kastinski sistem 42, 86, 101, 107–108,
139, 180, 202–203, 222
bramani 110, 127
daliti – harijani 42, 66, 86, 93, 127,
202
parsi 115, 127, 174
klasične i folklorne indijske teatarske
forme
Baratanatjam (Bharatanatyam),
klasični indijski ples 49, 62, 67,
70
folklor/folklorni teatar 20, 49, 81,
135, 158
Jakšagana 28–29, 49, 104–105, 135,
208,
Kutu kodai teatarske veštine 85–86,
135
Katak (kathak) 207
Katakali pozorište 11, 114, 207
Kutijatam, sanskritski teatar iz
Kerale 49
lutkarsko pozorište 51, 129, 208
240
Maibi, teatarska tradicionalna forma,
Manipur 130
Odisi ples 70
pozorište senki 51
Talamadale 104, 173
Tamaša 48, 49, 154–155
70, 73, 113
kulturna politika 20, 25, 27–28, 31, 50,
78, 100–101, 140, 215
cenzura/autocenzura 20, 140–141,
identiteti, identitetske politike 20,
25
intersektorska saradnja 22
jezik/jezička politika 25, 27, 46, 89–
90, 95–96, 100, 105, 107, 110,
kultura sećanja 47–48
kulturna akcija 29
lobiranje / zagovaranje 26, 29, 202
kulturna saradnja/razmena 19, 29
kolaborativne prakse /projekti
25–26, 29
kulturni diverzitet 26–27, 29
Kutampalams, Kerala 61–62
kulturno nasleđe 27, 32, 55, 71, 189,
191–196, 198–200, 209–214
Dakšina Čitra, muzej sa edukativnim
programima 74
turistička valorizacija 32, 113, 114,
187, 190
M
Mahabharata, 88, 101, 207
menadžment u kulturi 50, 80, 102, 113,
127–128, 132, 159, 164–168
Capacity Building v. podizanje
kapaciteta
edukacija/trening 24–25, 31, 49–50,
241
53, 102, 127–128, 139, 159
inovacija/inovativni menadžment
21, 38, 46, 228
liderstvo 222
marketing 59, 99, 128, 225–226
mid-management 131
podizanje kapaciteta 36, 72, 134
menadžeri 25, 102
mentorski sistem 23, 146
mreže, kulturne / umrežavanje 20,
25–26, 29–30
N Indijski teatarski forum 13, 36–37,
Natjašastra 11, 68
O Junona, NVO, Bombaj 163, 168
održivost (umetnosti / umetničkih
organizacija) 21–24, 28, 70–74,
101, 140
organizovanje (u umetnosti i kulturi)
21, 81
institucionalno 164–169
samoorganizacija i samoedukacija 25
P 51–53
ples, savremeni 66–67, 70–73, 114, 173
političke partije
Baratija Džanata 46
Kongresna partija 39, 202
Šiva Sena, nacionalistička-
hinduistička partija 132
Partija većinskog naroda (Bahumaj
Saman Party) 215
pozorišta i pozorišne kompanije
Adišakti pozorište 35, 74–81, 85,
150, 159, 160, 164
Akademija tamilske kulture 90
Akademska pozorišna kompanija
Pune 145, 163, 166
Akvarijus kompanija, Bombaj 137
Indeks
aranja, aRanyaGroup, Bombaj 77
Artists’s Repertory Theater,
Bangalore 178
Atakalari centar za umetnost
pokreta 20, 104, 153
Bandungdupa Kalakendra, pozorište
iz Asama 171, 172
Džana Natja Manč (Džanam) teatar
Nju Delhi 36, 38–46, 135–136,
140, 227–228
Džagriti pozorište, Bangalor
175–178
49, 63, 69, 81, 99, 115, 128–129,
145–174
Kalakšetra, Čenaj 61–64, 67, 74
Kataikutu sangam muzičko
tradicionalno pozorište
(Kattaikkuttu sangam),
Kančipuram 36, 63, 85–94, 145,
220
Kutu trupa 87–88, 91
Kutu devojačka trupa 88, 91, 93–94
Katkata, lutkarsko pozorište 36,
Koledž teatar 42
Lanterna magika, Čenaj 63, 101
Pritvi putujuća pozorišna trupa
(1944–1960) 37, 126
Pritvi teatar, Bombaj 23–24, 35–36,
64, 78–79, 81, 125–129, 138,
145
Naja pozorište, Bopal 46
Ninasam pozorište 35–36, 47, 105,
109–120, 145, 163
Prostori (Spaces), Čenaj 65–69, 158
Ranan, Kalkuta, 35, 172–173
Ranga Šankara teatar, Bangalor 28–
29, 64, 78, 102–106, 113, 226
Rezidentna kompanija Ninasam, 117
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 242

Samudaja, amaterska pozorišna R

grupa, Bangalor 107–108, 202
Shakespeareana, putujuća pozorišna Ramajana 28, 31, 49, 88, 105, 173
trupa (1953–1956) 37, 125–126
UNIMA Indija 53
S
pozorišne akademije, škole i fakulteti scenski prostori 39, 51, 62, 64, 88, 140,
Dramska akademija Univerziteta 145, 154, 156–159
Kalikat, Trisur 79
Nacionalna akademija dramskih U
umetnosti, Nju Delhi 46–49, 79,
upravljanje v. menadžment
109, 110, 145, 163, 175
UNESKO 17, 26, 56, 89
Ninasam institute (akademija),
UNESKO katedra za kulturnu politiku
Hegodu 99–101, 110, 115–116,
i menadžment Univerziteta
120, 151, 159
umetnosti u Beogradu 12, 35
Sučitra škola za film i dramske
umetnosti, Bangalor 171 V
preduzetništvo 31, 37, 93, 131, 135,
139, 225, 228 volonteri 85, 92, 131, 138, 147, 149,
socijalno preduzetništvo 89 179
publika 40–41, 43–44, 87, 112–113,
128, 134–135, 155, 160, 170,
172–173
243 Indeks

Milena Dragićević Šešić

Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam
dnevnik istraživanja

Edicija:
TEORIJA / TEKST / IZVOĐAČKE UMETNOSTI

Izdavač:
Univerzitet umetnosti u Beogradu
Izdavačka kuća CLIO

Za izdavača:
Prof. dr Ljiljana Mrkić Popović, rektor
Zoran Hamović, direktor, CLIO

Predsednik Odbora za izdavačku delatnost:

Red. prof. Marina Nakićenović, prorektor

Urednik
Prof. Ivana Vujić

Recenzenti:
Prof. dr Aleksandra Jovićević, Univerzitet La sapienza, Rim
Prof. dr Darko Lukić, Univerzitet u Zagrebu
Prof. dr Milija Gluhović, Warwick university

Lektura:
Mirjana Topalović

Korektura:
Mirjana Topalović i Mira Savić

Tehnički urednik:
Dejan Tasić

Štampa:
Rotografika
Subotica
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 244
245 Indeks

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

792(540)
316.75(5)

ДРАГИЋЕВИЋ Шешић, Милена, 1954–

  Indijsko pozorište : tradicija i aktivizam : dnevnik istraživanja /
Milena Dragićević Šešić. – Beograd : Univerzitet umetnosti u Beogradu
: Clio, 2013 (Subotica : Rotografika). – 242 str. : ilustr. ; 22 cm. –
(Edicija Teorija / Tekst / Izvođačke umetnosti ; knj. 2)

Tiraž 500. – Str. 183–218: Povratak u Indiju / Dragan Klaić. –

Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str.
235–237. – Registar.

ISBN 978-86-7102-441-9 (Clio)

a) Позориште – Индија b) Културна политика – Азија

COBISS.SR-ID 201048076
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 246
247 Indeks
Indijsko pozorište: tradicija i aktivizam 248