MAY KARL

Naslov originala
WINETOUS ERBEN

WINNETOUOVI NASLJEDNICI
UVOD
S njemačkoga prevela: JOZEFINA STRIČEVIĆ
Bilo je to jednog lijepog, toplog proljetnog jutra. Mili, blagi traĉak sunca prokrao se kroz prozor poţeljevši
mi — dobro jutro! — Tada doĊe k meni ,Sf-dašce' iz svog prizemlja noseća mi prvu jutarnju poštu koju je
pismonoša upravo bio uruĉio. Kako je to obiĉno tokom dana ĉesto ĉinila, tako je i sada sjela prema meni i
stala otvarati pisma da mi ih ĉita. Prije no što ĉe zapoĉeti ĉitanje, imao sam osjećaj kao da me netko pita: —
Tko je ,Srdašce'? Tako se u stvari' nitko ne zove Mora da je ime od milja.
Zaista, to je bilo ime od milja. Ono potjeĉe iz prve knjige mojih .Priĉa sa sela'. U njoj se spominju ^zorno
brdašce', .uzorno seoce', .uzoran vrtić' i .uzorna kućica' u kojo.) ţivi .Srdašce' sa svojom majkom. Mada ime
.Srdašce' ne predstavlja neko fiziĉko oliĉenje moje supruge, ono predstavlja njeno duševno oliĉenje. Njezin
portret toliko sam bio zavolio da sam ga nazvan .Srdašce', py .je samo po sebi razumljivo što se to ime malo-
pomalo prenijelo i na original. Nije to bilo uvijek' Naime. k;ida se na nebu poĉinju navlaĉiti oblaci, a to se
uvijek dogaĊa mojom krivicom, kaţem joj .Klara'. Poĉinju li se razilaziti, tada joj kaţem ,Klanca Kada
potpuno išĉeznu, kaţem joj .Srdašce', i to zboĉ toga što ona liĉno nikada ne izaziva naoblaku
Dok oe moje uobe no.ia.fa UH Ratu, cijelim prizemljem raspolaţe ona. U njemu gazduje neumorno i mar-

Ijivo kao svesrdna domaćica. Doĉekuje posjete mojih sve brojnijih ĉitalaca i odgovara na mnoga pisma, jer
sam ne mogu da to obavljam. Uvijek mi proĉita sva pisma. Naroĉito važna pisma obiĉno odlaţe na stranu
kako bi mi ih na kraju proĉitala.
Tako je bilo i danas. Kada je sve ostalo bilo obavljeno, ostale su dvije stvari, koje su nam se već na prvi
pogled uĉinile neobiĉnim i zbog ĉega smo ih i bili odvojili. Bilo je to, naime, jedno pismo iz Amerike i
antropološki struĉni list. U ovom posljednjem bio je naslov jednog duţeg ĉlanka podvuĉen olovkom. Naslov
je glasio: — Izumiranje indijanske rase u Americi i njihovo nasilno istiskivanje od strane Kavkazaca t
Kineza. — Odmah sam zamolio .Srdašce' da mi proĉita taj ĉlanak, jer sam sluĉajno za to imao vremena.
Poslušala me. Pisac je bio dobro poznati, istaknuti profesor univerziteta. Pisao je s velikom toplinom o
Crvenokošcima i što god je govorio o njima bilo je ne samo blagonaklono već i pravedno. Za uzvrat bih mu
rado stegnuo ruku. Jednu je grešku, meĊutim, ipak uĉinio, koja je bila isto toliko općenita koliko i ne-
shvatljiva. Naime, on je miješao Indijance Sjedinjenih Drţava sa ĉitavom rasom širom Sjeverne i Juţne
Amerike. Osim toga brkao je duševno odumiranje rase sa njenom fiziĉkom smrću. Dobio sam dojam da u
svome radu ide za tim da glavni zadatak ljudskog roda traţi u razvoju podvojenosti naroda i pojedinaca, a ne
u sve više rasprostranjenom saznanju da se sva plemena, svi narodi, sve nacije i rase postepeno moraju
sjediniti predstavljajući jednog jedinog, velikog plemenitog ĉovjeka, uzvišenog nad svim što je ţivo-tinjsko.
Pismo iz Amerike bilo je vjerovatno predano na .Dalekom Zapadu', samo gdje, to se na zatvorenom omotu
nije moglo utvrditi, jer su obje strane bile pune ţigova i rukom ispisanih mjesta, tako da je sve ostalo bilo
neĉitko. Adresa se jedino zadrţala u svojoj prvobitnoj jasnoći, i to svakako zbog originalne kratkoće
Indijanaca. Ona se sastojala jedino iz tri rijeĉi i glasila je;
MA Y rtadebeul. Germanv.
Otvorili smo koverat i izvukli komad presavijenog papira, koji je oćito bio rezan nekim velikim noţem,
vjerojatno lovaĉkim. Pismo je sadrţavalo slijedeće redove na engleskom jeziku, koje navodim u prijevodu.
Teška, neuvjeţbana ruka napisala ih je olovkom:
»Old Shatterhandu.
Hoćeš li doći do Mount Winnetoua? Ja ću svakako doći. Moţda ĉak i Avaht-Niah, taj stogodišnjak. Vidiš li
da umijem pisati? I da pišem na jeziku bljedolikih?
Wagare-Tey Poglavica Šošona.«
Proĉitavši to, IznenaĊeno pogledah .Srdašce', a i ono mene. Nas nije moţda zaĉudilo to što smo primili
pismo sa Dalekog Zapada i što je od Indijanaca. To se veoma, ĉesto dešava. Zaĉudilo me je, meĊutim,' to što
je pismo stiglo ud poglavice Zmija-Indija-naca, koji mi još nikada nije pisao. Njegovo ime Wa-gare-Tey
znaĉi isto što i ,2utj Jelen'. U mojoj knjizi .Boţić' moći ćete o njemu više doznati. U ono vrijeme, znaĉi prije
više od trideset godina, bio je mlad i priliĉno neiskusan, ali dobar, pošten ĉovjek, Winnetouu i meni vjeran,
pouzdan prijatelj. Njegovu ocu Avaht--Niahu, koji je bio skroz pošten ĉovjek, bilo je preko šezdeset godina.
Imao je velik utjecaj, a njime se uvjek koristio samo nama u prilog. Zbog njegove duboke starosti i zbog
toga što o njemu više nikada nisam ĉuo, smatrao sam da je umro. Sada sam iz pisma vidio da još ţivi i da se
fiziĉki i duševno dobro osjeća, jer da nije tako, pisac ni u kom sluĉaju ne bi mogao kazati da će ratni
poglavica Šošona moţda takoĊer doći na Mount Winnetou.
Ja, doduše, nisam uopće imao pojma gdje se ta planina nalazi. Znao sam jedino to da su Apaĉi sa drugim,
njima prijateljski naklonjenim plemenima namjeravali da se s'oţe i da neku planinu, koja se po svom
poloţaju, svojim svojstvima i vaţnosti odlikuje, nazovu imenom svoga voljenog poglavice. Nisam jošništa
bio doĉuo da je stvar obavljena, a pogotovu mi nije bilo saopćene na koju je planinu pao izbor. Svjestan sam
doduše bio da to nije mogla biti neka planina izvan podruĉja na kojem se Apaĉi kreću. Kako se logori i
pašnjaci Zmija-Indijanaca prostiru sjeverno od njih, udaljeni nekoliko dana jahanja, sigurno se radilo o
nekom izuzetno vaţnom sluĉaju, kada se ĉovjek, kor ;je dostigao starost od stotinu godina, odvaţio da krene
na ovaj put, i to ne toliko iz nuţde koliko zbog mladalaĉkog srca koje ga je gonilo na to.
Zbog ĉega je htio da ode sa svojim sinom tako daleko na jug? To nisam znao. Iako sam o tome duboko
razmišljao, ipak nisam uspio da na to pitanje sigurno odgovorim. Nije mi ništa drugo ostalo već da ĉekam
hoće li i sa koje druge strane stići sliĉni dopisi. Nu pismo nisam mogao odgovoriti jer mi sadašnje boravište
obaju poglavica nije bilo poznato. U svakom sluĉaju imali su ozbiljan razlog da potraţe , podruĉje Apaĉa
koje je bilo toliko udaljeno od njih. Pretpostavljao sam da se ovaj razlog nije odnosio na tijesne meĊusobne
odnose, već da je općenitog znaĉenja. Kako je moja adresa tamo prijeko poznata i kako se s mnogim
tamošnjim ţivim osobama, o kojima sam u svojim knjigama priĉao i o kojima ću još priĉati, dopisujem,
mogao sam se ponadati da ću uskoro, ĉuti nešto opširnije.
Kako sam mislio, tako se i zbilo! Jedva dva tjedna kasnije stiglo je jedno drugo pismo, i to od strane onoga
od koga bih naimanje oĉekivao neki znak ţivota ili ĉak i dopis. Na koverti se nalazila taĉno ista adresa. Na
engleskom pisani sadrţaj glasi u prijevodu:
»DoĊi na Mount Winnetou na veliku, posljednju bitku! I daj mi konaĉno svoj skalp koji mi duguješ već
ĉitava dva ljudska vijeka! To ti piše
To-kei-chun, Poglavica Racurroh Komanĉa.«
I samo dva tjedna kasnije primio sam, a opet na istu adresu, slijedeći dopis:
»Imaš U smjelosti, tada doĊi ovamo do Mount Winnetoua! Jedini metak, koji još imam, ĉezne za tobom!
3
Tangua
Najstariji poglavica plemena Kiowa. Napisao njegov sin Pida, sadašnji poglavica Kiowa, ĉija duša
pozdravlja tvoju.«
Oba ova pisma pruţala su znaĉajna razjašnjenja, i to ne samo u psihološkom smislu. Pomalo mi se ĉinilo kao
da su ih izdiktirali To-kei-chun i Tangua na istom mjestu i pod istim utjecajem. Obojica su me još uvijek
nepomirljivo mrzila kao i nekada. Bilo mi je samo neobiĉno to što me je sin Tangue i unatoĉ toj mrţnji
pozdravljao, ali mi ipak nije bilo'teško shvatiti taj znak zahvalnosti. MeĊutim, bilo je najvaţnije od svega što
su i Apaĉevi neprijatelji naumili da krenu gore na Mount VVinnetou. Bilo je tu govora o .velikoj posljednjoj
bitki'. To je zvuĉalo veoma opasno. Poĉeo sam se ozbiljno zabrinjavati. Da nije moţda tamo prijeko netko,
recimo, neki stari, raniji protivnik, koji se sada u mojim starim danima htio sa mnom našaliti i izrugati ne bih
li nasjeo i krenuo na to ludo putovanje za Ameriku? No, nakon pola mjeseca, primio sam slijedeće pismo,
predano u Oklahomi, a koje je za mene predstavljalo dokumenat kojemu sam mogao da poklonim puno
povjerenje:
»Dragi moj, bijeli brate!
Veliki, dobri Manitou u mom srcu nalaţe mi da ti saopćim da su na Mount Winnetouu pozvani savjet starih
poglavica i savjet mladih poglavica da zasjedaju i sude bljedolikima, i da se ujedno donese odluka u vezi s
budućnošću Crvenokoţaca. Ti ćeš doći, ali i ja ':u doći. Moja se duša veseli tvojoj. Brojim dane, sate i mi-
nute dok te opet ne budem ugledao!
Tvoj crveni brat Matto Schahko . , glavica Osaga.«
Ovo je pismo takoĊer bilo pisano na engleskom jeziku, i to od strane njegovog sina, ĉiji mi je rukopis bio
poznat jer se s njime dopisujem. Osim toga je Matto Schahko bio priloţio i svoj koţnati totem, što je

ĉinio
uvijek kada se radilo o neĉemu vaţnom. Na osnovu toga mogao sam da odbacim svaku sumnju da mi se
netko ţeli narugati. Stvarno je nešto postojalo, i to nešto ozbiljno. Pomisao da odem prijeko me je sve više
zaokupljala. Naravno, za ostvarenje te moje zamisli bilo je prijeko potrebno da prije svega doĊem do bliţih i
odreĊenijih podataka, Na njih, istina, nisam mo r rao dugo ĉekati. Primio sam pismo na velikom arku,
presavijeno kao da je zvaniĉno, koje je, doduše trebalo da predstavlja poziv, ali se zbog svojstvenog naĉina
pisanja mot-alo ispravnije smatrati sluţbenim dopisom. Dajem ga u prijevodu:
»Veoma poštovani gospodine!
Na prošlogodišnjim zasjedanjima poglavica bilo je jednoglasno zakljuĉeno da se brdo Stjenovitih planina,
koje toj svrsi najviše odgovara, ubuduće zove imenom najslavnijeg poglavice svih naroda. Sto se toga tiĉe,
izabran je najviši vrh, koji vam je barem geografski poznat, i na koji se tajanstveni vraĉ Tatellah-Satah bio
povukao. Na podnoţju, odnosno na terasama ove planine, odrţat će se ove godine, sredinom septembra,
slijedeće skupštine:
1. Miting kampa starih poglavica.
2. Miting kampa mladih poglavica.
3. Miting kampa ţena poglavica.
4. Miting kampa svih ostalih slavnih crvenih muškaraca i ţena.
5. Završni miting pod rukovodstvom dolje potpisanog Komiteta.
Već prema liĉnom nahoĊenju, Vi ćete se pojaviti ovdje i prijaviti se ili predsjedavajućem ili njegovu
zamjeniku, koji će vas upoznati sa predmetom svih ovih savjetovanja. Ujedno vas upozoravamo da se svi ovi
mitinzi, kao i sve pripreme, moraju drţati u tajnosti pred pripadnicima ostalih rasa. Time vas obavezujemo
na najstroţu diskreciju. Vaše ĉasno obećanje da ćete šutjeti smatramo s pravom kao da je već'dato. Ulaznice
za naše zborove, kao i oznake mjesta, preuzet ćete liĉno kod potpisanog zapisniĉara. Zbog boljeg razumije-
10
vanja imaju se svi govori ovog savjetovanja odrţati na engleskom jeziku.
S poštovanjem
Komitet.
Simon Bell (Tscho-lo-let), Profesor filozofije,
predsjednik.
Edward Summer (Ti-iskama) Profesor klasiĉne filologije, zamjenik predsjednika, William Evening (Pe-
widah),
agent zapisniĉar.
Antonius Paper (Okih-tschin-
•-tscha), bankar, blagajnik,
Old Surehand, partikularist, direktor.«
Na samom dnu, uz ivicu dopisa, stajala je posebna primjedba koju je napisao sam'Old Surehand:
»Nadam se da ćeš bezuvjetno doći. Moju kuću smatraj kao svoju, iako ne budemo kod kuće. Kaa direktor
sada sam, na ţalost, stalno na putu. Ĉeka te veliko, drago iznenaĊenje. Bit ćeš oĉaran napredovanjem naše
dvojice djeĉaka.
Tvoj stari, vjerni Old Surehand.«
Ovom dugaĉkom pismu prikljuĉit ću odmah i slijedeće, kraće, koje je pristiglo. Ono glasi;
»Brate moj!
Znam da si pozvan. Nemoj nikako izostati! Neopisivo se radujem tvome dolasku. Obojica djeĉaka pisat će ti
posebno.
Tvoj Apanatschka, poglavica Pohonim Komanĉa.«
.Obojica djeĉaka', ili kao što se Old Surehand izrazio ,naša dva djeĉaka', napisali su mi u nastavku slijedeće
redove:
»Visoko poštovani gospodine!
Kada ste nas sa našeg pogrešnog, primitivnog puta umjetnika strogo uputili da stremimo prema ne-
11ĉem višem, najvišem, obećali smo Vam da ćemo pred javnost istupiti tek tada kada stvarnim i neoborivim
majstorskim djelima budemo mogli dokazati kako crvena rasa ni u kom pogledu nije manje nadarena od bilo
koje druge, ćak i u odnosu na umjetnost. Našu smo nadarenost naslijedili od bake koja je, kao što i sami
znate, bila ĉistokrvna Indijanka Spremni smo da Vam damo dokaze, koje ste zahtijevali od nas. Obećali ste
nam da ćete i usprkos velikoj udaljenosti doći ĉim bude kucnuo ĉas i da ćete dati svoju ocjenu o našim
djelima. Smatramo da se ne moramo bojati toga ispita, pa Vas sredinom septembra oĉekujemo" na Mpunt
Winnetouu da Vam zaţelimo dobrodošlicu. Doznali smo da ste pozvani da uĉestvujete u tim tajnim i veoma
vaţnim savjetovanjima. Ĉvrsto smo uvjereni da Vas ništa neće moći zadrţati da blagovremeno stignete na
oznaĉeno mjesto. S najvećim poštovanjem ostajemo Vama uvijek odani
Mladi Surchand. Mladi Apanatschka.«
Ovo prikljuĉeno pismo imalo je svoj cilj. Iako su ga oba .djeĉaka' ovako stilizirala, a to jedino zato da me
ţestoko boĉnu, ipak me je obradovalo. Svaki onaj koji je proĉitao moj putopis ,Old Surehand', lako će
pogoditi tko su ta dva djeĉaka. Onoga koji ga još nije proĉitao moram zamoliti da to naknadno uĉini kako bi
mogao shvatiti ovu knjigu koja je ujedno i 3. knjiga ,Old Surehand' i .Sotona i Iskariot'.
Svakako se još sjećate kako se utvrdilo da su Old Surehand i Apanatschka bili braća koju su njihovoj majci,
toj tjelesno, duševno i duhovno veoma obdarenoj Indijanki, bili zatajili. Preobuĉena u Indijanca, pod
imenom Kolma Puschi, pretraţila je tokom mnogih godina gradove Istoka, savane i prašume kako bi
rasvijetlila otmicu a da nije uspjela sve dok Winnetou i ja nismo otkrili tragove koje je traţila, a ujedno i
pronašli obadva sina, jednoga kao veoma glasovitog Zapadnjaka, a drugog kao ne manje slav-
nog poglavicu Romanca, dva vanreĊno dragocjena ĉovjeka koji su mi ostali vjerni prijatelji unatoĉ svim
promjenama kojima su bili od tada izvrgnuti njihovi ţivoti, kao i moj.
Obojica su se kasnije oţenila lijepim, inteligentnim sestrama iz naroĉitog plemena Winnetouova, iz
plemena Mescaloro-Apaĉa. Svakoga od njih je bila zapala sreća da ima sina koji je naslijedio
obdarenost Kolme Puschi još u većoj mjeri. Imali su sredstava za usavršavanje tih odlika. Mladog Surehanda
i mladog Apanatschku su odveli na Istok kako bi postali umjetnici, jedan od njih arhitekt i kipar, a drugi
slikar i kipar. NaĊe koje su u njih polagali ispunile su se. Kasnije su otišli na nekoliko godina u Pariz
kako bi ondje upoznali najĉuvenije ateljee. Nakon toga su pošli u Italiju, a na kraju ĉak i u Egipat, sa zadat-
kom da se ondje upoznaju sa zakonima nekadašnje gigantske umjetnosti. Pri povratku su navratili i do
mene. Bili su mi veoma simpatiĉni. Veselio sam im se ne samo zbog toga što su mog neuporedivog Winne-
toua oboţavali kao poluboga, već i zato što su se kao umjetnici u svom znanju i nastojanju isticali i imali
temelja da se još više razviju. MeĊutim, biznis, ta prava ameriĉka osobina, bio ih je doveo na krivi put.
Zbog toga sam ih umjesto pohvale veoma ozbiljno upozorio, a proĉitavši njihovo pismo, utvrdio sam da mi
to do danas nisu oprostili ni zaboravili. To je vjerovatno i bio razlog zbog kojega me njihovi oĉevi, a ni oni
sami, nisu upoznali sa svojim planovima za budućnost, kao ni sa s\'ojim sadašnjim umjetniĉkim
stvaralaštvom. Pogotovo su šutjeli o uzrocima koji su tu dvojicu mladih ljudi naveli na to da prouĉe
upravo veliĉanstveno stvaralaštvo starih Egipćana. To je trebalo da ostane tajna. Pozivajući me k sebi da
dadem s^oj sud o njihovim .majstorskim djelima', poĉeo sam naslućivati da su se ta djela odnosila na
umjetnost starih Egipćana.
Za pisma, koja su jedno za drugim tako brzo pri-stizala, ne mogu ni u kom sluĉaju tvrditi da su mi
priĉinjavala veselje. Zašto mi nisu odmah otvoreno i iskreno rekli o ĉemu se zapravo radi? Ĉemu ta ta-
12
13janstvena igra oko kamp-rnitinga? Velike l plodonosne misli raĊaju se u netaknutoj osami, a ne u dugim
govorima od kojih se ionako mogu oĉekivati samo kratkotrajni uspjesi! Zašto to odvajanje starih poglavica
od mladih? Zbog ĉega još i crvene ţene? Tko su bili ti ,osim njih još i ostali slavni crveni muškarci i crvene
ţene'? Da nisu to moţda ona gospoda, meni tako neobiĉnog, pa ĉak i sumnjivog Komiteta? Ovi ţele da
rukovode završnim mitingom, znaĉi da utjeĉu i ispravljaju zakljuĉke svih skupština! Imena obojice
profesora, koji su bili po roĊenju Indijanci, bila su mi poznata, Lijepo su zvuĉala. MeĊutim, naĉin njihovog
pisanja kojim su mi se obratili ne bi obradovao ni Sama Hawkensa, ni Dicka Hammerdulla, a ni Pitta
Holbersa. Zapisniĉar i blagajnik bili su mi potpuno nepoznati. Pa Old Surehand kao direktor? Šta je imalo to
da znaĉi? Zašto je za tu stvar potreban poseban .direktor'? Moţda zato da se moralna i materijalna
odgovornost prebaci na njega. Old Surehand je bio Zapadnjak prvoga reda. Hoće li se moći ogledati s
poslovnom lukavštinom jednog prepredenog ameriĉkog lišća, to, na ţalost, nisam znao. Sto sam se duţe i
intenzivnije udubljavao u tu stvar, to mi je postajala sumnjivija. Ĉak se i mojoj ţeni nije dopadala. Kad sam
već i nju spomenuo, ţelim istaknuti da je i ona primila jedno pismo:
»Draga moja, bijela sestro!
Najzad, najzad će i moje oĉi da te ugledaju. Moja te je duša već davno vidjela. Gospodar tvoga doma i tvojih
misli doći će na Mount Winnetou kako bi s nama uĉestvovao u dogovoru koji se tiĉe neĉega velikog i
lijepog. Znam da neće krenuti na taj put a da ga ti ne pratiš. Molim te, reci mu da na tebe i njega ĉeka naš
najbolji šator i da tvoj dolazak predosjećam kao neki dragi, topli traĉak sunca, za koji moj ţivot nije znao sve
do sada kada mi se bliţi rastanak. DoĊi, dakle, i obdari me svojim milosrĊem, svojom dobrotom, sestro
moja.
Kolma Puschi.«
Moram napomenuti da se Srdašce dopisivalo s Kol--mom Puschi, pa se još i danas dopisuju, te je to pi-
14
smo imalo utjecaja na naše odluke. Budem H zaista pošao, sasvim je jasno da neću krenuti sam na put. Stigla
su još i druga pisma. Odabrat ću meĊu njima još samo jedno, i to zbog toga što mi se uĉinilo kao najvaţnije
od svih ostalih koja su se odnosila na ovaj predmet. Napisala ga je upravo kaligrafski uvjeţbana ruka na
veoma dobrom papiru. Pismo je bilo umotano u veliki Totem onoga koji ga je izdiktirao. Totem je bio od
koţe antilope, tanke poput papira. Koţa je bila bijela kao snijeg, a glatka kao porculan, i jedino su Indijanci
znali da je tako izrade. Utisnuti znaci bili su obojeni cinoberom, kao i još nekom drugom meni nepoznatom
crvenom i plavom bojom. Sadrţaj je glasio: v
»Bijeli moj, stariji brate!
Raspitao sam se za te jer sam ţelio da saznam boraviš li još meĊu onima za koje se kaţe da su ţivi. Odgovor
na to dalo mi je obavještenje da si pozvan na septembarsko savjetovanje da u njemu uĉestvuješ ovdje u
mojim brdima, ĉiji su mir i tišina osuĊeni na vjeĉitu propast. Preklinjem te i molim da se za ljubav sviju onih
koje si nekada volio, a moţda ih i danas voliš, odazoveš pozivu! Hitaj ovamo, bilo gdje da si, i spasi svoga
Winnetoua! Poĉeli su o njemu krivo suditi, a i mene ne ţele da shvate. Ti me nisi nikada vidio, a ni ja tebe.
Kao što ja nisam nikada ĉuo zvuk tvoga glasa, isto tako nisj ni ti nikada ĉuo moj. Danas, meĊutim, vapaj
moga straha razlijeţe se daleko preko mora do tebe, toliko jasno i glasno da ćeš ga ĉuti i morat ćeš
bezuvjetno doći.
Nitko ne zna da te ja zovem. Jedino zna onaj koji ovo piše. On je moja ruka; on zna da šuti. Prije no što ćeš
se ovdje pojaviti, svrati do Nugget Tsila. Smreka koja se nalazi u sredini onih pet velikih i tamnih, ukazat će
ti na nešto i reći ti ono što ovom papiru ne smijem povjeriti. Još te jednom molim: doĊi, o doĊi i spasi svoga
Winnetoua! Naumili su da ti ga zadave i unište!
Tatellah-Satah, ĉuvar velikog kumira.«
15Rijeĉ Nugget, koja se u ovom pismu spominje, oznaĉava veća ili manja prirodna zrna zlata koja tragaĉi ili
pronalaze pojedinaĉno ili ponekad u ĉitavim, bogatim nalazištima Tsil znaĉi u jeziku Apaĉa planina. Nugget
Tsil otprilike znaĉi .Planina zrna zlata'. Zna se da je na toj planini ubio oca i sestru moga Winnetoua neki
Santer. Kasnije, pred samu Winnetouovu smrt, koja ga je snašla u srcu planine Hancock, saopćio mi je da je
svoju oporuku, koja je meni bila namijenjena, bio zakopao na Nugget Tsilu, i to do nogu svoga oca koji jo
ondje sahianjen, i da ću tamo ugledati mnogo zlata, VG-oma mnogo zlata. Kada sam iza toga bio od-jahao
na Nugget Tsil da uzmem oporuku, iznenadio me je u tome onaj Santer sa ĉetom Kiowa Indijanaca, meĊu
kojima se nalazio i zarobio me. VoĊa ĉete bio je Pida, koji je tada još bio mlad, a koji me je sada, nakon više
od trideset godina, u pismu svoga oca, tog najstarijeg poglavice Tangua, pozdravio od srca: Santer -je ukrao
oporuku i pobjegao s njome da prisvoji zlato ĉije ja nalazište bilo opisano u Winnetou-ovu zavjuštaju. Ja sam
se izbavio od Kibwa i pojurio za njim. Stigao sam na odredište upravo u ĉasu kada je pronašao blago.
Sklonište se nalazilo na visokoj stijeni kraj obale zabitnog planinskog jezera, koje su obiĉno zvali ,Tamna
voda'. Ugledavši me, pucao je u mene. Sta se iza toga dogodilo, moći ćete da proĉitate u zadnjem poglavlju
treće knjige ,Winnetou*.
Što se Tatellah-Sataha tiĉe, tog ,ĉuvara velikog kumira', moram vam priznati da sam još oduvijek ţarko ţelio
da jednom ugledam najtajanstvenijeg muškarca meĊu svim Crvenokošcima i da s njime govorim No, nikada
mi se nije pruţila prilika da rni se ispuni ţ.elja koja je od srca dolazila. Tatellah-Satah u jeziku Taosa
doslovce prevedeno znaĉi ,Tisuću Sunca:, a u svakidanjem govoru ,Tisuću Godina'. Nosilac toga imena
dostigao je tako neobiĉnu, vanredno duboku starost da mu nitko ne bi mogao da odredi godine. Isto tako se
nije znalo ni gdje se bio rodio. On nije pripadao ni jednome plemenu. Visoko su ga cijenili svi crveni narodi
i nacije. Stotine i stotine pojedinaca vraĉeva, koji su tokom vremena stekli duhovnu na-
darenost l znanje, pripisivali su sve to njemu, najistaknutijem. Da bi se shvatilo šta to znaĉi, potrebno je znati
da je u osnovi pogrešno ako ĉovjek u indijanskom ,vraĉu' gleda nadrilijeĉnika, dodolu i opsjenara.
Kada su Crvenokošci poĉeli da dolaze u dodir sa bijelcima, svašta su vidjeli, ĉuli i doznali, što je na njih
ostavilo snaţan utisak. Najviše ih je zaĉudilo djelovanje naših. lijekova, naše medicine. Njihovo sigurno i
trajno djelovanje bilo im je neshvatljivo. Tada su prvi put ĉuli rijeĉ medicina i povezali je sa pojmom ĉudo.
Ukratko, izraz .medicina' je po njihovim pojmovima imao isto znaĉenje kao i rijeĉ misterija. Svi njihovi
jezici i narjeĉja su ga prihvatili. Što god je bilo u vezi sa njihovim vjerovanjem i istraţivanjem sve su
oznaĉavali .medicinom'. Isto tako su oznaĉavali i sve one ĉinjenice evropske civilizacije i znanosti koje nisu
shvatili, jer im nisu znali poĉetak, a ni njihov razvoj. Bili su dovoljno iskreni i pošteni da otvoreno priznaju
kako su prednosti bljedolikih brojnije i veće od prednosti Crvenokoţaca. Nastojali su da se izjednaĉe s
bijelima. Od njih su bili poprimili mnogo dobra, ali, na ţalost, i mnogo lošeg. Bili su toliko djetinjasti i
naivni da su mnoge stvari, koje su za bijelce bile obiĉne ili ĉak beznaĉajne, smatrali za neobiĉne, uzvišene, i
to sasvim prisvojili, a da prije toga nisu mislili i pitali kakve li će biti posljedice. Isto su tako bili poprimili i
rijeĉ ,medicina' i njome oznaĉavali ono što im je bilo najuzvišenije i najsvetije ne znajući da su upravo time
uvrijedili i obešĉastili ono, što im je najuzvišenije i sveto. U vrijeme kada su to .ĉinili, izraz ,medicina' nije
baš bio na dobrom, ĉasnom glasu kao danas. On je onda graniĉio s opsjenarstvom, naĊrilijeĉništvom i
vjetropirstvom. Kada su pak In-jdijanci u svojoj prostodušnosti predstavnicima teologije i nauke, koje su
zapravo bile tek u razvoju, nadjenuli ime .medicinari' (a kod nas vraĉ),' nisu ni slutili da su zauvijek
upropastili dobar glas koji su dotada ti ljudi uţivali.
Mi tek danas moţemo malo-pomalo sagledati na kome su zapravo stupnju razvoja bili prije no što im
t WinnetouO)Vi nasljednici
17se ukazala prilika da se upoznaju-sa .civilizacijom' bijelaca. Ta nam prošlost ukazuje na mnoge pojedinosti
kada su narodi Amerike bili na istom stupnju sa bijelcima. Sve što god se dobrog, velikog i plemenitog
ostvarilo meĊu tim narodima i u tim zemljama, proizlazilo je iz duhovnih izvora i glava onih ljudi koje su
njihovi potomci kasnije nazivali ,medicinarima', tj. vraĉima, Tome krugu pripadaju bogoslovi, politiĉari,
stratezi, astronomi, graditelji hramova, slikari, kipari, tumaĉi quipua*, profesori, lijeĉnici, ukratko sva lica i
sva plemena nosioci umnih i etiĉkih veliĉina onog vremena. MeĊu tim prvacima, kasnije nazvanim ,
vraĉima', bilo je isto tako slavnih i veoma slavnih imena, kao što ih ima u historiji razvoja rasa u Aziji i
Evropi. Indijanac sigurno nije jedini krivac tome ako vraĉevi današnjice više nisu ono što su znaĉili u
prošlosti. Duhovna elita kod Inka, Tolteka i Azteka, tj. ,kult vraĉeva' kod Peruanaca i Meksikanaca svakako
nije bio na niţem stupnju kulture od jednog pustolova Corteza i Pizzara.
Još nisam do sada upoznao ni jednoga bijelca koji bi od strane vraĉa bio upućen u njegove tajne i nazore, ili
da je simbole dotiĉnih obiĉaja shvatio onako kao što bi ih ĉovjek morao shvatiti prije no Sto će se odvaţiti da
tvrdi kako o njima moţe govoriti ili ĉak i pisati. Pravi vraĉ koji svoju duţnost i ĉast smatra ozbiljno neće se
nikada izloţiti ruglu.
Molim svoje ĉitaoce da ova moja izlaganja nikako ne smatraju za dosadna ili ĉak suvišna. Morao sam ovo da
iznesem jer je vrijeme da budemo pravedniji i da se konaĉno oslobodimo grešaka koje je psihologija doskora
ĉinila u vezi s crvenom rasom. Kao savjestan i vjerodostojan opisivaĉ smatrao sam za svoju obavezu da,
ukoliko u Tatellah-Satahu ţelimo vidjeti jednoga od onih starih, velikih vraĉeva prošlosti, koji kao stubovi
stoje u slici umirućeg dana, pripremim ispitivaĉko oko za promatranje te slike.
Tajanstveni ĉovjek o kojem vam govorim s tako velikim poštovanjem, nije, kao što se moţda ĉini, bio
* CJuipu — Kod starih Peruanaca naprava koda se sastoji od jednog uţeta sa privezanim vrpcama razliĉitih boja koje su sluţile
za biljeţenje dogaĊaja, zapisivanje raĉuna itĊ.
18
moj prijatelj, nikako! Nije mi bio ni neprijatelj! On uopće nije bio niĉiji neprijatelj. Njegove misli i osjećaji
bili su apsolutno pravedni i apsolutno humani, njegovjjpostupci takoĊer. Njegov stav prema meni bio je još
gcRri i obeshrabrujući nego da mi je bio i neprijatelj. Za njega ja uopće nisam postojao. Uopće me nije
udostojio ni pogledom. Zbog ĉega? To je zbog toga što je od onoga dana kada su otac i sestra moga
Winnetoua bili ubijeni mene smatrao za njihova stvarnog ubicu. Sestra je po vlastitoj ţelji i po ţelji ĉitavog
njezinog plemena bila odreĊena da mi bude ţena. MeĊutim, ja sam je odbio. Zvala se Nšo-tši i s pravom je
nosila to ime. Nšo-tši znaĉi .Lijepi Dan'. Njezinom smrću sahranjena je i jedna svijetla, divna nada Apaĉa, a
naroĉito draga, velika nada starog vraĉa Tatellah--Sataha. Za njega je ona bila najljepša i najbolja kćerka
svih plemena Apaĉa. Tvrdio je da sigurno ne bi bila ubijena da se tada nisam uzdrţao već da sam iziš_o
njihovim ţeljama u susret. To sam, otvoreno govoreći, i priznao, iako se nisam osjećao odgovornim i nisam
imao bilo šta da sebi predbacim. Osjećam kao da je ta mila, poţrtvovna prijateljica još i danas ţiva. Sa
svojim ocem, Intschu-tschunom, bila je pošla na put s namjerom da poĊe na Istok gdje je htjela da stekne
više obrazovanje. Na tom su ih putu oboje ustrijelili kako bi ih .opljaĉkali. "VVinnetou, njezin brat, nije
nikada pomišljao da mi zbog puta, koji je ona zapravo zbog mene poduzela, išta predbaci. Tatellah--Satah
me je meĊutim nakon toga bio izbrisao iz svoga ţivota i svih svojih proraĉuna, i to, kao što mi se bilo
uĉinilo, zauvijek. Još otkada ljudi pamte on stalno ţivi u najvećoj usamljenosti na visokoj planini. Jedino
poglavicama dozvoljava da mu se prjbliţe, i to vrlo rijetko. Trebalo je da stvar bude od najveće vaţnosti pa
da se nekome dopusti da ga posjeti. Jedino Win-netou, koji je bio njegov miljenik, smio mu je dolaziti kad
god je htio. Njemu je bila svaka ţelja ispunjena, ako je njezino ostvarenje bilo moguće, osim jedne jedine,
koju je ĉesto, ali uzalud isticao, i to: da me jednom povede sa sobom.
19A sada, poslije toliko vremena, odjednom taj hitan poziv! Mora da su posrijedi veoma ozbiljni i veoma
vaţni razlozi ĉiji ciljevi nisu bili obiĉni i svakodnevni, već su se odnosli na. nešto bolje i vrednije fyo sam,
primivši njegovo pismo, bio i nazreo. Sada sam već ĉvrsto odluĉio da otputujem prijeko i da blagovremeno
stignem na Nugget Tsil pa da vidim šta mi ima reći ona smreka. Bilo je utvrĊeno da će me na tom putu
pratiti Srdašce.
Nemojmo moţda misliti da se je razveselila kada je to ĉula, naprotiv, ona se veoma uozbiljila. Mislila je na
napore tog putovanja i na opasnosti koje su skopĉane s jahanjem kroz Zapad. Bilo je sasvim razumljivo da se
poglavice, koje će pristizati sa svih strana, neće sluţiti ţeljeznicom. To je bilo sigurno već i zbog same
tajanstvenosti u kojoj je sve imalo da teĉe. Dok je razmišljala o naporima i opasnostima, nije mislila na sebe,
već samo na mene. Ipak mi nije bilo teško da je uvjerim »kako se danas još moţe govoriti o nekakvom
,Zapadu', ali ni u kom sluĉaju o ,Divljem zapadu', i kako za mene putovanje na konju znaĉi oporavak, a ne
napor. Sto se nje ticalo, ona je bila dovoljno zdrava, hrabra, spretna, izdrţljiva i bez prohtjeva, pa me mogla
pratiti. Znala je engleski i marljivim uĉenjem i suradnjom sa mnom bila je uzgred nauĉila i priliĉan broj
indijanskih rijeĉi i izraza koji će joj dobro doći. Sto se pak jahanja ticalo, naš posljednji duţi boravak na
Orijentu bio joj je dobra škola. Ona se tada pokazala sasvim spretnom i nauĉila je ne samo da upravlja dobro
konjima već i devama.
Kao uvijek i svuda, tako se i sada pokazala kao pametna domaćica koja vodi raĉuna i o onome šta će sutra
biti. Bio sam od više ameriĉkih izdavaĉa primio dopise u kojima su se raspitivali za objavljivanje mojih djela
na engleskom jeziku. Moje je Srdašce mi-shio da bih morao tu gospodu liĉno posjetiti, jer bih, u sluĉaju
prihvatanja njihovih uvjeta, lakše mogao s njima sklopiti ugovor nego preko pisama i na ovakvoj udaljenosti.
Originalne omotnice je snimila i izradila kopije u velikom formatu, jer je odluĉila da ih ponese
20
kao uzorke radi prikaza. Veoma su joj uspjele. Srdašce se mnogo, mnogo bolje razumije u snimanje od
mene. Najbolje joj je uspio Winnetou, ĉovjek koji je uvijek teţio za savršenstvom. Od jednog slikara po-
sjedujem i dva divna, dirljiva portreta; jedan predstavlja Abu Kitala, silovita ĉovjeka, a drugi Maran
Durimeh, ĉovjeĉansku dušu. Kako je to dvoje odreĊeno za slijedeće knjige, bili su takoĊer snimljeni, i to ne
na kartonu, već na sasvim tankom papiru, tako da su slike sasvim lako mogle stati u kovĉeg, a smotane ili
presavijene ĉovjek ih je mogao strpati i u dţep.
Molim da tu moju na izgled ĉisto poslovnu primjedbu ne smatrate za dosadnu ili ĉak i suvišnu. I sami ćete
uvidjeti tokom mog pripovijedanja kako su upravo ove slike u nizu dogaĊaja igrale dosta vaţnu ulogu. Svaki
koji me poznaje znade i to da kod mene nema .sluĉajnosti'. Ponude knjiţara su se razvodnile i rasplinule. Ja
uopće nisam imao vremena da tu gospodu posjetim. Njihova je namjera bila samo u tome da nas navedu na
ideju da izradimo kopije omotnica i da ih ponesemo sa sobom.
Ova sudbonosna namjera bila je još jasnija i raz-govjetnija u ponudi jednog drugog izdavaĉa koja mi nije
bila upućena preko pisma već usmeno. Bilo je znaĉajno što mi je uĉinjena taĉno u isto vrijeme i od strane
jednog Amerikanca. U ovom sluĉaju vrijedne su paţnje sporedne okolnosti koje su iskljuĉile svaku pomisao
da se radi o nekoj sluĉajnosti.
Imam ovdje u gradu jednog prijatelja koji je kao lijeĉnik i psihijatar imao veoma mnogo posla. U psihijatriji
je bio postigao znaĉajne rezultate. Smatran je za autoritet i njegove savjete traţe isto toliko stranci koliko i
domaći ljudi. Poznato je da naš grad posjećuju .mnogi stranci.
Jednom prilikom posjetio nas je taj naš prijatelj. Nije to bilo u nedjelju kada je bio slobodan, već sredinom
tjedna, i to kasno uveĉe, što- znaĉi u vrijeme kada nas još nikada nije bio posjetio. Spomenusmo mu našu
odluku da brodom Llovdovim otputujemo za New York.

21
— Moţda ćete donijeti nuggete (zrna zlata)? — Upitao je brzo. kao da je ĉekao da mu jedino to saopćim
— Kako ste se sjetili baš nuggeta? — odgovorio Sam mu.
— Upravo sam danas vidio jedan grumenĉić. Bio je velik kao golubije jaje i netko ga je nosio kaomkra-sni
visuljak na lanĉiću sata — odgovorio je.
— A tko to?
— Nosio ga je neki Amerikanac koji mi je bio još i zanimljiviji od ovog grumenĉića zlata. Govorio mi je
da je došao samo za dva dana i traţio je moje mišljenje u vezi s neĉim što za svakog psihologa, prema tome i
za vas, dragi prijatelju, predstavlja jedinstven .sluĉaj'.
— Kako to?
— Radi se o jednoj obitelji u kojoj vlada naslijeĊeni nagon za samoubistvom, nagon koji bezuvjetno
spopada sve ĉlanove obitelji a da ni jedan ne ostane pošteĊen. Prvi znakovi obiĉno sasvim neprimjetno na-
dolaze i postepeno postaju sve jaĉi i jači, pa se više tomu ne mogu oduprijeti.
— Slušao sam već o takvim sluĉajevima, ĉak sam i liĉno bio upoznao jednoga koji je time bio opsjednut.
Bio je uz to još i lijeĉnik na brodu kojim sam putovao od Sueza do Cevlona. Proveli smo ĉitav sumrak
zvjezdane noći na gornjoj palubi u psihološkim razmatranjima. Tu sam stekao njegovo povjerenje i saopćio
mi je što još nikome nije bio rekao. Njegov brat i njegova sestra već su bili oduzeli sebi ţivot; otac
takoĊer. Majka je od jada i straha umrla. Druga njegova sestra slala je sada za njegova putovanja po ino-
stranstvu pisma u kojima mu je govorila kako više ne moţe da se odupire tom nesretnom nagonu. On
je postao samo zato lijeĉnik jer je vjerovao da će moţda naći sam put spasenja u sluĉaju da im se ne pruţi
pomoć s druge strane.
— Sto je bilo kasnije s njirn i Jijegovom sestrom?
— To mi nije poznato. Obećao je da će mi pisati i poslati adresu, meĊutim, to nije uĉinio. Da li ja
sluĉaj vašeg Amerikanca isto tako ţalostan?
22
— Sto se njega tiĉe, ne bih znao reći. Nije spomenuo nikakvo ime, pa ĉak ni svoje. Drţao se kao da govori
jedino o znancima, a ne o vlastitoj obitelji. Prema utisku koji je ostavio na mene smatram da je liĉno
pogoĊen. Oĉi su mu bile neizrecivo tuţne. Smatram ga za dobra ĉovjeka i zaista iskreno ţalim što mu nisam
mogao obećati nikakvu sigurnu pomoć.
— Barem ste mu utjehu pruţili.
— Da, savjet i utjehu. Ali zamislite kakva ga je sve nesreća zadesila. Majka se otrovala. Otac je nestao bez
ikakva traga. Od petero djece, a svi su bili sinovi, jedino su još samo dvojica na ţivotu. Svi su bili oţenjeni.
Ţene su ih meĊutim napustile jer je u njihove djece još u devetoj ili desetoj godini bio izbio nagon za
»amoubistvom i razvijao se takvom brzinom da je «amo jedno jedino dostiglo šesnaestu godinu.
— Znaĉi li to da su svi mrtvi?
—«- Da, svi. Jedino su još ona dva već spomenuta brata u ţivotu. Oni se dan i noć bore protiv tog
samoubilaĉkog nagona. Ne vjerujem da će i jedan jĊ njih biti toliko jak da u sebi savlada tog demona,
*— Uţasno!
— Da, uţasno! To je koliko zagonetno toliko i uţasno! Taj se kobni nagon, naime, ispoljava tek u
drugoj generaciji. Prije ga nije bilo. Na ţalost, nije mi mogao reći u koga se bio prvi put javio, da li u majke
koja se otrovala, ili u oca koji je nestao. Isto tako nisam mogao doznati da li se moţda ova bolest poĉela
ispoljavati nakon kojeg dogaĊaja koji je bio vezan s kobnim duševnim potresima. U tom slu-'tju
ĉovjek bi barem imao kakvo uporište. Ovako sam «e morao ograniĉiti u svojim savjetima i preporuĉiti mu
naporan rad, i to fiziĉki i duševni, savjesno izvršavanje duţnosti, naizmjence protkano vedrim, ali ni u
kom sluĉaju jeftinim razonodama, a prije svega produbljivanje i ĉeliĉenje snage karaktera i volje od
kojih u ovom sluĉaju sve najviše zavisi.
— Jeste li doznali u kakvim prilikama ţivi ta jadna obitelj?
— Da. To je zapravo bilo jedno od osnovnih pitanja koje sam mu morao postaviti. Nestali otac

23
je bio Zapadnjak, sgatter (najmitelj za pašu), trap-per, tragaĉ zlata i još mungo toga, pa je sve što je stekao s
vremena na vrijeme donosio kući. Bili su to ĉesto zamašni iznosi. Obuzela ga manija da postane milioner,
što doduše nije postigao. Obitelj se, istina, obogatila, i to priliĉno obogatila. Petorica braće su se udruţila i
osnovala veletrgovinu konjima, govedima, ovcama i svinjama ...
— Sigurno su imali mnogo posla s velikim klaonicama? — prekinuo sam ga.
— Svakako.
— To je u vezi s njihovom nastrojenošću opasno, veoma opasno!
— Neosporno! Masovno ubijanje stoke za klanje! Miris tople krvi! Stalni miris mesa i vonj le-
šine! To je u njima samo još više uvrijeţilo saţa-Ijevanje i pothranjivalo i tovilo demona u njima! Onom
Amerikancu sam to rekao sasvim otvoreno i upozorio ga. Tada mi je saopćio da je i sam to osjetio i obojicu
savjetovao i pomogao im da prodaju trgovinu. To se zbilo prošle godine a da se nakon toga nije
opazila neka promjena ili ĉak smanjenje opterećenosti. — Ali, ja vas zabavljam u kasne sate stvarima
koje bi vama kao i meni mogle samo da pokvare san. Molim vas da me izvinete i mislim da je sada naj-
pametnije da se udaljim iz ove kuće prije nego me vi istjerate. Ţelim vam dobar san!
Tako je naglo završio i tako se brzo udaljio, što inaĉe nije bio njegov obiĉaj. To se takoĊer odnosilo i na
njegov današnji dolazak. Kao da nas je danas posjetio, i to izvan uobiĉajenog vremena, jedino zbog toga da
nam skrene paţnju na tog Amerikanca. To je i Srdašce takoĊer osjetilo.
— Njegova današnja posjeta uopće nije nalik na posjetu nekog prijatelja, već glasnika — rekla je. — Da nije
moţda nešto posrijedi u vezi s tim Yenkijem što se i nas tiĉe? Ovakvo pitanje mogu da postavim jedino tebi i
nikome drugom, jer bi svaki drugi smatrao za razumljivo da me zbog toga ismijava!
Dao sam joj za pravo, l gle: sutradan prije podne, u vrijeme kada sam primao posjete, nešto prije je-
24
danaest sati, sjedio sam i radio. Uto sam zaĉuo kućno zvono. Netko je ušao. Bio sam rekao da danas
apsolutno nikoga ne primam. Nakon izvjesnog vremena došlo je Srdašce k meni, stavila preda me posjetnicu
i rekla:
— Izvini! Drugaĉije nisam mogla. Ipak te moram prekinuti! Stvar-je i odviše neobiĉna — ĉudit ćeš se.
Bacio sam pogled na posjetnicu. »Hariman F. Enters« stajalo je na njoj, jedino to i ništa više. S išĉekivanjem
sam pogledao u Srdašce.
— Da, stvarno je ĉudnovato — potvrdila je. — On na svom lancu za sat nosi nugget veliĉine go-
lubijeg jajeta.
— Zaista? — Zaista? '•
— Da! A i oĉi su mu upadljivo tuţne!
— I što ţeli?
— Da govori s tobom.
— Ja nemam vremena. Jesi li mu to rekla? Neka ponovo navrati!
— On još danas mora da ode, inaĉe će zakasniti na brod. Rekao je da neće otići a da s tobom prije ne
porazgovori. Sjedit će sve dotle dok ne doĊeš. Treba da mu kaţeš koliko je skupo vrijeme koje ćeš zbog toga
izgubiti. Odmah će platiti.
— To je amerikanska besmislica! Da li ti je rekao što je po zanimanju?
— Izdavaĉ. Izgleda da ne zna ni jednu našu rijeĉ. Ţeli da ti otkupi ,Winnetoua'.
— Da mu nisi moţda već dala i neki odgovor?
— Saopćila sam mu da smo iz Amerike već primili sliĉne ponude i da ćemo uskoro otputovati Lloy-dovim
brodom kako bismo riješili stvar.
— Ĉuj, Srdašce, to što si uĉinila nije bilo baš pametno!
— Zašto?
— Onaj koji ţeli da ode na ,Zapad' taj se prije svega mora vjeţbati u šutnji bez obzira da li je tamo prijeko
još sve ,divlje' ili ne.
— Ali mi još nismo tamo!
— Rekao sam: već pri samoj pomisli da ĉovjsk ţeli otići prijeko; jesi li razumjela: ţeli! Uostlom,
namanije potrebno da odemo prijeko na Zapad pa da budemo šutljivi, jer on je već ovdje.
— Gdje?
— Eto. taj Amerikanac. Mr. Harlman F. Enterš predstavlja ameriĉki Zapad.
— Zbilja?
— Svakako! Ubrzo ćeš i sama uvidjeti da je to taĉno. Bilo tko da je i bilo što da ţeli, mi ćemo se sada
ponijeti kao da smo u Americi. On je došao da nas uhodi. Okrenimo kolac! PoĊi sada dolje i reci mu da ću
doći, samo mu nemoj ništa više reći. Uopće, s njime govori što manje!
Otišla je i nakon izvjesnog vremena pošao sam i ja za njom, Mr Enterš bio je dobro graĊen, glatko izbrijan
ĉovjek, u ĉetrdesetoj godini. Davao je utisak dobrohotnog, ali svojim ponašanjem nije odavao visoko
obrazovanog ĉovjeka. Njegov nastup je bio skroman, ali unatoĉ tome i pomalo nadmen. Ono s tuţnim oĉima
je bilo taĉno. Izgleda da se uopće nije znao smijati, a kada bi se jednom nasmiješio, tada je to ostavljalo više
utisak boli negoli vedrosti. Moja ţena nas je upoznala. Mi smo se naklonili i sjeli jedan nasuprot drugome.
Zamolio sam ga da mi kaţe ĉime mu mogu biti na usluzi. Odgovorio mi je postavljajući pitanje:
— Vi ste Old Shatterhand?
— Tako su me zvali — odvratio sam.
— A i sada još?
— Vjsrovatno.
— Vi ćete uskoro otputovati prijek'
— Da. '
— Kamo? Koliko daleko?
— Još ne znam.
— Kojim brodom?
— Još nije odreĊen".
— Koliko vremena';
. — To će biti odluĉeno tek tamo.
— Vi ćete posjetiti stare znance?
— Moţda.
— Hoćete li tokom svog putovanja skrenuti vije prema sjeveru ili prema jugu Sjedinjenih Drţava?
Sada sam ustao sa svog sjedala, naklonio se, okrenuo se i pošao prema vratima.
— Kamo namjeravate, Mr. May? — rekao je naglo dok sam odlazio.
Zastao sam i odgovorio:
— Ponovo na svoj posao. Zatraţio sam od vas da mi saopćite što od mene ţelite. Umjesto da to uĉinite
postavili ste mi ĉitav niz pitanja za koja vam nitko nije dao ni najmanje prava. Nemam vremena da varn na
to odgovaram!
— Rekao sam Mr. May da ću smjesta platiti koliko to bude stajalo — ubacio je.
— To vi ne moţete. Odviše ste siromašni da biste to mogli!
— Mislite? Zar stvarno ostavljam dojam tako siromašna ĉovjeka? Varate se, Sire!
— Sigurno ne. Ĉak da imate tisuću milijardi, ne biste mogli da to uĉinite!
— Ako tako smatrate, neka bude. Molim vas, sjednite još malo! Bit ću kratak koliko god mogu.
Ĉekao je dok mu nisam ispunio ţelju, pretvarajući se kao da se nećkam, te je nastavio:
— Ja sam izdavaĉ. Poznajem vašeg ,Winnetoua'.
— Govorite li i ĉitate li njemaĉki? — prekinuo sam ga.
— Ne — odgovorio je.
— Kako je onda moguće da poznajete tu pripovijest? Koliko ja znam, ona još nije prevedena na
engleski.
— Bila je proĉitana u jednoj obitelji s kojom sam u prijateljskim vezama i u kojoj vladaju vašim
jezikom, pa su meni za ljubav tokom ĉitanja prevodili. To što sam tada ĉuo privuklo je toliko moju paţnju da
sam uzeo jednog mladog, nezaposlenog vašeg zemljaka, a sada Amerikanca, da mi je malo pomalo, već
prema prilici, ĉita kako bih sve razumio i kako bih mogao praviti zabilješke o svemu što mi se uĉinilo
potrebnim.
— O, zabilješke! Zbog ĉega zabilješke? Primijetio sam da ga je to pitanje dovelo u ,>nj2-
priliku. Pokušao je da to sakrije i odgovorio je:— Naravno, zabilješke samo ĉisto knjiţevnog karaktera, kao
izdavaĉ, sasvim razumljivo! Na svom dalekom jahanju preko Zapada nosio sam ove zabilješke pa sam sve
provjeravao što je u vašim trima knjigama stajalo. Zbog toga vam i mogu reći da je sve taĉno, sve, pa ĉak
i najmanja sitnica.
— Hvala! — rekao sam kratko, dok je gledao hoće H ta pohvala ostaviti kakav dojam na mene.
— Jedino dva mjesta — bio je nastavio — još nisam uspio da provjerim jer ih nisam mogao da
pronaĊem.
— Koja, Sire?
— Nugget Tsil i ,Tamnu vodu', gdje je Santers našao svoj dobro zasluţeni kraj. Hoćete li tokom vašeg
sadašnjeg putovanja svratiti do tih mjesta?
— Moţda, a moţda i neću. Vidim da ste opet poĉeli s izlišnim pitanjima umjesto da mi kaţete što
ţelite!...
Uĉinio sam pokret kao da ĉu ponovo ustati.
— Sjedite, sjedite još malo! — rekao je brzo. — Smjesta ću prijeći na stvar, ili taĉnije ja se od nje
uopće nisam udaljio. Ţelio sam jedino da vam kaţem da sam vaše knjige ocijenio i da smatram za vrijedno
da se one prevedu na engleski jezik.
— Ocijenio? Zato su potrebne duge godine!
— Tako je. tako je! — potvrdio je usrdno a da nije primijetio kako sada ja ţelim da ga uvrebam.
— Prošlo je dosta vremena dok nisam uspio da se dotaknem svih mjesta o kojima je rijeĉ?
— Da li se to slagalo sa vašim poslom?
— Svakako, svakako. Tada smo imali veletrgovinu konjima, govedima, svinjama i ovcama, pa smo prili-
kom naših kupovina mnogo krstarili po starom Zapadu.
— Rekli ste ,mi'. Znaĉi kompanjoni?
— Da, samo ne stranci već kompanjon:-braća. Bilo nas je petorica braće, no sada smo samo dvojica.
Još uvijek vodimo zajedniĉki posao, samo se ne bavimo više konjima i govedima već knjigama. 2elimo da
vam otkupimo vašeg ,Winnetoua'.
— Samo njega? — upao sam u rijeĉ.
— Da. samo njega — odgovorio je.
— Zašto ne i ostale knjige koje su takoĊer putopisi?
— Zato što nas one ne interesiraju.
— Mislim da je u tome mnogo vaţnije što zanima ĉitaoce?
— Moţda, kod nas je meĊutim drukĉije. Mi ţelimo jedino ,Winnetoua' i ništa više.
— Hm! Kako vi zamišljate taj posao?
— Vrlo jednostavno: prodat ćete nam ga sa svim pravima, jednom zauvijek, i,mi ćemo ga platiti'jednom
zauvijek.
— Kada će se izvršiti isplata?
— Odmah. Ja vam mogu dati ĉek za bilo koju banku. Koliko traţite?
— Koliko mi nudite?
— Već prema tome! Smijemo li štampati koliko ţelimo?
— Ako se budemo sloţili, da.
Pa i vrlo malo ako to budemo ţeljeli?
- Ne.
— Kako? Sta? Ne?"
— Naravno ne! Svoje knjige pišem zato da se ĉitaju a ne da nestaju.
— Nestaju? — upitao je uĉinivši pokret kao da je iznenaĊen. — Tko vam je rekao da moraju ne-
stati?
— To uopće još nije reĉeno. Vi ste meĊutim spomenuli da vam se dozvoli štampati onoliko koliko je vama
po volji.
— Naravno. Ako vidimo da te knjige rta engleskom nemaju uspjeha, mi ih u tom sluĉaju
nećemo štampati. To se samo po sebi razumije!
— Mislite li to ozbiljno?
— Da
— Recite mi da li je vaše putovanje ovamo kao i dolazak u ovaj grad imao još i neku drugu svrhu?
— Nema. Nema razloga da vam tajim da sam jedinu -bog vaših triju knjiga došao ovamo.
- Tada mi je ţao što ste to*«putovanje uzalud poduzeli. Knjige nećete dobiti.
28
29Dok sam to govorio, bio sam ustao. I on je ustao sa svoje stolice. Nije mogao da sakrije ovo iznenadno
veliko razoĉaranje koje ga je bilo obuzelo. Pogled mu je postao bojaţljiv, a glas mu Je zatitrao kada me je
upitao:
— Jesam li vas dobro razumio, Sire? Vi ne ; da prodate ,Winnetoua'?
— Barem ne vama. Ja ne dajem svoje knjige da se pojedinaĉno prevode. 2eli li tko jednu ili samo nekoliko
njih, mora da ih sve uzme.
— Biste li pristali kad bih vam za ove tri knjige sada platio onoliko koliko zahtijevate za sve?
— Ĉak ni tada.
— Zar ste vi toliko bogati, Mr. May?
— Nisam, ni u kom sluĉaju. O nekom mome oogatstvu ne moţe da bude ni govora. Imam upravo
toliko koliko mi je potrebno za udoban ţivot i za moje ciljeve, i ništa više. To mi je uostalom sasvim dosta.
A ako vi zaista poznajete moju pripovijest o .Win-netouu'. tada morate znati i to da ne teţim za
bogatstvom, već za neĉim uzvišenijim. dragocjenijim i za tim da svoje ĉitaoce obraĊujem i
razonodim. Zbog toga je potrebno da moje knjige dospiju u ruke pravog izdavaĉa, a da vi to niste, o tome
ste me upravo i uvjerili.
Moja je ţena po meni vidjela, a iz onoga što sam rekao osjetila da moju odluku nitko ne moţe pokolebati.
Bilo joj je ţao Yenkija. Stajao je pred nama s takvim licem i drţanjem kao da ga je snašla nesreća koja se
više nikada neće popraviti. Skanjivao se da moju izjavu smatra kao posljednju moju rijeĉ. Prigovarao je.
Pronalazio je razloge, davao obećanja, no uzalud. Konaĉno, kada mu ništa više nije pomoglo, rekao je:
— l unatoĉ svemu, ja se ipak nadam da ćete mi ustupiti ,Winnetoua'. Primjećujem kako Mrs, May nije
toliko uporna kao što ste vi. Posavjetujte se s njome i dajte mi vremena da porazgovorlm s bratom koji je
ujedno i moj ortak.
30
— Da ne mislite da se ponovo vratite ovamo? To bi bilo beskorisno, kao što je bio beskoristan i ovaj vaš put
— objasnio sam mu.
— Neće ni biti potrebno da dolazim ovamo jer ćete, kao što ĉujem, uskoro sami doputovati prijeko.
Dajte mi bilo koju tamošnju adresu i odredite dan kada vas ĉovjek moţe tamo naći, i ja ću doći,
— Ĉak bi i to bilo bez ikakva uspjeha! — uvjeravao sam ga.
— Po ĉemu to već sada znate? Zar ne bi bilo moguće da vam nakon dogovora s bratom pruţim
takvu ponudu koja bi vašim ciljevima i ţeljama bolje odgovarala od ove danas? .
Osjećao sam kako strepi da ga i sada odbijem. Ja sam ga saţaljevao, ali nisam smio da dozvolim da ovaj
osjećaj nadvlada moju odluku. Srdašce me je molećivo pogledalo. Primijetivši da to na me ne djeluje odmah,
uhvatila me je za ruku. Tada sam rekao:
— Dobro, neka bude. Razmislit ćemo o tome! Moja ţena još nikada nije bila sa mnom u Americi. Naroĉito
ţeli da vidi slapove Niagare. Mi ćemo prema tome iz New Yorka krenuti za Albany Hudson parobrodom,
a odande ţeljeznicom do Buffala, odakle je samo jedan sat do slapova. Stanovat ćemo na kanadskoj strani
Niagarinih slapova, i to u hotelu Clifton, gdje...
— Poznat mi je; veoma mi je dobro poznat! — prekinuo me je. — Tu je ĉovjek veoma dobro smješten. To
je prvorazredni hotel, tih, otmjen, opskrbljen svim dostignućima sadašnjice i...
— Well! upao sam mu sada u govor kako bih ga presjekao u hvalisanju kojim je ţelio da se istakne.
— Ako vam je poznat, onda je dobro. Dakle, tamo nas moţete naći.
— Kada?
— To za sada još n*4 znam. Bit će najbolje ako se povezete s upravom hotela pa da vas smjesta obavijesti o
našem. dolasku.
— Taĉno! To je najbolje, pa ću to i uĉiniti!

31
Na tome je i ostalo. Palo je još nekoliko uljudnih rijeĉi pri oproštaju, te je ova posjeta bila završena, a bila je
od kudikamo veće vaţnosti no što sam mislio.
Srdašce sa mnom baš nije bilo najzadovoljnije. I odviše je naklonjena saţaljevanju i samilosti, a bojaţljiv,
muĉan pogled toga ĉovjeka još ju je danima progonio. Mislila je da nisam bio dovoljno uĉtiv i da sam u
svojim postupcima bio i odviše odbojan.
— Zašto si to uĉinio? — upitala je.
— Zato što me je slagao — odgovorio sam. — Zato što nije bio otvoren i iskren. Znaš li tko je on?
— Da.
— No, tko?
— Jedan od one dvojice preostalih sinova one nesretne obitelji ĉiji ĉlanovi umiru kao samoubice.
— Da. On je to u svakom sluĉaju, ali ima još i nešto drugo. On se ne zove Enters.
— Ti misliš da se on skriva pod laţnim imenom? Smatraš li ga za varalicu,- hohštaplera?
— Ne. Upravo zato što je pošten ĉovjek, on se ne otkriva pod svojim pravim, vlastitim imenom. On se
njega srami. Ja ĉak i naslućujem da se on jedino zbog mojih triju knjiga ,Winnetoua' odrekao toga imena.
Ona je bila toliko iznenaĊena da je ĉak i zaboravila da me dalje pita. Zbog toga sam bez ikakva povoda
nastavio:
— Smatraš li za moguće da sam uvjeren kako mu znam pravo ime?
— Reci mi ga! — zatraţila je.
— Ovaj se ĉovjek zove Santer.
Ona se veoma zaĉudila i ostavši bez daha upitala me:
~ Na kojega Santera misliš? Na ubicu Winnetou-ova oca i sestre?
— Da. Ĉovjek koji je bio kod nas njegov je sin.
— Nemoguće, nemoguće!
— Sigurno, sigurno!
— Dokaţi!
32
— Napokon to nije toliko vaţno ti, si to mogla shvatiti isto tako brzo i lako kao i ja.
— Zaista? Za sada uviĊam samo jedno: da ga smatraš za lazova zato što se umjesto Santera pred-
stavio kao Enters.
— Sasvim pogrešno! Da su moji zakljuĉci proizišli iz one jedine ĉinjenice, bio bih vanredno loš tumaĉ
tragova, pravi zelenko, nespretnjaković, i morao bih se zbog svoje logike stidjeti. Molim te, uostalom, da se
samo sjetiš toga kalio je posebno zaposlio jednog ĉovjeka da mu ĉita kako bi mogao odmah da pravi
zabilješke. Koliko li je vremena moglo da proĊe ot-kada je to ĉinio?
— Popriliĉan broj godina. To je on i rekao.
— Lijepo! Radi ĉega je pravio one zabilješke?
— Iz ĉisto literarnih razloga, kao izdavaĉ. Pa to je i sam rekao.
— Sasvim taĉno! U tome se baš i sastoji laţ, jer ovdje poĉinje trag koji nas vodi do njegovog stvarnog
imena. Priznao je i sam kako je u ono vrijeme bio veletrgovac stokom za klanje. Vrlo dobro znaš i sama
kada je prestao da se time bavi. Ili moţda ne znaš?
— Kako ne bih znala! Ta je trgovina tek prošle godine bila prodana. Juĉer je to rekao kad je bio kod
lijeĉnika.
— I usprkos tome što je te zabilješke ĉisto ,lite-rarnog karaktera' pravio prije mnogo godina? Vjeruješ li ti u
to?
— Ne! Sada više ne! Sada i meni pomalo biva sve jasnije. Moţda ĉak nije istina da je sada
izdavaĉ!
— Nije mu to ni na kraj pameti! Zahvaljujući ovoj tvojoj ideji pogodila si pravi trag i sloţila se sa
mnom! Razmisli o tome: ĉim je kod nekog znanca ĉuo u mom ,Winnctouu', odmah je zaposlio
jednog ĉovjeka koji će mu tu pripovijest prevoditi i ĉitati. Moţe li se pretpostaviti da je kod toga
znanca uspio ĉuti sadrţaj svih triju knjiga?
—''Mislim da nije.
— To je i moje mišljenje. On je ondje samo nešto naĉuo. Ako je nakon toga odmah uzeo nekog
Privatnog prevodioca, tada je i ono malo što je ĉuo
3 Winnetx>uovi nasljednici
33za njega moralo biti od ogromne vaţnosti l sigurno mu je to zadalo bol zbog neĉega što je nosio u sebi i što ga je
duševno uznemirilo. Misliš li moţda da je ono što je za njega toliko vaţno već onda bilo od .literarnog znaĉenja'?
•>- Ne mislim
— Ili od poslovnog znaĉenja?
— Ni to. Bilo je kao što si ispravno i naslutio, od psihološkog, duševnog znaĉenja.
— To bi drugim rijeĉima znaĉilo da se sve to odnosilo na njegov duševni ţivot, na privatni ţivot na
obiteljski ţivot, prema tome i na prilike u njegovoj porodici. Tokom ĉitanja pravio je zabilješke. Zašto
i u koju svrhu? Nije valjda zato da ih ne zaboravi! Sve što ĉovjeka potrese iz dna duše to svakako pamti i bez
zabiljeţaka. Priznao je da su mu se te zabilješke uĉinile ,potrebnim' i da su mu u njegovim provjeravanjima na
Zapadu godinama sluţile kao putokaz ...
— Kao putokaz za nestalim ocem? — upalo je brzo Srdašce.
Potvrdio sam joj u znak odobravanja i odgovorio:
— Pogodila si, dobro si to primijetila! Da, svakako za nestalim ocem! Mislio sam da iznesem još neke
pojedinosti da ti to bude jasnije. Kako si i sama odmah iznijela glavni razlog, to barem za sada
ne smatram više za potrebno. Upozoravam te još jedino na hitnost kojom je pokušavao da dozna poloţaj obaju
mjesta koja Još nisu pronaĊena', kao što se bio izrazio. Mislim na Nugget Tsil i ,Tamnu vodu'.
— Zar se ta ţurba odnosi jedino na Santera?
— Da.
— A ne na neku drugu osobu? Ili na nuggete?
— Ne. Sto se osoba tiĉe, ja bih jedini došao u obzir, jer su svi ostali nevaţni, ili ĉak i mrtvi, a pret-
postavka da je upravo zbog mene pretraţivao godinama Zapad, bila bi smiješna. Svojom današnjom posjetom
bio je dokazao kako vrlo dobro zna da me svatko moţe brzo i lako pronaći. Sto se nuggeta tiĉe, proĉitao je i sam
da su oni zauvijek izgubljeni da ih nitko više ne moţe pronaći. Dakle: u vezi s dogaĊajima kod
Nugget Tsila i ,Tamne voĊe' dolaze u obzir samo dvije osobe, naime Santer i ja. Svi su ostali apsolutno sporedni,
nestali su. Ja ne dolazim u obzir, znaĉi da ostaje samo još Santer. A sada, pazi Srdašce, ima još jedan vaţan razlog
na koji se oslanjam! Ovaj takozavni Mr. Enters hoće da kupi moga ,Winnetoua'. Radi ĉega? Valjda da ga prevede,
odštampa i rasparĉa?
— Ne, već kako bi sprijeĉio da se ova pripovijest tamo prijeko pojavi na engleskom jeziku. Bio si u
pravu. To se moglo i osjetiti po njegovim rijeĉima, a naroĉito po strahu koji nije umio da sakrije, pogotovo
kada je unatoĉ svim oĉekivanjima ĉuo da te knjige neće dobiti. Tamo prijeko ne treba nitko da bude
upoznat sa prošlošću i djelima njegova oca.
— Da. Ti si me svojim logiĉkim zakljuĉkom preduhitrila jer sam i sam mislio da to prije tebe kaţem. Vjerovao
je da će me punim dţepom dolara moći nasukati, iako je iz knjige ,Winnetoua' morao doznati da
se ne hvatam na takav mamac. Njegov posjet, kao i ponuda, za mene zapravo predstavljaju uvredu na koju je
trebalo sasvim drukĉije odgovoriti nego što sam to uĉinio.
— Da Se moţda na mene ne ljutiš?
— Ljutim? Zbog ĉega?
— Zbog toga što sam te nagovorila da ga ne oĊ-biješ, već da mu pruţiš mogućnost sastanka.
— O ne! Ja ne bih dozvolio ni da me navedeš na pomisao da neko uzvišenije, moţda ĉak i etiĉko blago prodam za
podle pare. Ti, ti bi sigurno bila posljednja koja bi mogla to od mene oĉekivati. Ponovni susret kod Niagare
prihvatio sam radi toga što su posrijedi veoma vaţni razlozi, i to da na oba brata Entersa ili Santera od sada
pomnjivo pazim. Poznato ti je da kod svakog iskusnog Zapadnjaka postoji navika da ne dozvoli
Pribliţavanje opasnih ljudi s leda.
— Opasnih? — upitala je. — Smatram ovog Entersa, iako nam se ĉini da je Santer, ipak za dobra ĉovjeka.
— I ja. Zar i personificirana dobrota ne bi mogla Jednom da se pokaţe tvrdokornom? Zar nema neĉega
eksplozivnog u utuĉenosti, skoro bih rekao u bolećivojturobnosti toga ĉovjeka, od ĉega se ĉovjek rnora ĉuvati?
A poznajemo li njegova brata? Znaš i sama da braća ne moraju biti istog karaktera i istog temperamenta.
Uvjeren sam da ćemo ga kod Niagare upoznati,-pa će se već utvrditi kakav stav da zauzmemo prema obojici
a da ne budu prisiljeni da poĊu sto-. parna svoga oca. Lijeĉnik je juĉer govorio o nekakvom demonu u njima.
Taj demon nas je ovdje otkrio i pronašao. To je nason Šantera za ubistvom. Vidiš kako je naše putovanje
poĉelo da biva zanimljivo još i prije no što smo prve korake uĉinili.
— Da, moţda predviĊaš kakvu opasnost?
— O ne! Znam jedino to da moramo otići prijeko pa da se upoznamo sa Mount Winnetouom i Tatellah--
Satahom, sa ,ĉuvarom velikog kumira'. Pisao mi je da moram ,spasiti' svoga VVinnetoua, Ako to treba da
uĉinim, za mene nema opasnosti. Moţda za tebe?
— Nema ni za mene. Radosno ću poći s tobom!
— Neka nam putovanje bude sretno!

U ZEMLJU INDIJANACA KOD VELIKIH SLAPOVA

I evo nas kod slapova Niagare. Stanovali smo u Clifton-Houseu, nedaleko od kanadskog dijela visećeg
mosta. Iz ovog se hotela ĉovjeku pruţao upravo vanredan pogled na grandioznu igru vode koja se ruši u
slapovima. Najbolje sobe u prvom katu okrenute su prema slapovima Svaka od njih spojena je sa dugaĉkom,
osam koraka širokom terasom koja je nadsvo-Ċena zajedniĉkim krovom koji leţi na stubovima. Ako netko iz
hodnika uĊe u svoju sobu i kroz suprotna vrata izaĊe ravno na terasu, pruţa mu se jedinstven prizor, jer mu
pogled pada na oba slapa, na onaj ravni i onaj u obliku potkove.
Kada bi se ovaj hotel nalazio negdje u Evropi, ovu zajedniĉku terasu za sve goste u ovom redu soba smatrali
bi za nezgodnu i bila bi uz pomoć pregradnih zidova brţe-bolje uklonjena. Ovdje se meĊutim svaki gost
ogradio doduše nevidljivim, no ipak visokim i jakim zidom, pa mu dašĉane pregrade nisu ĉak ni Potrebne da
se osigura od bilo ĉije nametljivosti ili indiskrecije. Stigavši ovamo ipak sam se obradovao što je soba na
uglu, najbliţa do slapova, bila slobodna. Tako smo umjesto dva mogli imati samo jednog susjeda. A taj
jedan bili su zapravo dvojica i zvali su se — Hariman F. Enters i Sebulon L. Enters.
Slutio sam da braća neće ĉekati, već da će se nastaniti ovdje kako bi bili prisutni za našeg dolaska.
37Nisam ni pomišljao da bi naše sobe mogle biti jadna kraj druge. Moram priznati da mi nije bilo neprijatno
što su upravo ta dvojica bila do mene.
— Svaki novoprispjeli gost Clifton-hotela mora da se prijavi u recepciji. Jedino se tada traţe obavje-
štenja od svakog gosta. U knjigu gostiju zapisani smo kao Mr. Burton i gospoĊa. Ovaj pseudonim je
bio potreban jer su me obavezali da pravi razlog zbog kojeg sam došao ovamo drţim u tajnosti.
Bio sam prema tome prisiljen da zasad tajim pravo ime jer su ovdje za njega znali.
Naš stan se sastojao od tri prostorije. Soba moje ţene gledala je prema slapu koji je imao oblik potkove. Bila
je veća od moje, no nije imala balkona. Moja je imala pogled na slapove koji pripadaju Sjedinjenim
Drţavama i bila je manja. Ona je zato imala , izlaz na terasu na kojoj sam se mogao sasvim ugodno smjestiti.
IzmeĊu naših soba nalazila se prostorija namijenjena garderobi i toaleti i sve je bilo praktiĉno povezano na
ameriĉki naĉin. Kada su nam izdali ovaj stan i pokazali ga, upitao sam konobara tko pokraj nas stanuje.
— Dva brata — odgovorio je. — Oni su Yeenki i zovu se Enters. U stvari oni samo djelomiĉno stanuju u
našoj kući. Jedino spavaju ovdje; hrane se negdje na drugom mjestu. Rano odlaze i vraćaju se tek uveĉe
kada se više ne posluţuje.
Izraz lica mu je bio tako neobiĉan dok je ovo govorio te sam poĉeo da se raspitujem:
— Zbog ĉega oni to rade? Slegnuo je ramenima i odgovorio:
— Naš je Clifton-House prvorazredan hotel. Svaki koji ne pripada ovoj kategoriji moţe tu prespavati,
ali se ne moţe hraniti i biti u vezi s ostalim gostima. On će moţda jedanput i pokušati, ali veoma će brzo
primijetiti da su ga progledali i da ga izbjegavaju, oa će se ĉuvati svakog daljnjeg pokušaja.
Bilo je to veoma iskreno reĉeno! Barem šezdeset posto ovdašnjih konobara su Evropljani. Ovaj ovdje je
meĊutim bio kanadski Englez. Zbog toga i. njegov samouvjeren i samosvjastan ton. Primijetivši da me
38
je poĉeo manje ispitivaĉkim, ali zato ocjenjivaĉkim ppgledom odmjeravati, rekao sam mu da spadam u onu
kategoriju koja daje napojnice. Prva se polovina daje odmah prilikom dolaska. Time gost daje na znanje da
rado prihvaća usluge. Druga se poloviaa daje pred odlazak, ili se uopće ne plaća, već prema tome da li je
gost bio dobro usluţen ili nije. Pri tome sam mu utisnuo u ruku prvu polovinu. Bez ustruĉavanja pogledao je
novĉanicu. Tada se naklonio, i ni jedan Evropljanin ne bi uspio da u taj pokret unese veće poštovanje od
njega. Rekao je:
— Spreman sam na svaku vašu zapovijest! Preporuĉit ću to i sobarici! Da vam moţda ta dvojica En-tersa ne
smetaju, Mr. Burtone? Mogli bismo ih smjesta
iseliti!
— Molim, ostavite ih; ne smetaju nam.
Naklonivši se kao i maloprije duboko i sa puno poštovanja, povukao se ozarenog lica. Kada je iza toga ušla
sobarica da se predstavi kako bismo je upoznali, primijetili smo da je već bila obaviještena o davanju
napojnica, pa smo joj pruţili priliku da se isto tako efektno povuĉe kao i konobar. Mi to nismo uĉinili zato da
se razmećemo svojim novcem, a pogotovo to ne iznosim iz bilo kojeg razloga. Već sam bio rekao kako
nisam bogat, već da imam upravo toliko koliko mi je za ţivot potrebno. Pogrešno je ako se netko prema
posluzi pokaţe uviĊavan i zahvalan tek onda kada je prekasno. Moji postupci su pokazali svoje djelovanje
po-ĉemu će se moći zakljuĉiti zašto sam tako postupio.
Stigli smo poslije podne te smo još istoga dana poduzeli one dvije poznate voţnje koje svaki posjetilac
slapova Niagare mora bezuvjetno obaviti. Jedna od njih je voţnja ţeljeznicom, a druga parobrodom.
Ţeljezniĉke se traĉnice spuštaju uz samu kanadsku obalu Niagare, a uz obalu koja pripada Sjedinjenim
Drţavama opet se penju. Duboko, duboko dolje kuha i kljuĉa bujica. Stijene se diţu potpuno okomito uvis, a
traĉnice su ĉesto jedva dva metra od same ivice Provalije. Ĉovjek duţ nje juri brzinom leta. Budući da se

pred oĉima nalazi jedino beskrajan bezdan i su-

protna obala, ĉovjek od poĉetka do kraja ima osjećaj kao da leti uvis pa se survava u dubinu. Druga se
voţnja vrši dobro poznatim i omiljenim parobrodom ,Maid of the Mist' (Djevica magle), koji plovi smjelo
ĉak do samih slapova kako bi na pogodnom mjestu Iskrcao na kopno one turiste koji se kod kuće ţele
hvalisati.da su bili ĉak i ,iza vode'.
Kasnije smo uz zvuke odliĉnog dvostrukog gudaĉkog kvarteta veĉerali u velikoj blagovaonici koja se
nalazila u prizemlju hotela. Poslije smo se povukli u naš stan, ili taĉnije, na moj slobodan balkon, koji nam je
pruţao neopisiv uţitak da gledamo slapove pod tajanstvenim mjeseĉevim sjajem. U tome je prošlo vrijeme, a
bilo je otprilike jedanaest sati kada je sobarica uletjela unutra i javila nam:
— Entersovi su ovdje.
— Gdje su? — upitalo je Srdašce.
— Još su dolje u prijavnici. Svako veće, kada doĊu, obiĉno listaju po knjizi gostiju i tek onda odlaze
u svoju sobu
— Zbog ĉega listaju?
— Da vide nije li moţda stigao braĉni par, neki Mr. May sa svojom ţenom. Iz poĉetka su se samo
raspitivali. Sada pak listaju jer osjećaju da se ovdje smatraju za suvišne. Ĉak ni ja s njima ne govorim.
Ona se udaljila, a mi smo napustili terasu kako ne bismo bili primijećeni. Ovo saopćenje je bio prvi plod
unaprijed date napojnice. Svakom posjetiocu Clif-ton-Housea poznato je da su sva vrata koja se otvaraju
prema balkonu iste konstrukcije. Podešena su tako da potpuno izoliraju prostorije i da nitko izvana ne moţe
da zaviri unutra, a ipak da propuštaju toliko zraka i svjetla koliko stanari gazele. Zbog toga su snabdjevena
oknima i ţaluzijama koji se već prema potrebi mogu otvarati /i zatvarati i na njih navući zavjesa. Ovako
ĉovjek u svako doba dana moţe gledati napolje i ĉuti što se tamo zbiva a da ga ne opaze ili slušaju. Zbog
toga nismo upalili svjetla, ostali smo u mojoj sobi i otvorili ţaluzije. Sa sigurnošću smo oĉekivali da se braća
neće zadrţavati u sobi, već da će izići na terasu. .
Kako smo mislili, tako je i bilo. Nije dugo potrajalo i oni se pojaviše. Mjesec je još bio na nebu. Odmah smo
prepoznali onoga koji je bio kod nas. Razgovarali su meĊusobno i pri tome hodali gore-dolje. Kasnije su
sjeli, i to upravo uz onaj stol koji je stajao napolju u našem uglu. Bio sam zatraţio da mi ga postave onamo
kako bih na njemu mogao da pišem, ĉuli smo i razumjeli svaku rijeĉ, samo što je predmet nji-Inva razgovora
za nas zasad bio nevaţan. Kasnije je meĊutim nastala pauza koju je prekinuo onaj kojega još nismo
poznavali, ciakle Sebulon, i stao glasnije govoriti:
— To je neprijatno! Veoma neprijatno što smo prisiljeni da toliko dugo sjedimo ovdje! Mogu da proĊu
još i ĉitave nedjelje dok se oni ne pojave!
— Sigurno neće! — odgovorio je Hariman. — Oni će sigurno navratiti ovamo prije no što će posjetiti iz-
davaĉe. Mogu stići svaki dan.
— A ti ćeš ostati pri svojoj namjeri?
— Da. Biću pošten! Ovaj ĉovjek doduše nije naroĉito lijepo postupio sa mnom, ali sa nepoštenjem
nećemo kod njega ništa postići. Ovakav je dojam bio ostavio na mene. A o njegovoj ţeni bih gotovo mogao
kazati da sam je zavolio. Upravo bi mi priĉinilo bol ako prema njoj ne bih mogao postupiti pošteno.
— Pshavv! Pošteno! Sta znaĉi pošteno! Ĉovjek prije svega mora da bude pošten prema samom sebi. Ako
mislimo da sklopimo posao kojem mudro prilazimo..
— Pst! Tiho! — upozorio ga je onaj drugi.
— Zašto?
— Mogao bi da nas ĉuje stari.
Dok je to govorio, pokazao je na naša vrata.
— Stari? — upitao je Sebulon. — Poznato ti je kako taj iz dana u dan sve do ponoći sjedi dolje u ĉitaonici,
a iza toga ĉita u svojoj sobi do jedan sat. Svjetlo ne gori. znaĉi da je još dolje.
— Ipak! A osim toga je sam i umoran. Idern spavati. Sutra ujutro za Toronto, a tek
prekosutra natrag. Potrebno je da budemo odmorni. DoĊi!

41
Ustali su od stola i otišli u svoju sobu. To što smo doznali nije bilo mnogo, ali barem toliko da Ha-riman
Enters misli da bude prema nama pošten. A bili smo i uvjereni da ćemo Sebulon L. Entersa, njegovog brata,
moći takoĊer- prozreti.
Kada smo slijedećeg jutra otišli dolje na doruĉak, rekao nam je konobar da su naša dva susjeda već ramo
napustila hotel i ostavila poruku, ako se Mrs. i Mr. May pojave ovdje, da im se saopći da su braća Enters
otputovala za Toronto i da će se tek sutra naveĉer vratiti. Odmahnuo je prezrivo rukom i dodao:
— Siledţije, ta dvojica Entersa! Zamalo što se nisu ovdje onemogućili. Ti Mrs, i Mr. May iz Evrope,
koji tragaju za ovakvim ljudima, ne pristaju u ovu sredinu. Oni neće dobiti sobe!
Kako je samo bilo pametno što sam se upisao pod tuĊim imenom! A i ova konobarova izjava upozorila nas
je da budemo oprezni, pogotovu što sšleĊţlja moţe biti surov, ali .ne i loš ĉovjek.
U Ćlifton-Houseu postoje samo pojedinaĉni stolovi, a ne i veliki zajedniĉki. Najugodnije se sjedi i ruĉa u
dugaĉkoj verandi koja je spojena sa velikom dvoranom. Uzama je toliko da u njoj imade mjesta jedino za
dva reda stolova. Odavde se pruţa prekrasan pogled na slapove. Ovdje smo izabrali jedan stol j odluĉili da
ga za sebe rezerviramo. Upitali smo konobara da li je to moguće, i on je odgovorio:
- Nije uobiĉajeno, no Mrs. i Mr. Burton mogu to dobiti. Pobrinut ću se. Ovaj stol nije najbolji, već onaj
zadnji, jer je ĉovjek izloţen samo s jedne strane pogledu, odakle ga mogu ĉuti i dosaĊivati mu. No taj su već
dvojica gentlemana rezervirala. Zelja im nije bila odbijena.
Rekao je to uobiĉajenim, poslovnim tonom. MeĊutim dodao je tiše:
— Oni, naime, sve plaćaju sam« nuggetima! Predali su na ĉuvanje ĉitavu, tešku torbu s povećim zrnima
zlata!
Svi koji su došli i pošli k onom stolu da za njega sjednu bili su odbijeni. Kada je vrijeme doruĉku bilo već na
izmaku, ugledali smo dva muškarca kako
42
ulaze, te odmah privukoše paţnju svih gostiju. Bili su Indijanci i otprilike istih godina. To se vidjelo na prvi
pogled. Bili su visoki i pleća<ti, crte lica oštre, a ipak plemenite. Išli su, ni u koga ne gledajući, polako i
dostojanstveno do spomenutog stola i sjeli za nj. Nisu nosili indijanska odijela, već od fanog sukna, obiĉnog
kroja, dok je njihova kosa bila podšišana isto onako kao i u ostalih ljudi. Ĉovjek se mogao mirne duše i
najvećom okladom kladiti da bi oni u sedlu, u savani i meĊu kolosima stjenovitih planina djelovali više
zapovjedniĉki nego ovdje. I usprkos od sunca opaljenoj koţi, njihovo je lice ipak nosilo trag nevidljivog
daška, koji je svojstven samo onim ljudima koji mnogo razmišljaju i koji su naviknuti da uzvišeno misle. Za
takve ljude se obiĉno govori da imaju produhovljen lik, produhovljene crte, a utisak te produ-hovljenosti je
to veći, dublji i trajniji ako iz oĉiju izbija i ona duboka sjeta, ona duševna ţalost koja je svojstvena ljudima
prohujalih godina, odbrojenih dana i umirućim narodima. Ova tiha ali ipak jasno izraţena, neopisiva tuga
izbijala je iz oĉiju ove dvojice Indijanaca.
— To su ti gentlemam — rekao fe konobar. — Fini su ljudi, iako su Indijanci! Veoma fini!
Zapucketao je prstima kako bi mu pohvala bila izrazi tija.
— Odakle su? — upitao sam.
— Ne bih znao taĉno reći. Jedan od njih je izdaleka, veoma daleko, a drugi odnekle bliţe. Obojica su došla
rijekom preko Quebeca i Montreala.
— A njihova imena?
— Mr. Athabaska i Mr. Algongka. Naroĉita imena, zar ne? Zvuĉe gotovo kao glazba! A zapravo i jeste kac
glazba: plaćaju samo nuggetima!
To je bilo njegovo mjerilo i nije se ni najmanje ustruĉavao da se njime posluţi u našem prisustvu. Rekao
nam je još da ta dvojica .gentlemana' takoĊer stanuju u onom redu soba koje su pod njegovom kontrolom i
da su ondje zauzeli najveće i najskuplje sobe koje postoje. Zatim je pošao dalje da posluţi i druge goste.

43
Mr. Athabaska i Mr. Algongka su veoma polako i veoma uzdrţljivo doruĉkovali, i to tako kao da su
odrasli u hotelima kategorije Clifton-Housea. Bio je pravi uţitak promatrati ih. Naravno, pazili
smo da ne budemo upadljivi. Bili su skromni, i u svakom, pa i u najmanjem pokretu tih veoma
zanimljivih ljudi ogledalo se izvjesno dostojanstvo, a to je Srdašce oĉaralo. Na njihovim rukama ĉovjek nije
mogao da vidi ni prstena, ni lanĉića sa satom, a ni bilo koji drugi predmet na osnovu ĉega bi se moglo
zakljuĉiti da su . imućni ili ĉak i bogati. Bilo je to sasvim po ukusu moje ţene koju gotovo uvijek
moram natjerati da kupi novi šešir ili novu haljinu! Moja je paţnja bila naroĉito usredsreĊena na jednu
drugu okolnost, naime na njihov veoma ţiv razgovor, što se zapravo kosilo s uobiĉajenom šutljivošću
Indijanaca. Veoma su marljivo unosili nešto u dvije knjige, a svaki je imao svoju. Izgleda da su im te
knjige sluţile za pravljenje zabiljeţaka i to veoma, veoma vaţnih, jer su ih ĉuvali s takvim oprezom i
ljubavi kao da su to najbolji, najdragocjeniji predmeti koje posjeduju. Sve što god su zapisivali ĉinili su s
takvom lakoćom i sigurnošću, po ĉemu se moglo -zakljuĉiti da su potpuno pismeni. Vidjelo se kako ti
ljudi nisu samo vješti rukovanju tomahavkom i lovaĉkim noţem, već perom i olovkom, i da su apsolutno
navikli na umni rad.
U Clifton-Houseu se nakon svakog obroka odmah plaća i napojnica. Kako smo to uradili nakon završenog
doruĉka, zapitao nas je konobar, i to zato što mu oku nije izmaklo naše interesiranje za one Indijance:
— Moţda Mrs. i Mr. Burton ţele onaj stol pored dvojice gentlemana?
— Da — odgovorilo je brzo Srdašce. Za sve obroke?
• • -- Stalno!
— Well! Postarat ću se!
Kada smo stigli na ruĉak, poglavice su već sjedile za stolom. I svi ostali stolovi su bili takoĊer zauzeti osim
onoga koji smo dali rezervirati. Naš nas je konobar već ĉekao i sapoći nam kako nas uprava mola da ova
mjesta stalno zadrţimo. Sjedili smo sada tako
44
blizu dvojice Indsmena da smo svaku njihovu izgovorenu rijeĉ mogli ĉuti. I opet su imali uza se one knjige.
U pauzama izmeĊu jela naroĉito su mnogo zapisivali, a ĉesto i usred samog jela odlagali privre*
rrteno noţ i viljušku. Zamislite samo koliko sam se iznenadio kada sam ĉuo da razgovaraju jezikom moga
Winnetoua i da su odluĉili da prouĉavaju i utvrde tijesno srodstvo izmeĊu svih jezika Athabaska, meĊu
koje spada i jezik Apaĉa. Za Athabasku je to znaĉilo rad na raznim narjeĉjima materinskog jezika, ali ne i
za Algongku. Izgleda da ovaj potjeĉe iz kanadskog plemena Kriha. Tokom njihovog veoma ţivog
razgovora bio sam ĉuo jednu njegovu primjedbu koja je za mene bila veoma interesantna, i to da
ima nekoliko velikih popisa rijeĉi Nahuatja, znaĉi iz starog jezika Azteka koji je srodan sa njegovim mate-
rinskim. Slušajući ih, došli smo do veoma vaţnog podatka, koji su oni, istina, samo ovlaš ubacili, po kojemu
smo doznali da i oni namjeravaju do Mount Win-netoua. Ĉitav njihov razgovor tekao je na jeziku Apaĉa,
Vjeţbali su se u tom jeziku jer nisu htjeli, kada stignu na cilj svoga putovanja, da ih smatraju za ne-
znalice. Kako je samo moralo biti bogato njihovo jeziĉno znanje! Da. Bili su poglavice, sasvim sigurno! Ali
u svakom sluĉaju bili su još i više, mnogo više nego samo to! Samo šta? Nije trebalo da se sada tim pitanjem
pozabavim. Cilj njihova putovanja se poklapao s našim i bio sam uvjeren da ću ih tamo bolje upoznati no što
mi je bilo moguće ovdje na Niagari.
Poslije podne smo otputovali za Buffalo kako bi na ondašnjem šumskom groblju posjetili grob i spomenik
slavnog poglavice Sa-go-ye-wet-ha i poloţili cvijeće. Prema tom velikom ĉovjeku gajio sam upravo
vanrednu privrţenost i poštovanje. Njega još i dan-danas zovu ,strong and peerless orator' (snaţan i
neuporediv govornik) svih indijanskih Seneka. Groblje je lijepo, moglo bi se reći vanredno lijepo. Sto se tiĉe
njegova ureĊenja, slobodno se moţe reći da te Amerikanac u tome upravo genijalan. Već i sam Pojam smrti
on pokušava da umjetniĉki prevlada, jer kod njih nema humaka koji ionako ne predstavljaju
45
ništa drugo već samo znak raspadanja. On, štaviše, smrt preobraţava u nešto ţivo, jer za sahranjivanje bira
najradije takvo zemljište koje je veoma talasasto, što znaĉi da je ĉesto ispresijecano. Njeguje ga kao svijetli,
suncem obasjani park pun zelenila. Nadgrobni spomenici ovdje nisu tijesno zbijeni, već raštrkani nadaleko.
Bio je lijep, vedar, sunĉan topao dan. Kada smo na poglaviĉinu ploĉu bili poloţili cvijeće, sjeli smo na
donji rub njezinog podnoţja odakle se uzdizao njegov kip visoko do samih vrhova okolnih stabala. Govorili
smo o njemu gotovo tiho, kao što se obiĉno govori kraj grobova. Zbog toga nas i nisu ĉuli oni koji su se
iza naših leĊa pribliţavali spomeniku. Isto tako ih ni mj nismo ĉuli jer je zemljište unaokolo bilo obraslo
mekanom travom koja je prigušivala šum njihovih koraka. Ĉak nas nisu mogli ni vidjeti sve dok
nisu obišli ugao postolja koje nas je zaklanjalo. Tada su nas ugledali, a i mi njih. A tko je to bio?
Dvojica indijanskih poglavica iz Clifton-Housea! I oni su htjeli da posjete slavnog Seneku govornika,
a sada su utvrdili da je ista misao i nas dovela ovamo. Oni nisu niĉim pokazali da su nas primijetili. Polako
su pošl} dalje duţ ploĉa koje su bile postavljene ipred spomenika za njega i, za pojedine ĉlanove porodice.
Tu je leţalo naše cvijeće. Kada su ga ugledali, stali su.
— Uff! - rekao je Athabaska. — Tu je netko govorio jezikom ljubavi! Tko je to mogao biti?
— Nikako bljedoliki — odgovorio je Algongka. Sagnuo se i podigao nekoliko strukova cvijeća da
ih pogleda. Athabaska je isto tako uradio. Obojica su izmijenila brz pogled pun iznenaĊenja.
— Još je svjeţe, ubrano je tek pred jedan sat!
— rekao je Athabaska.
— Nema ni ĉetvrt sata otkako je ovdje poloţeno
— nadodao je Algongka promatrajući tragove naših stopa koje su se još jas-no vidjele u travi. — Znaĉi da
su to ipak bili bljedoliki!
— Da, ovi ovdje! Hoćemo li s njima govoriti? - Kako moj brat ţeli. To prepuštam njemu.
46
Pretpostavke poglavice bile su sasvim taĉne. Ono cvijeće nismo ponijeli sa. Niagare, već je bilo odavde, i to
sasvim svjeţe ubrano. Srdašce je zadrţalo dva struka, jedan za sebe, a drugi za mene. Kratko izreĉene
reĉenice dvojice Indijanaca bile su na jeziku Apa-ĉa. Njeţno i oprezno su ponovo poloţili cvijeće ondje gdje
je i bilo. Tada se Athabastka obratio nama na engleskom jeziku:
— Mislimo da ste vi darovali ovo cvijeće. Da li je to taĉno?
— Da — odgovorio sam ustavši uĉtivo sa svog mjesta.
— A kome je namijenjeno?
— Sa-go-ye-wat-hu.
— Zbog ĉega?
— Zbog toga što ga volimo.
— Ako nekoga volimo, moramo ga i poznavati!
— Mi ga poznajemo. Ali ga i shvaćamo.
— Shvaćate? — upitao je Algongka, suzivši jedva primjetno oĉne kapke, ĉime nam je dao na znanje da
u to sumnja. — Jeste li ĉuli njegov glas? On je već odavno mrtav! Već je skoro osam puta deset ljeta kako je
mrtav.
~ On nije mrtav. On nije umro. Njegov smo glas veoma ĉesto ĉuli. Ĉije su uši otvorene, taj ga i danas moţe
isto onako jasno ĉuti kao nekada kada je govorio .Zajednici vukova' svoga plemena. Oni ga, na ţalost, nisu
ĉuli!
—• A šta je trebalo da ĉuju?
— Ne površan zvuk njegovih rijeĉi, već njihov duboki od Manitoua podaren smisao.
— Uff! — uzviknuo je Athabaska. A koji smisao? ~ Da ni jedan ĉovjek, ni jedan narod, ni jedna
rasa ne smiju ostati u povoju. Da svaka, savana, svaka planina i svaka dolina, svaka zemlja i svaki kontinent
postoji zato da na njima ţive civiliziirani ljudi, a ne da se ţivi u tuĉi i batinjanju. Veliki Manitou je milostiv,
ali je i pravedan. Htio je da i Indijanac bude milostiv, a naroĉito prema vlastitoj crvenoj braći. Ali kada
Indsmemi nisu htjeli da prestanu sa meĊusobnim klanjem, poslao im je bljedolikog...
47— Kako bi nas još brţe dao pobiti! — upao mi je u rijeĉ Algongka.
Obojica su s oĉitom napetošću oĉekivali što ću im odgovoriti na tu upadicu.
— Ne, već da vas spasi — odgovorio sam. — Sa--go-ije~wat~ha je to shvatio i ţelio da i njegov narod,
njegova rasa to takoĊer shvati-. MeĊutim, njega nitko nije htio da sluša. Ĉak i danas ne bi bilo kasno da
Indijanac koji je ostao u povoju postane ĉovjek.
— Znaĉi ratnik? — upitao je Algongka.
— O ne! Upravo je to igranje ratnika i Indijanaca u rasi najsigurniji dokaz da su ostali djetinjasti te da ih
moraju zamijeniti ljudi koji teţe ka neĉem višem. Postati ĉovjek ne znaĉi postati ratnik, već liĉnost.
Poglavica Seneka, na ĉijem grobu stojimo hiljadu je puta to rekao. Neka to ne bude moj, već njihov glas koji
vam to sada ponovo govori. Budete li to uĉinili, on ni za vas neće biti mrtav, već ţiv i ţivjet će u vama i
dalje!
Skinuvši šešir pozdravio sam ih ţeleći da se udaljim. Na svoje veliko iznenaĊenje Srdašce je sada poĉelo da
govori. Rekla je:
— I uzmite ova dva cvijeta! Nisu od mene, već od njega! Ovo cvijeće uviĊavnosti, dobrote i ljubavi, koje je
nekada pruţao svome narodu, samo je izvana uvelo, a miris mu je ostao. Pogledajte samo kako se sunĉev
trak polako, tiho pribliţava kako bi imena koja su uklesana u kamen obasjao i zagrijao! I slušajte šapat lišća
sa kojega nestaje sjena! I ovaj grob nije mrtav. Idemo.
Pruţila je svakome po jedan cvijet.
— Ne idite, ostanite! — zamolio je Athabaska.
— Da, ostanite • još ovdje! — pridruţio mu se Algongka. — Ako ga volite, mjesto vam je ovdje!
— Ne, sada — odgovorio sam. — Ja sam mu prijatelj: vi ste meĊutim njegova braća. Ovo mjesto
pripada vama. Mi imamo vremena.
Pošli smo. Nismo se ni jednom okrenuli. Kada smo dosta poodmakli, tako da nas oni nisu više mogli vidjeti,
Srdašce upita:
- Slušaj, da nismo moţda napravili kakvu grešku?
— Nismo — odgovorio sam. — Zbog ĉega?
— Ti si im odmah odrţao podulji govor. A ja sam ih ĉak darivala cvijećem, iako su nam potpuno ne-
poznati. Da li je to otmjeno?
— Vjerojatno nije. Samo se zbog toga nemoj gristi! Postoje takvi trenuci u kojima su ovakve greške nešto
najbolje što se moţe uĉiniti. Uvjeren sam da je upravo sada bio jedan. od tih trenutaka. Naravno, pred
nekim drugim ljudima sigurno ne bih odrţao ,govor'. Vjerujem da poznajem Indijance, a osim toga uzeo
sam u obzir i predstojeće okolnosti koje mi nisu samo dozvoljavale već mi ĉak i nalagale da kaţem više
nego što bih to vjerovatno u bilo kojem drugom sluĉaju uĉinio. Rezultat nam je uostalom pokazao
koliko je bilo ispravno ono što smo uĉinili. Pozvali su nas da ostanemo! Razmisli samo! Da ostanemo
kraj groba! S.njima, poglavicama! To je ĉast, veoma velika ĉast! Mi smo se po njihovu shvaćanju veoma
dobro ponašali. Da smo uĉinili neku grešku? Sigurno nismo!
Da sam bio u pravu, pokazalo se odmah pri našem povratku pred veĉer, i to zbog toga što nismo putovali
vlakom, već brodićem do Niagare. Tek što je konobar saznao da smo se ponovo vratili, pojavio se kraj nas i
pozdravio nas još dubljim poklonom nego do sada.'
— Izvinite što vas odmah uznemiravam — rekao je. — Imam da vam saopćim nešto veliko, nešto sasvim
neobiĉno!
— A što? — upitao sam.
— Mr. Athabaska i Mr. Algongka danas neće veĉerati dolje, već gore u svojoj sobi!
Nakon toga nas je pogledao takvim pogledom kao da nam je saopćio nešto što je potreslo svijet, ili kao da
ima još da nam saopći.
~ Tako? — pretvarao sam se. — Zar je to nešto što se i nas tiĉe?
~ Po mom mišljenju jest! Naime, poĉašćen sam fer su mi dali nalog da pozovem i Mrs. i Mr. Burton!
To je bilo svakako nešto sasvim neoĉekivano. * Winnetouovl nasljednici

49

l
Jasno, Ja sam se pretvarao kao da nam nije ni na kraj pameti da se tome ĉudimo, pa sam ravnodušnim gla-
som pitao: - Kada?
— U devet sati. Obojica gentlemana bit će toliko slobodni da liĉno doĊu po vas. Ja im moram što prije javiti
da li je po>ziv prihvaćen ili ne.
— O tome ima d« odluĉi Mrs, Burton, a ne ja. Dok je svoj upitni pogled upravio mojoj ţeni, ona
mu je saopćila:
— Prihvaćamo poziv i bit ćemo taĉni.
— Hvala! To ću odmah javiti. Sto se toalete tiĉe, obojica vas gentlemana mole da ih smatrate prijateljima
koji ne gledaju na odjeću.
Ta posljednja primjedba bila nam je draga, i to ne zbog nas, već zbog toga što nismo ţeljeli da se poglavice
osjećaju neugodno, jer je ta etiketa i u našim i u njihovim oĉima bila suvišna. Taĉno u devet sati pojavili su
se da nas povedu sa sobom. Taj njihov gest jasnije je govorio no što bi se to moglo rijeĉima kazati. Došli su
hodnikom koji je vodio kroz unutarnji dio zgrade, ali su nas zamolili da poĊemo terasom na koju je i njihova
soba imala izlaz kao i naša. Dok smo prolazili kroz vrata na balkon, mjesec je još jasnije svijetlio negoli
sinoć. Oba slapa su se pruţila pred našim oĉima sliĉna ĉudu iz bajke, dok je njihova buka dopirala ĉak do
nas. Poglavice su se dvoumile da krenu dalje. Zastali su i Athabaska je rekao:
— Sada i crveni znaju, a ne samo bijelci, da je sve na ovom svijetu samo usporedba i ništa više. Jedna od
najvećih i najsnaţnijih usporedbi, o kojoj nam je Manitou propovijedao, pruţa se ovdje pred našim
Oĉima.
On i Algongka prišli su rubu terase. Srdašce me uhvatilo pod ruku i mi smo pošli za njima. Lagano me
gurnula laktom, što sam veoma dobro razumio. Naše su misli skoro uvijek istovetne. Isto kao i ja i ona je
sada osjetila razlog zašto se poglavica posluţio upravo ovim rijeĉima. Imao je namjeru da nas iskuša, iako
samo jednim jedinim pitanjem. Rezultat ove kušnje imao je da odluĉi kako da dalje postupa s nama, da
50
li kao s obiĉnim, potpuno jednostavnim ljudima, ili ne. Sto sam kraj groba velikog Seneke-govornika bio
rekao, o tome sam mogao isto tako i negdje da ĉitam ili da naĉujem nešto na bilo koji drugi.naĉin i da za-
pamtim kako bi se u datom momentu time koristio. To mi je moja ţena htjela da kaţe kad me je laktom
gurnula. Ja sam joj na isti naĉin uzvratio, što je trebalo da znaĉi da sam je razumio i da me njihova kušnja
neće iznenaditi.
Stajali smo nekoliko minuta tiho kraj balustrade. Tada je Algongka ispruţio ruku i upravio je prema bujici
koja se survavala s druge strane bezdana.
— Ovo je slika crvenog ĉovjeka. Moţe li je bijelac shvatiti?
— A zašto da je ne shvati? — upitao sam.
— Zato. jer nije u pitanju vlastita, već tuĊa sudbina.
— Mislite li kako mi bijelci tuĊe probleme ne umi-' jemo shvatiti, već samo vlastite?
— Dobro, znate li odgonetnuti ovu zagonetku?
— Da odgonetnem? Vi niste govorili o zagonetki, već o usporedbi. Usporedbe se ne odgonetaju već
tumaĉe
— Tada vas molim da rastumaĉite!
— Rado! Ovdje vidimo bujicu koja se rušeći lomi i raspršava. Veliko jezero, meĊutim, iz kojega dolazi ne
vidimo. A i jezero koje se ulijeva nije vidljivo. Oba su pred našim oĉima skrivena.
— Dobro! To je ta usporedba — klimnuo je ozbiljno Athabaska.
— A njezino znaĉenje?
— Danas svijet vidi samo tešku, duboku, potresnu propast crvene rase. Ovaj šum je zbir samrtniĉkih
krikova svih onih koji su propali l koji će još nestati. Gdje da se traţi onaj veliki, snaţan, divan narod ĉija su
se djeca ovdje raspršila i još se imaju raspršiti? U kojoj li je zemlji postojao ovakav narod? 1 u koje doba? Mi
to niti znamo niti vidimo! Kod ove bujice koja se survava moţemo jedino vidjeti da se njezin mlaz dolje
raspršava, i to u stotine i stotine razmili naroda, plemena, pastva, ĉeta i druţina. Uzevši
51ih pojedinaĉno, jedva broje više od stotinu ljudi. Ovaj ih slap tjera i vrti sve dalje i dalje dok na kraju
nestanu! A ono što ĉujemo pri rušenju bujice, koja se u vrtlogu bezdana raspršava, drobi, mlavi, rnrvi,
pretvara u prah, predstavlja bezbrojne i sve slabije i slabije glasove, jezike/ idiome, dijalekte i narjeĉja. Svaki
istraţivaĉ jezifoi koji bi se osmjelio baciti u tu bujicu, izloţio bi se opasnosti da propadne isto onako kao što
su propali i oni za kojima traga! A gdje da se naĊe onaj još veći, moćniji, i još divniji narod u koji bi se
morala ulijevati ova raspršena, isit-njena i isprekidana bujica jeziĉne i etnografske Nia-gare, pa da se opet
sjedine, šteknu mir i blagoslovljenu zakonitost za poĉetak novog, boljeg razvoja? U kakvoj li će zemlji da
ţivi taj narod? I u koje doba? Mi to niti znamo niti vidimo. O ovom slapu, kojd nam sluţi kao usporedba,
moţemo da kaţemo samo toliko da izvire iz jezera Erio i da se ulijeva u Ontario jezero A poznato nam je
jedino još to kako ova raspršena crvena rasa potjeĉe iz zemlje silovitih ljudi i da teĉe ka zemlji plemenitih,
kako bi kraj novih obala našla novo sjedinjenje. To, gentlemani, to je ta usporedba i to je moje obrazloţenje!
Šutjeli su. Stajali smo još neko vrijeme sve dok nismo na otvorenim vratima njihovog stana ugledali
konobara koji se bio pojavio. Tada je Athabaska primio Srdašce pod ruku i pošao s njome prema vratima ni
rijeĉi ne progovorivš-i. Pošao sam s Algongkom za njima. I on je bio šutljiv.
Stan dvojice poglavica sastojao se iz više soba isto kao i naš. U najvećoj je bio postavljen stol. Pohvale radi,
moram reći da uopće nismo uoĉili znak da se ţele hvalisati ili nam imponirati. Jela su bila ista kao i ona koja
bi nam iznijeli da smo otišli dolje u blagovaonicu. Pred našim priborom stajalo je vino, pred njihovim voda.
Srdašce im je iskreno rastumaĉilo kako kod kuće radije pijemo uz jelo vodu nego vino. Konobaru je tada bio
dat znak da ukloni boce. Ispred svakoga od njih stajala je malena vaza s vodom i cvijećem, koje im je bila
poklonila moja ţena, a za uzvrat pred svakim od nas dvoje stajala je jedna jedina
52
aliodabrana lijepa ruţa. U vezi s time nije spomenuta ni jedna rijeĉ.
Razgovarali smo jedino za pauza, a ne i za jela. O sebi nisu ništa govorili, a o nama i našim prilikama se
takoĊer nisu raspitivali. Naša pitanja i odgovori su se odnosili iskljuĉivo na jedan jedini predmet, naime, na
prošlost i budućnost Indijanaca, što znaĉi na sudbinu crvene rase. Moram priznati istinu da sam mnogo,
veoma mnogo nauĉio od ove dvojice ljudi unatoĉ njihovoj šutljivosti i kratkom vremenu koje smo kod njih
proveli, Iz njihovih usta nije izišla ni jodna rijeĉ koja ne bi bila znaĉajna. Jedna jedina reĉenica vrijs-dila je
ĉesto koliko i ĉitavo ţivotno iskustvo. Obojica su liĉili gigantima koji sa Stjenovitih planina odva-Ijuju
velike, nekoliko centa teške misli i puštaju ih da se kotrljaju dolje u dolinu kako bi ih tamošnji sitni ljudi
upotrijebili za svoje bolje oruĊe. Provedeno veće je bilo veoma ozbiljno, a obogatilo je naše misli. osjećaje,
znanje i htijenje; dokle god budemo ţivi, ostat će nam u sjećanju.
Bila je ponoć kada smo se rastali. Da ne mislite da smo moţda cijelo vrijeme sjedili u sobi. Dali smo iznijeti
stol i stolice na terasu. Tu smo sjedili poslije jela i gledali u slapove ne bismo li im oteli koju misao. Tek u
posljednji ĉas, kada smo se već spremali da se oprostimo, doznali smo da će Athabaska i Al-gongka već
sutra otputovati i da su svoje posljednje veĉe bili poklonili nama. Tomu je bilo krivo Srdašce sa svojim
cvijećem!
Nitko od njih nije ni slutio da nismo ovdašnji, a još manje da se cilj našeg putovanja poklapa s njihovim. Oni
se nisu raspitivali za našu adresu. O tome su šutjeli bilo da su ţeljeli ponovni susret ili ne. Kada sam im
meĊutim pruţio svoje ruke,, duţe su ih zadrţali nego što je to zapravo obiĉaj. Athabaska je tada prišao toliko
blizu mojoj ţeni, pazeći da je se ne dotakne, poloţio obje ruke na njenu glavu, privukao je još bliţe k sebi i
poljubio njezinu kosu.
— Athabaska vas blagosilja! — rekao je. Algongka se poveo za ovim primjerom izgovorivši pri tom iste
rijeĉi koje su od srca dolazile. To se
53osjetilo po njifibvlm izgovorenim rijeSima i po brzini kojom su nestali odlazeći u svoj stan.
Njihov se stan nalazio skoro u samoj sredini soba, a naš naprotiv na kraju. Vrata našeg stana smo ostavili
otvorena. Da bismo stigli onamo, morali smo da proĊemo kraj susjedne prostorije braće Enters. Pri-bliţivši
se utvrdili smo da je bila osvijetljena. Vrata doduše nisu stajala otvorena kao naša, ali su preklopi ţaluzija
bili razmaknuti i kroz njih nije samo prodirala napolje svjetlost već i jasan zvuk dva glasa, koji su oĉito u
tom ĉasu bili nekako uzbuĊeni. Braća su se već danas vratila. Hodali su po sobi gore-dolje i svaĊali se.
Naravno, m,i nismo prošli kraj njih, već zastali kraj njihovih vrata i ĉuli što je Hariman upravo govorio:
— Dakle, ponavljam: nemoj da tako viĉeš! Poznato ti je da nismo jedini koji stanujemo ovdje u hotelu!
— Neka vrag nosi ovaj Clifton-House! Nitko nas dovoljno ne cijeni!.Uostalom, za ovu sobu plaćamo, i
mogu ovdje da viĉem glasno koliko god me je volja! Stari ne moţe ĉuti; otišao je. May meĊutim još uvijek
nije ovdje. To mi nikako ne odgovara! Dokle još da ĉekamo? Pogotovu sada kad smo ĉuli koliko je stvar sa
Devils pulpitom hitna! Budemo li zakasnili i samo pola dana, izgubit ćemo iznose ĉija se visina sada uopće
ne da odrediti!
To je govorio Sebulon. Hariman je odgovorio:
— Toga se zapravo i ja bojim. No, moţemo li da odemo a da ne doĉekamo dolazak toga veoma vaţnog
braĉnog para?
— A zašto ne? Barem jedan od nas dvojice mogao bi da ide kako bi zadrţao Kiktahan Schonku (,Pas
Ĉuvar'), dok i drug; ne stigne! Ali me to toliko ne uzbuĊuje koliko me ljuti tvoje takozvano
poštenje, koje mi se ĉini toliko ludo u ovoj našoj situaciji da to ne mogu shvatiti' Da, ţelimo i moramo da
upoznamo Nugget'Tsil i ,Tamnu', ili što se mene tiĉe, i .Mraĉnu vodu'. Jedino taj ĉovjek moţe da nam
pokaţe oba mjesta. To još nikako ne smatram kao razlog da se prema njemu pokazuje neka naroĉita ljubav,
kao što ti to ţeli«!
54
— Tko je o tome govorio? Ja nisam! Traţio sam jedino iskrenost, a ne neku naroĉitu ljubav!
— Pshaw! Prema ubici našeg oca ne treba biti iskren!
— On nije ubica! Otac je i sam bio kriv što je na ovakav naĉin nastradao! On će sve nas povući za~
sobom, sve nas! Jedino smo još nas dvojica ostali. A ako ne budemo iskreni, naš će kraj doći dvaput brţe! Ja
se nadam i još uvijek se nadam spasenju! To je moguće jedino onda ako ono što je uĉinjeno bude
oprošteno. Jedino taj ĉovjek moţe dati oproštenje. Svi ostali su mrtvi! Zar ne uviĊaš?
Sebulon nije odmah odgovorio. Nastao je kratki tajac. Zaĉuli smo nakašljavanje, ali je ipak više bilo nalik na
jecanje. Od koga je dolazilo? Da li je to bio Hariman? Ili Sebulon? Zatim je ovaj posljednji progovorio, no
više plaĉljivim nego uzbuĊenim glasom:
— Grozno, upravo je grozno kako to u meni Viĉe i mami me, kako me gura i goni, kako me tjera i tjera, sve
dalje, sve dalje! Volio bih da sam već mrtav!
— I ja, i ja!
Opet je nastala stanka nakon koje smo zaĉiili Sebulona:
— U meni uvijek nešto broji, broji! Neprekidn6! Danju i noću! Da nam samo uspije spasiti blago koje je
zajedno s ocem otišlo u vodu! A koliko bi nam moţda Kiktahan Schonka platio ako mu tog ĉovjeka
izruĉimo da ga ubije! Koliko, koliko vrećica punih nuggeta, moţda ĉitavu bonanzu, ĉitavo nalazište!
— Za boga miloga! — u strahu povika Hariman. —• Samo se ostavi tih misli!
— Mogu 11? Ova ideja moţe mene ostaviti, ali ja ne mogu nju! U meni je; tu je! I sada kada je u meni, još
je mnogo snaţnija i moćnija od ovo malo snage koju još imam! A sada — sada me je odjednom savladao
strah, strah! Sta li je to? Da ne stoji moţda netko pred vratima i prisluškuje?!
Tada sam uhvatio ţenu za ruku i hitro je odvukao u svoju sobu koja je bila kraj njihove. Nismo imali
vremena da za sobom zatvorimo vrata, već smošmugnuli kroz sobu ravno u garderobu, gdje smo zastali i
osluhnuli. Kako je samo bilo pametno što smo ostavili otvorena vrata! Braća su izašla napolje. Stajali su
pred našim vratima.
— Ovdje nikoga nema — rekao je Hariman. — Ti si se prevario.
— Vjerojatno — odgovorio je Sebulon. — To je samo bilo nešto u meni. Ĉuo nisam ništa, baš ništa.
Ali ova vrata! Zar su bila otvorena već onda kada smo došli?
— Da. Stari je otišao i ostavio ih otvorena radi zraĉenja.
— Ja bih ipak. ušao unutra!
— Besmislica! Da je u njoj neki prisluškivaĉ, bio bi za sobom zatvorio vrata. To je sigurno!
— Donekle vjerovatno.
Ipak je ušao unutra, zakoraknuo nekoliko koraka i pri tome lupio u stolicu.
— Nemoj da diţeš! larmu! — upozorio ga je Hariman.
Tada se onaj drugi okrenuo i izišao napolje. Njegov je brat gurnuo oba krila vrata sa ţaluzijama da budu
zatvorena, pa su ponovo nestali u svojoj sobi. . Mi smo meĊutim otišli u sobu moje ţene gdje smo mogli
upaliti svjetlo, jer je bila s druge strane, a da nas oni ne primijete.
Srdašce je bilo veoma uzbuĊeno.
— Da te izruĉe i ubiju! — rekla je. — Zamisli samo! Tko je taj Kiktahan Schonka o kojem su govorili?
— Vjerovatno jedan od poglavica Siouxa. Ja ga ne poznajem, i o njemu nikada nisam ĉuo. Ti si zabrinuta,
Srdašcu. Za to ne postoji nikakav povod, baš nikakav!
— Tako? Ţele da te izruĉe i ubij'j. Znaĉi da te zakolju! A ti to ne smatraš za povod?
— To se neće dogoditi jer mi je sa-la to pjznato. A osim toga to još nije gotova stvar, već samo pomisao s
kojom se ovaj bijedni sotona bori. A treće: ĉak da je stvar i ozbiljna, protiv mene se neće ništa poduzeti dok
ne stignem do jezera u kojem se San-
56
ter nekada udavio. Dotle mi je ţivot u sigurnosti. Sve to nije toliko opasno koliko zvuĉi.
— A Devils pulpit, odnosno ,Đavolja propovjedaonica'? Jezive li rijeĉi!
— Ja ne smatram da je jeziva koliko romantiĉna. Sutra ću ujutro u Prospect-Houseu doznati poloţaj Devils
pulpi ta koji je ovdje bio spomenut.
— Kakva je to kuća?
— Hotel u kojem ću noćas spavati.
— Spavati? Ti? — iznenaĊeno je upitala. — U jednom drugom hotelu?
— U drugom hotelu!
— IznenaĊena sam!
— Ja nisam! Kao što je poznato, u dobrom, sretnom braku ovisi sve o tome da li je muţ. iznenaĊen ili nije!
Ne vjerujem da ti je potrebno iznositi sve moguće uzroke i potanko sve objasniti. Ja ću sacla otići u
Prospect-House,-* pojest ću nešto, naruĉit ću sobu i poslat ću dva ili tri retka ovamo Mr. Harimanu F.
Entersu kako bih mu javio da sam stigao u Nia-gara-Fal i da sam u knjizi gostiju Clifton-Housea
proĉitao da u njemu stanuje. Reći ću mu da sam se iz naroĉitih razloga nastanio u Prospect-Houseu, gdje će
sutra ujutro, izmeĊu osam i deset sati, moći da me sa svojim bratom naĊe i razgovara, ali ne kasnije
jer ću poslije toga biti u društvu ţene koja još nije stigla. Slaţeš li se?
— Hm, ako tako mora biti! — smiješila se — Naravno, nije potrebno da mi posebno navodiš
razloge. Dajem ti dozvolu da se preseliš. Da li je to moguće? Tako kasno u noći?
— Ovdje je sve moguće!
— I bez kofera? Zar ti ne bih mogla pripremiti barem neki mali paket? Ostavit ćeš nevjerovatno si-
romašan dojam ako se u hotelu pojaviš bez iĉega i potpuno praznih ruku!
— To će samo da djeluje na njih, i ništa višs. Sada imam još samo jednu molbu koja je zapravo i
suvišna: da se nikako ne pojavljuješ!
57— Nije ni potrebno da to spominješ! — povlaĊivala mi je. — Smijem li malo da te otpratim? Moţda
samo dolje do vrata?
— Hvala! Moraš ostati nevidljiva. Mi ćemo se ovdje gore rastati!
Dolje u halu su još svi bili budni, ali na mene nitko nije obratio paţnju. Izišao sam, odšetao preko mosta na
drugu stranu mjesta gdje sam ĉetvrt sata kasnije već i imao sobu u Prospect-Houseu. Poslao sam pismenu
poruku Mr. Hariman F. Entersu. Veĉerao sam, i zadovoljan s onim što sam toga dana obavio odoh na
poĉinak. Naravno, ja sam se i ovdje upisao pod imenom Mr. Burton.
Kada sam slijedećeg jutra u pola osam stupio u salon da popijem kavu, dvojica Entersa su već sjedila ondje.
Hariman se poţurio da mi predstavi Sebu-lona. Rekao mi je da su u prvi mah bili veoma raspoloţeni kada su
ĉuli da sam stigao, ali, došavši ovamo, bili su razoĉarani jer im nitko nije znao nešto da kaţe o nekoj Mrs,
May i Mr, Mayu.
— Putujem pod pseudonimom, pod imenom Burton.
— Well! — kimnuo je Hariman. — To je zbog ĉitalaca koji vas ne bi ostavili na miru, Sire, ako bi
doznali za vaš dolazak.
— Svakako.
— A Mrs, Burtori? Nju ne vidim.
— Ona još nije stigla. Kasnije ćete je vidjeti, Mazda sutra ili prekosutra. Jasno, ja sam najprije bio u Clifton-
Houseu. Ondje sam pronašao vaša imena u knjizi. Zbog toga sam došao ovamo. Nadam se da vam to
odgovara?
— Svakako, svakako! Sto se Mrs. Burton tiĉe, nju smo još danas htjeli pozdraviti, ali se na ţalost, sada toga
moramo odreći. Naime, još danas putujemo, pa se nećemo s njome susresti ni sutra ni prekosutra.
— Tako? Tada se sve slaţe s onim štp sam vam već prije rekao: ĉak ni današnji naš razgovor nema
nikakvu svrhu,
— To se ne bi moglo tvrditi. Naprotiv, mi se nadamo da ćemo se s vama sporazumjeti, Mr. Burtone.
58
— Na osnovu ĉega se nadate?
— Na osnovu vašeg razuma, vaše razboritosti. O tome moţemo i kasnije govoriti! Vidim da ovo mjesto nije
za to prikladno,
U tome je svakako imao pravo, Salon je bio pun ljudi koji su pili kavu, ĉaj i kakao, i ĉovjek je morao da pazi
da ne govori o neĉem povjerljivom. Zato sam se poţurio da završim doruĉak, pa smo krenuli u kratku šetnju
duţ rijeke da sjednemo na jednu od klupa koje su bile kraj obale. Tu smo mogli o svemu da razgovaramo a
da nas nitko ne ĉuje. Hariman se još uvijek drţao onako kako sam ga opisao u prvom poglavlju. Sebulon je
imao iste one ,tuţne.' oĉi, a po karakteru je ostavljao utisak više zagriţenog i nepouzdanog ĉovjeka. Što se
mene liĉno tiĉe, bio sam odluĉio da s njima mnogo ne okolišam, već da budem kratak koliko god je to
moguće. Pošto smo sjeli, Hariman je smjesta otpoĉeo:
— Bio sam vam rekao kako raĉunamo na vaš razum i razboritost, Sire. Dozvoljavate li da odmah
prijeĊemo na poslovne stvari?
— Da — odgovorio sam, — Zanima me prije svega s kime vi uopće ţelite da razgovarate, sa Zapadnjakom
ili piscem?
— Za sada samo sa piscem, a moţda kasnije sa Zapadnjakom.
— Well! Obojica vam stoje na raspolaganju, ali svaki najviše ĉetvrt sala. Naime, vrijeme mi je jako
ograniĉeno.
Izvukao sam sat, pokazao im brojĉanik i dodao:
— Kao što vidite, sada je taĉno osam sati. Dakle, moţete do osam i petnaest da govorite sa piscem, a do
poli devet sa Zapadnjakom. Naš će susret tada b.ti okonĉan.
— Ali vi ste nam pisali da ćete za nas imati na raspolaganju puna dva sata — dobacio je Sebuion
— Dabome! Ja sam tada bio uraĉunao sat i pol ^ .prijatelja'. Kako vi ţelite da govorite samo sa -
Piscem', a moţda i sa .Zapadnjakom', ostat ćemo pri onih pola sata.

59
— Mi se meĊutim, nadamo da ćemo postati prijatelji. Smijemo li u tom sluĉaju da raĉunamo na dva sata?
— Ĉak i na više. Dakle, poĉnimo! Od prvih ĉetvrt sata su već tri minuta prošla.
— Vaš naĉin u pregovaranju o poslovnim stvarima je neobiĉan! — Ijutito doda Sebulon.
— Jedino tada kada sam i nakon odbijanja prisiljen da ponovo ţrtvujem svoje vrijeme za nešto što
je već odluĉeno. Dakle — molim!
Sada je Hariman preuzeo rijeĉ:
— Radi se o vaše tri knjige ,Winnetou' koje ţelimo da otkupimo ...
— Da ih štampate? — upao sam mu u rijeĉ.
— Zar se knjige kupuju samo da bi...
— Molim, bez okolišanja! Odgovorite kratko! Da ili ne! Hoćete li ih prevesti i dati u štampu?
Smeteno su pogledali jedan u drugoga. Ni jedan nije odgovorio. Tada sam ja nastavio:
— Budući da šutite, odgovorit ću ja umjesto vas: Vi ih ne ţelite štampati, već da nestanu, i to zbog vašeg
stvarnog ime'na i obzira prema -vašem mrtv9m ocu.
Tada su obojica u isti mah skoĉila sa klupe i obasuli me pitanjima. Energiĉnim pokretom ruke dao sam im
znak da prestanu.
— Mir, mir! Molim vas šutite! Pisca biste moţda mogli da zavarate, ali Zapadnjaka ne. Vaše je ime
Santer. Vi ste sinovi onog Santera koji me je, na ţalost, bio prisilio da o njemu priĉam mnoge ruţne stvari.
Nadam se da ću o vama moći ljepše govoriti nego o njemu!
U poĉetku su stajali nepokretni kao drveni kipovi. Tada su opet sjeli, i to jedan za drugim, kao da im je
ponestalo snage da se drţe dalje na nogama. Gledali su preda se i ništa nisu govorili.
— No? — upitao sam.
Hariman se tada obratio Sebulonu;
— Govorio sam ti to, ali mi nisi htio da vjeruješ. Njemu se na ovakav naĉin ĉovjek ne smije pribliţiti! Da ja
govorim?
60
Sebulon je potvrdio. Tada se Hariman opet obratio meni i upitao:
— Jeste li voljni da nam prodate pripovijesti pa da zatim nestanu?
_ Ne.
— Ni po koju cijenu?
— Ni po koju, pa makar kako bila visoka! Nemojte da mislite da je to moţda zbog osvete ili zato što sam
tvrdoglav, već zato što vam ovaj posao ne bi ništa vrijedio. Sto god sam pisao, više ne moţe nestati. Ovdje u
Sjedinjenim Drţavama ima na tisuće primjeraka ,Winnetoua' na izvornom jeziku. Prema ovdašnjim
zakonima nisam zaštićen kao autor. Svatko ima pravo da prevodi ili štampa koliko god ţeli. To je svakom
knjiţaru poznato. Vi ste mi još tamo prijeko, kad ste mi davali svoju ponudu, bili dokazali da niste knjiţar.
Vaš bi novac mogao da strpani u dţep i da vam se smijem iza leĊa. Ţelite li to?
— Ĉuješ li? — upitao je Hariman svoga brata. — On je iskren!
Sebulon je ponovo ustao sa svoga mjesta te stao ravno preda me. Njegove su oĉi gorjele a usne poigravale.
— Mr. Burtone — rekao je — pokaţite mi svoj sat!
Ispunio sam mu tu ţelju.
— Samo još dvije minute; i petnaest minuta će proći! — kimnuo je, — Kao što vidite, prihvatio sam vaš
raspored vremena. Bit ću taĉno onako kratak kako vi ţelite. Posljedice neće pogoditi nas, već vas i vašu
savjest! Da, rni smo Santeri, a naš otac je bio ĉovjek k'Jjega poznajete. Hoćete li nam prodati ,Winnetoua'?
— Ne.
— Sa piscem }e svršeno! Vrijeme je prošlo, i to taĉno na sekundu. A sada daljnjih petnaest minuta
sa Zapadnjakom! Pitam vas: koliko bi trebalo da vam Platimo da nas obojicu odvedete do Nugget Tsila i
3° :Tamne vode'?
— Ja to uopće neću uĉiniti. Ja nisam vodiĉ za strance.

e: l
— Ali kada bi ĉovjek dobro, veoma dobro platio?
— Ĉak ni onda. Ja nikada ne radim nešto zbog novca.
Tada je Sebulon upitao svoga brata:
— Hoću li? Smijem li?
Ovaj je sšHa potvrdio i Sebulon je nastavio, okre-nuvli se prema meni:
— Vi ćete to ipak uraditi, iako ne za novac: u to moţete biti sigurni! Poznajete li Siouxe?
— Da.
— A Apaĉe?
— Kakvog li pitanja! Ako ste stvarno proĉitali moga ,Winnetoua', tada će vam biti isto toliko jasno kao
i meni da je ovo pitanje bilo suvišno!
— Ĉujte tada šta ću vam reći! A da je to istina, spremni smo obojica da ruke u vatru stavimo. Poglavice
Apaĉa pozvali su k sebi poglavice Siouxa. Zašto i zbog ĉega to mi nije poznato. Ĉuo sam jedino to da meĊu
njima treba da zavlada mir. Ondje se imaju da pojave samo poglavice i nitko više. Siouxi su meĊutim
odluĉili da iskoriste ovu priliku pa da se sastanu sa svim protivnicima Apaĉa kako bi ih uništili. Vjerujete li
u to?
— To se mora provjeriti — odgovorio sam hladno.
— Nastavit ću: Već je ' mjesto odreĊeno na kojem će se sastati neprijatelji Apaĉa kako bi se dogovorili 3
ratnom planu da ih unište. Poznajem to rn;esto,
— Zaista?
— Da.
— Otkuda? Od koga?
— Cisto poslovna stvar, ali vama ću reći, jer pretpostavljam de ćete mi biti zahvalni. Ja poznajem Sio-uxe i
oni poznaju mene. Mi smo po zanimanju trgovci konjima i govedima, pa smo ĉesto u vezi s njima. Sada
su nam ponudili jedan posao koji je toliko velik i unosan kao što nikada nije bio ranije. Treba da
preuzmemo plijen koji će oteti Apaĉima. Shvaćate li na što mislim?
— Veoma dobro.
— Znaĉi da vjerujete da smo dobro obaviješteni? —" To će se tek pokazati!
— Treba da doĊe do borbe, do besprimjernog prolijevanja krvi. Znam da ste prijatelj Apaĉa. Spreman sam
da vam pruţim priliku kako bismo uništili planove njihovih neprijatelja. Ja ću vas odvesti do onog mjesta
gdje se ti neprijatelji savjetuju. Spreman sam da se odreknem dobiti koja nam je bila u izgledu. Za uzvrat
traţim od vas jedino da nas odvedete do ona dva mjesta koja sam vam bio spomenuo. Recite jeste li spremni!
Samo brzo recite, odreĊeno i jasno! Mi nemamo vremena!
To je govorio veoma brzo kako bi što manje vremena utrošio. Zvuĉalo je dvostruko bojaţljivije i dvostruko
upeĉatljivije. I unatoĉ tome stao sam se raspitivati mirnim, staloţenim glasom:
— Vi ţelite da me odvedete do mjesta na kojem se odrţava savjetovanje? U kom pravcu vodi taj put?
— Gore za Trinidad.
— Na koji to Trinidad mislite? Ima ih više.
— Na onaj u Coloradu.
U tom je Trinidadu ţivio jedan stari dobri znanac, po imenu Max Pappermann, koji je nekada bio veoma
koristan prerijski lovac, a sada je vlasnik takozvanog hotela. Po-rijeklom nije bio Amerikanac. Imao je
osobinu da svoje ime smatra za izvor svih nedaća koje su ga snašle. Svoje ime nije izgovarao engleski. (
Imao je grešku u govoru pa je X u svom imenu Mas uvijek izgovarao kao Makš. Iako se zbog toga osjećao
nesretnim, ipak mu nije bilo ni na kraj pamet; da uradi što bi svaki drugi na njegovom mjestu uĉinio, naime,
da što više izbjegava to ime. Dapaĉe, on ga je Pri svakoj zgodi izgovarao, pa su ga zbog toga i jpš 2t>og
jodnog razloga nazivali .Plavi Makš'. Naime, on Je Prilikom svojih krstarenja po Zapadu doţivio 'ie-srecu.
Pušĉani prah, koji je eksplodirao, opalio mu 'e cijelu lijevu stranu lica. Pri tome doduše nije izgubio °ko, ali
je opaljena polovina lica ostala zauvijek plava. Bio je mio, divan, vjera«) i poţrtvovan drug s kojim sam se
nekoliko puta bio susreo na kratko vrijeme —
33bio je to jedan od onih Zapadnjaka koje sam stvarno od srca zavolio.
Da bih dao što vjerniju sliku, ţelim nadodati da je ovaj Trinidad glavni grad Countv Animasa u sjeverno-
amerićkoj drţavi Colorado. On predstavlja ĉvor mnogih ţeljezniĉkih pruga. U njemu se još i dan-danas
obavlja znaĉajna trgovina stokom. To je razlog zbog kojega su obojica Entersa veoma dobro poznavali grad
i njegovu okolinu. Sebulon je nastavio da me i dalje obavještava, pa me je upitao:
— Jeste li već nekada bili gore u Trinidadu, Mr, Burtone?
Odgovorio sam mu okolišeći:
— Moram se najprije prisjetiti. Bio sam već u mnogim mjestima i priliĉan je broj onih koje sam za-
boravio. Dakle, tamo gore je sastajalište svih neprijatelja Apaĉa?
— Da, samo to nije u samom Trinidadu, već mnogo dalje u brdima.
— Tako?! Ĉini mi se^da me smatrate za poĉetnika, jer ste od mene oĉekivali da ću pretpostaviti kako će
crveni odabrati za svoj sastanak tako ţiv grad, a njihove namjere treba-da ostanu u tajnosti. To
vaše mišljenje o meni teško će me potaknuti da vam' se prikljuĉim. Sada još jedino ţelim da vas upitam
kada bi trebalo da se ondje pojavim.
— Mi ćemo još danas odavde da otputujemo i to zato ste u Chicagu imamo još jedan ĉitav dan posla, a dva
puna dana u Leavenvvorthu. Vi biste mogli da za nama krenete. Dogovor će se odrţati taĉno za deset
dana raĉunajući od danas. Mi bismo vas meĊutim doĉekali tri dana prije u Trinidadu.
— Oznaĉite taĉnije mjesto! Da nije moţda taj Trinidad tako malen da nas moţete odmah primijetiti ĉim
stignemo?
— Raspitajte se za hotel staroga Pappermanna, kojega obiĉno zovu ,Plavi Makš'. Tamo ćemo preno-
ćiti. Već smo se prijavili. Ali, Sire, već je prošlo jedanaest minuta. Imamo samo još ĉetiri minuta. Razmi-
slite brzo, recite što ste odluĉili, inaĉe će biti prekasno!
— Ne brinite! Kada proĊe petnaest minuta, mi ćemo biti gotovi!
64
— Nadajmo ;se! To je još više u vašsm interesu n»c<oli u našem!
— Zašto?
— Zato što bez nas ne biste mogli spasiti Apaĉe!
Sada je došao red na mene da izbacim svoj adut kojim ću uzdrmati njihove zahtjeve, a pogotovu samo-
uvjerenje. Pogledao sam ga vragoljasto u lice i rekao:
— Da se moţda ne varate? Zar vi stvarno vjerujete da bi mi bilo teško pronaći poglavicu Kiktahan Schonku
kod Devils pulpita?
To je djelovalo! l to odmah i vanredno uspješno! Sada je i Hariman skoĉio sa svoga mjesta i prestrašeno
uzviknuo:
— Heavens! On za to već zna! Da li ste sveznajući, Sire?
— Da, zar ste sveznajući? — upitao je i Sebulon. Stajali su preda mnom kao dva djeĉaka koji su
bili uhvaćeni u kraĊi jabuka. Izvadio sam sat, pogledao u brojĉanik i odgovorio:
— Nema na svijetu ĉovjeka, koji sve zna. Kako ovog ĉasa za vas više nisam pisac, već
Zapadnjak, samo se po sebi razumije da moram dobro otvoriti oĉi. Sto ste smatrali za tajnu, bilo mi je
poznato još prije no što ste mi rekli. Sasvim ste na pogrešnom putu ako smatrate da se za vaše saopćenje
moram oduţiti Nugget Tsilom i ,Tamnom vodom'. Štaviše, stvar je sasvim drukĉija: vi uz pomoć Siouxa
ne moţete dobiti ništa, već jedino uz pomoć Apaĉa, a ja bih vam u tom sluĉaju morao to osigurati.
Sada sam i ja ustao sa svoga mjesta i nastavio:
— Od danas pa za sedam dana bit ću u Trinidadu, u hotelu koji ste mi naznaĉili. Od toga dana podvrgnut ću
vas ispitivanju: budete li poloţili ispit, vidjet ćete Nugget Tsil i ,Tamnu vodu', inaĉe ne! Odluĉite sami
uz koga ćete biti, uz Siouxe ili Apaĉe. Samo znajte, posljedice ćete snositi vi a ne ja! — Tako! I °vih
petnaest minuta je prošlo, taĉno na sekundu Ostajte mi zdravi, Mesch 'schura! I do viĊenja koc'
starog Pappermanna u Trinidadu!
Sklonio sam opet sat i udaljio se a da se nisam nijednom za njima okrenuo. Nisu izgovorili ni jedre
5
VVinnetouovi nasljednici
65rijeĉi.Bili su potpuno iznenaĊeni. Otišao sam ravno u Clifton-House gdje nitko nije ni slutio da sam preko
noći bio odsutan Ako me je uopće netko i zapazio, morao je pretpostaviti da sam se vratio s jutarnje šetnje.
2a moga odsustva Srdašce nije napustilo svoju sobu, znaĉi da još uopće nije doruĉkovala. Otpratio sam je
dolje do našeg stola kako bi propušteno mogla nadoknaditi. Dvojica poglavica već su bili otputovali. Na
njihovim mjestima sjedili su drugi. O mom susretu , s Entersima podrobno sam je izvijestio. Odala mi le-j
priznanje koje mi kao braĉnom drugu u svakom sluĉaju pripada. Kao što je već prije reĉeno, prozor :
kraj kojega smo sjedili gledao je na rijeku. Kroz prozor su se mogle vidjeti osobe koji su
dolazile preko mosta Upravo sam bio završio izvještaj kada sam primijetio braću koja su s one strane
dolazila ovamo u hotel. Konobar ih je takoĊer ugledao i rekao pokazujući prema njima:
— To su ti susjedi! Danas su veoma rano otišli. Dobili su neko pismo. Ĉovjek ih nikada nije mogao da
vidi po danu. Danas se meĊutim vraćaju. Idem da vidim šta to treba da znaĉi!
Ništa nam nije moglo da bude milije od ove njegove radoznalosti. Izišao je napolje. Nakon nekoliko minuta
opet se vratio i javio:
— Odlaze! Putuju! Sada za Buffalo, a odatle prvim vozom za Chicago. Isto onako kao i dva gentlemana
danas ujutro, koja su takoĊer otputovala za Chicago. Šteta, grdna šteta! Plaćali su samo nuggetima!
Ubrzo iza toga ugledali smo braću Enters kako napuštaju hotel i kako opet prelaze preko mosta. Prtljaga koju
su nosili sastojala se samo iz po jedne koţnate torbe. Nisam imao nikakva razloga da se moţda naknadno
raspitam gdje su i kako provodili vrijeme preko dana. Ja sam s njima barem za sada bio završio.
, — A sada ćemo i mi ubrzo otputovati? — upitala ife moja ţena.
— Da, sutra ujutro — odgovorio sam.
— Kako daleko?
— Hm' Da sam sam, otputovao bih ravno do Tri-nidada.
_ Misliš li da ja to ne bih izdrţala?
— Naporno je to, Srdašce!
— Za mene nije! Ako hoću, tada i mogu! Ĉekaj da nešto pogledam.
Otišla je u prijavnicu da donese red voţnje. Gledali smo i raĉunali. Nismo smjeli da se pokaţemo ni u
Chica'gu ni u Leavenvvorthu. To nije bilo teško izvesti, pogotovo zato što nismo namjeravali putovati preko
Leavenwortha, već preko Kansas Citvja koji leţi nedaleko od njega. Odavde je trebalo još dobar komad puta
do TriniĊada. Da stignemo do njega, neće biti naporno, jer su ureĊaji u ameriĉkim ţeljezniĉkim kolima
savršeni i pruţaju svu udobnost.
— To ćemo i uĉiniti — reklo je Srdašce. — Putovat ćemo bez prekida. Ja ću se liĉno pobrinuti za vozne
karte!
Kad god je govorila ovako sigurnim tonom, uvijek je znala što hoće. Već smo slijedećeg jutra sjedili u odjelu
Pullmancara koji smo unaprijed telegrafski naruĉili i vozili se u susret .Dalekom zapadu' i dogaĊajima koji
su nas ondje oĉekivali i za koje se nadamo da neće biti opasni.
»ZAPADNJACI«
Bio sam upozorio Srdašce da ćemo od trenutka kada napustimo u Trinidadu ţeljezniĉka kola morati da se za
duţe odreknemo jednog velikog dijela civilizacije. Pokazalo sa koliko sam bio u pravu. Trinidad doduše nije
više bio isti kao prije kada sam ga prvi put izmeĊu prerije i planina ugledao, ali mu je još štošta nedostajalo.
Dok sam se na ţeljezniĉkoj stanici raspitivao za Mr. Pappermanna i njegov hotel, nadleţni sluţbenik mi je
kratko odgovorio:
— Nema ga više!
— Sta? — upitao sam. — Zar taj hotel više ne
Postoji?
67— Da. Još postoji.
— Da nije moţda Mr. Pappermann umro?
— Nije. Još je ţiv.
— Vi ste upravo rekli da ga više nema!
— Postoji i jedan i drugi, .ali svaki za sebe! Razišli su se!
Taj se ĉovjek veoma veselio svojoj jeftinoj šali, smijao se samome sebi te nastavio:
— Mr. Pappermann je prodao, morao je prodati! Tomu je krivo njegovo nesretno ime!
Udaljio se smijući se još uvijek.
Hotel nije zavrijedio da se tako o njemu misli. Seosko je svratiste kod nas obiĉno privlaĉnije i bolje izgledalo
od ovog. Kako smo već bili upućeni ovamo, a i zbog mog starog prijatelja, nije mi se dalo da odem drugamo.
Dobili smo dvije sobe, jednu kraj druge, koje su doduše bile malene i skoro sirotinjski opremljene, no ipak
ĉiste. Ove nazovi ,sobe', a što je naroĉito bilo naglašeno, imale su tu prednost što su im oba prozora bila
okrenuta prema ,vrtu'. Kada smo pogledali u vrt, ugledali smo kvadrat opasan sa ĉetiri polurazrušena zida. U
njemu su se nalazili slijedeći predmeti: dva stara stola sa po tri još. starije stolice, gotovo potpuno ogoljelo
stablo koje je svim silama nastojalo da bude ili lipa ili topola; ĉetiri , meni potpuno nepoznata dţbuna koji
vjcrovatno ni ' sami nisu znali kako se zovu; naposljetku nekoliko tuceta slamki trave od kojih se sigurno
uzaludno već godinama oĉekivalo da se pretvore u neku vrstu travnjaka. Uz jedan stol sjedio je neki
muškarac, a uz, drugi takoĊer jedan muškarac, i to obojica' tako da smo im lica mogli vidjeti sa strane. Jedan
je u ruci drţao pivsku ĉašu, no nije pio jer je bila prazna. Drugi je imao cigaru u ruci, no nije pušio jer mu se
bila ugasila. Obojica su jedan prema drugom bili okrenuti leĊima. Obojica su bili gostioniĉari. Onaj s pra-
znom ĉašom — a što smo kasnije doznali — bio je novi gostioniĉar A onaj s ugašenom cigarom — na što
smo odmah pomislili — bio je stari gostioniĉar. Vidjelo se po obojici da nisu mnogo sretni jer su
68
ostavljali dojam kao da se kaju zbog sklopljenog po-sja i kao da duboko razmišljaju šta bi iz njega mogli još
da izvuku.
__ Slušaj — reklo je Srdašce — ĉini mi se da bi
ovaj s desne strane mogao biti tvoj prijatelj Pappermann. Upravo se bio napola okrenuo i ugledala sam mu
lijevu stranu lica; ona je plava.
— Da, to je on T- odgovorio sam. — Ostario je i osijedio! Ali je još uvijek snaţan. Pazi sada! Sad ću ga
pokrenuti, samo kako' Pazi samo da te ne vide!
Još sam se više pribliţio prozoru, ali sam se zaklonio iza zida, turio kaţiprst u usta oponašajući reski ratni,
pokliĉ S.iouxa. Odmah je djelovalo. Obojica gostioniĉara skoĉila su sa svojih stolica i ,Plavi Makš' je
viknuo:
— Hallo, hallo, dolaze Siouxi, Siouxi!
Obojica su pogledala oko sebe i kako nisu otkrili ni jednog jedinog ĉovjeka, gledali su jedan u drugog.
— Siouxi? — upitao je novi gostioniĉar. — Htio bih da znam otkuda bi mogli doći u sam centar grada!
I to nakon nekoliko dana putovanja iz kraja gdje još postoje!
— Bio je jedan! — tvrdio je Pappermann.
— Glupost!
— Ono! Ja ne pravim gluposti! Znam. ĉak i to kojem plemenu pripada! To je bio Sioux iz plemena
Ogellallaha!
— Nemoj da ti se smijem! Ako bi se...
Dalje nije govorio jer sam i po drugi put zviţdnuo ratni pokliĉ
— No, ĉuj! Ako to nije istinski Ogellallah, neka mi na stupu muĉenja reţu koţu u kaišave!
— Tada mi reci gdje se nalazi!
— Otkuda bih znao? To je doprlo do nas, kako mi se ĉini, negdje odozgo, visoko nad nama!
— Da, odozdo, duboko odozdo ne bi mogao doći, to je taĉno! Bila je to obješenjaĉka šala i ništa više!
— Nije, to je ozbiljno! Samo što to nije bio ratni Pokliĉ, već signal, prs vi signal!
Još jednom sam ponovio ratni pokliĉ.
C9— Ĉuješ! —• reĉe Pappermann. -~ To nije nikakva glupa šala! Ĉovjek je ili stvarno iz plemena Siouxa
Ogellallaha, ili neki stari lutalica sa Zapada, moga kova, koji umije da oponaša ratni pokliĉ crvenih
kako bi ih zavarao. To je neki stari drugar koji me je vidio ovdje da sjedim i ţeli da mi kaţe da,..
Netko ga je prekinuo jer se sa straţnjih vrata kuće zaĉuo ţenski glas:
— Brzo unutra! Ne znam šta da kuham!
— Kuhati? Zar ne ţele da samo piju?
— Ne! 2ele i da jedu! Pa ĉak i da odsjednu!
— Znaĉi da je neki stranac ovdje? -r- Ĉak i dva!
— Hvala bogu! Najzad, najzad opet jednom! A gdje su?
— U sobi broj tri i ĉetiri! Braĉni par! Tada je Pappermann brzo upao u rijeĉ:
— Broj trj i ĉetjri? To je na straţnjem dijelu! Ćulo se s ove strane! Prozori su otvoreni! Sada znam
odakle je dopro krik!
— I opet glupost —r proturjeĉio je novi gostioniĉar. — Otkadji braĉni parovi urliĉu?!
— Veoma ĉesto! Naravno, samo ovdje nije ţeni. zaurlala, već muţ! To je neki moj drugar! Pri tonu ostajem,
inaĉe neka me katranišu, oĉerupaju, linĉuju i...
>— DoĊite već jednom unutra! — prekinuo ga je ţenski glas. — Stranci ţele jesti, a ja nemam mesa, a ni
novaca!
Nestali su u kući. Sa smiješkom na usnama Srdašce je reklo:
— Ĉuj, izgleda da smo ovdje naišli na vanredno sjajno gazdinstvo! Samo što tvoj stari Pappermann nije
ni glupak, a ni loš ĉovjek! On mi se već sada poĉinje svictati, i ja ...
Tada je netko snaţno i glasno zakucao na vrata.
— Naprijed! — rekla je prekinuvši svoj govor. A tko je ušao? Naravno Pappermann!
— Pardon! — izvirijavao se. — Ĉuo sam ratni pokliĉ Siouxa Ogellallaha i htio sam — i mislio sam —
pa mi se uĉinilo — l — i — Mr. Shatterhand, Mr. Shatterhand — halig, dobro došli, dpbro došli!
70
U poĉetku mu je govor bio teĉan. Kad me ugledao zastao je i ponovo zastao, dok me nije prepoznao i
us'kliknuvšj pojurio k meni. Raširio je ruke kao da će me zagrliti i poljubiti, ali se sjetio da to ne bi bilo
zgodno, pa me je samo za ruke uhvatio. Neprekidno ih je stiskao, privukao ih k srcu, usnama, sa svim
mogućim uzvicima istinske srdaĉne radosti i pri tome me gledao i gledao suznih oĉiju. Ukratko, izgledalo je
kao da se uopće ne moţe savladati. Srdašce je bilo ganuto i suze su joj navrle na oĉi, a i ja sam se morao
savlaĊivati da bih barem na izgled ostao miran.
— Zar ne, vi ste kriknuli, vi, vi, Mr. Shatterhande? — upitao je kad se bila slegla prva -duševna oluja.
— Da, ja sam bio — priznao sam.
— Znao sam! Znao sam! To ste morali bitu samo vi, i nitko drugi!
— Da, samo ja — smijao sam se. — A ne moja ţena kao što ste to bili pravilno i rekli vašem kolegi.
— Vaša ţena? 's death -— grom i pakao, potpuno sam zaboravio da izrazim moje poštovanje! U svakoj
preriji i svakoj savani postoji dobar obiĉaj da se najprije pozdravi ţena, a tek onda muţ! Pardon! Ţelim
to ispraviti!
Nastojao je da mu naklon bude što pokorniji i elegantniji. Onda je odmah htio da sazna što sam tokom
godina doţivio pa da mi poslije toga ispriĉa svoju sudbinu. Naravno, to nisam prihvatio jer je ĉovjeku zato
potrebno slobodno vrijeme i pravo raspoloţenje. Pozvao sam ga da jede s nama i zamolio ga da javi dolje da
ţelimo u vrtu jesti, i to tek nakon jednog sata. Dotle ću se sa suprugom prošetati kako bi upoznala grad u
kojemu moj stari drugar posjeduje ovaj lijepi hotel.
— Ne posjeduje više, već je jednom posjedovao ispravio me je. — Ispriĉat ću vam to.
— Samo ne sada, već kasnije! Ujedno vas molim da o meni što manje govorite. Ovdje nitko ne mora zr>ati
kako se zovem, a ni to da nisam odavle.
— Šteta! Grdna šteta! — prekinuo me je. — Upra-vo sam imao namjeru da priĉam ovdje o vama...

71 l
— Nikako, nikako! — upao sam mu u govor. — Smjesta bih otišao i nikada se više ne bismo vidjeli. Sa
moje strane im moţete reći da sam i ja jedan od starih Zapadnjaka.
— I to slavan, veoma slavan!
— Ne, ni u kom sluĉaju! Imam naroĉitih razloga cia se o meni ne govori. Ja se sada zovem Burton, a vi ste
bili mnogo, mnogo slavniji od .mene. Jeste li me razumjeli?
— Da.
— Nemojte samo poĉiniti kakvu grešku?
— Budite bez brige! Ja se zovem Makš Papper-mann, pa ako treba, bit ću i nijem i gluh. Naslućujem da se
radi o nekoj vašoj staroj ili bolje reĉeno novoj avanturi?
— Moţda! Moţda ću vam se i povjeriti, ali samo onda kada se budem uvjerio da zaista znate šutjeti. Sada
idite!
Naklonio se i po drugi put i udaljio kako bi izvršio nalog. Mi smo 'pošli da obiĊemo grad i vratili se taĉno u
naznaĉeno vrijeme. Najprije smo otišli u naše sobe. Otuda smo vidjeli da su stigli novi gosti, naime, šest
mladića koji su takoĊer htjeli da ,iedu u ,vrtu'. Za nas je već bio postavlj'en stol, a za njih nije. Bili su im
iznijeli nešto što je sliĉilo dugaĉkom stolu i stolice. Sjedili su tako uz flašu brand.vja i urnebesno protestirali
jer je bijeli stolnjak, jedini koja je gostioniĉar imao, bio prostrt preko našeg stola a ne preko njihova. Ĉak su
zahtijevali da im se iznese jelo koje je upravo bilo zgotovljeno za nas. Papper-manna su prisilili da sjedne s
njima i da s njima pije. Bio je toliko pametan da im se pokorio. Sad su svi poĉeli da mu nešto dobacuju. Nisu
htjeli samo da ga naljute već su ga i zadirkivali. On se meĊutim drţao tako mirno, kao da ga to ne dira, što i
dolikuje sa-vanskoj i šumskoj lutalici. Kasnije smo doznali da se onaj koji je vodio glavnu rijeĉ zove Howe.
Upravo kada smo stigli u naše prostorije, ĉiji su prozori bili otvoreni, ĉuli smo ga kako govori:
— Tko je zapravo taj Mr, Burton kojd je u svemu prije bio posluţen?
Pappermann je pogledao prema našim prozorima. Vidio me na prozoru. Blago je kimnuo glavom i od-
gmrorio:
__ On je muziĉar.
_ Muziĉar? Šta to treba da znaĉi?
__On duva u harmoniku, a njegova ţena ga prati na gitari.
— Duva, duva u harmoniku! Zašto onda i njegova ţena ne duva u gitaru?
Razlegao se grohotan smijeh na ovu neslanu šalu.
— Zašto govori takve gluposti? — ljutilo se Srdašce.
— Pusti ga! — zamolio sam je, — To je namjerno. A to je dobro. Naslućujem kako dolje nastaje jedna od
onih scena u kojoj jedan Zapadnjak uvijek uţiva, naime, da ukori ljude koji ga smatraju za bedasta ili
manje vrijedna.
w
— Da ovi ljudi nisu moţda siledţije?
— Ne vjerujem, 'iako se tako ponašaju. Zbog toga više zasluţuju dobru lekciju nego što bi zasluţivali
da to stvarno jesu. Naslućujem — a, ti konji! Izgleda da su njihovi!
— Jesu li dobri?
— Dobri! Ta rijeĉ i odviše malo kazuje: .— Znaĉi dragocjeni?
Odugovlaĉio sam odgovor jer mi je paţnja sada bila usmjerena iskljuĉivo na ţivotinje na koje se odnosilo
pitanje. Pozadi, na vrtnom zidu, nalazila su se vrata iza kojih se pruţala ledina. Na njoj nije bilo nijedne
zgrade, a kad smo došli, bila je potpuno prazna. Saaa je tamo bilo nekoliko konjušara zaposlenih oko
Podizanja šatora. U njihovoj su se blizini kretale dvije grupe konja koji su zaokupili svu moju paţnju. Jeĉma
grupa se sastojala od devet konja i ĉetiri rnazge. Konji u prvoj grupi pripadali su vrsti takozvanih .dobrih'
konja. Oni u drugoj grupi sigurno su potjecali iz Mexika, i to iz odliĉnog odgajališta koje se tamu oznaĉuje
rijeĉju .plemenit'. U drugoj su grupi bila samo tri konja, ali samo kakva! Bili su to bijelci išarani Pjegama, i
to ne crnim već riĊim. Ta jedinstvena i veoma otmjena boja se postizava dugom j napornom
73njegom. GraĊa njihova tijela, drţanje i njihovo vladanje me podsjećalo na slavnog vranca moga Winne* ,'
toua, a ujedno i na one izdrţljive Dakota-kasaĉe kojih danas više nema. Odgajali su- ih u nekoliko
indijanskih plemena na sjeveru i njihovom izdrţljivošću postiza-.f vali su više nego što se postizava s
najboljim trkaĉima. Tako sam sada mislio. Ĉovjek bi morao poći onamo da ih izbliza promotri i pogleda
kako bi mogao nešto sigurnije ustvrditi. Da su ta tri bijelca bili ĉistokrvni, vidjelo se po tome što su bili
odvojeni i veoma njeţni jedan prema drugom. Lizali su se i mazili. Trĉali su tamo-amo, lovili se, pa se opet
priljubili. Ĉovjek ih je bezuvjetno morao smatrati za braću ili barem za bliske drugove koji su zajedno
odrasli i koji još nikada nisu bili razdvojeni.
U blizini šatora leţala je gomila ćebadd i drugi predmeti potrebni za putovanje i logorovanje. Bilo je i
mnogo sedala, svakako više od dvadeset komada. MeĊu njima je bilo i nekoliko za ţene. Zbog ĉega? Da nisu
moţda u društvu te šestorice odveć glasnih mladića i neke ţene koje se sada još ne vide? Da M se to društvo
sastojalo'od onoliko osoba koliko je bilo sedala, znaĉi više od dvadeset? Za sada su se vidjela samo ons
šestorica i tri konjušara. U svakom sluĉaju, ja se maloprije nisam bio prevario kada sam pretpostavljao da
nisu siledţije. Doduše, bili su priliĉno bahati i nisu pokazivali dobar odgoj i pr'stojnost. To su ćoka-zaii
svojim ponašanjem maio orije prema gostioniĉaru i kasnije prema nama. Mogli su biti ĉak i nešto gore od
siledţija! Izvadio'sam !z kofera svoja dva revolvera, nammio ih i spremio da mi budu pri ruci.
— Sta radiš za ime boţje? — upitalo je Srdašce.
— Ništa što bi pobudilo tvoju zabrinutost — odgovorio sam.
— I ti ćeš pucati!
— Ne! Pa ĉak i da pucam, neću u ĉovjeka.
— Pa ipak! Bit će bolje da ovdje jedemo!
— Zar me ţeliš osramotila?
— Ne! — rekla je odluĉno. — DoĊi!.
Pošli snio dolje, sjeli za naš stol, a da nikoga nismo pozdravili. Nastupio je kratak tajac. Promatra-
74
nas; .odmjeravali' su nas. Pappefmann je ustao od njihova stola i prišao nam jer smo ga bili pozvali da s
i; su
nama jede. Tada su zbili glave i po naĉinu kako su razgovarali moglo se zakljuĉiti da se ponovo radi o nekoj
podvali koju su htjeli da nam prirede.
__ Oni su umjetnici — rekao je Pappermann dok
je sjedao za naš stol.
— Koje vrste? — upitao sam.
_ Slikari i kipari. Rekli su kako misle otići na jug do Apaĉa.
— O! Zbog ĉega ţele i moraju tamo?
— Ne znam. Nisu mi ništa rekli. To sam jedino iz njihovih rijeĉi zakljuĉio. Izgleda da su pozvani. Oni
već sutra ujutro misle .da odu dalje. Hiljadu im je vragova u tijelu. Nijedan od njih još nema trideset godina.
Zelembaći, Vladaju se kao da im je pamet lopatama ubaĉena u glavu. Jeste li ĉuli što su pitali?
— Da.
— A i to šta sam im rekao tko ste?
— I to..
— Da li je bilo dobro?
— Ni dobro ni loše. Sasvim mi je' svejedno šta ti ljudi o meni misle.
— O, moţda i ne! Ljute se na vas. Naslućujem neku vragoliju!
— Neka bude!
Tek što sam to rekao, već su se rijeĉi i obistinile. Howe je ustao i polako se uputio prema nama.
— Sad će poĉeti! — upozorio je Pappermann.
— Bit će mi samo drago — odgovorio sam. — Pustite me da sam djelujem i ne miješajte se u to!
Uto je Howe stigao do nas, posprdno se naklonio i upitao:
— Mr. Burton, ako se ne varam?
— Da — potvrdio sam.
— Vi duvate u harmoniku?
— Zašto ne bih? Pogotovo za vas, i to veorta rado.
— A ovo je Mrs. Burton?
Pri tome je pokazao na Srdašce.
75— Da — odgovorio sam.
— Ona svira u gitaru?
— Ţelite li moţda da je ĉujete?
— Sada još ne, ali moţda kasnije. Za sada nam je potrebno sarno ovo.
Povukao je bijeli stolnjak s našega stola, odnio ga i prekrio njime njihov.
— To je drsko! Ĉak i bezobrazno; — ljutio se Pappermann. Srdašce nije ni trepnulo.
— Budite samo mirni! •— rekao sam. — Dozvolit ćemo im sve, sve!
Tada je prišao novi gostioniĉar da nas liĉno posluţi. Najprije je donio tanjure i pribor. Tek što nam je
okrenuo leĊa, došao je Howe, oduzeo nam pribor i odnio na svoj stol. Nakon toga je gostioniĉar donio juhu.
Vidio je u ĉemu je stvar, ali je ostao miran i stavio duboku zdjelu na naš stol. Odmah su je odnijeli i
ispraznili. Onda su nam je opet vratili. Ovako su postupili i s ostalim jelima dok nije došao red i na voće.
Puni tanjuri, zdjele i šblje bile su odnesene i prazne vraćene. Sve je to bilo propraćeno stalnim ismijavanjem
i posprdnim smijehom.
— To nisu Crnci! — rekao je Pappermann. — Nisu ni Indijanci! To su bijelci! Sta kaţete na to,
Sire?
— To ćete vjerovatno ubrzo ĉuti — odgovorio sam.
— Jasno, ja ću za nas smjesta naruĉiti drugo jelo!
— Ne, sada još ne! Ova se lakrdija mora najprije do kraja odigrati. Kada će ovi gentlemani dobiti svoje
jelo?
— To moţe da potraje još nepun sat. Moja dobra stara kuharica je otišla, a novoj gostioniĉarki, koja sama
kuha, treba mnogo vremena. Prije no što oĉerupa mladu kokoš, mogu da proĊu i tri mjeseca, jer ona
svako perce pojedinaĉno vadi. Naime, ova je banda naruĉila kokošju juhu. Imali su još samo jednu staru
šestogodišnju koku. Dok se ta ne oĉerupa, moţe. ako se ne varam u raĉunu, da proĊe pet do šest mjessci. A
sada i sami moţete zakljuĉiti kada će ti .gentlemani' dobiti svoje jelo!
— Izvrsno! Srdašce, jesi li raspoloţena da sviraš u gitaru?
76
— Kako ti to misliš? — upitala je.
_ To ćeš kasnije doznati. Sada samo reci jesi li raspoloţena! Harmonika i gitara se nalaze u mojim
dţepovima.
__ Ah, revolveri?
— Da.
— Da li je opasno?
— Nije, uopće nije!
— Onda ću i ja svirati!
— Lijepo! Mislim da je otpoĉeo drugi ĉin lakrdije. Već se i zavjesa diţe.
Howe je ponovo prišao našem, stolu, široko raskre-ĉenih nogu stao pred nas i rekao:
— Dolazim s jednom molbom. Naime, mi smo slikari. Ţelimo da naslikamo Mrs. i Mr. Burtona zajedno sa
Mr. Pappermannom.
— Vi svi, sva šestorica? — upitao sam.
— Da.
— Nas troje?
— Da. Hoćete li nam to dozvoliti?
— Veoma rado, veoma rado. Imam samo jedan uvjet.
— Koji?
— Da ostanemo sjedeći taĉno ovako kao sada.
— Well! Ja bih, doduše, ţelio neku drugu pozu, sasvim drugu, ali ćemo se i ovim zadovoljiti. Sjedite
tako da se što manje miĉete, inaĉe, inaĉe nećemo moći stvoriti nešto istinski umjetniĉko.
Moţe da poĉne!
Izvukli su papir i olovke iz dţepova i poĉeli crtati. Tada smo daleko napolju ugledali nekoga kako dolazi
prema strništu. Imao je na sebi indijansko odijelo, dok je na leĊima nosio u koţu vezan teret, koji nikako nije
bio lagan. Išao je pognut i sporim hodom. Bio je veoma izmoren. Zaustavio se kod konja i promatrao ih.
Tada je dalje krenuo. Kada je stigao tako blizu da smo mu mogli lice razabrati, ustanovili smo da mu je
otprilike dvadeset dvije ili dvadeset tri godine. Crte njegova lica bile su veoma simpatiĉne. Kosa mu je bila
vezana u perĉin taĉno kao nekada u Winnetoua i padala fnu niz leĊa. Izgleda da mu je ovdje bilo sve poznato
Jer se uputio ravno i taĉno prema vratima koja su vodila u ,vrt'.
77— Boţe, to je on! — rekao je Pappermann.
— Poznajete li ga? — upitao sam.
— Da. To je ,Mladi Orao'. Prije ĉetiri godine sišao je sa planine, ne na konju, već pješice, taĉno kao i danas,
Ostao je dva dana kod mene da se odmori. Osim odijela koje je nosio bio je ponio još jedno novije, bolje.
Kada je pošao, predao mi ga Je na ĉuvanje. Rekao je, ako ne umre, da će se vratiti ponovo nakon nekoliko
godina da ga preuzme. Novaca nije imao uza se, već nuggete, samo ih nije bilo mnogo. Njihova vrijednost
iznosila je jedva tri do ĉetiri stotine dolara. Teško meni, izgleda da je iznuren i izmuĉen!
— Gladan je! — nadodao sam.
— Mislite?
— Ne samo da mislim već je zaista tako. Vidi se na njemu.
— Taj osjećaj imam i ja! — reklo je Srdašce. — Potpuno je iznuren! Tetura se! Neka s nama jede! Ja ću mu
to reći. Iznesite brzo još jednu stolicu. Mr. Pappermann!
Pappermann je brzo otišao da ispuni ovu ţelju. Srdašce je ustalo, pošlo prema vratima kojima se mladi
Indsmen pribliţavao. Otvorila ih je, tamo ga doĉekala, primila ga za ruku, dovela ga do našeg stola i
zamolila ga da nam bude gost. U to je već Pappermann donio stolicu. Koliko god Indijanac bio umoran, nije
odmah sjeo, već je i dalje stajao pogledavši svojim velikim tamnim oĉima one koji su ga na tako neuobiĉa-
jeni naĉin prihvatili.
— Taĉno kao Nscho-tschi koja je prema svakome . bila milostiva! — rekao je. Tada se spustio na stolicu i
zatvorio oĉj. Bio je tako umoran i nije uopće mislio da odloţi teret koji je nosio. Skinuli smo mu ga S leĊa
odriješivši remenje. Bio je to dugaĉak, teţak, u ĉvrstu koţu ve?an zaveţljaj ĉija je teţina mogla biti izmeĊu
trideset i ĉetrdeset kilograma. Mora da je ţeljezo! Taj smo teret poloţili kraj stolice. Pappermann je prišao
onima za dugaĉkim stolom i zamolio Ih za ĉašu brandyja.
— Za koga? — upitali su ga.
— Kao što vidite za onog Indijanca! — odgovorio je.
78
__BranĊv nije za crvene, već za bijelce, ne za
njega, već za nas! Tornjajte se odavde!
Zbog toga što je bio odbijen stari se Zapadnjak razbjesnio. Umirivao sam ga i uvjeravao:
— Ne ljutite se! To će nam oni već platiti! Otrĉite u kuhinju i donesite tanjur juhe i stvorite je kako god
znate! To je bolje od ovog vašeg brandvja!
Poslušao je moj nalog. Indijanac je ĉuo moje rijeĉi. Doduše, oĉi je još drţao zatvorene, ali je tiho rekao:
— Ne brandv! Nikada branĊv!
Spomenuo je ime Nscho-tschi, ime sestre moga Winnetoua. Da moţda nije Apaĉ? Pappermann je donio
juhu.
— Samo bujon od stare koke — rekao je. — Unatoĉ tome je dobra!
Sjeo je prema Indsmenu. Ovaj se meĊutim nije pomaknuo. Tada je Srdašce prihvatilo kašiku kako bi svome
gostu ulila juhu. Nato se kraj susjednog stola zaorio grohotan smijeh.
— Zapravo, kokošja juha je naša! — rekao je Howe. — No za ljubav lijepe slike spremni smo da je se
odreknemo. Naziv slike će biti: ,Trostruka sveta milost ili izgladnjeli Indijanac'. Za pet minuta mora biti
gotova! Tko ne bude gotov za to vrijeme, plaća bocu brandvja.
Sada su olovke poĉele naprosto da lete i nije prošlo ni pet minuta a šest karikatura je već bilo pred nama. To
uopće nisu bile karikature, već ordinarno skrabanje. Sigurno su pretpostavljali da ćemo se zbog toga naljutiti
i da će nas to navesti na neku glupost. Mi smo naprotiv postupili sasvim suprotno i pretvarali s« kao da se
veselimo tomu što nas je zapravo trebalo da razbjesni.
— Divno! — rekao sam. — Zaista divno! Koliko stoji takva jedna slika?
— Slika, slika! — smijao se Howe. — On tako nešto naziva slikom! Ne stoji ništa, ništa! Poklanjamo vam
ih!
— Besplatno? — upitao sam.
— Da.
— Svih šest?
79— Pa da, da!
— Hvala!
Slike sam presavio, turio ih u dţep pa zatim nastavio:
— Ja sam, meĊutim, pristojan momak. Ne dozvoljavam da mi se bilo šta poklanja a da to ne uzvratim.
Umije li moţda netko od vas da me nacrta na konju? Nije mi stalo do tri, ĉetiri ili pet dolara koje bih za nju
platio.
— Pet dolara? Do Ċavola, to je ĉitav imetak! Već trĉim, jurim, ţurim! Smjesta ću dovesti konja! — do-
viknuo je jedan od njihovih.
Otišao je da odabere najlošijeg, dok su ga ostaM slijedili.
— Smišljate li kakvu namjeru? — upitao me je Pappermann.
— Naravno! Sada dolazi kazna! Otrĉite brzo unutra gostioniĉaru i recite mu da su mi potrebna dva do tri
dobra, punovaţna svjedoka, po mogućnosti policajd ili ljudi iz gradske uprave. Neka ti ljudi odu gore u naše
sobe odakle će moći da vide i ĉuju sve što će se dogoditi.
— Well, vvell! Pobrinut ću se, smjesta!
Ţurno je otišao i kada su doveli konja, .opet je bio ovdje. Hovve je zatraţio unaprijed pet dolara. Isplatio sam
mu. Tada sam smio uzjašiti. Pretvarao sam se kao da još nikada nisam jahao konja i tri puta sam pokušao da
se popnem, ali bez uspjeha. Kod ĉetvrtog pokušaja zamah je bio toliko jak da ne samo što se nisam popeo
već sam se preturio na drugu stranu i pao. Zaorio se gromoglasan smijeh. Naposljetku su me podigli gore i
stavili mi u ruke uzde. Tada je iznova poĉelo crtanje.
— Bit će veliĉanstvena, zaista veliĉanstvena! — uzviknuo je jedan od .umjetnika'. — Mr. Burton sjedi
visoko i ponosno na konju kao junak i vitez koji na svakom turniru pobjeĊuje!
Naravno, bdio je sasvim drukĉije.
— Zar je zaista tako? Zar je zaista tako? — upitao sam obradovan i ponosan.
— Dakako, dakako! Vidi se da se ni jedan od nas, što se jahanja tiĉe, ne moţe mjeriti s vama.1
80
— Zaista?
— Da, zaista!
__ Tada recite koliko stoji ovakav konj?
— Hoćete li da kupite jednoga?
— Moţda i nekoliko! Kad već kaţete da sam odliĉan jahaĉ, bio bih glup kad bih i dalje putovao skupom
ţeljeznicom! Jahanje je svakako jeftinije! Zar nije tako?
— Naravno, mnogo jeftinije! Imamo ih nekoliko na pretek. Moţda ćemo vam jednoga od njih prodati.
Namignuli su jedan drugome. To je trebalo da bude potajice, ali sam ja to ipak primijetio.
— Samo jednoga? — upitao, sam. — Trebam pet do šest!
— Ono! Za koga?
— Za mene i Mrs, Burton ...
— Koja svira u gitaru? — posprdno upade Howe.
— Da. A osim toga još i za nekoliko dobrih znanaca ...
— A koji su takoĊer sviraĉi?
— Ako vam se to sviĊa da. Najradije bih uzeo tri konja i tri mazge i za njih potrebna sedla. Koliko to stoji?
Isprva su bili zabezeknuti. Pogledali su najprije u mene, pogledali jedan u drugoga, a onda me ispitivaĉki
upita Howe:
— Tri konja i tri mazge? A koje? Pokazao sam mu mazge i odgovorio:
— Što se konja tiĉe, htio bih da uzmem one koji su sada legli, tamo, desno, s dugaĉkim ušima.
Tada su njihova lica prestala da budu ozbiljna. Ja sam meĊutim nastavio, pokazujući ona tri konja bijelca:
— A i one mazge tamo takoĊer mi se sviĊaju. Platit ću svaku cijenu!
Smijeh se ponovo prolomio.
— One mazge tamo! I oni konji tamo! To je izvrsno, izvrsno, nenadmašivo!
Sva su šestorica bez ikakvog reda glasno nešto dobacivala jedan drugome. Kada se njihovo raspoloţenje
stišalo, upitao je Howe:
— Svaku cijenu ćete platiti? Tako? Koliko vi novaca zapravo imate uza se, Sire?
' Winnetouovi nasljednici

81
— Ĉitavih dvije stotine i pedeset dolara! — hvastao sam se. — To je sigurno kudikamo više no što vam
vrijedi ĉitava vaša konjica!
Sada se zaorio grohotan smijeh. Sabiše glave da »kuhaju plan koji Je za mene mogao hiti samo povoljan.
Više uopće nisu mislili na sliku koju su htjeli da naprave — mene na konju — već jedino na to kako da se
doĉepaju mojih dvije stotine i pedeset dolara.
— Sjašite dolje! — naloţio mi je Howe. — Vi nam se vanredno sviĊate, vanredno, Mr. Burtone! Dobit
ćete konje i mazge, a i potrebna sedla! To ćete sve moći dobiti badava, ako hoćete!
— Badava? Kako? — upitao sam.
— Htjeli bismo da vas vidimo kako jašete, jašete! Na konjima i na mazgama! Sada ćemo ih osedlati, svih
jest! Tamo napolju ćete uzjahati i ujahati u galopu, samo nikako kroz vrata, već preko zida!
— Znaĉi u skoku? — upitao sam.
— Da. UsuĊujete li se?
— Zašto ne bih? I sami ste me uvjeravali kako sam veoma dobar jahaĉ! Zar bi ĉovjek mogao pasti kada su
mu noge u uzehgijama a uzde u rukama?
— Ne, zaista ne! — smijao se, a i ostali su se smješkali s njime, — Dakle, dobit ćete svakog konja i svaku
mazgu koji vas glatko preko zida prebace a da ne slome vrat ili vas zbace!
— Smijem li prije toga da skinem šešir i da svu-j ĉem kaput?
Tada su mu drugovi naprosto zaurlali od veselja. On se meĊutim savladao i odgovorio:
— Ja vam od svoje strane dozvoljavam da svuĉete i obuĉete što god ţelite. Nemamo ĉak ništa protiv ako »e
preobuĉete ĉak i u harlekina ili glupog Augusta. A sad dolazi ono najglavnije, od ĉega sve zavisi, hoće li se
naš posao ostvariti ili ne. Naime, onih dvjesta pedeset dolara morate nam unaprijed isplatiti. Ako vam uspije
da izvedete onih šest skokova, dobit ćete ih natrag, a s njima konje i mazge. Ali, ako vam ne uspije, nećete
dobiti ništa, a novac je naš. Drukĉije ne ide, a to i vi uviĊate.
— Naravno! Vi ste spremni da uloţite vaše konje, pa je razumljivo da i ja nešto uloţim. Moj novac, do-
duše, vrijedi više od svih vaših konja, no voljan sam da se pokaţem otmjenim!
Ponovo su se svi smijali. Na to je Howe odgovorio:
— Sasvim pravilno, sasvim pravilno! Kako mi naše konje i mazge odmah stavljamo na raspolaganje,
vi se obavezujete da ćete vaš novac odmah poloţiti.
— Da, odmah, ĉim budemo sklopili ugovor.
— Ugovor? — upitao je.
— Svakako! Ugovor. Slušao sam da su od svih ljudi trgovci konjima najprepredeniji i ĉovjek se mora
osigurati i ĉuvati u svakom pogledu.
— Ali mi nismo nikakvi trgovci konjima, ve6 umjetnici!
— I unatoĉ tome! Ovo je trgovina konjima, bez obzira tko ste i što ste!.
— Well! Slaţem se. Dajte papira!
— A ja ću diktirati! — rekao sam.
Sada sam sjahao s konja i to tako da je više liĉilo na klizanje nego na spretan skok na zemlju. Howe je sjeo.
Diktirao sam mu ugovor, a on ga je zapisivao slog po slog, jer je "bio duboko uvjeren da za njega neće biti
posljedice ako bilo što potpiše. Bio je siguran da će me već prvi konj odmah zbaciti sa sedla. Diktirao sam
mu povišenim glasom, jer me je pogled na naše prozore uvjerio da su traţeni svjedoci prisutni, koji su morali
da ĉuju l razumiju svaku rijeĉ. Nadodao sam da ću novac uruĉiti neutralnoj osobi i da nitko drugi osim nje ne
smije osedlati konje l mazge, a ta je neutralna osoba Mr. Pappermann. Howe, kao i njegovi drugovi, bili su
toliko sigurni u svoju stvar da su neoprezno prihvatili tu pogodbu. Tada su se svi potpisali, a na kraju i ja.
Ugovor sam predao starome Zapadnjaku koji ga je strpao u dţep. Od ovoga ^ni ĉasa onih šest divnih
ţivotinja mogao smatrati kao svoje. Izvukao sam novĉanik i sa zadovoljstvom Priloţio ugovoreni iznos. Ĉak
se i Srdašce smiješilo. Potajice mi je kimnula. Indsmen, koji je s njome sje-
dio
za stolom, bio se u meĊuvremenu dovoljno opora-
Vl
° i s paţnjom je pratio sve što se odigravalo. Ispitivaĉki pogled svoga oka uperio je na mene, a taj ml je
pogled govorio da unaprijed osjeća šta će se dogoditi. — A sada na sedlanje! — naredio je Howe.
82If
On i njegovi drugovi pojurili su kroz vrata, a stari | Pappermann za njima. Odmjerenom sporošću krenuo •',
sam za njima i promatrao ih. Saopćili su konjuša- f rima šta će se sada odigrati. Konjušari su sluge, pot-
ĉinjeni. Obiĉno se ti ljudi biraju meĊu Meksikancima najniţih društvenih slojeva. Ovi su meĊutim bili si-
gurno Yeenki, i to veoma iskusna bratija, ne više mladi, sigurno im je bilo preko ĉetrdeset godina. Razgova-
rajući sada s .umjetnicima', nisu više stajali pred njima kao sluge, već kao njihovi gospodari. To mi je
udarilo u oĉi. Meni se uĉinilo da su se ipak sloţili s lošom šalom ĉija,sam ţrtva imao biti, jer su se-na kraju i
oni stali smijati s ostalima. Đak se Howe sa dvojicom udaljio kako bi došli do bijelca, doviknuo im je treći
šaljivim glasom:
— Šteta što Sebulon i Hariman nisu prisutni! Razboljeti bi se od smijeha!
Sam; moţete zamisliti kako su na me djelovala ta dva imena! Dakle, oba Entersa! Da se to odnosilo na njih,
saimo po sebi se razumije. Ĉak je bio taĉan i redoslijed po kojemu su imena bila izgovorena: Sebulon prvi.
On je mnogo bolje pristajao ovim ljudima nego brat, a sigurno bi se i više od injega veselio podvali. No ja
sada nisam imao vremena da o tome razmišljam jer sam se pribliţio sedlima i trebalo je odabrati što mi se
sviĊa. Bila je sporedna stvar da li će mi sada to stvarno trebati, ali sam imao odreĊene namjere koje su se za
sada zasnivale jedino na pretpostavkama, a kasnije su se pokazale kao ispravne. Moj je izbor pao na jedno
ţensko sedlo i na pet najboljih jahaćih pedala. U sluĉaju da sam pravilno naslutio, trebalo je da od ovih
posljednjih dva komada zamijenim za dva tovarna sedla.
Sada mj je1 bilo jasno da ovih šest lica nisu bili ni umjetnici, a ni pošteni ljudi. Gotovo mi je bilo ţao što sam
pred njima odigrao ulogu bezvrijednog ĉovjeka, kakvi su zapravo oni bili. Ma kakvi oni bili, nedostajala im
je i najosnovnija inteligencija. To što sam iz gomile dvadeset sedala znao odabrati upravo pet najboljih,
trebalo im je bezuvjetno da pokaţe kako nisam onaj glupan za koga su me svi smatrali. Sto se
tiĉe svi su meĊutim bili toliko slijepi da mi je konjušar' ĉak donio i svoje velike mamuze da mi ih prikopĉa.
Mirno sam ga pustio da to uradi.
Pappermann je najprije osedlao tri mazge, poslije konje bijelce. Oni su to mirno podnosili, i jedino nisu
dozvoljavali da im se bilo tko pribliţi sa strane. Morao sam doznati da li se to odnosilo samo na lijevu, znaĉi
na onu stranu s koje se uzjahuje, ili i na desnu. Drţao sam se kao da im se ţelim pribliţiti i s te strane.
MeĊutim, oni su se stalno okretali tako da sam uvijek bio ispred njih. Ĉak ni odstraga nisu nikoga puštali da
im se pribliţi. Upravo su se poĉeli opasno ritati, i to sva trojica. Sada sam dosta znao. S ova tri ţdrijepca bilo
je mnogo iakše prebaciti se preko zida nego sa rnazgama, o kojima je trebalo najprije doznati da li su
dresirane ili odreĊene samo za nošenje tereta.
— Sada naprijed, Mr. Burtone! — naredio mi je Howe. — Vrijeme je! Samo nas pustite da se vratimo u
vrt kako bismo vas mogli vidjeti i diviti vam se kada budete dojurili!
— Samo mi najprije pomozite da uzjašim! -,- zamolio sam ga dok sam prilazio jednoj od mazgi.
Podigli su me i smijući se ţurno pošli prema ,vrtu'. Konjušari su meĊutim ostali napolju, a i Pappermann. On
se njih stalno drţao i tajnim znakom dao. mi na znanje da se u njega mogu pouzdati. Ovaj obazriv i
promišljen ĉovjek i sada je bio onakav kakav je bio onda kad sam ga upoznao prije mnogo godina. Sada
podboĊoh mazgu. Uĉinilo mi se da je od svoje velje krenula naprijed, najprije sporo, tada nešto brţe. Trĉala
je ravno, lijevo, desno, oĉigledno po svojoj volji. Okrenula se. izvela luk, ponovo se okrenula i dalje kasala,
ĉak pokušala da pojuri. Klatio sam se i zanio. Kadšto sam izgubio uzde, a ponekad su mi n°ge ispadale iz
uzengija. Sve je to izgledalo vrlo veselo, ali je zapravo znaĉilo strog, vrlo strog ispit koji sam imao s ovom
mazgom. Ona nije bez moje volje izvela ni Jedan korak i ubrzo sam primijetio na ĉemu sam. "vo je divno
stvorenje prošlo kroz najbolju meksikan-sku školu. Pritegnuvši je malo, sasvim malo, kao za skok, poslušala
je isto tako taĉno kao i brzo, da sam jedva uspio taj potjecaj opozvati novim stiskom. Tako smo se sve više i
više pribliţavali vrtnom zidu i sti-
85gli
smo na ĉetiri ili pet koraka od njega. Tamo prijeko ĉu<j te posprdan smijeh. Bili su uvjereni da je
mazga zajedno sa mnom pošla u šetnju.
— A sada preskoĉite, Mr. Burtone! Na ovu stranu! — doviknuo mi je Howe.
— Da, moram li stvarno? — upitao sam.
— Naravno!
— Tada mi nemojte zamjeriti!
— I ne pomišljam! Dakle, preskoĉite! - Salto! Alto! Elevado!
Izgovorivšj ove tri kod skoka uobiĉajene rijeĉi,-poletjeli smo visoko, preko zida na onu stranu i stali tako
nepokretni i mirni kao da se uopće nismo ni makli s mjesta. Moj prvi pogled bio je usmjeren na In-dsmena.
Njegove su se oĉi iskrile.
— Grom i pakao! — opsovao je Howe. Njegovi su drugova sliĉno uzviknuli.
— No? — upitao sam ga. — Jesam li sada s ove ili još s one strane?
— Neka vas vrag nosi! — bijesno se izderao na mene. — Izgleda da vi ipak umijete jahati?
— Izgleda? Ipak? — Jesam li moţda tvrdio da ne znam jahati?
Sjahap sam, izveo mazgu iz ,vrta' u dvorište i ondje je privezao.
— Zašto se izveli ţivotinju? — upitali su me. Nisam odgovorio, radosno sam klimnuo Srdašcu
i pošao da dovedem drugu mazgu. Ova je izvela skok isto onako kao i prva,
— Evo vam! viknuo je Howe. — Ovaj momak zna da jaţe! Lagao je!
Nisam reagirao na tu uvredu, već sam mazgu otpremio u dvorište kao i onu prije. Tada sam zamolio Srdašce:
— Molim te, zatraţi, dok ja ne dovedem treću, da se moj kofer donese dolje, ovamo na naš stol!
Stigavši do onog mjesta na kojem su ĉekali ko-njušari, jedan mi je od njih rekao:
— Sire, izgleda da se s nama ţelite našaliti?
- Kad bi to i bilo. tada bih imao istu namjeru kao i vi! -^ odgovorio sam.
86
— Ĉuvajte se, jer bi Stvar mogla pćstati ozbiljna!
— U mene se svaka šala svršava ozbiljno. Zar je u vas moţda drukĉije?
Prišao je blizu mene i zaprijetio:
— Upozoravam vas!
— Pshaw! — rekao sam s omalovaţavanjem.
— Da, ja vas upozoravam! I to iz sasvim drugog razloga no što mislite. Nisu konji glupe mazge. Vi ćete ili
razmrskati kosti, ili slomiti vrat!
— Ĉekajte, pa ćete vidjeti!
Više nisam smatrao za potrebno da se i dalje pretvaram. Vinuo sam,se na mazgu koju je Papper-mann drţao
za uzde.
— A kako će biti s konjima? — upitao me je tiho.
— Isto cvako! — odgovorio sam.
— Ali, oni nikome ne dozvoljavaju da im se pribliţi!
— Ne brinite! Ja ne samo što ću im se pribliţiti Već .ću i uzjahati!
Nakon tih rijeĉi u letu sam prešao prostor, a i zid. Kada sam doveo u dvorište mazgu, tamo je već bilo puno
ljudi. Stvar se bila rašĉula i ljudi su došli da prisustvuju. To je gostioniĉaru bilo samo drago jer je,
zahvaljujući tome, dobio goste. I susjedna dvorišta, kao i .vrtovi', poĉeli su se puniti gledaocima.
Moj je kofer donesen. Srdašce je pošlo gore po njega. Rekla mi je da su kraj naših prozora ĉetiri svjedoka, tri
policajca i neki gospodin kojeg su oslovljavali sa Corregiidor.
— To znaĉi isto što i gradonaĉelnik. Ljudi meksi-kanskog porijekla obiĉno se sluţe tim španjolskim iz-
lazom — objasnio sam.
~ On je tek naknadno došao. Doveo ga je jedan °d policajaca, ali ne znam iz kojih razloga. Bio je veoma
uljudan. Da li ti je nešto iz kofera potrebno?
— Da. Najprije kaput za vijećanje.
Otvorio sam kofer i izvadio od bijele koţe saši-Veni odjevni predmet, ĉiji su šavovi bili ukrašeni uvoj-ctaa
skalpova.
— Uff — reĉe poluglasno zaĉuĊeni InĊsmen. — • °vako neSto dozvoljeno je samo poglavici da nosi!
Al to jedino prilikom vijećanja kraj vrata i prilikom plemenskih sveĉanosti'
Svukao sam svoj kaput i zamijenio ga ovim indijanskim.
- Zbog ĉega? - upitalo je Srdašce. - Ĉuješ li kako se momci zbog toga smiju i izruguju?
— Pus'ti ih. Ĉak ću i ukrase poglavica da stavim. To je zbog 'konja. Oni su dresirani na indijanski naĉin.
Osim svome gospodaru, oni ni jednom bljedolikom ne dozvoljavaju da im se pribliţi. Ja ne bih
uspio uzjahati ako se ne preobuĉeni.
— Oa! Zbog toga je i ugovoreno da se smiješ svući i obući prema svojoj volji?
— Da. Vidiš da mi je svaka rijeĉ bila odmjerena, iako nisi ni sama znala zašto i zbog ĉega.
Kada sam poĉeo razmotavati ukras poglavice, InĊ-smen i po drugi put zaĉuĊeno upita:
— Uf f, Uf f! Pravo, perje ratnog orla koji više ne postoji! Ima li pet puta po deset pera?
— I više — odgovorio sam.
Tada je ustao sa dubokim poštovanjem i rekao:
— Dozvolite da vas pozdravim i da vas zamolim za oproštenje.
— Mir, mir! — prekinuo sam ga. — Mi se ovdje ne nalazimo kraj vatre za vijećanje. Sve sam
ove tajanstvene predmete, za ĉije se znaĉenje srećom ovdje ne zna, izvadio jedino radi toga kako bih se
pomoću njih mogao pribliţiti vrsnim konjima.
Za ukras, o kojem se ovdje govorilo, mogla su se upotrebiti samo dva krajnja pera krila ratnog orla. Moj je
straga dosezao do zemlje, a predstavlja najbriţljiviju indijansku izradu i ima svoju, veoma dirljivu historiju.
Kada sam ga nataknuo na glavu, poĉela su se dvojica ili trojica od one šestorice ponovo smijati. Howe se
meĊutim Ijutito obrecnuo na njih:
— Prestanite! Zar ne vidite šta nam se sprema! Tajna triju ţdrijebaca mu je poznata! Tu nema šta da se
smije! No, ipak se nadam da će slomiti vrat!
Prošao sam ravno kroz njihovu skupinu, pa napolje do konja. Ondje su stajali konjušari. Nijedan od njih nije
progovorio, ali da su me mogli pogla-dima ustrijeliti, bio bih već mrtav. Konji bijelci sta-
88
jali su još uvijek zbijeno. Zakoraknuo sam polako prema njima. Promatrali su me a da se nisu ni po-
makli. Njihove ruţiĉaste nozdrve poĉele su drhtati. Malene uši poigravati. Njihovi dugaĉki, prekrasni
repovi ţivnuli su. Dva konja su mi dozvolila da im se pribliţim, ali je treći zarzao. Ustuknuo je, nije me ni
udario ni ugrizao. Ovaj je bio najpametniji. Njega sam ostavio da bude posljednji. Imao je malen,
svijetli znamen baš povrh nosa, velik otprilike kao dinar, . bistre, duboke i zdrave oĉi, ĉistu i
karakternu glavicu, poput svile sjajnu dlaku i tako besprijekornu graĊu da sam već sada stvorio zakljuĉak
— iako md još nije ni pripadao — da ga za sebe uzmem. Uzjahao sam jednoga od one dvojice.
Nije pruţio nikakav otpor, ponio me je dva puta u galopu, napravio krug i sa mnom preletio preko zida
kao da je to neka niska stepenica. Po dvorištima se razleglo glasno odobravanje. Šestorica .umjetnika' nisu
progovorila. Konja sam smjestio kod mazgi i krenuo da i drugog dovedem. Uspjelo mi je i to. Kada sam i
posljednji put došao konjušaru, prišao mi je onaj koji me je jednom već bio oslovio i rekao mi:
— Sire, svakako ćete priznati da ste imali na- . mjeru...
— Da vam dadem dobru lekciju? — prekinuo sam ga. — Da, svakako.
— No, dobro! To vam je i uspjelo. Za sada je dosta! Mi više nećemo uĉestvovati u tome.
~ Ni ja! Nije više ni potrebno! — Odmah smo gotovi!
— Još ne sasvim! Ovoga konja nećete uzjahati! Prišao je ţdrijepcu sprijeda da ga uhvati za uzdev
Ja sam meĊutim bio od njega brţi. Kada je konj vidio da mu se pribliţava, pomislio je da ga ţeli uzjahati.
Isprsio se, upravio glavu prema njemu i prijeteći zafrktao. ,Ja sam iskoristio ovaj momenat. Prišao sam mu
straga brzim koracima, snaţan zamah, jedara skok, uzmah i sjedio sam u sedlu. Sada samo brzo uzengije i
uzde! I bijelac je sa sve ĉetiri poletio zrakom. Konjušar je bio prisiljen da skoĉi u stranu kako ga ne bi
pogodila kopita.
— Pseto! — izderao se na mene. — To ćeš mi platiti! — Okrenuo se prema svojim drugovima nado-
89davši: — DoĊite brzo u dvorište! Ugovor se mora poništiti! On ih mora ponovo izruĉiti, sve!
Odjurio je s njima, Kako sam već sjedio u sedlu, vjie me nisu mogli sprijeĉiti da izvedeni i posljednji skok.
Sada se jedino radilo o tome da ponište dobro zasluţenu nagradu moga truda. Zbog toga su poţurili, ne bi li
im uspjelo da me prestignu. Naime, bili su uvjereni da me ovaj konj neće tako lako poslušati kao ostala dva.
No, prevarili su se. Budući da sam već ĉvrsto sjedio u sedlu, nije više pokušavao da me zbaci zahvaljujući
djelovanju indijanskih odjevnih predmeta ĉiji su ga izgled i miris obmanjivali. No, ipak me je prozreo. Znao
je da nisam Crvenokoţac. već bijelac, i zbog toga se poĉeo nećkati. Ĉuvao sam se da ga prisiljavam
mamuzama. Stavišo, oslovio sam ga lijepim rijeĉima. Pokušavao sam najprije, na jeziku Dakota, jer sam
vjerovao da potjeĉe iz neke njihove mješavine, i to rijeĉima koje upotrebljavaju Dakote kada ţele da
podstaknu konja;
— Schuktanka lehike, waschteh! Amani-wo, to-Jciye-wo — budi dobar, budi dobar, dragi konju! trĉi,
trĉi, naprijed!
Ovaj moj poziv ostao je bezuspješan. Sada sam pokušao na jeziku Apaĉa:
— Intschu, atkugo! Tatischah, nakate elkhantasch — budi tako dobar; budi dobar1 trĉi, trĉi!
Naćulio je uši i mahnuo repom. Ove je rijeĉi,
znaĉi, razumio, samo to još uvijek nisu bile one
prave. Zbog toga sam sada pokušao na jeziku Ko-manĉa:
— Miaro, namachzo — naprijed, brzo ...
Zastao sam usred bodrenja. Više nije bilo potrebno da dovršim jer je ţdrijebao zarzao od veselja du-. bokim
glasom i smjesta poĉeo kopitima poigravati. I onda mi je sinula misao, koja mi se zapravo uĉinila
nemogućom, a kasnije se ipak pokazala opravdanom. Sjetio sam se, naime, plemenitog, tamnog ridaqa moga
prijatelja Apanatschke. koga je nekada kao poglavica Naiini-Komantscha najradije jahao. Toga sam konja
bio spomenuo u prvoj knjizi ,Old Surehand' i opisao ga. Znao sam i to da su se Apanatschka, kao i Old
Surehand, mnogo trudili da tu lijepu apaĉku pasminu
90
kriţaju sa Winnetouovlm ljubimcem i sa najboljim Da-
ko'ta-kasaĉima, kako bi odgojili konje u kojima su zdruţene sve dobre osobine svih triju pasmina.
Namjera im je uspjela. Obojica su sada posjedovali nekoliko velikih uzgajališta. Najznaĉajnije medu njima
se nalazilo tamo prijeko kod Bijou Creeka, pritoka juţnog Platta. Uz sporedne zgrade Old Surehand je
dao sagraditi i stambenu u kojoj je obiĉno provodio po nekoliko mjeseci takom godine. To je bilo ono
veoma ukusno ureĊeno poljsko imanje na koje su se , odnosile njegove rijeĉi u pismu: — Smatraj moju
kuću kao svoju, iako od nas nikoga neće biti kod kuće. — Valjda nisu ova tri bijelca odande? A "moţda i
mazge? Da nisu ova šestorica takozvanih ,umjetnika' zajedno sa svojim konjušarima konjokradice? U
svakom sluĉaju nije iskljuĉeno. Trinidad je po svojoj trgovini konjima nadaleko poznat, a ujedno
kao prikladno i zgodno mjesto za ološ ove vrste, da proture ono što su opljaĉkali.
Sve mi je ovo prošlo kroz glavu munjevitom brzinom, a da nisam imao vremena da o tome dublje
razmišljam. Bijelac je poĉeo, kao što je upravo bilo reĉeno, da poigrava na sve ĉetiri noge i da pleše. Nje-
gova dva prijatelja i roĊaka nisu više bili ovdje. Htio je za njima, htio je da bude s njima, Ĉvrsto sam ga
prilegao i pustio u kas, ali samo do zida. Tu sam ga zaustavio. Dubokim mumljavim glasom molio me je
da ga ipak pustim prijeko, ţelio sam to ĉuti. On nije bio nijem; govorio je! Sada sam mu ispunio ţelju.
Zdrijebac je, kao što se obiĉno kaţe, ,s najvećom elegancijom' svladao zid.
•"•'Pobijedio je, pobijedio! Konji su njegovi, njegovi! — zaĉuli su se mnogostruki povici.
Pappermann je brţe-bolje pojurio za mnom. Predao sam mu konja da ga otpremi do ostalih u dvorište.
— Stanite! Ostanite ovdje! •- zopovjedniĉfci mu je doviknuo Howe, — Ţdrijebao je naš, a i svi ostali. Onj se
opet moraju vratiti ovamo, k nama!
Uhvatio je za uzde. Tada sam stao kraj njega i rekao: -— Sklonite ruke s konja! Brojit ću do tri: Jedan -dva -
tri!
I dalje ih je drţao Zbog toga sam ga kod ,trr udario pesnicom u rebra te je odletio ravno meĊu svoje drugove
i srušio se na zemlju. Odmah je htio da se podigne i da mi uzvrati udarac, ali mu to nije pošlo za rukom.
Uspio je samo da se polako podigne. Dok se sve to odigravalo, već ga je drugi zamijenio, naime konjušar
koji me je bio nazvao ,pseto'. Pribliţavao mi se stegnutih pesti i vikao:
— Hoćeš li i da se tuĉeš, da se tuĉeš? To ti neće...
Dalje nije stigao. Prekinuo ga je novi gostioniĉar koji je toga ĉasa stupio u ,vrt' vodeći sa sobom nekoliko
sirovih, mišićavih "muškaraca. Davši im mig, bio ih je brţe-bolje skupio da u odluĉnom trenutku s njima
stupi u akciju.
— Mir, mir! Jezik za zube! — nadvikivao je ko-njušara. — Evo, dolazi jelo! Juha! Razraĉunavajte se
poslije jela! U mom hotelu nije dozvoljeno da odmah ; prorade pesnice! Ovdje, dakako, vaţi: najprije koka,
a onda trgovina!
Taj je ĉovjek bio lukav. Da umiri konjušara, svalio je za sada krivicu na mene, y okom mi je dao znak i
molio me da mu ne zamjerim zbog rijeĉi ,da otimah prorade pesnice'. Dok su ostali iza njegovih leĊa nosili
tanjure i pribor, on je nosio dukobu zdjelu sa kokošjom juhom. Govoreći bio je zavukao ruku u zdjelu i
dohvatio staru, »kuhanu koku za nogu pa ju je izvukao i podigao visoko kako bi je svatko mogao vidjeti. Što
je mudro smjerao, to se i ostvarilo. Iz okolnih dvorišta i .vrtova' razlegao se ĉak do nas glasan smijeh, iz
mnoštva su se ĉuli veseli glasovi:
— Sasvim pravilno! Sasvim pravilno! Najprije koka, a onda trgovina! Vivat toka! Neka ţivi!
To je djelovalo.
— Well! — rekao je konjušar. — Neka bude! Najprije koka, a onda konji! Sjednite! Jest ćemo! Ovaj Mr.
Burton moţe da ĉeka dok ne završimo!
— Ne! Ne treba da ĉeka! — odvratio je Howe ot-hramavši do svoje stolice kako bi sjeo. — On će nam
92
svirati! Hoćemo glazbu uz objed! On će duvati u harmoniku, a Mrs. Burton će svirati u gitaru!
— Da, to će morati, morat će! — suglasio se konjušar, dok mi je zapovjedniĉki domahnuo. — Ovamo
harmoniku! I ovamo gitaru!
— Odmah! — odgovorio sam. — Odmah!
Prišao sam Srdašcu, izvukao revolvere iz spoljinih dţepova kaputa, koji sam malo prije bio odloţio, i upitao
je:
— Zamišljaš li što će se sada odigrati!
— Da — odgovorila je.
— A jesi li dovoljno smjela?
— Mislim da jesam. - Tada doĊi!
Otkoĉio sam oba revolvera i njoj dao jedan u ruku. Do sada sam stajao tako da se oruţje nije moglo vidjeti.
Onda sam se okrenuo i pošao prema stolu, a Srdašce za mnom. Podigao sam desnu ruku sa revolverom i
rekao:
— Evo moje harmonike!
— Evo moje gitare! — zaprijetilo je Srdašce.
— Svirka poĉinje! nastavio sam. — Tko se od vas oude latio oruţja, smjesta će dobiti metak! Ako je
naše jelo maloprije bilo za vas, sada je vaše za nas! Molim, Mr. Pappermanne, prihvatite se posla! 'Prenesite
stolnjak na naš stol! Prenesite pribor i posuĊe! I koku prenesite!
Nekoliko ĉasaka svuda naokolo zavladala je duboka tišina. Primijetio sam kaka je ruka moje ţene u kojoj je
drţala revolver poĉela da se malo trese. Drugom • rukom uhvatila me je za mišicu da bi se sigurnijom
osjećala. MeĊutim, prijetnja je djelovala. Nijedan od .umjetnika' i konjušara nije se usudio maknuti. I sada se
svuda unaokolo ĉulo razdragan6 odobravanje.
— I koku prenesite! — rekli su, vikali, smijali se i izrugivali svi koji su imali glasa. — Prenesite, prenesite!
Koku, koku!
Pappermann je poĉeo da izvršava moje upute i nitko ga nije u tome ometao. Tada je u dvorištu nastala
guţva. Netko je odande htio da iziĊe napolje u ,vrt'. ,
— Dolazi Corregidor! — ĉuo sam da govore. — Corregidor!
93Dakle, liĉno gospodin naĉelnik! A iza njega tri .olicajca. Dakle, naši svjedoci. Samo što oni nisu došli
jedino kao svjedoci, već i zbog jednog mnogo opasnijeg razloga. Kada je stigao do nas, Corregidor se
najprije obratio meni:
- Sklonite revolvere, M r. Burtone! Oni 'su uĉinili svoje i više nisu potrebni jer ću se liĉno uplesti u tu stvar.
Konji i mazge su vaši. Nitko vam ih ne moţe oduzeti. A i vaš novac opet pripada vama! ;
— Oho! — viknuo je onaj. već spomenuti konju-šar koji je utvrdio da naša oruţja više nisu uperena u
njega. — Tu i mi Imamo nešto da kaţemo!
— Svakako da imate! Pogotovo vi! Mnogo sam ţeljan da vaše ime doznam! Samo ne ono krivo, već
pravo!
— Moje ime? — upitao je konjušar. — Zašto? Ja se uopće ne sakrivam pod krivim imenom!
— Ja u najmanju ruku znam deset do jedanaest kojima ste se do sada sluţili kako biste se skrili. Vaše je
pravo ime Corner. Pod posljednjim laţnim imenom bili ste zbog pljaĉke i kraĊe, konja osuĊeni u Spring-
fieldu, ali ste pobjegli!
- To nije istina! To je laţ! To je sramota! Pošten sam ĉovjek i nisam nikoga, ni jednog ĉovjeka prevario za
paru!
— Stvarno? — Hoćete li da vidite nekoga koji ne samo da će suprotno potvrditi već će to i dokazati?
— Ovamo s njime!
— Evo ga!
Kad je to rekao, sluţbenik je koraknuo u stranu, & onda svi ugledaše policajca koji je do sada stajao njemu
iza leda. Ovaj je ironiĉno kimnuo prema konj ušaru i rekao1
— Svakako me poznajete. Mr. Corner? Ja sam vas bio uhapsio u Springfieldu i sada to ponavljam s velikim
uţitkom. U meĊuvremenu sam premješten ovamo
u Trinidad! i
Tek što je konjušar ugledao ovoga policajca i zaĉuo njegove rijeĉi, viknuo je:
— Ta bitanga je ovdje, ta bitanga! Đavo vas sve odnio! DoĊite!
Dok je izgovarao te rijeĉi, koje su bil« upućene
njegovim pajdašima, skoĉio je, napustio nas i odjurio ravno iz vrta prema strništu u pravcu mjesta gdje su
stajali konji.
— Za njim! Hoće da bjeţi! — zapovijeĊio je corre-gidor i pojurio za njim. Konjušar meĊutim nije bjeţao
sam. Svi njegovi pajdaši skoĉiše na noge i povedoše se za njegovim primjerom takvom brzinom i spret-
nošću da se iz svega toga moglo zakljuĉiti kako su za takve dogaĊaje bili veoma dobro izvjeţbani. Navikao
sam da brzo djelujem kada treba. Stupio sam brţe--bolje u akciju, ali mi je uspjelo da samo zadnjega od njih
uhvatim i zgrabim. On je, doduše, pokušavao da se odupre i otrgne. Pappermann, koji je bio veoma snaţan,
preuzeo ga je iz mojih ruku, bacio na tlo i kleknuo mu takvom snagom na prsa da se više nije mogao ni
maknuti.
I sada ugledasmo kako trĉe svi, svi. Bjegunci su stigli do konja, uzjahali ih i odjurili vodeći sa sobom ĉetvrtu
mazgu kao i konja njihova druga koga smo svladali.
— Nitkovi! — bijesno je vikao kada je to ViĊao. — Sta li će sada.sa mnom biti!
— Zavisi od tebe — odgovorio sam.
— Kako to? — upitao je. - Ĉekaj!
Sva je moja paţnja bila zaokupljena smiješnom scenom koja se napolju odigravala. U gonjenju su uĉe-
stvovali svi prisutni. Izuzeci su bili Pappermann, gostioniĉar sa svojim ljudima, Indijanac, moja ţena i ja.
Ĉak su i susjedi sa svojim posjetiocima kraj zidova f ograda bili uskoĉili unutra i pojurili za bjeguncima.
Nije im uopće bilo ni na kraj pameti, kad su bjegunci odjahali, da i dalje stoje ili da se vrate odakle au
došli. Ĉak smo ĉuli i corregidora kako poziva: — Brzo u corrale! A onda za njima! Corrali su ograĊeni,
slobodni prostori, u kojima se konji smještaju. Stanovnici Trinidada imali su mnogo takvih mjesta. Svi su
poţurili k njima kako bi brţe--bolje uzjahali konje i poSli za tragovima onih koji su tako brzo nestali.
Sada snio bili sami, i ja sam se
95obratio zarobljeniku koga je Pappermann još uvijek ĉvrsto drţao:
— Ustani, momĉe, i ĉuj što ću ti reći!
Tada je Pappermann malo popustio, a ovaj uspio da ustane. Nastavio sam:
— Budeš li iskreno i istinito odgovorio na moje pitanje, pustit ćemo te na slobodu.
— Zar ćete me pustiti kamo ţelim? — brzo je upitao.
- Da.
Ispitivaĉki me je promatrao.
— Vi ne liĉite na lazova. Nadam se da ćete odrţati rijeĉ. Dakle, recite mi što ţelite doznati?
— Ĉija su ona tri bijelca?
— Pripadaju farmi nekog Old Surehanda.
— A mazge? -. TakoĊer?
— Ukradeni?
— Nisu. upravo nisu. Bila je to samo prsvara, sitna, draţesna prevara. Corner je doznao da su OlĊ
Surehandovi najbolji konji i mazge spremni za nekoga koga su oĉekivali sa' njegovom ţenom.
Oni su oĉekivali i nekoliko mladih slikara i kipara koji su morali biti spremni...
— Spremni7 Zašto? — prekinuo sam ga.
— Kako bi odjahati na neku veliku priredbu u zemlju Apaĉa Mladi Surehand ih je pozvao,
ali je otputovao naprijed isto 'kao i njegov otac. Tada smo se mi pojavili. Izvfcli smo nekakvu
maskaradu sliĉnu onoj kakvu se prireĊuje, za poklade. Upravnik nam je povjerovao i dao nam sve što god
smo zatraţili.
— Aha! Zbog toga ste još i sada kipari i slikari!
— Tako je! -- smijao se. — Pitajte dalje!
— Ja sam gotov. Da dublje zalazim u vaše tajne, sigurno bi mi bilo teško, pa ĉak i nemoguće da odrţim
svoju rijeĉ. Znaĉi, ne ţelim više ništa da doznam.
— A ja smijem da odem?
- Da.
— Hvala! Vi ste ĉastan ĉovjek, Sire! Ali ja nemam konja!
— To ne mogu promijeniti.
— Zar mi ne biste mogli dati barem jednu mazgu?
96
— Ukradeno dobro? — Ne!
— Pa ni vi ne smijete zadrţati ţivotinje kada znate da nisu vaše!
— I neću. Poznajem starog i mladog Surehanda. Budite sigurni da će im biti vraćeno ono što ste
pokrali i to barem onoliko koliko sam uspio spasiti. Zadrţat ću ĉak i šator.
— Well! Meni je svejedno! Samo bez konja ne mogu otići. Još danas ćete doznati da je ovdje
nekome ili negdje drugdje nestao jedan. Zar to neće vašu sa-vijest opteretiti7
— Ni najmanje. Nije mi do toga da je opterećujem onim što drugi rade.
— Dobro! Gotovi smo! Ostajte mi zdravo! Okrenuo se da poĊe. Tada mu je gostioniĉar, koji
nas je slušao, preprijeĉio put.
— Ako vi u svakom sluĉaju ţelite da traţite savjeta od tuĊe savjesti, tada vam svoju stavljam na
raspolaganje. Smjesta ću se pobrinuti da danas ovdje nikome ne ukradu konja! A ni bilo gdje
drugdje ni bilo kome drugome! Za deset minuta doznat će cijeli grad da ste nam pobjegli i da
namjeravate ukrasti konja. Bjeţite odavde!
Ĉovjek se spremao da posluša, ali ga je Pappermann još jednom 'uhvatio za mišicu i rekao:
— Samo još nešto! Ova dva gentlemana, koji misle da vas puste, zaboravili su na ono što je naj-
glavnije. Vi sigurno imate novaca?
— Onoliko koliko mi je potrebno, da. - Gdje?
— Ovdje u dţepu. .
Izvukao je priliĉno punu kesu da nam je hvalisavo pokaţe, pa je nadodao:
~ Zbog ĉega se interesirate za moj novac?
— Zbog raĉuna! — odgovorio je Papparmann, smijući mu se u lice. — Ja se, naime, zovem Makš Pap~
Permann i ne dozvoljavam da me takvi momci, kao što ste vi, vuku za nos! Platit ćete svoj raĉun i raĉun
vaših drugova!
— Platit ću svoj! Za druge ne plaćam; nije ma ni na kraj pameti!
Winnetouovi nasljednici
97— Bit će vam već na pameti! Dajte mi kesu! Istrgnuo mu je kesu iz ruke i dodao mi je brzo
rekavši:
— Budite tako dobri da platite, Sire! Ja ću dotle zadrţati ovog lupeţa.
Kako je reĉeno, tako je i uĉinjeno. Novi gostioniĉar je napravio raĉun; platio sam mu i vratio ĉovjeku kesu s
preostalim novcem. Nakon toga je nestao, doduše psujući i grdeći, ali najbrţe što je mogao ...
ASCHTA
Pošto se konjokradica udaljio, spremio sam u kofer ukras poglavice i revolvere. Tada smo mogli da u miru
jedemo. .Mladom Orlu' ponovo se vratila boja lica. Izgleda da mu je bilo veoma neugodno što smo bili
svjedoci njegove slabosti. Njemu je bilo stalo do toga da ga poštujemo. Radi toga nam je i saopćio da su mu
pred ĉetiri dana dolje kraj Carriso Creeka ukrali konja i sve što se nalazilo u bisagama. Uz put je našao nešto
jestivog korijenja i divljih jagoda i ništa više. Ovaj teţak paket morao je nakon toga sam nositi, pa nije ni
ĉudo što je stigao ovamo toliko iznuren. Doznao je da ga ĉeka njegovo netaknuto koţnato odijelo Sada je jeo
s nama, ponašajući se kao ĉovjek koji ţivi meĊu kulturnim ljudima. Srdašce se veoma raduje kada primijeti
da njezinim gostima sve prija. Lice joj ie zadovoljstvom ozareno.
Ja sam imao o njemu posebno mišljenje, ali ništa nisam rekao. Ĉak je i Pappermann ţelio nešto više da
dozna o njemu. MeĊutim, Indijanac je i unatoĉ svojoj mladosti ostavljao na njega takav utisak da se nije
usuĊivao da mu pitanjima dosaĊuje. Ali moja ţena, moja ţena! Ona ne trpi nikakvu neizvjesnost! Ona u
svim stvarima mora taĉno da zna na ĉemu je. Strpljenje i uzdrţljivost Indijanaca nju najmanje oĉaravaju.
Promatrala je .Mladog Orla'. Vidio sam po njoj da joj se vanredno sviĊa. A teško onome koji joj se sviĊa!
Takva ĉovjeka to mora dirnuti u srce, i što god je u njemu, mora pokazati, htio to ili ne htio. To nije zato što
je Ijubopitljiva ili moţda namet-
98
ljiva; ni najmanje. Kada vidi da se netko nalazi u neprilici, a ţeli da mu pomogne, ima naroĉit naĉin da
dozna kako se to moţe najbolje riješiti. Tako je i sada bilo! Staru koku, koju su nam donijeli, još
nismo pošteno ni naĉeli, s ,Mladi Orao' već je rekao mojoj ţeni, iako ona tome nije ništa pridonijela, da mu
je oruţje ukradeno, da više nema novaca i da ţeli otići na Jug. Kamo, to meĊutim nije naveo. Nato mi je
dobacila pogled koji sam shvatio. Morao sam ga pozvati da s nama jaše. To je upravo i bio razlog zbog
kojega sam ţelio da imam tri konja. Rekao sam mu u ĉemu je stvar. Tada mu se lice ozarilo od radosti.
Skoĉio je, ali je odmah sjeo, jer Indijanac ne smije da pokazuje tako otvoreno radost ni bol. Po njegovom
ozarenom licu primijetio sam da je ipak naslutio tko sam, iako me još nikada nije bio vidio.
— Ja sam Apaĉ — odgovorio je. — Htio sam najprije da odem do Nugget Tsila.
Dok je to govorio, gledao je preda se. Naprosto sam osjećao s kakvom je napetošću ĉekao što ću mu na to
odgovoriti.
— I mi takoĊer — odgovorio sam hladnokrvno, kao da uopće nisam pomišljao na to da ga
promatram i da ga prozrem. Obrativši se Pappermannu, upitao sam:
— Da vttm moţda nije poznat Devils pulpit koji mora da se nalazi ovdje u blizini?
- Da - odgovorio je, - ,Mladi Orag' takoĊer zna, jer mi je prije ĉetiri godine govorio da je odande
došao. Namjeravate li onamo?
- Da.
— Da vas vodim?
- Ako hoćete?
- Kakvog li pitan ja l Da li hoću! Samo pod jednim uvjetom, jednim jedinim.
- Kojim?
~ Jedva se i usuĊujem da vam to kaţem.
~ Recite mi! Stari drugovi meĊu sobom smiju da °udu iskreni!
~ Ĉak i onda ako se zovu Pappermann? Makš Pappermann? Vraţje nesretno ime! Izgovorite ga već
99jednom engleski! Tada mnogo gore zvuĉi! Cio svijet mu se smije!
— Govorite već jednom slobodno, bez obzira kako se zovete!
— Well! Pokušat ću! Dakle, odvest ću vas do Devils pulpita ako mi dozvolite da i dalje s vama
jašem'
Tada je Srdašce brzo upalo u rijeĉ:
— Dozvolit će — dozvolit će!
— Oho, ono! - dobacio sam strogim glasom protivljenja.
— Oho, ono! - smijala se ona. — Nemojte se dati zastrašiti, Mr. Pappermanne! On vas voli, a i ja. Ima tri
konja i tri mazge, znaĉi više no što nam je potrebno. Ako ne pristane da vas sa sobom povede,
morat će sam odjahati, jer ću ja ostati ovdje i neću se udaljiti od vas; pri tome i ostajem!
Tada se ovlaţiše oĉi te stare dobriĉine. Pruţio joj J je svoju ruku i rekao:
— Budite blagosloveni, Mrs. Burton! Koliko U 'j sam vam zahvalan' Morat će me povesti
zbog toga ' što se osjećam obaveznim da zbog vas poĊem i u ' vatru i u vodu!
— Ali. što će biti s vašim hotelom? — upitao sam.
— On me se više ne tiĉe! Niti imam išta ispod njega, a ni na njemu. Potpuno sam izgorio, sasvim izgorio.
Siromašniji sam i od crkvenog miša. A tako sam star, tako star! Da, samo da se drukĉije zovem! Ne
Pappermann! To je upravo i razlog, jedini razlog što me stalno drţi nesreća i bijeda! Povedite me sa
sobom, molim vas, povedite me sa sobom! Još nisam postao sasvim nekoriston, a moja oosljednja snaga i
ono malo još što mi je od ţivota ostalo treba da pripada vama, Mr. Shatterhande...
Ta njegova ţelja koja mu je izvirala iz srca bila ga je svega obuzela. Odviše se zanio. Prestrašeno je zastao.
Tada je licem mladog Indijanca prešao topao, dragi i dirljiv smiješak te je rekao:
— Nemojte se prestrašiti! Nije to nikakva izdaja. Znao sam. Ja ionako ne bih prešutio da sam pre-
^
100
poznao brata našeg velikog Winnetoua i najboljeg prijatelja moga naroda. Bio sam obavezan da vam to
kaţem.
Tada je Srdašce podiglo visoko ruke i udarilo dlanom o dlan. Uzviknula je:
— Pa ipak će biti onako kako ţelim! Mogu 11 obadvojica s nama, obadvojica?
— Da — odgovorio sam. — .Mladi Orao' će jahati na trećem bijelcu. Naš će Pappermann dobiti tri mazge
sa šatorom. On će biti naš majordomus. Vodit će nadzor nad kućanstvom, a naravno i nad ţenom!
Kako je samo bio sretan taj stari Zapadnjak! Izrazima beskrajne zahvalnosti nije bilo kraja. Indijanac je bio
sasvim tih, ali se sreća duboko urezala u njegovu dušu.
Poslije jela najprije smo se pobrinuli da se šator ponovo skine, zamota i da se sa svim potrebnim predmetima
sa praznog prostora dopremi u .kuću. Ovdje je bio na sigurnijem mjestu. Dok se to dešavalo, Pappermann je
rukom pokazao prema spomenutom mjestu.
— Pogledajte tamo! Šta odande trĉi?
— Mazga. ĉetvrta mazga! — odgovorila je moja ţena.
— Da! Uniakla je onim mangupima! Uzjogunila se! Otkinula se! Htjela je da se vrati svojim drugovima!
Dovest ću je ovamo, odmah — odmah!
S njome smo dobili još jednu mazgu za nošenje prtljaga, tako da su sve ţivotinje ukradene Oldu Surehandu
bile ponovo na broju.
Kasnije sam još jednom pošao u grad da za .Mladog Orla' kupim pušku i revolver. Noţ je imao uza se. Tada
sam dobrom Pappermannu izdiktirao pismo koje nisam htio da sam pišem. Bilo je upućeno Harimanu F.
Entersu i glasilo je:
»Odrţao sam svoju rijeĉ i došao ovamo. Upoznao sam vaše prijatelje Cornera i Howea. Zbog toga sam
mnogo ranije otišao no što sam mislio. Ostajem pri svome obećanju. Budete li pošteni — ali samo u tom
sluĉaju — pojavit ću se ponovo pred vama i odvesti vas,do onoga mjesta koje ţelite vidjeti.
Burton.«
101Pappermannu je bilo teško da napiše ovo pismo. Preznojavao se kao drvosjeĉa. Trebalo je gotovo tri sata
dok nije završio, jer ie zbog grešaka, masnih i svakakvih mrlja koje je napravio, morao iznova pisati, dok na
kraju nije bijesno uzviknuo:
— Kakve li muke! Kakve li tegobe! Sada i nikada više! Radije umrijeti i propasti nego bijeli papir išarati
crnilom tako da ga ĉovjek moţe proĉitati! Zaista sam spreman da sve uĉinim za vas i vašu ţenu, no za takvo
muĉenje nisam; nemojte mi zamjeriti!
Sasvim je razumjivi zbog ĉega se nisam, u ovakvim okolnostima, i dalje zadrţao u Trinidadu da doĉekam
dolazak braće Bnters. Imali smo preĉeg i vaţnijeg posla. Kao što smo pred svakim tajili moje ime, isto tako
nismo nikome govorili kuda ćemo dalje. Ĉak ni gostioniĉar to nije doznao.
Gonioci konjokradica su se uveĉer vratili kući. Nisu bili uhvatili ni jednog jedinog. A onaj kojega smo
pustili na slobodu, nije se odmah pokazao lopovom, jer nismo ĉuli da je ikome nestao konj. Već slijedećeg
jutra smo napustili grad kako bismo, drţeći se zapadnog pravca, najprije stigli do takozvanog Park-platoa. U
Trinidadu nismo proveli cijel; dan. Koliko god je kratak bio taj' boravak, toliko su znaĉajnije bile njegove
posljedice po nas. MeĊu manje znaĉajne posljedice moţemo ubrojiti i to što smo sada umjesto udvoje jahati
uĉetvoro i što smo, zahvaljujući šatoru i njegovoj opremi, mogli putovanje uĉiniti ugodnijim no što smo se
prije nadali. Ţivotinje su bile rasporeĊene onako kako sam to već bio naveo. Moja ţena, ja i ,Mladi Orao'
imali smo bijelce, dok je Pappermann jahao na najboljoj mazgi, a ostale tri upotrijebili smo za nošenje šatora
i Indijanĉeva koţnog paketa. Kakve su se stvari ili kakav se predmet nalazio u paketu, nismo znali. Nismo se
niti raspitivali. Sudeći po teţini, mora da je neko gvoţĊe, samo ne obiĉno, već veoma dragocjeno ţeljezo. To
se dalo zakljuĉiti i po paţnji kojom ga je vlasnik skidao i tovario.
Ovdje je potrebno napomenuti kako sam se koristio prvom zgodom da izmijenim sjećanja sa starim
Zapadnjakom. Prije mnogo godina posljednji sam put bio na Zapadu i nije nikakvo ĉudo što nisam imao
jasne predstave o sudbinama mojih nekadašnjih dru-
102
gova. Istina je da sam se još s nekoliko njih dopisivao, no sadrţaj pisama ljudi koji nisu naviknuti na pisanje
dobro je poznat: to su većinom općenite, prazne opaske i malo, ili nimalo pojedinosti.
O sudbini nekoliko glavnih osoba bio sam svakako obaviješten.
Old Firehand je, na primjer, već odavno preminuo, i to u Saint Louisu, gdje se, pošto je iskoristio nalazište
rudaĉe kraj Srebrnog jezera, povukao. To mi je bilo poznato. O sudbini Harrvja, njegova sina iz prvog
braka sa Ribannom, kćeri Assiniboinsa, na ţalost, nisam ništa uspio pobliţe doznati. Mladić je odviše
rano nauĉio da ţivi samostalno, jer nije volio da se skriva pod oĉevo okrilje. Bio je i odviše nemirnog duha
a da duţe zadrţi bilo koje zanimanje. Vodio je nemiran lovaĉki ţivot. Njegova ţelja za osvetom zbog
surovog ubojstva njegove majke i malene sestrice — o ĉemu sam pisao u Winnetouu II — nije se ni u kom
sluĉaju ohladila. Bio je i ostao najogorĉeniji neprijatelj Sioux Ogellallaha. Njegova nepogrešiva puška je
medu njihovim redovima sijala smrt i unište- • nje. Mraĉna slutnja, koja se svakako zasnivala na bogatim
iskustvima, govorila mi je da mu ţivot neće mirno završiti. Tetka Droll je već nekoliko mjeseci nakon
pustolovina — koje su opisane u knjizi ,Princ nafte' ~ pala od metka ubice. Njegova pronicavost odvela ga
je na pravi trag. Sudbina Zapadnjaka!
A gdje li su ostali junaci Zapada, sva ta velika ĉeta slavnih Zapadnjaka? Većini se svaki trag zameo. Moţda
negdje u savani ili u stjenovitim brdima pokriva njihova tijeJa u ţurbi nabaĉeni humak. Ili im se kosti bijele
u uţarenom pijesku Llana Estacada, ili u svjeţoj provaliji bilo kojeg od mnogih ĉovjeku nepristupaĉnih
gudura Grand Cafiona — sudbina Zapadnjaka!
Brodić ţivota je samo malom broju uplovio u tihu luku. Doznao sam, na primjer, da debeli Jemmy kraj
Ontario jezera provodi mirnu starost.
Za ovo što ţelim ispriĉati, na ţalost, imam na raspolaganju samo jednu knjigu, iako bih ovim doga-.
Ċajirna mogao da ispunim ĉetiri ili moţda ĉak i r>e* knjiga a da ne zamorim svoje ĉitaoce. Zbog
toga moram da budem Jto kraći i da ispustim- štošta preko

103
ĉega samo nerado prelazim. To se prije svega odnosi na podroban opis puta kojim smo krenuli. Moram da se
ograniĉim i da kaţem kako je vodio gore prema Raton planini iza koje se spuštala divna dolina Pur-gatorio, za
razliku od gigantskih masa .španjolskog Pika'
Bio je tu veliki, divni planinski pejzaţ kojemu smo u susret jahali. Svakim satom sve smo mu se više pribliţavali
dok nismo stigli do njega. Odsada smo se stalno kretali usred prirodnih ljepota kojima nije bilo nikada kraja Bivali
su sve brojniji i veći. Moja ţena - koja je sada bila prvi put sa mnom i koja se uvijek smijala kada sam joj iznosio
svoje mišljenje da se ljepote Švicarske nikako ne mogu uporediti sa prirodnim ĉudesim- Sjedinjenih Drţava —
morala je sada da odbaci ovu sumnju. Postala je tiha, sasvim tiha. A kada je takva, onda je ne uznemiravam, jer
znam da u nje ta nijemost predstavlja tiho oboţavanje.
Bilo je trećee dana oko podneva kada smo se zaustavili kraj bistre vode tekućice. Ovdje sam poveo 3 njome
razgovor b razlikama izmeĊu prirodnih ljepota ravnica i brda, .Mladi Orao' ie po svom obiĉaju skromno pratio naš
razgovor. Pappermann je povremeno dobacivao po koju -'ijeĉ, jer je o mnogo ĉemu slušao i veoma mnogo
razmišljao. Unatoĉ tome što ga je ţivot obmanuo, ipak je pokazivao izvjesnu nadarenost. Sada je rekao:
— Ova razlika će sutra biti još oĉitija. Stići ćsmo do ,Jezera ravnice' koje leţi meĊu vrlo visokim planinama.
— Da li ga poznaješ? — upitao sam.
— Ne znam — odgovorio je. — To je Kanubi--jezero.
— Slušao sam o njemu. Prava njegova slika, ili bolje reĉeno njegova prašiika, leţi u drţavi Massachus-setts.
Iz Lawrencea sam jednom tamo pošao. U prošlosti pojedinih indijanskih plemena, a naroĉito Ssneka, ovo
Kanubi-jezero je odigralo veoma vaţnu ulogu, Blještava površina suncem obajsane vode, njegovi
lijepi daleko istureni, soĉnom travom iskićeni otcci i obale, bili su veoma prikladni za miroljubiv ţivot
104
plemena. Jedva sam uspio da otrgnem pogled od tog jezera. Znam da je ovdje go^-e nekakvo planinsko jezero
nazvano istim imenom. Zanima me da li ga je zavrijedilo.
— Vjerovatao ga zasluţuje — reĉe Pappermann. Pri tome je duboko uzdahnuo.
— Jeste li ĉesto odlazili gore? — upatio sam ga.
— Vrlo ĉesto.' — Vrlo ĉesto!
I ponovo je duboko uzdahnuo. Da nije moţda ono jezero za njega mjesto ţalosnih uspomena? Šutio sam da ga ne
povrijedim. Dugo je, dugo gledao preda se, a onda je i sam otpoĉeo:
— Kod tog me je jezera pogodio u lice podli hitac, unakazio me za cijeli ţivot i zagorĉio mi ga.
— Tko je pucao? — upitao sam.
— Neki Tom Muddy. Da niste moţda nekada nešto ĉuli o toj bitangi!
— Nisam.
— Zapravo, on se tako nije zvao. Pravo mu ime nisam doznao.
— Jeste li ga još koji put sreli?
— Nikada više, nikada, na ţalost, na ţalost! Iako sam ĉitav ljudski vijek tragao za njim, kao prosjak za
ušteĊevinom koju je izgubio. Ja o tome nerado govorim. Ali, ako mj i danas bude pri duši, kao što to biva
uvijek kad ugledam jezero, moţda ću varn veĉeras sve ispriĉati. Za sada ću vam reći samo toliko: da je ono o
Senekama taĉno!
- Sta to?
— Da su bili naseljeni dolje u Massachussettsu, kraj Kanubi-jezera. Znate li njihovo pravo ime? Kako su se
zapravo zvali?
— Da. Senontowana.
— Taĉno je. Ime Seneka su im bijelci silom naturili. Jedan od najvećih njihovih poglavica zvao se Sa - go-
ye-wat-ha. Sahranjen je u Buffalu. Ondje su mu podigli veliki spomenik.
— Iako je prije svoje smrti bio izrazio ţelju da ga sahrane meĊa njegovom crvenom braćom, a ne meĊu
bijelcima! — umiješala se moja ţena.
~ Znaĉi da znate za njega? Ĉuli ste o njemu? — . upitao ju je.
105— Bili smo na njegovu grobu — odgovorila je.
— Budite blagoslovljeni! Smatram da niste onaj grob posjetili iz radoznalosti, već vas je vaţe srce gonilo
da to uradite. Ja sam, meĊutim, baš narodima Seneka naroĉito naklonjen.
— Iz kojeg razloga?
— Jer — je — jer — hm! Ispriĉat ću vam veĉeras, ne sada. Moram jednom sebi dati oduška, jer ponovo
ĉujem zvuk l drhtaje one stare pjesme koja će prestati tek onda kada nam jezero bude iza leĊa. Dozvolite mi
da za sada o tome šutim!
Poslije podne smo se stalno penjali uz brdo sve do vrha s kojega smo ugledali u podnoţju prostranu
visoravan koja se protezala prema zapadu. Sunce je ' bilo na zalasku. Pod njegovim sjajem aasvjetlucalo je
nešto usred ravnice, sliĉno velikom sjajnom dijamantu koji okruţuje široki vijenac zelenih smaragda ĉiji su
se obrisi iskrili i ţarili.
— To je Kanubi'jezero — reĉe Pappermann. — Koliko god nam se ĉini blizu, ipak je daleko. Treba
tri sata dok do njega stignemo. Zbog toga ćemo se ovdje ulogoriti, i to, ako vam je pravo, na
istom mjestu na kojem sam spavao kada sam prvi put bio zašao u ovaj kraj.
Odveo nas je do mjesta koje je sa tri strane bilo sasvim zatvoreno, a sa ĉetvrte samo do pola i pruţalo veoma
dobru zaštitu od vjetra koji je ovdje noću veoma hladan. Bolje mjesto za logorovanje nismo mogli poţeljeti.
Šator je bio brzo podignut i vatra Upaljena. Šator je bio samo za moju ţenu. Mi muškarci smo radije spavali
pod vedrim nebom. Bilo j« sada upravo divno indijansko ljeto kada se, ĉak i na ovoj visini, moţe noću
izdrţati izvan šatora.
Dok smo jeli, nadošlo je i veĉe. Mjesec je izronio, prva mjeseĉeva ĉetvrt. Zrak je bio potpuno ĉist i bistar,
magle nije bilo. Mjeseĉina tako jasna da s« vidjelo gotovo kao i po danu, samo što su obrisi bili neodreĊeniji
i što su se slivali, Blistavi se dijamant bio pretvorio u srebrnastobijeli biser. Pappermann j« poĉeo da priĉa
iako ga na to nismo naveli.
— Taĉno kao i sada — rekao je — leţalo je jezero i onda pred mojim oĉima. Nešto me je vuklo k njemu.
100
Veoma sam se rano probudio i uzjahao konja da krenem, a da se zapravo nisam niti ispavao. Bilo je
svjeţe rano jutro. Zbog toga sam veoma brzo jahao i upravo pri izlasku sunca stigao do jezera. U travi sam
ugledao tragove ljudi, Indijanaca. Bio sam na oprezu, sakrio svoga konja i paţljivo išao za tragovima. Vodili
su kroz grmlje do vode. Stigavši onamo, ugledao sam kolibe ili bolje reĉeno kućice samo ne primitivne
wigwame ili šatore već prave kuće sa gredama, dašĉa-nim podovima i pregradnim zidovima, krovovima od
šindre. Bile su taĉno onako sagraĊene kao što su nekada bile graĊene po indijanskim gradovima i selima,
prije dolaska bijelaca. Kraj obale je leţalo nekoliko ĉamaca. Ribarske su mreţe bile obješene da se
suše. Svuda je vladala vanredna ĉistoća. Nigdje neĉistoće, oruţja, krvavog ostatka divljaĉi, što bi
ukazivalo na lov i smrt. Svuda duboka tišina. Sve je mirovalo. Vrata su bila zatvorena. Svi su još spavali. I
to sasvim bebzri-ţno, jer nisam vidio ni jednoga ĉuvara. Izgleda da im je taj dan bio dan odmora.
Prišuljao sam se bliţe, zaokrenuo oko nekog grmlja i ugledao — ugledao najljepšu djevojku, tako mi boga,
najljepšu djevojku koju su moje oĉi ikada u ţivotu ugledale! Molim vas, vjerujte mi! Sjedila je
na visokom kamenitom trupcu kraj obale i gledala prema istoku, gdje je upravo sunce izlazilo.
Haljina joj je bila od mekane, bijelo stavljene koţe ţivotinje, ukrašena crvenim resama, a njezina dugaĉka,
tamna kosa, ukrašena cvijećem i kolibrima, padala joj je niz leĊa. Kada su se u prvim zracima sunca poĉeli
kolibrići svjetlucati, ustala je sa svoga sjedala, raširila ruke te rekla glasom predanim i punim divljenja: ~ O
Manitouu, o Manitouu!
Više od toga nije rekla. Mogu vam reći da u svom ţivotu još nisam nikada ĉuo dobronamjernijih i iskre^
nijih rijeĉi. Stajala je ovako dugo, dugo i gledala u sunce. Ja nisam ostao na svom mjestu. Ona me je
privlaĉila poput magneta kojemu se ĉovjek ne moţe oduprijeti. Zakorakiuo sam prema njoj, i to polako,
neodluĉno, tiho. skoro bi se reklo bojaţljivo. Tada me je ugledala, Nije se uopće prestrašila. Nije se ni po-
krenula, već je ostala kao ukoĉena. Gledala je samo
107u mene, i to krupnim, širom otvorenim oĉima u kojima se zrcalilo išĉekivanje! U njezinim oĉima ogle-
dalo se isto ono sunce koje je na istoku izronilo. Rijetka ljepota naprosto me zaĉarala. Zaboravio sam da
pozdravim. Kako sam mudro i duhovito postupio, to mi je tek danas jasno! Jedino sam bio svjestan toga da
je oĉekivala da je oslovim. To sam onda i uradio. Samo umjesto da budem uljudan i da je pozdravim,
poĉinio sam najveću glupost upitavši je: ,Kako se zoveš?' Odgovorila je: ,Zovem se Aschta!' U prvi mah mi
se uĉinilo kao ime od milja. Kasnije sam, meĊutim, saznao da je Aschta stvarno indijanska rijeĉ, a znaĉi
.dobrota'. Dakle, zvala se ,Dobrota', što je stvarno l bila. tlvijek je bila samo tiha, dobrodušna, ĉista i
blagonaklona. Na njezinoj haljini nikada nije bilo mrlja, a preko usana nije nikada prešla preglasna rijeĉ.
Mogu vam reći da sam u ono vrijeme veoma ĉesto boravio kraj Kanubi-jezera i da sam mjesecima tumarao u
njegovoj blizini.,Provodio sam sate i dane kraj nje, ali nijednom nisam vidio ili ĉuo a da bi uĉinila nešto što
nije bilo lijepo ili dobro. Zbog toga nisam bio jedini 'kojemu se izvanredno sviĊala. Tko god je stigao
ovamo, nije više htio otići, i to jedino zbog nje. Tako je bilo i sa Tomom MudĊyjem i — Sio<ux
Ogellallahom.
Zastao je usred govora. Moja je ţena to iskoristila da ga upozori na nešto što mu je izmaklo:
— Ali, Mr. Pappermanne, vi nam još uopće niste rekli ĉije su bile one kućice kraj jezera i tko je bio njezin
otac!
— Zar nisam? Hm! Da, sasvim taĉno. Ona je uvijek u mome sjećanju i zbog toga sve ostalo za-
boravljam. Tako je i onda bilo Njezin je otac bio slavni vraĉ Soneka, a ne jedan od onih naĊrilijeĉnika
i lakrdijaša koji i dan-danas zahtijevaju da ih ĉovjek tako naziva. Zbog njegova velikog
utjecaja meĊu Crvenokošcima progonili su ga bijelci, pa je sa još nekolicinom, takoĊer plemenitih
Indijanaca, napustio svoju domovinu da naĊe spasa na .Divljem zapadu'. Stigao je u ovaj kraj. Ugledao je
jezero. Oĉarala ga je sliĉnost s jezerom u domovini. Ostao je ovdje sa svojim pratiocima. Sagradili su
kuće po starom na-
108
ĉinu njihovog plemena, a jezero prozvali onako kao što se zvalo i ono u domovini, naime, Kanubi-je-zero.
Za ovo se novo naselje veoma brzo proĉulo meĊu bijelim i crvenim lovcima Zapada i ĉesto su ga posjećivali.
Predstavljalo je oazu mira, na kojoj se Crvenokoţac i bijelac, prijatelj i neprijatelj smio sastati a da ne
podlegne ispadima mrţnje. Prešlo je u obiĉaj, pa ĉak i u zakon, da tu zamre svako neprijateljstvo i da zavlada
samo ljubav i mir.
Zato je nekoliko ĉasaka, duboko uzdahnuo i sa-njalaĉki rekao:
— Bilo je to dobro, drago vrijeme! Vrijeme u mome ţivotu kada sam stvarno bio ĉovjek i to dobar
ĉovjek. Molim vas, vjerujte mi!
Onda je nastavio svoju pripovijest:
— MeĊu bijelce koji su dolazili na Kanubi-je-zero spadao je i Tom Muddy, a meĊu Crvenokošce
mladi vraĉ Ogellallah-Siouxa. Ovaj je došao Aschtinom ocu da mu bude uĉenik i da kod njega uĉi tajne
nauke crvene rase. Nitko nije znao gdje je zapravo stanovao. Tajio je to pred svakim kako ga ne bi nitko
uzne-miravao u dubokoj usamljenosti koja mu je bila potrebna zbog uĉenja, a i zato da mu ne bi neprijatelj
dosaĊivao. Ĉini mi se da je uz jedan od pritoka Purgatorija bio podigao kolibu koju je napuštao jedino
onda kada je odlazio svome uĉitelju da primi nove upute. Bio je lijep mladić, spretan u rukovanju svakim
oruţjem, no ipak toliko miroljubiv kao da na svijetu nikada nije postojalo oruţje. Nije onda ĉudno što je
Aschta od svih koji su dolazili baš njega izabrala. Ja, meĊutim, nisam o tome ništa znao, već sam to doznao
od Toma Muddvja.
Ovaj nije bio ni lijep ni ruţan momak, ali nametljiv i surov. Nitko nije htio da zna za njega. Bio je bacio oko
na Aschtu. Ona ga je izbjegavala na svakom koraku i. koliko god je to bilo moguće, nikako nije htjela da
govori s njime. To ga je veoma ljutilo, jer je stvarno bio uvrtio u glavu da mu bude ţena. Vjerujem da je nije
samo volio već i mrzio, i to upravo zato što je svoju naklonost javno i otvoreno isticala. To je u njemu
izazvalo bijes. Najradije je bio u društvu sa mnom. Zašto, to ni danas zapravo ne znam.
109Vjerovatno zbog toga što sam od svih najmanje vrijedio i što nisam imao srca da mu se uklanjam kao što
su to ostali radili. Ĉuvao sam se, naravno, da se pred njim odam kako je i u mom s-rcu buknula divna, velika
ljubav, ĉista od svakog grijeha za koju bih i svoj ţivot poloţio, samo da toj lijepoj Indijanki to mogu i
dokazati. Katkada sam, naravno, pomišljao da je za mene odviše uzvišena, ali sam se u izvjesnim trenucima,
misleći o sebi, ipak osmjelio. Govorio sam sebi da ipak nisam tako loš momak a da se s drugima ne bih
mogao usporediti i mjeriti. Bili su to trenuci kada sam odluĉio da s njome iskreno i otvoreno govorim. U
njezinoj blizini izgubio bih trenutno hrabrost i nisarn se mogao dosjetiti nijedne rijeĉi od svega onoga što
sam joj htio da kaţem.
Vratio sam se jednog lijepog dana nakon duţeg lova i doznao od Toma Muddvja da je Sioux-Ogellallah
zaprosio Aschtu u oca i dobio dozvolu da je po noći otme...
— Otme? — prekinula ga je moja ţena. — Zar je bilo potrebno?
— Ne samo potrebno već i pristojno. Priĉali su mi da su sn ti obiĉaji zasnovani na dubljim razlozima i
da imaju svoje zrviĉenje. Otac i majka odgojili su svoje dijete, svoju kc^r, i proveli tisuće besanih noći s
velikim brigama i ţrtvama. DoĊe onda neki stranac i odvede irn kćer. Zarobi im srce njihova djeteta, a ono
ga rado sluša l ne pita je li to i zavrijedio. Indijanski vjeridbeni obiĉaji moraju pokazati to duševno
stanje. Kćerka je spremna da je otmu. Hoditelji, meĊutim, nastoje svim silama da to sprijeĉe. Zatvore je na
skriveno mjesto i pod strogom straţom. Vjerenik svim silama nastoji da nadmudri roditelje, pa ako mu to
ne pomogne, tada pribjegava ĉak i sili. Tada nastaje veoma interesantna borba tko će koga nadmudriti
i cijelo pleme napeto išĉekuje fazu borbe, ili ĉak u njoj uĉestvuje. Pomaţe se jednoj ili drugoj strani. Pri
tome dolaze na red i lukavštine, kao i djela liĉne smjelosti, kojima prosilac ţeli da pokaţe šta od njega moţe
da oĉekuje pleme kasnije u javnom ţivotu, « ratu i miru.
110
Doznavši od Toma Muddvja tu novost, bilo mi je kao da me je pesnicom snaţno udario u ĉelo. Najprije sam
osjetio potpunu otupljenost. Tom Muddy je meĊutim bio bijesan. Zakleo se svim na ovome svijetu da Sioux
neće oteti djevojku i da se već pobrinuo da mu te ne uspije. Kada sam ga upitao na koji on to naĉin misli
sprijeĉiti, zahtijevao je da se zakunem da neću odati njegov plan, pa će mi onda reći. Zakleo sam se samo
zato da ga sprijeĉim u izvoĊenju. Tada mi je pokazao svoj pištolj. Do vrha je bio napunjen barutom. Ovaj je
barut trebalo ispaliti Siouxu meĊu , oĉi, unakaziti mu lice, zasjeniti vid i sasvim ga oslijepiti. ,Njoj onda
sigurno neće pasti na um da rnu bude
.squaw!' nadodao je prije no što se udaljio. Prije
odlaska još me je jednom podsjetio na moju zakletvu.
Ako ga izdam, neće oslijepiti samo Siouxa nego i
mene.
— To uopće niie ĉovjek, nego pravi vrag! — uzvik-nulo je Srdašce.
— Ako nije vrag, a ono je bitanga, koji nije prezao ni od ĉega samo da doĊe do cilja — odgovorio je
Pappermann. — Naravno, smatrao sam za svoju duţnost da ovaj zloĉin sprijeĉim. Jasno, nisam smio ništa
odati. Samo nekoliko mojih rijeĉi bilo bi dovoljno da Sioux barem osjeti opasnost koja mu prijeti. Ali njega
više nitko nije mogao vidjeti, a ni razgovarati s njime. Od onoga ĉasa kada je dobio dozvolu da
otme Aschtu, morao je svoj pothvat izvesti s najvećom tajanstvenošću i prišuljati se s takvim
oprezom kao da rnu je sam ţivot u pitanju. Sasvim je razumljivo zašto nije mogao dolaziti po danu. Ĉitave
sam noći nastojao da ga bilo gdje pronaĊem. To je bilo skopĉano s opasnošću jer sam znao da i Tom Muddy
nastoji da mu se prišulja. Moj je zadatak zapravo bio dvostruk: da jednoga od njih izbjegavam, a drugoga
pronaĊem. Mogu vam reći* da mi nije bilo lako da oprezno postupam. Za to je potrebna vjeţba. Ovako je
potrajalo ĉitavu nedjelju dana a da mi trud nije urodio plodom. Onda je nastupila vlaţna noć, bez mjeseca i
zvijezda, za koje, doduše, nije padala gusta kiša, već samo sipila. I unatoĉ tome nisam ostao u svom
toplom logoru, već se šunjao unaokolo, jer sam imao
111osjećaj da mi netko govori da će se upravo za ove veoma neugodne noći nešto dogoditi što ne smijem
propustiti. Tiho sam puzao duţ straţnje strane kuće sve do ugla. Ondje sam namjeravao ostati i prisluškivati.
Stigavši do ugla, povukao sam se malo naprijed i — nebesa! Ondje je već netko leţao! Prijeko, na drugoj
strani! Umalo se nismo sudarili, on me je vidio. Kako ga nisam mogao prepoznati, tako nije ni on mene. Tko
je bio? Sioux ili Tom Muddy? Već sam bio otvorio usta da nešto tiho progovorim, kada onaj prijeko podiţe
ruku. Drţao je nešto u njoj. Uspio sam u brzini da lice okrenem u stranu, a pucanj je odjeknuo. Dobio sam
ĉitav pogodak. Ni jedno zrnce nije promašilo. Samo srećom ne u oĉi, već u lijevu stranu lica koju sam brzim
pokretom bio izloţio toj bitangi. Htio sam doviknuti — ,nemoj pucati, ne pucaj!' ali .nisam stigao ni da
izustim rijeĉ jer sam izgubio svijest. Bio je to doduše bijedan, bezvrijedan hitac iz pištolja, i to bez olova i
metka, ali ispaljen iz takve blizine da me je odbacio te sam se izvrnuo kao vreća. Leţao sam ovako u
nesvijesti sve dok me nisu pronašli i odnijeli u kuću da me ponovo osvijeste.
Ĉuli su hitac i pojurili napolje da ispitaju zbog ĉega je ispaljen. Došao je vraĉ; došla mu je ţena, Aschta,
njegova kćerka je došla, a i drugi su došli. Dok su svi bili zauzeti oko mene, stigao je još netko: Sioux-
Ogella.llah. Bio se prišuljao kao dašak vjetra i dovoljno pametan da iskoristi tu situaciju. Kada su me
dopremili u kuću i smjestili na leţište, odjeknuo je napolju jasan, pobjedniĉki poklik Ogellallaha. Svi su
oslušnuli. Nestala je kćerka. Wnali su na ĉemu su: otmica je uspjela. Sioux je morao sada da se samo udalji s
Aschtom pa da bude njegova. Ali on to nije uradio; on ju je poveo, a ona mu se pokorila umak-nuvši iz oĉiju
roditelja. To je bilo dovoljno. Ponovo ju je uveo u kuću i roditelji ga doĉekaše kao sina. I tako je Tom
MuĊdvjcv hitac samo pospješio i ubrzao upravo ono što je htio sprijeĉiti. No, ja sam dugo buncao i od
bolova naprosto pištao kao pas koga ţiva paraju. Ĉim sam opet mogao ustati, odmah sam se otrijeznio i ništa
nisam odao. Nitko, osim mene i Toma MuĊĊvja, nije znao za krivca i za stvarni uzrok hica. A ta bitanga je
iste noći nestala, nestala bez traga, iako sam
112
ţarko ţelio da ga ponovo sretnem. Kada sam nakon više godina ponovo svratio do Kanubi-jezera, naišao
sam na prazne kuće. Bile su napuštene. Banda bijelih razbojnika bila je napala Seneke i ubila sve do
posljednjeg ĉovjeka. Od svih je jedino Aschta ostala u ţivotu i to zbog toga što je bila napustila jezero i
pošla sa Sioux-Ogellallahom njegovu plemenu.
— Da li ste je ikada ponovo susreli? — upatala je moja ţena.
— Ne, nikada! Ja sam oduvijek smatrao Ogellal-lahe za neprijatelje bijelaca i ĉuvao se da ne doĊem u dodir
s njima. Jasno, ja sam se nekoliko puta raspitivao za nju. Doznao sam da je vraĉeva Seneka — squaw
veoma sretna. Gore, kraj Niobrare, osnovao je za sebe i svoje uĉenike rezervat i cijeli ţivot posvetio starim
totemima i vampumima, koje je skupljao, kao i knjigama koje su mu na njegovo traţenje slali bijelci. MeĊu
bijelcima uţiva glas veoma cijenjenog i veoma slavnog ĉovjeka.
Kad je posljednju rijeĉ izrekao, brzo sam upitao Pappermanna:
— Vi sigurno znate ime tog .Indijanca?
— Da — kimnuo je.
— Da li se zove Wakon?
— Da, VVakO'rt.
— Ima li kakav dodatak uz to ime?
— Samo Wakon! — ponovio je.
— Tada mi je poznat, iako ga još nikada nisam vidio. On je ĉitav svoj ţivot i svu svoju snagu posvetio
prouĉavanju historije crvene rase i o tome" pisao knjige, koje još, na ţalost, nisu objavljene, jer će ih
tek tada izdati kada i posljednja knjiga bude gotova. S pravom se svi neobiĉno zanimaju za to njegovo
ţivo'tno djelo.
— Koliko mu je sada godina? — upitalo je Srdašce.
— To je sporedno — odgovorio sam. — Veliki Ijudj obiĉno ne umiru dok nisu barem u duši svojoj
postigli ono što su htjeli i morali postići. Izuzetak su takozvani ratni heroji. Jeste li umorni?
Ovo sam pitanje upravio Pappermannu, koji se Poĉeo umotavati u svoje ćebe kao da će leći.
113— Umoran zapravo nisam — odgovorio je — osjećam se tako kao da me je Tom Muddy i drugi put po-
godio metkom. Spopalo me sjećanje! Ja sam veoma volio :tu Indijanku! Poslije svega toga više nikada nisam
pogledao ţensku osobu i zaţelio da mi bude ţena. Osamio sam se, i kada mi kucne posljednji ĉas, sigurno ću
osamljen i umrijeti. — Pokušat ću da spavam. Laku noć.
Poţeljeli smo mu i rnj ,laku noć', ali se ta ţelja nije ostvarila. Prevrtao se sigurno dva sata s jedne strane na
drugu. Onda se opet izmotao iz svoga će-beta, i ustao da bi u pješaĉenju potraţio mira. U ponoć još nije
stigao naitrag. Tada sam zaspao. Moţda nakon dva '^ata ponovo sam se probudio. Tada je sjedio na svome
mjestu. Bio se vratio, ali nije legao, Sada sam i ja sjeo. Tek što sam to uĉinio, .Mladi Orao' se takoĊer
uspravio. Tada se iz šatora zaĉuo glas moje ţene:
— I ja ne spavam! — Dozvoljavate li da nešto predloţim?
— Sto to? — upitao sam.
Rastvorila je još više otvor na šatoru kraj kojega je stajala, izašla napolje i odgovorila:
— Otići ćemo odavde! Idemo dalje! Dolje prema jezeru! Ionako više nećemo zaspati! To su'posljedice
prošlik dogaĊaja!
Pappcrmann je tada skoĉio na noge i spremno prihvatio:
— Well! Otići ćemo! Idemo dalje! Stići ćemo taĉno kada sunce bude izlazilo, kao nekada! Jeste li zado-
voljni?
Sloţio sam se s njime, a .Mladi Orao' takoĊer. Spremili smo šator. Tada smo pojahali širokim, ugodnim
obronkom prema visoravni na kojoj je bilo jezero. Svilao je novi dan u sivoj izmaglici. Toliko se već vidjelo
da su se naši konji mogli snaći i krenuti. Zatim je bivalo sve svjetlije i svjetlije.
Zar je Pappermannovo priĉanje bilo uzrok našem nespavanju? Ili nam je bilo suĊeno da mnogo ranije
krenemo nego što smo namjeravali? Ĉudnovato!
Tiho smo jahali jedan kraj drugoga. Stigli smo do ravnice po kojoj smo mogli brţe napredovati. Pribii-
114
zavalo se jutro. Nastajao je dan. I upravo kada je sunce izlazilo, stigli smo do vanjskog ruba jezera obraslog
zelenim i lisnatim drvećem. Uzana krĉevina, neka vrst livadice, vodila je u šumu. Sve se je više suţavala i na
kraju se pretvorila u put širok nekih pet metara.
— To je isti onaj put kojim sam nekada, došao — rekao je Pappermann. - Samo što je sada šuma i viša i
gušća. Ovdje sam pronašao tragove. I samo još komad puta pa ćemo ugledati jezero.
Ovoga puta je jahao na ĉelu. Tada se okrenuo prema nama, pokazao rukom naprijed i rekao:
— To su zadnji grmovi. I sada dolazi jezero i visoka stijena na kojoj je nekada sjedila Aschta - o nebesa!
Zaobišao je spomenute grmove, ali nije produţio dalje, već zastao, uskliknuo od iznenaĊenja, ĉuĊenja i zurio
u jednu taĉku, koju nam je grmlje skrivalo od pogleda. Brzo smo onamo odjahali. Naravno, primijetili smo
da je imao razloga da se ĉudi. Da, naše je ĉuĊenje bilo isto tako veliko kao i njegovo.
Stigli smo do jezera. Nalazili smo se na njsgovom istoĉnom rubu. Da, zavrijedilo je da se usporedi s
istoimenim Kanubi-jezerom u Massachussettsu. Ali sada nismo imali vremena da uţivamo u njegovoj
ljepoti. Desno od nas leţali su ostaci nekadašnjih kuća •c:';-neka koje su se kupale u ranim sunĉanim
zracima. Pred nama se pruţala od tihog jutarnjeg povjetarca uzburkana, providna, sivkastoplava
površina jezera ĉija je bogato razvedena obala liĉila kulisama koje se uvlaĉe jedna u drugu, obrasla
soĉnim zelenilom, ĉiji su listovi izgledali kao da ih je netko zamoeio u tekući metal. A lijevo od nas,
gdje su grmovi dosezali gotovo do same obale, dizala se visoka, bijela, glatko isprana stijena, a na n}oj
stajaše - mlada Indijanka, taĉno onakva kako ju je Pappcrmann sinoć bio opisao: odjevena u mekanu,
bijelu koţu ţivotinje, ukrašenu crvenim resama, a njezina dugaĉka, tamna kosa, ukrašena cvijećem i
kolibrima, padala joj je niz leĊa. Kollbri su se svjetlucali pod sunĉevim zrakama i prelijevali u šarenim
bojama dragog kamenja. MeĊutim, djevojka nije, kao nekada, gledala prema
115suncu, već joj Je lice bilo okrenulo prema onom mjestu odakle smo se mi pojavili. Ta je djevojka imala
prekrasno .lice i tijelo. Nije se pomakla. Nije rekla ni jednu rijeĉ. Gledala nas je svojim velikim, tamnim
oĉima smireno i radoznalo.
Ĉudno! Pappermann je polako sjahao sa svoje mazge, pošao isto tako polako, skoro mehaniĉki, prema njoj,
kao da ga je obuzela neka duboka iskonska bojazan i upita je:
— Kako se zoveš?
— Zovem se Aschta — odgovorila je, taĉno onako kako mu je i nekada bilo odgovoreno.
— A koliko ti je godina?
— Osamnaest.
Prešao je rukom preko lica i rekao kao u srnu:
— Ne! To ne moţe biti! To je neka druga, iako njoj sliĉna, neobiĉno sliĉna!
— Govoriš li o mojoj majci? — upitala je sada. — Govori se da sam joj neobiĉno sliĉna.
— Imaš li majku? - Da. •
— Kako se zove?
— Aschta, kao i ja.
— A tvoj otac?
— Zove se Wakon. Mi ţivimo daleko na sjeveru* kraj rijeke Niobrara.
Sklopio je ruke i uzviknuo:
— To je njezina kći!
Izvila se malo naprijed, kao da ţeli skoĉiti sa stijene, i upitala:
— Ti poznaješ moga oca i moju majku? Jedna strana tvoga lica je opaljena od praha! Da nije moţda
tvoje ime Pappermann?
— Da, tako se zovem.
— Bio si kraj Kanvbi-jezera u isto ono vrijeme kada su se otac i majka upoznali?
— Da, u isto ono vrijeme.
Sada je sišla sa sitijene i zamolila ga:
— Pruţi mi svoje ruke!
On je to uradio. Uhvatila ih je, poljubila ih ja jedanput, dvaput, privukla njegovu glavu, poljubila ga
jedanput, dvaput u tamno lice i rekla:
116
- Ti- si spasio moga oca! Ti si se ţrtvovao za njega! Zašto nisi došao k nama? Otac i -majka uvijek su se
raspitivali za te, ali nikada nisu doznali gdje boraviš.
Stari Zapadnjak je drhtao od uzbuĊenja i ganu-tosti. Plakao je.
— Kako tvoj otac znade da onaj hitac nije bio namijenjen meni, već njemu? — upitao je. — ;Ja to
nisam nikada odao!
— O, ipak jesi! Samo nesvjesno. Ispriĉao si to u bunilu. Otac je onog ĉovjeka kasnije dva puta vidio, samo
nije uspio da ga uhvati. Njegovo pravo ime nije bilo Muddy, već Santer. Kada je sinoć vaša vatra na brdu
ţasvijetlila kao neka malena, iskriĉava zvijezda, rekla mi je majka: ,Isto ovako je svijetlila nekada
logorska vatra našeg bijelog spasioca one veĉeri prije no što sam ga prvi put ugledala'.
— Tvoja je majka ovdje? — raspitivao se nestrpljivo.
— Bila je, ali više nije tu — odgovorila je. — Bile su ovdje mnoge ţene i kćeri koje su u prvorn
svitanju odjahale. Ostala sam sama iza njih — kao straţa, kao izviĊaĉ.
— Kao izvoĊaĉ? — upitao je smješkajući se. — A da smo neprijatelji?
— Ne bis/te me ugledali.
— Ţeljela si doznati tko smo?
— Da, jer smo ugledali vašu vatru.
— A po ĉemu si zakljuĉila da nismo opasni?
— Po tome što se meĊu vama nalazi jedna squaw.
— O! Sasvim pravilno, sasvim pravilno! A sada ćeš sigurno morati odavde brzo otići?
~ Da, da ostale sustignem. Samo što ovo mjesto neću nikako napustiti a da od tebe ne doznam kuda i gdje te
moţemo vidjeti i s tobom se sastati.
— Kamo jašete?
~ To ne smijem kazati.
,Mladi Orao' je sada sjahao sa svoga konja, prišao Joj je i rekao:
— Smiješ kazati! — Gledaj ovamo! Ja sam tvoj brat.

117
Imao je na sebi ono novo koţnato odijelo koje mu je Pappermann saĉuvao; staro je odbacio. U ovom novom
je veoma dobro izgledao. Prstom je pokazao na desnu stranu svojih grudi, gdje je bila priĉvršćena
dvanaestokraka zvijezda od bisera. Istu takvu zvijezdu ugledao sam na istom mjestu i na njezinoj odjeći.
— Ti si Winnatou? — upitala je, promatrajući ga sada paţljivije.
- Da.
— A ja sam Winnetah. Znaĉi da oboje nosimo zvijezdu velikog Winnetoua, pa smo brat i sestra. Ja
pripadam plemenu Sioux-Ogellallaha. A ti?
— Apaĉ iz plemena Mescalerosa.
— Dakle, iz Winnetouova plemena. Molim te da mi kaţeš svoje ime. Ili ga moţda još nemaš?
— Imam ga —" smješkao se. - Zovu me ,Mladi Orao'.
Tada je napravila pokret pun iznenaĊenja.
— Poznalo je da to ime nosi najomiljeniji uĉenik slavnog Tatellah-Sataha. Dobio ga je još u ranoj mladosti
kada ga drugi još nemaju. Poznaješ li ga?
- Da.
— On je bio prvi meĊu svima komu je Tatellah--Satah dozvolio da nosi zvijezdu našeg Winnetoua. Znaš li
gdje je on sada?
— Da. On stojj pred tobom.
- Ti, ti si taj? Ti liĉno? - upitala je, dok su joj se obrazi ozarili iskrenom radošću. — Govori se da si
nestao?
— Govorili su samo istinu — odgovorio je.
— Da doneseš svetu glinu za lulu mira? . — Da. I još teţe od toga.
— Priĉa se da si pri tome postavio sebi teški, veoma teški zadatak?
— I to je istina.
— Jesi li u tome uspio?
— Uspio sam. Naš veliki, dobri Manitou vodio me je i štitio. Otkako sam napustio Mount Winnetou,
prošlo je više od ĉetiri godine. Sada se vraćam, — Ide« li istim putem?
118
- Da.
— Neću da te pitam kamo jašete, jer znam da ću te ponovo vidjela.
- Ţeliš li to? ' .
- Da. A ti?
- I ja.
— Pruţi mi, molim te, svoju ruku!
— Pruţam ti obadvije!
Pruţila mu ih je i svojim velikim otvorenim oĉima gledala u njegovo muško, ozbiljno Uĉe. On je,
meĊutim, gledao preko jezera kao u neki daleki kraj, Za kraitko vrijeme nastupila je šutnja. Tada je rekao: —
Unuka najvećeg vraĉa Seneka, kći Wakona, istraţivaĉa i nauĉenjaka, i uĉenik nedostiţnog Tatellah--
Sataha, kod kojega je Zgaţena duša crvene rase našla svoje jedino i posljednje utoĉište: to si ti, i to sam ja.
Manitou nam je omogućio da se ovdje sastanemo. Mj ćemo se samo prividno rastati. Na ovom
mjestu na kojem ćemo se ponovo naći niknut će blagoslov, veliki blagoslov. Budi blagoslovljena, ti, draga,
lijepa Winnetah!
Poljubio ju je u obje ruke i upitao:
— Kada ćeš napustiti ovo jezero?
— Smjesta — odgovorila je. — Prije nego što odem moram te upitati kojim pravcem krećete.
— Prema Devils pulpitu. Poznaješ li to mjesto?
— Da. Dobro je što sam te upitala. Ţelim da te Upozorim!
- Na što?
— Na Kiktahan-Schonku, na starog ratnog pogla-, vicu S'ioux-Ogellallaha.
— To je tvoj poglavica?
— Psaw! — rekla je ponosno. — Aschta ne priznaje nikakvog poglavicu. MeĊu plemenima Dakota došlo
je do dubokog rascjepa. Mladi su ratnici za Win-netoua, a stari protiv. Priĉuvaj se! Znam da će Kik-tahan-
Schonka doći do Devils pulpita kako bi se ondje sastao sa poglavicama Utaha i s njima se posavjetovao.
Ĉuvaj se kako im ne bi pao u ruke! Znaš li da s« Priĉa da će doći Old Shatterhand?
~ Znam.
~ A vjeruješ li u istinitost te vješti?
119— .Vjerujem.
— Znaĉi, vidjet ćemo ga, ako moi uspije da izbjegne opasnostima koje na njega vrebaju.
— Znaš li ti kakve su to opasnosti?
— Ne. Jedino znam • da se svi nadaju kako će ga uhvatiti ako zaista doĊe. Svi neprijatelji njegova
brata Winnetoua oduvijek su gajili ţarku ţelju da ga vide kako umire na stupu muĉenja. Govori se da
je veoma ostario i osijedio. Kad nadoĊu godine, ĉovjek gubi tjelesnu snagu i duševnu energiju. Kako bi se
samo svi veselili kad bi se sada ostvarilo ono što je starac. tako ĉesto osjetio u svojoj mladosti. Samo da
znam kada će i otkuda doći. postavila bih uhode da ga upozore.
— Za njega ne brini, Aschta! Ono što bi mu tvoje uhode rekle, već mu je i saopćeno.
— Znači da je upozoren? , • • . - Da.
— Hvala Manitouu! Sada mogu da odem. Ĉekaj! Samo još jedan ĉasak! • .
-,
Pošla je prema ruševini obliţnje kuće, iza koje je stajao konj, što smo tek sada primijetili. Ondje je uzjahala,
pojahala- prema nama i zaustavila se da ,Mladom Orlu' pruţi ruku.
— Zbogom! — rekla je. — Mi ćemo se ponovo vidjeti!
Onda je upitala Pappermanna:
— Znaš li ti, da ja neću napustiti ovo mjesto dok jie doznam gdje ćemo te susresti? Reci mi mjesto koje god
ţeliš. Doći ćemo!
Pappermann nije znao što da joj odgovori, zbog toga je odvratio:
— Ja sam pošao sa .Mladim Orlom'; kamo, to sada -1 ne znam.
— Da li ćeš ostati s njime?
- Da.
- Dokle?
— Dokle mu se svidi.
— Onda sam zadovoljna! Znam da 6u se sigurne s tobom ponovo susresti.
Nakon toga se obratila mojoj ţeni i meni. I nama je pruţila obje svoje ruke i rekla:
120
— Nije mi reĉeno tko ste; zbog toga i ne smijem pitati. Ostajte mi zdravo!
Tada je odjahala, prošla mimo ruševine i zaokre-nula u grmlje iza kojega je nestala. Pappermann i
,Mladi Orao' gledali-su za njom sve dok nije išĉez-nula. Starac je kao u snu pošao polako za njom. Mladi
Indijanac je još neko vrijeme stajao na istom mjestu. Tada se naglo okrenuo, kao da mu je teško da se
otrgne dojma koji je ostavila njezina pojava. Nas dvoje smo takoĊer sjahali s konja, a ja sam onda pošao da
ispitujem tragove onih koji su ovdje prije boravili. Srdašce se dotle prihvatilo pripremanja jutarnje kave.
U poĉetku putovanja, naravno nismo mislili na kavu i sliĉne uţitke. Kako smo, meĊutim, u Trinidadu,
i to na sasvim neoĉekivan naĉin došli do mazgi i do veoma dobrog šatora, bili smo se prije našeg odlaska
opskrbili ondje priliĉnom koliĉinom prijatnih i korisnih stvari, bez kojih civiliziran ĉovjek, ĉak i na ,Divljem
zapadu', gotovo ne moţe biti. Samo se po sebi razumije da je u to spadala i kava.
Po tragovima sam zakljuĉio da je ovdje bilo oko ĉetrdeset osoba, meĊu njima samo dva muškarca, koii su im
vjerovatno bili vodiĉi. To se prije nije moglo nikako zamisliti. Svi bi bili izgubljeni. Tu su sigurno bile
Indijanke, naviknute na osebujnost divljine i na njene opasnosti, ako ne iz liĉnog iskustva, a ono po
preĊanju.
Vrativši se, Pappermann nam je javio da je Aschta odjahala ravno prema jugu kamo su vodili i svi ostali
tragovi. Naš je cilj vodio u pravcu zapada. Kad je sjeo do nas, rekao je:
— 'Zar to nije ĉudo, pravo ĉudo? Taĉno kao i nekada, taĉno onako. A znaju ĉak i to da onaj hitac nije bio
namijenjen meni! l tragali su za mnom! Ti dobri, dragi ljudi! Danas je najveći praznik moga ţivota! Zaista
sam sretan, neizmjerno sretan!
Nato smo svi zašutjeli i zavladala je duboka tišina. Sto je sreća dublja i ĉistija, to su rijeĉi manje potrebne!
Susret sa mladom, lijepom Indijankom bio je i za mene znaĉajan dogaĊaj od velike vaţnosti. U vezi s time
morao sam stvarati zakljuĉke o budućnosti. One dvije zvijezde od bisera izazvale su u meni osobit interes.
Bile su znak raspoznavanja. ,Mladi Orao'

121
o njima nije ništa govorio, pa se ni ja nisam raspitivao. I onako sam znao na ĉemu sam. Ovdje se jedno-
stavno radilo o velikoj razlici koja je postojala izmeĊu .plemena' i ,klana' kod crvene rase.
To je od veoma velikog znaĉenja, iako još ni sami istraţivaĉi nisu tome posvetili onoliko paţnje koliko bi
bezuvjetno trebalo. Koliko samo ima, naroĉito takozvanih narodnih ili ĉak omladinskih pisaca koji su pisali
.knjige o Indijancima', a da o pozitivnoj strani toga vanjskog i duševnog ţivota ameriĉke' rase ništa ne znaju!
Takvu knjigu hvale i preporuĉuju poslije i ostali koji još manje znaju! Mene su već mnogi, ĉak i veoma
mnogi .indijanski pisci' posjetili, samo što meĊu njima nije bilo ni jednoga, zaista ni jednog jedinog koji bi
nešto znao o onome šio je u stvari trebalo prouĉiti, naime, prvobitne njihove odnose u klanu.
Kao što se u razvoju ĉovjeĉanstva općenito uoĉavaju dva suprotna stremljenja, tako se i u razvoju svake rase
posebno primjećuje teţnja ka rascjepu i. teţnja ka ujedinjenju, ili drukĉije reĉeno, teţnja ka rasparĉanosti.
Rasparĉavanje poĉinje od poĉetka, obiĉno od. ljudskog roda, prelazi na rasu, naciju, na narod, na grad, na
selo i sve niţe, a. prestaje tek kod zabaĉenog majura, ĉiji se _ vlasnik samo u izvjesnim prilikama prisjeća
kako i on spada u ljudski rod. To je put nacionalne superiornosti, politiĉke bezobzirnosti. Drugi je put
suprotan ovome. Proţet jednom jedinom velikom idejom, vodi ka sjedinjavanju svih pojedinaca u jedan
jedini veliki narod. Koji od ta dva puta vodi ka stvarnoj, istinskoj sreći, to ĉovjeĉanstvo još do danas nije
uvidjelo, znaĉi da će gorkim iskustom doći do tog saznanja.
Koliko je to iskustvo bolno, koliko okrutno, to izrazito pokazuje ameriĉka rasa. Ona je taj rascjep i odvajanje
najdalje dovela. Nigdje, pa ĉak ni na mraĉnom Dalekom istoku, ovo se nekada moćno jedinstvo nije toliko
razmrvilo i isitnilo u malene, sićušne nemoćne mrve i mrvice kao u Indijanaca. Svaka od tih mrva, svako od
tih brojnih i bezbrojnih sićušnih plemena ponosi se sobom i uvijek je spremno da iz ĉiste samosvijesti srlja u
potpunu propast. To rascjepkavanje bi ih već odavno odvelo totalnom uništenju da se
122
veliki vraĉevi prošlosti nisu pobrinuli da ga sprijeĉe na dva naĉina, i to teološki i sociološki.
Teološki put ka jedinstvu poĉivao je na ideji ,Veliki duh' ili ,Veliki dobri Manitou'. Istraţivanje je dokazalo,
• a dokazat će i nadalje, da je iskonski Indijanac bio uvjereni monoteist i da se osjećao sretnim sve dok se
nije razdorno mnogoboštvo, koje je spol ja došlo, ukorijenilo duboko u njegovu dušu i time pripremalo veliki
pad, odnosno propast rase kao cjeline, njezino ra-spršavanje i razbijanje jezika. Sociološki put ka uje-
dinjavanju pripremljen je stvaranjem klan ova, pomoću kojih je trebalo da se prividno rascjepkana plemena u
srcu opet povezu i ujedine. Jasno, rijeĉ klan nema ovdje ono znaĉenje koje ima u Engleza ili SkotlanĊana.
Oni su osnovali klan istine, vjernosti, milosrĊa, rjeĉitosti i poštenja. Tko god je htio da se vjeţba u rjeĉitosti,
tko god je odluĉio da u svom ĉitavom ţivotu bude milosrdan, tko god se osjećao dovoljno jak' da nikada ne
izusti laţ, da nikada ne bude nevjeran i nepošten, mogao je pristupiti odreĊenom klanu i svojom rijeĉju i
stiskom ruke obećati da će ispuniti dotiĉnu zapovijest i da će je se pridrţavati do kraja ţivota. Tko god se o
nju ogriješio, bio je izopćen i zauvijek ostao neĉastan ĉovjek. Radi lakšeg razlikovanja i uoĉljivijeg
raspoznavanja svaki je klan prisvojio ime bilo koje ţivotinje ĉija im je slika sluţila kao oznaka. Rekao sam
već ranije da je veliki govornik Sene-ka, ĉiji smo grob bili posjetili u Bui'falu, pripadao klanu
vukova. Postojao je klan orlova, jastrebova, jelena, medvjeda, kornjaĉa itd.
Bilo kome plemenu pripadao, svatko je mogao pristupiti jednome od tih klanova. Ĉak je i smrtni neprijatelj
bio primljen i moćno zaštićen i potpomognut ako Je postavljene uvjete vjerno i pošteno ispunjavao.
Na primjer, koliko god su se Kiowe i Navajosi meĊusobno mrzili i smrtno proganjali — bilo je svako ne-
prijateljstvo onog ĉasa i zauvijek zakopano u trenutku kada su se izjasnili kao ĉlanovi klana. Moţete zami-
sli
ti kako je plemenito bilo djelovanje tih klanova! Ali, na ţalost,'sve je to prestalo dolaskom ,bljedolikih',
kada im je bilo dozvoljeno da i oni mogu pristupiti. Oni su se klanovima koristili samo za vlastite svrhe
123i prisvajali prednosti koje su im pruţali, ne ispunjavajući svoje obaveze. Zbog toga su klanovi izgubili
svoj dobar glas, moralni ugled, a ujedno i veliki socijalni utjecaj, što su ih stvorili njihovi nekadanji osnivaĉi.
Budućnost će pokazati da li će ponovo oţivjeti.
Klanovi su uvijek nosili imena ţivotinja, nikada ljudi. Ja se barem ne sjećam da sam ĉuo za takav sluĉaj.
Štaviše, sada sam prvi put ĉuo da postoji klan s imenom Winnetou! Da je ovdje u pitanju bio klan, razumije
se samo po sebi, a znak prepoznavanja pripadnika je bila dvanaestokraka zvijezda, koju su ,Mladi Orao' i
Aschta nosili na svojim odijelima. Kada je ovaj klan bio osnovan? Barem prije ĉetiri godine, jer je toliko bilo
stai'o odijelo koje je ,Mladi Orao' sada nosio. Ovaj mladi Indijanac bio je prvi meĊu svima primljen u novi
klan, i to od strane Tatellah--Sataha, koji je prema tome bio i osnivaĉ druţine Winneto>u, ĉiji su se muški
ĉlanovi smjeli nazvati ,Winnetou', a ţenski ,Winnetah'. Za kakvim, je višim ciljevima teţio ovaj klan? Koje
je obaveze nalagao svojim ĉlanovima? Nisam se raspitivao, nadajući se da ću to veoma brzo doznati. Da su
mu ciljevi bili miroljubivi, vidjelo se i po plemenskoj pripadnosti oboje ĉlanova koje sada poznajem: jedan
*Apaĉ i jedna Sioux-Ogellallah, znaĉi pripadnici dviju nacija koji su se bezuvjetno morali smatrati za smrtne
neprijatelje!
KOD »UHA MANITOUA«
Dok smo pili kavu, Pappermann nam je rekao da ćemo veĉeras stići do Devils pulpita. Molio je samo da se
jedan sat zadrţimo ovdje kraj Kanubi-jezera kako bi opet mogao još jednom sve pogledati. Mi smo pristali.
Vrlo rado bismo mu dopustili da se i više zadrţi, ali nije ni jedan sat prošao a on se već vraćao sa svog
obilaska i rekao:
— Krenut ćemo ako vam je pravo! Ako se još i duţe budem ovuda vukao, osjetit ću više gorĉane nego
slatkoće, a starom momku to nije potrebno!
Bio je u pravu. Ovo Kanubi-jezero bilo je krasno, samo što njegova voda u- našim oĉima nije imala veseli,
124
već elegiĉan sjaj, pa je u našem sjećanju ostalo kao mjesto kratkog boravka, jer nas je ĉekalo novo puto-
vanje. Odjahali smo dalje u dolinu Purgatorija i produţili uzanim tokom kristalno bistre vode koja nas je
imala da odvede našem cilju. Stigli smo do cilja kada je gotovo pao mrak, te sam predloţio da za danas ra-
dije ostanemo izvan podruĉja ,Đavolje propovjedaonice', jer su nas upozorili na to mjesto, a zbog mraka više
nismo imali vremena da ga prije toga pretraţimo i utvrdimo prisutnost neprijateljski raspoloţenih Indijanaca.
— Well! — rekao je Pappermann. — Onda ću vas odvesti do jednog skrovišta koje ni jedan Crvenoko-ţac
ne moţe otkriti, pa da ima ne znam kakve oĉi. Sluĉajno sam "fa otkrio i ne vjerujem da itko osim mene za
njegajfna.
— Malo pretjerujete! — primijetio sam.
— Ne pretjerujem — odgovorio je. — Treba da jašemo samo nekoliko koraka i da nastavimo uz
potoĉić koji izvire iz jednog skrovitog jezera. Jezerce nija veliko. Okruţeno je visokim neprohodnim
stijenama. U njima nema otvora — tako se barem ĉini. MeĊutim, kada ĉovjek na konju prijeĊe preko
jezera i stigne na suprotnu stranu, dolazi do zakljuĉka kako ipak postoji boĉni otvor, koji je koso usjeĉen, a
vodi do pravog izvora potoĉića, koji ipak ne izvire iz jezerceta, već malo podalje u stijeni, i to ondje gdje
ćemo i prenoćiti;
~ Da li je otvor dovoljno širok za naš prtljag? "raspitivao sam se.
— Da — odgovorio je. — Jedino ću morati šatorske kolce pakovati uzduţ, a ne poprijeko.
— A koliko je duboko jezerce?
— Najviše jedan metar.
— To je nekada bilo!
' - Hm! Mislite li da je moţda postalo dublje? To u svom ţivotu još nikada nisam ĉuo. VoĊe stajaćice s
vremenom obiĉno postaju pliće, ali ne dublje. Stanimo! Stigli smo do potoĉića! Ovdje ću prepakovati. Zatim
ćemo se s ove strane probiti kroz stijene unutra.
Pomogli smo mu u premještanju šatorskih kolaca. Bilo je još toliko vidljivo da smo mogli znati kuda •
125gazimo. Stigli smo do jezerceta koje nam se zbog mraka uĉinilo zagonetnim. Prešli smo ga na konjima.
Stigavši na drugu stranu, stvarno smo ugledali u stijeni otvor zaklonjen zelenim guštikom. Produţili smo
vanjskom stranom otvora, te još malo uz potoĉić naviše, dok nismo stigli do njegova izvora koji je izbijao iz
velikog kruţnog otvora u stijeni ĉiji su zidovi bili neprohodni i dizali se okomito uvis.
Tako! To je ono mjesto! — rekao Je Papper-mann. - Ovdje moţemo l stotinu godina logorovatl a da nas
nitko ns otkrije.
- Da nije vlaţno? — upitao sam.
— Nije' Vlaga nestaje. Uostalom, sada je indijansko ljeto i već dugo bez kap; kiše. ..A
— Moţe li se ĉovjek popeti uz s.n|s|ie?
— Ne znam. To onda nisam pokušavao. Nisam nikada pokušavao da planinarim.
— A kakav se pogled odozgo pruţa?
— Ĉovjek bi se morao najprije popati gore. Sa vanjske strane neće nikome uspjeti.
~ To me umiruje. Sada najprije zapalimo vatru, a zatim razapnimo šator1
I jedno i drugo bilo je obavljeno u roku od pola sata. Konje i mazge nismo privezali, pa su se mogli kretati
po volji. Najprije su se pošteno napili. Iza toga su se isto tako pošteno izvaljali po mahovini, što rado ĉine
dok su im kosti i zglobovi zdravi. Našli su toliko lišća i drugog zelenila da smo mirne duše mogli ovdje
ostati i nekoliko dana ne bojeći se da ć« ponestati hrane. Odmor im je bio više potreban od hrane, jer je put
od Kanubi-jezera dovde bio mnogo dulji i naporniji nego što je to po Pappermannovim rijeĉima izgledalo. I
mi smo se umornima osjećali. Zbog toga smo odmah poslije veĉere otišli na spavanje. Odmah smo zaspali i
na svoju sramotu moram priznati da sam ustao tek onda kad me ie probudio Pappermann.
- Mrs. Burton je već budna! — izvinjavao se. — Naruĉila je vruću vodu, da — ĉujete li? Melje kavu u šatoru
da vas ne probudi. Samo joj nemojte reći da
126
sam ipak smatrao za ispravno da vas probudim! Muškarac mora uvijek biti muškarac! Ako suviše spava,
onda to nije!
— Znaĉi da ste me samo radi moga ugleda probudili? — smijao sam se.
— Yes! Old Shatterhand da spava kada mu je ţena već budna! To se nikako ne slaţe!
Sada sam razgledao mjesto gdje smo se nalazili. U svakom sluĉaju pruţilo nam je vanredno lijepo »krovište.
Nigdje nije bilo ni najmanjeg traga po kojem bi se vidjelo da je ikada netko ovdje boravio. Stjenoviti zidovi
su bili vanredno strmi, ali se moglo po njima penjati. Bilo je tu ogromnih stabala, starih nekoliko stotina
godina, koja su se sa svojim granama i granĉicama toliko priljubila uz stijene da su olakšavali i pomagali
penjanje. Ĉim je ,Mladi Orao' bio popio.svoju kavu, već je pokušao da se popne. Uspjelo mu Je bez
teškoće. Kad je stigao gore,, zaĉuo se njegov zov: - Uff, uff! Vidim nešto ĉudno!
— Ne tako glasno! — upozorio sam ga. — Mi za sada još ne znamo da li ima ljudi u blizini!
— Ovdje ne moţe biti nikoga tko bi nas ĉuo! — odgovorio mi je odozgo. — Ovdje je svuda naokolo
samo zrak!
— Tako je visoko! A šta je dolje?
— Devils pulpit! >
— .Đavolja propovjedaonica'? Stvarno? - Da.
~ To je nemoguće, sasvim nemoguće! — usprotivio se Pappermann.
— Zašto? — upitao sam ga.
~ Zato što znam. A što Makš Pappermann zna, to je i taĉrio! Put prema .Đavoljoj propovjedaonici' vodi
ulijevo, duboko dolje, a mi smo skrenuli udesno. Ona je sa svih strana opkoljena visokim, strmim stijenama
po kojima se nitko ne moţe popeti gore. Kako Je onda moguće da je vidi!
— On to tvrdi!
— Vara se!
— Zar ne bi bilo moguće da se vi varate? - Ne! '
127— Da se vrate zato što put krivuda odavde do ,Đavolje propovjedaonice'!
— Nema tog ĉovjeka, nj ţivotinje, a ni puta koji bi toliko krivudao da me uspije zavarati!
Još sam jedanput upitao Indijanca, koji je ostao pri svojoj tvrdnji da vidi Devils pulpit. Kako je i njemu bila
poznata .Đavolja propovjedaonica', uĉinilo ma se da se tu nešto ne slaţe, i zbog toga sam pošao za ,Mladim
Orlom'. Moja ţena nije loš planinar. Veoma rado odlazi u brdske krajeve i katkad se pokaţe smje-lijom nego
što bi trebalo. Došla je zna mnom. Pap-permann je meĊutim ostao i dalje da sjedi.
— II svom ţivotu još nisam bio divokoza — tvrdio je — pa to ni sada ne ţelim. Ravan put, dobar konj i
pritegnuto sedlo, to je ono što ţelim. Penjite se visoko koliko god hoćete, ja vam se ne pridruţujem!
Stigavši gore, ukazao se pred nama prekrasan pogled. 'Đavolju propovjedaonicu' još nisam nikada vidio, ali
sam se na 'prvi pogled uvjerio da je ispred nas. Doviknuo sam to dolje i starom Zapadnjaku. Onda se ipak
podigao 'i poĉeo polako i veoma oprezno da se pentra. Dosta je potrajalo do-k nije do nas stigao.
— Tako! Evo me! — rekao je. — Htio bih da pogledam dolje, da vidim kakva se neshvatljiva
glupost ovdje...
Stao je usred reĉenice, ĉak je i usta zaboravio da zatvori.
— Na koju glupost mislite? — upitao sam ga.
— Glupost, da, da — sto mu vragova! Sto je to sa mnom?
— No, da li je to DeviLs pulpit ili ne?
— To je! O Pappermanne, Makš Pappermanne, kakav si ti konj! Tome je krivo samo ovo nesretno
prezime! Jer samo onaj koji nosi prezime Pappc-rmann moţe se tako obrukati! Ah, to prezime! Otkad
ţivim, samo mi nesreć.u nosi! Da mi je. otac imao koje drugo prezime, bio bih sretan kao i svi ostali ljudi.
Ali Pap-permann, Pappermann, to je najstrašnije prezime koje postoji! Ono me je proganjalo sve dovde! A
progonit će me i nadalje, sve dotle dok na meni više ne bude niĉega što bi se moglo progoniti!
128
Osjećao se nevjerovatno nesretnim. Bila je u pitanju njegova ĉast Zapadnjaka, do koje mu je bilo najviše
stalo. Ovakvu zabunu ne bi smio doţivjeti nijedan ĉovjek koji krstari šumama, brdima i savanom, ako ne ţeli
da stavi na kocku svoj dobar glas. Srećom nije bilo nikoga koji bi ga podsjetio na tu grešku. I kada sam ga
uvjeravao da sam i ja ĉesto griješio, postao je mirniji.
Zamislite ravan krov ĉija je kamenita ograda zidana od teških gromada stijena. Taj je krov obrastao drvećem
i gustim grmljem, a ĉovjeka koji gore stoji nitko odozdo ne moţe vidjeti. PriĊe li tko ogradi i pogleda dolje,
primijetit će da stjenoviti zid gotovo strmo pada u dubinu. Mi smo se sada nalazili na tom ravnom krovu, a
duboko pod nama ležala je .Đavolja propovjedaonica'.
Tko je uĉio geometriju, taj zna što se poĊrazumje-va pod elipsom. Kako moji ĉitaoci nisu svi upućeni u
geometriju, ja se ovdje neću izraţavati struĉno, već laiĉki, kako bi me lakše shvatili: elipsa je kruţnica
koja je toliko razvuĉena da ima dva središta. Tko u kuhinji ima specijalnu posudu za ribu, tome je poznat taj
izduţeni, zaobljeni oblik elipse. Ta posuda za ribu predstavlja ujedno i sliku izduţene, zaobljene planinske
kotline prema kojoj se spušta naš stjenoviti zid. Ova kotlina ima tako pravilan oblik elipse kao da je nije
priroda, već ljudska ruka uklesala usred moćnog i kompaktnog planinskog masiva. Kasnije sam, naravno,
uvidio da je priroda prva otpoĉela, ali da ju je sraĉunata, ljudska snaga završila. To se zbilo u stara, prastara
vremena, i to tako davno da su stjenoviti zidovi zbog vremenskih prilika sada otkrivali napukline, pukotine,
uglove, rubove, udubljenja, terase i druge oblike odstupanja od vertikalne crte. Oni su najprije sigurno bili
okomiti i goli, a tek kasnije postepeno se Poĉele mnoţiti snaţne skupine drveća i grmlja, a osim J-oga i
zeleno bilje, šiblje i mahovina. Dno kotline bilo Je takoĊer pokriveno zelenom vegetacijom, ali sam pri-
m
ijetio dvije znaĉajne stvari. Naime, ovdje, vjerojatno, u Poĉetku nisu namjeravali da prošire biljni svijet,
•isr je podloga bila potpuno neplodna, a nju su namje-fjce ovamo dopremili, jer je inaĉe svuda, kuda god Je
oko dopiralo, bilo samo plodno zemljište. Stabla,
9 \Vi~- •
128koja su uzrasla dolje na dnu kotline, više nisu imala krošnje, iako stara i snaţna. Ako je koja krošnja po-
stojala, bila se osušila. To je bio dokaz da su stabla svoju hranu crpla iz tankog, nanesenog sloja zemlje, pa
im se korijenje nije moglo probiti u dubinu i ondje naći hrane. A šta je zapravo bilo: kada sam kasnije Stigao
dolje i razgledao sve, utvrdio sam da je prvobitno dno ĉitave elipse bilo tako gusto obloţeno kamenitim
ploĉama kroz koje se ni jedna biljka nije uspjela probiti. Iznad ovih ploĉa bio se s vremenom nakupio sloj
crnice iz koje su kasnije nikla stabla i grmlje i crpli svojim sporednim ţilama hranu. Glavnih ţila nije uopće
bilo, zbog toga i sušenje krošnji.
Radi ĉega je ovo tlo bilo nekada obloţeno ploĉama? To je bilo prvo pitanje na koje je paţljiv i oprezan
promatraĉ imao da-odgovori. Druga se znaĉajna stvar sastojala u tome što je jedna trećina vegetacije, bar
naoko, bila potpuno netaknuta, dok se kod ostale dvije trećine, već na prvi pogled vidjelo da su tuda ĉesto
prolazili ljudi. Granica izmeĊu većeg, posjećivanog dijela, i manjeg, netaknutog, oštro je udarala u oĉi kao
da je postojala stroga zabrana pristupa na tu veoma gusto obraslu trećinu elipse.
Radi ĉega i zbog ĉega ta razlika? Ovo je bilo drugo pitanje na koje je trebalo odgovoriti ako ie ĉovjeku bilo
stalo da ga smatraju za oštra i pouzdana promatraĉa.
A sada dolazi ono što me je naroĉito bilo zainteresiralo. Naime, na tom inaĉe potpuno ravnom, elip-sa&tom
tlu kotline postojala su dva priliĉno velika, vještaĉki podignuta uzvišenja. Po njihovu obliku ĉovjek je mogao
pretpostaviti da je kotlina nekada bila namjerno oblikovana kako bi saĉinjavala nešto sliĉno jezeru iz kojega
su uzvišenja stršila u vidu otoka. Voda koja je oticala tokom stoljeća, duboko se upila u zemlju, te je
površina pala ĉak do dna bazena. Na kraju je presušilo jer je dovod presahnuo.
Na osnovu tih zapaţanja dalo bi se zakljuĉiti da su u prastara vremena sigurno ovdje boravili ljudi koji su u
vezi s njihovim graĊevinama i drugim stvarima bili na daleko višem stupnju razvoja no što su kasnije bili
Indijanci, ili taĉnije, kasnije generacije.
130
Ta su dva uzvišenja — radi vjernije slike, nazvat ću ih otocima ~ zbog njihovih svojstava bila
veoma upadljiva. Leţali su taĉno u dvama ţarištima elipse! Ovo svakako nije puki sluĉaj, već mora da je
proraĉunato. Sada je iskrslo pitanje: koju je svrhu imala ta proraĉiinatost? U svakom sluĉaju nije bilo
posrijedi nešto .obiĉno, nešto svakodnevno. Sjetio sam se teških, astronomskih preraĉunavanja kao osnove
za gradnju egipatskih piramida, i nerazjašnjenih tajni Teokallija, kao i drugih zdanja hramova iz ranijih
godina. Nisam struĉnjak a ni nauĉen jak, pa se ne usuĊujem upuštati u ovako teške, nauĉne teorije. No, ipak
mi je sinula jedna ideja, mada me objektivnost goni da priznam kako mi se uĉinila smjelijom nego što to
jednostavno Zapadnjak, koji jedino treba da vodi raĉuna o svojoj sigurnosti, moţe sebi dozvoliti. Ta me je
ideja sve više zaokupljala. Sve me je ĉvršće obuzimala i više me nije napuštala. Bio sam se sjetio
ĉinjenice, koja je u starom vijeku bila ĉesto primjenjivana i u graĊevinarstvu, da se unutar odreĊenog
geometrijskog oblika moţe s jedne njegove taĉke sasvim jasno ĉuti o ĉemu se na drugoj, udaljenoj taĉki tiho
govori. Ova mi je ideja došla sama od sebe. Bio sam je odbacio, ali ĉim je ,Mladi Orao' progovorio,
smjesta se javila i nije htjela da me viša napusti. Indijanac je, naime, odozgo gdje smo stajali pokazao dolje
i rekao:
~ To je propovjedaonica. Mi sada stojimo na onom dijelu zida koji je najviši i kojim je opkoljena. Postoje
dvije propovjedaonice. Za jed.nu, naime, za ovu ovdje, znaju i bljedoliki. MeĊutim, za onu drugu ne ' znaju.
Ovu ovdje su prozvali .Propovjedaonicom Ċavo-'a', a drugu bi vjerovatno nazvali .Propovjedaonicom dobrog
Man.itoua'. Crveni ljudi, meĊutim, ovu su ovdje nazvali ,Tscha Manitou' (Uho Manitoua), a drugu .Tscha
Kehtikeh' (Uho Ċavola).
~ Koju taĉku vi oznaĉavate kao,propovjedaonicu? ~ upitao sam ga. - Izduţeni krug ove stjenovite kotline
pruţa se od istoka prema zapadu. Jedna je uzvika u istoĉnom dijelu, a jedna u zapadnom. Koja je °d ovih
dviju propovjedaonica?
~ Ona u zapadnom dijelu ~ odgovorio je. ~ Znaĉi da je ona druga uho?Pogledao me je i nije znao šta
sam time mislio. Objasnio sam mir
— Sa propovjedaonice se obiĉno govori. A što govornik govori, mora i da se ĉuje. Vi ste, meĊutim,
spomenuli ovdje i nekakvo uho, koje ĉuje. Nazvali ste ga ,Uho ManitO'Ua'. Gdje se ono nalazi?
— To ne znam. U svakom sluĉaju se odnosi na onu taĉku koju bijelci zavu propovjedaonicom. Što
god znam u vezi s time, saznao sam od svog uĉitelja, Ta-tellah-Sataha. S jedne propovjedaonice, naime, s
ove ovdje, ĉuje bog što Ċavo govori i osuĊuje ga na prokletstvo. A sa druge propovjedaonice, za koju bijelci
još ne znaju, ĉuje Ċavo što bog govori, i to ga spašava prokletstva.
— U tome leţi duboka, veoma duboka misao, koja je ovdje negdje na poseban naĉin poprimila vanjske
oblike za kojima ću sada tragati. Vidite i sami da istoĉni dio kotline predstavlja pravu guštaru, dok
je zapadni, veći dio, mnogo manje obrastao. Tamo su, po svoj prilici, katkada i oborili koje stablo da
upale
. vatru.
— To se uvijek radi kada se ovdje odrţavaju savjetovanja.
— Savjetovanja? Moţda i radi lova ili iz bilo kojeg drugog razloga?
— Ne. Ovo je mjesto sveto svakom crvenom ĉovjeku i odreĊeno je jedino za odrţavanje velikih, va- |
ţnih savjetovanja, izmeĊu raznih nacija. fl
— Ovdje se nikada ne. odrţavaju savjetovanja zbog '| nevaţnih stvari! Crveni ĉovjek neće nikada stupiti na
ovo mjesto ako nije u pitanju veliki zbor dviju ili više nacija!
— O! - zaista?
— Da — uvjeravao me je. — Meni je to veoma dobro poznato! Pa i za velikih savjetovanja, kada se
ovdje i skupe mnogi, mnogi ratnici, neće se ni jedan od njih usuditi da zakorakne u istoĉni dio ovoga mjesta.
— Zbog ĉega?
— Govori se da u njemu ţivi zao duh, vrag, po kome je i prozvana propovjedaonica.
— Veoma ĉudno i veoma nejasno! O tim se propovjedaonicama sigurno priĉa već mnogo stotina fto-
132
dina. Sasvim je razumljivo da je istina nakon toliko vremena izblijedila. Da li vi u to vjerujete?
— Vjerujem u srţ ove istine.
— Da li vam je njezina srţ poznata?
— Nije. Ja se nadam da ću je doznati od Tatellah--Sataha.
— Pitanje je samo da li je i njemu poznata. Da mu je poznata, bio bi se drukĉije izrazio s ove pro-
povjedaonice. On ne bi sasvim istu taĉku oznaĉio kao propovjedaonicu i uho. Vjerujete li i vi da se u istoĉ-
nom dijelu ovog prostora zadrţava zao duh, vrag?
— Poštujem obiĉaje mojih otaca i ne pitam jesu li zasnovani na istini ili nisu. •
— Znaĉi da ne ţelite poći na sveto mjesto?
— Hoće li Mr. Burton poći dolje?
— Da, hoću.
— Moţda i Mrs. Burton?
— Da, i ona će, sasvim sigurno.
— Tada ću rado i ja, ako je to ţelja vas oboje. Ĉetiri sam godine boravio meĊu bljedolikima i od njih
nauĉio da razlikujem dušu od vanjštine. Ja dušu smatram za svetu, dok joj spoljnu ĉahuru ne cijenim. Ja je,
meĊutim, poštujem, a povrijedio bih je i rastrgao jedino onda kada bi postojao razlog da je smatram za zlu
ili štetnu.
Kako je samo umio da govori taj Indijanac! Da mj nije već bio toliko simpatiĉan, sada bi to sigurno postao.
Pappsrmann, koji se do sada drţao po stran: upitao je:
~ Ĉujem da ćete dolje poći?
— Naravno! Devils pulpit je naš cilj! — odgovorio sam.
- Kada?
- Odmah!
— Tada je potrebno da oseĊlamo. ~ Ne treba. Ići ćemo pješice.
~ Oho! — uzviknuo je zaĉuĊeno. — Da ne mi slite moţda da će Makš Pappermann ići pješice kac1 moţe
konja ili mazgu drţati za uzde?
~ Dabome da ne vjerujem. Ali nitko ne traţi o' i vi idete. Naime, vi ćete ostati ovdje.
~ Ja — ostajem — ovdje? — u ĉudu je pitao. - Da.— Moţda nisam dostojan da me sa sobom pove-oete?
— Ne govorite gluposti! Ovdje gore ste mi potrebniji nego dolje. Mi znamo da će doći neprijatelj, samo, na
ţalost, ne znamo kada. Mogu svakog trenutka stići. Mogli bi se upravo onda pojaviti kada budemo dolje,
gdje ih nećemo vidjeti kada budu dolazili. Zato sam i odluĉio da idem pješice, a ne na konju. Konji
ostavljaju jasnije tragove nego ĉovjek. Ovako će nam lakše uspjeti da im umaknemo, jer da su s nama konji,
zbog njih bismo se morali izloţiti opasnosti...
— Aha! PogaĊam, pogaĊam! — prekinuo je.
— No,-što pogaĊate?
— Da moram ovdje gore ostati na straţi kako bih pripazio!
— Svakako!
~ To je sasvim nešto drugo! Veoma ću rado to uĉiniti, samo molim da mi date upute.
— To ćemo brzo svršiti. Poznato nam je da će doći Siouxi i Utasi. Prvi se mogu oĉekivati sa sjevera, a drugi
sa zapada. Poloţaj kotline je takav da ni jedni ni drugi ne mogu nikako doći s one strane s koje
smo juĉer mi došli, već sa suprotne. Ta strana otvoreno se pruţa pred vašim oĉima i moći ćete da otkrijete
Crvenokošce mnogo prija no što bi se ovdje pojavili. Dat ćete nam znak.
- Koji?
— Otegnut, oštar zviţduk. ~ Moţda ovako?
Zgrĉio je kaţiprst, turio ga u usta i pokušao da zazviţdi.
— Da, to je dovoljno.
— Lijepo! Poznajete li put dolje do propovjedaonice? Vj još nikada niste bili dolje.
— Nije mi ni potrebno. ,Mladi Orao' ga poznaje. Pa ĉak da ga i ne poznaje, valjda ne mislite da ću se
izgubiti, pošto mi se ovdje tako jasno ukazao De-vils pulpit! DoĊite!
Ponovo smo se spuštali dolje do logorišta. Jedino je Papperman ostao gore. Izvadio sam iz kofera rastavljenu
brzometku i stao da je sastavljam.
— Zar ćeš pucati? - upiUie je Srdašce.
134
— Ne boj se. Mislim samo na divljaĉ — umirivao sam je. — ,Mladi Orao' će takoĊer ponijeti svoju pušku.
'Krišom mi je dala znak. Isto tako sam i ja krizom pogledao u tom pravcu. Vidio sam šta je htjela. Bilo je
upravo dirljivo sa kakvom je predanom nape-tošću promatrao brzometku i pratio svaki moj pokret dok sam
je punio.
- Uf f.' - rekao .je. — To je ona! To je, dakle, ona! Koliko li sam samo slušao da se o njoj govori!
Dozvoljavate li da je malo taknem?
- Evo vam je!
Uzeo ju je u ruku, ali se nije osmjelio da je pobliţe pogleda. Tada ju ie u zanosu odjednom pritisnuo na svoja
prsa i rekao:
— Koliko li je puta Winnetoua spasila, koliko puta! I to jedna jedina puška!
Potom mi ju je vratio. Prihvatio sam je i odgovorio:
— Ona već odavno njje više jedina. Da, svi su ml se smijali kada sam govorio o dvadeset i pet metaka, Bilo
je ĉak i pametnih, veoma pametnih ljudi koji su me zbog ove puške nazivali laţovom i varalicom, iako o
vatrenom oruţju i o pucanju nisu imali ni pojma, što je zapravo bilo ţalosno. Već je davno da su me u tome
ĉak i prestigli, te sam na taj naĉin primio i zadovoljštinu. U Italiji -je major Cei-RiggO'tj izumio
vojnu pušku sa dvadeset i pet metaka, 3 engleskom ministru rata predoĉili su jednu sa dvadeset i osam
metaka, koju je izumio neki SkotlanĊanin, i to sa dometom od tri hiljade i sto metara. Uostalom, ova će
brzometka završiti isto onako kao i Winnetouova srebrom okovana.
~ Jeste li i nju sa sobom ponijeli? - upitao je svijetlih oĉiju.
~ Da.
~ Smijem li je vidjeti?
— Kasnije. Sada moramo štedjeti svaki trenutak da pretraţimo Devils pulpit, jer kada stignu neprijatelji, bit
će prekasno. Nsmojmo gubiti vrijetns.
Dok sam to govorio zaĉuli smo smijeh nad našim glavama. Bio je to Pappermann. Spuštao se dolje. Već Je
skoro i stigao do nas. Tada je rekao:
135— Da, moram ostati gore! Ova tri pametnjakovića misle da idu pješice! Ipak će morati da jašu! Pri
tome ću im biti potreban, ĉak i vrlo potreban.
Dok je to govorio, uvidio sam koliko je u pravu. Srdašce je upitalo:
— Da jašemo? I da ste nam vi pri tome potrebni? Sigurno niste! Mi idemo pješice!
- Ne, vi ćete jahati! — smijao se veselo. — Jednom me ipak morate poslušati, htjeli vi to ili ne! Moţda Mrs.
Burton ţeli da joj noge budu mokre da dobije hunjavicu, kašalj, nekakav katar i druge lijepe stvari? Kihanje u to
nisam ni uraĉunao!
Ovo je u svakom sluĉaju bilo taĉno. Zapadnjak ne pita hoće li pokisnuli ili ne, ali ako to moţe da izbjegne, tada se
slaţe. Mi ćemo svi uzjahati, krenuti dalje i prijeći jezero. Pappermann je nakon toga imao da natrag dopremi konje.
Pošli smo uz potoĉić sve dok nismo stigli do onog mjesta na kojem smo juĉer krenuli u pravcu Đavolje
propovjedaonice. Odavde smo krenuli uz oveći potok. Išli.smo duţ njega sve do onog mjesta gdje je postao brţi j
moćniji i u slapovima i kaskadama se rušio u dubinu. Sada više nismo mogli da idemo uporedo s njime. Poĉeli
smo se polako spuštati, u blagim krivuljama te šino utvrdili da se dolje ne moţemo ravno spuštati, jer je bilo
potrebno da izvedemo ĉitav luk, što je bilo izmaklo Pappermannu. Ovo je zapravo bio razlog njegovom krivom
sudu, kada je rekao da ono što je .Mladi Orao' ugledao ne moţe biti .Đavolja propovjedaonica'.
Stigavši dolje, ugledali smo najprije uzani otvor koji je u stijeni bila izdubila voda u prastara vremena. Gotovo bi
se reklo da je bio urezan pomoću pile. Utvrdili smo to isto i s druge strane, na izlazu iz kotline. To je dokazivalo da
je ovdje bilo djelomiĉno prirodno, a djelomiĉno vještaĉko jezero, i da je kasnije presušilo kada je voda bila stigla
do njegova dna. Kakvu su svrhu imala ta dva otoka? Zar da budu samo otoci? To mi nije išlo u glavu. Isto je tako
bilo vaţno i ovo pitanje: da nije ta svrha uz pomoć vode već bila postignuta, a sada kada vode više nema, ni svrha
se više ne da dokazati. Potoĉić je. naravno, još ovdje bio. I sada je tekao kroz cijelu kotlinu. Kamenite ploĉe nije
uspio da probije i da stvori
136
>am
UBpono SVOJ
n -
na tragove, samo srećom na takve koje
137Ĉovjek rado gleda. Odmah su i .Mladom Orlu' pali u oĉi. Ĉovjek bi gotovo mogao reći da,su se ovuda
neka djeca Ĉesto probijala kroz guštaru kupina. Šutjeli smo, ali kada smo, šuljajući se, obišli ĉitav otok i
kada srno vidjeli na ĉemu smo, upitao sam:
— Srdašce, da i bi htjela jesti medvjeĊi but i medvjeĊu šapu?
- Što si me prestrašio! — odgovorila je brz* uzbuĊeno. — Da li moţa ovdje ima medvjeda?
- Da.
— Moţda i grizlija?
— Ne. Nije tako opasno. To je jedan sasvir zopasan crni medvjed, koji je hrom na lijevu st nogu. Izgleda
da je nekada bio ranjen, što prisililo da se ĉuva raznih opasnosti. Ja u naslućujem strastvenog
vegetarijanca koji se malo potruditi da sa pred tobom pokaţe kao I On je gore na otoku.
- Tu gore? — pogledala je gore i od! dala: •— U pravu si! Vidim ga! Eno ga, f Tamo, tamo!
Rukom je pokazala gore. Uto je ,Mla i pušku podigao.
— Nemojte pucati: nemojte pucati!
— Lice mu je vrlo milo, neduţno!
Svoju je ţelju kasno izrazila. Hifr Metak je pogodio oko i probio se ' Medvjsd je leţno nr, samoj
ivici otoka pokušavao je da se uspravi. Pao je ss jadanput uslijed hica, poĉeo klizi' opruţio pred hašim
nogama.
— Kakva Šteta, kakva šteta! -
— Mogli smo ga poštedjeti!
— Da se i dalje muĉi? — 1 ga pregledao. — Pogledaj ovamo rnu je straţnja noga slomljena,
univerzitetska klinika nije htjei«
za sobom dok ga naš metak nije osi^.
— Samo ja ne jedem slomljene noge; giĉrto je izjavila,
— Ni ja! — suglasio sam se. — One se bezuvjetno moraju najprije namjestiti pa ih onda staviti u gip*-
138

*u, kada je sve

n u
IO IOVO
pre-
9 SU
;otovo je po m kle-stavlje-a njima ugle-e. Na te koje je stigao, 'tok! Zbog o što nitko
Aalenu, nisku /nici. Bila je su podignuti /je uredio svoj anije, samo što / bila zatvorena. ia koje su bile
n. Koliba je bila /iri osobe, ali više /edena? Moţda za /riti i sjediti a da 'meĊutim, nije bilo bi se netko mogao
J vidi, a oni koje je
139'ma, već na •-•> pri-
Više od toga nismo otkrili, i to iz prostog razloga što niĉega više nije bilo. Ako je stvarno postojala tajna za
kojom sam trar '-Tko se nije zasnivala
na oštroumnim, rafinir vanreĊno jednostavnoj rode. Bio sam preko i drţao u tajnosti ono oklijevao da
izvedeni ţenu da se s ,Mladir i da ondje sjedne r
- Zašto? - u
— Radi se o i:
— Neko lijep
— Da, lijepo neugodno iznenf
- Ne! Rad biti?
- Da! Be
- U zad stven! Nadar sat ću te.
Udalji U gledao za ' stora, kak daonice'. veoma n
Tad
mene, ; iza mr
da dr
i
ţen;
na
ne
n'
7
140
bio u pravilnom poloţaju dok sam stajao, pa su me valovi zvuka njegovih rijeĉi mimoišli. Moja je ţena
stajala na rubu svoga otoka Tako sam .i ia stajao. ,Mladi Orao je, meĊutim, stajao u sredini, nekoliko koraka
daleko od nje. Zbog toga sam i ja napustio rub i pošao u sredinu. To je bila taĉka koja je stajala upravo ondje
gdje i kućica, što znaĉi u samom grmlju. Sada je bilo dvojbeno da li će moţda grmlje "!*i hvatanje zvuĉnih
valova i uĉiniti ih ne-• nije dogodilo. Tek što sam stigao do fevoju ţenu mnogo jasnije nego
/os nikada nisam pekla medvjeĊe potpuno osloniti na vas. Zar su od svega? Tako delikatne? io zaĉuo
sam odgovor mladog Apaĉa: je! Ništa nije bolje od toga! stvarno moraju tako dugo stajati dok
da. se.
r Crvi se odstranjuju. Meso se ne jede sa
, bili u mesu! To je gadljivo! /teba na to tako dugo ĉekati, am se htio našaliti i dobacio jasnim gla-
/u kom sluĉaju! Bezuvjetno se mora ĉekati rvi ne zalegu! Onda se peku šape. Crvima ne crvendaći i
slavuji!
/iah sam zaĉuo kako Srdašce u smijehu go-
/To je moj muţ, ta šaljivĉina! Došuljao se. Gdje no skriva?
/aslućivao sam da se ogledala ne bi li me ugle-' Ja je više nisam mogao vidjeti. Zbog toga sam iuo:
' — Tu sam - tu! ~ A gdje? — upitala je. ~ Ovdje gore kod Makša Pappermanna! ~ šališ se! Govori ozbiljno!

141
obliţnjem stablu!
-*ametam i govori ra-
'•uce svoju '""*.- za-
it ok
lo g°- ']
ti sada tiaca! /iravaai i u
isne!
— Dobro! Ipak ćemo izvesti pokus da utvrdimo jaĉinu glasa i da odredimo taĉku na kojoj moramo stajati
kako nam ne bj izmakla koja rijeĉ!
Taj je pokus takoĊer veoma dobro uspio. Samo se nije moglo razumjeti ono što je bilo reĉeno šaptavim
.glasom. Zvuĉalo je poput daška u kojemu nije bilo rijeĉi. A kada se glasno vikalo, gotovo je odjekivalo kao
udar groma. Ĉovjek bi se od toga mogao prestrašiti. Pri tome se jasnoća nešto gubila. Na prijelazu zmeĊu
šapata i grmljavine glas je zvuĉao taĉno onako fkao da se ĉovjek nalazi na istom mjestu, a ne na dvije
udaljene taĉke.
Na kraju je Srdašce, koje je uvijek bilo oprezno i u svemu htjelo da bude sigurno dalo priiedlog da
izmijenimo naše dvije pozicije.
— Ti ćeš sada doći ovamo na moj otok, a ja ću otići na tvoj, rekla je. - Putem ćemo se susresti. Ti ćeš
ostaviti nešto u kućici, što ću ti sada reći, kako bih se uvjerila da se tu stvarno nalaziš.
— Zar ti još uvijek misliš da se šalim?
— Ne, jer nisi ovdje s nama, a niti u našoj blizini. Vidjeli bismo te. Samo što ja o vašoj akustici i vašim
zakonima prirode znam tako malo da samo svojim vlastitim oĉima mogu vjerovati, a ne tvojoj znanosti
ili ĉak tvojoj prepi-edenosti!
— Onda mi reci šta da ti ostavim? Moj sat, moj noţ?
— Ne, već nešto lirsko!
- Sto to?
~ Ljubavno pismo! '.
- Oho! Za koga?
~ Naravno, za mene. Nema drugog izlaza. Uzmi dakle list iz svoje biljeţnice i piši ono što ću ti sada
diktirati!
— Dobro! List je tu a i olovka. Sada govori! Diktirala je slijedeće:
~ Drago moje Srdašce! Volim te i ostat ću ti do smrti vjeran. Za slijedeći tvoj roĊendan dobit ćeš novac za
bolnicu. Svoju ću rijeĉ odrţati i potvrditi to vlastitim potpisom!
~ Samo potpiši! — nadodala je.
~ Već sam potpisao! — javio sam.
- Sada krenjf
142

.li
143i*-i'
• -edulju u kućici, napustio svoj otok i
:
^m. Putem smo se susreli. Zbog
' pobjedniĉki pogleda, samo
'"*» mi je ruku da se
Duţila dalje. Po-
" ""eog otoka.
*'Tt •• sam

Kada sam stigao onamo, njih još nije bilo. Potrajalo je dosta dugo dok se nisu pojavili.
— Ostavili smo te da malo ĉekaš — izvinjavala se moja ţena. — Morali smo se pobrinuti da ti bude što
ugodnije.
- Sto?
— Tvoja straţarnica za prisluškivanje, kućica u kojoj ćeš se svakako zadrţavati satima, ako ne i dulje. Bilo
je potrebno da se oĉisti. Još smo u nju nanijeli • suhog lišća da se ugodno osjećaš, koliko to prilike do-
zvoljavaju. Hoćemo li se sada gore popeti?
— Da, ali samo nas dvoje. ,Mladj Orao' moţe da ostane ovdje i da saĉeka Pappermanna koji treba da odnese
medvjeda. Ţivotinja je za jednoga i odviše teška. Potrebna su dvojica.
Apaĉ se s time sloţio. Legao je u mahovinu da saĉeka starog Zapadnjaka. Nas dvoje smo krenuli i poĉeli se
penjati gore prema logorištu.
Stigavši gore, saznali smo da nas je Pappermann od poĉetka do kraja promatrao. Ĉuo je i hitac i odmah
pomislio da je bio namijenjen kakvoj divljaĉi, samo nije znao o kakvoj se radi. Sada se to više veselio pa je
sa dvije mazge brţe bolje krenuo da dopremi medvjeda.
Kako se naš dotadašnji straţar bio udaljio i kako smo zbog Siouxa i Utaha morali biti na oprezu, pošao sam
najprije da se uvjerim imaju li naši konji sve što im treba. Nakon toga smo se popeli do naše visoke
straţarnice. Kad smo odavle gledali, elipsa Devils pulpita leţala je tako jasno i pregledno pred našim oĉima
da mi nije bilo teško da mojoj ţeni geometrijski dokaţem i objasnim zašto se na jednom ţarištu moţe jasnije
ĉuti što se na drugome govori. Kada je medvjed bio dopremljen, preuzeo je ,Mladi Orao' straţu, a mi smo
opet sišli dolje do šatora, gdje je Pappermann poĉeo podrobno tumaĉiti Srdašcu kako se •medvjeĊe šape
uvezuju i zakopavaju u zemlju da brzo omekšaju i da se u njima razviju crvi. Sa ibutova smo paţljivo skinuli
masnoću, uvaljali ih u pepeo i onda ih uvezali kako bismo ih mogli Saĉuvati i ponijeti sa sobom. Prednje
butove je stari Zapadnjak podvrgao drugoj, veoma napornoj proceduri. Njih smo najprije
Winnetouovi nasljednici

145
morali pojesti, i zbog toga ih je nekom kratkom, jakom batinom, koju je odrezao s jedne grane, tukao ĉitav
sat. Ja sam u meĊuvremenu sakupljao razne trave, koje svaki poznavalac Divljeg zapada smatra kao
neophodne ako ţeli da mu peĉeno medvjeĊe meso na raţnju ili pod vrelim kamenjem bude pohvaljeno. I
tako je svaki od nas imao što da radi, a Srdašce najviše. Danas je pekla kruh da nam traje za tri do ĉetiri
dana, ' '^a ukusan kolaĉ sa kupinama,
kojih je u " šatora bilo u izobilju. Radi
toga se isp '°nka sa brašnom koju smo
bili pon;' ' ^šce se bilo poţurilo da
je napi "> masti. Naime, med-
vjed? "na roba koja ima
mnr > da je svaka
pr ie s njome
u stara •'kom
— ţelim da se posluţim uobiĉajenim izrazom — divlje, poludivlje i pitome Utahe. Pripadali su granama
Pah-- Utaha, Tahsch - Utaha, Kapote — Wdhminutschi Elk-mountian - Utaha, Yampa — Pahwang — pa
ĉak i Sempisch - Utaha. MeĊu Kapote - Utasima ugledao sam starog, sijedog poglavicu, i ĉim sam ga
pogledao, odmah sam se sjetio Tusahga Saritscha, (Crni Pas), o kojem sam priĉao i Old Surehandu.
Udaljenost je, na ţalost, bila odviše velika a da sam mu crte lica mogao jasno prepoznati. Kasnije se
ispostavilo da se nisam bio prevario. Bio je Tusahga Saritsch, meni poznati poglavica Kapote - Utaha, koji se
nekada samo na silu bio s nama izmirio, ali sada kada je bio blizu groba, ponovo je postao naš neprijatelj.
Kada su Utasi stigli do stjenovite kotline, po njihovom smo drţanju utvrdili da je i za njih ovo mjesto bilo
sveto. Bojaţljivo su pristupili« Ĉak su ponijeli i drva za vatru kako bi poštedjeli stabla i grmlje Devils
pulpita. Drţali su se samo zapadnog dijela. U istoĉni, gdje smo bil] ustrijelili medvjeda, nisu se usudili da
poĊu. Za nas je bilo najvaţnije to što su se ulogorili u krugu, daleko od Đavolje propovjedaonice. Nitko joj
se nije pribliţio, a nitko nije imao hrabrosti da se wpopne na nju. Pregovori i savjetovanja će .svakako Ot-ĉetj
tek nakon dolaska Siouxa. Tada će se razne nacije naći na okupu i onda će tek biti dozvoljeno da se stupi na
Propovjedaonicu. Ţeljeli smo ĉuti o ĉemu će se pregovarati. Nevaţne stvari nisu nas zanimale. Zbog toga
smo i odustali da se već sada Dr;-šuljamo i da se iz ĉiste radoznalosti izloţimo opasnosti da budemo
otkriveni, što nam ne bi bilo ni od kakve koristi. Ostali smo u našem logoru s namjerom da se ispavamo, jer
se nije moglo znati da li će nam se uskoro opet za to ukazati prilika.
Uveĉe smo dolje ugledali nekoliko vatri koje su bile tako malene i slabe da nismo mogli prepoznati
Indijance koji su sjedili oko nje. Bili su tihi, veoma tihi. Ni jedan zvuk nije dopro do nas. Dobro smo spavali.
Naš mir nije bio niĉim poremećen. Slijedeći dan je prošao a da Siouxi nisu stigli. MeĊutim, dru-Soga dana
ujutro uoĉili smo da su se postavljene straţe povukle da najave dolazak onih koje oĉekuju.
147Ovi su došli u gušĉijem stroju, upravo onako kao prekjuĉer Utasi'. Na ĉelu je jahao veoma star, veoma
visok i veoma suhonjav poglavica, a konja su vodila dva obiĉna Indijanca, kako ne bi posrtao. Izgleda da
više nije bio dovoljno snaţan. Po tome što je ipak
krenuo na tak je jedino far
Utasi s-onda kad' da je bi' bio da-Ubrzr ,Pa? i r \
put dalo se zakljuĉiti da ga •loveo na jug.
^likim poštovanjem. Tek
moglo se priroijetiti
"uhonjav. Da nije
M? kakav duh.
•' Schonka,
Apaoe

Okivali 'smo se
odozgo birajući takva mjesta koja bi drugi izbjegavali. Kasnije se pokazalo da je to bilo pametno. Kada smo
stigli dolje, zavukli smo se u najveću guštaru kako bismo se što prije sakrili.
Stigavši do našeg mjesta za prisluškivanje, krenuli smo u kućicu na otoku. Tu sam primijetio da se moja
ţena zaista pobrinula da nam što udobnija bude, pripremivši nam mjesta za sjedenje i spavanje. Za sada još
nisam namjeravao da se time koristimo. Udaljenost do njih nije bila velika i mogli smo ih po-
jedinaĉno promatrati, ako ne golim okom, ono opet mojim dalekozorom koji sam bio sa sobom ponio.
Izbrojili smo ravno ĉetrdeset Utaha i ĉetrdeset Siouxa. Izgleda da je taj broj bio unaprijed odreĊen.
U svakom sluĉaju ovdje se radilo samo o voĊama višeg i niţeg ranga. Obiĉno ratnike, dakle prave borce,
koji su imali da izvrše prepad na Apaĉe nisu bili poveli sa sobom. Imena dvojice poglavica sam već
spomenuo. Osim njih bilo je još pet zamjenika poglavice Siouxa t zamjenika poglavice Utaha. Ostali ljudi su
spa-meĊu one koji su se neĉim bili istakli i stekli 'erenje voĊa. Od samog poĉetka mi je nešto bilo arilo u
oĉi, naime, lula mira nije prema obiĉaju b redala prisutne u krugu Pozdravili su se meĊu fsobom na
uobiĉajeni naĉin i najprije sjeli da jedu i da se odmore. Prije svega promatrao sam Kiktahan Schonku i
Tusahgu Saritscha. Ostali su me manje zanimali. Poglavicu Utaha sam odmah prepoanao ĉim sam u
njega uperio dalekozor. Ostario je, jako je ostario. Izgledao je mnogo stariji no što je u stvari bio, a
lice mu je bilo vrlo naborano. Ljudi njegova kova se ne odlikuju duševnom snagom koja ĉovjeka odrţava i
fiziĉki mlaĊim. Sioux je imao isturen, veoma uzak, i gotovo bi se reklo, poput noţa oštar :vjs, široka usta
gotovo bez usana, duboke u duplje upale oĉi i vještaĉku vlasulju, sastavljenu iz samih ska!-Pova.
Ĉovjek o svome bliţnjemu ne treba loše da sudi, ali ţelim li biti iskren, moram reći da je ovaj Indsmen
već na prvi pogled ostavio na me nevjero-vatno odvratan dojam.
Dugo su ruĉali, sigurno duţe od dva sata. Iza toga su se poglavice uputile gore na
Propovjedaonicu.Kiktaham Schonka nije mogao da se penje uz stepenice. Vukli- su' ga s pomoću lasa, a
odozdo gurali sve dok nije stigao gore. Od tada smo poĉeli da razabiremo njihove rijeĉi. Zapalili s>- lulu
mira. Vrhovni pogla-
vica Utaha je ustao, odrţao govor. Vrhovr ustati. I on je, kao ' govorio sjedeći. 7 isto, jedan za dn bih
ponovio onih uvod u predst<~ jati tri danr veĊemo ov bi ništa "' koţa! Sr koji jf uzro-1
dim u šest pravaca i nije mogao •-tpuhnuo dim i '-adili su to -i sati kad '• samo

sa Rio Pecosa! Zbog toga smo se i sastali ovdje kraj ,Đavolje propovjedaonice' da se posavjetujemo kada i
kako da to sprijeĉimo. A Što se ovdje zakljuĉi, morat će se i ostvariti, pa makar zbog toga propala i ĉitava
indijanska rasa!
Dotle su bili stigli. Došlo je do prekida zbog nekoga koga nisu samo Crvenokose! vidjeli već i nas dvojica.
Taj netko je koraĉao uz potok i bio je glavom Subulon L. Enters. Jmao je na ĉizmama mamuze. ali je bio bez
konja. Nos.io je pušku i bio opremljen isto onako kao što je to bio Zapadnjak pred trideset godina. Siouxi su
ga poznavali. Nisu ga spreĉavali da se pribliţi. Odveli su ga na Propovjedaonicu. Morao je da se popne gore.
To smo vidjeli. Sada smo ponovo zaĉuli glasovi
— Tko je taj bljedoliki? — upitao je Tusahga Saritscb.
\- Ĉovjek koga poznajem — odgovorio je Kiktahan
'•uĉio sam mu da doĊe do ,Đavolje propo-Jrebalo je da stigne tek sutra. Zbog ĉega ;ao?
pitanje bilo Upućeno Sebulonu. Baš nije Ijudno. Indijanac, kome bijelac sluţi kao Tema njernu se
uvijek odnosi prezrivo. Sebuion 1 vorio:
Morao sam se poţuriti da što prije stignem do kako bih vas opomenuo da se ĉuvate.
- Od koga?
~ Od vašeg najgoreg neprijatelja, od Olda Sli.it-terhanda.
- Uff Uff! Old Shatterhand! Njega da se ĉuvamo! Zbog ĉega? ^
~ Doći će ovamo.
- U«, uff! Kako to znaš?
— Rekao mi je.
- Onda si ga ĉak i vidio? I s njime govorio?
- Da.
- Gdje?
~ Na slapovima Niagare.
— Uff! Znamo da <>n mora doći, ali da je već stigao, to još nismo znali, l do<Si - ćft do Devils pul-pita?

151- Da.
— Šta traţi ovdje?
— Da vas prisluškuje,
- Uff, uff! Kao da zna šta mi ovdje namjeravamo!
- Zna.
— Od koga je doznao?
— To nije rekao. Otputovao je. Pošli smo za njim. U TriniĊadu smo naišli na njegov trag. Odande je
bio otišao, vjerovatno ravno fivamo.
— Uff, uff, uff, uff.' — zaĉulo se opet unaokolo, i Kiktahan Schoinka bijesno uzviknu:
— Zar to pseto još nije dovoljno ostarjelo, zar mu nije oslabila oštrina oka, uha i nosa? Zar nije
mogao ostati prijeko, s one strane velike vode, u svom smrdljivom wigwamu?
— Zajedno s njim je i njegova ţena! — dodao je Sebulon.
— Njegova squaw, rpkao si? — Zar je i ona 3 njime-?
- Da.
— Stvarno? Zar je istina?
— Dabome! Već sam rekao!
— I ona je bila s njime kod slapova Niagare?
— Da. A i u TriniĊadu je bila s njime. To • smo ĉuli kad smo tamo stigli i raspitali se.
- Uff, uff! To je dobar znak za nas, veoma dobar znak! Već je ishlapio! Starac je, iznemogao starac!
Tko god svoju squaw povede sa sobom preko vode i vuĉe je sa sobom na Divlji zapad, taj je lud i više
nikome ne moţe naškoditi. Pa neka doĊe. Mi ga se ne bojimo. Svršit će na stupu muĉenja, a njegovu ću ţenu
uĉiniti svojom squawj
U tome ga je prekinuo Tusahga Saritsch, poglavica Utaha:
- Neka moj brat ne govori suviše brzopleto! OlĊ Shatterhand poznaje svoju squaw; ti je, meĊutim, ne
poznaješ. Ako ju je poveo sa sobom, tada sa sigurnošću zna da je to mogao uĉiniti a da sebi ne naškodi.
Moţda je i ostario, ali je u svakom sluĉaju dostigao one godine, kada je ĉov'iefe pametniji i dvostruko oprez-
niji i promišljeniji, a još nije u onim godinama kada
152
ĉovjek obiĉno podjetinji. Moţda ga se sada treba ĉak i više bojati nego prije kada je bio trideset ljeta
mlaĊi!
— I nije sam! — suglasi se Sebulon.
— Tko je s njim? — upatao je Kiktahan Schonka.
— Stari, iskusni Zapadnjak, zvani Maks Papper-mann
— Uff! Ĉuo sam o jednome koji se tako zove. Polovina njegova lica je plava.
— To je on!
— Da, to je on! Mome najvećem neprijatelju u vlastitom plemenu, Sicux Wakonu, bio je spasio ţivot.
Neka ga zao duh uništi! Hrabar je i, prepreden. Ako je sa Old Shatterhandom, moramo ga se bojati!
— S njime je još i -netko drugi — nastavio je Sebulon. — Naime, jedan mladi Mescalero-Apaĉ, koji •
se zove ,Mladi Orao'.
— Moţda ona) ,Mladi Orao' koji je otišao bljedolikima da nauĉi letjeti?
— To ne znam. Ali sam u TriniĊadu ĉuo da je ĉetiri godine boravio kod bljedolikih i da se sada vraća
svome plemenu.
— To je o-n! Uĉenik Wakona. Poslao mu je mnogo pisama i dobio mnogo odgovora. On je prvi
meĊu onima koji se nazivaju ,mladi Indijanci", koji govore samo o humanosti i obrazovanju, o izmirenju i
ljubavi. On je jedan od prvih iz klana ,Winnetoua'. Govori se da je ĉak i u krvnom srodstvu sa Winnetouom.
Ako je s Old Shatterhandom, moramo svim silama nastojati da nam ta trojica muškaraca i squaw padnu šaka.
Gdje ti je konj?
— S druge strane brda, kod moga brata — odgovorio je Sebulon. — Ostao je s konjima. Ja sam se
došuljao ovamo pješice da pretraţim ima li tragova i da provjerim okolinu.
— Kojim ste putem krenuli od Trinidada? ~ Došli smo preko Kanubi - jezera.
— Jeste li na tom putu našli na tragove O!d Shatterhanda?
— Nimo. Ali zato na tragove mnogih ţena koje su logorovale kraj jezera.
153— To su bile zavedene ţene našeg vlastitog plemena, koje se nazivaju .mlade Indijanke'. I one su na putu za
Mount Winnetou da vide spomenik i da priloţe svoje nuggete. Mi ih ne moţemo sprijeĉiti da to urade, već ćemo
zbog toga Apaĉe kazniti. Da li je Old Shatterhand govorio o Mount Winnetouu?
- Nije.
— A ni o putu kojim će poći.
— Ni to. Jedino smo doznali da je namjeravao otići do Devils pulpita, da se ondje vidi sa Kiktahan Schonkom,
poglavicom Siouxa.
— Znaĉi da je još uvijek ono neumorno, lukavo njuškalo, kao i ranije! Samo ovoga puta neće izmaći stupu
muĉenja, kao što se to ĉesto ranije dešavalo. Ako doĊe, to moţe jedino' s istoĉnog vrha, kao što si i ti stigao
- Da.
— Smjesta ću narediti da se cijela okolina pretraţi, a ti se vrati svome bratu i odvedi ga ovamo! Savjetovanje se
prekida dok se ne uvjerimo da se Old Shatterhand ne nalazi u blizini.
Sebulon L. Enters se .udaljio. Vidjeli smo kako se vraćao onim putem kojim je bio i došao. To je bio i naš. Kako je
samo bilo dobro što smo bili oprezni i što nismo za sobom ostavili vidljive tragove. Tusah-ga Saritsch sa svim
zamjenicima poglavica napustio je takoĊer ,propovjedaonicu'. Sisi i su kako bi svi uĉestvovali u pretraţivanju.
Jedino je Kiktahan Schonka ostao gore. Ĉetrdeset Siouxa i ĉetrdeset Utaha odšuljali su se da za nama tragaju. To
nije bila sitnica. Imao sam pumo povjerenja u Pappermanna i u moju ţenu da neće biti toliko neoprezni i za našeg
odsustva napuštati svoje sklonište, ali najmanja stvar je mogla biti povod da otkriju skriveni puteljak koji je vodio
preko tihog jezarceta. A što se nas dvojice liĉno ticalo, nismo smjeli ni u kom sluĉaju da se osjećamo toliko
sigurnim i da odbacimo svaku mogućnost da budemo otkriveni. Trebalo je da se samo iedan jedini od onih
osamdeset Indijanaca ne plaši ,zlog duha' i ne zazire da prodre u istoĉni dio elipse, pa da bezuvjetno otkrije naše
tragove. Smatrao sam za potrebno da kaţem svome saputniku šta se u tom sluĉaju mora poduzeti. Do sada smo s
njime samo engleski razgo-
154
varali, i to iz prostog razloga Sto moja ţena nije uopće znala ni jedan indijanski dijalekt, a i zbog toga što se
Pappermann jedino sluţio poluengleskim, poluin-dijanskim slangom. Budući da smo sada bilj sami, mogao sam
,Mladom Orlu' prirediti veselje da me sluša na svom materinjem jeziku.
— Da li je moj mladi brat sve razumio o ĉemu se govorilo? — upitao sam ga.
— Ĉuo je sve — odgovorio je.
— Zna li on da sada za nama traga više od stotinu i pedeset oĉiju?
— Znam.
— Vjeruješ li da će nas pronaći? - Ne.
— Ni ja. Ali oprezan ratnik mora da bude na sve spreman. Moramo voditi raĉuna o dvije stvari. Zna li moj
mladi brat na što mislim?
— Mogu nas otkriti ovdje, a i naš logor gore.
— Sasvim pravilno! Zbog toga je potrebno da znamo kako ćemo se drţati u oba sluĉaja. Ako bi' nas ovdje
pronašli, bila je neoprostiva glupost da odemo Pappermannu i mojoj squaw i da nas onda Utasi i Siouxi opsjednu.
U tom sluĉaju bi moj mladi brat morao odmah pojuriti gore i dovesti oboje s konjima i mazgama. Dotle bih ja
Crvenokošce mojom brzo-metkom drţao u šahu. Izlaz iz ove kotline je tijesan. Ni jedan od njih ne bi uspio da se
izvuĉe napolje a da ga moj metak ne pogodi.
~ A ako ne otkriju nas, već naše logorište? — upitao je.
— To me ne zabrinjava. Pappermann je na straţi. On je sigurno vidio da su se Crvenokose! iznenada udaljili i
pošli da tragaju. On će se sa svojom puškom sakriti kraj jezerceta i pripaziti. I tamošnji ulaz, kao i izlaz, veoma
je tijesan. Dovoljan je jedan jedini ĉovjek da odbije ĉitavu vojsku. U tom sluĉaju bismo nas dvojica zašli
Indsmenima za leĊa. Nemamo ni najmanje razloga da budemo zabrinuti. Zato budimo mirni i saĉekajmo šta će
se odigrati!
Prošlo je više od jednog sata dok se prvi Indijanac vratio. Za njim su stizali i svi ostali. Nisu ništa pronašli, ali su
ipak smatrali za potrebno da budu
155oprezni. Postavili su straţe, ali prekasno. Na ţalost, stajali su ondje gdje smo i mi morali proći u sluĉaju
da se ţeiimo udaljiti.
U to su dojahala oba Entersa. Ponovo su otpoĉeli savjetovanje. Poglavice su opet krenule gore na ,pro-
povjedaonicu'. Nisu govorili glasno, jer su im se glasovi ĉuli kao zatomljeno mrmljanje, vjerovatno zbog
dvojice bijelaca koje su htjeli iskoristiti a da im se ne povjere. Pošto su se sloţili o zadatku koji moraju
izvršiti, dozvolili su im da poĊu na .propovjedaonicu'. Kiktahan Schonka upitao ih je prezrivim glasom:
— Sigurno se još sjećate o ĉemu sam se s vama dogovorio?
~ Da, sjećamo se — odgovorio je Sebulon koji je, po' svemu sudeći, vodio glavnu rijeĉ.
— A da li ste još uvijek spremni da ispunite uvjete kojj su izmeĊu nas i vas bili utvrĊeni?
— Da, još uvijek.
— Dajemo vam još jedan novi zadatak, naime, da nam' Olda Shatterhanda i njegovu ţenu izruĉite. Jeste li
spremni da1 to uĉinite?
— Samo onda ako se to isplati.
— Isplati se!
— Koliko ćete nam platiti za njih oboje?
— Mnogo, veoma mnogo! Samo što danas još nije vrijeme da se govori o toj cijeni. Ako ga mi uhvatimo,
onda vam, naravno, nećemo ništa platiti. Ovdje ćemo ostati još tri puna dana i pripazit ćemo. Bude li
došao, sigurno nam neće moći umaći. Zarobit ćemo ga. Za to neće biti plaćeni. Budući da je on napu-
stio Trinidad još prije vas, a još uvijek nije ovdje, uvjereni smo da je svoj plan promijenio i' da uopće nije
odjahao prema Devils pulpitu. Štaviše, on je kraj Kanubi — jezera sreo naše squaw, koje su toliko lude da se
zanose njime i Winnetouom, pa je tome starcu godilo što ga te ţene hvale i oboţavaju. On je s njima pošao.
— To je moguće, veoma vjerovatno.' — rekao je brzo Sebulon. — Naime, mi smo i nekoliko muških
tragova ugledali.
— To je dovoljno! To je on bio. A sada vam ostaje da se borite za nagradu koju ćemo dati ako ga uhva-

l
15-3
tite. Srećom nam je poznat cilj kamo su ţene odjahale. Naime, to je Tavuntsits - payavh (Lisiĉje brdo). Da li
ga poznajete? - Ne.
— Moj slavni brat Tusahga Saritsch veoma ga dobro poznaje i odmah će vam opisati put koji vodi
tamo.
Ja još nisam nikada ĉuo o nekom Tavuntsits --pavavhu, te sam naćulio uši kako mi ne bi izmakla ni jedna
rijeĉ. Vrhovni poglavica poĉeo je opis puta koji tamo vodi. U svom opisu bio je veoma iscrpan. Zamislite
samo moje iznenaĊenje i radost kada sam na kraju potvrdio da taj Tavuntsits-payavh nrje ništa drugo neko
Nugget Tsil do kojeg smo i mi htjeli da odemo! Braća Enters su zapisali nekoliko pribdlje-ţaka u svoje
knjiţice. Tada je Kiktahan Schonka nastavio:
— Vi ćete onamo odjahati da u stopu pratite Olda Shatterhanda i nemojte nikako dozvoliti ' da vam
umakne. Moţets li to izvesti?
— Moţemo! Samo kako da ga dovedemo? Kada i gdje? Samo da li će on dobrovoljno poći s nama?
— Hoće. Znate li vi za ime Wicomte - mini (Voda smrti)?
- Ne.
— Mi ćemo tamo poći da se s Komanĉima i Kio-wama udruţimo protiv Apaĉa. Samo mu to ni u kom
sluĉaju nemojte odati. Doista je ako mu samo toliko kaţete da će se Kiowe i Komanĉi tamo sastati. Njegova
ogromna i neobuzdana radoznalost će ga zavesti, i on će onamo odjahati da nas uhodi i da nas osluškuje. Pri
tome ćsmo ga uhvatiti.
— A naša nagrada?
— O tome ćemo se dogovoriti kada nam budete javili da se pribliţava.
~ A ako se s vama ne budemo mogli .nagoditi? ~ Onda će biti dovoljno samo da ga upozorite, i mi ga
nećemo uhvatiti!
— Zašto nam još danas ne kaţete visinu nagrade? -" Zbog toga što danas još ne znamo ĉime ćemo
kasnije moći da platimo, da ii ţivotinjama, ili nuggeti-roa, ili robom, oruţjem i stvarima koje ćemo zapli-
jeniti.
157— Mi vam vjerujemo.
— Mi vas sada otpuštamo i moţete poći. Savjetujemo vas da ni ĉasa ne gubite kako biste što prije sustigli
Olda Shatterhanda. Sto brţe i savjesnije postupite, to će sigurniji biti'rezultat i to veća nagrada.
Sišli su sa ,propovjedaonice' i pošli svojim konjima. Za ĉitavo vrijeme Hariman F. Enters nije progovorio ni
jedne rijeĉi. Poglavice su šutjele sve dotle dok obojica nisu odjahala. Tada je vrhovni poglavica Utaha rekao
samo jednu rijeĉ:
- Hulja!
/— Hulje! - nadodao je Kiktahan Schonka. — Nisu vrijedni ni da ĉovjek pljune na njih! Vjeruje M moj brat
da oni za svoju izdaju neće dobiti ni toliko koliko vrijedi slamka ili išĉupano ptiĉje pero?
- A sav taj veliki posao koji su s vama i sa mnom htjeli da naprave...? — upitao je Tusahga
Saritsch.
- Neće im donijeti ni toliko koliko vrijedi konjska dlaka - smijao se stari Sioux. — Oni će platiti ceh, a
mi ćemo zadrţati što imamo. Slaţe li se moj crveni brat?
— Da. Moj jd brat veoma mudar!
- Pshaw! Ĉovjeku nije potrebno da bude mudar pa da bljedolikog prevari!
— Samo izdajice će zahtijevati da obećanje odrţimo i da isplatimo nagradu.
- To oni neće uĉiniti. Tko nije ţiv, ne moţe da postavlja zahtjeve. Slaţe li se i s time moj crveni brat?
- Da.
- A i ostali?
— Da, da, da, da! ~ odjeknulo je naokolo. Nisam se više mogao obuzdati. Taĉno ovu rijeĉ
doviknuh jasnim glasom:
— Sitschepi — hulje!
Nastupila je duboka tišina. Onda sam zaĉuo:
- Uff, uff - Uff, vftf! Tko je to bio? Sto je to bilo? Odakle je došlo?
Pogledao sam kroz dalekozor i vidio da $u se okretali na sve strane.
158
— Schikschitsche — lahgtscha — Hulja! — nadodao sam isto onako glasno.
Opet duboka tišina. No vidio sam da su se sada jedan za drugim poĉeli dizati sa svojih sjedala. -Ĉak je i onaj
dugonja Kiktahan Schonka bio ustao.
— Niste ni vi vrijedni da ĉovjek pljune na vas. — nastavio sam.
Ponovo duboka tišina. Tada smo zaĉuli starog dugonju Siouxa kako poluglasno i ubrzano govori:
— Uff, uff! To nije ĉovjek!
— Nije ĉovjek! — saglasio se Tusahga Saritsch.
— Zna li moj crveni brat što u starim wampumima piše o .Propovjedaonici Ċavola' gdje se sada nala-
zimo?
- Da.
— Da dobri duh ovdje sve ĉuje što zao duh govori?
- Da.
— I da ga za to kaţnjava?
— Ĉak i veoma strogo! Većinom smrću!
— Da li je to dobar duh govorio? Sta da poduzmemo? Ja ne ostajem ovdje!
— A ni ja!
— Bjeţite odavde! — naredio sam im. — Bjeţite, bjeţite!
Ovo je smjesta djelovalo. Svi su trkom pojurili i skakali niz stepenice. Jedino Kiktahan Schonka to nije
mogao, iako se on najviše plašio.
— Pomozite mi, pomozite mi! — urlao je. — Hoću i ja dolje, i ja, i ja!
Ali poglavicama se veoma ţurilo i nisu mu pomogli. Drugi su prišli da svoga vrhunskog poglavicu odnesu
dolje. Pri tomo je izgubio vlasulju od skalpova. Na to nije obratio paţnju. Nosili su je za njim dok nije stigao
do svoga konja. Tu ju je opet stavio na glavu, izdao zapovijest da se odavde odmah krene i napusti .Đavolja
propovjedaonica', ĉiji je ugled u svakom sluĉajti porastao, pa su je sada smatrali za deset puta svetiju no
prije. Sada im je jedini cilj bio da što prije odmagle. Ĉak su se odrekli da doĉekaju Olda Shatterhanda i da ga
ovdje uhvate. Povukli s.u straţare i ĉuvare te odjahali, svih osadmeset, u guš-ĉijem stroju, kako su bili i došli
159Dok smo gledali za njima, oko usana .Mladog Orla' zaigrao je radostan osmijeh, a ni ja nisam plakao.
— Ovoj se pobjedi veoma radujem — rekao je. — Upravo se osjećam tako kao da smo se s njima
borili i kao da smo ih sve pobili. To je pobjeda nauke, a ne krvavog tomahawka.
— Da li je taj dio nauke poznat? — upitao sam ga.
— Da. Morao saru se s time upoznati. Akustika spada u nauku o zraku. Bio sam kod bljedolikih da
studiram aerostatiku i aeronautiku. Znam da su još stari Asirci, Babilonci i Egipćani poznavali tajnu da se
na jednoj taĉki veoma jasno ĉuje ono što se s druge,. udaljene govori. Veoma sam radostan i ponosan što
sam danas doznao da preci današnje' crvene rase u tom znanju nisu zaostajali za onim narodima. Naša je
duţnost da probudimo u duši naše nacije ono što smo bili izgubili. Molimo velikoga, dobrog Manitoua da
nam podari snagu i radost da ostvarimo to vaţno i lijepo djelo!
Bilo je to prvi put da je otvorio svoju dušu i govorio na ovakav naĉin. Nimalo se nisam zaĉudio onome što
sam ĉuo. Bio je to tih i veoma obdaren mladić, a imao je i potrebnu energiju da postigne i ono što je
neobiĉno. Njegovo lijepo ozbiljno lice zraĉilo je toplim, gotovo sunĉanim sjajem, tako drago i simpatiĉno
kao što su bile produhovljene i crte inoga divnog Winnetoua. Imao sam dojam da je u tom ĉasu ,Mladi Orao"
bio neobiĉno sliĉan momo nezaboravnom crvenom prijatelju, kao da su dva brata!
Kada je nestao i posljednji od osamdeset Indijanaca, napustili s'mo naše mjesto za prisluškivanje. MeĊutim,
mi se nismo odmah uputili gore, nego najprije u prednji dio kotline, gdje su bili Indsmeni. Prošli smo uzduţ i
poprijeko da vidimo ne bi li iz njihovih tragova mogli nešto proĉitati što bj nam bilo od koristi. Nismo našli
ništa. Ali kada sam još jednom otišao gore na propovjedaonicu', tamo gdje su sjedile poglavice, ugledao sam
na jednoj od stepenica, i to u sasvim zadnjem uglu, da leţi neki predmet koji prije dolaska Indijanaca sigurno
nije bio tamo, jer
160
bih ga inaĉe bio zapazio. Podigao sam ga i razgledao. Bile su to dvije malene, draţesne pseće šapice, samo
ne pandţe, već šapice. Bile su ravno odrezane i na torn mjestu obje spojene jelenskom ţilom, tako da su
saĉinjavale dvostruku šapicu ĉiji su prsti okrenuti u suprotnom smjeru. Pokazao sam je ,Mladom Orlu'.
— Fetiš! — uzviknuo je.
— Sasvim vjerovatno! — Samo ĉiji fetiš? — upitao sam.
— Kiktahan Schonke!
— Nadajmo se! Kako ga je samo mogao izgubiti? Fetiši se obiĉno nose u zatvorenoj vrećici! To su pseće
noge, a ne lisiĉje ili vuĉje, a i poglavica Siouxa se zove ,Pas Ĉuvar'. Zbog toga mi se i ĉini da ga je on
izgubio. Samo, kako se ta moglo desiti? Neka ga pogleda moj mladi crveni brat!
Dao sam mu ga. Paţljivo ga je razgledao, ponovo ga vratio i odgovorio:
— Ovaj fetiš nije bio u vrećici, već za pojas prišiven. Jasno se vide ubodi. Otkinuo mu se kada su poglavicu
lasom vukli uz stepenice ili kada su ga nosili dolje. To što smo ga našli mnogo znaĉi!
— Svakako, ali je i opasno. Bude li Kiktahan Schonka primijetio da ga je izgubio, sigurno će se
vratiti da ga traţi. Bude li primijetio kasnije, tada neće znati taĉno gdje ga je izgubio: da li ovdje ili
negdje uz put. Mi u svakom sluĉaju ne smijemo ovdje dulje ostati. Hajdemo!
Paţljivo sam sklono fetiš u dţep, pa smo ovo mjesto napustili i poĉeli se" penjati gore prema našem
logorištu. Odozgo su nas oštro promatrali, pa je Pap-Perrnann znao da dolazimo. Dopremio nam je konje da
ne bismo morali gaziti kroz vodu jezerceta.
~ To je brzo išlo, veoma brzo! — rekao je. — Hoće li oni ponovo doći?
— Ne, nadam se da neće — odgovorio sam.
— Ĉudnovato! Njihovo savjetovanje danima traje! Zbog ĉega su tako brzo otišli? Da li ste što ĉuli?
— Ĉekajte, dok se ne naĊemo s mojonv ţenom! 1 ona ţeli da to dozna!
Tako je i bilo. Dok smo se pribliţavali, gledala nas je s takvom napetošću da nisam imao srca da je
Pustim da ĉeka, već sam joj odmah doviknuo:
11
Winnetouovi nasljednici
161- Uspjelo je! Sve je uspjelo!
— Zaista - zaista? — upitala je. — Tada sjaši s konja, sjedni kraj mene i priĉaj!
Pri tom je i sama sjela i rukom lupila po mjestu gdje sam kao poslušan muţ morao brţe bolje da sjednem.
Poslušao sam je i dao .Mladom Orlu' znak da se popne na vrh i da u meĊuvremenu bude na straţi kako bih
odmah doznao ako se Kiktahan Schonka vrati. Svoj izvještaj skratio sam koliko god mi je bilo moguće.
Kada sam s izvještajem bio gotov, Srdašce energiĉno i brzo skoĉi opet na noge i reĉe:
— Dakle pakujemo, pakujemo! Još ovoga ĉasa moramo otići!
Već je pruţila ^ruku za kuhinjskim loncem i mlincem za kavu. Ja sam, meĊutim, i dalje sjedio te je upitao:
- y,
— Kamo?
— Za dvojicom Entersa!
— Ti sama?
— Sama? - Ja? - Kako to?
— Da, ako misliš poći, tad ćeš morati sama! Ja ostajem još ovdje.
— Sta još ima da se ovdje uradi?
— Ništa.
— A ti hoćeš još da ostaneš? — ĉudila se. Obratila se Pappermannu: — Ništa! A ipak hoće da ostane!
Shvaćate li vi to, Mr. Pappermanne?
— Ne još sasvim — odgovorio je ovaj. — Ako ţeli još da ĉeka, za to iraa razloga, a protiv toga se
ništa ne moţe poduzeti!
— Razlozi? Hm! Ima ih uvijek! Do sada nisam nikada primijetila da on nema kakvog razloga!
— Jesu li što vrijedili ti razlozi? — upitao je starac.
— Hm! Gotovo su uvijek bili opravdani!
— No, dakle! Sjedite mirno i dalje i imajte u tog ĉovjeka povjerenja! On zna što hoće. Mi ćemo još
ostati ovdje.
- Dokle? • — Vjerovatno do sutra ujutro.
— Zar je istina? - upitala me je.
— Da — potvrdio sam.
162
— Znači da ćeš obojicu Entersa pustiti da ti umaknu?
— Za danas moţda, ali ne duţe. Njihov put mi je poznat! 2eliš li moţda da ih još danas
sustignemo pa da ih bez ikakve koristi vuĉemo sa sobom? Da, oni su nam potrebu i. Oni će za
izvjesne stvari predstavljati izvor iz kojega ćemo mi crpsti, samo ne smatram za potrebno da ih
neprestano, danju i noću, drţimo uza se. To bi, barem meni, bilo dosadno.
— I meni. Imaš pravo.
— Dobro! Mi ćemo, dakle, tek sutra ujutro krenuti dalje. Sto se tiĉe vremena, to o nama ovisi kada ćemo ih
sustići.
S time se bila sloţila. Nije nam bilo potrebno da jurimo. Mogli smo lijepo, polako da se pripremimo za
predstojeći put. Od Indijanaca se nije ni jedan vratio. ,Pas Ĉuvar' još nije primijetio što je izgubio. Koliko je
taj gubitak velik zna jedino onaj koji je upućen u postanak, znaĉenje i u vrijednost indijanskog ,fetiša'. Po
posljedicama će se vidjeti kako je na staroga Kiktahan Schonku djelovao nestanak ovih psećih
šapica...KROZ MRAĈNE i KRVAVE KRAJEVE
DRUGA OPORUKA
Napustili smo podruĉje .Đavolje propovjedaonice' i pošli prema Mugworthillsu. Iz moje knjige ,Win-
netou', treći dio, vidi se da je Mugworthills ista ona skupina planina koju su Winnetou i njegov otac oznaĉili
imenom Nugget Tsil. Dva brata Entersa takoĊer su htjela onamo. Dok sam prisluškivao, ĉuo sam taĉan opis
toga puta, koji sam i ja poznavao. MeĊutim, postojao je još jedan kraći, koji mi je isto tako bio
poznat. Krenuli smo tim putem. Kako su nam konji bili mnogo bolji od njihovih, prestigli smo ih.
iako smo kasnije napustili Devils pulpit. Nije nam bilo potrebno da ţurimo pa da ih sustignemo,
kako smo to u poĉetku namjeravali, već smo ih mogli saĉekati gdje bilo i gdje nam se prohtjelo Zato smo
smatrali da je najpogodnije ako to bude u Canadijanu, i to na onom mjestu gdle sam poslije
Winnetouove smrti naišao na Gates, Claya i Summera. Ondje je bilo pitke vode, trave za konje i
prostrano gusto grmlje, u koje smo se mogli zavući kako nas ne bi primijetio onaj koji dolazi sve
dotle dok mi to ne zaţelimo. Usred grmlja nalazila se mala ĉistina na kojoj je nekada ranije gorjela
logorska vatra. Zbog toga se uništena vegetacija još nije oporavila. Ovdje smo razapeli šator.
Dok smo to radili, moja je ţena pripremala ruĉak. MedvjeĊeg nam je mesa još zadugo bilo dovoljno. Osim
toga smo uz put ustrijelili i jednu prepelicu i više pre-
164
rijskih kokoši. Zbog toga nam i nije bilo potrebno da peĉenku lovimo na novome mjestu. Iza ruĉka smo se
odmarali, iako nismo bili umorni. Budući da smo se nalazili na podruĉju Komanĉa i Kiowa, morali smo
izbjegavati sve što bi odavalo našu prisutnost.
Bilo je pred veĉer kada smo s poloţaja gdje smo braću Enters oĉekivali ugledali dva jahaĉa. Spo-ro su se
pribliţavali. Njihovi su konji bili umorni. Kad su skoro već stigli do grmlja, prepoznali smo dva brata. Bili
su naoruţani, kao nekada za opasnijih vremena, noţem, revolverom i puškom. Kako mi nismo došli istim
pravcem, to nisu mo-gli ni primijetiti naše tragove. Sjahali su izvan grmlja, napojili svoje konje i sakupljali
suharke za vatru. Vatru nisu zapalili na mjestu gdje ih grmlje zaklanja, već vani, na praznom prostoru, tako
da ju je uveĉe mogao svatko izdaleka vidjeti. Naša se već davno bila ugasila. Kako je ta vatra mogla da oda i
njih i nas, to sam ustao da ih upozorim. Tada Pappormann upita:
— Smijem li s vama? Rado bih vidio kako će izgledati kad vas prepoznaju!
- Tada poĊite!
Pošli smo onamo, samo što sam se ja zaustavio iza gustog granja kako bih propustio Pappermanna da im se
prvi pribliţi. Prišao ini je s leĊa i pozdravio:
— Good evening, Messieurs! Dozvoljavate li da vas upitamo da li ţelite biti odmah skalpirani, ili pak
smatrate da je bolje da sutra ili prekosutra umrete na muĉeniĉkom stupu?
Obojica prestrašeno skoĉiše uvis.
- Skalpirani? Od koga? Zašto? - upitao je Sebulon.
~ Da umremo na muĉeniĉkom stupu? — upitao je Hariman. Zbog ĉega? Od koga?
~ Od Komanĉa i Kiowa, koji tvrde da ovaj kraj Pripada njima — odgovorio je stari Zapadnjak. — Zapalili
ste takvu vatru kao da vam je upravo namjera da te bitange namamite. Zašto vatru niste zapalili iza grmlja?
~ Zbog toga što se ne bojim ni Kiowa ni Komanĉa ~ odgovorio je Sebulon.
~ Znaĉi da ste s njima u prijateljskim vezama?
165— Mi smo prijatelji svih ljudi koje susrećemo, svih Crvenokoţaca i svih bijelaca!
— Well! Znaĉi da ste i moji! Volim da znam kako se zovu moji prijatelji. Smijem li vas zamoliti da mi
kaţete svoja imena?
— Zovemo se Entersi. Ja sam Sebulon Bnters, a moj brat Hariman Enters,
~ Hvala! A sada dalje: odakle dolazite i kamo idete?
— Došli smo iz Kanzas Citvja i skrenuli prema zapadu u Trinidad, a ţelimo da odemo do Rio Grande del
No<rtea. A tko ste vi?
— Zovem se Pappermann i dolazim iz Trinidada. A kamo ću poći, to još ni sam ne znam.
Tada su se obojica trgla od iznenaĊenja i Sebulon se brzo stao da raspituje:
— Pappermann? Moţda Maks Pappermann?
— Da. Oduvijek sam se tako zvao, i sada se, na ţalost, još uvijek tako zovem.
— Kakva sluĉajnost! Mi smo, naime, bili u vašem hotelu. Ĉak smo se ondje i najavili.
— O tome ništa ne znam. Hotel više nije moj.
— Ĉuli smo za to. Samo do vašeg odlaska vi ste stanovali kod novog gostioniĉara. Taj ĉovjek je veoma škrt
na rijeĉi i neusluţan! Htjeli smo da nam da neka obavještenja, što je odbio. Zbog toga smo morali
druge pitati, koji takoĊer nisu ništa znali, barem ništa opširnije. Moţda bismo mogli od vas doznati ono što
ţelimo.
- A što to?
— Radi se o braĉnom paru Burton, koji je pošao za Trinidad da odsjedne u vašem hotelu i da nas ondje
doĉeka. Kad smo tamo došli, doznali smo da su te osobe, doduše, bile tamo, ali su već slijedećeg dana opet
otišle. Kamo, to nam nitko nije znao reći. Znate li vi nešto o tome?
— Hm! Da li nešto znam! Baš ste naišli na pravog ĉovjeka.
— Zaista? Veoma nam je drago! Dakle, ako ste vi taj pravi ĉovjek, tada nam brzo recite da li...
U tome ga je Pappermann prekinuo:
— Zar sam ja taj pravi ĉovjek? To nisam rekao.
— Ako vi niste, onda tko je?4
166
— Ovaj ovdje!
Pokazao je na me, pošto sam sada iz grmlja izišao kako bih taj uvod okonĉao, jer je Pappermann u svojoj
bezazlenosti lako mogao nešto kazati što nije trebalo da braća znaju. Moje prisustvo ih je veoma iznenadilo,
ali ne baš neugodno. Radovali su se što su se susreli sa mnom. Naredio sam ini da smjesta ugase vatru i da sa
svojim konjima doĊu k naifia u grmlje. _ To su i uĉinili. Moju su ţenu pozdravili vrlo uljudno. Hariman je to
vjerovatno dobronamjerno uĉinio, ali nije bilo sigurno da je to isto uĉinio i Sebulon. Do~ duše, nastojao je
da ostavi dobar dojam, ali je njegov pogled bio neiskren. Dok je mislio da ga nitko ne promatra, vidjelo se da
njegove oĉi nešto vrebaju, nešto prijete, što meni ni mojoj ţeni nikako nije moglo da izmakne. Srdašce je
upravo za takve stvari imala vanredno oštro osjetilo. Kada su nas upitali zbog ĉega nismo ĉekali u Trinidadu,
odgovorio sam:
— Zbog toga što sam imao razloga da odbijem vaše društvo. O tome sam vam, dakako, i pisao. Da li je
pismo dospjelo u vaše ruke?
— Da. Gostioniĉar ga nam je predao ĉim smo stigli i rekli naša imena — odvratio je Sebulon. — U torn ste
pismu naveli da su ĉonner i Howe naši prijatelji. Mi to odluĉno poriĉemo. Kao trgovci konjima imali smo
sa njima poslovnih veza, ali kada smo ih bliţe upoznali, prekinuli smo odmah svaku vezu. Oni nisu pošteni.
Samo, kako ste vi došli do toga da njihovo nepoštenje upravo na nas natovarite? Dozvoljavate H da vas
upitam kamo ste krenuli iz Trinidada?
Na to je Srdašce brzo upalo u rijeĉ:
- U lov na medvjeda!
Koliko god je taj odgovor bio kratak, toliko je bio i odluĉan, jer smo time izbjegli sva pitanja u vezi s Devils
pulpitom.
~ Jeste li imali sreće? — raspitivao se.
~ Da — odgovorio sam.- - Mi sada imamo i med-vJeĊe butove. Sape ćemo naĉeti tek kod Tavuntsits--
payavha.
~ Kod Tavuntsits-payavha? - upitao je brzo, do-bacivši veoma zadovoljan pogled svome bratu. - Poznajete li
ga?
167— Da. Još otprije.
— I mi ćemo tamo
- I vi? Zbog ĉega?
— To ţele poglavice Siouxa i Utaha.
- O! Znaĉi d? ste ih sreli? ~ Da.
- Kod Devils pulpita?
— Da, Šteta što ste već bili otišli! Mi bismo vas tako rado sa sobom poveli'
~ Nije nikakva šteta. Ja se ionako ne bih smio pokazati!
— Ali biste imali prilike da stvar promatrate izdaleka, pa ĉak da nešto i ĉujete.
— Ĉemu to? Nadam, se da ću sada od vas doznati 5to se ondje odigralo i što je sve bilo zakljuĉeno.
— Hoću li ja da priĉam?
— Da. Molim te, uĉini to.
Poĉeo je svoj izvještaj. Rekao nam je imena dvojice vrhovnih poglavica. Onih osamdeset Indijanaca, koiiko
ih je tamo bilo, pretvorio je u ĉetiri stotine, a onih nekoliko sati njihova zadrţavanja u puna tri dana. Govorio
je o vanredno vaţnim raspravama kojima je prisustvovao sa svojim bratom. Sve je to tako prikazao kao da su
njih dvojica bila glavne osobe koje su obasuli naroĉitim poĉastima. Posebno je naglasio kako je rastanak sa
crvenima bio veoma prijateljski. Nadalje, kako su Kiktahan Schonka i Tusahga Saritsch tri puta krenuli za
njima da im još jednom stegnu ruku pri njihovu odlasku.
— Znaĉi da su crveni otišli prije vas? — upitao sam.
- Da.
— Kamo?
— To je velika tajna koju ni po koju cijenu ne smijemo odati. Ali vama ćemo to saopćiti da se
uvjerite kako su naše namjere prema vama dobre i poštene. Otišli su prema nekom mjestu koje nazivaju
Wiconte-mini. Poznajete li ga moţda?
— Da. To je neka voda. Zar ne?
— Da. Taćno su narn opisali put koji vodi tamo.
— Znaĉi da i vi morate tamo?
— Svakako. Tamo ćemo doznati ratni plan protiv Apaĉa i njihovih saveznika, l sami vidite koliko je to
168
j za vas vaţno. Ţelite li da vam saopćimo što ćemo ondje doznati?
— To se po sebi razumije!
— Spremni smo da to uĉinimo, ali se nadamo da ćete nam biti zahvalni.
— Kako posijete, tako ćete i poţeti.
— Da li je Wiconte-mini, ,Voda smrti', veoma udaljena od ,Tamne vode', gdje je naš otac umro?
— Ako se dobro sjećam, nisu tako daleko jedna od druge. Ĉim stignemo onamo, bit će mi jasnija slika.
Ne bi bilo pametno da mu se kaţe kako ova dva razliĉita imena oznaĉavaju jedno te isto jezero.
— O! Znaĉi da i vi namjeravate tamo? — upitao je.
— Svakako. Ili vam moţda to nije pravo?
Tada je trijumfalno pogledao svoga brata. Bio je oduševljen što sam, i ne sluteći, pomogao da mu se planovi
ostvare, a zapravo on nije uopće ništa predosjećao.
~ Da nam nije pravo? — uzviknuo je. ~ A zbog ĉega? Mi smo vaši prijatelji. Zavoljeli smo vas. S vama
bismo najradije zauvijek ostali. S velikim veseljem ćemo vas povesti do ,Vode Smrti'. Pretpostavljamo da
ćete nam za uzvrat pokazati ,Nugget Tsil' i ,Tarnnu vodu'.
~ Vrlo rado. Kako to da vas Kiktahan Schonka nije odmah poveo sa sobom? Zbog ĉega vas šalje do
Tavuntsits-payavha?
— Da uhodimo ţene Siouxa koje su tamo odjahale, pa da mu poslije toga podnesemo izvještaj. Opisao nam
je taĉno put. Prema tome, trebalo bi nam još dva dana dok tamo stignemo!
— To je taĉno. A sada vas samo jedno molim i bit ću tada zadovoljan. Naime: ĉudnovato je što ste se
upravo na mene obratili da doznate gdje se nalaze ,Nugget Tsil' i .Tamna voda'. Naprosto mi izgleda ne-
vjerovatno da vi ta dva mjesta niste do sada već pronašli. Bilo bi dovoljno da ste raspitali Kiowe, njihova
Poglavicu Tangua i njegova sina Pidu za ,Nugget Tsil', A u vezi s ,Tamnom vodom' sigurno ste mogli pro-
naći jednoga od Apaĉa koji je jednom bio tamo sa mnom.
~ Lako je to reći, ali nije uĉiniti — odgovorio je.
169— Ja sam bio kod Kiowa. Stari Tangua je, dakako, bio spreman da me obavijesti, samo što ga je njegov
sin Pida u tome sprijeĉio. Zašto, to ne znam. A meĊu svim Apaĉima, koje sam raspitivao za »Tamnu vodu',
nije bilo ni jednoga koji me nije smatrao za neprijatelja i s nepovjerenjem me odbio. Oni su veoma oprezni,
ti lupeţi!
— Ti su lupeţi moji prijatelji, Mr. Entersu. Usudite li se samo još jedinom da izustite tu rijeĉ, rastat ćemo
se! — Moja ţena će sada pripremiti veĉeru. Kada veĉeru završimo, poći ćemo spavati. Sutra rano, u
svanuće, napustit ćemo ovo mjesto i odjahati prema Tavuntsits-pavavhu. Da li vam je pravo?
— Da. Samo što se mi nećemo ovdje ulogoriti već malo po strani. Mi strašno hrĉemo, a tu je jedna lady
koju ne ţelimo uznemiravati.
Taj izgovor je bio veoma providan. 2eljelj su da budu nasamo kako bi mogli nesmetano razgovarati. Odmah
mi je pala na um misao da ih prisluškujemo, ali sam odustao od toga. Ono što sam ţelio doznati mogao sam
postići direktnijim i lakšim naĉinom nego što je neugodno šuljanje, stalno prisluškivanje i ću-lenje ušiju na
sve strane, što je napornije nego što se misli.
Pomenuti razgovor tekao je izmeĊu mene i Sebu-lona Entersa. Njegov brat Hariman nije nadodao ni jednu
jedinu rijeĉ. Izgledalo je kao da se njih dvojica u neĉemu ne slaţu, i to u priliĉnoj mjeri. Naprosto su
izbjegavali da jedan drugoga pogledaju.
Isto tako tiho drţao se i ,Mladi Orao'. Vladao se kao da braća nisu uopće bila prisutna. Sve to nije ukazivalo
na neke prijateljske odnose s njima. Nakon veĉere su se odvojili, kao što je Sebulon i najavio. Vratili su se
tek rano ujutro kada im je miris kave odao da smo već budni. Kada je sunce izlazilo, šator je već bio
spremljen i mogli smo nastaviti putovanje. Sada smo tek uoĉili da je svaki od njih imao o sedlu obješenu
jednu lopatu sa drškom. Kada je Pap-permann vidio da su se moje oĉi u ĉuĊenju zadrţale na tom oruĊu,
upitao je braću:
— Opskrbili ste se lopatama. Hoćete li kopati blago?
— Moţda — odgovorio je Sebulon s naroĉitim naglaskom, koji je imao da pokaţe koliko su prepredeni.
— A kakvo blago?
— Još ne znamo. U svakom sluĉaju imamo oruĊe za kopanje, ako nam bude zatrebalo. Kiktahan Schon-ka
nam nije obećao novac, već plijen, robu, konje i sliĉne stvari. A i kovine, dakle, srebro, bakar, pa ĉak. i zlato.
Samo se po sebi razumije da se ovdje radi
0 bonanzama ili digginima, koje ćemo najprije morati pretraţiti! Zbog toga i nosimo hopate!
Izgleda da je taj ĉovjek imao naroĉitu maštu. Njemu uopće nije ni palo na pamet da jedino on predstavlja
oruĊe koje će kasnije biti odbaĉeno kada više ne bude potrebno.
Danas smo jahali ta&no onim istim putem kojim sam nekada jahao sa Gatesom, Clayom i Summerom.
Uveĉer smo se ulogorili na istom mjestu otvorene prerije, gdje smo i onda spavali. Nismo zapalili vatru.
Slijedećeg sam jutra rekao dvojici Entersa da ćemo oko podne stići do Tavunts,its-payavha. Pazio sam da ne
izgovorim ime Mugworthills, koje se spominje u mome opisu što su ga proĉitali. Upoznati su s time
1 morali su znati da se ovdje radilo o Nugget Tsilu. Za sada im o tome nisam ht'o ništa govoriti. Na moje
ĉuĊenje Sebulon me je upitao:
— Da li vam je ta planina poznata samo onako, po ĉuven ju, Mr. Burtone, ili ste već tamo bili?
— Ĉesto sam odlazio tamo — odgovorio sam.
— Kaţu da na toj planini ima nekoliko grobova. Tri ili ĉetiri. Da li je to istina?
— Dva sam vidio, a ostale nisam. Tko bi ondje mogao biti sahranjen? *
— Nekoliko poglavica Kiowa.
- Stvarno?
— Da. O tome mi je priĉao netko tko je već tamo ĉešće odlazio.
- Ulogorit ćemo se kraj ona dva groba koja sam vidio. To je mjesto najprikladnije.
Ĉitavo prijepodne moja je ţena bila veoma ţarni-Sijena. Pribliţavali smo se mjestu koje je za nju bilo od
velikog znaĉenja. Ona veoma cijeni uspomenu na li-
170
171jepu sestru Winnetoua. Već je više puta govorila kako od srca ţeli da barem jednom vidi grob lijepe,
drage Indijanke. Bila je uvjerena da nikada neće vidjeti Ameriku. Sada joj se ipak ţelja ostvarila.
Izgleda kao da je i ,Mladi Orao' bio zadubljen u ozbiljne misli. Da se to nijs odnosilo na me? Ponekad bi me
pogledao tako neobiĉno, ispitivaĉki, ali bi brzo spustio pogled ĉim bih se na njega osvrnuo.
Braća Entersi nam se nisu suviše pribliţavala. Bili su iza nas s Pappermannom koji je sada veoma dobro
znao šta im smije govoriti. Sinoć sam mu prije spavanja dao taĉne upute.
Još nije bilo podne kada su na jugu izronila brda. Sto smo im se više pribliţavali, postajala su sve viša. Na
njihovom šumovitom vrhu još uvijek je stajalo ono stablo koje je nad svim ostalim stršilo. Ĉak je i Srdašcu
palo u oĉi.
— Kako se sve to slaţe! — rekla je. — Nije li onamo gore Winnetou poslao svoga uhodu?
— Da — potvrdio sam.
— Reci mi kako ti je pri duši? Ja bih zaplakala. A ti ne bi?.
Nisam odgovorio.
Zaobišli smo tamne visove sa njihove zapadne strane i na jugu skrenuli ulijevo kako bismo stigli do doline
koja je duboko bila usjeĉena izmeĊu brda, a koju moji ĉitaoci već poznaju. Nastavili smo duţ nje do boĉne
klisure koja nas je vodila dalje prema vrhu. Na mjestu gdje se poĉela raĉvati, s jahati smo i stali se penjati,
vodeći konje za uzde do oštrog vrha iza kojega se zemljište ponovo spuštalo. Išli smo uz padinu, izbili ravno
u šumu, sve dok nismo stigli do našeg cilja. Ugledali smo oba spomenika; jedan je prikazivao Intschu-
tschuna, oca moga Winnetoua, kako uspravno sjedi na konju, a drugi piramidu od kamena iz koje se izvilo
visoko stablo kraj kojega je poĉivala Nscho--tschi. Zaustavio sam se. Imao sam osjećaj kao da sam tek juĉer
ovdje posljednji put boravio. Stabla su narasla, šiprag je bio nešto gušći. Inaĉe je sve izgledalo kao da
duboka, dirljiva tišina toga mjesta već desetinama godina nije bila uznemirivana ni daškom vjetra.
172
—Ovdje leţe poglavice Kiowa — rekao je Sebu-
lon Enters. - Stigli smo gdje treba. Hoćemo li se danas ovdje zaustaviti?
— Da. Moţda ĉak i sutra — odgovorio sam.
— Barem trenutno ukloni tu dvojicu — tiho me je zamolila moja ţena. - Ne treba da mi
pokvare prve trenutke.
Već sam htio da joj ispunim ţelju, ali me je u tome Sebulon preduhitrio'
— Moţda bi trebalo da sa svojim bratom ulovim svjeţu peĉenku? Ili ćemo moţda odmah biti posluţeni
obećanim medvjeĊim šapama?
— Da, poĊite i pokušajte da nešto ulovite! - brzo je upala Klara. — Imate nekoliko sati vremena. Jest
ćemo tek popodne.
Udaljili su se. Sa Pappermannom sam podigao šator. Taj dobri starac je nastojao da izbjegne biJo kakav šum.
Vidio je da Srdašce kleĉi kraj groba sestri-na, a zatim je prišla grobu poglavice. U podnoţju groba, taĉno sa
njegove zapadne strane,' nalazilo se malo udubljenje koje je bilo prekriveno mahovinom kao i mjesto oko
udubljenja.
— Ovdje si sigurno nekada kopao? -- upitala je.
— Da — odgovorio sam. - Ja sam, doduše, rupu veoma paţljivo zatrpao, ali za kopanja mi se toliko
zemlje rasulo te nisam mogao sasvim zatrpati rupu kad se kasnije u njoj slegla zemlja. Otuda ovo udub-
ljenje.
— Samo to bi i druge moglo navesti da kopaju! ~ Neka pokušaju! I onako ne bi ništa pronašli.
— Nemoj biti toliko siguran u to. Imam jednu ideju.
- O! Zaista?
— Da, zaista! I nije mi pala na um sada, već još popodne.
— Uĉinila si mi se veoma zamišljena. Zar je to bio razlog tvojoj zamišljenosti?
— Da, ništa drugo.
— Molim te, reci mi o ĉemu si mislila?
Navikao sam da misli i osjećaje svoje ţene potanko razmatram. Njezina uroĊena oštroumnost bila mi je
cesto od pomoći, dok me je moja teško steĉena proni-
173cavost znala odvesti na krivi put. Priznajem da /je u ţena osjetljiviji nagon nego u muškaraca. Zbog toga
se uvijek i veselim kada mi kaţe da joj je sinula ,ideja' ili ,misao', jer znam da mi to moţe biti od pomoći.
Tako je i sada bilo. Odgovorila je:
— Sto smo se danas više pribliţavali ovim brdima, to mi ie jasnije ; saţetije postajalo ono o ĉemu si priĉao.
Pri tome sam se sjetila jedne rijeĉi koja mi je stalno bila na umu. Tu rijeĉ ti je i Winnetou spominjao, i
to ĉesto. Da li se još sjećaš kojim se rijeĉima posluţio kada je govorio o zlatu, nuggetima?
— Misliš li moţda na deadly dust (smrtonosna prašina)?
-- Da, deadlv dust. Kada je uoĉi smrti s tobom razgovarao u vezi s oporukom, rekao ti je da ti je namijenio
nešto bolje od zlata. I unatoĉ tome ti si ovdje kraj groba njegova oca kopao jedino da pronaĊeš zlato i ništa
drugo. Zar to nije bilo pogrešno, dragi muţu?
— Ne vjerujem. Zlato koje je ovdje bilo zakopano nije bilo namijenjeno meni, već u dobrotvorne, plemenite
svrhe.
— Zar ovdje zaista niĉeg drugog nije bilo što je namijenjeno tebi, njegovu najboljem prijatelju i bratu? Zar
je Winnetou, ĉovjek dalekovidan i uzvišenih misli, baš pri sastavljanju svoje oporuke zaboravio da se u
,dobrotvorne, plemenite svrhe' moţe dati nešto mnogo vrednije od samoga zlata? Molim te, razmisli!
— Hm! Znaj, Srdašce, da je to što si rekla taĉno, nesumnjivo taĉno. Ja, doduše, imam izgovor da sam
mogao tragati samo uz ţivotnu opasnost i u najvećoj ţurbi, samo što to moţda nije najzgodnije opravdanje.
Kasnije sam imao vremena da taj propust nadoknadim. Samo što na to uopće nisam nikada mislio.
— Ni ja. Zbog nepromišljenosti predbacujem sebi Isto toliko koliko i ti. Hoćeš li mi ispuniti jednu ţelju?
— Koju?
— Da još jedanput kopaš. Samo bolje, paţljivije i dublje nego nekada!
— Rado — veoma rado.
- Vjerujem da ćemo još nešto pronaći, i to ono što je najvaţnije. Dokumenat o zlatu je svakako ne-
174
]ca vrsta zaštite za stvarno i pravo blago koje se vje-rovatno pod njim nalazi!
— Govoriš kao da si uvjerena u to!
— Ne znam, ali osjećam. Winnetou je u to vrijeme bio bistriji i uzvišeniji od tebe, dragi muţu. Njegova
stvarna,, neprocjenjiva vrijednost nije bila u njegovu vladanju prema tebi, a pogotovo nije bila onda kada je
bio pored tebe. Naše kopanje mora da bude dvostruko, naime, ovdje kraj groba njegova oca i u tvom
sjećanju. Pri tome sigurno nećemo naići na deadlv dust, ali zato na bisere i drago kamenje koji potjeĉu iz
dubokih duševnih bonanza. Hoćemo li odmah poĉeti? Baš je dobro što oba Entersa nisu prisutna.
— To nije neki mjerodavan razlog, jer se tragovi ionako ne bi mogli tako brzo izbrisati a da braća ne
primijete što se ovdje dogaĊalo za njihova odsustva. Otada je prošlo više od trideset godina i smatram da
nećemo poĉiniti nikakvo zlo ako pustimo da proĊe još nekoliko sati, Ne smijemo zaboraviti da mi je
Tatellah-Saitah pisao da odem do-pet velikih, tamnih smreka i da se uputim onoj koja stoji u sredini. U
pismu piše: .Neka ti njezin glas bude glas Manitoua, glas velikog, vjeĉitog i ljubljenog duha!' Ovo je tako
vaţno i hitno da mora imati prednost pred svim drugim stvarima.
— Svakako, svakako! — Ali gdje su te tamne smreke? Gdje su!
— Nisu daleko odavde. DoĊi!
Odveo sam je u šumu do onog mjesta gdje se iz tla izdizalo nekoliko stijena kraj kojih se prostirala bara. Tu
je stajalo pet sirebrnasto-temnih smreka na koje je mislio Tatellah-Satah. Grane su im visi-le do zemlje.
MeĊu granama je bilo i nekoliko suhih. Ĉim mi je pogled pao na stablo u sredini, odmah sam znao na ĉemu
sam. Srdašce je meĊutim stajalo i bespomoćno gledalo u drveće, a zatim pljesnula rukama i rekla uzdišući:
— Ovdje jedno stablo sliĉi drugome, samo što ono u sredini' nadvisuje ostala za nekoliko lakata! A i
sve grane su im iste! Guste su i bogato naĉiĉkane iglicama! A to stablo, ta smreka, treba nešto da ti kaţe?
Ali Sto, što? Znaš li ti? Ja ne znam!
175— Vjerujem ti! Moţeš li razlikovati smreku od
jele?
— Mogu! /
— Tada bolje pogledaj smreku u sredini!'Donje grane su pomalo poĉele da se suše i na njima ima samo
još malo iglica. Molim te, izbroji ih! Poĉni odozdo i stalno pokazuj prstom na svaku granu!
To je i uradila.
— Jedan, dva, tri — brojala je. — Ĉetiri, pet, šest...
— Stani! — prekinuo sam je. — Pogledaj tu šes'tu, suhu granu! Zar je i to smreka?
— Nije, već jela.
— Primjećuješ li sada da je stablo poĉelo govoriti?
— O! Sad mi je jasno.
— Da, tako! Moţe H grana jele da iz smreke iz-raste?
— Dabome da ne moţe. Prava je grana uklonjena i na njezino mjesto je priĉvršćena grana jele. Da nije to
neoprezno ili ĉak opasno? Zar to nije mogao i netko drugi otkriti osim tebe?
— Nije. Da su grane zelene, bilo bi drukĉije. Tada bi zbog svojih iglica grana jele odmah udarila u oĉi.
Budući da su to bile samo suhe grane, jedino sam ja mogao pogoditi, i to samo zato što sam prije bio upo-
zoren. Molim te, ukloni tu granu!
— Da je odlomim?
— Ne, već je izvuci.
To je i uĉinila. Na mjestu prvobitne grane bila je izdubljena rupa u koju je bila usaĊena grana jele. Tu smo
rupu sada ugledali. U njoj se nalazila samo grana i ništa više. Bila je prazna. Poĉeo sam pregledavati deblo u
blizini izbušene rupe. Taĉno! Kora je bila odvojena u obliku preklopca i granom ponovo ĉvrsto priĉvršćena.
Kada sam podigao poklopac, ispao je bijeli papir. Srdašce je za njim brzo pruţilo ruku i radosno uzviknulo:
— To je ,glas stabla'! Moţda i nije?
— Jest. Sigurno.
— Kako je Indijanac oštrouman i 'pametan ĉovjek!
— Da — smijao sam se. — Kakva je besprimjerna mudrost bijele squaw koja odmah sve otkriva!
176
Sada se i ona smijala i rekla:
— Valjda ne misliš osporiti da sam ja pospješila ovo otkriće svojim znanjem o razlici izmeĊu jele i
smreke? Daj da ĉitamo!
Kako je ona moja sekretarica i gotovo svu moju korespondenciju sama obavlja, smatrala je da moţe i ovaj
H»t otvoriti i proĉitati. Već je bila podigla obrve da joj lice izgleda što vaţnije, ali joj je taj izraz veoma brzo
nestao, pa je poĉela da se tuţi razoĉaranim glasom:
— Na ţalost, ja ne mogu ovo proĉitati!
— Sigurno je pisano indijanskim crtanim pismom?
— Nije. Pisano je engleskim slovima, ali je jezik nepoznat.
— Pokaţi mi list!
— Evo ti ga! Ali dobro bi bilo da sjednemo! Kad ĉovjek stoji, teţe shvaća.
Sjela je i lupila rukom. Jasno mi je bilo što treba da uradim: sjeo sam do nje i glasno joj ĉitao. Bilo je pisano
na jeziku Apaĉa, a list je pisala ista kaligrafski uvjeţbana ruka i na taĉno istom dobrom papiru kao i pismo
koje sam primio od Tatellah-Sataha. Prijevod je glasio:
»Zašto si tragao samo za deadlv dustom? Za smrtonosnim zlatnim prahom?
Zar si zaista vjerovao da taj neopisivo, bogati Win-netou nije za sobom ostavio ništa bolje ĉovjeĉanstvu?
Zar je Winnetou, kojega si sigurno dobro poznavao, bio toliko površan da si smatrao za neophodno da dublje
kopaš?
Sada znaš zbog ĉega sam se na tebe ljutio. Dobro mi došao ako si dobrodošlicu zasluţio!«
To je bilo pismo ,tisućugodišnjeg starca'. Sloţio sam Papir i stavio ga u dţep. Pogledali smo se.
— Zar to nije ĉudno? — upitalo je Srdašce.
~ Veoma ĉudno! — potvrdio sam. — Piše taĉno ono što si bila rekla. PostiĊen sam!
— Nemoj to primiti k srcu!
~ Ipak! U vezi s Winnetouom poĉinio sam neoprostiv grijeh. Ne samo u odnosu na Winnetoua već i na
ĉitavu njegovu rasu! I1 ja sam sada uvjeren da ćemo
l* Winnetouovi nasljednici
177još više i mnogo vaţnije pronaći od onoga Sto san? ne-. kada našao.
- Zato što to kaţe Tatellah-Satah?
— Ne samo zato što to kaţe Tatellah-Satah nego i zato što je to u vezi s Winnetouovim karakterom. Ja sam
u svojim mislima i djelima daleko zaostajao iza tog uzvišenog, plemenitog karaktera. U tome je moj grijeh.
On bi se sada blaţeno nasmijao i oprostio mi. Ali meni nije do smijeha. Razmisli samo, uzalud je prošlo
trideset godina! Ĉitav ljudski vijek! DoĊi, Srdašce, morat ćemo kopati!
— Da, dok ne doĊu Entersi — suglasila se.
— Ne zbog toga! Sada mii je svejedno da li su tu ili nisu. Slušaj! Ĉujem njihove glasove. Govore sa
Pappermannom. Znači da su se već vratili.
Da, došli su i donijeli prerijskog zeca koji je u brda zalutao. Sebulon se tako ponašao kao da su neko junaĉko
djelo izveli. Ja sam ga, meĊutim, kratko i odsjeĉno prekinuo u hvalisanju:
— Ostavite tog zeĉića! Moţda ćemo ga ispeći, a moţda i nećemo. Sada imamo vaţnijeg posla.
Imao sam namjeru da hn tek kasnije ispriĉam gdje smo bili, i to tek onda kada više ne budemo ovdje, jer sam
se bojao da će ovo mjesto izazvati u njima naroĉita sjećanja. Drugim rijeĉima: htio sam postupiti kao
psihijatar, ali sam odustao od toga zbog neĉega što je bilo vaţnije i nastavio:
— Ţelim da vam otkrijem nešto što sam u poĉetku mislio da odgodim. Nadme, vi ste u zabludi što se tiĉe
mjesta na kojem ćemo danas i sutra logorovati. Ovdje nisu sahranjene poglavice Kiowa, već otac i sestra
moga Winnetoua. Tavuntsdts-payavh je naš Nugget Tsil.
Djelovanje mojih rijeĉi bilo je izvanredno. Braća su stajala šuteći; nisu se pokrenuli, a ni rijeĉi progovorili.
— Jeste li me razumjeli? — upitao sam. Hariman je tako naglo sjeo kao da je na zemlju
pao. Pokrio je rukama lice, poĉeo je glasno i gorko plakati. Sebulon je uperio svoj mraĉan ali i nemiran
pogled na mene i upitao:
— Zar je istina to što govorite?
— Ne znam zbog ĉega bih vas lagao?
178
— Well! Vjerujem vam! Znaĉi, to su grobovi In-tschu-tschuna i Nscho-tschi?
- Da.
— Koje je naš otac ubio?
— Da, vaš otac i nitko drugi.
— Dozvolite da malo pogledam grobove. Prišao je najprije poglaviĉinom grobu, a iza toga
grobu njegove kćeri. Razgledao ih je veoma paţljivo. Izgledao je sabran, ali ĉim se maknuo, primijetili smo
da tetura. Sliĉio je osobi koja hoda po visokoj ţici i krišom nastoji da ne izgubi ravnoteţu. Nakon 'toga je
polako prišao zeĉiću. Gurnuo ga je nogom i rekao potmulim glasom:
— I opet samo jedan bijedan zeĉić! Pa i mi! Taĉno onako kao nekada sa Gatesom i Clayom. Kao što vidite,
Mr. Burtone, ja sam sve proĉitao i zapamtio, ĉak i ono o zecu i starim golubovima koje nitko nije mogao da
jede. Zamolio bih vas da nama za ljubav uĉinite jednu uslugu.
- A što to?
— Da nam obnovite dva prizora iz prošlosti ovoga mjesta. Shvaćate li me?
— Shvaćam. Vi sada ţelite da uzjašemo konje i da vas povedem i pokaţem sve što se odigravalo onda kada
je Intschu-tschuna sa kćerkom bio ubijen, a nakon toga da vas odveĊem tamo gdje mu je vaš otac oduzeo
oporuku?
~ Da, na to sam mislio.
— Namjeravao sam da pokaţem Mrs. Burton ta mjesta. Nemam ništa protiv da doĊete i vi sa nama. Ipak
smatram da bi u vašem interesu bilo bolje da od toga odustanete.
- Zašto?
~ Zato što bi, po mom mišljenju, sin morao imati veoma jake ţivce da moţe obići ona mjesta na kojima Je
otac poĉinio takva nedjela.
— Zdravi smo, a i naši su ţivci zdravi. Znaĉi da ste spremni?
- Da.
- Kada?
.— Kada god zaţelite.
— Neka to bude odmah! Naime, mene ne resi strpljivost.
179— Bit ćete strpljivi, ako ne sada, a ono kasnije. Dakle, polazimo. Mr. Pappermann ostat će ovdje na straţi.
— Veoma rado! - potvrdio je stari. — Nisam ni najmanje raspoloţen da se brinem za stare tragove!
• Braću nije trpio, a pogotovu mu je Sebulon bio mrzak. Bio bi se još soĉnije izrazio, ali je na kraju ipak odustao jer je
smatrao da im je i tako dosta kazao. Osim njega svi smo uzjahali, jer nam konji još nisu ni bili rasedJani. Vratili smo se
istirn putem kojim smo i došli, a poslije skrenuli prema jugu do rijeke kraj koje sam nekada logorovao sa Winnetouom,
Intschu-tschunom, sa Nscho-tschinom, Sam Hawken-som, Dick Stoneom, Will Parkerom i sa trideset Apaĉa. Odavde
sam ih poveo onim putovima kojima sam nekada išao što pješice, što na konju, sve dok nisu odjeknuli hici koji su
pogodili oca i kćer. Zahvaljujući tome, moja ţena, kao i braća, stekli su jasnu sliku o ,, ubistvu-onih koje sam toliko
volio. Uto smo stigli na- ,M trag do našeg šatora, i tu sam na samom mjestu ispri- | '» ĉao i objasnio što se sve odigralo
prilikom kraĊe opo- 4 ruke. Tokom cijelog našeg, obilaska Hariman Enters nije progovorio ni jodne rijeĉi, ĉak me nije ni
pogledao. Bilo mi ga je ţao. S vremena na vrijeme zaţarili bi mu se obrazi, ĉešće bi brisao anoj sa ĉela. Bio je u groznici.
Sasvim drukĉiji od svoga brata. Ovaj se drţao tako kao da ga se sve to ništa ne tiĉe. Pokazao se tako staloţen da bi ĉak i
dobar poznavalac ljudi to protumaĉio kao iskren stav. Jedino oĉi — njegove oĉi! Njih nije uspio da ukroti! One su sve
odavalo, sve! Bio je bijesan što njegovu ocu nije pošlo za rukom da izvede podvalu onako kako ju je prvobitno bio za-
mislio. Ovaj me je sada vjerovatno još i više mrzio nego njegov otac. Bio je sada sposoban da poĉini bilo kakav zloĉin, pa
ĉak i ubojstvo. Ipak se nisam imao ĉega bojati, barem ne za sada, i to zbog toga što se bio obavezao da će me izruĉiti
Kiktahan-Schonki, i to ţivog.
I on je sada primijetio malo udubljenje u zemlji kraj groba poglaviĉina. Gledao je u nj, razmišljao i upitao me:
— Vi ste sigurno ovdje nekada kopalif
— Da — potvrdio sam,
180
— I tu je bila oporuka?
— Da, I ne samo oporuka.
- A što još?
— Ne znam, ali ću doznati. Molim vas, posudite mi vaše lopate.
- Zašto?
— Da kopam.
— Još jednom? — Ovdje? — Na tom mjestu?
— Na svaki naĉin još jedanput! I na istom mjestu!
— A vi stvarno vjerujete da nije sve izvaĊeno?
— Da, vjerujem!
U njemu je nešto buknulo, oĉi su mu se zaiskrile, a glas od uzbuĊenja promuklo zatitrao dok je govorio:
— I da vam radi toga posudim naše lopate! Nije mi ni na kraj pameti! Ni u snu! Kopat ćemo sami, sami, moj brait i ja!
Odjurio je onamo gdje su leţale lopate, dohvatio ih, pruţio jednu svome bratu i naredio mu:
— Ustani i ne cmizdri, stara kukavico! Ĉuo si: gnijezdo nije sasvim ispraţnjeno! U njemu ima još nešto!
Vjerovatno mnogo, veoma mnogo! Ustani! Sada treba raditi, raditi!
Hariman je ponovo sjeo i sagnuo glavu! Odgurnuo je pruţenu lopatu i rekao:
— Pusti me na miru! Neću da radim! Neću ni prstom da maknem! Neka je prokleto zlato, kao i tvoja poţuda da ga
drugima otimaš! Ona će te upropastiti, taĉno kao i njega — kao i njega!
— Znaĉi da nećeš?
— Neću! Nemoj se truditi! Svega mi je dosta!
— Kukavico! Prokleta kukavico! — zasifctao je prezrivo Sebulon.
Nato je Hariman skoĉio i bijesno ga upitao:
— Tko je kukavica?. Ti ili ja? Imam dovoljno hrabrosti da se borim, ali je ti nemaš! Hoću da se oslobodim,
oslobodim sotone koja je nad nama vladala, a i danas još gospodari. Neumoljiva je sotona, nemilosrdna, i nalaţe nam
da je slušamo ili u protivnom da propadnemo. Ona od nas zahtijeva zloĉin ili da svojim ţivotima okajemo oca. Ti nisi
dovoljno hrabar da se protiv sotone boriš, i zbog toga si izabrao zloĉin. Ja, meĊutim, biram smrt. Dakle, ponavljam pi-
tanje: Tko je kukavica? Ti ili ja?
J.81

l! — Ja se nisam odluĉio za zloĉin, već za zlato, za zlato! A ako mi ne misliš pomoći, uzet ću ga sam!
Odbacio je jednu lopatu, a drugom poĉeo kopati. Hariman je ponovo sjeo, U to je pristupio Pap-permann,
dohvatio lopatu sa zemlje i rekao:
— Pomoći ću. Dvojica će više uraditi nego jedan. MeĊutim se Sebulon odmah na njega izderao:
— Bjeţite odavde! Vi ovdje nemate šta da traţite! Ovdje naću nikoga drugog da trpim!
— Well! Neka bude kako ţelite! Mislio sam samo da vam uslugu uĉinim!
Odloţio je lopatu. Sebulon je, meĊutim, kao mahnit poĉeo raditi. Poĉeo je kopati tako brzo i tako snaţno kao
da se radi o ţivotu i smrti, kao da ne smije izgubiti ni jednu minutu. Rupa je postajala sve dublja i dublja.
Stalno je zurio u nju. Znoj mu se slijevao sa ĉela i obraza.
— To je ludost — oĉita ludost! — došapnula mi je moja ţena. — Ponaša se kao da sve ovo njemu pri-
pada! Sta će iz toga još sve nastati?
— Za nas ništa opasno — odgovorio sam isto tako tiho.
— A ako ipak nešto pronaĊe — šta će onda biti?
— Ako ne bude zlato ili nešto drugo što vrijeĊii — odbacit će.
— A ako ipak bude nešto što neće htjeti da od«-baci? U tom sluĉaju bi lako moglo doći do borbe izmeĊu
tebe i njega!
— Do borbe? Nikako! Prepusti to meni'i ne brini! Ovdje se radi o veoma vaţnim psihološkim momentima
koje više nikada u svom ţivotu neću imati prilike da doţivim.
— Sta ti vrijede svi ti psihološki momenti ako ih moţda platiš ţivotom!
— Molim te, budi razumna, budi mirna! Neće mi se ništa dogoditi, zaista ništa! v
— Voljela bih da u to mogu povjerovati. Daj mi jedan od tvojih revolvera. Tog suludog ĉovjeka ću
smjesta ustrijeliti ako se usudi da te samo rukom takne!
Njezina je odluka bila ozbiljna. Stvarno se bojala. Ta dobra ţena, koja nikada nije bila gruba ni
182
ma crvu ili bilo kakvoj bubi, htjela je sada, iz ljubavi prema meni, da ustrijeli ĉovjeka! Bio sam dirnut, ali joj
to nisam pokazao, već smješkajući se odgovorio:
— Drago dijete, ako bude potrebno i ako se bude moralo pucati, onda ću to sam uĉiniti. GaĊam bolje od
tebe. A sada budi dobra i...
— ĉuj! — prekinula me je. — Sto je to? Sebulon je uskliknuo, radosno uskliknuo i poĉeo da
radi udvostruĉenom snagom. Zemlja je iz rupe letjela na sve strane! Prišao sam da pogledam.
— Dalje odavde, dalje! — izderao se na mene.
— Hoću samo malo dolje da pogledam — izvinja-vao sam se.
— Nećete ni to! Dalje odavde, ili ću vas udariti! Podigao je lopatu i prijeteći me pogledao. Oĉi su
rnu bile zakrvavljene. Ustuknuo sam i mirnim glasom nastavio:
~ Zar mi nećete dozvoliti da vas upitani zašto ste uskliknuli?
— To vam mogu reći: naišao sam na zlato.
— Stvarno?
— Da — na nešto tvrdo, široko. Rupa je pretijesna. Moram je proširiti. Ali sam. sam! Tko god mi se
odviše pribliţi, udarit.ću ga, pa bio to ma tko!
Nastavio je da radi, a ja sam se vratio na svoje mjesto.
— Vidiš, vidiš da sam bila u pravu! — poĉelo je Srdašce ponovo da me upozorava. — Htio je da te
ubije!
~ Samo što to on neće uĉiniti. Molim te, nemoj mi svojim strahom još više oteţavati cijelu stvar! Nemaš
razloga da budeš nemirna!
Ove moje rijeĉi su je umirile, iako se Sebulon Ponašao tako da se ĉovjek nije mogao osjećati sigur-lim. Prije
je znoj brisao rjeĊe, ali sada sve ĉešće. Znoj mu je tekao s podnabuhlog lica. Oĉi su mu sve Jaĉe iskakale iz
duplji. Stenjao je i stenjao, u poĉetku rijetko, a sada gotovo kod svakog zamaha lopatom. Ruke su mu poĉele
drhtati. Kretnje su mu postajale nesigurne. Slika koju je pruţao bila je veoma ruţna. Bio je sliĉan demonu,
zloduhu, koga oko smrtnika ne moţe gledati.
183I najzad usklik ushićenja! I još jedan nakon toga!
— Oĉe, oĉe, ti si tu! Pomaţeš rni! Znam; osjećam! Zahvalan sam ti!
Izgovorivši to s velikim ushićenjem okrenuo je svoje izobliĉeno lice prema nama i zaprijetio:
— Nitko se ne smije pribliţiti, nitko! Tko se usudi da dotakne blago, smjesta ću ga ubiti! Zapamtite!
Rupa je postala široka i duboka. Zašao je u nju. Dosezala mu je do pajasa. Sagnuo se dolje i nešto podigao.
Poloţio je to na rub rupe. Bila je to glinena posuda. Izvadio je još jednu, pa treću, ĉetvrtu i petu. Iza. loga je
poĉeo još dublje da kopa, zatim se izvukao iz rupe, uzdahnuvši otegnuto i duboko, te reĉe:
— Gotovo! Ovo je sve! Više ništa nema! Hariman je sjedio okrenuvši mu leĊa. Sada se
okrenuo, pogledao u posude, ustao i prišao svome bratu.
— Ah, ipak si došao! — rugao se. — Samo nemoj misliti da ćeš nešto dobiti! To je moje, sve moje, sve
moje!
~ Ništa nije tvoje! — odgovorio je Hariman.
— A ĉije je?
— To pripada Mr. Burtonu i nikome drugom. Win-netou je ovo za njega zakopao, samo za njega!
— A dokazi, dokazi! — smijao se Sebulon. — Ovaj Mr. Burton je prije trideset godina uzeo što je bilo
njegovo: oporuku. Sve je ostalo ostavio, jer nije bilo za njega! Danas sam ja to pronašao. Ovdje vaţi pravilo
prerije. .Po zakonu koji vlada na Zapadu sve što se pronaĊe pripada onome tko je to našao. Dakle, meni,
jedino meni!
— Pogrešno, sasvim pogrešno! — proturjeĉio mu je Hariman. — Sta si ti znao o ovome blagu? Mr. Burton
je, meĊutim, znao o njemu. Htio ga je uzeti,-htio je kopati. Zamolio nas je za lopate. Ti mu nisi posudio
samo lopate već i svoje ruke, svoju radnu snagu. Kopao si umjesto njega, kopao si za njega. Tako
je. Tako stoji stvar, i nitko to ne moţe izmijeniti.
— Tako? Tako? - zasiktao je Sebulon. — I to mi ti kaţeš, moj roĊeni brat! Kako znaš da sam kopao za
njega, a ne za sebe? Jesi li to moţda od mene ĉuo.'
184
ILi od njega? Ne! Mirno me je promatrao dok sam radio i nije rekao da je to za njega. A kada je prišao rupi
da dolje pogleda i kada sam ga otjerao, poslušao me je. Udaljio se a da nije zahtijevao za sebe ono što se u
rupi nalazilo. Jesi li razumio? Ovih pet dragocjenih posuda su moje vlasništvo. Htio bih da vidim onoga koji
bi se odvaţio da mi to ospori! Sada mi pomogni! Hoću da ih otvorim!
Srdašce me je zabrinuto i upitno pogledalo. Tiho sam joj rekao:
— Ĉekaj da vidimo šta se nalazi u njima. Zlato ni u kom sluĉaju ne moţe biti.
— Moţda ipak.
— Ne. Dobro sam pazio. Da je u njima zlato, bile bi posude teţe. Samo strpljenja!
Glinene posude bile su kvadratnog oblika, plavka-sto-smeĊe boje i ukrašene indijanskim figurama. U njima
je ĉovjek mogao još izdaleka prepoznati peĉene glinene radove iz sala Moquija ili Zunija. Bile su sastavljene
iz dva dijela, iz gornjeg i donjeg, a na sastavu oblijepljene nepropusnim kitom. Osim toga, bile su omotane
jakom, uljem natopljenom špagom od like i osagurane ĉvorovima. Po ovome sam i zakljuĉio da se u njima
ne nalazi metal, već nekakav predmet, koji je prije svega morao biti zaštićen od vlage.
— Dakle, doĊi i pomozi mi! — rekao je još jednom Sebulon svome bratu. — Samo pazi da se nišla ne
polupa!
Sjeli su jedan pored drugoga kraj posude i poĉeli najprije da uklanjaju špagu. Hariman je radio mirrio i
staloţeno, a Sebulon ţurno, nervozno i nestrpljivo. Kao što su mu se malo prije tresle ruke, tako sa mu se
sada tresli i dlanovi i prsti.
~ Prokleti da su ovi pusti ĉvorovi! — kukao je. ~ Sve to ide tako polako, polako! A ipak je otac ovdje!
Osjećam to po naporu, po strasti koja me svega ţeli raznijeti. Radi brţe, brţe! Samo nemoj ništa razbiti,
pazi! Na njima ne »mije biti ni jedna jedina pukotina! Kada su sa prve dvije posude odevezali špagu, obojica
su poĉela da noţevima skidaju kit. Taj je podao bio veoma mukotrpan, jer se tokom godina sve to
skamenilo. Sebulon je stalno i uporno govorio svome
185bratu o nekakvom srebru, zlatu, biserima, o starom meksikainskom, tolteškom, azteškom, pa ĉak i o
starom peruanskom nakitu i ukrasima. On je zamišljao da je sve to najskuplje, najvrednije. Njegove su rijeĉi
postepeno prelazile u suludo, izbezumljeno brbljanje. Sve to ĉovjek je jedino mogao podnijeti ako je gledao
oĉima psihologa ili psihijatra. U radu su podjednako napredovali. Kad je jedan završio, bio je i drugi gotov.
Svaki je od njih mogao da otvori posudu, ali to nije uradio. Bili su i odviše napati. Najprije su odahnuli.
- Pogodi što je unutra? — viknuo 1e Sebulon gotovo kreštavim glasom i drhtavim usana. — Zlato?
Dijamanti?
— Neću da pogaĊam — odgovorio je Hariman. — Otvorimo ih!
— Dobro! Brojim! Jedan - dva — tri! — Oba su poklopca u isto vrijeme podigli. Svaki je gledao u svoju
posudu. Svaki je zavukao ruku u nju da izvadi sadrţinu, i bili su potpuno tihi, šutjeli su. Nije se ĉuo
nikakav uzvik iznenaĊenja, -veselja, ili ĉak ushićenja. Promatrali su što su u rukama drţali.
— Koţnati paket! — rekao je najzad Sebulon.
— Da, koţnati paket — isto tako odgovorio je Hariman.
— Moţda sa zlatom?
— Ne. I odviše je lagan.
— Dijamanti! Nakiti?
— I zato je odviše lagan.
— Moţda ĉak novĉanice?
Njegove su se oĉi opet zaiskrile. Pet takvih paketa sa novĉanicama! Kakav imetak'
— Otvorimo, brzo, brzo! Presijecimo remenje! — rekao je.
Presjekli su remenje i rastvorili koţnate dijelove.
— Knjige! — rekao je razoĉarano Hariman.
— Knjige! Grom i pakao! Samo knjige! — zaurlao je Sebulon. — Bacimo ih!
Zavitlao ih je i bacio.
— Samo kakve su to knjige? upozorio ga je Ha-rimain. — Pogledaj najprije. U njima moţe biti i no"
vaca!
186
Sebulon ih je ponovo donio da ih pregleda, ali ih je brzo odbacio, samo još dalje nego prije.
— Sve samo ispisane stranice! — ljutio se. — Sa beznaĉajnim natpisima i ljubljenim imenom
VVinnetou!
— I kod -mene — objasnio je Hariman, koji je u meĊuvremenu i svoj paket pregledao.
— To treba baciti! A pretraţimo sada ostala tri! Nadam se da je u njima nešto vrednije!
I sami moţete zamisliti da nisam bio baš ravnodušan dok sam pratio tu scenu. Svaki pojedini list ili listić,
svaki komadić koţe ili špage od like bio mi je svet. Nisam se uplitao u njihov posao, jer su mi time samo
pomogli. Morao sam jedino paziti na to da mi nešto ne unište ili pokvare. Kada su stali da pretraţuju dvije
druge posude, pokazalo se da je nestrpljivi Sebulon nezadovoljan brzinom kojom su ih otvarali. U velikoj
ţurbi raskinuo je i istrgnuo vezove, te poĉeo vikati:
— Sve ovo teĉe sporo, odviše sporo! Kit više nećemo s-kiĊati jer to zahtijeva odviše vremena. Jedno-
stavno ćemo razbiti posude!
Brzo sam im prišao i rekao:
— Ne dozvoljavam da se bilo što razbije! U ovim se posudama nalazi zavještenje velikog, plemenitog po-
kojnika. One za mene predstavljaju veću vrijednost od svakog zlata i dragog kamenja. No dozvoljavam
da se razbiju!
Predmet koji je drţao u rukama metnuo je na stranu, dohvatio lopatu i prijeteći mi rekao:
— A šta će biti ako ih ipak razbijem? ~ Pshavv! Zato nećete imati vremena! - Kako?
— Udarit ću vas tako da ćete odletjeti i kao vreća se srušiti na zemlju!
— Zbilja? Pokušajte! Samo pazite šta ću vam prije toga reći: u mojoj ruci vidite lopatu. Najprije ću njome
razbiti posudu, a onda, ako mi i najmanjim pokretom zaprijetite, vašu glavu! A sada ĉinite što vas je
volja!
Podigao je lopatu spreman da njome zamahne, a ja sam stegao pesnicu spreman da zadam udarac. Uto se
Srdašce stvorilo kraj mene i reklo:
187— Ja ću to obaviti!
Odgurnula me je u stranu, stala ispred Sebulona i zapovjedila mu:
— Sklonite lopatu!
Pri tome je zapovjedniĉki ispruţila ruku. Vidjelo se po njoj da uopće ne raĉuna na bilo kakav otpor. Ovaj se
trgnuo, gotovo prestrašeno, zureći u njezine oĉi. Njihovi su se pogledi naĉas ukrstili. Onda je spustio pogled,
a zatim i lopatu.
— Bacite je! — zapovjedila mu je. Bacio ju je.
— Sjednite! — rekla mu je blaţim glasom. I to je uĉinio.
— Tako! A sada nastavite vaš, posao, samo budite oprezni i paţljivi! Ne smije da nastane ni najmanja
pukotina! Nadam se da ćete rneni .za ljubav to uraditi!
— Za ljubav, njoj za ljubav! — snuţdeno je rekao.
— Sta će ljudi o meni misliti kad vide da slušam! Te oĉi, te oĉi! Harimane, reci joj, kako me barem
ona ne bi smatrala za kukavicu!,
— O ĉemu je rijeĉ? — upitala je Harimana.
— Odgovorio je: — Moj brat ne moţe da podnese vaše oĉi, Mrs. Burton, još od prvoga susreta. O tome mi
je govorio ĉim vas je ugledao, i to mi ponovio već nekoliko puta.
— Tako je! — jadikavao je Sebulon. — Te oĉi, te podle, nepodnošljive plave oĉi! One mi zadaju
bol! Muĉe me i zbog njih patim! Nemojte u me gledati, Mrs. Burton. Skrenite pogled i ja ću za vas
uĉiniti sve što ţelite!
Sjela je sada do njega i blago mu dotakla mišicu:
— Kamo sreće da uvijek radite što ţelim. Tada biste ispravno postupili!
Zgrĉio se i zastenjao.
— O nebesa! Sada me je i dotakla!
— Neću više. Nije bilo r^mjerno - izvinjavala se.
— Molim vas da se opet prihvatite posuda! Ostat ću kraj vas i pratit ću vaš rad.
Poslušno se prihvatio svoje posude i rekao Hari-manu:
188
— Dakle, odstranimo kit! Samo budimo paţljivi, veoma paţljivi kako se ne bi ništa razbilo! Jesi li me
razumio?
Nastavio je prekinuti posao kao da se ništa nije bilo dogodilo. Radio je tako oprezne i paţljivo da sam se u
sebi ĉak i divio. Srdašce se meĊutim tiho i zadovoljno smiješilo. Bila je uvijek tako sretna kada bi joj uspjelo
da zlo okrene na dobro. Prijašnja ţurba ponovo je zahvatila Sebulona, ali se protiv toga borio. Uspjelo mu je
da se svlada sve do onoga trenutka kada je trebalo da otvori glinenu posudu. Tada je ^ duboko udahnuo i
rekao:
-- Oprostite. Mrs, Burton! Ako opet pronaĊemo knjige, bit će vaše. Ali ako je zlato ili nešto sliĉno, neću ga
nikome dati! Ni po koju cijenu! Da pogledam?
— Da — odgovorila je.
. Odstranio je poklopac i zavirio unutra.
— Isto onakav koţnati paket! — zastenjao je. • Izvadio ga je, otvorio i pregledao ga.
— l opet samo ispisane stranice, ništa više, ništa više! To je prva nesreća, bijeda, sramota! Sto je s
tobom?
Ovo pitanje bUo je upravljeno bratu koji je takoĊer otvorio paket.
Pokazao ga je i odgovorio:
— Piskaranje i ništa drugo! Sebulon skoĉi na noge i zakuka:
~ Daha mi treba, daha! Bijes me hvata! Udarit će me kap!
Stao je mlatarati rukama i juriti gore-dolje. Ha-riman je meĊutim izvukao petu, posljednju posudu i poĉeo da
skida špagu. Srdašce mu je pomoglo. Kada je Sebulon to vidio, brzo je dojurio, progurao se izmeĊu nJe j
brata i zamolio je:
— Nemojte vi, nemojte vi, Mrs. Burton! Štedite vaše ruke! Ja ću umjesto vas!
Ovo je bilo reĉeno dobronamjerno. Ĉudnovato! Nije dugo trajalo dok je i posljednja posuda bila otvorena.
Njezina je sadrţina bila ista kao i u prijašnje ĉetiri. Sebulon je sada sagnuo duboko glavu, kao i maloprije
njegov brat, samo je još više pokrio lice ruka-
189ma i poĉeo plakati, ali iz sasvim drugog razloga. Grudi su mu se grĉevito nadimale. Svi ostali smo šutke
stajali po strani. Nakon izvjesnog vremena naglo je skoĉio na noge, pogledao oko sebe, kao da se iza sna
budi, i bijesno viknuo'
- Što sam rekao! Sto sam bio rekao? Da je s nama otac, naš otac! Baš sam luĊak! Od tog starog cdrpanca već
je davno nestao svaki trunak, svaki atom i ĉestica! Za sobom je jedino ostavio sramotu! Od njega smo
naslijedili nagon za ubistvom, za samouništenjem! To je sve što mu imamo da zahvalimo, sve, sve! I taj je
ĉovjek zamišljao da je otac i da se ocem moţe nazvati! Sramota!
Otpljunuo je tri puta i okrenuo se s namjerom da nas napusti. Ali već nakon nekoliko koraka opet se
zaustavio, okrenuo prema nama i rekao:
— Mrs. Burton, odriĉem se drljotina. Ne trebaju mi. Poklanjam vam ih. ĉujte, vama, jedino vama! Da
je netko drugi u pitanju, ĉak bih se i borio, pa makar to bio i OlĊ ShatteriianĊ. Rado ih vama prepuštam i
ništa u zamjenu za njih ne traţim. Vaše su vlasništvo. Radite sa njima što god vas je volja!
Nakon toga se opet od nas oifcrenuo i teturajući pošao u šumu iza ĉijih je stabala nestao.
— Lud ĉovjek! — rekao je brat koji ga je oĉima pratio kao i mi. Dalje ništa nije rekao.
Srdašce je zapravo sada trebalo da pripremi jelo, samo što to nije uĉinila. Najprije je htjela da dozna u ĉemu
je znaĉenje blaga koje je iskopano. Zamolio sam Pappermanna da još jednom kopa, i to dublje, kako bismo
se uvjerili da nismo i ovoga puta nešto ostavili. Hariman Enters se odmah ponudio da mu pomogne. Iskopali
su još ĉitave dvije stope, ali nisu ništa našli te su otvor ponovo zatrpali. Za to vrijeme sam sa ţenom
pregledao sadrţaj svih pet posuda.
Bile su to vezane pisanke, manuskripti, pisani rukopisom Winnetoua, menj veoma dobro poznatim Moţete
već i sami zamisliti kakav su na me utisak ostavili potezi pera, iako grafiĉki nisu bili lijepi, ali za to vanredno
karakteristiĉni. Slova su do tanĉina imala isti poloţaj i duţinu. Rukopis je bio ĉist i harmoniĉan, kao i duša
onoga koji je pisao. Ĉovjek ne bi mogao
190
reći da je sve bilo pisano, već crtano i slikano. Nije bilo ni jedne mrlje, ni bilo kakvog traga neĉistoće. Takav
je uvijek bio, takav je u svemu bio! Nije bilo dvadesetak ili pedesetak strana, već nekoliko stotina! Gdje ih je
samo ispisao? Na nekim je sveskama stajao naslov: »Pisano na Nugget Tsilu« — »Pisano kraj groba moga
oca« — »Pisano kraj groba Klekih — petrasa« — »Pisano u Old Shatterhandovu stanu kraj Rio Pecosa« -
»Pisano kod Tatellah-Sataha« -»Pisano za moju crvenu braću« — »Pisano za moju bijelu braću« — »Pisano
za ljude cijelog svijeta«. — Na mnogim sveskama nije bilo naslova. Pisao je na engleskom jeziku. Na onim
mjestima gdje mu je nedostajao pravi, individualan izraz, bio se posluţio rijeĉima indijanskog jezika.
Na kraju posljednje pisanke pronašao sam cjelokupan popis sadrţaja i pismo meni upućeno. Popis ću kasnije
objaviti. Pismo je glasilo:
»Dragi moj, dragi, dobri brate!
Molim se velikom, predobrom Manitouu da doĊeš po ove knjige. Ako pogriješiš prvi put, i to zbog toga, što
nisi dovoljno duboko kopao, znaĉi da još nije stiglo vrijeme da dospiju u tvoje ruke. Neću prestati da se
molim sve dotle dok ne doĊeš i ne pronaĊeš ih. One su namijenjene samo tebi i nikome drugom.
Ovu svoju oporuku nisam ostavio kod Tatellah--Sataha, jer te on ne voli. I u tome su mu razlozi plemeniti,
kao i uvijek. Nisam je povjerio ni bilo kome drugome, jer je mojs povjerenje u svemogućeg i sve-mudrog
oca svih svjetova veće nego u ljude. Ove sam knjige zakopao duboko u zemlju jer su vaţne. Poviše njih leţi
jedna druga oporuka koja treba da ovu pri-kfije i zaštiti. Upoznao sam te samo s onim što leţi Pliće, kako bi
ono što je dublje ostalo u zemlji sve dotle dok mu ne doĊe vrijeme. Saopćio sam Tatellah--Satahu da su
ovdje za tebe dvije oporuke,. To sam radi toga uradio kako se ne bi izgubile ako ne doĊeš.
A sada otvori svoje srce i svoju dušu i ĉuj što ĉu ti mrtav, a ipak ţiv kazati!
Tvoj sam brat. To ţelim i takav ostajem. Ĉak i
191tada kada plemenima Apaĉa stigne ţalosna vijest: — Winnetou, naš poglavica, nije više meĊu ţivima! —
Uĉio si me kako je smrt najveća ovozemaljska laţ. Htio bih da ti kaţem kako ovaj tvoj dragocjeni dar sadrţi
istinu. Kada se buć!, govorilo o mojoj smrti, ţelim da te i tada zakriljuju moje ruke isto onako kao i za moga
ţivota. Hoću da te zaštitim, prijatelju moj, brate moj, dragi moj brate!
Veliki dobri Manitou nas je zdruţio; Mi nismo dva bića, već jedno. I ostat ćemo. Nema sile na svijetu koja bi
mogla to sprijeĉiti. Ĉak nas ni grob ne razdvaja. Proskoĉit ću njegovu dubinu i u ovoj svojoj oporuci dolazim
k tebi i ostajem s tobom zauvijek. Otkad te poznajem bio si moj ĉuvar, a ja tvoj. U mojim si oĉima bio nad
svim ostalima koje sam volio. U svemu sam se u tebe ugledao. Dao si mi mnogo. Obdario si me duhovnim i
duševnim blagom, a ja sam pokušavao da ih zadrţim i prisvojim. Tvoj sam duţnik, i to sa veseljem, jer me
taj dug ne tišti, već ushićuje. Zar nam nisu mogli svi bljedoliki prići onako kako si ti uĉinio kao ĉovjek
ĉovjeku? Znaj da bi sva moja crvena braćat isto tako rado postala njihovim duţnicima kao što sam i ja tvojim
duţnikom! Zahvalnost crvene rase bila bi isto tako velika i iskrena kao što je zahvalnost koju tvoj Winnetou
osjeća prema tebi. A gdje su milijuni zahvalni, tu se zemlja pretvara u raj.
Ali ti si uĉinio mnogo više, mnogo više! Ti se nisi smilovao samo tvom crvenom pi -ijatelju, već i cijeloj
njegovoj prezrenoj, progonjenoj rasi, iako si dobro znao, a i danas to znaš, isto kao i ja, da će doći vrijeme
kada ćeš biti isto onako prezren i prcjgonjen kao oni. Nemoj klonuti duhom, prijatelju moj! Bit ću uz tebe!
Ako tebi ţivome neće vjerovati, morat će meni mrtvome. Ako ne ţele da shvate ono
0 ĉemu pišeš, neka proĉitaju ono što sam ja napisao. Uvjeren sam da je tvoj Winnetou uĉinio najsmjelije
1 najbolje djelo time što je u svetim ĉasovima odloţio pušku i zbog tebe se latio pera. Bilo mi je teško,
veoma teško da to ostvarim jer se pero odupiralo da posluša mene, Crvenokošca. Usprkos tomu uspio sam
jer sam slušao glas svoga srca koje govori iz svakog retka koji ostavljam narodima ĉovjeĉanstva.
192
Moja ljubav i dalje ţivi. i tvoj će Winnetou i poslije smrti biti uza te. Borit će se za tebe boreći se za sebe i
svoju rasu. Uzdigao sam se do tebe kako bih te zaštitio. Molim te, dopusti mi to! Tada će se i moj narod
moći da uzdigne do tvoga i nestat će patnja moje nacije.
Znaj da sam kraj tebe u trenutku kad ĉitaš ove retke, samo ne kao duh, kao varljiva spiritistiĉka duša, već
kao vjerno, . toplo bilo, koje će sjedinjeno sa tvojim zauvijek kucati u tvom srcu. O, samo kad bi to bilo
moglo biti i bilo ĉitavog ĉovjeĉanstva!
Da nisam lud dok ovo pišem? Pozdravljam te! Ako ţeliš da bilo što još o meni ĉuješ, sve -ćeš pronaći u ovim
listovima. Donio sam ih do Nugget Tsila. Jama je otvorena da ih .za tebe primi. Sam sam! Koliko samo te
samo volio! A koliko te još volim! Bio si za mene um i duša, srce i volja. Ono što jesam, tebi zahvaljujem.
Mnogo ih je, vrlo mnogo koji bi htjeli da isto takvi postanu,
Tvoj Winnetou.«
Dok sam joj ĉitao, Srdašce je sjedilo pripijeno uza me, i kad sam ĉitanje završio, ništa nije rekla, već me
zagrlila, prislonila glavu na moje rame i zaplakala. I ja sam šutio. Dugo smo ovako sjedili. Poslije smo
manuskripte ponovo smjestili u glinene posude i odnijeli ih u šator da ih ondje sklonimo. Pismo sam
meĊutim zadrţao.
- Hoćeš li ga pokazati ,Mladom Orlu'? - upitala je.
— Da, neka ga proĉita, i to odmah — odgovorio sam.
Pošli smo k njemu. Izgledalo je kao da ga uopće nije zanimalo što radimo. Kad smo mu pruţili pismo s
nekoliko rijeĉi objašnjenja, lice mu se odjednom ozarilo. Skoĉio je brzo na noge, dohvatio pismo i rekao:
— Mr. Burtone, hvala vam! Vjerujte mi da veoma dobro znam šta znaĉi kada ĉovjek iz vaših ruku primi
ovakvo pismo!
- Dajem vam da ga proĉitate, i pri tome sam malo i sebiĉan — odgovorio sam. — Oporuku moga
Wmnetouovi nasljednici
193Winnetoua stavljam pod vašu zaštitu. Neću moći da se uvijek zadrţavam kraj šatora i molim vas da
budete budni, ako budem prisiljen da se udaljim. Na primjer, odmah sada. Idem da pogledam šta je sa
Sebulonom Entersom.
— A ja ću se u meĊuvremenu pobrinuti za hranu — izjavilo je Srdašce. — Pripremit ću ono što si njemu i
njegovom bratu obećao — naime, medvjeĊe šape. Nadam se da će mi to uspjeti uz pomoć Pap-permanna.
Sjetio sam se kako bi bilo dobro da pogledam šta je sa Sebulonom Entersom, i to ne samo radi vlastite
sigurnosti već i radi toga što ml ga je bilo ţao i što ga nisam htio za izvjesno vrijeme da izgubim iz vida.
Kako smo mislili da je njegov brat donekle spašen, morali smo sada i njemu pomoći. Slijedio sam trag
njegovih stopa. Tragovi su vodili duboko u šumu, i to ne u pravoj liniji, kao u ĉovjeka koji zna svoj put, već
krivudavo, u raznim pravcima, kao da je zalutao. Katkada je zastao, sigurno se okretao i ogledao na sve
strane, zamišljajući da ga napadaju nevidljiva bića od kojih se morao braniti.
Pri tome sam veoma sporo napredovao. Još prije no što sam ga ugledao, zaĉuo sam ga. Govorio je glasno,
veoma glasno. Krenuo sam onim pravcem odakle je dopirao glas. Stajao je naslonjen na deblo visoke bukve.
Sakrio sam se u obliţnji šiprag. Govorio je kao da se pred tijim nalaze ţiva bića. Mlatarao je rukama i
klimao glavom. Ĉuo sam slijedeće:
— Vi ste već svi mrtvi, svi vi! Jedino su još dvojica ostala! Moramo li i mi nestati! Hariman ţeli da umre, ali
ja hoću da ţivim. Hoću da ispunim oĉevu volju kako ne bi i mene posljednjeg ubio! Izruĉit ću mu Old
Shatterhanda da ga ubiju, hoću, hoću! Uni-štit ću njegova najvećeg neprijatelja i upropastit ću ga kako bih
sam ostao na ţivotu. Samo, mogu li ~" mogu li — mogu li...!
Izgovorivši tri puta ovo, okrenuo je glavu kao da se oko njega u polukrugu nalaze ljudi koji to slušaju.
Naćulio je uši kao da mu je odande odgovoreno i nastavio:
— Ta ţena, ta je ţena svemu kriva! Ţena sa plavim oĉima i licem punim dobrote' Ta mi se isprijeĉila
na putu.
Prinio je obje ruke ustima, zaoblio ih i tajanstveno govorio:
— To su plave oĉi naše majke. One mile, dobre, plave oĉi koje su nebrojeno puta plakale, dok joj
srce od tuge nije puklo i oĉi se sklopile! Jeste li i vi primijetili tu sliĉnost? Blagonaklona je i dobra
isto onako kao i naša majka! Kako se samo smiješe! Kako samo mole! I kako znaju praštati. — Zar da
se te oĉi pune suzama zbog mene? Zar da se uništi tolika dobrota? Da se pretvori u mrţnju i osvetu?
Mogu li? Smijem li? Zbog jedne hulje? Jedne hulje — hulje — hulje?!
Nakrivio je glavu kao da mu netko govori s druge strane. Uĉinio je ljutit pokret i odgovorio:
— Ne! Starac me je prevario! Prevario, prevario! .U njima nije bilo zlato, već sami listovi, listovi! Da
nije moţda naumio da me na sliĉan naĉin prevari i'u vezi s Kiktahan Schonkom? Dok je ţivio, varao je
cio svijet. Sada, pošto je mrtav, moţe jedino još nas da vara. Njega moramo prevariti, moramo! Mogu li
to sebi dozvoliti? Zaista, veoma sam raspoloţen da mu uzvratim i da ga prevarim, kao što sam
i ja prevaren, da ga prevarim u vezi s Old Shatterhan-dom! Sve za ljubav plavih oĉiju! Htio bih...
Dalje nije govorio jer ga je netko prekinuo. S druge strane bukve pojavio se njegov brat i pribliţavajući mu
se doviknuo:
— Šuti, neoprezniĉe! Tvoje usamljeno vikanje l urlikanje će nas još obojicu upropastiti!
~ Svi su bili ovdje, svi! — izvinjavao se Se-bulon.
— Gluposti! Ovdje nikoga nema, nikoga! Jedan bi se svakoga ĉasa mogao ipak pojaviti. A kada bi ĉuo tvoju
priĉu ovim stablima, sve bi bilo otkriveno i unatoĉ tome što si to drţao u tajnosti!
— Na koga si mislio?
— Na Old Shatterhanda. Pošao je u šumu, i to taĉno onim pravcem kojim si i ti pošao. Dobro mi je
194
195poznat demon koji te prisiljava da drţiš glasne govore. Zbog toga sam i brţe-bolje pošao za tobom da te
upozorim. Jedino nisam znao gdje si. Dugo je trebalo dok te nisam pronašao. Najzad sam te ĉuo kako viĉeš.
- Znaĉi da je moja vika ipak neĉemu dobro posluţila. Inaĉe me1 ne bi uspio pronaći!
— Ne budi smiješan, već doĊi! Ubrzo će nas pozvati da jedemo. Zamisli samo: medvjeĊe šape! Zanima me
hoće li joj uspjeti. Još ih nikada nije pekla.
— O, ta je za sve sposobna, za sve, ĉak i za medvjeĊe šape! Sve da joj i ne uspije, ipak bismo ih jeli,
i prijale bi nam, velim ti, prijale! Dakle, doĊi!
Pošli su zajedno. Poţurio sam se da ih neopazice pristignem, što mi je i uspjelo. Kada su stigli do lo-gorišta,
sjedio sam već kraj ,MlaĊog Orla', i vladao se tako kao da se nisam vratio prije nekoliko trenutaka, već
odavno.
Ĉitaocima koji vole da i sporedne stvari doznaju najsveĉanije izjavljujem da sam svoju ţemi za medvjeĊe
šape ocijenio ocjenom ,vrlo dobar'. Srdašce je, doduše, moja ţena i svakako bi trebalo da joj dadem ocjenu
,odliĉan', ali bi to bilo laskavo i neiskreno, jer se ja u kuhinjske poslove baš naroĉito ne razumijem. Pa da je
ĉak i unatoĉ svesrdnoj Pappermannovoj pomoći Klara i upropastila šape, ne bi mi uopće palo na um da joj
dam bilo kakvu ocjenu. Sape nisu bile loše. Bile su kudikamo bolje od obiĉnih, pogotovo zbog klekinja.
gljiva i komonike, s kojima ih je bila pripremila. Samo da su bile dva-tri dana starije, sigurno bih joj
dodijelio ocjenu ,odliĉan' ili .izvrstan'. Dakle, uzrok nije bilo Srdašce, već šape. Ako sam i pored svega toga
ipak dao ocjenu ,vrlo dobar' duţan sam da istine radi nadodam da ,se ocjena ,dobar' odnosi iskljuĉivo na
medvjeda, dok je ono ,vrlo' bilo namijenjeno mojoj ţeni. Poslije jela smo se oboje, ona i ja, uputili na
konjima prema već spomenutom visokom stablu na vrhu planine. Mnogo mi je bilo stalo do toga da razvidim
nadaleko sve oko nas. Ţene Siouxa su namjeravale da svrate do Nugget Tsila. Ovamo je trebalo da već
davno prije nas stignu, pa ipak im
196
nikakav trag nismo otkrili. Kako nisam mogao primijetit! bilo kakav trag ili stopu jednog jedinog ĉovjeka, to
sam od jahao do onog brda kako bih na sve strane pogledao.
Gore je zrak bio ugodan, ĉist, pirkao je tihi povjetarac. Penjao sam se na stablo dokle god su grane mogle
izdrţati. Brdska skupina Nugget Tsila leţala je pod mojim nogama. Bila je sva obrasla šumom. S druge
strane šume prostirala se slabo obrasla prerija, koju sam već ranije bio opisao. Odavde sam je mogao svu
pregledati, ali nisam otkrio ni ţive duše, pa ĉak ni ţivotinje. Bio sam ponio i svoj dalekozor kojim sam
pretraţio cijelu okolinu. Nigdje traga ţivome biću. Mogli smo biti sigurni da nas danas nitko neće
uznemiravati. Ponovo smo se spustili do logo-rišta na konjima i stigli onamo upravo kada se mrak poĉeo
hvatati.
* Pappermann se bio pobrinuo za vatru i donio toliko suvaraka da je bilo dovoljno za ĉitavu noć. Leţao je
pred ulazom u šator kao vjeran pas koji se osjeća obaveznim da ga ĉuva. ,Mladi Orao' je sjedio u njegovoj
blizini. Oba su Entersa ĉuĉala kraj vatre i prţili svoga zeca. I nama su kasnije ponudili, a mi nismo odbili da
drugarski dijelimo. Na obojici smo primijetili promjenu. Bili su pristupaĉniji nego ranije. Skromno su
uĉestvovali u našem razgovoru kao da nas ništa ne razdvaja. Kako je došlo do toga? Zar im je savjest sada
bila mirnija nego prije? Ili bolje reĉeno: nisu li im namjere sada manje neprijateljske nego ranije?
Vjerovatno! Ovo se odnosilo i na Sebulona koji se sada drţao tako mirno i razumno kao da mu je potpuno
išĉezao iz sjećanja prizor kad je kopao zlato ...
KLAN ANĐELA ČUVARA
DogaĊaji koji su se dogodili u toku dana bili su povod što se naš razgovor iskljuĉivo vodio o Winnetouu i o
njegovim Apaĉima. Ispriĉao sam nekoliko znaĉajnijih epizoda koje sam s njime doţivio. Pappermann nam je
saopćio na koji ga je naĉin on upoznao, a ,Mladi Orao' opisao mnoge crte njegova karaktera zbog kojih
197je pokojnik uţivao velik ugled i utjecaj, što se iza njegove smrti oĉitovalo kod Indijanaca, a
naroĉito kod Apaĉa i njima srodnih naroda. Oba su Entersa pratila naš razgovor, ali ništa nisu govorili,
baš ni jednu jedinu rijeĉ. Po njima se vidjelo koliko ih je taj razgovor zaokupio. Zbog toga sam se veselio.
Vje-rovatno su od strane njihova oca i njegovih drugova ĉuli o meni i Winnetouu loše stvari, pa im sada nije
bilo na odmet da doznaju nešto što je bolje i isprav-nije. .Mladi Orao' je veoma tananih osjećaja i si-
gurno je u toku razgovora nazreo moje namjere s braćom. Podupirao me je u nastojanju da se njihova
mrţnja pretvori u poštovanje, a to je u isto vrijeme znaĉilo da se sa mnom slaţe. Do kratkog prekida
je došlo zbog veĉere. Pappermann je poslije izvadio jednu cigaru koju je ponio iz TriniĊada gdje je bio
kupio veću koliĉinu. Obojica Entersa su izvadila iz dţepova lule i duhankesu. Upitno su pogledali u Sr-
dašce, a ona im je dala dozvolu kimanjem glave. ,Mladi Orao' nije pušio. Tvrdio je da nikada ne puši,
osim na savjetovanjima, i tada jedino iz kalumeta. Sto se mene tiĉe, poznato je da sam veoma mnogo pušio.
Priznajem ĉak da sam meĊu svim pušaeima koje poznajem bio najstrastveniji. Sada više nisam.
Ima tome već pet godina što me je Srdašce zamolilo da ne pušim tako mnogo.'Smatrala je da svojim
ĉitaocima imam mnogo toga kazati, pa zbog toga moram što duţe ţivjeti. Cigaru koju sam u tom ĉasu drţao
u ustima uklonio sam i rekao: — To je bila posljednja u mome ţivotu, i nikada više neću pušiti!
— Zašto ne bih poslušao ţenu? Bila je u pravu! Prema tome ,Mladi Orao' i ja postupali smo jednako: pušim
jedino prigodom savjetovanja Indijanaca, i to iz kalumeta, inaĉe nikada! Unatoĉ tome ne mislim poreći
pozitivno djelovanje razumno popušene cigarete ili lule. Poznato mi je i to da se naša svakidašnja fantazija
najradije i najlakše unese kad je potakne duhanski dim. To sam sada primijetio i kod ,Mladog Orla'. On,
doduše, nije pušio, ali mu se ruka igrala kolutima i kolutićima koje je Pappermann otpuhivao sjedeći kraj
njega. S uţitkom je udisao dim njegove cigare i predavao se mislima potpuno izmijenjen. Ĉudnovato je što
se pravi Indijanac nikada ne odaje pušenju, a ipak je, moţda
198
baš zbog toga, podloţan boljem i finijem djelovanju nikotina. On puši jedimo u naroĉito zrfaĉajnim i svetim
trenucima.
Duševni ţivot .Mladog Orla' bio je veoma bogat, samo što je bio šutljiv. Otkad ga poznajem, danas sam prvi
put primijetio da je malo pristupaĉniji, ali i sada uz veliku opreznost. O sebi nije govorio, nego iskljuĉivo o
Winnetouu, a imao sam osjećaj da mu je miris narkotika razvezao jezik. Srdašce je iskoristilo tu priliku da
mu postavi pitanje! Odgovor na to pitanje ju je .tištio još od onog kratkog boravka kod Kanubi-jezera. Mladi
Apaĉ je upravo bio spomenuo naš susret s lijepom Aschtom kad je moja ţena upitala:
— Vidjela sam zvijezdu na njezinom odijelu, a vidim je i na vašem. Sta znaĉi ta zvijezda? I šta znaĉi
,Winnetou' i ,Winnetah'? Moţda to ne smijete da kaţete? Je li to tajna?
Zatvorio je oĉi i nakon kratkog vremena opet ih otvorio i odgovorio:
— Nije tajna. To moţe svatko da zna. Staviše, naša je ţelja da ovo dozna cijeli svijet i da svi ĉine ono
što i mi ĉinimo. Zar je potrebno da upravo sada o tome govorim, i to ovdje?
Pri tome je ĉaskom pogledao u Enterse. Shvatio sam ga i uzvratio:
— A zašto ne? Ništa vam ne smeta.
— Neka bude!
Ponovo je zatvorio oĉi i razmišljao. Tada je poĉeo:
— Volio bih da mogu govoriti jezikom Apaĉa, jer taj jezik predstavlja ruho onoga o ĉemu ću govoriti, a to
mi je duboko usaĊeno u srcu. Jezik bljedolikih baca ruţne nabore oko onih osoba koje su u mome srcu.
Još uvijek je drţao zatvorene oĉi. Sada ih je otvorio i nastavio:
- Negdje, daleko, daleko, postoji zemlja koja se zove Dţinistan. Ona je jedino crvenim ljudima poznata, a ne
i bijelcima.
Moţete misliti koliko sam bio iznenaĊen kad sam Ĉuo iz njegovih usta te rijeĉi i to ime. Srdašce ta-
199koĊer. Brzo je dohvatila moju ruku, kao da traţi oslonac, jer mu je htjela reći da se u tome vara.'
— Dţinistan? - upitao sam. — Potjeĉe li ta rijeĉ iz jezika Apaĉa?
— Ne, već iz jednog jezika koji je ovdje nepoznat. Prošle su već mnoge i mnoge tisuće
godina ctkada je Amerika bila spojena s Azijom. Daleko na sjeveru postojao je most koji je vezivao oba
kontinenta. Toga mosta danas više nema jer se raspao u same otoke. Preko toga mosta u ono su vrijeme
došli^ do naših predaka snaţni, divni ljudi, tjelesni i duhovni divovi, i donijeli pozdrave od njihove
vlaĊarice, kraljice Marimeh.
Srdašce mi je ponovo potajice s-teglo ruku. I ona je osjetila poput mene da se to odnosilo na našu Maran
Durimeh. ,Mladi Orao' je nastavio:
— Njezini izaslanici donijeli su dragocjene darove. Bilo im je zabranjeno da za uzvrat prime darove, jer je
smatrala da uzvraćeni dar nije dar, već ucjena. Izaslanici Marimeh priĉali su o carstvu Dţinistana u
visokim predjelima. U njemu- vlada samo jedan zakon — ,Zakon anĊela ĉuvara'. Naime, svaki njegov
podanik mora u tajnosti biti anĊeo ĉuvar drugoga podanika. Tko god odluĉi da bude anĊeo ĉuvar svoga
neprijatelja, smatra se kao junak jer je uspio da s/vlada sebe samoga. Našim precima se to svidjelo jer su
bili isto tako plemeniti kao i stanovnici Azije. Zamolili su izaslanike kraljice Marimeh da im
pruţi pomoć u vezi s primjenom toga zakona u Americi. Oni su to rado prihvatili i uĉinili sve ono što su ih
zamolili i ponovo se-vratili kući.
— Jesu li opet dolazili? — upitalo je Srdašce.
— Nisu isti, ali su dolazili drugi. Kad bi prošao ljudski vijek, stizalo je novo izaslanstvo da donese darove
i' da vidi da li taj zakon još uvijek vrijedi i na drugoj strani zemlje. Tako je prošlo nekoliko
tisućljeća. Zemlja se pretvorila u raj. Nije više bilo razlike izmeĊu anĊela i' ĉovjeka jer je svaki ĉovjek
predstavljao i anĊela, naime, anĊela ĉuvara drugoga ĉovjeka. Odjednom je izaslanstvo prestalo da dolazi, i
više ga nije bilo. Poĉeli su se raspitivati i nadzirati.
200
Most izmeĊu Azije i Amerike se bio srušio. Stajali su još jedino stupovi i otoci oko kojih je bjesnjelo more.
— Ako se ne varam, oni još i danas s,toje — upao je Pappermann. — Mislim da ze zovu Aleuti.
— Tako je — kimnulo je glavom Srdašce. — Mr. Pappermanne, vi ste dobar geograf!
— O, nije vaţino - smijao se. — Još dok sam školu pohaĊao, Aleuti i Beringov prolaz bili su
nam bolje poznati od vlastitih gradova i ulica!
— Prošli su mnogi, mnogi ljudski vjekovi, a da se ni jedno izaslanstvo nije pojavilo — nastavio je .Mladi
Orao'. — Veza je bila prekinuta.
— Zair se nije moglo pokušati da se ponovo uspostavi? - upitala je moja ţena.
On se sjetno nasmiješio.
— S naše strane nije bilo ništa poduzeto — odgovorio je. — Bili smo Crvenokose!! Bili smo
Indijanci! Htjeli smo biti sretni i blaţeni, ali bez muke l truda. Smatrali smo da nam to pripada.
Izvojevana sreća bila je preskupa za nas. Vjerovali smo da ćemo jeftinije proći. Nismo ni slutili da
nas je veliki Man-itou kušao i da je prestanak izaslanstva bilo njegovo nareĊenje, kako bi nas razdrmao i
u nama probudio vlastite snage. Naši se preci nisu pomakli, sjedili su prekrštenih ruku. Nisu pokazivali
nikakvu zahvalnost prema zakonu Dţinistana. Nisu se ni u ĉemu pokazali predusretljivi ni prema
Manitouu, ni prema kraljici Marimeh, niti su išta uĉinili za odrţavanje svoga raja, svoje sreće.. To je taj
veliki neoprostivi grijeh naših predaka ĉije posljedice još i danas snosimo!
Sebulon je tiho zastenjao: ~ Preci — preci — oĉevi!
— Šuti i ne smetaj! — zamolio ga ie brat. Mladi Apaĉ je nastavio:
— S vremenom je Dţinistanov zakon gubio onu Iskonsku snagu koju su dotle generacije obnavljale.
Zakon je postao nemoćan. Izgubio je svoju snagu. AnĊeli su se opet pretvorili u ljude. Nebo je napustilo
zemlju. Nestalo je raja. Zamrla je ljubav. Mrţnja, zavist, egoizam, i nadmenost su ponovo zavladali.
Velika drţava s velikim zakonom bila je uzdrmana.
201Jedna velika rasa, koja se, zahvaljujući tome zakonu, bila uzdigla i razvila, poĉela je da gubi svaki
oslonac, svaku potporu. U njoj se sve rušilo, doduše polako, tokom stoljeća, ali sigurno. Vladari su se
pretvorili u despote, patrijarsi u tirane. Ako je u poĉetku postojao samo zakon ljubavi, kasnije je vladao
jedino zakon nasilja. Što je ranije znaĉilo blagoslov, sada je bilo prokletstvo. Koliko'su ranije ljudi nastojali
da se zbliţe, sada su se jedan drugome sve više uklanjali. Vjerovali su da im jedini spas leţi u sili, bezob-
zirnoj strogosti. Pojavili su se tlaĉitelji, odrţavaoci stege, zavladali su ţeljeznom rukom, ali samo tokom
nekoliko stoljeća. Svaki pritisak izaziva otpor i razbuktava unutrašnji ţar koji teţj da se oslobodi tiranije.
Ovaj silom odrţavani pritisak rastao je kao bujica kojoj obale na kraju više nisu mogle odoljeti. Sva teţina
proteklih godina poĉela je da djeluje. Radi boljeg opisa tog historijskog dogaĊaja posluţit ću se ovim
geografskim prikazom: gornje jezero vrši pritisak na jezero Michigan, ovo na Huron-jezero, a ovo opet na
jezero Erie. Ovakva ogromna teţina morala bi da provali i stjenovite obale. I stvarno, provaljene su! Nastala
je Niagara. Iz poĉetka rijeka, a onda slap, koji je crvenu rasu raspršio u atome, a još uvijek raspršava, ako se
iz dubine pada ne izdigne velika, spasonosna misao, u kojoj se skriva snaga, koja će vodenu površinu, kapi,
valove i sve vode ponovo spojiti i ponovo vratiti u pntarlo, prvobitno stanje jedinstva. Bit će da vam je ta
slika strana i nepoznata ...
— Upoznali smo je — upalo je Srdašce. — Došli smo do nje bez iĉije pomoći. Govorili smo veoma
ĉesto o njoj, prijeko, kod kuće, a i ovdje u ovoj zemlji. Posljednji smo put kraj same Niagare,
sa Athabaskom i Algongkom, poglavicama ...
— Sa Athabasikom? — radosno nastavi ,Mladi Orao'.
- Da.
— I sa Algongkom?
— I s njime. Bili su zajedno.
Ĉuvši ovo skoĉio je na noge. Njegova radost je bila ogromna, i kao da je zaboravio kako Indijanac ne smije
podleći ni bolu ni radosti.
202
— Bili su zajedno, zajedno! — uzviknuo je. — Jedan od njih je krenuo na naporan daleki put da bi
došao do drugog! Onda su obojica stigla do Niagare, velike potresne slike naše prošlosti i sadašnjosti. A
onda — onda! — A da li Znate kamo su odande namjeravali?
— Do Monut Winnetoua.
— Zar je istina? Da li je to sigurno?
— Sigurno i stvarno! — uvjeravalo ga je Srdašce, a ja sam to potvrdio.
Sklopio je ruke i podigao glavu te rekao dubokim glasom punim sreće:
— Do Mount Winnetoua! Spašeno — spašeno — spašeno!
— Sta je spašeno, šta? — zapitala je moja radoznala supruga Klara
Nećkao se da odgovori, ali je ipak odgovorio dok je polako sjedao:
— Spašena je misao koja treba da uskrsne iz dubine Niagare.
— Znaĉi da već postoji? I da je pronaĊena?
— Nije bilo potrebno da je traţimo jer je već odavno postojala, i to već nekoliko tisuća godina. Morala
je propasti i nestati u slapovima i brzacima Niagare. MeĊutim, to se nije dogodilo, niti je
bila razmrskana ni zdrobljena, a ni smrvljena poput nas, jer je upravo u ĉasu kada se svima uĉinilo da ju je
voda progutala za vjeĉna vremena, uskrsla iz njezine matice, ĉista i bistra i sjajna kao neko ĉudo, da bi je
prihvatili i prigrlili potomci onih koji nisu bili sposbni da toga gosta iz Dţinistana štite za
vjeĉna vremena.
Iz njegova se govora osjećalo koliko je bio oduševljen. Po njemu se vidjelo, i po onome što je rekao, da su
sve njegove misli i svi njegovi osjećaji bili time zaokupljeni. To je Srdašce oduševilo i ona je uzviknula:
- Znam na što mislite! Ta velika spasonosna misao je i meni poznata!
— To je nemoguće! — ubacio je.
— Nije! Mi smo za tu zamisao doznali vjerovatno
203mnogo prije od vas! Vi ste pri tome mislili samo na zakon Dţinistana: svaki ĉovjek mora biti anĊeo dru-
goga ĉovjeka! Imam li pravo?
Na licu mu se ocrtao izraz dubokog iznenaĊenja. Rekao je:
— Da, pogodili ste! Kako je to moguće, Mrs. Burton?
— Nama je taj zakon poznat isto tako kao i vama, a to sam vam već bila rekla — odgovorila je. — Osim
toga — pazite što ću vam sada reći — poznajemo Dţinistan, a i kraljicu Marimeh, iako tvrdite da
je to samo Crvenokošcima poznato.
U poĉetku nije znao što će na to odgovoriti. Upitno me je pogledao.
— Ona je u pravu — potvrdio sam. — Nama je ĉak poznato i pravo ime kraljiĉino. Ona se ne zove
Marimeh, već Maran Djrimeh. Tokom vremena se tih pet slogova stopilo u tri.
— Moram vjerovati kada to vi kaţete — odgovorio je. — Tome se silno radujem! Poznajete kraljicu,
poznajete Dţinistan, a poznat vam je i veliki, divni, jednostavni, ali ipak sveobuhvatni zakon te
zemlje. Vi nam moţete pruţiti mnogo veću pomoć od Atha-baske i Algongke, koje ste već upoznali!
Znaju li oni tko ste?
— Ne. O tome nisam govorio. Bili smo Mrs. i Mr. Burton, ništa više.
Njegovo inaĉe ozbiljno lice odjednom se ozarilo, po ĉemu se vidjelo koliko je zadovoljan.
— I tome se silno radujein! — rekao je. — Kako će biti iznenaĊeni kada vas prepoznaju! Kako će samo
biti sretan moj voljeni uĉitelj, Tatellah-Satah, i kakav će dubok i snaţan utisak izazvati u njemu
vijest da i Old Shatterhand ţeli isto ono što i ori! Oĉekuje vas, iako se vas boji, Mr. Burtone!
— Zbog ĉega se lioji?
— TatelLah-Satnh ne poznaje vas dobro! Boji se da ćete odobriti podizanje spomenika, to
raskošno djelo površnih i kratkovidnih mislilaca Vaša se rijeĉ poštuje, a to je njemu kao i svima
nama poznato. Budete li govorili u prilog hvalisavcima, oĉekuje nas totalno uništenje umjesto oĉekivanog
preporoda. Duša
204
našeg naroda, naše rase, budi se. Oţivljuje i pokreće se. Poĉinje da misli. Ţeli da joj se svi ĉlanovi ooveţu,
ujedine i da predstavljaju veliku cjelinu. Svi koji su svjesni toga teţe za ovom zanosnom idejom ujedinjenja
koje obećava snagu. Pogledajte samo Siouxe, Utahe, Kiowe, Komanĉe! Svi se om laćaju oruţja, ali ne protiv
bijelaca, već protiv samih sebe, protiv vlastite duše. Spremni su da zgaze dušu koja se tek budi i da je unište
zauvijek. Zbog ĉega?
Vjerovatno je sam htio odgovoriti. na ovo pitanje, no Srdašce ga je preduhitrilo:
— Zbog toga što Old Surehand, Apanatschka, njihovi sinovi i pristalice vrijeĊaju opravdane nacionalne
osjećaje tih plemena, i to namjerno, da bi poglavici .Apaĉa ukazali besprimjernu poĉast, kakva mu ne
pripada.
Tada je dobacio zaĉuĊen, gotovo prestrašen pogled najprije njoj, a onda meni. Uĉinilo mi se kao da ne
vjeruje svojim ušima.
— Sto je to rekla Mrs. Burton? — upitao je. — Nazvala je tu poĉast besprimjernom, uveliĉanom?
— Da, to je moje mišljenje! •*• odgovorilo je Srdašce.
— I da mu ne pripada takva poĉast?
— I to tvrdim!
— Vi volite našeg Winnetoua, Mrs. Burton? Poštujete -ga?
Veoma se uozbiljio. Lice mu je bilo kao iz mramora isklesano. I moja je ţena bila jako ozbiljna. Odgovorila
je:
— Volim ga i poštujem kao nitko drugi na ovome svijetu, osim moga muţa!"
— A ipak govorite o nekaikvom nezasluţenom uve-liĉavanju?
Opet je polako ustao sa svoga mjesta. Srdašce isto tako. Osjećaj da je ovaj trenutak od ogromne vaţnosti nije
im dopuštao da i dalje sjede. I ja sam ustao. I ne samo da sam imao isti osjećaj već mi je bilo pri duši tako
kao da će ovog trenutka pasti odluka od koje će zavisiti mnoge vaţne stvari. Od ovoga sam mladića bio tri
puta stariji, a ipak mi nije bilo do' toga da me smatra za tri puta mudrijeg. U njemu nisam gledao samo
personifikaciju tek nastalog po-
205kreta, koji je nosio ime ,mladi Indijanac', već i sudbinu i budućnost ĉitave indijanske rase. Kod bijelaca ie
proveo ĉetiri godine i dobio sam dojam da je ondje postigao vanredne uspjehe. Poznavao je Athabasku i
Algongku Dopisivao se sa slavnim Wakonom. Bio je uĉenik i miljenik, kako sam i naslućivao, Tatellah--
Sataha, dakle, nasljednik moga Winnetoua, najvećeg vraĉa u srcu i duši svih crvenih nacija. Morao sam biti
skromniji i nisam se smio praviti vaţnim. I unatoĉ njegovim godinama bio mi je ravan u znanju. Zbog toga
sam iz našeg razgovora iskljuĉio svoju ţenu i odgovorio umjesto nje:
••- Upravo zato što ga na svoj naĉin volimo i poštujemo, ne smijem, niti mogu dozvoliti da ga pred
budućim generacijama izvrgnu ruglu. Koliko god bio visok taj spomenik, on je u našim oĉima još
mnogo viši! Ako mu tko diţe spomenik, time ga nije uz-dignuo, već ga primorava da se niţe spusti.
Obešĉaš-ćuje ga umjesto da ga poštuje. Winnetou nije bio ni nauĉenjak, ni umjetnik, pobjednik na
bojnom polju, a ni kralj. Nije imao m jedne javne zasluge. Zbog ĉega onda taj spomenik? Zašto tako
neobiĉan i skupocjen? Zbog ĉega toliko upadljiv? Ĉime je ovaj naš neupore-divo plemeniti prijatelj
zavrijedio da mu nanose, bol, ovakvu uvredu? Nije nikakvo omalovaţavanje ako tvrdim da nije bio
nauĉenjak, ni umjetnik, ni pobjednik na bojnom polju, a ni kralj, jer je bio mnogo više od svega toga: bio je
ĉovjek! Plemenit ĉovjek! Bio je prav; Indijanac u kome je uskrsla duša njegove rase. U njemu se ona
ponovo rodila. Zbog toga je i bio _ duša od ĉovjeka i ţelio da takav zauvijek i ostane! Odbacimo te
ništavne spomenike! Ţivio je u našim srcima, neka i nadalje ostane u njima! Svaki onaj koji vjeruje
da će ga moći istrgnuti iz naših srca i prenijeti u metal ili kamen, imat će s nama posla! Jeste li
razumjeli? On mora da ţivi i oţivi u rneni, u nama, u vama, u svome narodu u — duši svoga
naroda, koji je, zahvaljujući njemu, došao do svijesti da će se kao narod, koji je već bio osuĊen na propast,
moći jedino spasiti ako ţivi po zakonu Dţinistana. Imao je prilike da izigrava junaka, vojskovoĊu.
On se, meĊutim, toga odrekao jer je uvidio da bi time samo ubrzao kraj. Preporuĉivao je mir, kud god W
206
došao, nosio bi i širio samo mir. Bio je anĊeo svih svojih! Bio je anĊeo svakog ĉovjeka koga bi susreo, bez
obzira da li mu je bio prijatelj ili neprijatelj. Kada se u njemu poĉela buditi duša njegova naroda,
probudila se ujedno i svijest o Zakonu anĊela ĉuvara koja je bila nekada zaspala i zamrla. Winnetou je,
dakle, bio direktan duhovni nasljednik posljednjeg, velikog, staroindijanskog vladara, kojemu su dolazili
izaslanici kraljice Marimeh, da se više nikada ne pojave. Jeste li shvatili ovo, vi, njegova crvena
braća? A jeste li shvatili da ni jedan narod ne smije ostati u povoju? I da ste jedino zbog toga bili osuĊeni na
propast što ste bili djeca i što se niste uspjeli od toga osloboditi? Shvaćate li da ste zaspali kao djeca, da
se iz teških voda Niagare probudite sada kao zreli ljudi. Shvaćate H da ćete' zauvijek nestati ako sada ne
nastupite kao ljudi? Jeste li shvatili što znaĉi biti ĉovjek? Da je to liĉnost koja se zna probiti vlastitom
snagom i koja ne trpi da se s njome, postupa bilo kako? I da je to liĉnost koja zna što ţeli i za ĉime teţi,
koju ništa ne moţe skrenuti s njenoga puta? Jeste li shvatili da treba okajati tisućugodtšnju meĊusobnu
borbu i raspadanje na stotinu malih i sitnih indijanskih naroda? I da je to bilo višestruko samoubistvo
zbog kojega ste propali? I da je ţeĊ bljedolikih za krvlju i posjedom bila biĉ u ruci velikog i mudrog
Manitoua ĉiji su vas udarci imali da probude iza sna? I da ćete jedino ljubavlju moći okajati ono što ste
mrţnjom bili skrivili? I da je za vaše pretke nestalo nebo u onom ĉasu kada je crveni ĉovjek postao
neprijatelj svojemu bratu? I da će nebo opet biti naklonjeno zemlji jedino ako se svaki crveni ĉovjek
potrudi da postane anĊeo svojoj braći, kao što je bilo u ono vrijeme kada kraljica Marimeh nije još bila
prisiljena da vas napusti?
Moj je govor bio veoma dug. U Winnetouovu je pismu stajalo da će od danas u meni kucati njegovo bilo.
Otuda ove misli i rijeĉi koje moţda ne bih izustio. ,Mladi Orao' je stajao preda mnom i gledao me kao da
pogledom ţeli upiti svaku moju rijeĉ. Vidio sam da je bio iznenaĊen i da njegovu ĉuĊenju nije bilo kraja.
Tek što sam izustio posljednju rijeĉ, on me je zaĉuĊeno upitao;
207— Mr. Burtone. zar vi zaista nikad niste bili kod Tatellah-Sataha?
— Nikada — odgovorio sam. ,
— Što ste ĉitali iz njegove zbirke knjiga?
— Ništa. Niti sam bilo koju knjigu ikad vidio, a još manje proĉitao
- Ĉudnovato, veoma ĉudnovato! To vam nije mogao da udahne ni sam Winnetou!
- Sto to?
— Misli koje ste maloprije izrekli.
— Svaki ĉovjek ima svoj svijet misli. Ja ne kradem tuĊe. Pitanja koja sam vam maloprije postavio
takoĊer su moja. Do vas stoji hoćete li na njih odgovoriti ili ne.
— Rado ću odgovoriti., I to ne samo rijeĉima već i djelom. Pitali ste me da li smo shvatili. Moţda ne sve, ali
većinu, da. Evo dokaza!
Uperio je prst na dvaoaestokraku zvijezdu na grudima i nastavio:
— Mrs. Burton je ţeljela da sazna šta ta zvijezda znaĉi. Evo odgovora: da smo'spremni da okajemo
prošlost: da 'nećemo više mrziti već voljeti; da smo prestali biti neprijatelj; svojoj braći i da
nastojimo biti dostojni izgubljenog raja. Ukratko, zakon Dţini-stana treba ponovo da u nama oţivi.
Naša je ţelja da budemo tijesno povezani i da se više ne odvajamo. Naša je ţelja da prigrlimo jedan
drugoga, i to tako ĉvrsto da nam ni jedna sila ne bi mogla stati na put. Mi nemamo vladara koji
bi nam zapovijedao. Zapovijedamo sami sebi. Ta je ideja potekla od uĉitelja Tatellah - Sataha. Ja sam
bio prvi koga je pro-maknuo u ,Winnetoua'. Ubrzo ih je bilo deset, pa dvadeset, pedeset, stotinu.
Sada se taj broj popeo na tisuće.
— Zašto ste se nazvali imenom Winnetoua? — upitalo je Srdašce.
- Zar ima boljeg? Zar nije Winnetou bio uzor u ispunjavanju svih naših zapovijedi i obaveza? Zar nije
ispunjavao zapovijesti iako nije bio obavezan da to uradi? A sada .nešto što je najglavnije: zar nisu kod
crvene rase imena Winnetou i Old Shatterhand postala posloviĉna kao simbol ljubavi prema pri-
208
jatelju, prema bliţnjem, spremnost da se ukaţe poirioć, kao i poţrtvovamje do smrti? Zar su ikada, otkada se
za nisto-riju zna, postojala dva iskrenija i vjernija druga od njih dvojice? Kome bolje pristaje ime ĉuvara
nego njima? Ono što smo mi uradili nije ništa' naroĉito. Osnovali smo klan, novi klan, kakvih je mnogo
bilo, s. kakvih danas ima meĊu crvenima. Svaki se ĉlan obavezuje da do svoje smrti bude anĊeo ĉuvar
drugoga klana. Taj smo klan mogli nazvati i ,Klan anĊela ĉuvara', ali smo ga iz skromnosti, pa i zbog
njegove praktiĉne strane nazvali ,Klan Winnetoua'. Smatramo da smo postupili najpravilnije, jer time
odajemo poštovanje uspomeni najboljeg i. najvoljenijeg poglavice svih vremena i svih plemena Apaĉa.
Govorimo istinu. Nećemo pretjerivati. Neka ovo što sam rekao predstavlja jedini spomenik koji mu
diţe crvena rasa. Boljeg i istinskijeg od ovoga nema. Spomenik od zlata ili mramora, ogromnih dimenzija,
koji sa carskog vrha planine gleda na zemlju i narod, bila bi laţ, bilo bi preuveliĉavanje. Preuveliĉavanje i
laţ od naše strane, a ne od strane Winnetoua. On nikada nije lagao i bio je skroman. U toj istinoljubivosti i
skromnosti moramo biti sliĉni njemu. On mora da' postane našom dušom i da to uvijek i ostane. Tada će
pred nama biti veći nego što je najviša taĉka Stjenovitih planina! I bit će veći od veliĉanstvenog kipa
koji mu sitni ljudi misle da podignu! Veoma sam sretan što sam ĉuo da je OlĊ ShatteranĊ istog mišljenja.
Ţelim da ovo što prije sazna Tatellah - Satah. Dozvoljavate li da mu ovo saopćim preko glasnika?
— Veoma rado. Samo tko će biti taj glasnik? — upitao sam.
— Nitko od nas. Pozvat ću ga.
Okrenuo se od vatre u pravcu juga, prinio ruke ustima i glasno izustio tri sloga — Win-ne-tou! — Jedino je
pazio da to ne bude preglasno, ali da ipak stigne daleko.
— Win-ne-tou! — odjeknulo je.
~ Da li je to odjek? — upitalo je Srdašce.
— Nije — odgovorio je ,Mladi Orao'. — To je jedan .od Winnetoua.
Bila je noć. Sjale su zvijezde. Nakon kratkog vremena ugledali smo nekakvu priliku koja se pribli-
1« Winnetouovi nasljednici 209zavala našoj vatri, i to polako, ali sigurnim
korakom i bez ţurbe. Imala je na sebi koţnato oda jelo kao nekada Winnetou. Kosa joj je bila vezana u
perĉin i padala niz leĊa. Oruţje nije imala. Pred nama se zaustavila. Odsjev vatre osvjetljavao joj je lice.
Ustanovili smo da je to muškarac otprilike ĉetrdesetih godina.
— Jesi li ti ĉuvar Nugget Tsila? — upitao je ,Mladi Orao'.
— Jesam — odgovorio je.
— Pošalji smjesta glasnika Tatellah - Satahu. Poruĉi mu da se ,Mladii Orao' vratio i da.je obavio
zadatak. Nadalje mu poruĉi da je i Old Shatterhand stigao i da je pronašao zaostavštinu Winnetoua. A na
kraju mu reci da se u vezi s barbom oko spomenika moţe pouzdati u Old Shaterhanda kao i u mene!
Naravno, sve ovo je bilo reĉeno na jeziku Apaĉa. Nakon toga je ,Mladi Orao' u znak pozdrava mahnuo
rokom, a ĉovjek se udaljio bez rijeĉi.
— Kako je to neobiĉno! — reklo mi je Srdašce.
— Nije neobiĉno, već shvatljivo — odgovorio je. - Vi ćete kod Tatellah-Sataha, dakle na Mount
Winnetou,u, taĉno upoznati organizaciju našeg klana i uvidjeti da ona 'ništa neobiĉno ne predstavlja.
— Moţemo li već sada nešto potanje doznati? — upitala je.
— Ja sam povratnik, a to ujedno znaĉi da vas ne mogu pouzdano obavijestiti. Doduše, ja sam i u toj
dalekoj zemlji bio stalno u vezi sa Mount Winnetouom, ali se to. odnosilo na nešto veoma vaţno i općenito.
Da dajem obavještenja, nisam za sada još dovoljno upućen.
Oba Entersa su sve do sada šutjela. Udarilo nam je u oĉi da se Hariman upravo u tom ĉasu javio i rekao:
— Sve je to za mene veoma interesantno. Zar ne bih smio doznati mogu li i bijelci da se uĉlane u ,Kian
Winnetou'?
Upitani je odgovorio:
— Zapravo smo ga osnovali jedino za Indijance. MeĊutim, to bi se kosilo s osnovnim naĉelima ako
bismo iskljuĉili bijelce. Naša je ţelja da se ljubav
210
prema bliţnjemu za kojom teţimo ne gaji samo meĊu nama, već da ujedini ĉitavo ĉovjeĉanstvo.
— Da li bi nam netko mogao zabraniti da posebno osnujemo ,Klan Winnetou'?
— Nema nitko prava da vam to zabrani.
— Moţe li svaki ĉlan da bira onoga koga će zaštićivati?
— Ne. Zelje se mogu izraziti. Ukoliko postoji mogućnost, o njima se vodi raĉuna. Ako bi svatko po
svojoj ţelji mogao birati svoga štićenika, veoma brzo bi se našao veliki broj osoba koje bi imale mnogo
zaštitnika, a isto tako bilo bi mnogo takvih koji ga uopće ne bi imali. Nema nikakve zasluge y tome ako
zaštitimo onoga koga volimo. Biti anĊeo ĉovjeka koga mrzimo ili preziremo predstavlja teţak, naporan put
ka plemenitoj, istinskoj ĉovjeĉnosti.
— A da li se javno zna tko koga zaštićuje?
— Ne. To je tajna. Ni štićenik ne dozna za svoga zaštitnika.
— Zar nikada?
— Tek poslije njegove smrti. Oba su zapisana. Zaštitnik nosi ime svoga štićenika na unutrašnjoj strani
zvijezde koja je priĉvršćena na grudima. Poslije njegove smrti skida se zvijezda s odjeće i tada se vidi ĉiji je
anĊeo bio.
- Well! I ja bih to ţelio!
— Zar i ti? — iznenaĊeno upita brat.
~ Da, j ja! — odgovorio je Hariman odluĉnim glasom.
Sebuion se sada nasmijao i upitao:
~ Da nisi moţda i ti jedan od .Winnetoua', naime, prikriveni?
~ Nisam, ali ţelim da to postanem!
— Nemoj da ti se smijemo! Misliš li da će tebe, baš tebe, kao prvog bijelca primiti?
— Ne. To ne mislim. Samo ću ja i unatoĉ tome postiti jedan od ,Winnetoua'. Ta mi se stvar neobiĉno sviĊa.
Ţelim da je prihvatim. Kako mi nije moguće da budem crveni Winnetou, bit ću bijeli!
- Kako to?
— Sasvim jednostavno — osnovat ću klan za bijele Winnetoue,
211- Kada?
— Danas, ovdje, odmah!
— Blesavi momak!
Pri tome je prezrivo mahnuo rukom. Hariman Se, meĊutim, nije dao zbuniti. Rekao je:
- Smij se koliko god hoćeš! Rugaj se! Ipak ću to izvesti. Moram, moram! I ti ćeš to morati!
— Ja da moram? Nije mi nj na kraj pameti!
— Sasvim je sporedno da H ti je to na kraj pameti ili nije. Ni ja nisam o tome razmišljao. Takve
stvari ĉovjeku odjednom padnu na pamet. A kada se to dogodi,* onda ĉovjek mora i da posluša.
Dakle, ja ću sada osnovati ,Klan Winnetou' za bijelce. U ovom trenutku nije vaţno da li ću biti i ostati jedini
ĉlan toga klana. Svejedno mi je da li ću se izvrgnuti ruglu. Samo ţelim da mu barem još jedan ĉovjek
pristupi, a to si ti, Sebulone!
— Na to nemoj uopće raĉunati! — odgovorio je Sebulon.
— Ja ipak raĉunam, a vidjet 'ćeš da ćeš morati — da ćeš zaista morati! Mrs. Burton, vi ste ţensko i
sigurno uza se imate pribor za šivanje?
— Imam — odgovorilo je Srdašce.
— Molim vas jednu šivaću iglu i komad ĉvrstog, crnog konca! A i jedne škare!
— Dobit ćete ih — rekla je i pošla do šatora da donese zatraţene stvari.
— A vi, Mr. Burton, vi ste pisac — obratio se meni. — Vjerovatno imate uza se mastilo i pero, iako ste
na Dalekom zapadu?
— Ponio sam na put pisaći pribor — objasnio
sam
— Molim vas, dajte mi pero i nekoMko kapi crailal Papira imam.
— Moja će ţena i jedno i drugo donijeti.
— Što će ti tinta i pero? — upitao je Sebulon.
— Da upišem ime osobe koju ću štititi.
— Ludost, prava ludost! Zar ne bih mogao doznati koja je to osoba?
212
— Ne! Nitko to ne treba da zna! A ii najmanje! Pošto je Srdašce donijelo traţene stvari Hariman je iz krzna
pojedenog zeca izrezao malu, dvanaesto-kraku zvijezdu i oštrim noţem ostrugao dlake. Nakon toga je
izrezao kamad papira, poloţio na koljena i poĉeo polako i paţljivo da zapisuje jedno ime. Zatim je odabrao
mjesto na prsima svoga kaputa, svukao ga i spremio se do prišije zvijezdu, Sebulon je napeto pratio svaki
bratov pokret. Na njegovom se licu mijenjao izraz podrugljivosti i duboke, nespokojne napetosti. Ha-
riman nije bio vješt šivanju. Već nakon prvih uboda sve je nanovo rašio. To se ponavljalo. Positao je ne-
strpljiv7.
— Baš mi ne ide od ruke i kao da mi nešto govori da to ne ĉinim, ali ću ipak uĉiniti! — ljutio se.
Sada je moja ţena upitala:
— Hoćete li mi dozvoliti da vam ja prišijem zvijezdu. Obavit ću i brţe i lakše.
— Zar to zaista ţelite, Mrs. Burton? Kako ste dragi! Dobro, izvolite kaput, zvijezdu, presavijen
papir, koji će se nalaziti pod zvijezdom, škare, iglu i ostalo! Jedino vas molim da ne ĉitate što je na papiru
napisano.
Uzela je papir, stavila ga na oznaĉeno mjesto kaputa, na papir zvijezdu i poĉela veoma paţljivo obavljati
posao. Mnogo je bodova bilo potrebno da se priĉvrsti dvanaest krakova.
— Toliko truda ja sigurno ne bih uloţio! — priznao je Ha'riman. Nakon izvjesnog vremena nadodao je, kao
da sam sebi govori: — Zapravo je sve to veoma, veoma neobiĉno! Dok sam ispisivao ime, bilo mi je kao da
potpisujem vlastitu smrtnu presudu. A ipak mi je bilo tako lako i lagodno pri duši!
I Ssbulon je sve ovo paţljivo pratio. Njegov je pogled gotovo stalno poĉivao na mojoj ţeni. Njegova je
paţnja meĊutim bila više usredotoĉena na njezino lice nego na . ruke. Povremeno bi sklopio oĉi kao
da u njima osjeća neki bol. I — a šta je to? — ugledao sam kako mu kap po kap znoja teĉe niz
ĉelo! Zar se znoji? Rukama je naglo posegao za zeĉjom koţicom. Iako je izgledalo kao da je to
protiv njsgove volje, ipak ju je dohvatio. Tada je uzeo škare i izre-
213zao dvanaestokraku zvijezdu, taĉno kao maloprije njegov brat To se odigralo tako nesvjesno kao da je
uĉinio protiv vlastite volje. Sastrugao je dlaĉice, pruţio bojaţljivo zvijezdu Srdašcu i zamolio je:
-• Molim vas. Mrs. Burton, prišijte i meni!
— Da prišijem? — upitala je.
— Da, prišijte — kimnuo je.
— S papirom?
— Da, s papirom i imenom na njemu. Sada ću . ga zapisati.
— Dakle, ipak! Zar nisam rekao? — uzviknuo je Hariman.
— Šuti! — obrecnu se na njega brat. — Ovo ne radim zato što ti to ţeliš, već po vlastitoj volji! Mogu i ja
nekoga da zaštitim! Jesi li razumio?
— Samo koga? — upitao je Hariman.
— To je tajna! Jesi li ti moţda menj saopćio ime koje si zapisao? Prema tome nećeš ni ti doznati koga ću ja
zapisati!
Dohvatio je pero i papir i poĉeo pisati. Radilo se o nekom kratkom imenu, šio znaĉi da je trebao da ispiše
samo nekoliko slova, ali mu je ipak bilo potrebno duţe vremena da to obavi. Ĉešće je prekidao pisanje.
Duboko, duboko je udahnuo. Najzad je bio gotov, pustio da se slova osuše, zatim je papir nekoliko puta
presavio i dodao ga Srdašcu.
To što su sada braća uĉinila nije uopće bilo nešto neobiĉno. Mnogi. bi to nazvali djetinjarijom, igrarijom.
Meni ne bi ni palo na pamet da se tomu smijem. Imao sam osjećaj kao da ih je nešto iznutra gonilo, ĉemu ni
jedan ni drugi nisu mogli da se suprotstave.
Kada -je Srdašce završilo pasao, braća su opet obukla kapute. U poĉetku su jedan drugog ozbiljno
promatrali, gotovo neprijateljski, a nakon toga sv6 prijateljskije i prijateljskije. Na kraju se Hariman
nasmijao, Sebulon se, meĊutim, samo smiješio.
— A znaš li što si sada? — upitao je Hariman.
— Jedan od VVinnetoua.
— Da. Samo, da li si svjestan što to znaĉi?
— Da sam anĊeo nekome drugome koga morarfi zaštitila.
214

l
— O, ne samo to! Nisam uopće na to mislio, jer j e to razumljivo samo po sebi Ti sada nosiš ime
onoga koga smo mrzili kako se zapravo mrze samo beštije ili Ċavo!
— To se i na te odnosi!
— Naravno! A jesi U razmislio o tome da je sada došao kraj mrţnji? Da joj mora biti kraj
— mora?
— Ništa ja nisam razmišljao, baš ništa! — planuo je Sebulon. — Radim po svojoj volji! Svako razmi-
• sijanje nameće ĉovjeku tuĊu volju, Postao sam jedan od Winnetoua, i...
— Ne, niste postali — upao je .Mladi Orao'. To je bilo prvi put da je po vlastitoj volji rekao nešto
Sebulonu.
— Nisam? — upitao je ovaj. — Nedostaje li još Štogod?
. - Da.
- Što?
— Zakletva.
— Zakletva? Ĉovjek se mora zakleti? Da se zakune na nešto? Sta?
— Da ćete vjerno izvršavati obaveze kao anĊao ĉuvar, i to sva do smrti. Crveni se ljudi ne maraju
zakleti. Za njih je dovoljan stisak ruke, jer im je isto toliko svet kao i zakletva.
— To je i nama! — reĉe Hairiman.
— Da, i nama! — rekao je Sebulon.
— Onda ustanite! - naredio im je.
Uĉinili su. I on je ustao sa svoga mjesta. U tom je ĉasu. Pappermann ubacio u vatru velik, smolast komad
drveta. Plamen je buknuo i palucao na sve strane. Suma je sliĉila sablasnim prilikama. No;ne sjene grmlja i
stabala poĉele su da se miĉu. Pomicale su se amo-tamo. Dizale se i spuštale.
— Pruţite jedan drugome ruke! — zapovjedio je mladi Indijanac.
Poslušali su ga. Tada im je prišao, poloţio svoju u na njihove i rekao im:
— Ponovite ovo što ću reći: .Vjerni svojim štićenicima do smrt/l'
213— Vjerni svojim štićenicima do smrti! — zaĉulo se jednoglasno iz njihovih usta.
— Te su rijeĉi naša zakletva! Ponovite!
— Te su rijeĉi naša zakletva! — dodali su.
— Tako! Sada tek moţete tvrditi da pripadate Winnetouima, jer to ne ĉini samo zvijezda već volja. Vi
ste tu vašu volju potvrdili. Ja sam svjedok. Pruţite i meni ruke kao vašem svjedoku!
— Evo vam moje — reĉe Hariman i pruţi ruku.
— Evo i moje — rekao je Sebulon. Mladi Apaĉ primio je obadvije i rekao:
— Jeste li svjesni znaĉenja ovog trenutka? Nj jedan mu nije odgovorio. Nastavio je:
— Sto vi ne znate, to zna Manitou, a što vi ne moţete, moţe on. Ako netko nekoga zaštićuje, štiti i
sebe samoga. Vi ste odluĉili da budete anĊeli vaših štićenika, a time su i om postali vaši. Ostajte
vjerni i njima i sebi. To je jedina zahvalnost koju oni od vas traţe!
»TAMNA KOSA«
Sutrašnji dan bio je odreĊen za prelistavanje iskopanih rukopisa, ali me je, na ţalost, iznevjerila nada da ću
to moći uraditi. Još srno sjedili uz jutarnju kavu kada se meĊu drvećem uz juţni rub ĉistine pojavio Indijanac
i dolazio ravno prema nama. Bio je to onaj sinoćnji Winnetou. Obratio se neposredno .Mladom Orlu, dok
nas ostale nije ni pogledao. Govorio je svojim materinskim jezikom, a ne engleski.
— Dolaze jahaĉi — javio je.
— Odakle? — upitao je naš mladi prijatelj.
— IzmeĊu sjeverozapada i zapada.
— Koliko ih je?
— Velika ĉeta. Nismo ih mogli izbrojiti. Bili su još suviše daleko.
— VrSti se ponovo ovamo tek onda kada ustanoviš broj!
Winnetou se udaljio, ali se već nakon nekih desetak minuta opet vratio i izvijestio:
216
— To su jahaĉi i jahaĉice. Dvadeset muškaraca ĉetiri puta deset ţena, a iza njih mnogo mazgi-s velikim
prtljagom.
— Koliko su odavde udaljeni? — upitao je ,Mladi Orao'.
— Za ĉetvrt sata stići će do Nugget Tsila.
— Neka samo doĊu. Promatrajte ih, ali im se nemojte pokazivati. To su one squaw Siouxa koje su
krenule prema Mount Winnetou. Za sada još ne znam tko su muškarci. Mi ćemo odavde odjahati do Deklil --
toa. Ne vjerujem da će-mi i dalje tvoja pomoć biti potrebna.
Winnetou se nakon toga povukao a da nije kazao ni jedne rijeĉi koju nije bio duţan da kaţe. To se zove
disciplina! Kada je naš stari, dobri Pappermann saznao tko dolazi, bio se sav uzbud;io i uzalud se trudio da
to prikrije. Entersi su se osjećali nesigurni. Pitaliv su ne bi li moţda bilo bolje da se povuku.
— Vi sada spadate meĊu nas i ovdje ćete ostati — odgovorio sam. — Moje. ime ne • smije nitko saznati.
Time je ova stvar bila okonĉana. Srdajšce i ja smo s velikim interesom oĉekivali osobe koje su se pri-
bliţavale, iako mi je bilo ţao što sam bio prinuĊen da se odreknem pregleda manuskripata. Prošla je prva
ĉetvrt sata, pa još jedna. Mogu reći da im se nije ţurilo. Najzad, nakon više od jednog sata zaĉuli smo
galamu. Dolazili su pješice. Zbog jakih strmina svoje su konje ostavili u podnoţju brda. Nas su primijetili još
prije no što su stigli do ruba šume, a to smo po tome zakljuĉili što su naglo prestali da glasno govore. Odmah
smo ugledali jednog veoma visokog L veoma suhonjavog ĉovjeka kako ide prema nama, gegajući se na
svojim krakatim nogama. Nije bio odjeven na indijanski naĉin, već je na sebi imao veoma elegantno odijelo
Yankea s upadljivo bijelim, vanredno visokim ovratnikom, a isto tako bijelim, sjajnim manšetama.
Razmetao se velikom iglom s pravim biserom, a na prstima su mu sjali razni dijamanti i drugo drago ka-
menje. Njegove su ruke meĊutim bile krupne, veoma krupne, a noge isto tako, a njegov nos — oh, taj nos!
Ovaj je mogao da potjeĉe jedino od neke nosa/te
217indijanske majke i još nosatijeg armenskog oca. Nosnice su bile s obje strane tako stiješnjene kao da ih je
netko oštro odrezao, a ostala je jedino još tank$ nosna kost. U poreĊenju s tim nosom, nametljive su mu
oĉice bez trepavica bile i odviše malene. Imao je usko lice. Glava mu je bila kao u ptice, samo što ta ptica
nije bila smjeli orao. već divokljuni tukan.
Dakle, taj ĉovjek se gegajući pribliţavao. Stigavši do nas zaustavio se a da nije ni pozdravio. Stao je da nas
sve odreda promatra kao kakve mrtve preĊi-mete ili bezvrijedna lica koja se ne smiju protiviti, te upita:
— Tko sfe vi?
Glas mu je bio oštar i izazivaĉki. Ljudi koji se sluţe takvim glasam obiĉno su bezosjećajni i bezobzirni.
Naravno, nitko mu nije odgovorio, pa je zbog toga ponovio pitanje:
— Tko ste vi? To moram znati!
Ni meni, ni Srdašcu nije bilo ni na kraj pameti da mu odgovorimo, .a još manje ,Mladom Orlu'. Oba Entersa
su imala razloga da se ne istrĉavaju, pa je na kraju Pappermann odgovorio:
— Zar zaista morate zr.ati? Morate? Ah, zaista! A tko vas na to prisiljava?
— Prisiljava? — zaĉuĊeno upita ĉovjek. — Ovdje o prisili nema govora. To je moja volja!
— O, vaša volja! To je, naravno, već nešto drugo! No, vidjet ćemo! Zanima me dokle ćete dotjerati s tom
vašom voljom!
— Taĉno dotle dokle to hoću! Ako ste raspoloţeni da mi moţda same gluposti odgovarate, znam kako
treba postupati pa da vas prisilim na ozbiljnost!
Svi smo sjedili. Papppermann je jedini ustao kada je stigao stranac. Krenuo je sporim korakom prema njemu,
stao odluĉno ispred njega i isprsivši se upitao:
- Prisiliti? Nas prisiliti? I to još vi? Ĉovjeka koji tako govori potrebno je malo izbliţe pogledati!
Zgrabio ga je za obje ruke, okretao ga udesno, ulijevo, pa na kraju oko vla&itite osi, prodrmao ga je da su
mu se kosti tresle i na kraju reikao:
218
— Hm! Ĉudnovato! Za mene se baš ne moţe reći da sam glupan! Ali što se ovog momka tiĉe, ovdje
nisam dovoljno pametan. Vi niste ĉistokrvni Indijanac, već samo polutan? Je li taĉno?
Upitani je htio da se buni. ali ga je stari Zapadnjak prodrmao i po drugi put upozorivši ga:
— Pazite! Ne budite grubi i ne vrijeĊajte! To ne podnosim. Svaki onaj koji dolazi k nama a da nas ne
pozdravi, koji misli da nas prisili da mu kaţemo nešto protiv svoje volje, u prvom je redu neodgovoran, a
zatim šupljoglav preko svake mjere. Ovdje je naše logorište. Prema zakonima prerije imamo na ovo mjesto
pravo sve dotle dok ga ne napustimo. Stigli smo ovamo prije vas. Tu smo domaćini. Bilo tko da stupi u naš
dom, mora pristojno pozdraviti i izjasniti se tko
, je i šta ţeli. Jeste li razumjeli? A sada mi prije svega recite vaše ime! Samo brzo! Ja se ne šalim! Znam
dobro što treba poduzeti pa da ptiĉice, kao vi, brzo propjevaju!
Još uvijek mu je stezao obje ruke i to tako ĉvrsto da se strancu grĉilo lice od bola, te zbunjeno odgovori:
— Nemojte me više stezati! Zovem se Okih-tschin--tscha. Bljedoliki me zovu Antonius Paper!
— Antonius Paper i Okih-tschin-tscha? Lijepo! Samo ĉistokrvni Indijanac niste!
— Nisam.
— Već samo mješanac.
- Da.
~ Vaša je majka bila Indijanka?
- Da.
~ Iz kojeg plemena?
— Siouxa.
— A vaš otac?
— Došao je ovamo iz Svete zemlje, a po roĊenju je bio Armenac.
— Šteta, grdna šteta!
- Zašto?
~ Baš mi je ţao Svete zemlje što joj je izmakla ĉast da se u njoj rodite! Armenci koji stiţu ovamo su
obiĉno trgovci. Vjerovatno ste i vi?
219— Ja sam bankar! - ponosno odgovori stranac. — Pustite me već jednom! A sada recite -tko ste vi!
— Neka bude. Stara sam dobro poznata prerijska lutalica i zovem se Papperrnann, Makš Pappermann. jeste
li razumjeli? Osim toga strast mi je da grube ljude preobraţavam u pristojne, a glupe opamećujem. Vi niste
sami? Vaša se pratnja nalazi tamo pod onim stablima?
- Da.
— MeĊu njima ima i ţena? Ţena Siouxa koje su krenule do Mont Winnetoua?
— Da. Odakle vam je to poznato?
— To je moja stvar. A tko su prisutni muškarci?
— Gospoda iz Komiteta sa svojom poslugom i vodiĉima.
- Kakav Komitet?
— Komitet za podizanje spomenika jednome... Zastao je. Sjetio se da bijelci zapravo u to nisu
smjeli biti upućeni. Zbog toga je nastavio:
— Pitajte njih same! Ja nisam ovlašten da dajem obavještenja u vezi sa ciljem toga Komiteta! A sada me
najzad pustite!
Pappermann ga je još jednom pošteno proĊrmao te ga pustio i rekao:
— Vratite se k njima i recite im moje ime! Naroĉito damama! MeĊu njima se nalaze neke koje će se sloţiti s
time da se ovdje mora pozdravljati!
Gospodin Antonius Paper se odgegao preko ĉistine i nestao meĊu stablima. Njegovo indijansko ime Okih-
tschin-tscha znaĉi na jeziku Siouxa ,djeĉak'. Po ovome se moglo zakljuĉiti da se on još od ranijih godina nije
odviše istakao muškim podvizima i muškim osobinama. Bio je blagajnik .Komiteta za spomenik Winnetou'.
Sigurno se još sjećate kako mi se još od samog poĉetka njegov odnos prema Oldu Surehandu nije uĉinio
mnogo povjerljivim. Danas kada sam ga prvi put ugledao, na mene nije ostavio povoljan utisak. Srdašce je
bilo istog mišljenja.
— Mješanac! — rekla je. — Ti si uvijek tvrdio da polutani u većini sluĉajeva nasljeĊuju samo loše osobine
svojih roditelja?
220
— Da, većinom. Gledaj! Dolaze!
Tek što je mješanac spomenuo tamo Papperman-novo ime, dopro je do nas radostan uzvik ţenskog glasa.
Odmah nakon toga pojavile su se dvije ţene koje su ţurnim koracima prelazile ĉistinu. Jedna od njih je bila
Aschta, koju smo susreli kraj Kanubi-jezera, dok je druga vjerovatno bila njezina majka. Ostale ţene išle su
u stopu za njima, a iza njih muškarci sporim, dostojanstvenim koracima.
Svi smo ustali. ;
— Ponestaje mi snage! — rekao je Pappermann.
Prislonio se na obliţnje stablo. Njegove stare, dobre, vjerne, poštene oĉi su meĊutim bile širom otvorene i
blaţeno gledale prema dvjema ţenama koje su se pribliţavale.
Odmah sam utvrdio da su to majka i kći. Bile su toliko sliĉne, sliĉne ne samo po crtama lica već i po hodu,
drţanju i naĉinu kretanja i izraţavanja. Uz to su bile još i jednako odjevene. Uopće svih ĉetrdeset In-dijanki
bilo je sliĉno odjeveno. Svaka od njih nosila je zvijezdu klana ,Winnetoua'.
Obje su se zvale Aschta. Došle s,u drţeći se za ruke. Majka je imala gotovo pedeset godina, ali je još uvijek
bila lijepa duševno i fiziĉki.
~ Tu je! — rekla je kći pokazujući na Papper-manna. — A ondje stoji ,Mladi Orao', o kojem sam ti takoĊer
priĉala.
Ali majka sada nije obraćala paţnju na Indijanca, već jedino na starog Zapadnjaka. Pustila je ruku kćerinu,
zastala trenutak, odmjerila ga pogledom i rekla:
~ Da, to je on, oliĉenje ljubavi, dobrote, skromnosti! "
Stala je tik do njega, primila ga za obje ruke, podigla prema njemu svoje lijepe, tamne ali bistre oĉi i upitala:
— Zašto niste došli? Zašto ste nas neprestano izbjegavali? Okrutno je kada netko odbija zahvalnost
koja od srca dolazi.
Podigla je ruke, privukla ga k sebi i poljubila ga u ćelo i u oba obraza. Sada se nije mogao više svladavati.
Zaplakao je glasno, okrenuo se i ţurnim koracima nestao u šumi.
221- Ovdje se ljubi1 - zaĉuo se oštar i zajedljiv glas. Bio je to polutanac koji je stajao iza ţena meĊu .
aškarcima. Oĉi sviju bile su uperene u njega.
— Kakvih U rijeĉi — uzviknula je kći Aschta. — Oka jat će on to!
Prijeteći je podigla ruku i pojurila bijesno prema njemu.
— Aschta! - zaĉuo se glas majĉin. — Ne diraj ga! Prljav je!
Kći je usporila korak i vratila se majci. Ona je ponovo primi za ruku j reĉe da je svi ĉuju:
— DoĊi! Idemo da potraţimo prijatelja, spasitelja, jer je uzvišeniji, tisuću puta uzvišeniji od onoga tamo koj
se usuĊuje da se izruguje zahvalnosti!
Obje su nestale u onom pravcu kojim je i Pap-permann otišao pošto je napustio logorište. Mislio sam da će
izmeĊu nas i novopridošlih doći sada do kratke guţve, koja bi se morala suzbiti. MeĊutim, prevario sam se,
jer je, sudeći po svemu, Mr. Antonius Paper, ili bolje reĉeno Mr. Okih-tschin-tscha, imao debelu koţu kroz
koju izreĉeni ukor nije uspio da prodre. Vladao se kao da se nije ništa dogodilo. Poĉeo je ponovo da vodi
glavnu rijeĉ, obrativši se dvojici dţentlmena koji su stajali do njega i svi bili na indijanski naĉin odjeveni,
iako se po njima vidjelo da više ne pripadaju ni preriji ni prašumi:
— Ĉovjek koji pripada ovdje ulogorenoj druţini, a koji je maloprije govorio, na ţalost je otišao. Dakle, on
nam više ne moţe reći tko su ostali. Ipak ćemo to odmah saznati. Pobrinut ću se!
Uputio se prema nama,
— Kakav bijednik! — reklo je Srdašce. — Valjda ne misli da te izazove?
— U tom sluĉaju bit će manji od makova zrna! — veselo se nasmijah.
Njezino je strahovanje bilo opravdano. Ĉovjek se obratio meni. Svi su gledali u njega i napeto oĉekivali šta
će pitati i šta ću ja odgovoriti.
— Mr. Pappermann je smatrao da je pametnije da se povuĉe — poĉeo je. — Dakle, pitat ću vas. Kako se
zovete?
222
— Burton — odgovorio sam.
- A lady pokraj vas?
— Moja je supruga.
— A ona dva gentlemana iza vaših leĊa?
— Braća su. Mr. Hariman Enters i Mr. Sebulon1 Enters.
,Mladog Orla' nije primijetio jer je stajao po strani. Nastavio je da me ispituje:
- Odakle dolazite?
— S istoka.
— A kamo namjeravate?
— Na zapad.
— Nemojte govoriti takve gluposti! Zapad je upravo ovdje gdje se sada nalazite! Kad vas već pitam, onda
ţelim da znam imena i mjesta, a ne ovakve glupe izjave koje ništa ne kazuju!
Još nije ni završio i već je od mene dobio takvu ćušku da se okrenuo oko sebe i srušio na zemlju. Nakon toga
sam se obratio onima s moje desne strane:
— Neka mi gospoĊe oproste što šuma odjekuje onako kako smo viknuli; mi se sada i nalazimo u šumi!
Okrenuvši se nalijevo nadodao sam:
— Molim jednoga od ostalih gentlemana da nastavi razgovor sa mnom. Mr. Paper će vjerovatno odustati od
toga.
— Odustati? — viknuo je ovaj dok se podizao sa zemlje. — Nije mi ni na kraj pameti! Dobio sam udarac!
To zahtijeva neodgodivu kaznu!
Poĉeo je brzo pretraţivati svoje dţepove. Najprije je izvukao veoma Hjep, takozvani patent noţ, koji je
oprezno otvorilo da se ne ubode. Nakon toga je iskr-snuo malen, draţestan salonski revolver, otkoĉio ga i
zapeo. Pošto je svršio ove veliĉanstvene pripreme, sprs-mao se da me ponovo izazove. Vjerovatno bi se još i
više osramotio, ali do toga nije došlo jer ga je jedan od dţentlmena odgurnuo u stranu rekavši:
— Sklonite to oruţje, Mr. Paper! Sa silovitim ljudima se drukĉije razgovara!
Prijazno se smiješeći pošao je dva koraka prema meni, uljudno se naklonio i rekao:
223— Ţelim da vam se predstavimo, Mr. Burton. Ja sam agent, agent za sve moguće stvari, i zovem se
Evening. A ovo je Mr. Bell, Simon Bell, profesor filozofije. Ovdje vidite Mr. EdvarĊs Summera, koji je ta-
koĊer profesor, naime, profesor klasiĉne filologije. Da li vam je to dovoljno?
Primijetio' sam da je oĉekivao kako će me to impresionirati, a' rado ću priznati da su oba profesora do sada
uţivala moje poštovanje. Do sada ih nisam vidio. Biu sam spreman da prema njima budem što uljudniji i da
im u svakom pogledu iziĊem u susret, pogotovo što su ta ĉetvorica s Oldom Surehandom predstavljala
Komitet kojemu je bila povjerena sudbina zamisli o spomeniku Winnetouu. Naklonio sam se isto onako
uljudno kao i on i odgovorio:
— Osjećam se poĉašćenim što mi je omogućeno da se upoznam s tako istaknutim liĉnostima nauke i spre-
man sam da vam to i dokaţem ukoliko vam u bilo ĉemu mogu biti na usluzi.
— Dragi, ..ni je, veoma drago! Odmah ću vam dati prilike da to dokaţete. Naime, došli smo ovamo u vezi s
veoma* vaţnom stvari i ţelimo da pregledamo ovo mjesto. Nismo mislili da ćemo ovdje nekoga
zateći. Vaše nam prisustvo smeta.
Koliko god je bilo uljudno reĉeno, toliko je bilo i bezobzirno. Promatrao sam oba profesora i nisam odmah
odgovorio.
— Nadam se da ste me razumjeli? — upitao je.
— Razumio sam vas — odgovorio sam. — Govorili ste sasvim jasno.
' - Dakle?
— Ţelite li da se udaljimo?
- Da.
- Svi mi?
- Svi!
- Dokle?
— Kakvog li pitanja! Nisam mislio da se udaljite samo deset, dvadeset ili pedeset koraka. Vi morate
otići odavde, morate, bezuvjetno morate!
— Da li je to ţelja i gospode profesora?
224
Gospoda su odluĉno potvrdila pitanje, a agent je nadodao objašnjavajući
— Ĉini mi se da ste vi veoma silovit ĉovjek. Naša je stvar, meĊutim, tako diskretna i nevina, tako delikatna
da vi ni u kom sluĉaju niste poţeljni na ovom mjestu na kojem se mi nalazimo.
— Imate pravo, Mr. Evening. zaista imate pravo. Napustit ćemo ovo mjesto.
— Ne samo prividno?
- Ne.
- A kada?
— Odmah. Molio bih vas jedino da nam date onoliko vremena koliko nam je potrebno da raspremimo šator
i osedlamo konje.
— U redu. Vidim da ste razumniji nego što smo mislili!
Pošao sam sa svojom ţenom prema šatoru i zamolio obojicu Entersa da nam pomognu.
— Kakva šteta! Grdna šteta! — tiho je jadikovalo Srdašce. — Šteta što na ovakav naĉin moramo napustiti
ovo za nas tako sveto mjesto!
Primijetio sam joj suze u oĉima.
- Umiri se, draga! - molio sam je. - Pri povratku ćemo opet svratiti ovamo, i to sigurno na drugi naĉin i s
drugom pratnjom!
— Mora li to zaista biti? Moramo li odstupiti? Zar da popustimo tim ljudima?. Zar nemamo više
prava od njih da ovdje ostanemo? Zar to nije popustljivost s tvoje strane?
— Naprotiv, pobjeda.
— Gotovo bih te zamolila da mi to i dokaţeš!
— Nije potrebno jer ćeš i sama uvidjeti, i to prije no što odavde odemo. Ovdje smo izvojevali prvu, zna-
ĉajnu pobjedu za naše ciljeve. Molim te da što ţurnije spakuješ stvari!
Sa pakovanjem je išlo mnogo brţe no što smo mislili. Gospoda iz Komiteta bila su toliko dobra da su nam
stavila na raspolaganje nekoliko ljudi — njihovu poslugu. Upravo u trenutku kada su se majka i kći Aschta
vraćale s Pappermannom iz šume, bili smo sasvim gotovi i spremni za pokret. Došli su zajedno, i to on u
sredini, a majka l kći sa strane, drţeći ga za
15 Winnetouovi nasljednici
225ruke. Njegovo je staro, drago lice bilo ozareno i puno duboke, ĉiste radosti. Kada je ugledao natovarene
ma-zge, nas pokraj konja i ,Mladog Orla' ĉak u sedlu, zaĉuĊeno upita:
— Sto je to? Zar mislite otići?
— Da, idemo — odgovorio sam. — Uzjašite!
— Ne mogu! Obećao sam da ću ostati!
— Tada ostanite' Rijeĉ se mora odrţati! Ja sam obećao da ću napustiti Nugget Tsil i to smjesta.
— Komu ste obećali?
— Ovoj gospodi ovdje.
Pri tome sam pokazao na gospodu iz Komiteta.
— Kaţu da smo suviše siloviti! — nadodao je Ha-riman Enters, te na taj naĉin dao oduška svojoj srdţbi.
— Misle da nismo dovoljno fini i diskretni! — nadopunio je Sebulon Bnters. — Misle da Mr. Burtonu
nema mjesta ondje gdje se oni nalaze!
— To je najdrskiji prostakluk! — prasnuo je Pap-permann. — Mr. Burton je dţentlmen kakvog meĊu
nama sigurno ...
— Šutite! — prekinuo sam ga. — Kome ste obećali da ćete ovdje ostati?
— Objema damama. - A dokle?
— Nije bilo reĉeno. Mislio sam barem do sutra. Imamo tako mnogo da kaţemo jedno drugome! Zar vi
zaista morate otići?
— Da, bezuvjetno! Moţete ostati ovdje pa sutra krenuti za nama!
— Šta? Da vas same ostavim, vas i Mrs. Burton? Bio bih najveća bitanga na svijetu! Ne, ne! Jahat
ću s vama! Zamolio bih dame da mi vrate zadanu rijeĉ! One će to sigurno uĉiniti. Obećavam im da ćemo se
brzo, veoma brzo ponovo vidjeti!
Nezgrapno ali dirljivo poljubio im je ruke i pošao svojoj već osedlanoj mazgi. Tada se uspravila majka i
upitala jasnim, zapovjedniĉkim glasom da se daleko ĉulo:
— Sto se ovdje odigralo? Ţelim da saznam, ja, ţena Wakona, tog nepodmitljivog koji je odbio da bude
ĉlan Komiteta! Tko će mi odgovoriti, tko?
226
— Reći će ti ovaj koji upravo dolazi — odgovorila je kći, pokazavši pri tome na .Mladog Orla" koji je
svog razigranog konia bio potjerao prema mjeslu gdje su obe stajale.
Stigavši do njdh. rekao je da se nadaleko ĉulo:
— Ja sam Winnetou iz plemena Apaĉa Vraćam se kući iz prebivališta bljedolikih u kraj mojih predaka.
Zovu me ,Mladi Orao'...
- ,Mlad<i Orao' - .Mladi Orao' - .Mladi Orao'!
— prenosio se šapat od usta do usta. Ovo ime im je bilo poznato, iako je nosilac tog imena bio toliko mlad.
Nastavio je:
— U ime svih Winnetoua iz plemena Apaĉa izjavljujem da ovaj Komitet njje dostojan da rješava o
velikom pitanju pred kojim se nalazimo! Udarac u lice bio je zasluţen i znaĉi pravi j jedini odgovor. On
nije zadan samo Antoniusu Pape.ru već i ĉitavom Komitetu. Howgh!
Prilagao je dlzgine konju kako bi napustio mjesto.
— I ti ćeš otići? — upitala je Aschta.
— I ja? Ja prije svih! No vidjet ćemo se ponovo
— odgovorio je.
' - Kada i gdje?
— Kod Mount VVinnetoua.
Oba pitanja, kao i odgovori, nisu bili izgovoreni na engleskom, već na jeziku Apaĉa. Majka je tišim glasom
nadodala:
~ Ti si ljubimac Wakona, moga supruga. I njega ćeš vidjeti kod Mount Winnetoua. Moţda ćeš navratiti do
Tatellah-Sataha još prije izloţbe?
— Nadam se.
~ Tada mu reci da je Aschta, ţena Wakona, a ujedno i kći najvećeg vraĉa Seneka, sa svim ţenama crvene
rase na njegovoj strani u horbi protiv bezumlja..
— Zahvaljujem ti u njpgovo ime. Kako to da ipak jašite sa Komitetom koji predstavlja to bezumlja?
— Pukim sluĉajem. Pridruţili su nam se, iako to nismo ţeljeli. Ţale da doznaju c ĉemu ćemo razgovarati i
što ćemo zakljuĉiti na našem kamp-mitingu na Mount Wi,nnetouu. To im nećemo saopćiti.
Povjeravamo ti našeg prijatelja i spasioca i molimo te da ga štitiš. T'ko je taj bljedoliki koji je zajedno sa
svojom squaw u tvom društvu?
227- Zar vam Pappermann nije rekao?
— Nije. Pitali smo ga, no on je šutio. Ipak nam se ĉini da on oboje veoma, veoma cijeni.
Moj je konj bio blizu njih, te sam ĉuo ove rijeĉi. Majka je bila uvjerena da je ja kao bijelac nisam razumio.
,MlaĊi Orao' mi je dobacio upitan pogled. Rado bih bio rekao objema ţenama tko sam. Namignuo sam mu
da moţe reći. Pritjerao je svoga konja još bliţe do njih i rekao:
— Ako ţelite da ovaj bijelac sa svojom squaw ne dozna o ĉemu razgovaramo, morat ćete tiše govoriti.
— Zašto?
— Razumije jezik Apaĉa. Prestrašila se.
— Pa onda nas je već razumio! — rekla je šapatom u neprilici.
— Sigurno, i to svaku rijeĉ. Ti se, meĊutim, nemaš ĉega plašiti. On je Winnetouov prijatelj, pa i je i tvoj,
vaš, On ne ţeli da mu se već sada sazna ime. Ako mi obećate da ćete šutjeti, dozvolio mi je da vam ga sa-
općim.
— Šutjet ćemo'
— Onda je u redu, to je Old Shatterhand.
— Old Shat... ! — Od silnog iznenaĊenja nije uspjela da do kraja izgovori ime. Zaĉas je sva prebli-
jedjela. Odmah zatim lice joj se oblilo rumenilom. — Zar je istina? Zar je istina?
- Da, isbina je; on je - uvjeravao ju je .Mladi Orao'.
— Najbolji, najiskreniji, najvjerniji prijatelj i brat našega Winnetoua! Prvi put sam ga sada u ţivotu
ugledala! Oh, samo da mogu, samo da mogu... !
I ovu reĉenicu nije dovršila. Sklopila je ruke i bespomoćno pogledala prema meni. Prije no što sam uspio da
je sprijeĉim, prišla mi je njezina kći i poljubila kaiš mojih uzengija. Isto tako je privukla i rub suknje moje
ţene svojim usnama.
— Ona je njegova squaw - njegova squaw! — nastavila je majka. — Samo da nisam obećala da ću
šutjeti! Kliknula bih. kliknula od radosti!
Srdašce je sada sjahalo s konja, zagrlila je, poljubila je u usta i obraze i rekla na engleskom jeziku:
228
— Ja ne razumijem što govorite, ali ĉitam iz vaših oĉiju i sa vaših usana. Volim vas obje! Pozdravljam vas!
Vidjet ćemo se opet, uskoro, uskoro! Sada moramo otići!
Kćerku je isto tako tri puta poljubila kao i majku te je opet uzjahala. Objema dragim lijepim Indi-jankama
sam pruţio ruku i rekao:
— Wakona, tog neumornog istraţivaĉa i tragaĉa veoma cijenim i u srcu i u duši, jer duša za kojom traga
je duša njegova naroda. Veoma se radujem vijesti da ću ga vidjeti kod Mount Winnetoua. A ponosam sam
što sam već danas upoznao njegovu ţenu i kćerku. MeĊutim, najviše se radujem saznanju da smo saveznici.
Uspomenu na Winnetoua moraju da nose u svome srcu i svojoj duši svi naši muškarci i sve ţene, sav
narod, jer on nije. zasluţio da se s njime javno hvastaju diţući mu spomenik na visokoj vjetrom šibanoj
goleti. Molim vas, nemojte nikome reći da ste me ovdje sreli. Vidjet ćemo se ponovo, i to u pravo
vrijeme i na pravom mjestu!
Pozdravili smo se lijepo sa ţenama i odjahali a da muškarce nismo ni pogledali. Spuštali smo se polako niz
padinu kojom smo bili i došli. Dolje smo ugledali konje onih koji su nas bili otjerali. Na njh nismo obraćal
nikakvu paţnju. Kada smo stigli u ravnicu i napustili šumu, potjerali smo naše konje većom brzinom. Budući
da smo bili prisiljena da napustimo Nug-get Tsdl, trebalo je da se što prije dokopamo našeg slijedećeg cilja,
Deklil-toa (Tamna voda), jer je najveći dio toga puta vodio kroz neprijateljska podruĉja. Stara vreniena
krvoprolića, hvala bogu, sasvim su prestala, ali nekadašnja mrţnja nije zamrla, ona još i danas vlada. To se
veoma jasno vidjelo iz pisama koja sam primio od To-kei-chuna, poglavice Racurroh Ko-manĉa, i od
Tangue, najstarijeg poglavice Kiowa. Naš je put prolazio kroz podruĉja ovih plemena. I ako sebe nisam
smatrao za lakomislena, bio sam ipak svjestan da je s moje strane bilo smjelo što sam pošao sa svojom
ţenom na put upravo kroz ovaj kraj,-Jer sam pretpostavljao da nije dorasla opasnostima koje bi mogle lako
da iskrsmu. Savjest mi baš nije bila ĉista, ali sam se ĉuvao da joj o tome bilo što kaţem.
229Ona nije ni slutila o ĉemu razmišljam. Bila je potpuno mirna, štaviše, bila je ĉak i veoma raspoloţena.
Dok smo jedan krai drugoga u divnome galopu letjeli preko ravnice, dobacila .mi je katkada ispod oka
pogled koji zapravo nisam smio da primijetim. Znao sam šta znaĉi. Ona naprosto ne moţe da podnese ne-
pravdu, pa bila ona i ti samoj zamisli. To mora da pokaţe. Nema mira dok to ne uĉini, l sada je u njoj nešto
kuhalo ĉega se htjela osloboditi. Zbog toga i ti njezini pogledi. Kada mi je ponovo dobacila pogled, okrenuo
sam se prema njoj i upitao je smijući se:
— No, reci, šta te tišti!
— A šta bi me tištilo? — upitala je. x — Imaš nešto da mi povjeriš!
— Da ti povjerim? A šta b;h imala da ti povjerim?
— Nešto.
- Ali šta?
— Nadam se da ću to od tebe doznati!
— Tako? Kakve ti to nazore imaš o braku kada sirota, nesretna ţena ne smije nikada da pogleda muţa, jer
on pri svakom njezinom pogledu vjeruje da mu ima nešto da povjeri?
— Po mome mišljenju, ta" je sirota, nesretna ţena Veoma sretna u braku, jer ima muţa koji je poznaje i koji
umije da proĉita niene misli!
— Hm! Samo što taj ipak ne zna šta mu ona ima da povjeri l prizna, jer samo jedno znade reći: ,Nadam se
da ću to od tebe doznati!' U ovom se sluĉaju zaista moram izviniti. Naime, ovoga puta se s tobom nisam
sloţila.
- Nisi se sloţila? U kom pogledu?
— Rado bih još bila gore ostala. Nije ml se dalo otići. Smatram da si bio i odviše popustljiv što si im
ustupio mjesto.
- A šta sada?
— Da, šta sada! Imao si pravo! Da smo ostali, ionako bismo se s njima samo prepirali, i to bd se prije
moglo nazvati porazom nego pobjedom. Isto tako ne bi mogao na miru da pregledaš iskopane manu-
skripte. Ovako smo barem sada mirni, nema svaĊe I prepiranja i zadjevica, i — izvojevana je prva, velika
bitka o kojoj si govorio.
230
- I ti to uviĊaš?
— S naroĉitim zadovoljstvom! Svidjela mi se starija Aschta, Wakonova ţena. Veoma je karakterna i zna
šta hoće. Ni jedan ĉlan Komisije nije joj duhom dorastao. Ona sigurno nije na put pošla zato da na Monut
Winnetouu zastupa prava ţena! Ta zna šta hoće. Ali o tome ne govori, i to mi se neobiĉno sviĊa! Dozvolio si
da te protjeraju i time si u njoj stekao saveznika i njezinu pomoć ne smiješ potcjenjavati.
— Da — veselo se nasmijan — izmeĊu nje i Komiteta razvit će se prava amazonska bitka! Veoma sam
•radoznao kako će se sve to odvijati, pogotovo što tome nećemo prisustvovati samo kao promatraĉi, već
kao vaţni uĉesnici. Ĉulj smo da je Kiktahan Schonka najogorĉeniji neprijatelj Wakona. Naslućujem da će
se kod Mount Winnetoua Wakon pojaviti na ĉelu mladih Siouxa, kao što će Kdktahan Schonka stare Siouxe
odvesti do .Tanine vode'. Dvije neprijateljski raspoloţene struje istoga plemena koje će se na tuĊem zem-
ljištu sudariti! Koliiko li su samo kratkovidi! Crvenu je rasu upravo to otjeralo u propast! To se mora spri-
jeĉiti! Dakle, jesi li zadovoljna sa mnom?
— Sasvim. Gdje ćemo se veĉeras ulogoriti?
— Na sjevernom raĉvištu Red Rivera. Sutra ćemo Stići do raĉvišta iste te rijeke gdje su nalazišta soli i gdje
je nekada bilo selo Kiowa. Iako danas više ne postojd, to ćemo mjesto izbjegavati, jer je potrebno da budemo
na oprezu i da se ni sa kim ne sretnemo.
Kako sam rekao tako je i bilo. Pred veĉer smo stigli do sjevernog kraja Crvene rijeke i tu se ulogori-smo.
Tokom našeg razgovora doznali smo od Papper-manna nešto veoma .zanimljivo. Priĉao je da je na osnovu
nekih primjedaba u razgovoru sa objema Asch-tama došao do zakljuĉka da se blagajnik Antonius Paper
trudio svim siilama da isprosi kćerku. Bio je naprosto odbijen, i sada iskorištava svaku priliku da im se
osveti.
Dok je starac to priĉao, promatrao sam ,Mladog Orla'. Drţao se kao da ništa nije ĉuo. Nije rekao ni jedne
rijeĉi, a ni okom trepnuo. Ova njegova nepo-miĉnost govorila je jasnije od svakog izljeva bijesa.
Još prije no što smo krenuli na spavanje, opisao dirugoviima put kojim sam bio krenuo u potjeru
231za Santerom, a koji me je put od sela Kiov/a odveo prema Rio Pecosu, a odande gore do .Tamne vode'.
Osim ovog postojao je još jedan direktan, kraći put koji je skretao sa mjesta gdje se sada nalazimo. Od-
luĉimo li da poĊemo ovim putem, mogli bismo odmah odavde skrenuti prema zapadu i ne bismo morali da
najprije odjašemo do nalazišta soli kraj kraka Red Rivera. Ja sam nekada išao duljim putem, jer je San-ter
bio krenuo kraćim. Svojim sam pratiocima prepustio da odluĉe kojim ćemo od ta dva pravca krenuti. Bili su
toliko razumni da se izjasne za kraći. Zahvaljujući tome, mogli smo se doĉepati blizine našeg cilja prije nego
što bi to bilo da smo krenuli duljim putem.
Predjel kroz koji smo naposljetku jahali bio je pust i bez vode. Nigdje stabla, nigdje grma, ni travke, kuda
god je oko dopirale. Svuda sam kamen i stijene, i niĉega više. Zemljište je do sada bilo gotovo ravno, ali
odavde se poĉelo polako dizati. Bilo je već podne, ali mi se ovdje mismo zaustavili da ruĉamo i predahnemo,
jer nigdje nije bilo vode. Raĉunali smo da ćemo na nju naići tek kasnije kada se malo više i&pnemo. Uto
smo negdje daleko ispred nas ugledali jahaĉa koji se do sada bio pritajio iza neke male uzvisine. Pojavio se
iza nje i pojahao prema nama. Promatrao nas je iz svoga skrovišta. Zašto se nije i dalje skrivao? Zašto ga je
već napustio? Odande nas još nije mogao taĉno prepoznati. Neki iskusniji ratnik bi vjerovatno ĉekao da mu
se više pribliţimo. Zar je razlog moţda bio u tome što su stara opasna vremena minula te ĉovjek danas više
ne mora biti tako oprezan kao ranije?
Bio je Indijanac. Svoga je konja polako upravio prema nama, zaustavio se i ĉekao da stignemo do njega.
Nije to bio ĉovjek visoke, razvijene i mišićave graĊe; prije bi se reklo da je nizak nego visok. Njegova je
odjeća bila od šarene narodne tkanine. Ispod njegova, od konca agave ispletenog šešira padala je tamna kosa
niz leĊa. O pojasu je nosio noţ, o remenu laku pušku. Konj mu nije bio obiĉno kljuse. Drţanje samog jahaĉa
je bilo samosvjesno, a mogao bih ĉak reći: indijanski plemenito. To mi se lice bez ijedne dlaĉice uĉinilo
poznatim, samo se nisam odmah sjetio zašto, ot-
232
fcuda i u vezi s ĉime. Njegove su crte bile blaţe nego što su obiĉno kod Indijanaca, a boja svjetlija i toplija.
Njegov blagi, ozbiljan, otvoren pogled, koji me je podsjećao na Winnetouovu sestru Nscho-tschi — ah,
odjednom se sjetih gdje i kada sam sreo ovog Indijanca! U istom trenutku i on je mene prepoznao. Sluĉajno
sam jahao na kraju naše malene ĉete i zbog toga me je tek zadnjeg primijetio. Od silnog iznenaĊenja i radosti
širom je otvorio oĉi. Vidno se zacrvenio od uzbuĊenja kao mlada djevojka. Htio je da prikrije to, ali mu nije
pošlo za rukom, dok na meni nije mogao da otkrije nikakav znak da ga se sjećam. Znao sam da se savladam,
ali on ne. Bio sam muškarac, a on? Sada mi je bilo jasno zašto je pojahao prema meni i nije se skrivao, što bi
svaki oprezan muškarac uĉinio! Bio je sav zbunjen i zaboravio je da nas oslovi. Zato je Pappermann, koji je
jahao na ĉelu, zaustavio svoga konja i rekao:
— Pozdravljamo našeg crvenog brata. Da li je ovo pra^'i put za Wiconte-mini?
Upitani odgovori:
— Ja'sam iz plemena Kiowa. I ako je Viconte--mini rijeĉ Siouxa, ipak mi je poznata. Da> ovo je pravi put
do jezera. Namjeravaju li moja braća tamo?
- Da.
— Onda ih moram upozoriti.
- Zašto?
— Wiconte-mini znaĉi ,Voda smrti'. Ako namjeravate tamo, jezero bi moglo postati za vas vodom
smrti.
Pappermann je upitao na jeziku koji je bio mješavina engleskog i indijanskog. Odgovor je dobio na priliĉno
dobrom engleskom. Kiovvin glas je zvuĉao kao glas ţene koja se trudi da govori duboko kao muškarac.
— Zašto nam prijetiš smrću? — raspitivao se stari lovac.
~ Ja ne prijetim, već upozoravam! — odvratio je Crvenokoţac.
— To je jedno te isto, samo ne znamo razlog?
— Razlozi poput ovoga saopćavaju se samo najboljim prijateljima.
233- Tvoji smo prijatelji!
— To ti kaţeš, ali te ja ne poznajem.
— Reći ću ti tko sam: zovem se Ma'kš Pappermann i već me ĉetrdeset godina na Zapadu poznaju kao lu-
talicu. Ovdje su dva dţentlmena i zovu se: Hariman i Sebulon Enters. A treći iza nas je Mr. Burton, a ova
lady je Mrs. Burton. njegova ţena. Crveni brat do mene je siin Apaĉa, nazvan ,Mladi Orao'.
Kiowa nas je sve reĊaim, kako srno bili predstavljeni, promatrao oštrim, ispitivaĉkim okom. Kad je na mene
došao red, oborio je pogled. Dok je gledao u moju ţenu, imao sam utisak kao da je ţeli naprosto probosti
pogledom. Prišao je ,Mladom Orlu' i rekao:
— U nas se priĉa o nekom .Mladom Orlu' Apaĉa koji potjeĉe iz plemena Winnetoua, pa mu je ĉak i rod.
Jesi li ti taj?
— Jesam — odgovorio je naš pratilac.
— Ovo si ime dobio još kao djeĉak, i to zato što si sputao slobodnog orla i prisilio ga da te s planinskog
vrha ponese zrakom i spusti na zemlju. Da li je to taĉno?
- Taĉno je.
— Evo ti moje ruke. Na tvojim grudima vidim zvijezdu Wininetoua. I ja sam jedan od Winnetoua, samo što
to ne smije svatko znati. Pogledaj! Imaš li povjerenja u mene?
Podigao je posuvratak svoga kaputa i pokazao dva-naestokraku zvijezdu.
— Imam! — rekao je ,Mladi Orao'.
— Tada mi dozvoli da budem vaš vodiĉ! Oĉekivao sam vas.
- Ti? Nas? - upitao je Apaĉ. - Nije moguće!
— Ne samo da je moguće, već je i istina. Vjeruj mi!
Uĉinilo mi se da se ,Mladi Orao' poĉeo kolebati. Pripadnik neprijateljskih Kiowa! Zvijezda je lako rno-gla
posluţiti da prikrije zle namjere! Dobacio mi je brzi, upitni pogled, i ja sam ga migom potajice ohrabrio.
,Mladi Orao' se odluĉio:
— Da, budi naš vodiĉ!
234
Htio je Još nešto da kaţe, ali nije stigao jer je Sebulon Enters brzo dobacio iznenadno pitanje Kiowi:
— Jesu li Siouxi već ovdje?
— Koji Siouxi? — updtao je ovaj.
— Oni koje predvodi poglavica Kiktahan Schonka i koji namjeravaju da krenu prema Wiconte-mini. A i
Utasi sa svojim poglavicom Tusahga Saritschem?
U tom je trenutku nestao prijateljski izraz na licu našega novog znanca. Pogled mu je posao oštriji te je
upitao:
— Poznajete U vi obadvojicu poglavica?
— Da — odgovorio je Sebulon.
— Ĉuo sam da ste braća?
— Jesmo.
- Kiktahan Schonka vas je poslao do Wiconte--minija?
- Da.
— Poţurite se kako bi što prije tamo stigli! Ondje vas oĉekuju. Javite se Pidi, poglavici Kiowa, sinu starog
slavnog poglavice Tangua! Ovaj će vas odvesti do Kiktahan Schonke i Tusahge Saritscha.
— Zar treba da se poţurimo? Zbog ĉega?
— Ne znam. Samo mi je to reĉeno.
— Sta će s vama biti? Kada i gdje ćemo se ponovo naći?
Ovo je pitanje bilo upućeno meni i mojoj ţeni. Odgovorio sam:
— Ne brinite za nas! Ako vam sada obećavam da ćemo se u pravo vrijeme i na pravom mjestu ponovo
sresti, znaĉi da drţim svoju rijeĉ isto onako kao što je to bilo i u vezi sa Đavoljom propovjedaonicom.
Jašite mirne duše dalje! Moţete se osloniti na svaku rijeĉ koju vam je Kiowa rekao.
~ Da li je Wiconte-mini zaista ,Tamna voda' gdje je stradao naš otac?
— Da. U mojoj ste knjizi proĉitali opis mjesta. Prepoznat ćete ga odmah.
— Samo nam put nije poznat. Koliko ćemo još zajedno Jahati?
Umjesto mene brzo Je odgovorio Kiowa:
235— Vi ćete odavde produţiti sami. Ostali će krenuti sa dosadašnjeg smjera. Ovo zahtijeva Kiktahan
Schonka i morate ga poslušati! Ne morate se brinuti zbog vašeg puta. On vodi' pravo u tom smjeru. Ĉim
stignete u blizini jezera, naići ćete na straţare koji će vas odvesti do Pide.
Rekao je to odluĉnim glasom. Entersi poslušaše. Odvojili su se od nas i produţili. Uĉinilo mi se kao da nas
nerado napuštaju, iako su morali biti spremni da se rastanemo da bi nas izdali neprijateljima. Odmakli su
dosta daleko pa nas više nisu mogli ĉuti. Tada se Kiowa obratio ,Mladom Orlu':
— Da li moj brat poznaje ovu dvojicu? '
— Poznajemo ih dobro — kimnuo je glavom.
— A znate li da su to vaši neprijatelji?
- Da.
~ I da vas moraju izruĉiti Kiktahan Schonki?
— Znamo i to.
— Pa ipak ste s njima jahali? Uf, uf! Isto onako kako je nekada bilo s "VVinnetouom i Oldom Shatter-
handom! Radije se izloţiti opasnosti nego joj izbjeći!
Pri tome me je toplo pogledao. Tada je nastavio:
— Zašto ste ih htjeli otpratiti do jezera gdje vam L onako prijeti propast? Moţda samo zato da ih raskrinkate
i kaznite? Ne! Imali ste druge mnogo vaţnije razloge. Dozvoljavate 1: da ih iznesem?
— Moţete.
- Htjeli ste da prisluškujete razgovor Kiowa i Komanĉa sa Siouxima i Utasima. Imam li pravo?
— ĉini mi se da je moj crveni brat oštrouman. Kiowa se sada nasmiješio i rekao:
— Pida, Old Shatterhandov prijatelj, još je oštro-umniji!
-• Da moţda nisi njegov izaslanik? Radiš li po njegovom nalogu?
Pri tome je Kiowa pogledao u me svojim lijepim poštenim oĉima i odgovorio:
— Ne! On ništa ne zna što ja radim. Poglavica je svoga plemena i sin svoga oca. Prema tome, on bi
morao biti vaš neprijatelj. MeĊutim, on voli Olda Shat-terhanda i cijeni ga iznad svih ostalih. Zbog toga od
srca ţeli da Old Shatterhand pobijedi i sada kao što
236
je uvijek i pobjeĊivao, samo ne oruţjem već ljubavlju i izmirenjem. On ne ţeli ništa da zna o tome što ĉinim.
Zbog toga i radim po vlastitoj volji. Odvest ću vas do mjesta koje je za vas i vaše namjere najpogodnije.
— A zar nas nećete odvesti do Vode smrti?
— Kako da ne! Samo zaobilaznim puteni da vas nitko ne bi primijetio. Ne samo da ćete tako stići do jVode
smrti' već i do .Kuće smrti'. Bojite li se duhova?
— Samo se ţivih ĉovjek mora bojati, a ne i mrtvih. Još nikada nisam ĉuo za .Kuću smrti'. Gdje se nalazi?
— Kraj jezera. Doskora je bila nepoznata. Tek su je prije dvije godine otkrili. Bila je puna kostura iz
praštanih vremena, bezbrojnih totema, wampuma i drugih svetih predmeta. Dok sve to nisu sredili,
prošlo je i nekoliko nedjelja. Nakon toga je bio popušen kalumet tajne, i u nju više nitko ne smije da
stupi. Ako bi se ipak netko usudio da se pribliţi obali, to jest do onog mjesta odakle put vodi do kuće, prijeti
mu opasnost da ga unište duhovi onih koji su nekada ondje umrli.
— A ipak bi se usudio? - Da.
— Kakve li smjelosti!
Po zvuku tih rijeĉi nije se moglo zakljuĉiti da H je ,Mladi Orao' to rekao ozbiljno ili ironiĉno. Kiowa je
gledao preda se, zatim je brzo podigao glavu i smiješeći se rekao:
— Sam ne bih to poduzeo, ali s vama zajedno ne moţe mi se ništa dogoditi. U to sam uvjeren kao da sam
ĉuo iz usta našeg velikog, dobrog Manitoua. Vi me ne poznajete. Moţete i da sumnjate. Ali vas ipak
molim da poĊete sa mnom! Ja vam ne mogu pruţiti nikakvu drugu garanciju osim pitanja: — Poznajete li
moţda Kolmu Puschi?
- Da.
— Ona je moja prijateljica. A moguće poznajete ĉak i Aschtu, ţenu Wakona, najslavnijeg ĉovjeka plemena
Dakota?
— I nju poznajemo.
— Naša prebivališta nisu blizu, ali smo ĉesto u vezi preko posebnog glasnika. Nadam se da ću ih
237obadvije uskoro vidjeti i unatoĉ neprijateljstvu koje vlada meĊu našim narodima. Da li sada imate povje-
renja u mene?
Bilo je upravo dirljivo koliko se trudio da stekne naše povjerenje. Tko zna na što bi se sve bio osmjelio samo
da nam pruţi usluge! Nije ni slutio da je izjavom da su mu obje ţene prijateljice sam sebe odao da je ţensko.
Odgovorio sam:
— Imamo. Imali smo ga već od trenutka kada smo te ugledali. Dakle, vodi nas! Poći ćemo s tobom.
— Onda krenimo!
Obojdca Entersa već su podosta bili odmakli. Isprva smo išli polako njihovim tragovima kako ne bi pri-
mijetili kuda smo pošli. I tek onda kada su nestali s vidika, storenuli smo s našeg prvobitnog pravca udesno, i
to zbog toga Sto do ,Kuće smrti' nismo mogli dospjeti ako produţimo u pravoj liniji, već smo morali obići
jezero. Kiowa je jahao na ĉelu, a Pappermann uz njega, sigurno zato da ga ispituje i pokuša upoznati. Ĉuo
sam da se prije svega raspitivao odakle poznaje braću Enters.
— Nisu mi poznati — glasio je odgovor. — Kikta-han Schonka je poslao glasnika da najavi svoj dolazak.
Preko glasnika je poruĉio da će stići i dva bljedolika, i to braća koja su se obavezala da će Siouxima izruĉiti
Olda ShatterhanĊa, njegovu squaw, nekakvog starog bijelog lovca u kojega je polovica lica modra, i .Mladog
Orla' Apaĉa, i da su ta ĉetvorica osuĊena na sigurnu smrt. Zbog toga sam krenuo da ih spasim. Udaljio
sam se od jezera za pola dana jahanja i zaustavio se ondje gdje su oni morali proći. Ĉekao sam juĉer i
danas. Uto sam vas ugledao. Broj se podudarao — jedan Indijanac, ĉetiri bijela muškarca i jedna
bijela squaw. Pojahao sam vam u susret i naumio da vas prije svega odvojim od opasne braće. To se ostva-
rilo.
— Znaĉi, vi ste uvjereni da je Mr. Burton Old Shatterhand?
— Da. A zar se varam?
— Pitajte ga liĉno!
— Nije potrebno. U sluĉaju da nije, vi biste ml odmah odreĉno odgovorili. Obavještenje koje mi niste dali
dosta kazuje.
238
Više od toga nisam ĉuo jer su sada potjerali svoje konje. Srdašce je meĊutim reklo:
— Znaĉi da je sada svršeno s tvojim inkognitom!
— Još nije — odgovorio sam.
— Smatraš li da će taj Kiowa šutjeti?
— Da, ako to zaţelim.
— Znaĉi da ti se sviĊa?
— Svakako!
— I meni. Znaš šta, primijetila sam da u sebi skriva iskrenost, a ujedno i sjetu. Doduše, sjeta se
primjećuje gotovo u oku svakog Indijanca, ali u ovoga udvostruĉeno. Po svemu sudeći ovaj ĉovjek u
sebi nosi nekakav duboki, trajan jad. Trebalo bi mu pomoći! - Misliš li i ti tako?
— Hm! Moje bi Srdašce, naravno, svim ljudima rado pomoglo, .samo što se duševna bol ne moţe tako
lako dokuĉiti kao što misliš. Takav se ĉovjek prije svega mora dobro upoznati, a i sama znaš
koliko su Indijanci zatvoreni.
— Sto se toga tiĉe. dobro me poznaješ! Sto jednom naumim, to se mora i ostvariti!
— Da, na ţalost, na ţalost'
— Ĉak i onda kad se to tiĉe Indijanaca!
— Da, zaista! Znam te! Ti od svakoga umiješ sve da izvuĉeš, bez obzira da li su to ljudi bijeli, ili
crveni, ţuti, zeleni ili plavi! Samo ovaj ovdje ti se neće razotkriti.
- Misliš?
— Da. Da se kladimo?
~ Ja se nikada ne kladim, to dobro znaš. ~ Šta bi mi dao ako bih već sutra ujutro, znala zašto je u njemu
toliko jada?
— Koliko traţiš?
— Opet nešto novaca za našu bolnicu!
— Dijete drago, samo nemoj mnogo traţiti! — uzviknuo sam prestrašeno. — A koliko bi ti platila ako
do sutra ujutro ne doznaš ništa?
— Dvostruko!
— Naravno, to je popriliĉno! Bolnica bi od ove Oklade mogla samo dobiti. Samo odakle ti novac?
239— Iz kredita koji imam kod tebe!
— Hvala, hvala! Oklade ne kreditiram nikako. Po kuţaj ti to sa starim Pappermannom! Moţda ćeš uspjeti
da za bolnicu njega zainteresiraš!
— Taj ubogi Ċavo! Niti ima šta u hotelu, niti na hotelu! Tako je barem rekao. Uostalom, molim te da ga
odvojiš od Kiowe.
— O? Hoćeš U odmah pokušati?
— Da, Moram bezuvjetno doznati šta toga Indijanca tišti. Zamisli samo, ako mi uspije da mu pomognem!
Dakle, pozovi Pappermanna!
To sam s veseljem uĉinio, jer sam osjetio da i Kiowa od srca ţeli da bude kraj moje ţene i da je što
temeljitije ispita Tokom cijelog popodneva njih su dvoje ostali zajedno. Bilo je oĉigledno da su se svidjeli
jedno drugome, a ja nisam imao razloga da im smetam.
Zemljište se poĉelo sve više i više dizati. Primjetno smo se pribliţavali planinama medu kojima leţi ,Tamna
voda'. Pred veĉer smo opazili sa strane obrise šume koja nam je nagovještavala jezero. Ondje smo se bili
ulogorili one veĉeri prije no što smo u zoru od-jahali do same vode. Danas smo u luku obišli šumu i jezero,
pregazili širok ali ne i jako dubok potok, kojim je otjecala voda iz jezera. Tu smo napojili konje te krenuli
dalje. Jahali smo izmeĊu strmih litica prema šumovitoj uzvisini. Tu smo za danas namjeravali ostati. Bilo je
odviše kasno da odemo do ,Kuće smrti'. Mrak se hvatao sve više i morali smo poţuriti da još prije noći
podignemo šator i da za ognjište naslaţemo dovoljno kamenja koje bi zaklanjalo vatru od tuĊeg pogleda.
Uostalom, Kiowa nas je uvjeravao da nas ovdje neće nitko prisluškivati. Mjesto na kojem smo se nalazili
pripadalo je već podruĉju kojemu je svaki pristup bio zabranjen. Od ,Kuće smrti' nas je razdvajao kratak ali
veoma strm put, i po sumraku se ne bismo odvaţili da se dolje spustimo. Bili simo prisiljeni da ĉekamo do
sutra ujutro. Siouxi i Utasi još nisu stigli, ali se njihov dolazak mogao oĉekivati svakog trenutka.
Dok se ,Mladi Orao' pobrinuo za konje, Papper-mann i ja smo podigli šator. Stari je Zapadnjak bio loše
volje. Nakašljavao se i gunĊao kao da ţeli nešto
240
reći, samo nije znao kako da otpoĉne. Zbog toga sam ga otvoreno upitao što mu je.
— A šta bi mi bilo! — odgovorio je, ali tako da sam ga samo ja mogao ĉutd. — Ljutim se!
- Zbog ĉega?
— Nemam povjerenja!
- U koga?
— U Kiowu!
— Zbog ĉega?
— Vi još pitate? Zar vi ništa ne vidite, baš ništa? A gdje su vam oĉi?
- Za što?
— Za što? Smiješnog li pitanja! Zbog ĉega? Komu? Radi ĉega? Za š.to? Kako da ĉovjek pametno odgovori
na ta pitanja bez veze! Da li se sjećate koliko je vremena prošlo otkako smo se sreli sa Kiowom?
— Gotovo šest sati.
- Taĉno! A što je radio za tih šest sati?
— Doveo nas ovamo.
— Nisam na to mislio. To mu je bila duţnost. MeĊutim, on je uradio nešto što mu uopće nikako ne nalaţe
duţnost! Da, nikako! Zar se ne ljutite zbog toga?
— Zar za? Ne znam zbog ĉega bih se ljutio?
- Tako? Stvarno? Baš ništa, ništa? Zar za vas ništa ne znaĉi to što Indijanac punih šest sati jaše kraj
vaše ţene i s njome vodi takve razgovore da niti vidi niti ĉuje druge ljude, pa ĉak ni vas? Ţar to zaista ne
znaĉi ništa?
Dakle to je bio razlog! Bio je ljubomoran na Ki-owu! Moju je ţenu veoma, veoma zavolio, i taj stari
osamljeni ĉovjek se osjećao sretnim kad bi putem razgovarala s njime ĉetvrt ili pola sata. Danas mu je ta
sreća izmakla. Ja sam se, meĊutim, drţao kao da ne shvaćam što ţeli i odgovorio:
— Da, to zaista ne znaĉi ništa. Za ĉitavo vrijeme nije bilo niĉeg vaţnog o ĉemu bih sa svojom ţenom
morao razgovarati. Dakle, ne vidim razloga zbog kojega bih morao prekinuti njezin razgovor sa našim
novim prijateljem.
— Prijateljem? Nazivate ga prijateljem? Hm!
— Zašto ne?
16 Winnetouovi nasljednici
241— Ne! Potreban je oprez! Zovem se Makš Papper-mann i stari sam iskusan momak. Prije no što nekoga
nazovem svojim prijateljem, obiĉno tog ĉovjeka kušam danima, tjednima i mjesecima. A i vi ste inaĉe
mnogo oprezniji od mene. Ĉovjek vas danas ne moţe prepoznati. Upozoravam vas! Ne mislim loše! Prihva-
tite moj dobronamjeran savjet! Hoćete li?
— Da. Oni ubuduće neće više provesti u razgovoru šest sati.
— Tako treba, tako valja! Smatram da je to s vaše strane veoma razumno. Kad ĉujem da tako govorite,
spreman sam da odbacim svaku ljutnju i da se ponovo raspoloţim. Vjerujete li da smo ovdje stvarno sigurni?
I da se nemamo ĉega bojati?
— Potpuno smo sigurni.
— Upravo je bezumno koliko povjerenja imate u tog Crvenokošca!
— Varate se. Vjerujem mu jer se uzdam u samoga sebe. Ja ne slušam njega, već jedino sebe. Pa i vi niste
pokazivali neko nepovjerenje!
— Da, Iz poĉetka! Ali ta brbljivost mi je postala sumnjivom. Ĉini mi 'se da je istkušao Mrs.
Burton i da će sve što je sada ĉuo ispriĉati Kiovrama i Komanĉima!
— Toga se ne bojim. Uostalom, još nije ni stigao do njih.
— Well! Bit ću na oprezu! Ne smije mi ništa izmaći! Ne dam se prevariti!
Time je ova stvar zasad bila okonĉana. Kada sam iza jela malo ironiĉno upitao Srdašce da li joj je uspjelo da
dokuĉi šta se skriva u Indijancu, odgovorila je:
— Na ţalost, još nisam. On je zatvoren.
- Ali ti si gotovo šest sati s njime razgovarala! Kako bi ti to nazvala: šutjeti ili prešutjeti?
— Ĉovjek moţe da razgovara i ne mora da brblja. Naš se razgovor nijp ticao njegovih sitnih, malih boli, već
velikog, uzvišenog bola ĉitave crvene rase. On veoma pravilno rasuĊuje i proţet je dubokim osjećajima.
Zavoljela sam ga, veoma sam ga zavoljela.
- Oho!
— Da, zaista! Primijetila sam nešto što ti moram reći.
242
— Zair opet imaš nešto da ml priznaš?
— Na ţalost, imam! Nešto mi nije jasno! Dok je
0 svome narodu govorio svim ţarom svoga srca i duboko optuţivao bijelce što Crvenokošce smatraju za
manje vrijedne, njegove su se lijepe, poštene oĉi ovla-ţile, te mi je došlo da ga poljubim u ĉelo i u oba
obraza i da mu svojim rukama obrišem suze. To sam ti morala reći. On je muškarac. Ponavljam: ne shva-*
ćam!
— Vaţno je, Srdašce, da ja to shvaćam — oĊgo-\'orio sam.
— Zaista shvaćaš?
- Da.
— I opraštaš mi?
— Veoma rado. Sutra ćemo o tome razgovarati. Da li si moţda doznala gdje se sada nalazi ono Kiowa selo
gdje su me nekada htjeli muĉiti?
- Da. Leţalo je kraj slanog pritoka rijeke Red River. Sada, meĊutim, leţi daleko na zapadu, takoĊer uz
malu rjeĉicu, ali joj nisam zapamtila ime. Ĉim te je danas ugledao, odmah te je prepoznao.
~ Ah? Znaĉi da me nije vidio prvi put?
- Nije. Poznaje te još otprije. Bio je u selu kada su te doveli. Bio je prisutan kada su ti ruke
1 noge privezali za kolce. Ispriĉao mi je sve do tanĉina, još i više no što sj mi ti ispriĉao.
~ Da li je govorio i o starome Sus-Homaschi (Jedno Pero) koji je ţelio da me spasi?
- Da. Sus-Homascha je imao dvije kćeri. Jedna od njih je bila ţena mladog poglavice Pide. Njezin je brak
bio veoma sretan, pa je još i danas. Santer ju je bio napao, udario je po glavi i ona se onesvijestila. Vjerovali
su da je mrtva. Tada su tebe pozvali. Još i danas tvrde da si joj ti spasio ţivot. Zato ti je pida još i
danas zahvalan i tvoj je prijatelj. Zamisli i njegova ţena je ovdje!
~ Dolje kraj jezera? Kod Kiowa?
~ Da. Kada se proĉulo da je i Old Shatterhand pozvan na Mount Winnetou, nitko je nije mogao sprijeĉiti da
ne poĊe. Htjela je da vidi svoga spasioca. Ĉini mi se da su se ţene Kiowa udruţile kao i ţene Siouxa. l one
ţele da uĉestvuju u savjetovanjima.
24*3Napustile su svoja sela, samo još nisam uspjela doznati gdje se nalaze. :
— Zaboravila si o ĉemu si zapravo govorila. Priĉala si o dvjema kćerkama staroga Sus-Homasche. Jedna je
od njih bila Piddna ţena. A druga...?
Srdašce me je brzo prekinulo:
— Da, ona druga se zvala Kakho-Oto (Tamna Kosa). Ona je htjela i imala da postane tvoja ţena
samo da te spasi. MeĊutim, ti si je odbio. Unatoĉ tome bila je toliko plemenita da ti je pomogla pri
bijegu. Još je ţiva. Nije se udala. Ni jedan je muškarac nikada nije smio dotaći. I ona je u toku dugog
vremenskog razdoblja, sve do danas, radila na tome da se uspomena na tebe i Winnetoua probudi kod
Kiowa i u njima probude ideali, to jest plemenitost, miroljubivost i ljubav prema bliţnjemu. Ona ni za
ĉim toliko ne ĉezne koliko za tim da doĊe do Mount Winnetoua i da te ondje ponovo vidi. Ti je, meĊutim, ne
smiješ prepoznati. U meĊuvremenu je ostarjela, a sigurno i poruţnjela. Ona se nada da ćeš je vidjeti a da
ne doznaš tko je. Poslala nam je u susret Kiowu da nas upozori i ovamo dovede. Mi se u njega moţemo
pouzdati. Vladat će se tako kao da ne pripada svome plemenu, već nama, i ispunit će nam svaku ţelju
koja će biti u skladu sa njegovom ljubavlju prema domovini i ĉašću Indijanca. Da li se veseliš tome?
— Da, od srca! Tvoja će radost biti dvostruka ĉim toga vjernog ĉovjeka budeš pobliţe upoznala. Molim te da
veĉeras poĊemo rano na poĉinak. Nije iskljuĉeno da će sutrašnji dan biti pun dogaĊaja, pa radi toga moramo
biti odmorni.
S time se sloţila. Ubrzo se povukla u svoj šator i mi smo pošli na poĉinak. Pod drugim okolnostima ja bih
bezuvjetno za ovu noć postavio straţu, ali sam znao tko je Kiowa i da se u njega mogu pouzdati, pa nije bilo
potrebno da se poduzmu mjere predo-stroţnosti. Naš je stari Pappermann o njemu drukĉije mislio. Legao je
nedaleko od Kiowa kako bi ga tokom noći mogao motriti. Smatrao sam da ga u tome ne treba spreĉavati.
Slijedećeg jutra probudio me Pappermann. Bio Je sav uzbuĊen, lice mu je bilo crveno. Rekao je:
244
— Oprostite, Mr. Burton, što sam vas probudio! Dogodilo se nešto strašno što me je navelo da vas
smjesta probudim!
— Sto je? — upitao sam skoĉivši brzo na noge.
— Nešto grozno; Nešto strašno!
— Dakle, što je? Recite brzo!
. — Ne mogu tako brzo kao što ţelite. Potrebno je da vas najprije pripremim.
— Nije potrebno! Recite!
— Da nije potrebno! I to kako je potrebno! Ako vas prije toga ne pripremim, past ćete od straha kao klada
koju'više nitko neće moći da podigne.
- Ja? Od straha?
— Baš t&ko kako sam i rekao: od straha!
— Zar samo ja? A vi nećete?
— Ne. ja neću! Iako sam se i ja prestrašio! Prestrašio sam se, kao da je moja vlastita ţena u pitanju, a ne
vaša!
— O! Znaĉi da se to odnosi na moju ţenu?
— Da! Naravno! Na vašu ţenu!
— Hvala bogu!
Odahnuo sam. Taj stari, valjani lovac izgledao je tako kao da se stvarno radi o neĉem veoma lošem, o
neĉemu što se više nikada neće moći pjpraviti, moţda o nekakvom dogaĊaju koji bi ugrozio naše planove.
Moram priznati da me je ipak malo uplašio, iako sam po prirodi hladnokrvan. Kad je spomenuo Srdašce, od-
mah sam se umirio.
~ Vi zahvaljujete bogu? upitao je — Nemate što da njemu zahvaljujete!
~ Zar joj se desila kakva nesreća? ~ Hm, kako se uzme! Moţda njoj ne, već vama! Udarat ćete i rukama i
nogoma!
— Ne vjerujem.
~ Oho! Doduše, ja još nikada nisam bio oţenjen, KO ipak mogu zamisliti kako je nekome pri duši kada se
ovako što dogodi. Ja bih tog momka smrvio!
— Kojeg momka?
~ Kojeg? Znaĉi, vi još uvijek ništa ne slutite?
— Ništa! Naprosto ništa!
~ Onda je potrebno da vam otvoreno kaţem!
245Samo mi prije toga obećajte da se nećete srušiti!
— I nećete poĉeti odmah udarati, pogotovo ne po meni!
— I to obećavam, neću!
— Well, reći ću vam. Ĉujte!
Umjesto da mi je pristupio bliţe, kao što se to obiĉno ĉini kad nešto povjerljivo saopćavamo, ustuknuo je
dva koraka unazad.
— Ona vam je nevjerna! - Tko?
— Kakvog li pitanja! Jasno, vaša ţena! Ona koju nazivate Srdašce!
— Hvala bogu! — ponovio sam. — Laknulo mi je! Mislio sam da ćete mi bogzna kakvu nesreću saop-,
ćiti!
— Ali devils! Naprosto mi je. pamet sitala! Lijepo mu govorim da ga je iznevjerila ţena, a on i po drugi put
kliĉe — .hvala bogu'! l ozbiljno me uvjerava da mu je laknulo! Neka ovo shvati tko moţe! Ja ne mogu!
Ponovo mi se pribliţio i nastavio veoma ozbiljnim glasom:
— Vašu sam ţenu i ja veoma, veoma zavolio. Cijenio sam je i poštovao. Smatrao sam je za najbolju,
najmiliju, najrazumniju i najsavršeniju ţenu na cijelom svijetu. Za ljubav njezinu pošao bih u vatru i u
vodu. Za nju bih dao i svoj stari ţivot, deset, stotinu i tisuću puta. S time je sada svršeno, zauvijek
svršeno! Zbog nje mi više ne bi nikada* palo na pamet da skoĉim u vatru, pa makar ona ne bila veća od
plamena šibice, ili u vodu, pa makar je bilo toliko koliko stane u kavenu ţlicu. Ona to ne zasluţuje!
Pored takvog muţa, a ipak nevjerna! I to s kime, s kime!
— No, s kime?
— Zar ne pogaĊate? - Ne.
— Da, shvaćam! Zaista se to ne da zamisliti. Barem da sam ja u pitanju! Ili bilo koji drugi bijelac! Da vas
netko vara zbog nekakva Crvenokošca, to je ipak malo odviše. Smatram da je podlo!
246
- Rekli ste Crvenokoţac? .Mladi Orao' leţi još uvijek na svom mjestu, samo Kiowe više nema, otišao je.
Znaĉi da na njega mislite?
— Da, na njega! Naime, vaša je ţena takoĊer otišla!
— Zar je to sve?
— Nije. Ima još mnogo, veoma mnogo toga da dodam. Hoćete li da vam ispriĉam?
— Da, molim!
— Zbilo se ovako: na tog sam momka bio bijesan jer je juĉer popodne dugo i neprestano razgovarao s
vašom ţenom. Već sam vam napomenuo, da mi je to bilo sumnjivo. Pretpostavljao sam da je htio iskušati
vašu ţenu kako bi nas kasnije odao Indijancima. Odluĉio sam da ga drţim na oku, pa sam to i uĉinio. Cijelu
noć nisam spavao. Probudio sam se rano u zoru. Vaša je ţena napustila šator. Kada se udaljila, ustao je i
Kiowa i krenuo za njom. To mi se uĉinilo sumnjivim. Ĉekao sam neko vrijeme, a kada se ni jedno od njih
nije vratilo, kradom sam krenuo za njima. Sta mislite što sam ugledao?
- No, Sta?
— Sjedili su na jednom kamenu!
— I ništa više?
— Jedan kraj drugoga!
— I ništa više?
Zabezeknuto me je pogledao i nastavio povišenim glasom:
— Ĉvrsto zagrljeni!
— I ništa više?
Tada se izderao na mene:
— Ljubakali su se!
- I ništa više?
— Crvenokoţac je poljubio vašu ţenu! — viknuo Je na mene.
- I ništa više?
— A vaša je ţena njega poljubila? — zaurlao mi Je ravno u lice.
- I ništa više? I Samo to? - upito sam veoma ljubazno i mirno.
Tada je ustuknuo nekoliko koraka, sklopio ruke i stoo jaĊdkovati:
247—. To sam i mislio! Eto ti nesreće! Iako je drukĉije od onoga kako sam zamišljao! Eto, niti je pao, niti
poĉeo udarati, već je od straha poludio! Sulud je, potpuno sulud! Osim rijeĉi ,i ništa više' nije u stanju da
nešto drugo kaţe!
.— O, umijem ja' i nešto drugo kazati — smijao sam se. — Sjede li oni još ondje na onom kamenu?
— Mislim da sjede? - Sta? Vi mislite?
— Da! Ĉak se i nadam da će mi uspjeti da vam ih izruĉim i da ih iznenadim zajedno s vama!
— To ćemo i uraditi!
— Zaista?
— Da, i to odmah!
— Tada doĊite! Odvest ću vas!
— Priĉekajte samo jedan ĉasak! Naime, moram vam prije toga reći da s ovim Kiowom neću postupati
onako strogo kao što vjerojatno- oĉekujete. Posljednjih dana smo u nekoliko navrata govorili o
Kiowama. Poznato vam je što sam doţivio tamo prilikom posljednjeg boravka?
— Da. To je svakome poznato. Putem mi je vaša ţena o tome potanko priĉala. Da su vas htjeli muĉiti na
smrt i da vas je kći slavnog ratnika, koji se zove ,Jedno Pero', spasila.
— Taĉno! Ta se kći zvala Kakho-Oto. Njoj imam da zahvalim što sam ţiv.
— Zar ste voljni da za njenu ljubav oprostite tom Kiowi koji vas vara s vašom ţenom?
- Da.
— Ĉujte! To ne moţe! To bi znaĉilo popuštanje, neoprostivo popuštanje!
— Imate pravo. A sada doĊite!
— I vj zaista ne ţelite da bilo što poduzmete, baš ništa?
— Baš ništa!
— A ni protiv vaše ţene?
- Ne. Planuo je:
— Gospodine...! Mr, Burton! Moram vam reći, da, — da — da imam jednu molbu, veoma veliku
molbu.
- Kakvu?
248
— Dozvolite mi barem da pograbim tu crvenu bitangu i da ga išćuškam!
— Da li bi vam to priĉinilo zadovoljstvo?
— Veliko, veoma veliko!
— Neka bude!
— I vi nemate ništa protiv toga?
- Baš ništa. Udarajte koliko god moţete!
— A sada ću ja kliknuti: hvala bogu! Ove će ćuške biti takve kakvih nikada nije bilo! A sada doĊite!
Brzo, brzo!
Krenuo je naprijed, a ja za njim. Odveo me je kroz ţbu-nje do male ĉistine, samo što nije odmah stupio na
nju, već se zadrţao na kraju grmlja, pokazao prstom kroza nj i tiho rekao:
— Pogledajte! Još uvijek ondje sjede! Kako vam se to sviĊa?
Srdašce je sjedilo sa Kiowom na niskoj stijeni koja je pruţala ugodno sjedalo. Desnom ga je rukom obgrlila
oko ramena, a lijevom ga drţala za obje ruke. Bio je nešto niţi od nje. Njegova je glava bila njeţno
prislonjena na njeno rame. Pappermann je gledao u mene oĉima koje kao da su oĉekivale snaţan izljev bi-
jesa. Ja sam se, meĊutim, smiješio. To ga je naljutilo.
— Vi se smijete? — upitao je, iako tiho, ali vrlo uvjerljivo. — Ozbiljno vas pitam kako vam se to
sviĊa?
— Malo intimnije i ništa više — odgovorio sam.
— Malo intimnije...! Ništa više...! — ponovio je. — Ja, meĊutim, smatram da je od strane te bitange
to malo više ,nego intimno. Smatram da je to zloĉin! Budući da ste mi dozvolili da ga išćuškam, neću
mu dati prilike da dugo na to ĉeka! Dakle, pazite! Poĉet ću! Odmah - odmah!
Probio se kroz grmlje i ţurno pošao prema nji-Tn^. Pošao sam istom brzinom za njim. Ĉim su nas ugledali,
oboje su smjesta ustali. Izgledalo je da je Pappermann naumio ostvariti svoju osvetu a da prije toga ni rijeĉi
ne kaţe. Lijevom je rukom zgrabio Kio-wu za prsa, a desnom zamahnuo da ga udari. Ja sam Sa brzo zgrabio,
zadrţao ruku i rekao:
— Stanite, dragi prijatelju! U ovakvim sluĉajevima vladaju izvjesni propisi i nikako ne smijemo dozvoliti da
se o njih ogriješimo!
249— Kakvi propisi? — upitao je dok je nastojao da se oslobodi moje ruke.
— Kada dva dţentlmena namjeravaju da se meĊusobno ćuškaju, obavezni su da se prije toga jedan
drugome predstave!
— To je ovdje nepotrebno jer se već poznajemo. Crvena bitanga, koju vj nazivate dţentlmenom, zna da
sam ja Makš Pappermann, a ja opet znam da on nije nikakav dţentlmen, već crvena hulja. Zbog toga mogu
— Ali još ne znate ni njegovo ime. Naime, ovaj dţentlmen je zapravo lady, a otkad je poznam, svi je zovu
Kakho-Oto! I sada udarajte!
Pustio sam mu ruku, ali je nije pokrenuo. Ostao je bez rijeĉi gledajući me u lice kao da je zanijemio.
— Ka — kho — O — to? — najzad je upitao kao da je duhom odsutan. — \Nije — dţentlmen — već
lady!
- Upravo onako kako sam rekao!
— Moţda ĉak i kći .Jednog Pera' koja vam je nekada spasila ţivot?
— Da, to je ona!
Duboko, duboko je uzdahnuo i uzviknuo s oĉajnim izrazom lica:
— To se samo meni moţe dogoditi, meni koji se zovem Makš Pappermann! Kakvog li nesretnog imena,
nesretnog imena! Kada su se dvojica htjela tući, da li se ikad dogodilo da se otkrije kako je jedan od njih
ţensko! I sada se to upravo meni moralo desiti, i to baš onda kada sam se osjećao toliko sretnim što mogu od
srca rado udariti po drugome! Osramoćen sam zauvijek! Povlaĉim se! Neću da me itko vidi! Ne-
stat ću!
Okrenuo se i odjurio. Stigavši do grmlja, ipak je zastao jedan trenutak i doviknuo mi:
— Samo, Mr. Burtone, ovo nikako nije prijateljska podvala!
— Zašto? — upitao sam.
— Mogli ste me poštedjeti ove sramote! Trebalo je da mi samo kaţete kako ova Udy nije muškarac, već
ţena!
250
— Nisam bio ovlašćen da tu tajnu odam. Pred vama nisam tajio da se u Kiowu moţe pouzdati. To je
bilo dovoljno. Zašto mi niste vjerovali?
— Zato što sam magarac! Kompletan magarac! Sa svim oznakama koje pripadaju magarcu! Baš sam
blesav!
Nakon toga je nestao. Kakho-Oto stajala ie preda mnom otvorenih oĉiju. Od silne neprilike sva se
zacrvenjela. Privukao sam je k sebi, poljubio u ĉelo i rekao na njezinom materinskom jeziku:
— Zahvaljujem ti! Mislio sam stalno na tebe sve dok te nisam ponovo ugledao. Hoćeš li nam biti sestra?
Nama dvonia?
— Vrlo rado! Tebi i njoj! — odgovorila je. Tada je sva uzbuĊena ţurno pošla dalje.
Srdašce me je najprije upitalo zašto je Pappermann zamahnuo rukom. Bilo je dovoljno samo nekoliko rijeĉi
da je o tome obavijestim. Od srca se nasmijala. Poslije toga mi se zahvalila što joj nisam saopćio tko je.
zapravo Kiovva. Da sam to uĉinio, bilo bi joj uskraćeno iznenaĊenje ovoga jutra. Nakon toga smo se vratili
do šatora, kraj kojega sam zapalio malu vatru da priredim kavu. Kada je bila gotova, pojavili su se
Pappermann i Kakho-Oto. Oboje su nastojali da budu što ravnodušniji. Ali stari, valjani Zapadnjak ipak nije
mogao da preboli grešku koju je poĉinio. Stalno je iz prikrajka promatrao Indijanku. Odjednom je uzeo
njezinu ruku, branio je usnama i pokajniĉki zagunĊao!
~ I ovakvo sam stvorenje htio išćuškati! Zar nisam zasluţio da budem išćuškan?
Tako je ova stvar izmeĊu njih bila okonĉana. Postali su najbolji prijatelji.
KUĆA SMRTI
Poslije doruĉka smo savll; šator. Kolce smo pri-vezali za sedla po duţini, jer nam je Kakho-Oto saopćila da
je put prema ,Kući smrti' veoma uzan. Katkada se tako strmo spuštao da više nismo mogli jahati, već smo
morali pješice. Išli smo duţ uzanog ali veoma brzog potoka koji je izdubio duboko korito koje se u
mnogobrojnim zavojima dolje spuštalo.
251Odavde nam se nije pruţao nikakav pogled. Moţda smo i više od pola sata proveli u spuštanju nizbrdo,
kada smo iznenada pred sobom ugledali visoki, skoro potpuno ogoljeli plato pun kamenja i gromada stijenja.
Bili su naslagani sami ogromni komadi i ĉovjek je stjecao dojam kao da se ovdje prije mnogo stoljeća srušilo
ogromno brdo.
— Stigli smo do ,Kuće smrti' — rekla je Kakho--Oto, uperivši- prst u ono stijenje.
— To je ,Kuća smrti'? — upitao sam. — Znaĉi da su stijene šuplje?
— Da. One se nisu survale odozgo, već su vješta-ĉki naslagane. DoĊite!
Povela nas je oko ugla do mjesta gdje je bilo naslagano stijenje. Našli smo se pred nekakvim masivnim i više
širokim nego visokim ulazom koji nije bio nadsvoĊen u luku, već ravan. Poboĉne stijene bile su više od dva
metra široke. Na njima smo ugledali dobro oĉuvane reljefne figure poglavica koji su stajali pred ulazom
spremni da uĊu u hram. Poglavice su bile oznaĉene sa jednim, dva ili tri orlovska pera koje su nosili u kosi. I
stijena iznad ulaza je bila visoka nekoliko metara. Na njoj je bio prikazan ţrtvenik kojemu su poglavice
prinosile svoje kumire.
— Ali ovo ne liĉi uopće na ,Kuću smrti', pa ĉak ni na mjesto gdje ss ljudi sahranjuju - rekao sam, — već
više na nekakav hram za savjetovanja na ĉijem se ţrtveniku ĉuvaju kumiri sve dotle dok se ne provede ono o
ĉemu se savjetovalo!
Kakho - O to se nasmiješila.
— To je i meni poznato — rekla je — samo se to narodu ne smije reći, jer inaĉe ovo mjesto ne bi poštovali
onako kako to poglavice ţele. Uostalom, ovdje imade toliko mnogo mrtvaca da je naziv ,Kuća smrti'
opravdan. Hoćemo li odmah ući unutra?
— Koliko ima odavde do jezera?
— Samo dvije stotine koraka.
— Onda moramo biti oprezni. Ovamo će osim domaćih stići i Indijanci iz drugih krajeva koji vje-
rovatno neće poštovati zabranu pristupa ovom mjestu. Morat ćemo prije svega da sakrijemo naše konje i da
nastojimo kako ne bismo ostavili tragove iza sebe.
252

Kada to obavimo, ući ćemo u hram. Potraţimo dakle pogodno mjesto za sebe j konje!
— Već je pronaĊeno — rekla je Kakho - Oto. — Za njim sam tragala još prije no što sam napustila jezero i
pojahala vama u susret. DoĊite!
Odvela nas je kratak komad puta natrag, a zatim u boĉni klanac iz kojeg se odvajala treća usjeklina koja je
bila dovoljno velika za naše potrebe. Ondje je bilo vode i paše. Skinuli smo sedla i samare, vezali za kolce
konje i mazge i postavili našeg starog Pappermanna za ĉuvara. S time se potpuno saglasio i bio zadovoljan
što nije morao da se ,vuĉe s nama naokolo'. Tada smo se vratili do ,Kuće smrti'.
Stigavši tamo, najprije smo cijelu okolinu pro-krstarili. Nigdje nije bilo nikakvog traga ni ljudskim, a ni
ţivotinjskim stopama. Uz pomoć granĉica za sobom smo uklonili sve tragove. Kad smo se spuštali iz našeg
juĉerašnjeg logorišta, stigli smo do straţnjeg dijela graĊevine. Kao što je bilo opisano, ulaz se nalazio na toj
strani. Prijašnjih godina zaklanjali su ga grmlje i stabla i nitko nije mogao ni naslutiti da se ovdje nalazi
hram. Tek kada je sluĉajno napuštena i neugašena logorska vatra zahvatila grmlje, razotkrio se ulaz i tajna je
bila odana. Tragovi vatre još se i sada vide po garavom stijenju. Stigavši do prednje strane naslaganog
stijenja, za koje smo mislili da je prirodnim putem ovdje nagomilano, ugledali smo jezero koje je leţalo na
udaljenosti koju smo već naveli. Naslagane i poredane kocke i gromade stijenja mogle su se jasno vidjeti sa
jezera i ostalih strana. Djelovale su prirodno i nitko se ne bi sjetio da se ovdje radi o vještaĉkoj graĊevini.
Provalija je bila toliko strma i takve prirode da se uz nju nitko nije mogao popeti. Usjekline je tokom
vremena vjetar ispunio prašinom i jedino je u njima ţivotarilo nešto zelenila, dok je sve ostalo bilo sam
gladak, goli kamen. Sada smo mogli pristupiti razgledanju unutrašnjosti. Prošavši kroz ulaz, stupili smo u
prostoriju koja nije bila jako prostrana, ali zato veoma visoka i neobiĉno graĊena. Zamislite prepolovljenu
glavu šećera, &Ja je uspravna, presjeĉena površina prislonjena uz stijenu. Zaobljeni, polukruţni dio
predstavlja zid podignut od gromada stijenja za koje smo mislili da su
253se survale sa brda. Dakle, taj se zid nije dizao uspravno, već koso prema središtu. Površina mu nije bila
ravna, jer su ogromne kocke bile tako poredane jedna iznad druge i jedna do druge da su se izmjenjivale, i to
tako da je jedna bila isturena, a druga uvuĉena. Na ovakav su naĉin nastala udubljenja, koja su sluţila za
ĉuvanje mumija, kostura ili pojedinih dijelova kostiju.
Na podu, taĉno u sredini, stajao je ţrtvenik od kamena. Kasnije smo primijetili da je u sredini bio otvor
pokriven teškom, ravnom ploĉom. Boĉne plohe ţrtvenika prikazivale su dvadeset; ĉetiri reljefne figure,
naime, dvanaest orlovskih pera i dvanaest stegnutih ruku, naizmjeniĉno po jedno pero i po jednu ruku.
Stegnuta ruka je simbol šutnje. Prema tome figure su kazivale da su se ţrtveniku smjele pribliţiti jedino
poglavice i da se sve ono o ĉemu se ovdje govorilo mora drţati u tajnosti. Ploĉa je u sredini bila crna.
Prigodom svakog" savjetovanja goi'jela je na njoj vatra. Nigdje nikakvih sjedala, pa ĉak ni kamenih.
Rasvjeta u toj neobiĉnoj prostoriji bila je, gotovo bih mogao reći, magiĉna. U njoj je vladala zamalo potpuna
tmica. Ono malo svjetla dopiralo je kroz zidove od kocaka. Ondje gdje je nedostajala po koja kocka, nastao
bi otvor kroz koji je dopiralo danje svjetlo. MeĊutim, zid je bio vanredno debeo i svaki od tih otvora
predstavljao je neku vrstu hodnika koji je vodio napolje, ĉiji se kraj odozdo nije mogao vidjeti. S vanjske
strane otvori su bili briţljivo kamuflirani, kako se sluĉajno ne bi primijetili sa jezerske strane. Znaĉi da se
najveći dio svjetla koji je dopirao u hodnik gubio još prije no što bi dopro u unutrašnjost hrama. Sliĉnu
tajanstvenu rasvjetu imali su i neki egipatski kraljevski grobovi, samo što su i oni veoma niski. Hram kraj
,Jezera smrti' bio je veoma visok i dojam je bio snaţniji. U svakoj niši po jedna tamna, šćućurena mumija,
koju je ĉovjek jedva mogao da razazna, ili kakav svjetliji zgrĉeni kostur, ili gomila lubanja, izmiješane kosti
ruku ili nogu. Sve sami ostaci nekadašnjeg ţivota! Nad svakom nišom je bilo uklesano orlovsko pero kao
znak da su ti dijelovi kostiju nekada pripadali poglavicama.
254
Bilo je mnogo tih otvora kroz koje je prodirao svjeţ zrak. Dopirali su sve do vrha i bili u dodiru s vanjskom
atmosferom. Smatrao sam za veoma vaţno to što je ĉovjek mogao lako da priĊe tim otvorima, naime,
prozorima. To se moglo prije izvesti, jer su u zidu bile ugraĊene kamenite stepenice koje su vodile od
prozora do prozora i od niše do niše i dopirale sve do poda. Najdonje stepenice su sada nedostajale. Netko ih
je odvalio. Po plohi koja je iza toga ostala moglo se zakljuĉiti da je to tek prije kratkog vremena uraĊeno, jer
je bila mnogo svjetlija od ostalih.
— Šteta što nema tih stepenica — reklo je Srdašce.
— Zašto? — upitao sam.
— Zato jer bih se rado gore popela.
— Prava si divokoza! — našalio sam se. Naime, ona je vrlo rado planinarila. Pri tome sam
je uvijek morao odvraćati da se ne penje na opasna mjesta.
— Nemoj se samo pretvarati! -- odgovorila je. — Dobro te poznam. Nema ĉovjeka koji više ĉezne od tebe
da se popne gore. Ti moraš u svaku nišu zaviriti i kroz svaki prozor pogledati da doznaš šta se napolju
dogaĊa. Moţeš li to poreći?
— Ne. Malo je pretjerano to što kaţeš da ţelim zaviriti u svaku nišu. MeĊutim ti moram reći da upravo
osjećam obavezu da se jednom popnem do jednog od tih prozora. Nikako ne smijem propustiti da odozgo ne
pogledam okolicu. Potrebno je da utvrdim odakle se moţe jezero sagledati. Moţda se odozgo vidi nešto što
se inaĉe ne moţe primijetiti.
~ Kako ćeš se samo popeti gore do prvih stepenica?
~ Veoma jednostavno: napravit ćemo ljestve.
~ Taĉno! — odobravala mi je. — Napravit ćemo ljestve, i to odmah!
Izišli smo napolje. Nije mi bilo teško da pronaĊem dvije dugaĉke drvene motke i da izradim potrebne
preĉke. Imali smo dovoljno kaiševa. Ubrzo su ljestve bile gotove. Ponovo smo se vratili unutra, prislonili
ljestve i popeli se gore. Dopirale su upravo "° najniţih još postojećih stepenica. Odatle smo se Poĉeli dalje
penjati po izbeĉenim kamenim komadi-
255ma koji su predstavljali stepenice. Bilo je pomalo opasno jer stepenice nisu imale ogradu. Svaki se
kamen morao najprije istraţiti prije no što je ĉovjek na njega stao. Tako smo prošli kraj mnogih niša, u svaku
pogledali da vidimo šta se u njoj nalazi. Mumije i skelete neću ovdje da opisujem. Ne volim da me smatraju
za pisca koji svoj uspjeh traţi u neĉem senzacionalnom ili u neĉemu što izaziva grozu.
Kada smo se dovoljno visoko popeli, ušli smo u jedan od tih najgornjih otvora. Bio je toliko visok te smo u
njemu mogli uspravno stajati, ĉak je bio i viši od nas. Imao je oblik hodnika. Morali smo napraviti devet
koraka prije nego stignemo do vanjske strane. Našli smo se visoko gore na vještaĉki naslaganom brdskom
kamenju odakle se pruţao pogled na veliki dio jezera. Bili smo oprezni i nismo stajali, već smo sjeli. U
blizini bi se lako mogao naći neki Kiowa ili Ko-manĉ koji bi nas smjesta opazio da smo bili nepromišljeni i
stajali. I zaista! Nije bio samo jedan već mnogo njih. Na nekih dvjesta koraka od nas jahali su uz obalu
jezera, polako, umorni i tihi u gušĉijem stroju, uvijek jedan iza drugog.
— Ovo su Siouxi starog Kiktahan Schonke — rekao sam. — Utasi su ili prošli ili tek dolaze iza njih.
— Znaĉi da smo stigli baš u pravo vrijeme ~ reklo je Srdašce. — A sada postaje opasno?
— Za njih da, ali ne i za nas — odgovorio sam. ,Mladi Orao' je šutio. Kahko-Oto je meĊutim
rekla:
— Sada vas moram napustiti. Imate li povjerenja u mene? Da li ste spremni da mi vjerujete da neću
ništa poduzeti što bi vam naškodilo?
— Vjerujemo ti — odgovorio sam joj na njezinom materinskom jeziku. — Kada te moţemo opet oĉe-
kivati?
— Ne znam. Idem da izvidim što se dogaĊa, pa ću vas nakon toga obavijestiti. Ako ne bude ništa što
vam mogu saopćiti, neću ni doći. MeĊutim, ako doznam nešto vaţno, vratit ću se veoma brzo. Gdje
ću vas naći?
— Ovdje, gdje god ţeliš.
256
— Tada te molim da po mogućnosti budete ondje gdje sada stoje konji. Nemoj se nepotrebno Slagati
opasnosti! Nemoj nikako poduzimati bilo što da nas uhodiš! Ja sam budna umjesto vas. Moje oĉi su vaše
oĉi! Sto god uspijem da doznam, doznat ćete i vi.
Obećao sam da 'ću joj ispuniti ţelju. Potom sa udaljila. Mi smo još ostali gore da promatramo Cr-venokošce.
Dugo je trebalo dok Siouxi nisu prošli. Onda su došli Utasi. Naprosto me je zaboljelo gledajući te
kratkovidne, mrţnjom proţete ljude kako prolaze.
— Tko će pobijediti? — upitalo je Srdašce. — Oni ili mi?
— Mi! — odgovorio sam uvjerljivo. — Zar ne vidiš da oni ne znaĉe našu propast već pobjedu?
— Po ĉemu bih to mogla znati?
— Po njihovoj sporosti, njihovom drţanju, njihovoj ravnodušnosti, a prije svega po njihovim praznim
zobnicama i bisagama.
- Kako to?
Ĉak me je i ,Mladi Orao' upitno pogledao.
Nastavio sam:
— Nemaju hrane ni za sebe, ni za konje.
— To će oni sigurno dobiti od svojih sadašnjih saveznika, od Kiowa i Komanĉa.
— To ne mijenja stvar, jer bi to moglo biti samo privremeno. Ovi stari Indijanci su lakomisleni, rnnogo
lakomisleniji nego što su mladi ikada bili. Oni jedino misle na prošlost i ne mogu da shvate
sadašnjost. Kada se prijašnjih godina polazilo u rat, išlo se u. manjim grupama, a ne odmah u jaĉini od
tisuću ljudi. Odrţavanje i ishrana tih manjih grupa bila je mnogo lakša. Bilo je bivola za lov, a odabirali su
put koji Je po mogućnosti vodio preko travnate prerije, gdje su konji nalaaili potrebnu hranu. U proljeće
je Indijanac spremao sebi mesa za šest mjeseci, a u jesen °Pet mesa za drugih šest mjeseci. Na taj naĉin imali
su velike zalihe ribanog i sušenog mesa, te su u svako doba mogli lako da se spreme za duge ratne pohode.
Gd
Je su sada bivoli? A gdje ostale ţivotinje za lov? "'dje je danas onaj Indijanac koji u svom šatoru imade
zaliha mesa za nekoliko mjeseci? Gdje su konji kak-V1h je ranije bilo — u koje se ĉovjek mogao pouzdati
W Winnetouovi nasljednici . 257i onda kada su bili glaĊnt ili ţedni, po mrazu ili
vrućini, po vjetru i n "J vremenu, u svakoj opasnosti, pa ĉak i za najteţeg, najsmjelijeg smrtnosnog jahanja?
Toga je ranije bilo, ali sada je sve drukĉije. Tko god misli da će na stan naĉin moĉi postupati, taj je izgub-
ljen. Moja puška za medvjede visi kod kuće. Moja brzometka i revolver su u koferu. One su preţivjele. A šta
rade Kiktahari Schonka i Tusahga Saritsch? Krenuli su sa tisuću Siouxa i tisuću Utaha. Sa ljudima i konjima
koji nemaju ratnog iskustva, j prije svega bez potrebnih zaliha hrane! Sada su prisiljeni da prosjaĉe od Kiowa
i Komanĉa. A gdje su njihove zalihe mesa i kruha? Nemaju niĉega! I njih će biti po dvije tisuće, a sveukupno
će ih vjerojatno biti ĉetiri tisuće ljudi i ĉetiri tisuće konja, bez prateće komore! A odakle dnevne zalihe hrane,
hrane za konje i voda za tolike nerazumne ljude? Nije potrebno da bilo koji od njih bude ubijen ili proboden.
Svj će oni izginuti od gladi, od gladi i ţeĊi, svi, svi! Dok ih sada gledam kako prolaze mimo nas, ĉini mi se
kao da ne vidim JUiova tijela već umrle duše koje idu na onaj svijet 'q ondje u svojim praznim vjeĉnim
lovištima potpuno izgladne!
- Uf f, uf f! - uzviknuo je ,Mladi Orao' koji Je odmah shvatio znaĉenje mojih rijeĉi.
Srdašce je meĊutim šutjelo. Ĉak je i ona uvidjela da imam pravo, samo što je to saznanje nije mnogo
oduševljavalo već naprotiv tištilo. Njezino dobro srce je vidjelo propast ĉetiri tisuće ljudi i bilo joj je ţao i
teško što se naš zadatak sastojao u tome da ubrzamo njihovu propast.
Kada je i zadnji Utah prošao, sišli smo dolje. Ljestve smo dobro sakrili, tako da ih ni najoštrije oko ne bi
moglo otkriti, a onda smo se vratili Papper-manu i našim konjima.
— Kakho-Oto bila je ovdje — javio je. — Osed-lala je brzo konja i odjahala. Rekla je da vi već znate kamo.
Sada smo razapeli šator i udobno se smjestili-Odluĉio sam da poslušam ţelju naše prijateljice i Ċa se ne
izlaţemo opasnostima. Najbolje je da se ovdje sakrijemo i da se ne miĉemo. Sada sam imao vre" mena i
prilike da se prihvatim pregledan ja oporuke
258
moga Winnetoua. Otvorio sam pakete, te smo cijelo prijepodne i popodne bili zadubljeni u njihov sadrţaj, ja
i Srdašce. O sadrţaju ću govoriti drugom prilikom, za sada ţelim samo toliko napomenuti kako do sada , još
nikada nisam ĉitao nešto sliĉno i da je blago koje se pred nama razotkrilo bilo veće i od nekoliko stotina
kilograma novca i dragog kamenja.
Pred veĉer se pojavila Kakho-Oto. Javila nam je da su Kiowe, Komanĉi, Utasi i Siouxj sada svi na okupu, i
to u jaĉini od ĉetiri tisuće ljudi, odnosno od svakog plemena nešto preko tisuću ratnika. Dakle, taĉno onako
kako sam pretpostavljao. Prije podne su jeli, dok su poslije podne odrţavali razna savjetovanja. Nakon
mnogih prigovora su se najzad sloţili, tako da bi naknadno glavno savjetovanje zapravo bilo suvišno da nije
završna ceremonija imala da bude kruna svega onoga što je ovome prethodilo.
— Znaĉi da će se glavno savjetovanje odrţati? — upitao sam,
— Da — odgovorila je prijateljica. - Kada?
— U ponoć.
~ Kada bih samo mogao prisustvovati a da me nitko ne vidi!
Uvijek zabrinuto Srdašce dobacilo je:
— Ne! Od toga neće biti ništa! I odviše je opasno'
— Zašto opasno?
~ Ako te uhvate, s tobom je svršeno! Kao tvoja ţena moram u svako doba voditi brigu barem o tome da
ostaneš na ţivotu!
Kakho-Oto se nasmiješila. To sam uĉinio i ja te upitao Srdašce:
~ A ako bi se pokazalo da nije opasno?
~ Onda ću s tobom poći kako bih to provjerila! NiJe nikakvo umijeće ako je stari momak Zapadnjak.
Razumnom muškarcu, koji je već odavno oţenjen, neće pasti na um da izigrava Zapadnjaka, pogotovo kada
je sa sobom poveo t ţenu. Ako mi ţene nekoga Prisluškujemo, odmah se o tome naveliko priĉa. Ali se
gospoda muškarci provlaĉe kroz šumu da pri-
259sluškuju Indijance, tada se tvrdi da je to u prvom redu potrebno, a drugo d n spada u^ smjelost i junaštvo.
Imam jednu izvrsnu ideju, koja bi ovo opasno prisluškivanje uĉ'inila sasvim nepotrebnim.
- Koja?
— Kakho-Oto će uĉestvovati u ovome glavnom savjetovanju pa će nam poslije reći o ĉemu su razgo-
varali.
Glasno sam se nasmijao i odvratio:
— I ti nazivaš tu ideju dobrom? Glupa je da gluplje nema! Zsnsko stvorenje neće nikada smjeti da
prisustvuje ovakvim skupovima poglavica!
— Zaista? To je prava sramota! Mi u svakom sluĉaju moramo saznati šta su zakljuĉili! Kako da to
ostvarimo?
Prijateljica se ponovo nasmiješila i odgovorila:
— Moći ćete prisustvovati tome skupu.
— Mi? Oboje? — brzo je upitalo Srdašce.
- Da.
— Mislila sam da kao ţena ne smijem!
— To ćemo izvesti u tajnosti. Nitko vas neće vidjeti. Poglavice će naime doći do .Kuće smrti'.
To ţeli vraĉ Komanĉa, a vraĉ Kiowa se s time sloţio. Oni tvrde da je ,Kuća smrti' već više od tisuću
godina kuća u kojoj voĊe odrţavaju savjetovanja, i sada, poslije njezinog otkrića, treba to obnoviti. Ona je
ujedno i mjesto gdje se sahranjuju poglavice. Ţenama je pristup zabranjen. U protivnom sluĉaju oĉekuje ih
smrtna kazna, kao i obiĉne ratnike, ukoliko nisu došli kao poglavićine sluge".
— To je izvrsno! — reklo je Srdašce. — Dakle, oni stiţu u ponoć?
— Da, nešto prije toga, jer taĉno u ponoć ima da otpoĉne ceremonija.
— Mi ćemo se onda ranije pojaviti, moţda već u jedanaest!
— Valjda ne misliš i ti? — upitao sam.
— A zašto ne bih? — upitala je.
— Upravo si ĉula da je ,ţenama' zabranjen pristup, u protivnom sluĉaju stiţe ih smrtna kazna! To je odviše
opas.no! Kao tvoj muţ moram prije svega u svako doba voditi raĉuna o tome da mi barem ostaneš
.260
na ţivotu! Duţnost mi je da te upozorim kako je tvoje prisustvo sasvim suvišno u toj noćnoj pustolovini!
— Oho! Odbijam poslušnost' Ako smjesta ne povuĉeš tu izjavu, otići ću odmah do ,Kuće smrti' i sa-krit ću
se ondje do ponoći kako bih vas sve zajedno mogla prisluškivati, i to ne samo Indijance već i vas!
— Gdje bi se sakrila?
— Još ne znam.
— To moram znati!
— Već sada?
— Svakako! Lako je reći: sakrit ću se. Ĉovjek prvo mora da razmisli gdje bi se najbolje sakrio,
kako ne bi bilo prekasno. Mi još ne znamo koliko će osoba doći...
— Ja znam — upade Kakho-Oto. — Doći će: Kiktahan Schonka, Tusahga Saritsch, To-kei-
chun i Tangua, ĉetiri vrhovne poglavice, nadalje vraĉi Komanĉa i Kiowa, a osim toga pet zamjenika
poglavica iz svakog plemena. MeĊu njima imade i nekoliko obiĉnih ratnika koje će nositi drva'za vatru'kao i
Tanguu koji ne moţe da hoda. Svako pleme će zapaliti vlastitu vatru. Zajedniĉka vatra će gorjeti na
ţrtveniku gdje će biti poloţeni kumira poglavica i ostati sve dotle dok se ne provede ono što je bilo
zakljuĉeno.
— Prema tome moţemo pretpostaviti — nastavio sam — da će najmanje trideset osoba biti prisutno. Za
sada još ne znamo gdje i kako će biti rasporeĊeni. U donjem dijelu kuće, to jest na podu, nema ni jednog
mjesta gdje bismo mogli biti sigurni da nas neće opaziti. Ondje nema ni jednog jedinog predmeta iza
kojega bismo se mogli sakriti. Tamo je samo ţrtvenik oko kojega će se okupiti.
— Onda ćemo se gore sakriti! — reklo je Srdašce. — Uz pomoć Ijestava! U nišama, u zraĉnim otvorima; u
prozorskim udubljenjima!
~ Dobro! — potvrdio sam. — A da li si pri torne Pomislila i na vatru?
- Zašto? Zbog ĉega?
- Zbog ĉega? Kakvog li pitanja! Da se ne ugušiš !"• da se ne odaš stalnim nakašljavanjem! Gorjet će Pe^ vatri>
ĉetiri plemenske vatre i jedna vatra na ţrtveniku. Gorjet će drva, šiblje i tome sliĉno. Nastat će
261velik dim i gusta para, pogotovo ako drvo nije dovoljno suho, tako da se gore, gdje ti misliš da se sa-
kriješ, neće moći izdrţati, osim ako ne naĊemo mjesto gdje neće doprijeti gusta para i dim.
— Misliš li da takvo mjesto postoji?
— Nadam se. Mi se dolje, naravno, ne moţemo sakriti i moramo poći gore, i to ne previsoko, jer inaĉe
nećemo uspjeti da ĉujemo. Potrebno je da provjerimo pravac vjetra i strujanje zraka. Ulaz, kao i svi prozori
su otvoreni. Bit će više propuha no što je potrebno. Ali na kojoj strani? Imamo još ĉitav sat vremena dok
ne padne mrak. PoĊimo do kuće i zapalimo vatru pa da vidimo kuda ide dim.
— I da nas pri tome uhvate! — upozorio je Pap-permann.
— Neće nitko cloćj — uvjeravala je Kakho-Otb. To moţemo bez ikakve opasnosti pokušati.
Dakle, moj je prijedlog bio prihvaćen. Krenuli smo prema staroj graĊevini i uz put smo sakupili onoliko
suhog granja koliko je bilo potrebno da izvedemo zamišljeni pokus. Donijeli smo opet ljestve. Pap-permann
je ostao dolje kraj zapaljene vatre kako bi je poĊsticao. Nas ĉetvoro smo se popeli gore i promatrali toplinom
prouzrokovano strujanje zraka i kretanja dima. Tako smo otkrili koje je mjesto za nas najpogodnije te smo
ponovo sišli da ugasimo vatru i da briţljivo uništimo svaki trag. Poslije tega smo se opet vratili našem
logO'rištu. Kakho-Oto se meĊutim od nas oprostila. Dok je moja ţena pripremala veĉeru na logorskoj vatri,
mi smo od medvjeĊeg loja, što smo ga imali, i uvrnute, bezbojne pamuĉne vrpce napravili nekoliko malih
svijeća, koje su nam bile potrebne pri opasnom penjanju duţ zida kuće. To nismo smjeli izvesti u potpunom
mraku. Bilo bi i suviše opasno da se penjemo po isturenim stepenastim Stijenama zida uz koje nije bi'lo
ograde ni prislona. Svaka omaška dovela bi do pada. Zbog toga sam naumio poći gore s .Mladim Orlom'.
Srdašce je zapravo bilo više nego suvišno, pogotovo zato što ne bi nijednu rijeĉ savjetovanja razumjela jer se
savjetovanje odrţavalo na indijanskom jeziku. Ona je navaljivala da nas prati moţda zato što je osjećala
opasnost i što
262
je više bila zabrinuta za mene nego za sebe. Isto tako je bila uvjerena da ću u njezinom prisustvu biti
oprezniji.
Kada se pribliţilo jedanaest sati, spremili smo se da krenemo. Fappernmnnu smo dali nalog, ako se do jutra
ne vratimo, da oprezno krene do ,Kućc smrti' i da vidi zbog ĉega smo se ondje zadrţali. Ponijeli smo svoje
revolvere, iako smo vjerovali dan nam neće biti potrebni. Stigavši u kuću, zapalili smo tri svijeće. Penjanje
je bilo mnogo teţe no što sam predviĊao, i to zbog lj ustava. Bile su nam potrebne da se doĉepamo najniţih
stepenica, a osim toga ih nismo smjeli ostaviti dolje jer bi nas odale. Morali smo ih gore ponijeti. Ja sam. se
prvi popeo. Iza mene Srdašce, a za njom ,Mladi Orao'. On i ja smo drţali vodoravno ljestve koje su za moju
ţenu predstavljale pokretnu sigurnosnu ogradu za koju se mogla pridrţati u sluĉaju potrebe. Gore smo stigli
veoma sporo, a ipak sretno. Tada smo ugurali ljestve u duboki prozorski otvor tako da su u njemu potpuno
nestale, ugasili naša malena oskudna svjetla, prošli kroz otvor koji je imao izlaz na vještaĉki podignutu
kamenitu naslagu i izašli napolje.
Nad nama je bilo jasno zvijezdama posuto nebo. Vidljivost je bila takva da smo mogli vidjeti jezero sa
njegovom blijedom srebrnastom površinom, obrubljeno sjenama obalnog grmlja. Nismo dugo morali ĉekati
jer smo ispred sebe ugledali neko kretanje. Dolazile su nekakve prilike, polako i pojedinaĉno, jedna iza
druge, Što su se više pribliţavale tim smo ih jasnije raspoznavali. Nismo vidjeli crte njihovih lica, pa ni
ĉitavu pojavu. Nije bilo sumnje da su Indijanci. Ugledali smo ĉak i nosila na kojima su nosili poglavicu
Kiowa. Ona su se sastojala od jednog ćebeta koje je bilo priĉvršćeno za dva kolca. Drugi su nosili velike
hrpe drva i granja. Nabrojali smo trideset i ĉetiri osobe. Cekalj grno dok je i posljednji nestao u kući, a onda,
smo se i mi vratili unutra. Vladao je duboki mrak. Sjeli smo.
Odozdo se zaĉulo neko tajanstveno šuškanje i ništa više. Nitko nije progovorio, a nije «e ĉuo bilo kakav
zvuk, zapovijest ili nareĊenje. Izgleda da je
263sve unaprijed bilo odreĊeno. Tada je negdje vrcnula iskra, pa druga i treća. Jskre su se pretvorile u
malene plamenĉiće. Od plamenĉića su nastali plamenovi, a od plamenova goruće vatre. Bile su ĉetiri vatre
koje su predstavljale uglove jednog kvadrata, u ĉijem je središtu bio ţrtvenik. .Oko ovih vatri posjedale su
fantastiĉne grupe Indijanaca — poglavice svakog plemena oko svoga zasebnog plamena. Dim se dizao gore,
ali nam nije smetao. Nestajao je kroz otvore na suprotnoj strani. I svjetlo vatri širilo se uvis, ali što je više
dopiralo, tim je slabije bilo i avetinjski je djelovalo. Pri plamsanju vatre ĉovjek je imao dojam da se sve
kreće, ne samo dolje već i ovdje gore: niše, mumije, kosturi, ispreturani dijelova kostiju. Srdašce me je
primilo za ruku, grĉevito je steglo i došapnulo mi:
— Kako sve ovo djeluje avetinjski i mrtvaĉki! Gotovo me je strah!
— Hoćeš li da odeš odavde? — upitao sam.
— Ne, ne! To više nikada nećemo vidjeti, nikada! Zamisli samo da smo u paklu!
Njezino uporeĊenje nije bilo tako loše, samo bih ja prije rekao: u ĉistilištu. Ono što su dolje imali da
zakljuĉe, bio je grijeh, pravi grijeh! Mi smo zapravo radi toga i došli ovamo da cijelu stvar usmjerimo ka
boljem i sretnijem završetku. Ja u tim osobama dolje nisam vidio potomke minulih stoljeća, već duše onih
prastarih vremena koje se moraju spasit; i koje su se sakupile da izvedu posljednji rdav ĉin. Dok sam o tome
razmišljao, odjeknula je prva izgovorena rijeĉ:
~ Ja sam Avat tovavh (Velika Zmija), vraĉ Ko-manĉa. Saopćavam: ponoć je!
I drugi glas mu se prikljuĉio:
— Ja sam Onto tapa (Pet Planina), vraĉ Kiowa. Pozivam vas da otooĉnete s pregovorima!
— Neka otpoĉne! — viknuo je Tangua.
— Neka otpoĉne! — viknuo je Tusahga Saritsch. - Neka otpoĉne! - viknuo je Kiktahan Schonka. Mi još
nismo mogli prepoznati crte njihova lica.
Jedino smo razabrai; njihove pojave, dok je njihov glas dopirao do nas kao iz podzemlja koje nema veze sa
gornjim svijetom. Tada je vraĉ Komanda prišao ţrtveniku i rekao:
264
— Stojim pred svetim mjestom gdje se ĉuvaju kumiri. U hramu našeg starog, slavnog brata Tatellah--
Sataha visi ogromna koţa već odavno izumrle pume na kojoj su ispisane slijedeće rijeĉi: ..Ĉuvajte vaše ku-
mire! Bljedoliki dolazi preko velike vode i preko široke prerije ovamo da vam oduzme vaše kumire. Ako je
taj ĉovjek dobar, donijet će vam blagoslov. A . ako je zao, razlijegat će se kuknjava po svim vašim
logorima i svim vašim šatorima.'
Nakon toga je i vraĉ Kiowa pristupio ţrtveniku i rekao:
— Samo što pokraj 'pumine koţe visi i koţa velikog ratnog orla. Na njoj stoje slijedeće rijeĉi: ,1 onda će se
pojaviti junak kojega nazivaju ,Mladi Orao'. Ovaj će tri puta obletjeti oko brda kumira te će se spustiti
kraj vas da vam ponovo vrati ono što vam je bljedoliki ukrao.' Pitam vas,-vas poglavice ĉetiriju
udruţenih plemena: Hoćete li se vjerno pridrţavati zakljuĉaka koje ćemo danas donijeti?
— Hoćemo — odgovorila su sva ĉetvorica.
— A jeste li spremni da ovdje poloţite svoje kumire kao garanciju da ćete sve poduzeti kako biste
izvršili zakljuĉke?
Odjeknulo je glasno ĉetverostruko ,da'.
~ Onda ih donesite ovamo i predajte mi ih!
To su i uradili. Ĉak je i Tangua dao da ga odnesu do ţrtvenika kako bi vlastitom rukom predao svoje kumire.
Kiktahan Schonka je poĉeo jadikovati dok je vraĉu predavao svoje kumire:
— Ovo je samo polovina, drugu sam polovinu putem izgubio, jer je Manitou svoj pogled bio skrenuo s
mene. Neka opet pogleda na me kako ne bih i drugu polovinu izgubio! Teret mojih zima sve me više goni
grobu. Zar da se poslije smrti na onom svijetu bez kumira pojavim i da zauvijek budem izgubljen? Već
samo radi svoga spasa prisiljen sam da sve uĉinim i da odrţim ono što sam danas obećao!
Sa ţrtvenika su skinuli ploĉu i kada su u otvoru nestali svi kumiri, ponovo su je postavili na ţrtvenik. Sada
su na nj nabacali drva i granja i zapalili malu vatru, samo ne onako kako to mi radimo, već na indijanski
naĉin, naime, zapalili su samo vrhove drva
265l granja. Kad su vrhovi sagorjell, uvijek su ih iznova gurali prema vatri. To je bila vatra ,savjetovanja',
koje je sada otpoĉelo. Bilo je veoma sveĉano. Najprije su poĉeli pušiti lulu mira, što se dosta dugo oteglo. I
unatoĉ već odrţanim prethodnim razgovorima, dugo se raspravljalo. Bilo bi veoma zanimljivo kad bih mo-
gao te govore od rijeĉi do rijeĉi ovdje ponoviti. Neke govore nismo mogli ubrojiti u remek-djela indijanskog
govorništva. Nedostatak prostora ne dopušta mi da budem opširan kao što su ovi • Indijanci. Dovoljno je ako
kaţem da smo sa našeg mjesta mogli veoma jasno razumjeti sve o ĉernu su razgovarali. Gotovo nam ni jedna
jedina rijeĉ nije izmakla. Rezultat pregovora je bio slijedeći:
Ĉetiri plemena su skovala plan da izvedu prepad na logore Apaĉa i njihovih prijatelja na Mount Win-netouu.
Ovaj prepad trebao je da osujeti planiranu proslavu u ĉast Winnetoua. Ujedno su se nadali da će se tim
prepadom domoći, velikog plijena i svega blaga koje se sada steklo u tom logoru. To se naroĉito odnosilo na
dobrovoljne priloge u inuggetima i drugim plemenitim metalima koje su kao darove ponijeli sa sobom ĉitava
plemena, klanovi i druţine ili pak pojedinci. Namjeravali su da ostanu još nekoliko dana kraj ,Tamne vode'
kako bi se odmorili od provaljenog puta, zatim da krenu do onog mjesta koje se zove ,Dolina spilje'. Ta je
dolina leţala u blizini Mount , Winnetoua i, prema priĉanju, pruţala je sigurno skro-vište ĉak i velikom broju
ratnika. Odatle je trebalo izvesti prepad na Apaĉe i na njihove saveznike.
Za nas je bio veoma vaţan onaj dio razgovora koji se odnosio na planirani prepad. Naime, ova ĉetiri
udruţena plemena imala su kod Apaĉa jednog ĉovjeka ĉija je duţnost bila da ih o svemu obavještava, da pri-
premi prepad i da utvrdi najpogodnije vrijeme za poĉetak prepada. Taj špijun i izdajica bio je tim opasniji što
je bio ĉlan Komiteta za podizanje spomenika i zbog toga je uţivao sveopće i veliko povjerenje. To je bio Mr.
Antonius Paper, ĉije je indijansko ime glasilo Okih - tscha, koji je u hodu gegao. Ovo je saznanje za nas bilo
veoma dragocjeno. Za ovo uĉestvovanje u zavjeri obećan mu je znatan dio u plijenu, samo se o visini nije
govorilo. Izgleda ds
266
su se vrhovne poglavice ustruĉavale da pred svojim zamjenicima o tome nešto potanje kaţu. Bila su spo-
menta i braća Entersi, kao i to da neće primiti ono što im je obećano, jer se to isto ima isplatiti Antoniusu
Paperu, i tu su riagroĊu htjeli da zadrţe s izgovorom da je moraju isplatiti dvojici Entersa. U svakom sluĉaju
ovdje se radilo o velikoj podvali o kojoj ( nisu rado govorili. Naslućivao sam da su htjeli svu trojicu prevariti,
isto tako Papera kao i Enterse, pa nakon toga bez traga nestati.
Kada je ceremonija bila završena, oba su vraĉa ugasila na ţrtveniku .vatru savjetovanja'. Oĉistili su pepeo sa
ploĉe i povukli se nekoliko koraka od ţrtvenika. Vraĉ Komanoa je sada sveĉanim glasom rekao:
— Kad god se sveta vatra ugasi nad kumirima, moraju se ponoviti rijeĉi koje stoje na koţi pume:
.Ĉuvajte vaše kumire! Bljedoliki dolazi preko velike vode i preko široke prerije ovamo da vam oduzme
vaše kumire!'
A vraĉ Kiowa je nadodao:
— Kad god se sveta vatra ugasi nad kumirima, moraju se ponoviti rijeĉi velikog ratnog orla: ,1 onda će se
pojaviti junak koga nazivaju ,Mladi Orao'. Ovaj će tri puta obletjeti oko brda kumira te će se spustiti kraj vas
da vam ponovo vrati ono što vam je bljedoliki ukrao. Duša crvene rase će se onda probuditi iz svog
hiljadugodišnjeg sna, i što je dotle bilo razdvojeno sjedinit će se u naciju i predstavljat će veliki narod!
Nakon toga više nije nitko govorio. Sjedili su ( sve dok se vatre jedna za drugom nisu poĉele gasiti i dok nije
i zadnje iskre nestalo. Onda su se spremili za polazak. Indijanci su napustili kuću taĉno onako *?° što su t
došli: polako i tiho, jedan za drugim. Naši su ih pogledi pratili dok nisu stigli do jezera gdje su se razdvojili
svaki na svoju stranu. Srdašce Je duboko, duboko uzdahnulo.
- Kakvo veĉe! Kakva noć! - rekla je. - Ovo neću nikada, nikada zaboraviti! A ita ćemo sada?
— Sidi ćemo dolje i uzeti kumire - odgovorio
267— A smijemo li?
— Zapravo je zabranjeno. To se smrću kaţnjava. Ni jedan se Indijanac ne bi usudio da se o to ogriješi. Za
nas je to zakon nuţde.
Ovo je ĉuo i ,Mladi Orao'. Na to ništa nije rekao. Ponovo smo zapalili naše tri svijeće, dohvatili ljestve i opet
se polako i veoma oprezno spustismo dolje. Kad smo se spustili, prišli smo ţrtveniku. Tada je mladi Apa'ĉ
upitao na svom materinskom jeziku:
— Zar ćeš ih zaista uzeti?
— Da, bezuvjetno — odgovorio sam. — Oni u mojim rukama predstavljaju moć, i to veliku, blago-
tvornu moć.
— Znam. MeĊutim, ja sam Indijanac i poznato mi je znaĉenje i nepovredivost kumira koji su na ovakvom
mjestu ostavljeni. Znaš li šta mi nalaţe moja duţnost?
— Da. Moraš me sprijeĉiti kako ih ne bi dotaknuo. Ĉak i silom se moţeš posluţiti. Imam li ja
namjeru da ih oskrnavim?
— Ne. Nemaš. Ti si Old Shatterhand, a ja sam samo dijete. Sukob s tobom donio bi mi samo smrt. Ipak te
molim da mi dozvoliš da ti postavim jedan uvjet!
— Možeš.
— Ako misliš da si ti bljedoliki s koţe pume koji treba da doĊe ovamo pa da nam uzme naše kumire,
dozvoli mi da ja budem mladi Indijanac s koţe ratnog orla koji će se spustiti sa Mount Winnetoua kako bi
svojoj braći ponovo vratio kumire!
- Umiješ li ti to?
— Da, ako to ţeliš!
- Da letiš?
- Da.
— Tri puta oko brda?
- Da.
Ovaj trenutak je bio veoma znaĉajan, pa ĉak i velik. Ova tama! Ovo jezovito mjesto! Bljedoliki u staraĉkim
godinama! Jedan veoma nadaren, smjeli Indijanac mladalaĉkih godina, pun nada! Obojica ovdje kraj
ţrtvenika, stojeći jedan prema drugome, sa malenim sićušnim svjetiljkama u rukama, ĉija oskudna
268
svjetlost već nakon dva tri k'oraka nestaje u tami! Govorio je o letenju. Uvjeravao me je da umije i to takvim
glasom i na takav naĉin da nije bilo nikakve sumnje! On je mislio na tjelesni let. Ja sam pak mislio na
duševni i duhovni let koji je on kao predstavnik podmlaĊene nacije imao da izvrši, ako joj je mislio da vrati
kumire izgubljene tokom .tisućljeća. Moje povjerenje je u njega bilo veliko i duboko.
— Vjerujem ti! — odgovorio sam. — Uzet, ću ih. Ĉim ih budeš zatraţio, dat ću ti ih odmah.
— Pruţi mi tvoju ruku u znak potvrde!
— Evo je!
Pruţili smo jedan drugome ruke,
— Sada ih uzmi! — rekao mi je. Dohvatio js ploĉu kako bi mi pomogao da je maknemo u stranu. Bila je još
vrela. Izvadio sam kumire iz otvora ţrtvenika. Navukli smo ploĉu ponovo na njezino prijašnje mjesto i,
ugasivši svijeće, napustili kuću kako bismo se .vratili u naše logo-rište.. Ljestve smo ponijeli sa sobom
kako nas ne bi odale. Tako je naš boravak kraj .Tamne vode' bio okonĉan. Makar koliko bio
kratak — njegovim smo rezultatima mogli biti zadovoljni.TATELLAH - SATAH
Bilo je otprilike nedjelju dana kasnije. Posljednje noći bili smo se ulogorili kraj donjeg toka rijeke Klekih
Tolija i sutradan smo jahali uz njezinu obalu uzvodno. Klekih Toli na jeziku Apaĉa znaĉi .Bijela rijeka'. Ova
rijeka strmo teĉe. Spušta se u brojnim kaskadama sa Mount VVinnetoua. Po bijeloj pjeni tih kaskada dobila
je i ime. Korito joj je duboko usjeĉeno, i zbog toga su joj obale visoke i strme, na vrhu obrasle šumom, a pri
dnu šipragom. Na mjestu gdje izvire iz snaţnog masiva Mount VVinnetoua pravi mnoge vodopade koji
svojoj okolici daju ţivopisnu sliku.
Bilo nas je ĉetvoro: Srdašce, ,Mladi Orao'. Papper-man i ja. Dvojicu Entersa'kod ,Tamne vode' nismo vidjeli,
a osim toga nismo imali nikakva razloga da se s njima susrećemo Bilo je sasvim sigurno da ćsmo se negdje
ponovo susresti. Kakho-Oto je sutradan nakon savjetovanja u ,Kući smrti' došla k nama i saopćila nam da se
u logoru crvenih nije ništa naroĉito dogodilo. Nije nas pitala što smo saznali dok smo prisluškivali. Zato smo
i mi o tome šutjeli kako ne bi došla u sukob sa samom sobom i sa obavezama prema svome plemenu. Pred
njom smo tajili da smo prisvojili kumire. Što je za to manje ljudi znalo, to je za nas bilo bolje. Kada smo joj
saopćili našu odluku da smjesta krenemo dalje, taj nagli rastanak ju je zabolio. Rado bi nas pratila, no
uvidjela je da bi nam bila na teretu i da će nam biti od veće koristi ako i dalje ostane sa Kiowama. Usprkos
svemu tome dogovorili smo se da ćemo se svakako sastati kraj Mount VVinnetoua.
Bili smo blizu planine, iako je još.nismo ugledali, a to smo zakljuĉili po dubokom rijeĉnom koritu kroz koje
smo jahali. Od ,Tamne vode' vodio je još jedan lakši put do Mount VVinnetoua, samo onuda nismo krenuli,
jer smo raĉunali da se u sadašnjim prilikama tim putem više koriste nego što bismo to ţeljeli. Htjeli smo da
izbjegnemo nepotrebne susrete kako bismo se tamo iznenada pojavili a da nas prije toga nitko ne vidi i ne
promatra. Zbog toga smo krenuli, ne baš sasvim prohodnim putem, ali smo ipak bili prisiljeni da skrenemo
do Klekih Tolija kako ne bismo cilj promašili. Po tragovima ljudskih stopa i konjskih kopita zakljuĉili smo
da smo izbili na put kojim su već mnogi prošli. Ubrzo smo ugledali i nekoliko Indijanaca koji su ĉuĉali u
grmlju na onome'mjestu kraj kojega smo i mi morali proći. Bila su ĉetvorica. Njihovi su konji kraj vode
pasli. Na njima nije bilo ratnih boja i jedino su bili naoruţani kopljima, ali smo ipak u njima prepoznali
Pohonim Komanĉe. Primijetivši nas uspravili su se i pogledali prema nama. Ovdje su ĉuvali straţu i
kontrolirali svakoga koji prolazi ovuda. ,Mladi Orao' je pojahao naprijed i prošao mimo njih tiho ih
pozdravivši. Njega su pustili da proĊe, dok su nas zaustavili.
— Kamo smjeraju moja bijela braća? — upitao je najstariji meĊu njima.
— Do Mount Winnetoua — odgovorio' sam.
- Sto tamo traţe?
— Ţelimo do Olda SurehanĊa.
— Nema ga tamo.
— I do Apanatschke, poglavice Pohonim Ko-manĉa.
~ Ni on nije tamo. dbojica su zajedno odiahala.
— Onda ću tamo ĉekati dok se ne vrate.
- To je nemoguće. Sada ni jedan bljedoliki ne smije do Mount VVinnetoua.
- Tko je to zabranio?
— Komitet.
~ Ĉiji je Mount Winnetou? Pripada li on Komitetu?
~ Ne — odgovorio je sav zbunjen. <•
~ Prema tome taj Komitet nema ita da zapovijeda, a isto tako što da zabranjuje!

l
270
271Potjerao sam svoga konja kako bih dalje krenuo. Uto me uhvati za uzde i reĉe:
— Ja vas moram zadrţati. Ja vas ne smijem pustiti da proĊete. Vi se morate vratiti!
— Pokušaj!
Pri tome sam privukao konja, ovaj se ustremio na njega i odgurnuo ga. Ostala su trojica htjela da zadrţe
Pappermanna i Srdašce. Moj se konj u skoku meĊu njima našao i rastjerao ih. Pappermann je smijući se
uzviknuo:
— Mene da netko vrati natrag! Makš Papper-manna da zadrţi! Za,r je itko ovako nešto
doţivio? Smjeste ću probosti onoga koji se usudi da me takne!
U nekoliko skokova bio je sa svojom mazgom na mjestu gdje su ĉetiri koplja bila zabodena u zemlju. U
istom trenutku sam se i ja tamo našao. Dva brza zahvata i koplja su bila u našim rukama. Zavukao je ruku u
omĉu jednog koplja, dok je drugo drţao spremno da ga baci. Ja sam isto to uĉinio.
— Tako! — smijao se. — Tko ne ţeli da bude proboden, neka se skloni sa puta! Naprijed!
Produţili smo.
Komanĉi su bili mlaĊi. Najstariji meĊu njima nije još imao trideset godina. Nisu pripadali onim starim
ratnim vremenima. Bili su toliko zbunjeni da nisu znali šta da poduzmu. Uzjahali su svoje konje i krenuli za
nama. Molili su nas da im vratimo koplja i da dalje ne produţimo, već da ĉekamo dok nas naprijed ne
prijave. Onda ćemo tek saznati smijemo li nastaviti naš put ili ne. Kako nismo imali namjeru da ih pred
njihovim drugovima osramotimo, vratili smo im koplja, ali»smo i produţili putovanje. Nisu se više usuĊivali
da nas sprijeĉe u tome i jahali su za nama, jer nas, vjerovatno, nisu smjeli da puste da produţimo bez
nadzora.
Otprilike nakon jednog sata jahanja stigli smo do druge straţe koja se takoĊer sastojala od ĉetiri ĉovjeka. Ovi
su takoĊer pokušali da nas zadrţe. Nismo ih poslušali. Prva su se ĉetvorica sada jaĉim osjećala nego t>rije.
Sada sam sjahao s konja, pošao do mazge na kojoj je bio moj kofer, otvorio ga, iz njega izvadio oba
revolvera kao i municiju, napeo ih, povukao se
272
dvadeset i pet koraka u stranu, naciljao d jedno za drugim brzo ispalio osam hitaca. Ruke Komanĉa u kojima
su drţali koplja trgle su se. Svih osam sam probušio. Ponovo sam napunio, vratio se svome konju, uzjahao
ga i rekao:
— Za sada sam gaĊao samo u koplja. Od sada ću gaĊati u ljude. To zapamtite!
Jahali smo dalje. Još neko vrijeme su i dalje stajali i tiho izmeĊu sebe razgovarali. Onda su pošli za nama sva
osmorica i. nisu se usudili da nam se pribliţe više no što nam je to odgovaralo.
Nakon jednog sata ponovo smo stigli do slijedeće straţe koja se sastojala od ĉetiri ĉovjeka kao i prethodna.
Ovi su takoĊer imali samo koplja. I oni su htjeli da nam preprijeĉe put. No kada su primijetili da nas prate,
sklonili su se u stranu, propustili nas i prikljuĉili se osmorici plemenskih drugova koji su jahali iza rias. To je
razveselilo Srdašce.
— Sada ih je taĉno dvanaest! — rekla je. — A nas je samo tri muškarca i jedna ţena! Jesu li to oni smjeli
jCrvenokošci' o kojima se ĉita i prepriĉava? Jesu li to oni Komanĉi o kojima se pisalo da su najod-vaţniji
izmeĊu svih Indijanaca?
— Nemoj se samo prevariti — odgovorio sam. — Mladi su i neiskusni. Neka samo steknu iskustva i vidjet
ćeš da neće ni u ĉemu zaostajati za svojim oĉevima. Jednostavno smo ih smutili, i to je sve!
Onda smo morali da jašemo sat i po dok nismo stigli do slijedeće straţe. Ovdje je stajala prostrana brvnara
pred kojom se nalazilo nekoliko panjeva koji su imali da sluţe kao sjedala. Ovdje ih je bilo više od ĉetvorice.
Izbrojao sam desetoricu: osam Indijanaca i dva bijelca. Toliko je i konja bilo. Dvojica bijelaca sjedila su
odvojeno od njih jer im se Crvenokošci vjerovatno nisu uĉinili dovoljno otmjenima. Doruĉko-vali su iz
bisaga i uz to pili brandy. MeĊu njima je stajala boca. To smo još izdaleka primijetili. Stigavši bliţe, utvrdili
smo da smo se prevarili: ta dvojica nisu "ila bijelci, već jedan Indijanac, a drugi mješanac, sa-mo su nosili
odijela kao i bijelci, dok su Komanĉi imali na sebi nošnju svoga plemena. Ta su nam dvojica već
18 Wlnnetouovt nasljednici 273bila poznata* veoma dobro poznata. Naime,
mješanac je bio gospodin Okih-tschin-tscha, zvani Antonius Paper, a ĉistokrvni Indijanac predstavio nam se
kao Mr. Evening, agent za sve. Kraj njih su leţale puške i ne-, koliko ustrijeljenih ptica. Izgleda da su
obojica bila u lovu.
•> Prepoznavši nas, obojica su skoĉila na noge.
— Hallo, hallo! - uzviknuo je Paper. — Pa to je onaj ogavni Burton sa svojim modrim boyem! Zato je
,Mladi Orao' tako brzo dojahao! Hoće da ih unutra proknjumĉari! Zadrţite ih! Oni ne smiju
produţiti! Uhvatite ih! Zarobite ih!
Taj je nalog dao Indijancima. Mr. Evening je nadodao upozoravajući:
— Samo budite obazrivi! Ovi ljudi su siloviti! Ovaj Burton je navikao da se odmah tuĉe!
Na. te rijeĉi nismo obraćali paţnju, već skrenuli naše ţivotinje prema vodi gdje smo sjaheli da ih napojimo.
Bilo je već vrijeme za to. Dok smo to obavljali, dvanaestorica naših pratilaca su ih obavještavala o nama.
Doduše, nismo ĉuli što su govorili, ali smo i te kako dobro znali da nas nišu hvalili i uzdizali.
~ Valjda ovaj Paper neće biti toliko glup da s tobom opet zapoĉne kavgu? — zabrinuto reĉe Srdašce.
— Vjerovatno će to uĉiniti! — odgovorio sam. — Ovakvi ljudi se nikada ne opamete!
- Hoćeš li opet da se tuĉeš?
- Ne.
— Hvala bogu! Ja to ne volim!
— Ovo je drukĉije mjesto. Ovdje se ĉovjek moţe l na drugi naĉin obraniti.
Tek što sam ovo rekao, imenovani se već dogegao do nas. isprsio se preda mnom i rekao:
— Danas ćemo se obraĉunati, Mr. Burton. Vi ste moj zarobljenik!
Nisam mu odgovorio.
-" Jeste li me ĉuli? - upitao je. — Kada bi mi pri ruci bile lisiĉine smjesta bih vam sputao ruke. Ovakve
bitange...
— Bitange? — upitao sam brzo prekinuvši ga. - Da, bitange l Jer samo bitanga moţe...
274
Nije uspio da završi otpoĉetu reĉenicu, jer sam ga objema rukama zgrabio poviše kukova, ponio do same
vode, zavitlao i bacio u rijeku ko.la je ovdje bila priliĉno duboka.
— U pomoć, u pomoć! — zaurlao je dok je još letio kroz zrak.
Pao je u vodu i potonuo, ali se veoma brzo opet pojavio na površini i poĉeo da grabi rukama vodu kao pas,
ali ga je brzak ponio sa sobom.
— U pomoć, u pomoć! — vikao je.
— Izvucite ga iz vode! Izvucite ga iz vode! — viknuo je William Evening, • agent za sve. — Ne dajte da se
udavi, ne dajte da se udavi!
Dvojica Indijanaca su se poţurila da stignu do onoga koga je nosila voda kako bi ga uz pomoć kopija izvukla
na obalu. Ja sam se meĊutim uputio do agenta, nasmiješio se isto onako uljudno kao što ma se i on na-
smiješio kod Nugget Tsila, još se uljudnije naklonio, nego on ondje i posluţio se njegovim vlastitim
rijeĉima:
— Mi smo zbog neke vaţne stvari ovamo došli. Vjerovali smo da nećemo ni na koga tu naići Vaše nam
prisustvo smeta.
Gledao me je širom otvorenih oĉiju.
— Sigurno ste me razumjeli? — upitao sam ga taĉno onako kao što me je i on bio upitao.
Tada mu je sinulo. Sjetio se scene i poĉeo naslućivati da sam sada ja spreman da okrenem kopiis.
— Razumio sam vas — odgovorio je. - Bilo je dosta jasno reĉeno.
- Pa?
~ Vi ţelite da se udaljimo?
- Da.
- Kada?
— Smjesta! Inaĉe ću vam potprašiti oete! Izvukao sam revolver. Istodobno je i Pappermann
izvadio svoj iz dţepa.
~ Poći ćemo, poći ćemo! — uvjeravao nas js agent za sve, uporno i brzo. — Evo nose Mr. Papera. Nadam se
da mu nije ponestalo snage od straha i da se moţe Popeti na konja!
Ako je to zaista tako. spreman sam da mu snagu Ponovo vratim. Ĉiji Je ono šešir sto na grani visi?
275'— Mr. Paperov.
— Izvrsno!
Indijanci su izvukli iz vode gospodina Okih-taschin--tscha. Sa njega se cijedila voĊa. Izgleda da mu je dosta
bilo. Zurio se da što prije stigne u brvnaru. Još u nju nije ni stigao a ja sam podigao revolver i gaĊao u šešir.
Pogodio sam ga. Paper je odmah zastao jer se uplašio hica. Pokazao sam mu probušeni šešir i rekao:
— Za sada je to bio šešir! A sada dolazi na red ĉovjek koji me je htio uhapsiti! Mr. Antoniusu Pa-
peru dajem samo pet minuta vremena. Ako se dotle ne izgubi, dobit će drugu rupu. samo ne kroz šešir,
već kroz glavu. Sretno pošli, Mr. Evening! Nadam se da ćete i vi isto tako brzo nestati!
U to je i Pappermann izvadio svoj revolver i dobacio mi:
— Dakle, pet minuta, i ništa više! U protivnom sluĉaju vi ćete pucati u jednoga, a ja u drugoga!
Gospodin Okih-tscha brzo je zgrabio svoj probušeni šešir, stavio ga na glavu i odjurio svome konju. Agent
za sve upakirao je sve što je izvadio iz bisaga, ĉak i bocu sa brandvjem, pokupio obje puške, jer je Antonius
Paper od straha zaboravio svoju. Pet minuta još nije minulo a obojica su odjahala u velikoj ţurbi a da ss nisu
ni okrenuli.
Indijancu se najviše sviĊa snaga i hrabrost. Našim srno drţanjem u Komanĉa stekli poštovanje. To se odmah
i pokazalo.. Najstariji od njih nam je prišao i upitao:
— Kao što mi je reĉeno, moja bijela braća poznaju Olda Surehanda?
— Da — odgovorio sam.
— A i Apanatschku, našeg poglavicu?
— I njega. Poznajem ĉak i mladog Surehanda l mladog Apanatschku. I oĉevi i djeca me zovu prijateljem.
— Jesu li ti rekli šta će ovdje biti?
— Da. O tome su mi pisali u pismima. Pozvali sil me da doĊem do Mount Winnetoua.
— Jeli li ponio sa sobom ta -pisma? - Da.
— Molim te pokaţi mi ih da ih proĉitam!
276
- Vrlo rado, vrlo rado'
I ako sam kofer morao ponovo otvarati, rado sam to uĉinio. Srdašce mi je u tome pomoglo. Ima trenu-taka
kada joj vrag ne da mira, i onda neka se svatko pripazi. J sada je bio jedan od tih trenutaka. Ona nije otvorila
moj, već svoj kofer, izvadila ĉetiri podmirena hotelska raĉuna, pruţila ih Komanĉu i rekla: '
— Izvolite! Od oba oca i oba sina!
S poštovanjem je pruţio ruku i prihvatio papire. Podrobno ih je razgledao. Lice mu je sve više poprimalo
ozbiljan izraz kao da je sve razumio. Obratio se svojim ljudima i u znak potvrde posebno podigao uvis svaki
raiun i rekao:
— Taĉno je; istina je! Ovo je pismo OlĊa Surehanda, a ovo mladog Surehanda, ovo je Apanatschkino, a ovo
mladog Apanatschke. U svim ovim pismi.ma stoji da su im bljedoliki prijatelji i da moraju doći do
Mount Winnetoua!
Njegovi su drugovi vjerovatno dobro znali šta se od njega moţe oĉekivati, a što ne, jer je jedan od njih
upitao:
- Umiješ li ti to proĉitati?
. — Ne — odgovorio je — ali vidim. Hov/gh!
Predao je ,pisma' onome koji mu je postavio pitanje. Ovaj ih je podrobno pregledao i uzviknuo pruţajući ih
dalje:
- l ja vidim. Howgh!.
I tako su raĉuni išli od ruke do ruke, i svaki je odluĉno dodao:
— I ja vidim. Howgh!
Zatim su nam vratili , pisma', a predvodnik je donio odluku:
~ Dakle, bijelu braću i njihovu squaw moţemo mirne duše pustiti da produţe. Ratnici Pohonim Ko-ro
. -
moiraju biti poslušniji svojim poglavicama nego Komitetu!
Raĉune smo ponovo stavili u kofer. Srdašce je na rastanku pruţilo ruku hrabrom ĉitaocu pisma i rekla:
~ Moj crveni brat ne samo da je mudar i razu-ttian već poznaje naše toteme i vampume. U njega je veoma
dobro srce. Ja mu se zahvaljujem i uvijek ću ga se rado sjećati.
277To Je za njega bilo previše. Sav se ukoĉio, oĉd su ttiu iskrile. Ĉvrsto je drţao njezinu ruku kao da je ne
ţeli više ispustiti i mucajući najzad reĉe:
— Rijeĉi moje bijele sestre su kao sunĉevi zraci. Ja joj se zahvaljujem! Nadam se da ćemo je opet vidjeti!
I mi smo mu pruţili ruku te krenuli dalje.
,Mladi Orao' poţurio je naprijed, i moja je ţena pretpostavljala da će se negdje zadrţati kako bi nas doĉekao.
Ja sam meĊutim drukĉije mislio. On se odvojio od nas kako nam ne bi smetao pri zanimljivim prizorima koji
su se zaĉas oĉekivali. Ţelio je da se oni koji s'U bili protiv nas osramote, a da bi se to ostvarilo, nije smio s
nama-ostati. Bio sam uvjeren da ćemo ga tek na pravom mjestu ugledati.
Prošli smo još kraj mnogih straţarskih mjesta. MeĊutim nas Indijanci na tim mjestima nisu zaustavljali. Pred
nama su se sklanjali. Po njihovim sumnjiĉavim pogledima bilo nam je sasvim jasno da su primili neka
uputstva koja za nas nisu bila nimalo prijateljska. Slutio sam da nam Mr. Okih-tschin-tscha sprema takav
doĉek kojemu se ne bismo smjeli veseliti.
Neki su nam znaci ukazivali na to da se pribliţavamo cilju. Na odreĊenim zavojima iujeke vidjeli smo
brdskog giganta, veoma neobiĉnog oblika. Sto smo više napredovali, sve je više rastao i daleko nadvisivao
sve ostale visove izmeĊu kojih se probijala rijeka. Najzad smo kraj puta ugledali šator ili polušator, ubrzo još
jedan, pa drugi i treći. Bilo ih je sve više i sve tješnje poredanih. Imali smo dojam da prolazimo pokrajnom.
ulicom koja vodi u centar veoma prostranog logorskog grada. Pred tim šatorima su sjedile Indijanke koje su
nas Ijubopitljivo i s neobiĉnim interesiranjem promatrale. Po njima se vidjelo da su bile obaviještene o na-
šem dolasku. Djece nije bilo. Nisu Ih smjeli sa sobom povesti do Mount Winnetoua. Nismo ni muškaraca vi-
djeli. Otišli su naprijed.da prisustvuju prizoru koji nas je oĉekivao.
Rijeĉna dolina se ovdje nagl6 širila i visoke rijeĉne obale odjednom je nestalo, te smo jednim pogledom
mogli obuhvatiti cijelu visoravan. Vlsaravan je ostavila takav dojam na nas da smo odjednom svi zaustavili
svoje konje i mazge i od ushićenja sam uzviknuo:
278
— Divno! Divno!
— Kako je lijepo, kako je lijepo! — reklo je Srdašce. Zar ovako nešto na zemlji stvarno postoji?
Stari Pappermann se pridruţio:
— Naravno, takvo mjesto još nikada nisam vidio, nikada!
Zamislite katedralu gigantskih razmjera koja je preko hiljadu metara visoka i ispred koje se pruţa isto tako
ogroman prazan prostor koji ĉitav niz stepenica dijeli u gornju i donju polovinu. Ova takozvana katedrala
leţi na zapadnoj strani prostora i prelazi postepeno u mnogobrojne tornjeve koji se stapaju i nestaju u
tajanstvenom sivilu zapada. S ostalih triju strana prostor je okruţen unaokolo niskim planinama, dok rijeĉna
dolina na njegovoj istoĉnoj strani, kojom smo mi stigli gore, predstavlja jedini otvor koji u nj vodi. Ova je
divovska katedrala zapravo Mount Winnetou. Glavni njegov toranj diţe se visoko iznad oblaka i sliĉi
gotskom tornju koji su najsmjelije prirodne sile improvizirale. Njegovi zupĉasti šiljci iz golog su kamenja,
koji se iz mekanog, zelenkasto sjajnog pokrivaĉa diţu uvis. IzmeĊu šiljaka prostire se sjajno bijeli snijeg,
koji stalno miluje sunce i pretvara ga u vodeni prah, mlaz, koji se od kamena do kamena, od klanca do
klanca ruši u dubinu. Na ovom mjestu gdje se toranj poĉinje širiti u obliku graĊevine skupljaju se te vode i
zajedno s ostalim potocima susjednih planina stvaraju jezero iz kojeg se s obje strane ruši po jedan vodopad
visok preko šezdeset metara. Jedan od tih vodopada teĉe prema jugu, a drugi prema zapadu, da bi na kraju
obrubili visoravan, to jest prazan prostor pod katedralom, pa da se na istoku sastanu l stvore rijeku Klekih
Toli, duţ koje smo danas jahali i dojahali gore. Ispod zelenog pokrivaĉa poĉinje rijetka šuma koja prema
jezeru postaje sve tamnija i gušća i obrubljuje ga. Od katedrale pa do praznog prostora raste grmlje koje
prelazi u soĉnu preriju. Jezero se zove Nahtowa-pa-apu (Tajanstveno jezero). Na istoĉnom dijelu katedrale
nalazi se portal, t° jest široka visoravan kojom se penje do visokog vrha brdskog masiva i do .Tajanstvenog
jezera'. Nad tim portalom diţe se boĉni toranj Mount Winnetoua *°Ji, doduše, nije tako visok, a ni masivan
kao glavni.
279Obrastao je gustom šumom. Kroz tamne smreke i jele vide se svijetli brdski pašnjaci. Na pola puta prema
vrhu stoji staroinĊijanska straţarnica s koje ĉovjek moţe da vidi ĉitavu ravnicu i gornje zavoje rijeke. Samo
nekoliko koraka ispod nje nestaju i planina i šuma da bi ustupile mjesto istaknutom platou sliĉnom
neosvojivoj tvrĊavi. S obje strane platoa nalazi se niz graĊevina koje vjerovatno potjeĉu još iz vremena
Tolteka i Azteka i ukazuju na mraĉnu prošlost ĉiji su ostaci danas rijetki. Ovdje gore ţivi Tatellah-Satah,
,ĉuvar velikog kumira'. Da bi do njega došao, ĉovjek mora preći prednji dio doline, a zatim krenuti boĉnom
dolinom. MeĊutim, nijednom ĉovjeku nije dozvoljeno da krene tim putem bez njegova odobrenja.
Glavni toranj divovske katedrale je zapravo Mo-unt Winnetou, a boĉni toranj ,Planina kumira'. Oko te
planine treba ,Mladi Orao' tri puta da obleti kako bi crvenom ĉovjeku vratio izgubljene kumire.
Prerija na visoravni ispred Mount Winnetoua bila je tako velika da je jahaĉu trebalo ĉitav sat da je proĊe s
kraja na kraj. Sada je bila puna koliba i šatora koji su predstavljali ĉitav grad. Kako je ta ravnica bila
podijeljena na višu i niţu, to se i ovaj grad sastojao iz gornjeg i danjeg. To se ticalo samo njegova poloţaja.
Da li je meĊu gornjim i donjim dijelom grada postojala neka razlika, to u ovom kratkom vremenu, dok smo
ga promatrali, nismo mogli utvrditi. Donjd grad je bio gušće naseljen od gornjeg — u ovom zadnjem su se
nalazili samo šatori. U donjem je bilo i malih brvnara, kao i dugaĉkih drvenih graĊevina za koje nismo mogli
odmah utvrditi ĉemu sluţe. Neke od njih su vjerovatno bile logorske kuće za odrţavanje zborova. Pred
šatorima su bila zabodena koplja vlasnika. IzmeĊu njih su konji pasli. Gorjele su mnoge vatre kraj kojih se
peklo i prţilo jer se pribliţavalo vrijeme ruĉku. Općenito uzevši, svuda je bilo ţivo. Nigdje nismo ugledali
nijednog bijelca — svuda Crvenokošci. Većina od njih je imala na sebi indijansku odjeću. Jedan veliki
prostor bio je oznaĉen za borbene i viteške igre, drugi za savjetovanje i za druge javne stvari. Na ovom
posljednjem ugledao sam dvadeset mjesta z3 sjedenje, koja su bila jedno do drugoga i uzdizala s«
280
iznad zemljišta - vjerovatno za Komitet i za druge istaknute liĉnosti. Upravo u ovom trenutku ja bilo na
onom mjestu mnogo ljudi ĉija je paţnja bila usmjerena na nas. To smo po tome zakljuĉili što su u trenutku
kada smo se pojavili pokazivali prema nama i prd tome veoma glasno govorili.
Pred nama je isfcrsnuo stari kameniti most koji se pruţao u obliku luka preko rijeke. Takvi su mostovi
veoma pogodni da brane prijelaz preko rijeke. Znaĉi da je ovo mjesto još u prastaro vrijeme bilo smatrano za
geografski i strateški veoma vaţno. Na drugoj je strani stajala ĉitava ĉeta Indijanaca. Gledali su u nas kao da
nas oĉekuju. Nama se nije ţurilo. Uţivali smo u prizoru grandiozne i neuporedive brdske panorame i veoma
interesantnog ţivota koji se ĉinio sićušan i bezbriţan unutar oznaĉenih velikih površina. Da li su ljudi ranijih
stoljeća bili moţda viši od današnjih? Ovdje bi više pristajali sinovi Enaka koji jašu na ko-• njima velikim
poput slonova i knezovi ĉija prijestolja seţu do oblaka! Sunce je visoko stajalo, vjerovatno nad nama. Bacalo
je samo male sjene oko naših nogu. Osvjetljavalo je svaki kutak, svaku pukotinu, svaku rupu i sve što je
skriveno. Ni jednog oblaĉka na nebu, ni daška vjetra. Zemlja je ovdje snaţna i u srţi zdrava! Dašak snage i
volje godi oku i srcu. Ovo je pravo mjesto da nadahne ĉovjeka novim, dobrim i sretnim mislima!
Sada smo pojahali dalje, uz most pa preko njega. Kad smo stigli na drugu stranu, Crvenokošci su nas odmah
opkolili. Da, ĉekali su na nas. Imali su nalog da nas uhapse. Svaki od njih je nosio oko ruke šarenu traku.
Kako smo kasnije doznali, oni su predstavljali policiju Komiteta i sluţili za odrţavanje reda. Kada smo se
našli izmeĊu njih, upitao je njihov predvodnik na engleskom jeziku:
~ Jesteli vi oni bljedoliki koji ste našeg Mr. An-toniusa Papera bacili u vodu?
~ Da, mi smo — odgovorio je Pappermann šaljivim glasom.
~ Bit ćete kaţnjeni! ,- Od koga? - Od Komiteta!
281— Pshaw! A gdje je taj famozni Komitet?
— Tamo, prijeko!
Pokazao je prema mjestu koje je bilo odreĊeno za savjetovanje.
— PoĊite tamo i recite da ćemo odmah doći! Treba takve ljude pogledati izbliza!
— Mi ćemo postupiti po svojoj volji! Mi ćemo poći tamo, ali s vama! Uhapsit ćemo vas i odvesti prijeko!
— Vi nas? — smijao se. — Pokušajte samo! Podbo je svoju mazgu koja se u krugu okrenula,
a i mi smo to isto uradili. Crvenokose! su se raspršili. Neki su od njih pali na zemlju. Mi smo, meĊutim, od-
jurili ravno prema onom mjestu. Viĉući pojurili su za nama. Kad smo tamo stigli, natjerali smo svoje konje
ravno usred mnoštva, raspršili ga te sjahali.
— Ovdje je sasvim dobro — rekao sam — ovdje ćemo ostati. Skinite prtljag!
— Oho! — zaĉuo sam glas iza svojih leĊa — ovaj se ponaša kao da nije zarobljenik, već kao zapovjednik!
Okrenuo sam se da vidim tko je. Bio je to gospodin Okih-tschin-tscha, nazvan Antonius Paper. Do njega je
stajao Williiam Evening, agent za sve.
— Zatoĉenik? — upitao sam dok sam Išao prema , njima ispruţenih ruku.
Brzo su nestali iza ostalih. Na njihovom se mjestu pojaviše Simon Bell i EdvvarĊ Summer, oba profesora.
Prvi je dao zapovjedniĉki znak rukom i rekao:
— Odbijte! Nemojte gubiti iz vida odnos koji postoji izmeĊu vas i nas! Uhapšeni ste!
— Od koga?
— Od nas! Vi ste još kod Nugget Tsila ĉuli da nam vaše prisustvo smeta. To vaţi i danas!
- Zaista?
— Da, zaista!
— Hm! Naprosto ĉovjek ne moţe vjerovati!
— Mislite što god hoćete, ali ono što ja kaţem ostaje: vi ste uhapšeni!
- Znaĉi da ćete nas uhapsiti i zadrţati?
— Da, tako je!
— Prema tome, ako vam netko smeta, vi ga hapsite t zadrţavate! Ĉudnovato! Ovakvu logiku nisam oĉeki-
vao od jednog profesora filologije!
282
Bijesno me je napao:
— Šutite! Mi vas ne hapsimo zato što nam je vaše prisustvo neugodno, .vsć zato što ste se ogriješili o jednu
liĉnost iz našeg Komiteta! To zahtijeva kaznu!
— Dobit će batina, batina! — viknuo je Antonius Paper.
Sada je Pappermann stegnuo pesnicu i, probivši se, krenuo prema njemu. Zbog toga se razdvojila skupina
koja nas je bila opkolila i tada smo ugledali dvije osobe koje su se pribliţavale. Prizor koji se ovdje odi-
gravao privukao je njihovu paţnju. Na sebi nisu imali evropsku odjeću, već indijansku. I unatoĉ tome, a mo-
ţda i zbog toga, odmah sam ih prepoznao. Bili su to Athabaska i Algongka, dvojica poglavica iz hotela kraj
slapova Niagare.
— S ta se ovdje dogaĊa? — upitao je Athabaska obrativši se profesoru Bellu.
— Uhapsili smo dvije opasne skitnice sa njihovom squaw, koje su se ogriješile o Okih-tschin-tscha ba~
civši ga u vodu. Sudit ćemo im po zakonima prerije l kazniti ih. Molimo vas da tom zasjedanju prisustvujete.
Govorio je glasom punim poštovanja.
— Pokaţite nam ih! — naredio je Algongka. Sklonili su se u stranu kako bi nas mogli vidjeti.
Da, to su bile poglavice1 starog kova! Na njihovim se licima nije mogao primijetiti ni najmanji trag iznena-
Ċenja. Poljubili su Srdašce u ruku, kao da smo se tek sinoć rastali, stegli i moju i nakon toga se obratili
profesoru.
~ O skitnicama ne moţe biti ni govora — rekao im je Athabaska. — Ovo su Mrs. i Mr. Burton, koje veoma
cijenimo i volimo. Tko vrijeĊa njih, vrijeĊa i mene! Howgh!
__ ~ Tako je — suglasio se Algongka. — Tko njih vrijeĊa, vrijeĊa i mene! Hovvgh!
~ Ali me je ovaj Burton bacio u vodu! — uzbuĊivao se Antonius.
Athabaska ga je vjerovatno već dobro poznavao. Upitao ga je glasom u kojem se oĉitovao prizvuk iro-niJe i
omalovaţavanja.
~ Trebalo je da se utopite?
~ Da, svakako! — odgovorio je.
283— A jeste li se utopili?
— Nisam!
— Mr. Burton sigurno znade što radi. PoĊite, dakle, ponovo tamo, skoĉite u vodu, i kada se utopite, vaši
će raĉuni biti izravnani!
S gospodinom Okih-tschin-tschaom na taj je na-ĉin raĉun bio izravnat. Profesor Summer ss kao zamjenik
predsjednika osjećao uvrijeĊenim u svome dostojanstvu. Kao teoretiĉar nije se nikako mogao osloboditi
snaţnog dojma koje su na njega ostavile ove dvije liĉnosti koje su prošle tešku ali korisnu školu ţivota. Uli-
jevale su mu poštovanje, i zato se ljutio. Sada je pokušavao da pred njima istakne svoj autoritet i uputio im je
slijedeće rijeĉi:
— Upozoravam vas, Messieurs, da je prema našim odredbama zabranjeno svakom bijelcu da se pojavi na
Mount Winnetouu. A ove csobe ovdje su bijelci!
Ovo je rekao priliĉno oštrim glasom. Po zvuku njegova glasa osjećalo se da je ovdje već došlo do nekih
trzavica, ali o njima još nismo ništa znali.
Athabaska se sasvim uspravio. Oko njegovih usana je zatitrao ponosan i ironiĉan smiješak dok je odgovarao
pitajući:
— Mogu li doznati od koga odredbe po,tjeĉu?
— Od nas, od Komiteta! Mi smo ih donijeli pošto smo dobro promislili!
— A od koga potjeĉe taj Komitet? Tko ga je osnovao? Tko ga ovlastio da izda zakone i da ih sprovodi
silom? Vi predstavljate Komitet po"milosti Olda Sure-handa i Apanatschke, ništa više. Vi ste sami sebe iza-
brali. Sada smo mi došli da provjerimo taj izbor i vaše odredbe!
Govorio je ozbiljno i ponosno, kao kakav vladar. Oba su profesora bila beznaĉajna pred njegovom veli-
ĉinom. Pogledao je oko sebe i nastavio:
— Ovo je mjesto odreĊeno da bude savjetovalište na kojem će se odluĉiti sudbima crvene rase. Tko su ti
muškarci koji će odluku donijeti? Vidim ovdje dvadeset sjedala. Pet je veoma visokih, a os/tala su nešto
niţa. Za koga je odreĊeno tih pet sjedala?
— Za nas, za Komitet.
284
- A ostala?
— Za poglavice koje će biti pozvane na savjetovanje.
— Kako se zovu?
Rekao je njihova imena. MeĊu njima su bili i Athabaska i Algongka, kao i svi ostali koji su mi bili pisali.
Athabaska je nastavio:
— Ne vidim poglavicu, i to upravo onoga ĉije ime najradije slušam, naime Olda Shatterhanda.
— On je bijelac!
— Moţda ga niste uopće ni pozvali?
— Jesmo! Dali smo mu uputstva da kod zapisniĉara uzme broj za svoje mjesto.
— A vi vjerujete da će on to uĉiniti? Kakvi ste vi ljudi! I to vi nazivate Komitetom! Velim vam: u sluĉaju
da Old Shatterhand stvarno stigne, odabrat će sebi ono mjesto koje njemu odgovara, a ne ono koje mu vi
nudite! Nas dvojica, Athabaska i Algongka, odriĉemo se mjesta koje ste vi odredili. Kojim je pravom Ko-
mitet sebi odredio viša mjesta od onih koja ste odredili za stare, slavne poglavice pozvanih plemena? Tko
vas je ovlastio da iznad naših sjedala sebi diţete prijestolje? Maknite se! Odlazimo. Za nas ovdje nema mje-
sta!
Uhvatio je mene i moju ţenu za ruku i pošao naprijed. Crvenokose! su se pred nama sklonili u stranu. Brzo
je opet zastao, okrenuo se; i obrativši se profesorima rekao:
— Upravo je to riajveća greška što bljedoliki koji vole našu rasu ne prisustvuju savjetovanju na Mount
Winnetouu. Nitko se ne moţe veliĉati bez pomoći drugog ĉovjeka. To se odnosi na narode, nacije i rase. Mo-
ţete išarati sebe i svoga kamenitog Winnetoua crvenom bojom koliko god ţelite, ali sve to neće moći prikriti
crvenilo stida zbog vašeg glupog postupka.
Tada -se obratio meni:
~ Meni su poznati vaši osjećaji i naklonosti prema Jednom narodu Indijanaca. No ipak me iznenaĊuje što vas
ovdje vidim. Znate li o ĉemu se ovdje radi?
~ Ĉini mi se da ţele Wiflnetouu podići gigantski i ili metalni spomenik.
285- Tako je. Tu je ideju dao Old Surehand i Apa-aatschka, koji bi htjeli na taj naĉin proslaviti svoje sinove.
CJpravo bi oni morali izraditi spomenik. Osnovan je Komitet da time upravlja. Poslani su pozivi svim
plemenima crvene rase. Pripreme su izvršene s istom prepredenošću kao i osnivanje ţeljezniĉkih i petrolej-
skih kompanija Otpoĉele su dosta davno i veoma tiho. Prije svega su dirnuli u divan dio prirode gdje se sada
nalazite. Planinu su nazvali Mount Winnetou. Oni ovdje namjeravaju da osnuju grad koji treba da nosi ime
Winnetou-City i u kojem će samo Indijancima biti dozvoljeno da stanuju. U blizini već crpu naftu. Već su
sputali jedan od vodopada kako bi došli do elektriĉne energije. Time je otpoĉelo razaranje jednog diivnog di-
' jela prirode i obešĉašćavanje i prljanje svih ideala našeg velikog Tatellah-Sataha. Krĉi se šuma. Buše se ka-
menolomi, koji treba da daju materijal za divovski spomenik, kao i za kuće. Ţele ĉak da unište i ĉudo
prirode, onaj divni slap koji pada ,kao koprena', kako bi došli do mjesta za podizanje profane graĊevine. To
vam vje-rovatno još nije poznato. Ubrzo ćete saznati sve to kao i mnogo drugog.
Zaista je. To je Algongka iskoristio i nadodao: — Oni misle da će ovim spomenikom ujediniti sva crvena
plemena. Time će baš suprotno postići. Na taj naĉin oni nas sve više otuĊuju i u duši i u srcu. To pokazuje i
slika koja vam se pred oĉima pruţa: ovdje donji, tamo gornji grad. Ovdje su se naselile pristalice izgradnje
spomenika, a gore stanuju protivnici, meĊu koje i mi spadamo. A visoko gore nad svima narna bjesni
Tatellah-Satah i ne ţeli da mu bilo tko na oĉi iziĊe. Od kada su ovdje poĉeli izgraĊivati, nije se joS nijednom
dolje spustio i ni jednom ĉovjeku nije dozvolio da se popne gore, On jedino još saobraća sa ,Win-
netouovima' i preko kojih odrţava vezu sa spoljnim svijetom. I mi ga1 još nismo vidjeli. Najavili smo mu naš
dolazak. Zahtijevao je od nas strpljenje dok ne stigne onaj kojega bolno oĉekuje. Tada će biti vrijeme da na-
pusti kuću i da se pokaţe onima ĉiji su osjećaji i volja isti kao i njegovi.
- A tko bi to mogao biti? - upitalo je Srdašce.
— To ne znamo ni mi, kao ni onaj Winnetou koji
nam je prenio poruku. Ĉekat ćemo i ţelimo da taj brzo
288
stigne. Vaš nam cilj Mr. Burton takoĊer nije poznat. Da H ste vi samo sluĉajno ovdje?
— Nisam — odgovorio sam.
— Znaĉi da ste namjerno došli na Mount Win-netou?
- Da.
— I ostat ćete ovdje?
— Ostat ću dok se sve ne rasplete.
— Gdje ćete stanovati? U donjem ili u gornjem gradu?
— Gore, kod vas.
— Onda vas molimo da svoj šator razapnete u samoj našoj blizini. Moţda ćemo tada doznati, naravr.o. ako
ste za to raspoloţeni tko je vas, bijelca, naveo na to da doĊete ovamo.
— O, što se toga tiĉe, moţete već i sada doznati. Pozvali su me da doĊem ovamo. A osim toga ja bih i
onako dojahao na Mount Winnetou, jer vi ste mi ne samo mnogo zanimljivog priĉali o toj planini, već i o
planovima koji ovdje treba da se provedu. •
— Mi? Nas dvojica? — upitao je.
— Da, vas dvojica.
- Kada i gdje?
— U Clifton-hotelu, kod slapova Ntagare.
— Tamo? Mi smo vas ondje doduše upoznali i odmah smo prema vama osjetili duboko poštovanje, ali o
Mount Winnetouu nismo govorili!
- Da, ne sa mnom, već izmeĊu sebe! To sam sluĉajno ĉuo jer sam sjedio za susjednim stolom.
~ Uf f, uf f! — uzviknuo je.
- Uff, uff! - reĉe i Athabaska. - Razgovarali smo na jeziku Apaĉa. Bili smo uvjereni da ga ondje mtko
ne razumije. A vi ste nas ipak razumjeli?
U trenutku kada sam htio odgovoriti, do nas su
doprli iz gornjeg grada glasni uzvici. Poĉelo je kretanje
zmeĊu šatora koje nam se sve više pribliţavalo. Jurili
s
u na sve strane da pronesu vijest. Uskoro smo ĉuli što
&
u govorili.
~ Dolazi Tatellah-Satah! Dolazi Tatellah-Satah! -i Dovikivali su jedan drugome.
~ Zar je moguće? - upita Algongka.
287— Zar je istina? — raspitivao se Athabaska. — Bit će da je stigao onaj na koga je ĉekao! Tko je to?
Tko ga je vidio?
Uto ugledasmo dva jahaĉa, bolje reĉeno dvije jahaĉice koje su u galopu dojahale iz gornjeg grada. Jednim su
pogledom obuhvatile donji grad, ugledale mnoštvo ljudi gdje smo se i mi nalazili, i svoje konje upravile
prema nama. Bile su to obje Aschte, majka i kći.
Stigavši do nas, skoĉiše sa svojih konja, poţuriše prema nama ne gledajući ni u koga drugog i pozdra-više
nas dirljivom, gotovo neshvatljivom radošću. Odmah sam shvatio u ĉemu je stvar, jej je majka uz pozdrav
dodala i slijedeće rijeĉi:
— Sada smo spašeni, sada smo ~spaseni! I to zahvaljujući vama, Mr. Burton!
— Spašeni? Zahvaljujući meni? — upitao sam.
— Da, zahvaljujući vama! Sada je došao kraj ĉekanju i Tatellah-Satah će otpoĉeti akciju, akciju! Kada je
,Mladi Orao' ovamo stigao, odmah je odjahao k
\ njemu gore da vas najavi. Iz straţarnice su vas posmat-rali, i kada ste stigli, dali su znak onima dolje. Veliki
vraĉ svih crvenih naroda napustio je sada prvi put, nakon dugog vremena, svoj visoki stjenoviti dvorac i
pošao vama u susret. Mi se veoma veselimo, veoma veselimo'
Nekoliko puta mi je stegla ruku i onda poljubila Srdašce. Nakon toga došao je na red i naš stari valjani
Pappermann koga su srdaĉno pozdravili. Mada su Athabaska i Aigomgka znali da se savladaju, ipak nisu
uspjeli da sakriju svoje iznenaĊenje. .Nisu mogli da to rijeĉima iskaţu jer se iz glavnog grada pribliţavao od-
red konjanika koji je svu našu paţnju zaokupio.
Na ĉelu je jahao ,Mladi Orao'. Iza njega su nastupala dva odreda vraĉeve tjelesne garde, na konjima crnim
kao ugljen ĉiji su pokrivaĉi bili od pumina krzna. Jahaĉi su bili sve mladi odabrani ljudi u odijelima kakva je
nekada i Winnetou nosio. Nisu bili naoruţani kopljima i puškama, već samo noţevima i revolverima koji su
bili zadjenuti za pojas, a oko ramena imali su smotani lasso koji im je visio do kuka. S^J su na grudima imali
znak klana ,Winnetou'. Stigavši u našu bli-. zimi, ,Mladi Orao' upravio je svoga konja prema nama, pokazao
na našu grupu i zaustavio se. I svi ostali su se
288
zaustavili. Njihovi redovi su se razdvojili, a u sredini se pojavio zapovjednik, koji je polako po jahao prema
nama, i došavši sasvim blizu nas, zaustave je svoga konja i pogledao u nas ispitivaĉkim pogledom.
Jahao je na divnoj snjeţnobijeloj mazgi ĉija je griva dopirala gotovo do zemlje u dugaĉkim spletenim
viticama. Pokrivaĉ je bio od izvanrednog staroindijan-skog pletiva ĉiji je svaki kvadratni decimetar predstav-
ljao ĉitavo imanje. Uzengije su bile od ĉistog zlata, išarane — cizelirane inka-peruanskim motivima. Na
njemu je bio ogrtaĉ, a odijelo se nije moglo vidjeti. Ogrtaĉ je bio plave boje, takve koju cio sada još nikada
nisam vidio i vjerovatno nikada više neću ni vidjeti. Materijal je bio vanredno fin, poput najfinije indijske
svile, samo što to ipak nije bila svila, već davno nestalo legendarno sukno o kojem se priĉa da su ga jedino
ţene starih juţnoameriĉkih vladara znale izatkati. Bio je gologlav. Imao je vanredno gustu, jaku, srebrnasto-
sjajnu kosu, koja mu je s obje strane u viticama padala ĉak do uzengija.
— Marah Durimeh! — došapnulo mi je Srdašce.
Pogodila je. Isto ovakvu kosu je imala i moja stara, divna, mojim ĉitaocima dobro poznata Marah Durimeh.
Umalo da nisam zanijemio jer su i njegove crte lica bile neobiĉno sliĉne njezinim. Prije svega te velike,
širom otvorene, nedokuĉive, pronicljive oĉi koje su i pored neumoljive strogosti zraĉile i toplinom, oĉi koje
su^umjele sve da shvate i sve da praštaju. Kada je poĉeo govoriti, umalo se nisam prestrašio. Podišla me
Jeza. Njegov glas je bio potpuno isti kao i u Marah purimeh, topao, dubok, snaţan, jedino malo više mu-
škiji, ali ipak potpuno sliĉan!
~ Tko je od vas Old Shatterhand? — upitao je dok nas je mjerio pogledom.
Kada je stigao, svi su ušutjeli, toliko je duboki dojam ostavila njegova tajnom obavljena, neodoljiva liĉnost.
Spomenuvši moje ime, ĉuo sam kako su se svi °ko mene poĉeli došaptavati:
~ Old Shatterhand? Old Shatterhand? On nije °vdje! Nije moguće da je ovdje! Moţda je ipak ovdje? . ~ Ja
sam — odgovorio sam, stupio naprijed i po-ak° krenuo prema njemu.
19
'innetouovi nasljednici
28015 jednom trenutku imao sam osjećaj kao da me je svojim pogledom htio svega obuhvatiti i saţeci. Zatim
je s mladenaĉkom lakoćom skoĉio sa sedla, krenuo nekoliko koraka meni u susret da mi prihvati obje ruke.
Ovako smo sada stajali jedan prema drugome, ozbiljni, vanredno ozbiljni, ali ipak duboko radosni. Oĉi u oĉi.
Pogledi su nam bili ĉvrsto prikovani. Obojica smo bili svjesni znaĉenja i vaţnosti ovoga momenta. Tada je
ponovo progovorio:
— Reĉeno mi je da si ostario. Vidim da nisi: Ljudska bol moţe ĉovjeka pretvoriti u matronu, ali ne i ljubav
koja nas sjedinjava, iako sam tek u zadnje vrijeme poĉeo da te shvaćam. Dobro došao!
Poljubio me je, privukao me k sebi i opet poljubio. Zatim me je uhvatio za ruku pa se obratio prisutnima:
— Ja vas ne poznajem. Ja sam Tatellah-Satah, a ovdje kraj mene stoji Old Shatterhand. Samo se u nama
nemojte pre variti! Mi nismo samo to već i više od toga. Ja sam oliĉenje ĉeţnje crvenog naroda, koji, gle-
dajući prema istoku, oĉekuje spasenje. A on je dan koji se budi i prelazi preko zemalja noseći nam
budućnost. Svaki ĉovjek treba da predstavlja i ĉitavo ĉovjeĉanstvo, i što god budete ovdje pod mojom
planinom uradili, bilo dobro ili zlo, nećete to uĉiniti za se, i ne samo za danas već za stoljeća i tisućljeća i za
sve narode na svijetu!
Obrativši se ponovo meni, nastavio je:
— Uzjaši svoga konja i poĊi za mnom! Ti si moj gost! Najmiliji koga poznajem! Sto god je moje, neka
bude i tvoje!
— Nisam sam — odgovorio sam.
— Poznato mi je. Tu su mi vijest dostavili sa - Nugget Tsila. Dovedi mi squaw o kojoj su moje
uhode
govorile da je kao sunĉev sjaj! A dovodi mi i onog starog vjernog lovca!
Pošao sam po Srdašce. Bilo joj je pri srcu tako kao da će pred njim kleknuti i poljubiti mu ruku. On ju je,
meĊutim, privukao k sebi i rekao:
— Moje usne još nikada nisu dotakle ţenu. Ti ćeš biti prva, a i posljednja, jedina!
290
Poljubio ju je u ĉelo i lice." Onda Ju je
- Uzjaši! Podignut ću te!
Pappsrmann je doveo njezinog konja .Ĉuvar velikog kumira" isprepleo je svoje prste : pruţio ih umjesto
uzengija. Srdašce je poloţilo nogu na njegove ruke i on ju je podigao u sedlo. Nakon toga je i Pappermann
primio ljubazan stisak ruke i nalog de se s prtljagom nama prikljuĉi. Prije no što će i sam Tatellah-Satah da
uzjaše, upoznao sam ga s našim prijateljicama, dvjema Aschtama, kao l s Atha-baskom i Algongkom. Naĉin
na koji je to uĉinio osvojio je odmah njihova srca. Iza toga je uzjahao svoju mazgu, odveo nas do svoje
pratnje koja je s nama oĊjahala u istom poretku u kojem je i došla: na ĉelu ,Mladj Orao', zatim prva polovina
,Wlnnetoua', iza njih. Tatellah - Satah sa Srdašcem i sa mnom, pa Papper-mann sa tovarnim mazgama, a na
kraju druga polovina tjelesne garde. Ovako smo krenuli iz donjeg grada u gornji, pa prema visoravni koju
sam bio oznaĉio kao portal Mount Winnetoiua. Prolazili smo kroz dvored Indijanaca, koji su nijemo, ali ipak
na jasan naĉin odali poštovanje i iskazali vjernost svom najvećem i najslavnijem istraţivaĉu i nauĉenjaku.
Ponašali su se kao da kraj njih prolazi kralj. Srdašce je bilo sasvim blijedo od silnog dojma, a ni ja se nisam
osjećao bolje.
Ostavivši za sobom ravnicu punu šatora, koja se prostirala ispred Mount Winnetoua, ugledali smo pred
sobom, u kompaktnoj masi planinskog ogranka, visoku, široku, stjenovitu kapiju, kroz koju smo došli na
ravnicu koja je vodila u srce same planine. Stijene doline su bile veoma visoke. Bile su obrasle šumom.
~ Prije no što ćemo odjahati gore do ,dvorca', odvest ću vas do svoga ĉuda - rekao je Tatellah --Satah. — Pri
tome mislim na slap koji sliĉi kopreni i kakvog nigdje više nema. Prije toga ću vam još nešto pokazati,
naime, ĉuveno ,Uho Ċavolje', ĉija svrha više jwje poznata, kao i model Winnetouova spomenika, na kojemu
rade mladi Surehand i mladi Apanatschka.
Na to nisam ništa rekao, šutio sam. Pretvarao se kao da me ,Uho Ċavolje' uopće "ne interesira, što vam je
poznato, starog Kiktahan Schonku i
291njegova saveznika Tusahgu Saritscha upoznali smo na planinskoj elipsi koja nos-i ime .Boţje uho'.
Ondje smo doznali da postoji loš i jedna druga, sliĉna elipsa, koja se zove .Đavolje uho'. Da li se to odnosilo
na mjesto o kojem "je sada vraĉ govorio? Srdašce je pogledalo u mene. Mislila je da moram nešto reći u vezi
s time. Ja sam, meĊutim, blago odmahnuo glavom. Kad je .Mladi Orao' kod Devils pulpita govorio
0 .Boţjem uhu' i o ,Đavoljem uhu', napomenuo je da se nada da će tajnu obaju mjesta saznati
od Tatellah-Sataha. Ja sam, meĊutim, mislio da ni sam vraĉ o tome ne zna sve. Zbog toga sam smatrao
za korisnije da ne govorim o tome sve dotle dok ne saznam dokle dopire njegovo znanje u vezi s time.
Tlo po kojem smo jahali nije uopće sliĉno divljem puteljku, već nekakvoj staroj, oĉajno izrovanoj seoskoj
ulici kojom saobraćaju teška teretna vozila. Vidjeli su se duboko urezani tragovi kotaĉa kola, kao
1 tragovi konja, po ĉemu se moglo zakljuĉiti da su morali muĉiti ţivotinje kad su prenosile teret. Srdašce
nije moglo izdrţati a da ne stavi primjedbu punu saţaljenja. Ja sam joj odgovorio. Tatellah - Satah
je šutio. Bio se namrštio i lice mu je postalo strogo,
Ovaj , je kolnik vodio 'uzbrdo, samo veoma blago da se to jedva primjećivalo. Ubrzo smo stigli do širokog
puteljka za jahaĉe koji je skretao ulijevo, i odmah se strmo penjao.
— To je naš put do dvorca — objasnio je starac. - Mi ćemo, meĊutim, ostati još dolje i produţiti dalje.
Moţda nakon ĉetvrt sata ova je dolina odjednom izbila na ĉistinu koja je iz poĉetka bila uska, a postepeno se
sve više i više širila. Sto se više širila, to su i stijene postajale vrletnije. One su s obje strane našeg puta
stvarale ne baš sasvim kruţne usjekline koje su stajale jedna prema drugoj. U njihovim stijenama bilo je s
jedne i druge strane po jedno ogromno udubljenje. Udarilo mi je u oĉi da su bile taĉno istih razmjera i
jednako zaobljene. Dobio sam dojam da je to doduše priroda stvorila, ali da je i ljudska ruka potpomogla, i to
vjerovatno još prije nekoliko tisućljeća. Razumije se da ljudska pomoć
292
nije imala samo odreĊenu svrhu, već i dublji smisao. Odmah sam stvorio vlasiti sud, pogotovo što sam uoĉio
nešto što me je podsjećalo na Devils pulpit, gdje smo prisluškivali dogovor izmeĊu Utaha i Siouxa. Naime,
tlo u prednjem dijelu obaju udubljenja bilo je obloţeno kamenitim ploĉama koje nisu dozvoljavale da ondje
bilo šta raste. Nad tim ploĉama izdizala se u objema udubljenjima stijena sliĉna propovjedaonici, nalik na
mali otok na koji su vodile stepnice. To me je odmah podsjetilo na onu propovjedaonicu na ĉijim sam
stepenicama našao male pseće šapice koje su predstavljale dio kumira starog Kiktahan Schonke. Zadnji dio
obaju udubljenja bio je gusto obrastao dţbunjem, guštarom i stablima. Ĉovjek je mogao lako da zamisli još
jednu propovjedaonicu iza grmlja, sliĉnu onoj na kojoj je medvjed imao svoj brlog i kojega smo bili
ustrijelili. Ako ĉovjek ne razmišlja malo dublje, lako je mogao doći na ideju da svako od ovih .udubljenja
predstavlja sliku elipsaste kotline koju smo upoznali kao Devils pulpit. Namjerno sam rekao, ,ako ĉovjek ne
razmišlja malo dublje', jer sam s osobitim zadovoljstvom to usporeĊenje smatrao ne toliko aa ludo koliko za,
površno. Više nisam imao vremena da d tome razmišljam jer je Tatellah-Satah prekinuo šutnju i, pokazavši
na obje sirane, rekao:
'— To su ,Đavolje uši', jedno s jedne, a drugo s druge strane/Jesi li ikada o njima štogod ĉuo?
— Samo o jednome, a ne o dva — odgovorio sam.
— Ovdje je zapravo samo jedno. Jedno je pravo, a drugo laţno. Danas se, meĊutim, još ne zna koje Je
pravo, a koje laţno.
~ Da li se to ranije znalo?
~ Da. Samo se s vremenom izgubilo. Mnogo sam se trudio da ponovo saznam, ali, na ţalost, bez uspjeha.
Postoje dvije ,Đavolje propovjedaonice'. Ova ovdje, a druga gore u Coloradu. Ona tamo je ,Boţje uho', a ova
ovdje je .Đavolje uho'. Ispriĉat ću ti šta znaĉe ta imena, samo ne sada već kasnije.
Jahali smo dalje.
Mjesto na kojem smo se sada nalazili bilo je još * »ada obraslo hiljadugoĊišnjim, širokoilarošnjatim li-
293stopadnim stablima koja su nam zaklanjala vidik. Kad smo prošli mimo njih, pruţio nam se slobodan
vidik. Zaustavili smo konje, jer ono što smo ugledali toliko nas je zanijelo da se od silnog uzbuĊenja nismo
mogli maknuti.
— To je ono ĉudo o kojem sam govorio, slap koji pada ,kao koprena' — rekao je vraĉ dok je rukom
pokazivao na njega.
Sada smo mogli da vidimo i posljednji visoki dio širokog prostora. Tamo gore se pruţalo već spomenuta
.Tajanstveno jezero', ali za nas nevidljivo, jer smo se mi nalazili duboko pod njim. Stijene, koje su se odozdo
dizale, bile su svom svojom širinom veoma strme, gotovo okomile. Već sam spomenuo da je voda ovog
jezera stvarala dva slapa koji su se rušili niz obje strane Mount Winnetoua i dolje sjedinjeni pro-duţavali kao
.Bijela rijeka'. MeĊutim, ovim slapovima nije otjecao sav višak vode, već je postojao i. treći put, a to je bio
,Slap koprene'. Dok je sa oba kraja voda otjecala u vidu tankih slapova, jezero se sa ĉitavom svojom širinom
prelivalo od jedne do druge strane onoga mjesta na kojem smo dolje stajali. Gornji rub, gdje se: voda
prelivala, bio je potpuno ravan, horizontalan, i voĊa se podjednako i ravnomjerno rušila u dubinu, pa je
njezina površina bila glatka i ravna kao ogledalo.
Ovo je ogledalo bilo nekih pedeset metara visoko. Njegovu ravnu površinu nije ništa prekidalo i nigdje se
nije mogao opaziti ni najmanji prekid. Kako je zapremalo ĉitavu širinu unutrašnjeg dijela doline, moţete i
samj zamisliti kakav je silan dojam na nas ostavilo! Bilo je upravo pred podne. Sunce je stajalo visoko.
Njegovi su zraci koso padali na površinu vode koja ih je odbijala i prelamala, te je ĉovjek imao dojam da to
nije voda, već tekuće zlato, srebro ili bakar, i da se u mlazovima ruše dijamanti, rubini, safiri, smaragdi,
topazi i drugo drago kamenje. To je na svaki naĉin djelovalo kao ĉudo! Još je ĉudnije bilo to što taj slap
dolje nije stvarao jezero ili rijeku, već je odmah i bez ikakvog traga nestajao u zemlji.
— Gdje ta voda ponovo izlazi? — upitao sam Tatellah-Sataha.
294
- U .Dolini spilje'. Odavde ima pet sati jahanja -odgovorio je.
Ovo je za mene bilo veoma vaţno, jer je ta .Dolina spilje', predstavljala mjesto na kojem se Kiktahan
Schonka htio sakriti sa svim saveznicima. Tatellah --Satah je nastavio:
— U ovo doba dana slap izgleda kao da je satkan od zlata i dragog kamenja, kao da nije koprenast.
Promatrajte ga u drugoj prilici! Uveĉe ili po noći, po mraku, u sumraku, po mjeseĉini, pod sjajem zvijezda, i
ĉovjek se tada osjeća kao da je na nekoj drugoj zvijezdi, u nekom drugom svijetu, a ne u ovoj zemlji.
Pri tome je pokazao na otpoĉetu graĊevinu koja se ispod samog vodopada dizala prema nebu kao da ima
zadatak da obešĉasti ovo ĉudo. Ondje je stajalo ogromno, teško, masivno postolje koje je saĉinjavalo deset
ogromnih stepenica koje su bile veoma široke i visoke, pa im je teţina iznosila i mnogo hiljada centi
sraĉunatih da izdrţe ogromnu teţinu. Na tom postolju su se uzdizale dvije s^ele pomoću kojih su se vršili
rado.vi na donjem dijelu nekakve ogromne statue. Jedna je noga bila dovršena do koljena, a druga već do
polovine bedara. Jasno se vidjelo da ta figura ima na sebi indijanske hlaĉe za jahanje i mokasine.
— Kakvog li grijeha! — jadikovalo je Srdašce. — Ovako nakazno djelo ljudske ruke pred ovakvim ĉudom
prirode! Kome je ovo na um palo?
— Ne jednom, već ĉetvorici! — odgovorio je Tatellah - Satah. - Oldu Surehandu, Apanatschki^ i nji-
hovim sinovima!
— Što? Kako? — uzvikauo sam. — Zar bi trebalo da ova figura predstavlja Winnetoua?
Na to je vraĉ samo kimnuo glavom. ~ Nije moguće! Ovdje!? Ja sam mislio da ga ţele Podići na vrhu
planine!
Stigavši u ovu dolinu, nismo više bili u sredini, već na ĉelu tjelesne garde. .Mladi Orao' je prema tome bio s
nama. Odgovorio je:
7 To je taĉno. Figura će biti postavljena na vrhu Planine, što ću vam već pokazati. Model se nalazi u
295donjem dijelu grada, u posebnoj zgradi. Ovo ovdje je samo probni pokušaj. O njegovom će uspjehu
ovisiti konaĉni plan. Za ovakvo divovsko djelo potrebna su i divovska sredstva Da bi ĉovjek došao do tih
sredstava, potrebno je da se darovatelji oduševe za to djelo. Upravo su radi tega i izabrali ovo mjesto za
probnu statuu. Ovo mjesto kraj ,Slapa koprene' najpogodnije je da ih oduševi. Ovdje će biti izloţen
spomenik. Za noći će ga osvjetljavati pomoću struje, lampiona i vještaĉ-kog vatrometa. Pri tome svakako
raĉunaju i na veliĉanstveni, silni prizor što ga pruţa ,Slap koprene'.
— A vi to dozvoljavate? — upitalo je Srdašce koje je imalo veoma izoštren osjećaj za umjetnost, pa se
zbog toga osjećala povrijeĊenom.
— Ja ne' — odgovorio je Tatellah - Satah, pri ĉemu je podigao ruku kao da se ţeli zakleti. — Bio
sam jedini meĊu njima. Mogao sam samo da izvršim neke pripreme pa da ĉekam. A sada kada je stigao
onaj kojemu sam se nadao, postavit ću mu isto pitanje: zar ti to dozvoljavaš?
Ove je rijeĉi uputio meni U tom se trenutku u meni poĉelo da budi nešto neobiĉno, nešto neopisivo.
— Imam li ja upliva na tvoj narod, na tvoju rasu? — upitao sam ga. — Ne!
— Ne? — upitao je. — Pa da ga i nemaš, ipak si taj koji jesi. Potrebno mi je tvoje oko. Potrebno mi je tvoje
uto. Potrebna mi je tvoja ruka. Potrebno mi je tvoje srce. Budeš li mi sve to dao, pobijedit ću!
Sada sam mu pruţio ruku i odgovorio:
— Evo ti moje oko i uho, evo ruke i srce. Tvoj sam!
Na to mi je stegnuo ruku da me je skoro zaboljela i rekao:
— Dobro došao i po drugi put, dobro došao! Budi inoj gost onako kako do sada još nitko nije bio...
Brzo sam ga prekinuo:
— Bit ću tvoj gost, ali onako kako ja ţelim'
— Kako ti ţeliš?
— Da budem slobodan ĉovjek i da mogu doći i otići a da me u tome nitko ne spreĉava i da stekhem tvoje
povjerenje kao što ga ti imaš u samoga sebe!
— Neka bude! Svoj si gospodar, i što god imam tvoje je!
296
Opet me je zaokupilo maloprijašnje raspoloţenje. Pokazao sam prstom na tešku graĊevinu i rekao:
— A ja ti kaţem: ovi će blokovi sami od seba' nestati pod zemljom još prije no što uspiju da
nagrde Winnetoua lampionima i vatrometom! Pokušajmo za sada lijepim naĉinom!
— Da, za sada lijepim naĉinom — saglasio se. — DoĊite, vratimo se. Ovdje više nemamo posla;
Vratili smo se istim putem kojim smo i došli, dok nismo stigli do onog mjesta na kojem je puteljak za jahaće
skretao prema dvorcu. Produţili smo njime. Putem smo doznali od .Mladog Orla' da je mjesto kraj ,Slapa
koprene' stalno puno radnika i da je danas bilo prazno i pusto samo zato jer su svi radnici morali da odu do
kamenoloma kako bi dopremili nove blokove. Srdašce je bilo veoma ozbiljne i zamišljeno. Vidjela ja da sam
to primijetio i da ţelim doznati razlog. Zbog toga je i ne ĉekajući moje pitanje rekla:
-- Tvoje rijeĉi da će ovi blokovi priie nestati pod zemljom nego što dozvoliš da upotrijebe lampione i va-
tromet tište me. Ĉesto se dešava da se sve ono što kaţeš i obistini, makar svi ostali smatrali to za nemoguće.
Katkada se to ispuni doslovce. Dok si maloprije govorio, imala sam us jecaj kao da je to što si rekao jedno
od onih proroĉanstava koje ti je sinulo a da nisi svjestan njegova izvora
~ I to te tišti? — upitao sam.
~ Tišti? Ne! Naprotiv, uzdiţe me, oĉvršćuje me. Imam osjećaj kao da ĉujem glas neumoljive sudbine koja
nam dolazi u pomoć. Zbog toga sam tako šutljiva i zamišljena.
Za ove kratke izmjene rijeĉi stigli smo na ono mjesto s kojeg se pruţao slobodan pogled n;i vrh porigorja.
Ovdje je Tatellah-Satah zaustavio svoju mazgu, pokazao prema vrhu i upitao: — Vidite li unutar najjuini-JeS
stjenovitog šiljka ono ogromno orlovsko gnije7do koje se ĉovjeku ĉini da njega ne moţe dosegnuti?
Vidjeli smo ga. Vraĉ je nastavio:
~~ Još kao djeĉak ,Mladi Orao' se popeo gore.
Htio je da po gnijezdu velikog ratnog orla dobije ime
kumire. Remen o kojem je visio prekinuo se. Srušio
se u gnijezdo i nije više mogao da se izvuĉe napolje.
297Usmrtio je dva mladunĉeta. Uto ]e stigla majka orlića. Bo*rio se s njome i prisilio je da ga s one strašne
visine prenese dolje u dolinu. Sada mu njezino perje, kandţe i kljun sluţe kao ukras, a kandţe i kljunĉići
mladih kao kumiri. Od tada nosi ime ,Mladi Orao'. Ja sam mu kum, jer sam upravo u trenutku kada je
orlušica stigla s njime i spustila se ispred mojih nogu, sjedio pred vratima.
Ovo je zvuĉalo kao bajka, a moţda ĉak kao i priĉe Minhauzenove, a ipak je bilo istina. To se samo po sebi
razumije. Ovo nije ĉuo ,Mladi Orao'. Bio je odmaknuo ispred nas, a mi smo išli za njim a da starca nisam
zamolio de mi to potanko ispriĉa. MeĊutim sam primijetio da je Srdašce odluĉilo da to što prije sazna i da se
u vezi s time liĉno obrati mladom ĉovje^ku.
Puteljak za jahaĉe vodio je u brojnim zavojima duţ unutarnje strane planine prema vrhu sve dok nismo stigli
u visinu ,dvorca'. Tada je skrenuo prema prednjoj, to jest prema istoĉnoj strani Mount Winne-toua. Kada
smo tamo stigli, ugledali smo duboko ispod sebe gornji i donji grad. Odatle je ,Mladi Orao' odja-hao gore
kako bi Tatellah-Satahu najavio naš dolazak. Visoko nad nama ugledali smo straţarnicu. ,Ĉuvar velikog
kumira' pokazao je prema vrhu i rekao ,Mladom Orlu':
— Ondje gore ćeš stanovati. Ali, sada ćeš poći sa nama da popušimo lulu mira i gostoprimstva.
Dvorac nije saĉinjavala jedna ili moţda nekoliko graĊevina. On je predstavljao stjenoviti grad koji je
izgraĊivan stoljećima i tisućljećima. Zato su ovdje i bili zastupljeni svi ameriĉki stilovi, kao i vrste
graĊevina, od prvobitne spilje j prve kordiljerske kolibe do staro-peruanske tvrĊave, staromeksikanske kuće
namijenjene zborovima i do kamenitog wigwama sjevernih krajeva. Bilo je ovdje ĉvrstih graĊevina od
kamena onako kako su ih gradila Pueblo plemena. Kasnije sam utvrdio da su ove graĊevine sluţile kao
magazini u kojima su se tko zna od kada spremale u velikim koliĉinama ţitarice i sušeno meso, kako se sve
to ne bi pokvarilo. Ovdje su stršile zidine, graĊene od većih kamenih blokova nego što su oni koje sam vidio
u Baalbeku i u drugim poznatim orijentalnim mjestima. Jahali smo duţ svakojakih indijanskih šatora, koliba,
kuća, palaĉa, balkona,
298
verandi, krovova, gumna, Staglja, pojata, koji su sta^ jali pripijeni uz vrh planine i predstavljali dugaĉku,
ĉvrstu traku zidina i kao kamenit pozdrav iz prastarih vremena gledali dolje u dubinu gdje se u gornjem i
donjem gradu svim silama borio jedan mali narod sadašnjice protiv toga da bude velik. Koliko god volio
crvenu rasu i o njo.i mislio samo dobro, plemenito, ipak moram istini za volju otvoreno priznati da su mi se
ove graĊevine unatoĉ njihovoj impozantnosti ipak uĉinile bezvrijedne i prazne i nisu mi imponirale niti me
oduševljavale. Sve su one na mene ostavljale indijanski peĉat. Vidjeli smo samo gdjekoji prozor. Izgleda da
nisu ĉeznuli za slobodom, zdravim zrakom, za suncem i dnevnom svjetlošću.
Stjenoviti dvorac je bio veoma naseljen. Svuda su stajali ljudi, na zupĉastim otvorima, po krovovima, kraj
otvora, pred vratima, na ulicama — muškarci, ţene i djeca. Muškarci su bili odjeveni taĉno onako kao i
Winnetou, sa zvijezdom na grudima, a i ţene su bile vanredno ĉiste, inteligentnog pogleda, a tako i djeca.
Nigdje indolentnog lika koji ĉovjek inaĉe ĉesto susreće. • Ni na jednom se licu nije opaţao izraz nijemog
bola ili nacionalne sjete, što se inaĉe primjećuje kod ljudi koji ne znaju za radost i sreću. Vidio sam samo
inteligentne crte, samo vedra lica. Svi su bili veseli. Nasmijani. Tatellah-Sataha su pozdravili uz duboke na-
klone i pokretima ruku s mnogo poštovanja. Odavali »u mu najveće, najdublje poštovanje, i — voljeli su ga.
Njihovi pogledi puni išĉekivanja bili su upereni u mene i Srdašce. Znali su za osobu koju je ovamo liĉno do-
pratio ,ĉuvar velikog kumira'. Izgovarali su moje ime s ushićenjem, jer su znali da će najzad otpoĉeti akcija
k
°ja se toliko odugovlaĉila.
— A ovo je njegova squaw — njegova squaw — njegova squaw! - ĉuo sam kako govore.
Napominjem da rijeĉ ,squaw' ne znaĉi nešto što ne-ffia cijene. Ima takvih pisaca romana koji prikazuju in-
dijanske ţene kao bespravne, kao robove svojih muţeva- To je sasvim pogrešno. Bilo je indijanskih ţena -
Plemenskih poglavica. Poloţaj ţena je još i više istaknut jer je nasljedno pravo na strani ţene. Pokojnika ne
"isljeĊuje njegov sin, već sin njegove sestre. Zbog toga
299nije bilo ništa neobiĉno što su i Srdašcu poklonili istu paţnju kao i meni
Prošli smo na konjima kroz široku, veoma duboku kapiju zgrade, koja je bila dugaĉka i u ĉijim su se
vanjskim zidovima nalazili uzani, ali veoma visoki otvori sliĉni puškarnicama. Svaki otvor imao je izlaz na
kameniti balkon s kojega je ĉovjek mogao da vidi ĉitavu ravnicu pred Mount Winnetouom. Prošavši kroz
kapiju stigli smo u veoma prostrano dvorište,' gdje smo nasuprot ovoj ugledali drugu, sliĉnu graĊevinu. I ova
je imala kapiju kroz koju se ulazilo u drugo dvorište do treće zgrade. Ovako su se jedna za drugom nizala
dvorišta i zgrade duţ stjenovite usjekline koja je pri dnu bila veoma široka, a sve se više suţavala prema
vrhu. Prema tome su i zgrade i dvorišta imala sliĉan izgled. Oba zida stjenovite usjekline predstavljala su
boĉne stranice dvorišta i sa svih su strana vodili duboko uklesani puteljci desno i lijevo, gore prema šumi,
gdje su na livadama pasli dragocjeni konji slavnog vraĉa.
U.najdonjem, najvećem dvorištu smo sjahali. Tatel-lah-Satah odveo nas je u kuću, mene, Srdašce i .Mladog
Orla'. Nitko nije smio za nama da poĊe. Odveo nas je stepenicama na sprat u priliĉno veliku i visoku
prostoriju. U sredini prostorije stajala Je ploĉa koju je drţalo šest ogromnih grizzlv-meĊvjeda. Na njoj je
leţalo više od dvanaest lula mira sa svim što im pripada. Ovdje su se doĉekivali obiĉni gosti. MeĊutim, nas
je odveo dalje, kroz ĉitav niz najrazliĉitijih prostorija sve dok nismo stigli do koţnatog, lijepo uštav-Ijenog i
šarenog zastora. Povukao ga -je i zamolio: — UĊite unutra i sjednite. Ja ću se brzo vratiti. To smo uĉinili.
Već smo na prvi pogled utvrdili da se ovdje nalazimo u malom, ali s velikom ljubavlju oĉuvanom svetilištu.
Kroz stakla dvaju otvora dopirala je svjetlost. Sve je bilo ureĊeno kao u šatoru, ali ne kao u ratnom, već kao
u šatoru mira, ĉije su se strane sastojale od naizmjeniĉno poredanih krzna rijetkog, bijelog dabra i bijelih
prerijskih kokoši. Na podu su bila ĉetiri snjeţnobijela krzna bivola, tako sloţena da su stvarala mekana
sjedala, dok su glave i jaki rogovi sluţili kao nasloni za laktove i leĊa. IzmeĊu njih, u sredini, bile su ĉetiri
glave jaguara koje su drţale ve-
300
liku izglaĉanu zdjelu izraĊenu od svete gline sa Sjevera od koje se i lule prave. U njoj je leţao kalumet. Nije
bio velik, a ni dragocjen, prije bi se reklo da je malen i sasvim obiĉan. Na njemu nije bilo baš niĉeg što bi
privuklo paţnju, a ipak sam u njemu odmah prepoznao najdragocjeniju i najskupocjeniju lulu mira što sam
ih uopće vidio.
— Winnetouova lula! — uzviknuo sam. — Lula koju je imao uza se kada sam ga upoznao! Kakvo
iznenaĊenje, kakva radost!
— A da se moţda ne varaš? — upitalo je Srdašce. - Ne!
— Ţeljela bih da je podrobnije razgledam. Htjela je da poĊe po nju i da je uzme.
— Stani! — zamolio sam je. — Nemoj se niĉeg doticati! Vidim da je ovo mjesto sveto,,pa ga
moraju poštovati ĉak i prijatelji kao što smo mi!
Odveo sam je do <prozora. Pod nama se prostirala ravnica sa šatorima i brvnarama. Po pokretima smo
zakljuĉili da su vjerovatno stigle neke vaţne liĉnosti. Nismo mogli da to i utvrdimo jer se upravo vratio Ta-
tellah-Satah. Sada je bio bez ogrtaĉa i mogli smo vidjeti odijelo koje je imao na sebi. To je odijelo bilo
sasvim obiĉno, indijansko, izraĊeno od mekane uštavljene koţe, prirodne boje, na kojemu se nigdje nije
primjećivao trag bilo kakvog veza ili ukrasa.
Prišao je ravno Srdašcu, primio je za ruku i odveo do njezinog mjesta. Nasuprot njezinome bilo je njegovo
sjedalo. Desno Ċ\> njegova bilo je moje, a lijevo ,Mla-dog Orla'. Stari Pappermann je ostao dolje kraj konja.
Tatellah-Satah nije odmah sjeo. Dok je stajao, rekao je:
— Moje srce je veoma uzbuĊeno, a moja se duša bori s jadima minulih vremena!' Kada smo zadnji put
ovdje pušili kalumet, bio je to dim rastanka. Na mjestu gdje sada sjedi naša bijela sestra, sjedila je Nscko-
tschi, najljepša kćer Apaĉa, nada našeg plemena. Tu gdje sada sjedi Old Shatterhand, sjedio je Winnetou,
moj ljubile, kojega nitko tako dobro nije poznavao kao ja. °vdje gdje je sada ,Mladd Orao', sjedfo je
Intschu--tschuna, mudri i hrabri njihov otac. Došli su ovamo da se od mene oproste. Nscho-tschi je
namjeravala da poĊe na Istok, u gradove bljedolikih, kako bi usvojila obrazovanje bljedolikih. Moje su se
oĉi tada napunilesuzama. Ona u koju smo polagali sve naše ţelje i nade napuštala nas je, jer njezina ljubav
više nije nama pripadala. Dan je bio tmuran. Vani je bjesnjela oluja i na moju se dušu spustio mrak. Otišli su.
Nscho-tschi se više nije vratila. Ubili su je zajedno s ocem. Naljutio sam se na onoga zbog kojega nas je naša
kći napustila. Tada je Winnetou odloţio svoj kalumat u zdjelu i zakleo se da tu lulu neće uzeti u ruke sve
dotle dok njegovom bratu Shattrarhandu ne dozvolim da i on sjedne ovdje i s nama popuši lulu mira. Ĉesto,
cesto je nakon toga dolazio k meni. Mjesecima je znao stanovati pod Monut Winnetouom, provodeći vrijeme
u vjeţbama i radu, a da u ovaj šator više nikada ne stupi. U ovu prostoriju nije nitko imao pristupa. U njoj je
ostala njegova zakletva i ĉekala, dugo, dugo ĉekala. Winnetou je umro. Umro je na Old Shatterhandovu srcu.
Ljutio sam se više nego ikada. Imao sam osjećaj da je s njime umrla i budućnost Apaĉa. Bio sam ĉuvar
kumira, znao sam ponešto o historiji i o tajnama naše rase. Tu sam rasu htio da spasim od propasti, od smrti.
Trebalo je da njezina duša uskrsne u Winnetouu, u najplemenitijem i duhom najsnaţnijem biću meĊu svim
Indijancima. Bio je mrtav, a vjerovao sam da je s njime umrla i duša njegove rase. Ovako sam ja mislio, ja
luĊak!
Zastao je i za trenutak pogledao kroz prozor koji sam bio otvorio, te nastavio:
— Osvanuli su svijetli, sunĉani dani. U meni se ponovo poĉeo buditi glas ţivota. Koga god sam ĉuo, taj je
govorio o Winnetouu. Znaĉi da je ţivio. Vraćao se S planine Hancock, gdje je bio ubijen, preko prerija,
dolina i brda, natrag u svoju domovinu. Pribliţavao se sve više i više. Nije više bio mrtav. Zar je uopće on
ikada i umro? Njegova su djela poĉela da oţivljuju. Njegove su rijeĉi išle od šatora do šatora. Duša mu je
progovorila. Prolazila je dolinama. Penjala se preko brda. Stigla je do mene, gore do ,Planine kumira'. Ušla
je u moju kuću, i prepoznavši je, utvrdio sam da to nije samo duša moga Winnetoua već i duša njegova
plemena, njegova naroda, njegove rase. Ostala je kod mene. Iz dana u dan, iz sata u sat, ĉuo sam joj glas.
Kroz sva vrata, sve otvore, sve rupe dopiralo je do mene ime Winnetoua. Spominjale su ga sve crvene nacije.
Njegovo je ime u misilima svih predstavljalo
302
vjeĉiti plamen koji se nadvio nad savanama i brdima. Tko god je htio da poduzme nešto što je dobro, ĉisto i
plemenito, pozivao se na Wmnetoua. Tko god je teţio ka neĉem uzvišenijem, spominjao bi njega. Winnetou
je postao idealom. On je prva duhovna ljubav njegove rase. Nauĉio sam da shvaćam mnogo štošta što ranije
nisam. Bio sam uvijek tih i miran kada god bih pored imena Winnetouova ĉuo i ime Olda ShatterhanĊa. Do-
šao sam do saznanja da su ova dvojica u borbi za ljudske ideale bili nerazdvojivi. Kad god bih u ĉasovima
unutrašnje borbe stupio u ovaj šator, u kojem vam sada govorim, svaki put bih pred sobom vidio Winnetoua
kako odlaţe kalumet u zdjelu i diţe ruku u znak zakletve da ga nikad više neće dotaći bez Olda
ShatterhanĊa.
Ponovo je zastao. Kroz otvorene prozore ĉuli smo glasove koji su izdaleka dopirali. Dolazili su iz grada. Bili
su to usklici pozdrava. Tatellab-Satah pošao je k prozo.ru, pogledao dolje i rekao:
— Stigle su poglavice. Ukrašeni su perjem. Ubrzo ćemo saznati tko su.
Ponovo se vratio i nastavio:
— Još nikada nisam ovako jasno osjetio kao u ovom ĉasu da je Winnetou još ţiv.. Old ShatterhanĊ
je došao preko kopna i mora. Pisao sam mu. Zamolio sam ga da doĊe, da spasi svoga brata Winnetoua. Me-
Ċutim, ja sam uvjeren da Old ShatterhanĊ veoma dobro osjeća tko ga je u stvari zamolio: ne Tatellah-Sa-tah,
već Winnetou, duša crvene rase, koju njezini vlastiti sinovi ţele da zgaze i uguše. Ona ţeli da se uzdigne, da
dobije krila! Ona ne ţeli više da ostana nejako dijete, jer teško narodu koji ne teţi razvoju1 Veoma se
veselim i sretan sam što je Old ShatterhanĊ došao da mi pruţi svoju ruku. On sjedi s moje desne strane kao
Winnetou nekada i -naprosto mi se nameće ^ misao da je on VVinnetou. U našoj bijeloj sestri vidim Nscho-
tschi, ljubimicu našeg naroda. Ja sam Tatellah--katah, ,ĉuvar velikog kumira'. Osjećam u sebi prisustvo
onoga koga sam volio više nego bilo koga drugog. Neka vidi i ĉuje da se ispunjava danas njegova zaklet-Va-
O1
d ShatterhanĊ je ovdje. Mrzio sam ga, a sada ga ..olim. Neka mi bude brat, kao što sam i ja njemu.
e
ka torne bude svjedok kalumet našeg Winnetoua!
303Dohvatio je lulu, napunio je i pripalio, povukao kao prvi šest puta, otpuhnuo dim gore, dolje, i na sve
ĉetiri strane svijeta, i pri tome je izgovorio uobiĉajene rijeĉi. Tada ju je meni pruţio. Ustao sam i rekao:
— Pozdravljam svoga Winnetoua i ĉujem prvo buĊenje njegova naroda. On i ja smo uvijek bili jedno b'iće.
Tako je i danas, i neka zauvijek ostane! Time sam dovoljno rekao, a sada neka djela govore! Došlo je
vrijeme!
Potom sam i ja povukao šest puta i vratio kalumet vraĉu. Pruţio ga je Srdašcu rekavši:
— Primi ga kao naša Nscho-tschi! Neka ona progovori kroz tvoje rijeĉi!
To je bila velika ĉast. Tome sam se veselio, ali s nekom strepnjom. Trebalo je da govori! Sto će kazati? A
treba i da puši! Oštar duhan izmiješan sa su-mahom! Hrabro se nasmiješila, uzela lulu, ustala i rekla:
— Zavoljela sam Nscho-tschi, kćerku Apaĉa. Bila sam kraj njezina groba. Imala sam osjećaj da to nije grob
i da u njemu nema ništa što ne ţivi. Sve što je suvišno nestaje, dok duša i dalje ţivi. Daj mi tvoje srce,
Tatellah-Satahu, moje je već tvoje!
Hrabro je povukla šest puta i vratila lulu. Kada je sjela, primijetio sam da su joj oĉi bile vlaţne, samo što
nisam mogao utvrditi da li je to. od uzbuĊenja ili uslijed duhana.
Zatim je i .Mladi Orao' dobio kalumet. Ustao je i rekao:
-• Vrijeme velikih zbivanja je došlo. Ali je ono tek u zaĉetku. Još je nejako, treba da se 'razvije, a i mi s
njime. Ĉovjeĉanstvo se uzdiţe i teţi za svojim idealima. Uzdiţemo se i mi! Ne klonimo kao do sada! .Mladi
Orao' širi svoja krila. Kad tri puta obleti oko planine, crveni ĉovjek će se probuditi iz prividne smrti i svanut
će dan na koji je tako dugo ĉekao!
I on je po svim propisima povukao šest puta te vratio kalumet .ĉuvaru velikog kumira'.
On ga je sada morao do kraja popušiti a da se pn tom nije smjela ni jedna rijeĉ progovoriti. Obred i« time bio
završen. Poslije toga nas je Tatellah-Satah od-
304
veo u veliku prostoriju u kojoj su se nalazile lule mira. Pokazujući na ogromnog Indijanca koji nas je ĉekao,
rekao je:
— Ovo je Intschu-inta (Dobro Oko), vaš sluga. On će vas odvesti do vašeg stana i dat će vam'obavještenja o
svemu što budete ţeljeli. On je bio Winneto-uov ljubimac. Neka sada bude i vaš. Zamolit ću vas da mi
samo danas budete gosti za stolom, i to samo jedan sat. Poslije toga ste u svemu slobodni, a k meni moţete
navratiti! kad god vas je volja.
Tada nam je pruţio ruku i povukao se. Najprije smo pošli dolje u dvorište, u kojem smo ostavili svoje konje.
Tu smo našli samo ţdrijepca ,Mladog Orla' i mazgu sa prtljagom. ,Mladi Orao' je uzjahad konja i odjahao
prema straţarnici koja mu je bila odreĊena za stanovanje. Od Intschu-inte smo saznali da je Papper-mann
odveo konje i mazge do našeg stana kamo smo i mi pošli. 1
Kao što je već reĉeno, Intschu-inta je bio pravi gorostas, preko šezdeset godina star, ali još uvijek mla-
dalaĉkog drţanja. Bio je istinoljubiv i vjeran. Poveo nas je kroz već spomenute kapije i dvorišta. U šestom
dvorištu dizala se zgrada koja je bila namijenjena samo nama.
— Ovo je Wlnnetouova kuća — objasnilo nam je ,Dobro Oko'.
— Zar je on ovdje stanovao? — upitao sam.
~ Kad .god bi došao ovamo — odgovorio je sluga. - Prostorije 'u kojima će stanovati Old Shatterhand nalaze
se još i sada u istom stanju u kojem su bila onda kada je posljednji u njima boravio Winnetou. Kad god bi
došao Intschu-tschuna, uvijek bi stanovao kod svog slavnog sina. Isto tako i Nscho-tschi. Naša wjela sestra
će stanovati u sobama u kojima je stanovala lijepa, mila sestra Winnetoua.
I ova je zgrada imala sa frontalne strane balkone, ispred uzanih otvora sliĉnih puškarnicama. Zbog visokog
poloţaja zgrade odavde se svakako moglo više Bdjeti nego kod Tatellah-Sataha. Naši konji i mazge 'U su
smješteni u sporednoj prostoriji, sliĉnoj staji. renuH smo stepenicama gore u stambene prostorije. aJprije smo
ušli u vel'iku sobu ureĊenu na indijanski
20 Wir
wetouovi nasljednici
305naĉin, u kojoj su stajale velike glinene posude za umivanje. Bi'o je mnoge sjedala najrazliĉitijih oblika,
kao i zdjela sa lulama mira.
— To je soba za primanje — nasmiješilo se Srdašce.
Zidovi su bili ukrašeni svakojakim oruţjem. Ugledao sam nekoliko noţeva, pištolja i pušaka, koje sam
poznavao. Bili su svojina naših drugova iz lova. Sluga nas je proveo kroz ĉitavu zgradu. U njoj je bilo do-
voljno prostora za trideset do ĉetrdeset gostiju.
U SPILJI
Mount Winnetou leţi u jugoistoĉnom kutku izmeĊu Arizone i New-Mexika. Tamošnji slobodni Indijanci na
priznaju nad sobom nikakvu vladu. ,Komitet za podizanje spomenika Winnetouu' bio je toliko prepreden c!a
se obratio Kongresu Sjedinjenih Drţava i dobio dozvolu da kod Mourit Winnetoua izgradi grad koji će se
zvati Winnetou, -i da nekadašnjem poglavici Apaĉa ondje podigne spomenik proizvoljne visine i razmjera, i
da moţe sve poduzeti za podizanje zgrada koje su im za to potrebne. Tako je glasilo odobrenje koje je nad-
leţni delegat uspio da dobije.
Nakon toga su poĉeli izgradnju a da nisu vodili raĉuna o tradiciji, kao i pravima drugih. Nije bilo teško
pridobiti plemena Apaĉa jer se ovdje radilo o njihovom ljubimcu Winnetouu, kao i nekoliko plemena Ko-
manĉa, jer je Apanatschka zapravo bio poglavica Po-honim-Komanĉa. Poslije Winnetoua plemena Apaĉa
nisu htjela više da slušaju ni jednog poglavicu. Tatel-lah-Sataha nitko nije uspio da nagovori da se sloţi s
projektom, iako je imao veliki utjecaj na sva crvena plemena. Old Surehand i Apanatschka vjerovali su da će
ga ipak pridobiti. Raĉunali su da će ga na osnovu zapoĉetih radova prisiliti na to. Radili su i otpoĉeli graditi
ne obazirući se na njegove prigovore. Odbija'i su svako njegovo protivljenje, tvrdeći da imaju odobrenje
Kongresa, što je odgovaralo istini. Old Surehand i Apanatschka nisu više bili onakvi Indijanci i Zapadnjaci
kakvi su nekada bili. Stekli su veliko bogatstvo, razgranali trgovaĉke veze i otuĊili se od svega u što su
306
nekada vjerovali. U duši već odavno nisu više pripadali Crvenokošcima, već bijelcima. Zaboravili su da je
svaki Indijanac spreman da gine za svoju boju. Oni su sa svojim projektom htjeli da naprave ,posao', da im
se sinovi proslave i na osnovu toga steknu još veće bogatstvo. MeĊutim Tateliah-Satah nije bio ĉr^je-k koji
se lako odriĉe onoga što je smatrao za pravilno. On ih nije mogao sprijeĉiti da vodopad okuju elektriĉnim
ţicama, da šumu obešĉašćuju kamenolomima i da dovedu veliki broj crvenih radnika koji ih sigurno ne bi
poslušali da nisu bili izopćeni iz svojih plemena. Poslao je glasnika Mescalerosima, Llanerima, Jicaril'asima,
Taraconeima, Navajosima, Chirichausima, Pinalenjosima, Kojoterosi-ma, Gilasima, Lipansima,
Mimbrnjosima i Indijancima u rudnicima bakra. Ovo su sve sama plemena Apaĉa koji ,ĉuvara velikog
kumira' poštuju kao najznaĉajnijeg ĉovjeka ĉitave rase.
Pozvao je njihove poglavice. Razgovarao je s njima. Objasnio im je da se ovdje manje radi o odavanju ĉasti
Winnetouu, a više o tome da se proslave mladi Surehaind i mladi Apanatschka i da je cijela ova stvar obiĉna
trgovina. Uspio je da ih uvjeri da je pravi grijeh prema Winnetouu dizati ga na ovako visoki prijeĊestal, <
pogotovo što je on u svakom pogledu bio veoma skroman. Dokazivao im je kako se time ne odugovlaĉi pro-
past naroda, već ubrzava, i to zbog toga što će ostala plemena zavidjeti Apaĉima. Ukratko, njegovi su razgo-
vori sa poglavicama bili uspješni. Poslao ih je natrag njihovim ljudima da i njima objasne u ĉemu je stvar.
Klan »Winnato>ua« bio je već osnovan i djelovao je. Pravu, otvorenu akciju protiv Komiteta grada i spome-
nika Tatellah-Satah odloţio je do prilike kada bude odrţan veliki miting na Mount Winnetouu. Ovaj mome-
n
at se pribliţavao. On je za sada ĉekao jer je htio da S£>zna tko je od poglavica za, a tko protiv njegovog
Plana. Do sada se još nikome nije odao i pokazao. Skrivao se u svome zamku i danas je prvi put nakon
dugog vremena izišao i došao da me povede sa sobom gore.
Ovo nam je ispriĉao to-kom ruĉka na koji smo bi'i
Pozvani. Nije mu uopće palo na um da se poţali na
ogaĊaje zbog kojih je nastala svaĊa. Imao je oštre
Oci
i gledao daleko u budućnost. Uvidio je da je jedino
307on mogao pruţiti pomoć kako bi se sadašnja situacija rašĉistila i pretvorila u novu budućnost punu nada.
Zbog toga je Tatellah-Satah toliko dugo odugovlaĉio. Zato je i ţelio da doĊem i da što prije sazna na ĉijoj
sam strani, na njegovoj ili na strani onih koji diţu spomenik. Od onog ĉasa kada je sa Nugget Tsila primio
vijest da sam uz njega, imao je osjećaj da se oslobodio najveće brige. Iz dana u dan. se nadao mome dolasku,
a sada kada sam konaĉno stigao, upito me je jesam U stvarno spreman da mu pruţim sVoju pomoć kako bi
zajedniĉki onemogućili protivnike.
— Spreman sam — odgovorio sam. — Predlaţem da odmah otpoĉnemo, po mogućnosti već sada, još danas.
Najprije malom, a ako to ne uspije, silom!
To ga je umirilo. Opunomoćio me je. da ĉinim što me je volja i. da raspolaţem svim što mi je potrebno. Na
osnovu toga bio sam svoj gospodar i nije me ništa sputavalo. Time sam se, naravno, bez ustruĉavanja ko-
ristio.
Najprije smo htjeli da pogledamo model za statuu. Zbog toga smo odmah iza ruĉka odjahali dolje u grad, ja,
Srdašce, Pappermann i Intschu-inta, sluga. Ovaj me je zamolio za dozvolu da povede šest mladih, ali isku-
snih i snaţnih ĉlanova klana ,Winnetou' koji saĉinjavaju moju tjelesnu gardu. Tako je ţelio Tatellah-Saitah.
Rado sam se s time sloţio. Imao sam mnogo štošta da obavim, pa su mi ovi ljudi mogli pri tome biti od
velike koristi.
Mi nismo odmah odjahali u grad, već sam, stigavši u dolinu, skrenuo najprije do ,Slapa koprene'. Pregledali
smo cijelu njegovu okolinu kao i dvije Đavolje propovjedaonice koje su se nalazile na oba kraja slobodnog
prostora. Paziili smo da to ne udari u oĉi, i nisam odao ni jednom rijeĉju što sam pri tome mislio. Sluga je
meĊutim bio veoma oštar promatraĉ, što sam veoma brzo utvrdio. Tome se nisam ni najmanje ĉudio jer ga je
Winnetou bio odgojio. Pokušavao je da odgo-netne svaki moj pogled. Razmišljao je. Zahvaljuju« svojoj
oštroumno&ti veoma je brzo otkrio pravi trag. Dok smo se vraćali i spuštali se već ranije opisanim, duboko
izlokanim putem prema gradu, pritjerao Je svoga konja uz moga i rekao:
- Old Shatterhand nije imao namjeru da promatra
,Slap koprene'.
Upitno sam ga pogledao.
— A ni zapoĉeti spomenik Winnetoua što ga namjeravaju podići — nastavio je,.
~ Sto sam onda namjeravao? — ispitivao sam ga.
— Da promatraš dva ,Đavolja uha', ono pravo i ono laţno.
Bio je u pravu. Pošao sam u dolinu jedino zbog ta dva ,ĐavoJja uha'. Oni su mi bili vaţniji, mnogo va~ ţniji
od divnog ,Slapa koprene'.
— Hm! — progunĊao sam.
To mu je dalo povoda da nastavi.
— Ja ih poznajem — uvjeravao me je. — Samo ono što se o njima govori nije istina. Ĉovjek moţe da
stoji gdje bilo i ništa ne moţp ĉuti.
— Jesi li ti već tamo bio?
- Da, na svakom mjestu. Ĉak i straga, kamo nitko ne smije poći, jer je zabranjeno. Ali ni ondje se ništa ne
ĉuje.
— Hoćeš li mi obećati da ćeš šutjeti? Prinio je ruku k srcu i odgovorio:
- Tebi rado obećajem, kao nekada našem Win-netouu!
— Tada ćeš brzo nauĉiti kako moţeš j ĉuti. Pokazat ću ti kako se to radi. Poznaješ li moţda ^Dolinu spilje'
kraj Mount Winnetoua?
~ Sasvim dobro!
~ A moţda ĉak i spilju?
— TakoĊer.
- Da li je velika? Da li je duga?
- Veoma je velika i veoma duga! Ĉovjeku treba gotovo -punih pet sati odavle do nje. Veoma je duga i seţe
ĉak do ,Slapa koprene', i tek u njegovoj blizini završava.
- Sutra ćemo odjahati do nje da je pregledamo, ripremi sve, samo inemoj nikome ništa reći!
o 7lme Je naš razgovor bio okonĉan. Nutarnja dolina
aj
a je za nama. Projahali smo kroz stjenovitu ka-
wju i ugledali ispred sebe grad šatora. U njemu je sada
1
o ţivlje nego onda kada smo mi stigli. U susret nam su ^Olazila ĉeta Jahaĉa. Po svemu sudeći, namjeravali sam
dU g01 e do dvorca
° ' - Ugledavši nas zastali su, i
•""o su dvojica produţila dok nisu stigli do nas. Bili
309su to Athabaska i Algongka. Milina ih je bilo gledati kako sjsde na konjima. Pošto su nas na najutjudniji
indijanski naĉin pozdravili, rekao je Athabaska:
~ Htjeli smo da odemo na planinu da pozdravimo Olda Shatterhanda, gosta svih crvenih ljudi. Zavoljeli smo
ga još prije no što smo ga vidjeli. Upoznali smo se s njime a da mu pravo ime nismo znali. A sada kada je
stigao ovamo i kada je rekao svoje ime, smatrali smo da ne smijemo ĉekati da on prvi doĊe do naših šatora, i
krenuli smo k njemu jer smatramo da je on veći od svih nas.
— Zar meĊu braćom moţe biti netko koji stoji nad ostalima? — upitao sam. — Jednaki smo. Posjetit ću
moju braću. Ţelim da u njihovim šatorima popušim lulu dobrodošlice!
To ih je obradovalo. Algongka je odgovorio:
— Ponosimo se ţeljom našeg bijelog brata. Neka poĊe s nama. Ugledat će prijatelje, znance iz ranijih
godina koji su stigli. Kad su ĉuli da je bijeli brat već stigao, zamolili su nas da im dozvolimo da i oni poĊu u
planinu i da ga pozdrave. Oni tamo ĉekaju.
Pokazao je na grupu koja se bila zaustavila. Krenuli smo prema njima. Tko su? Koga sam odmah prepoznao
unatoĉ mnogim godinama koje su odonda prošle? To su bili Wagare-Tey poglavica Schoschona, Mat-to
Schahko, poglavica Osaga, i nekoliko njihovih zamjenika. Koliko sam se samo obradovao ovome susretu!
Ĉak i Avaht Niah je tu bio, taj stogoĊišnjak! Zar je to moguće? Jasno, on sada nije mogao da s njima krene u
planinu. Ostao je dolje sjedeći kraj svoga šatora. Zamolio sam ih da njega najprije obiĊem i pozdravim.
Htjeli su da nagovore Wagare-Teya i Matto Schahka da razapnu svoje šatore u donjem gradu. Ovi su
meĊutim bili toliko razumni da se raspitaju najprije o situaciji. Ono što su doznali navelo ih je da od-jaše u
gornji grad i da se pridruţe Athabastoi i Al-gongki.
Naprije smo odjahali do šatora Wagare-Teya, koji je stanovao zajedno sa svojim starim ocem. Tek što samo
bili krenuli, stigla su nam u susret dva Pohonim--Komanĉa s namjerom da i oni poĊu gore do zamka. Kad
me ugledaše, zaustaviše se i obratiše se meni. Mladi Surehand i mladi Apanatschka ih je poslao d*
310
me pozovu k sebi jer su u ĉasu našeg dolaska bili odsutni Kada su stigli, saznali su da smo došli i pozvali nas
preko svojih glasnika da doĊemo k njima jer su namjeravali da mi još danas pokaţu svoje umjetniĉko djelo
statuu Winnetoua. Već sam zaustio da ini odgovorim, ali mi je Athabaska pokretom ruku dao znak da šutim i
odgovorio Komanĉima:
— Vi ovdje pred sobom vidite Athabasku i Al-gongku, poglavice najudaljenijih, najsjevernijih naroda,
nadalje Matto Schahka, poglavicu Osaga i Wagare--Teya, poglavicu Schoschona. Vratite se smjesta mladom
Surehandu i mladom Apanatschki i recite im da moramo hitno s njima razgovarati, hitno! Neka''
smjesta doĊu. Radi se o neĉemu veoma vaţnom!
Po njegovom se glasu dalo zakljuĉiti da je posrijedi nešto veoma hitno. Ni jedan od glasnika se nije usudio
da protuslovi, te hitro pojuriše natrag. Mi smo sada nastavili put prema šatorima. Šatori Athabaske,
Algongke, Matto Schahka i Wa>gare-Teya stajali su jedan blizu drugoga. Još prije no što smo do njih stigli,
ugledali smo stogodišnjaba kako sjedd pred svojim šatorom. Njegova bijela, s+tra povezana kosa padala mu
je niz leĊa. On nije sliĉio na skelet poput Kiktahan Schonke. Još se priliĉno lako kretao. Oĉi su mu bile
bistre, a zvuk glasa svjeţ i siguran kao u ĉovjeka od pedeset ili šezdeset godina. Ugledavši nas, ustao je bez
iĉije pomoći. Od Waga:re-Teya, svoga sina, ĉuo je da se ĉeta vraća taiko brzo zbog toga što su mene
neoĉekivano susreli, mene i moju squaw. Lice mu je bilo izbrazdano sa bezbroj malih bora koje ga nisu
nagrĊivale. Bio je Ujep, zaista lijep starac! Ugledavši me, odmah me je Prepoznao. Njegove stare dobre oĉi
iskrile su od radosti. Pošao mi je u susret, zagrlio me objema rukama, Privukao me k sebi i uskliknuo:
— O veliki, o dobri Manitou! Hvala ti na ovoj sreći i radosti! Koliko li sam ĉeznuo za tim da još jednom
im n
ajboljeg, najiskrenijeg prijatelja svih crvenih naroda. Moja je nada ispunjena. Doznao sam da će doći.
r
ada sam odluĉio da i ja doĊem. Starost je pruţila svo-Ju suhu ruku prema meni da me zadrţi. Ja sam se,
me
<Jutim, otrgnuo od nje jer se osjećam mlaĊim. Glas srcu govorio mi je da moram pohitati svome
311bijelom bratu Jer nam on ponovo vraća dobrotu, ljubav i jedinstvo koji su nas bili napustili. I tek što sam
stigao, stigao je i on! A ti si njegova ţena?
To je pitanje uputio Srdašcu. Bili smo sjahali s konja. Ona je stajala do mene.
— Da — odgovorio sam.
Tada je pruţio svoju ruku prema njoj, privukao je k sebi isto onako kao i mene i nastavio:
— Doveo nam je prijateljicu, bijelu sestru. Dobro nam došla u našim šatorima i našim dušama! Ja sam od
svih najstariji. Posjedajte u krug i donesite mi ka-lumet. RukovoĊenje ovim pozdravnim skupom smatram
za svoju posljednju i najveću ĉast. Old Shatter-hand neka sjedne desno od mene, njegova squaw lijevo. Neka
se zapali vatra radosti!
Kako je reĉeno, tako je i uĉinjeno. Dobrodošlice, koje su se sada izmjenjivale, bile su veoma dirljive. Lula je
neprestano išla od ruke do ruke. Oţivljavali smo hiljade sjećanja, i sva su bila vezana za VVinneto-uovo
ime. Sada nismo imali vremena da o tome više govorimo pa smo to ostavili za kasnije.
Ta ţiva i vesela scena bila je prekinuta dolaskom mladog Surehanda i mladog Apanatschke. Bili su na
konjima kao i svi ostali. Sjahali su, ali nitko na njih nije obraćao paţnju. Htjeli su da sjednu do nas, ali im
nitko nije ustupio mjesto. Ovako su stajali dugo, dugo, a zatim opet prišli svojim konjima s namjerom da
odu. Najzad smo im se obratili, i Athabaska im reĉe:
— Neka sinovi Olda Surehanda i Apanatschke stupa bliţe!
Vratili su se ponovo. Zvuk njegova glasa bio je takav da mu se nitko ne bi usudio suprotstaviti i svatko bi ga
poslušao ĉak i onda kada za to ne bi bio raspoloţen. Odjednom su svi zašutjeli. Nitko nije govorio. Ĉulo se
ĉak tiho pucketanje male vatre. Tada je Athabaska obojicu upitao:
— Jesu li mladi Surehand i mlaĊi Apanatschka poglavice?
— Nisu — odgovoriše obojica.
— Da li je OlĊ Shatterhamd poglavica?
- Da.
- Proţivio je skoro sedamdeset teških zima, do« oni nisu prevalili još ni trideset lakih ljeta, pa iP 8*
312
nisu prvi P°^' k nJemu> vgć zahtijevaju da on doĊe k njima! Od kada je obiĉaj kod crvenih ljudi da starost mora
slušati mladost i iskustvo neiskustvo? Mi ţelimo da se naš narod ponovo probudi. Ţelimo da umije raz-
likovati prava od duţnosti i da se ubroji u obrazovane nacije. A kako ćemo to postići ako ne umijemo da
poštujemo zakon najdivljijih meĊu divljima, naime, da omladina poštuje starije?
Mladi Surehand ponosno dobaci:
— Mi smo umjetnici!
— Uf f, ut'f! — uzviknuo je Athabaska. — Zar je to nešto bolje nego biti ĉovjek, još ako je star i iskusan?
Vi ste umjetnici? Jeste li to već i dokazali? Moţda je i Old Shatterhand takoĊer umjetnik. On se još nije
predstavio kao umjetnik. Vi se, meĊutim, takvim nazivate i zbog toga ćemo vas podvrgnuti ispitu da vidimo
imate li prava na to ili ne. Upitajte svoje oĉeve i Kolmu Puschi što sve imaju da zahvale Oldu Shat-terhandu!
Zar bi on zbog tih svojih dobrih djela i zbog svoje ljubavi prema njima morao sada da trĉi za sinovima zato
što oni tvrde da su umjetnici? Ĉemu sluţi ta vaša umjetnost? Da nam stvori divovsku statuu Winnetoua!
A moţete li vi da to uĉinite? Ne vjerujem! Naš veliki Winnetou je iznad svega bio veoma skroman. Bio je
pokoran. Umio je da cijeni i poštuje starost, pa ĉak i u najjednostavnijem ĉovjeku. Njega je najviše veselilo
to što je mogao nekome pomoći, da ga usreć; *i da s njime zajedno snosi tegobe. Vi ste, meĊutim, toliko
ponosni da ne ţelite prići njegovom najboljem prijatelju i kao prvi iskazati mu poštovanje. Prema tome vi
Vinnetoua niste nikada ni shvatili ni razumjeli. Kako onda moţete stvoriti njegovu sliku koja treba da je
istinita i poštena? Gdje su vaši oĉevi? Jesu li došli?
~ Još nisu. Danas su ujutro odjahali. Vraćaju se tek uveĉe.
, ~ KaĊa budu stigli, recite im slijedeće: ovdje
Kupljene poglavice zahtijevaju od njih da doĊu do
da
v Shatterhanda i da ga umjesto sinova mole za
Proštenje. Mi ćemo nakon jednog sata poći do vašeg
•s menog Winnetoua da provjerimo jeste li umjetnici ili
nis
te. Sada moţete ići!
313Uzjahali su svoje konje i odjahati a da se ni jednom rijeĉju nisu izvinili ili nešto rekli u svoju oJbranu.
Kada smo nakon jednog sata stigli pred veliku, visoku kuću od balvana, u kojoj su radili na svome modelu,
stajali su pred vratima i doĉekali su nas tiho i ponizno kao ljudi koji bi htjeli da se ljute, ali to ne smiju.
Uostalom, oni su bili krasni i simpatiĉni mladi ljudi. Po Srdašcu se vidjelo da je bila spremna da ih odbrani.
Potajice im je kimnula glavom i nasmiješila se. Ja sam im samo dobacio pogled u znak pozdrava, i ništa više,
kako ne bih uvrijedio Athabasku.
Kada smo ušli u zgradu, primijetili smo da je cio ,Komitet' bio na okupu. Došli su ovamo da utjeĉu na
poglavice. MeĊutim, poglavice nisu na njih uopće obraćale paţnju, a oni se nisu usudili da im se pribliţe ili
da ĉak nekoga i oslove.
Kuća je bila okrugla, sliĉna cirkuskom šatoru, i u njoj se nalazila samo jedna jedina prostorija. Zid od
balvana je bio prekriven platnom i na njemu smo ugledali vrlo uspjelu panoramu ovdašnjeg kraja sa Mount
Winnetouom i njegova dva ogromna, stjenovita tornja. Onaj prednji, manji toranj sa dvorcem ,Tatellah-Sata-
ha', i onaj viši na kojem je sada stajala ponosno gigantska figura Winnetoua, jasno, samo kao projekt. Kao
nadopuna tome u sredini se nalazio model, Bio je nekih osam metara visok. Kroz gornji otvor dopiralo je
danje svjetlo. U mraĉnim veĉernjim ĉasovima sluţili su se elektriĉnom rasvjetom. Elektriĉnu energiju, koja
je za ovu svrhu bila potrebna, stvarao je slap bez velikih troškova. Izraĉunali su da će je kasnije biti dovoljno
za cijeli grad Winnetou.
Pogledao sam najprije lice Winnetouovo. Bilo Je vjerno, izvanredno vjerno, no ipak mi se uĉinilo stranim.
Bile su to njegove crte, potpuno njegove crte, samo što nisu bile onako prijazne, ozbiljne, blage i mile kao
što sam ih ja poznavao. Primijetio sam neki tuĊ izraz na licu koji on nikada nije imao. Ovaj je izraz svakako
bio u skladu s agresivnim pokretom koji su rnu dali njegovi tvorci. Odjeća mu je bila u tanĉine savjesno
izraĊena. U njegovu isturenom pokretu bilo Je nešto što je liĉilo na zmiju ili panteru koja je iskoĉila iz svog
zaklona da se obori na plijen.
314
- Šteta, grdna šteta! - Ċošapnulo mi je Srdašce.
— Na ţalost, imaš pravu! - odgovorio sam. — Umjetnici su, pravi umjetnici!
- Nema nikakve sumnje! Samo im je shvaćanje pogrešno. Ne shvaćani kako su mogli da ovako prikaţu
Winnetoua! l tu bi figuru trebalo postaviti na vrh planine!
— Nikada, nikada! To neću dopustiti. I ako me ne budu poslusali, posegnut ću za posljednjim sredstvom i
uništit ću figuru pred svima!
Poglavica su šutjele. Obišli su polako figuru kako bi je sa svih strana pogledali, ali rekli nisu ništa. Mladi
Surehand -i mladi Apanatschka stajali su u blizini. Na njihovim se licima nije moglo opaziti ni najmanje
uzbuĊenje. Bili su potpuno uvjereni da će njihovo djelo na nas ostaviti dubok dojam. Gospoda iz Komiteta
su isto mislila. Oĉekivali su da ćemo uzvicima dati oduška našem oduševljenju. A kako je prolazilo vrijeme
a da nismo ni jednu rijeĉ izustili, onda su oni uĉinili ono što mi nismo, Ĉuli su se hvalisavi uzvici kako bi
nas naveli da isto uĉinimo. Postigli su sasvim suprotno: poglavice su se okrenule, pošle prema izlazu i jedan
za drugim izišli napolje. Srdašce i ja smo za njima pošli. Tada je Komitet, na ĉelu s umjetnicima, pojurio za
nama. Htjeli su da ĉuju naše mišljenje. Athabaska se prvi bacio u sedlo. Ĉekao je dok svi nismo uzjahali, pa
se zatim obratio onima koji su jurili za nama:
. ~ Te l, vaš Winnetou predstavlja najveću laţ koja Je ikada postojala meĊu ovim planinama. Razbijte tu
"guru! Ona neće nikada biti postavljena na vrh platne, nikada, nikada!
Tada je pokazao gore prema vrhu na kojem je tre-Dalo da bude postavljena figura.
~ Nikada! - suglasi se Algongka.
Nikada - nikada - nikada - nikada! - slo-no rekoše ostale poglavice i njihovi zamjenici.
Ipak će biti postavljena na vrh planine! - vik-nu» .je mladi Surehand.
Da b Antonius
A_ ~ > 't će postavljena! - potvrdio je mladi "-Panatschka. - Dokaţite da je laţ! dem
p
aper, koji bi se uvijek prenaglio, monstrativno se dogegao do nas i poĉeo vikati!
315— Mi predstavljamo Komitet za podizanje spomenika Winnetouu. Sto god zakljuĉimo, to se
mora i ostvariti. Figura će biti postavljena na vrh planine!
Pri tome je mlatarao rukama ispred konja Matto Schahkova. Ovaj je bedrima brzo stegnuo konja, pregazio
ga i odgovorio:
— Zaista? Vi ste Komitet? Onda ćemo vas raspustiti i drugi izabrati!
— Da, drugi, drugi! — viknuli su zamjenici, dok se Mr. Antonius Paper dizao sa zemlje i zaklonio iza
leĊa ostalih ĉlanova Komiteta. Tada je prvom predsjedniku, profesoru Bellu, bilo jasno da njihova namjera
nije tako sigurna kao što je do sada pretpostavljao i da je sadašnji trenutak veoma odluĉan. Prišao je nekoliko
koraka bliţe meni i upitao:
— A što vi mislite, Mr. Shatterhande? Molim vas, recite mi!
— Ovdje nije vaţno što ja mislim — odgovorio sam.
— Nije istina! — odvratio je. — Uvjeren sam da će se uĉiniti ono što vi predloţite. Zbog toga vas molim
da mi kaţete: šta vi predlaţete?
— Sada nije pravo vrijeme, a ni pravo mjesto da to kaţem. Ja uopće ne znam. koje ste mi mjesto odredili.
Govorit ću tek onda kada primim svoj broj. Moţda će vaš zapisniĉar biti toliko ljubazan da mi ga dostavi u
moj sadašnji stan.
Tada sam odjahao. Ostali su odmah za mnom krenuli. Kad smo stigli u gornji grad, trebalo je da se samo još
o neĉemu posavjetujemo. Mislili smo da se ne moţe ništa poduzeti dok ne budemo govorili sa Ol-dom
Surehandom i Apanatschkom. Dakle, na to se moralo ĉekati. Nakon toga smo se oprostili od poglavica i
odjahali do šatora ţena Siouxa da naše prijateljice, obje Aschte, pozovemo da doĊu veĉeras k nama. Rado su
pristale. Tada smo se vratili u dvorac, predali naše konje i pješice krenuli u šumu, gore do osmatraĉnice, da
posjetimo ,Mladog Orla' pa da i njega pozovemo veĉeras. Kod njega smo zatekli nekoliko In" dijanaca i
Indijaniki koje je bio zaposlio. Radili su nešto od Ċrveta i like, ali nisam pitao zašto i u koju svrhu.
316
Tatellah-Sataha danas više nismo vidjeli. Smatrao je za ispravno ako me pusti da budem potpuno slobodan.
Uostalom, to sam i sam odluĉio, kao i to da ga neću posjećivati sve doile dok se zato ne ukaţe potreba. Tako
smo ostali sami ovo veĉe sa naša tri mila gosta i s tihom radošću promatrali kako su se srca mla-1 dih ljudi
sve više pribliţavala jedno drugome. Mislio sam da će se moţda Old Surehand i Apanatschka još danas
pojaviti i doći k meni. To se, meĊutim, nije dogodilo. Ujutro, kada sam ustao, zatekao sam njihovog
glasnika. Poruĉili su mi da ja sigurno znam koliko me vole i cijene i koliko se raduju ponovnom viĊenju,
samo što me ne mogu posjetiti u stanu svoga protivnika Tatellah-Sataha. Moram odluĉiti za koga sam, za
njih ili za njega, treće ne postoji. U sluĉaju da doĊem u donji grad, u svako vrijeme mogu s njima razgo-
varati. Osim toga oni smatraju da njihovi sinovi nemaju razloga da se izvinjavaju, jer nemaju pristupa
dvorcu.
Ovu poruku nisam primio k srcu. Postojalo je nešto što je meni bilo nepoznato i što nisam morao ni da znam.
Ĉovjek se morao pridrţavati samo jednog naĉela, naime: tko neće, taj mora! Jutros sam bio najmanje
raspoloţen da se pozabavim pitanjima liĉnih svaĊa. Morao sam da odem u ,Dolinu spilje' kako bih upoznao
njezin poloţaj u sluĉaju da neprijatelji stignu i ondje se sakriju.
Intschu-inta, naš sluga gorostas, bio je još od sva-nuća spreman sa svojom tjelesnom gardom da nas ot-prati
tam,p. O svemu se pobrinuo, o hrani i piću, o svjetlu, bakljama, konopima, kukama i svim mogućim drugim
predmetima koji su nam bili potrebni da spilju upoznamo onako kako je trebalo. Za mene je ona bila od
ogromne vaţnosti. Ne bi mi bilo lako da dam neke odreĊene i jasne razloge, jer se ovdje radilo više ° slutnji,
a manje o nekom odreĊenom, sigurnom zna-nJu. Otkada sam primijetio da ,Slap koprene' naglo Ponire u
zemlju i kada sam doznao da podzemna spilja Dopire ĉak do ovog slapa, stekao sam utisak da će ona
sadašnjim prilikama imati znaĉajnu ulogu.
Radi jasnije slike, podsjećam vas na slavnu ma-
"Hitsku Sipilju u Kentuckvju, u Sjedinjenim Drţavama,
°Ja Je sa svojim boĉnim spiljama dugaĉka preko tri
317stotine kilometara Njezin se glavni dio pruţao pad zemljom u duţini od šesnaest kilon-.-tara. U spilji
imade bezbroj okna. potkopa, hodnika, klanaca, dvorana, sobica, galerija, padina, katedrala, jezerceta, jezera,
potoka, rijeka i vodopada. Tako sam otprilike zamišljao i spilju pod Mount Winneto.uom i kasnije se
pokazalo da se nisam prevario. Ona, doduše, nije bila tako ogromnih razmjera, ali ĉudnih prirodnih pojava
bilo je i ovdje mnogo. Naroĉito smo se divili bogatoj i neuporedivoj tvorevini stalaktita.
Put prema spilji nije vodio kroz grad i duţ ,Bijele rijeke', već se spuštao s druge strane vrha i pro-duţavao uz
potoĉić, ponovo onamo otkuda je i krenuo. Stalno je zaokretao u obliku zavrtnja i sve se više spuštao dolje.
Zahvaljujući torne, uspjeli smo da sagledamo mali Mount Winnetou, na kojem je stanovao Tatellah-Satah, sa
svih mogućih strana. U jednom smo trenutku veoma jasno ugledali veliko gnijezdo ratnog orla do kojeg se
naš prijatelj, ,Mladi Orao', bio popeo. To je dalo povoda Srdašcu da upita slugu da li je i njemu poznat taj
dogaĊaj. Danas je s nama bio jedino Pappermann, a ne i ,Mladi Orao'. Dakle, mogli smo o tome razgovarati
mirne duše a da ne budemo neb'oazrivi.
— Da, sve mi je poznato - odgovorio je Intschu--inta. Kada je ,Mladi Orao' odletio sa timora ratnog orla
i sletio upravo pred naše noge, stajao sam kraj Tatsiiah-Sataha, koji je sjedilo pred vratima. Po-
mogao sam da se ubije ţenka koja je bila mnogo veća od muţjaka. Otkada je sviieta i vijeka, veće,
jaĉe i snaţnije ptice od ove ţenke nije bilo. Koliko je bila stara, to se nije moglo znati. Svi su je
poznavali. Ona nije trpjela muţjaka kraj sebe, ujedala bi i tjerala ga. Pripisivali su joj ogromnu
snagu. Tvrdili su da bi mogla ponijeti ĉak i razvijenog prerijskog vuka gore do timora. Tada je ,M!adi
Orao' imao dvanaest godina. Stanovao je ovdje kod nas. Bio je roĊak Winnetoua i ljubimac svih koji su ga
poznavali. I unatoĉ mladim godinama pošao je na Sjever da iz svetih kamenoloma u Dakoti donese glinu za
svoju lulu mira-Kada je sa glinom stigao natrag i kada je lula bila napravljena, izjavio je da sada ţeli
imati i svoga kumira. Otišao je u pustinju i u njoj postio ĉetrdeset
318
dana. Ondje mu se u snu najavilo ime .Mladi Orao' i zadatak da mora iz gnijezda uzeti oba mlada ratna orla
Njihove kandţe i kljunovi bit će mu kumiri. Bio je sav iznemogao od posta. Izgubio je u teţini više od
polovine, a ipak se usudio da ostvari san. Uzeo je konop, zadjenuo noţ za pojas i opremio se mnogim
Kaiševima i poĉeo se penjati prema timoru. Stigavši gore, utvrdio je da je gnijezdo nepristupaĉno. Da bi
stigao do gnijezda, morao je da se popne još više i. da se uz pomoć konopa spusti dolje. To je i uradio.
Priĉvrstio je konop za natkriljenu stijenu i poĉeo se spuštati niz konop. Konop je meĊutim bio prekratak.
Stigavši do njegova kraja, još je uvijek .lebdio visoko nad gnijezdom i snage su ga napuštale. Opustio je ruke
i skoĉio u gnijezdo.« Konop se njihao amo-tamo, visoko nad njim, i nije ga više mogao dohvatiti.
- Grozno! — reĉe Srdašce. — Zar nije bilo nikakvog izlaza iz gnijezda?
— Ne — smiješeći se odgovori pripovjedaĉ. — Orlovi nemaju obiĉaj da svoje gnijezdo savijaju na pri-
stupaĉnom mjestu. Orlušica je bila odsutna, a oba mladunĉeta su leţala u njemu. Razjapili su svoje malene
kljuniće i poĉeli preplašeno da kriješte na na-metljivca. Ubio ih je, odrezao im glave i kandţe, strpao ih u
dţep, a tijela bacio u dubinu. Tada je poĉeo da razmišlja kako bi se izvukao. Nije vidio nikakvu mogućnost.
Visoko nad njim bio je konop koji nije mogao dohvatiti, a pod njim jezovita dubina, a on sam na vrtoglavom
stjenovitom timoru iz kojega ne bi našli izlaza ni štakor, ni miš, a kamoli ĉovjek! Kada je postao svjestan u
kakvoj se situaciji nalazi, ugledao je staru kako dolazi drţeći meĊu kandţama mladu divljaĉ koju je ulovila
za svoju mladunĉad. Ĉim ga je ugledala, ^pustila je divljaĉ i kreštavim glasom se okomila na njega. Izvukao
je noţ da se brani. U isti mah uĉinilo mu se kao da do njega dopire jasan, upozoravajući S'as: ,Nemoj je ubiti,
nemoj je raniti, inaĉe, si izgub-yen! Ona je tvoj jedini spas!'
~ Aha, da poleti! — reklo je Srdašce duboko uz-dahnuvši.
~ Da, da poleti! — potvrdio je Intschu-inta. —' Urugog izlaza nije bilo.
319- Jadan djeĉak! Kako je samo uspio?
— Ne jadan djeĉak, već od vaţan, mudar, hrabar djeĉak! Ovdje nema mjesta saţaljenju, već samo divljenju! Timor
leţi na malom stjenovitom ispustu odakle je vodila uzana pukotina u unutrašnjost stijena. U njoj su bila drvca i
granje iz prijašnjih godina, jer ratni orao svake godine iznova gradi svoje gnijezdo, i to uvijek više. Djeĉaku je
uspjelo da se skloni u pukotinu još prije no što je kreštava ptica grabljivica stigla do samog timora i prešla u
bijesan napad. Sve više i više se zavlaĉio pod granje i njime se branio. Pri tome je stalno razmišljao kako bi se
spasio. Uvidio je da je jedina mogućnost u tome da ga orao odnese dolje. Pitao se da nije moţda i unatoĉ svojoj ma
teţini ipak preteţak za pticu. Dok je o tome razn,,sljao, stara je odustala od napada i poĉela da traţi svoju
mladunĉad. Tako je dobio u vremenu da mirno razmisli.
— Bio je preteţak! — bojaţljivo je ubacilo Srdašce.
— To se svakako moglo pretpostaviti — sloţio se Intschu-inta. - Slijetanje nije moglo biti sigurno i mirno
ako se uzme u obzir da se" orao svim snagama odupirao da ga ponese. Iako to nije bio pravi let, nije to bilo ni
pravo survavanje u dubinu. Postojala je pretpostavka da će pokreti krila ublaţiti nagao i snaţan pad. Orla je
trebalo vezati tako da djeĉaka ne rani kljunom ni kandţama, a da ipak moţe letjeti. Svaki Indijanac, pa i
svako dijete zna kako ga treba vezati i sputati. Tek što je to smislio, već je poĉeo vršiti pripreme da to izvede.
Kaiševa je imao više nego što treba. Uz pomoć prikladnog drvete> što ga je bio izvukao iz gnijezda, i tri
kaiša napravio je pritegu, kojom je orla prisilio da drţi ispruţen vrat i glavu. Ovako nije mogao da se posluţi
opasnim kljunom. Za kandţe je pripremio peterostruku omĉu koju će kasnije još i pojaĉati. Kaiš oko tijela
trebalo je da posluţi za pritezanje krila, naravno, samo dotle do« ne poleti. U stjenovitu pukotinu je zabio nekoliko
ko-
• laća koji su poput ograde imali da zaštite djeĉaka. Ako bi orao htio da ga zgrabi, morao je najprije provuci glavu
kroz ogradu. Tada bi ga veoma lako mogao u z pomoć omĉe uloviti i pritegnuti.
320
Moja ga je ţena napeto slušala, a i ja. Papper-mann je gotovo svaku rijeĉ gutao. Intschu-inta je nastavio:
— Kratko vrijeme1 nakon obavljenih priprema vratila se orlušica. Izgleda da je bila pronašla tijela svoje djece jer
se na svog neprijatelja okomila još većom ţestinom. Nije uopće razmišljala i odmah je proturila glavu kroz
ogradu. Smjesta joj je omĉa pala oko vrata. Mada se je branila, već nakon nekoliko minuta
pritega je bila priĉvršćena .prisiljavajući je da drţi ravno ispruţen vrat i glavu. Poĉela se braniti svom
snagom krilima i kandţama. Sada je lako mogao oko njih da prebaci kaiševe i da ih ĉvrsto pritegne. Zatim
je djeĉak morao ogromnoj ptici grabljivici da umiri krila. Ona sada nije više mogla da se brani, pa ju je privukao
do polovine k sebi u stjenovitu pukotinu. Priljubio joj je krila uz tijelo i kaiševima ih svezao. Kada je sve to
obavio, orao se više nije mogao maknuti. Bio ga je potpuno svladao. Pobjednik, meĊutim, nije pretrpio ni
najmanju ozljedu, a isto tako ni ptica. Najteţe je bilo obavljeno, pa je najsmjelije moglo otpoĉeti, naime, leteći
pad ili rušeći let u jezovitu dubinu.
— Hvala bogu što to nisam bio ja! — mislio je Pappermann. - Meni to sigurno ne bi uspjelo. Kada je nekome
suĊeno da se zove Pappermann, taj mora Ostati na ĉvrstoj zemlji, inaĉe moţe loše proći! Priĉajte dalje, brzo!
Sav sam uzbuĊen!
Sluga je nastavio:
~ Kada je grabljivica bila ukroćena, djeĉak je roogao da napusti pukotinu. Stao je uz rub i pogledao u bezdan.
Nije se uopće kolebao. Nije ni pomišljao . da odustane od naumljenog pothvata. Orao je bio još PV' pun°J snazi. Ako
mu snaga oslabi, bit će opasniji ok sa timora dolje u zjapeći bezdan. Ptica je mirisala na divljaĉ i krv. Njezine su
se velike oĉi ţarile od 'Jesa i mrţnje. I usprkos tome jedino je ona mogla a ™u bude spasilac! Djeĉak je
podvukao pod pazuha, reko grudi i leĊa svoje najbolje kaiševe, privezao za orlove kandţe — ali je vodio
raĉuna o tome da sad Ptice u letu ne rane po licu — pa ju je
a povukao do same ivice bezdana. Tu je sada erezao 0°a kaiša kojima su joj krila bila privezana
39,1uz tijelo. Orao je poĉeo da se miĉe. Pokušavao je da ih raširi, ali nije uspio da se uspravi jer su mu
kandţe bile ^vezane Tada je djeĉak zatvorio oĉi, polako se spustio niz stijenu i povukao pticu za sobom. -
Dalje, dalje i — viknuo je Pappermann. — Nestrpljiv sam!
— Da, brzo, brzo! — zamolilo ga je i Srdašce. Intschu-inta ih posluša:
— Rekao sam da je djeĉak zatvorio oĉi. Vi moţda mislite da se survao? Nije. U tom bi se sluĉaju za
nekoliko trenutaka survao u dubinu. Sekunde .su meĊutim prolazile i on je još bio ţiv. Nad njim su
šuštala krila. Lebdio je u prostoru. Orao nije prestajao da kriješti. Njegovo je kriještanje odjekivalo pla-
ninom i dolinom. Tko god ga je ĉuo, morao je gore da 1 pogleda. Djeĉak je otvorio oĉi. Vidio je da pada,
stalno pada, samo što se nije rušio, već polako kruţio. Orao se branio i protivio. Nije htio dolje. Borio se
svim snagama svojih krila. Djeĉak je meĊutim bio preteţak i vukao ga je prema zemlji sve do blizine dvorca.
Tamo su sletjeli na ĉvrsto tlo. Djeĉak, meĊutim, još nije bio spašen. Uza'se nije više imao noţa Nije imao
ĉime da prereze kaiševe kako bi se oslobodio ptice koja je pokušavala ponovo da se vine uvis. Došlo je
do borbe u kojoj se orao pokazao jaĉim od djeĉaka. Tukao je po njemu krilima, vukao ga amo-tamo. Ljudi
su dojurili. Orlove su se snage udvostruĉilo od straha pred njima. Svladao je teret koji je na njemu visio. Još
se jednom podigao u zrak, iako ne visoko. Poletio je malo, a onda se opet srušio na zemlju ravno ispred
Tatellah-Sataha i mene. Ondje je leţao nekakav kamen. Podigao sam ga i njime smo ubili ogromnu
pticu. Djeĉak je bio spašen. Udarci krila su ga priliĉno izranili. On se. meĊutim, srniješio, ĉak je i
klicao, jer je postigao ono što je bio naumio, naime, da doĊe do svojih kumira. Od tada mu je ime ,Mladi
Orao'. Najradije priĉa o letenju. Ĉak je otišao u gradove i sela bljedolikih da se tome obuĉava,
— Da li je nauĉio? — upitalo je Srdašce.
— To još ne zinam. Znam samo toliko da je još juĉer poĉeo izraĊivati krila. Izgleda da je ipak nauĉio.
Samo što to nitko drugi osim nas ne smije znati.
322
Dok je trajalo pripovijedanje, bili smo prevalili dobar komad puta i prolazili kroz ĉitav niz dolina i klanaca
koji su bili meĊusobno povezani. Njihov je pravac vodio na sve strane, i teško je bilo reći ja-šemo li prema
sjeveru ili jugu, istoku ili zapadu. Već smo preko tri sata putovali kada smo stigli do neke male rijeke, po
ĉijoj se bistroj vodi moglo utvrditi da ne dolazi iz kraja ĉije je tlo od zemlje ili gline, već stjenovito.
— Ovo je ,Voda spilje', duţ koje ćemo jahati dalje uzvodno — rekao je Intschu-inta. — Dolazi iz spilje l
prema tome će nas dovesti taĉno do našeg cilja.
Krenuli smo tim pravcem. Stigavši, do vode, došli smo i do najniţe taĉke našeg današnjeg puta. Sada smo
ponovo poĉeli da se penjemo prema Mount Win-netouu, iako sada sa druge strane. Mnogo smo zaobilazili.
Zraĉna linija do planine bila je mnogo kraća. Dolina kraj rjeĉice je bila uzana i gusto obrasla ĉetinarima.
Šuma je na mjestima bila toliko gusta da smo jedva uspjeli da se probijemo. To je trajalo više od jednog sata.
Strane uz rijeĉnu dolinu bivale su sve više i više. Stigli smo do mjesta gdje su se odjednom poĉele jako širiti
i trebalo nam je sigurno pola sata dok nismo stigli do drugog kraja. Ovo je mjesto sliĉilo velikoj, izduţenoj
udubini, nalik na tiganj, koju je rijeka presijecala ravno kao da je ravnalom povuĉena linija. S obje strane
prostirala se ĉudesna vegetacija ogromnih stabala. MeĊu gigantskim stablima raslo je gusto šipraţje. Tlo
stjenovitog tignja bilo je takoĊer prekriveno gustim grmljem. Bilo je u izobilju lišća i trave za hranu naših
konja, toliko da bi i tisuće konja moglo ovdje dugo pasM a da sve ne popasu.
~ To je Dolina spilje — rekao je Intschu-inta.
~ A gdje se spilja nalazi? — upitalo je Srdašce.
~ Sasvim straga, na kraju doline, gdje izravno dodiruje Momi Winnetou. DoĊite!
Jahali smo dalje.
Dakle, na ovom su se mjestu htjeli sakriti saveznici Mouxi, utasi, Kiowe i Romanci. Nisu odabrali loše
™Jesto. Samo je bilo mnogo udaljeno od nas. Tko god ^odavde htio da izvrši napad na nas, morao je prije
da prevali pet sati dugog i napornog puta. Moţd-
323postoji neki kraći, pogodniji put? Moţda su naši protivnici znali za nj? Takve su mi misli prolazile
glavom. Uĉinilo mi se da to vrijedi razmotriti. I ĉudnovato, tek što sam poĉeo o tome razmišljati, zaustavio
sam svoga konja i dao znak ostalima da i oni stanu. Naime, ugledao sam nekakav trag. Sjahao sam da ga
provjerim. Potjecao je od dva konja koji nisu došli istim putem kojim i mi,' već odozgo, lijevo od nas, i to
najviše prije jednog sata. Znaĉi da su prije nas ovdje bila dva jahaĉa. Po tragovima nisam mogao zakljuĉiti
tko je bio. li svakako Indijanci. Izvukao sam iz dţepa revolver, Pojahali smo dalje polako i oprezno, što tiše,
uvijek jedan iza drugog, dok sam ja jahao na ĉelu. Stalno smo slijedili tragove koji su se veoma jasno vidjeli
na zemlji koju je voda nanijela sa vrhova. Vodili su duţ rijeke i probijali se kroz grmlje prema kraju doline.
— Odjahali su prema spilji — rekao je Intschu--inta. — Znaĉi da znaju za nju!
— I to veoma dobro — nadodao sam — jer su je pronašli, iako su se koristili preĉicom preko divljih
podgorina. Oni su mnogo bolje upućeni nego ti.
Pribliţavali smo se kraju doline. Ona je završavala na onom mjestu gdje je rijeka izvirala ravno iz planine.
Nekakav otvor je vodio unutra. Bio je tri puta širi od rijeke, ali visok samo onoliko koliko je trebalo da jahaĉ
proĊe a da se ne sagrie. Bio je to ulaz u veliku spilju koju smo htjeli upoznati. Ispred ulaza bio je malen,
slobodan prostor, prekriven odronjenim kamenjem, pa zbog toga nije bilo nikakve vegetacije. Stigavši do
ivice toga prostora, zaustavili smo se i ugledali oba jahaĉa koja smo traţili. Bili su sjahali i potrbuške leţali
na zemlji. Glave su nadnijeli nad nešto bijelo, što je, po svemu sudeći, bio nekakav papir ili nešto sliĉno.
Njihovi su konji krĉkali suhe grane grmlja. Oba sedla su leţala u blizini, a kraj njih nekoliko torbi i paketa,
kao i puške. •,
Sjahali smo i odveli naše konje malo natrag da ih ondje priveţemo, jer bi nas inaĉe odali. Zatim smo se
ponovo dovukli do grmlja da promatramo onu dvojicu.
— Poznaješ li ih? — upitao sam Srdašce.
— Ne — odgovorila je. .
324
— Ti si ih, meĊutim, već vidjela!
— Nisam, sigurno nisam!
- Ipak Jesi! Ĉak si ih gledala nekoliko sati!
- Gdje to?
— U .Kući smrti', prilikom savjetovanja poglavica. To su ona dva vraĉa Kiowa i Komanĉa koji su otvorili
ţi-tvenik.
— Oko ti je oštrije od inoga. Vidjela sam ih samo pri onom oskudnom, treperavom svjetlu vatre.
— Ja takoĊer. MeĊutim, Zapadnjak se prije svega trudi da što bolje pamti crte onih lica koja su vaţna.
Tomu ti nisi viĉna. Papir nad koji su se nadnijeli sigurno je vaţan. Ĉini mi se da je nekakva karta ili
nešto sliĉno tome. Uporno povlaĉe prstima po njoj kao da se svaĊaju i govore tako glasno da se gotovo do
nas moţe ĉuti. Odšuljat, ću se onamo da prisluškujem.
- Hoću li i ja?
— Ne, drago Srdašce — nasmijao sam se. — Na kome jeziku ţeliš da prisluškuješ? A tvoje šuljanje bi
moglo da ispadne malo buĉnije nego što treba.
- Šteta! Rado bih uĉestvovala! A što ako te ubiju? Da te ustrijele, ubiju 'ili prohodu?
— Tada ćeš mi brzo priteći u pomoć!
— Dozvoljavaš li?
— Da, dozvoljavam! Dozvoljavam ti da ĉak i vi-ĉeš, urlaš i zapomaţeš koliko god-ţeliš!
~ Tada poĊi! U svakom sluĉaju ću doći! Pappermannu i Intschu-inti sam dao potrebna uputstva, a onda sam
zašao u grmlje kako bi se došuljao do Indijanaca. To mi nije bilo teško jer su bili toliko zaokupljeni sobom
da nisu obraćali paţnju na druge stvari. Prišuljao sam im se tako blizu da sam iz grmlja, u kojem sam se
skrivao, mogao rukom do-teknuti nogu Kiowe koji je potrbuške leţao na zemlji. Tema njihova razgovora
bila je od velike vaţnosti ne samo za njih već i za nas.
Ono što sam smatrao >da je papir, zapravo je bila za. poput svile tanka, sliĉna pergamentu, ispisana s J e
strane, iša-rana crteţima*. Na jednoj se strani nalazio taĉan crteţ Mount Winnetoua i poloţaj .dvorca' u
kojem je stanovao .ĉuvar velikog kumira'. Na drugoj Se strani nalazila taĉna karta unutrašnjosti velike spi-
325Ije pred kojom smo se nalazili. Sve sam to doznao već nakon nekoliko minuta prisluškivanja. Njihov je
razgovor bio veoma buĉan, Okt-etali su kartu amo-tamo, spominjali su, traţili i pronalazili najrazliĉitija
imena mjesta i taĉke. Sve sam to ĉuo i zapamtio. Doznao sam da karta pripada vraĉu Komanĉa. Ona je bila
prastaro nasljeĊe njegove porodice. Nitko osim njeg& nije znao za nju. Velika, vaţna stvar zbog koje su
danas ovamo stigli dala mu je povoda da sada otkrije tajnu. Vraĉ Klowa se veoma trudio da što bolje upozna
sadrţaj koţnatog dokumenta i da ga zapamti.
— Zar je zaista tako kako je ovdje prikazano? — upitao je.
— Tla", zaista je tako! — potvrdio je Romane.
— Mi se sada nalazimo na ovom mjestu?
— Da — odgovorio je onaj drugi.
— I ovdje se moţe podzemnim putem doći do samog Mount Winnetoua? l to ne samo pješice već i
jašući?
- Da.
— I ti nas tim putem ţeliš povesti zajedno s naših ĉetiri hiljade ratnika kako bi izvršili prepad na Tatellah-
Sataha i na njegove pristalice? Uff, uff! To je zamašan plan, veoma zamašan! Da li se moj crveni brat
već jednom koristio tim putem? Da li je već bio gore?
— Nije, ali jedan od mojih predaka je tajno pokušao, i to s uspjehom. Put završava na nekoliko
mjesta. Uspio je da stigne do jednog mjesta do kojega i ja ţelim stići.
— A taj je iza .Slapa koprene'?
— Da. To je jedina taĉka do koje se na konju moţe doći. Do ostalih se taĉaka moţe stići samo pješice.
— A što ako pothvat ne uspije? Sto će biti ako se ĉetiri tisuće ljudi naĊe u spilji pa ne mogu krenuti ni
naprijed ni nazad? Neka moj brat razmisli što je sve potrebno za toliki broj'ljudi i konja!,
- Mislio sam i na to. Odjahao sam zbog toga naprijed kako bih prije mogao pregledati spilju, A
tebe, moga crvenog brata poveo sam sa sobom je-
326
dino zbog toga što si i ti ĉuvar kumira isto onako kao što sam i ja Tatellah-Satah. U tebe se mogu pouzdati.
— Nemojmo dalje gubiti vrijeme, već poĉnimo! Ustao je.
Znaĉi da se nisu svaĊali, nego mi se to samo uĉinilo zbog njihova ţivog razgovora. I Komanĉ je ustao.
Sloţio je polako i paţljivo kartu kako bi je .stavio u dţep. U to sam se i ja podigao, izišao pred grm i rekao:
— Moja će crvena braća izgubiti malo vremena prije no što otpoĉnu!
— Uff! — prestrašeno viknu Kiowa. Jedan bijelac!
— Uff, uff! Bljedoliki! — istovremeno je uzviknuo i Komanĉ.
Istrgao sam mu pergament iz ruku, stavio ga u svoj dţep, postavio se tako da nisu mogli doći do svo^ jih
pušaka i nastavio:
— Kartu ću za sada zadrţati, jer ću vam pomoći da pronaĊete pomoću nje put kroz spilju!
Pribrali su se i spremili za borbu.
— Tko si ti što se usuĊuješ da me kradeš? upitao je Komanĉ.
Zatim mi se pribliţio kako bi posegnuo za svojom puškom. Izvukao sam revolver, zapeo ga i odgovorio:
— Ja ne kradem! Ako je karta zaista tvoje vlasništvo, dobit ćeš je ponovo. Dalje od pušaka, inaĉe
pucam! Ja nisam sam!
Dao sam znak rukom. Na to su stigli Pappermann, Intschu-inta i odred ,Winnctoua', za njima Srdašce.
~ Uff, uff! — uzviknuo je Kiowa kada je ugledao Pappermanna. - Pola modrog lica!
~ I jedna bijela squaw! — nadodao je Komanĉ, koji je sada zaista bio prestrašen.
~ Vi ste o tom modrom licu i ovoj squaw već ĉuli. A tko sam ja? — upitao sam.
~ Old Shatterhand! — viknu i Kiowa. — Naš ne-Prijatelj, naš najogorĉeniji neprijatelj!
~ To je laţ! Ja nisam nikome neprijatelj. Da, mene bi prije mogli nazvati neprijateljem bijelaca, a ne
Crvenokoţaca! Upitajte samo vaše poglavice kako &am ih nekada poštedio! Upitajte vaše stare ratnike da
327li su bilo kada od mene ĉuli i jednu rijeĉ mrţnje: da li mi moţda mogu pripisati makar i jedan jedini ĉin
osvete! Ja volim sve ljude, a i vas volim. Ţelim vam sreću. Zbog toga se suprotstavljam svakoj vašoj namjeri
koja bi vas odvela u propast. Ovo sto ste danas naumili takoĊer vas vodi u propast. Ne dozvoljavam da se to
dogodi. Sjednite ponovo i predajte mi vaše noţeve. Vi ste zarobljeni!
— Mi nismo zarobljeni, već ...
Izgovorivši te rijeĉi, Komanĉ je skoĉio prema meni. Ja sam se, meĊutim, izmaknuo u stranu, zahvatio ga
boĉno i bacio na zemlju. Gorostas Intschu-inta kleknuo mu je na grudi i svladao ga bez napora. Isto tako je
postupio i sa Kiowom hrabri stari Pappermann. Ubrzo su oba zarobljenika bila sputana i nisu se mogli ni
maknuti. Sjeli smo do njih. Odred .Winnetoua' dopremio je naše konje. Najprije sam izvukao kartu iz dţepa,
rastvorio je kako bih je podrobno pregledao. Već pri prvom pogledu znao sam na ĉemu sam. Obratio sam se
Komanĉu:
— Neka mi vraĉ Komanĉa, Avat-tovavh, sada kaţe ima li o-n veliku zbirku knjiga, to jest biblioteku?
— Nemam — odgovorio je. — Nema je ni jedan Komanĉ.
— A znade li moţda Avat-tovavh gdje postoji takva biblioteka?
— Ovdje na Moumt Winnetouu, kod Tatellah--Sataha.
— I nigdje drugdje?
— Nigdje.
— Onda ti ovu kartu nećeš dobiti natrag. Morat ću je vratiti njezinom pravom vlasniku. Ona pripada
Tatellah-Satahu. Ukradena mu je.
— To je laţ! - planuo je vraĉ.
— Nije laţ, već istina.
— Dokaţi!
— Odmah! Smatram da ti nećeš moći sve razumjeti što ću ti reći. Ova je karta oznaĉena brojevima, i to
na starom Pokontsch-dijalektu jeziku Maya. Ovdje dolje u ovom uglu su upisani brojevi koji oznaĉuju
stotinu: Jo — tuc: što znaĉi pet puta dvadeset, dakle jedna stotina. A ovdje u drugom uglu stoje desetice i
328
jedinica: wuk — laj; to znaĉi sedam i deset, dakle sedemnaest. Ova karta ima broj sto i seĊamnaes-t, što
znaĉi da je pod tim brojem zavedena u biblioteci ili jednom njezinom odjelu. Pokazat ću je Tatellah--Satahu
i sigurno će se utvrditi da je njegova.
— Nemaš ti njemu šta da pokazuješ! Ova karta je svakako ukradena, ali tek sada jer si je ti ukrao! Ti si
lopov!
— Umukni, inaĉe ću te udariti po ustima, stari mangupe! prekinuo ga je Pappermann. — Gdje
su braća Entersi?
Nije bilo loše smišljeno što je upitao za braću Enterse. Tako su obojica Crvanokoţaca saznala da nismo
neznalice, kako su to oni pretpostavljali. Svoje iznenaĊenje nisu mogli prikriti, ali su se ipak brzo svladali.
Komanĉ upita ravnodušnim glasom:
— Enters? Tko je to?
— To su dva brata koji su obećali da će nas izruĉiti vama. Time smo vas dovoljno uvjerili da ni-
smo voljni da s vama postupamo u rukavicama. Ako izustite samo i jednu rijeĉ koja nam se ne bi svidjela,
dobit ćete batina! <
Doduše, bolje bi bilo da je Pappermann pustio mene da govorim. Nakon mnogo godina, on je danas prvi put
imao pred sobom zarobljenike, pa sam omogućio tom starom valjanom momku da malo izigrava junaka. Od
toga trenutka oba su vraĉa šutjela. Postali su sumnjiĉavi kada su ĉuli za ime Enters.
Prije svega smo mo-rali da jedemo. Srdašce je razmotalo hranu koju smo ponijeli sa sobom i posluţila nas.
Rasedlali smo konje. Pustili smo ih da se napiju i da potraţe zelenu hranu. Naravno, k-irta je za mene bila
vaţnija od jela. Taćno ram je prostu-dirao i potraţio savjet u Intschu-intc, koji rne je uvjs-ravao da taĉno
pozna spilju. Pri tome se pokazalo da se karta i on ne slaţu. Prema karti bio je samo Jedan ulaz u spilju pred
kojim smo se sa'da nalazili, a Šore na vrhu tri razliĉita izlaza, dva uska i jedan Široki. Široki put je bio za
jahaĉe, a izlaz mu je bio Iza_.Slapa koprene'. Ostala dva puta koja su bila za Pješake, na odreĊenom mjestu
odvajala su se od Puta za jahaĉe i još neko vrijeme išla usporedo, a za-tim se odvojila. Jedan je završavao u
dvorcu. Na kojem mjestu, to se nije moglo utvrditi jer je crteţ bio premalen. Drugi nije išao onoliko visoko
jer je završavao u planinskoj dolini, u blizini, kako se ĉinilo, zapoĉete ogromne statue Winnetoua, ili kraj
jedne od Đavoljih propovjedaonica. Intschu-inta za ova tri izlaza nije znao. Sjeća se da je ranije, u starim
vremenima, postojalo nekoliko izlaza iz spilje, samo što su ti. bili zatrpani. Zbog ĉega, to nije znao reći.
Tvrdio je da put kroz spilju postaje sve širi, da je prohodan i da se stalno penje do onog mjesta gdje se naglo
poĉinje suţavati, i da završava pred skupom siga. Taj skup je stajao nešto po strani od ,Slapa koprene' i nje-
gov se pad moţe ĉuti u samoj spilji ako ĉovjek ima oštro uho.
Tko je u pravu? Intschu-inta ili karta? U svakom sluĉaju karta. Odluĉio sam da se oslonim na nju, barem u
vezi s gornjim dijelom spilje i izlaza koji se tamo nalaze. Do toga sam se mjesta mogao potpuno osloniti na
slugu i njegovo' poznavanje spilje. Zbog toga sam odluĉio da konje ne ostavimo ovdje, već da ih sa sobom
povedemo. Naša je namjera bila da se poslije razgledanja ponovo vratimo. MeĊutim, ako je go>re stvarno
postojao onakav širok i pogodan izlaz, kao što je bio ucrtan na karti, onda smo već morali biti kod kuće i ne
bi onda trebalo da se ponovo vraćamo kroz spilju i da ponovo jašemo pet sati do kuće. Intschu-inta je,
doduše, uporno tvrdio da ćemo se morati vratiti, dok sam ja bio mišljenja kako nd jednom razumnom
ĉovjeku nije moglo pasti na um da zatrpa ona tri izlaza. Staviše. pretpostavljao sam da su samo kamuflirani,
dakle prikriveni, i zbog toga sam se oslanjao na svpju snalaţljivost i dobre oĉi.
Ĉim smo završili jesti, odmah smo poĉeli vršiti pripreme za pregledanje spilje. Bili smo ponijeli baklje i
sviieće. Kada smo otvorili pakete dvojice zarobljenika, utvrdili smo da su se i oni dobro opskrbili. Zbog
vlage i svjeţine sa sobom smo ponijeli velike, tanke, nepropusne indijanske pokrivaĉe kojima smo se mogli
zaogrnuti umjesto kaputa. Konje smo opet osed-lali, vraĉeve privezali za njihove konje, zapalili ne~ koliko
baklji i otpoĉeli pregledanje spilje.
330
Jahali smo kroz divan podzemni svijet. Na ĉelu Intschu-inta sa jednim od ,Winnetoua' koji je nosio baklju,
za njima ja i Srdašce, pa zarobljenici, onda Pappermann s preostalim ,W.tnnetouima', od kojih je jedan nosio
drugu baklju. Gdje god se ukazala potreba, upalili bismo osim baklji i svijeće.
Put se stalno penjao, ĉesto i veoma strmo. Ĉak i na najniţim mjestima spilja je bila dovoljno visoka za naše
konje. Svaka je od podzemnih prostorija kroz koju smo prolazili bila razliĉita. Redale su se raznolike slike,
iznenaĊenje za iznenaĊenjem. Dok su sa stropa visili raznoliki stalaktiti, odozdo su se dizali divni sta-lagmiti
i zajedno predstavljali cijevi, stupove, orgulje i druge predmete, tako da ĉovjek nije mogao vjerovati da je
sve to priroda stvorila. Na ţalost, sada nismo Imali vremena da to podrobnije promatramo. Zurilo nam se
naprijed sve do onog mjesta gdje se moralo utvrditi moţemo li dalje ili ne. Jahali smo hodnicima i tunelima,
kroz male sobiĉke i ogromne dvorane, kroz predvorja i prostrane dvorane sa stupovima, kroz verande i
prolaze. Prolazili simo kraj bezdana u ĉijoj je dubini ţuborila rijeka, Išli smo sve dalje i dalje, dok konaĉno
nismo došli do kraja širokog puta. Odjednom je postao toliko uzan i tijesan da je samo pješak mogao dalje da
se probije.
— Vidiš da sam bio u pravu — rekao je Intschu--inta.
— Put za konje je pri kraju i dalje ne ide. Nema ovdje nikakvog otvora koji bi izlazio iza ,Slapa koprene'.
Izgleda da je bio u pravu. Nalazili smo se u širokom hodniku i pred nama su se isprijeĉile dvostruke skupine
stalaktita i stalagmita, dok je uzani puteljak skretao udesno. Na karti ovo skretanje nije bilo oznaĉeno, već je
put produţavao ravno dalje. Ovo Je mjesto bilo presudno. Sada se moralo pokazati koliko se mogu osloniti
na svoje oĉi i moć rasuĊivanja! Poĉeo sam istraţivati skupinu siga. Ubrzo sam utvrdio da nije potrebna
nikakva mudrost da se otkrije prava istina.
Stalaktiti su sige koje vise sa stropova spilje. Sta-su sige koje se diţu uvis sa dna spilje. Kada
331se spoje, predstavljaju stupove i skupine stupova. Sta-lagmiti nastaju drukĉije od stalaktita. Oni se veoma
lako mogu razlikovati jer im struktura nije ista. Ovdje sam odmah utvrdio da su sdge na,stropu bile prave.
MeĊutim one koje su se dizale sa dna spilje nisu bile prave. Bili su to stalaktiti, a ne stalagmiti. Oni nisu
ovdje nastali, već su ih dopremili i sloţili. Zašto i u koju svrhu? Veoma jednostavno: da bi se presjekao
široki puteljak, da ga kamufliraju, prikriju, taĉno onako kako sam naslućivao,
Prodrmao 'sam jednoga od prednjih. Pokrenuo se. Odvukao sam ga u stranu. Ostalj su slijedili moj primjer i
pomogli mi da uklonimo i druge. Već nakon kratkog vremena put je bio toliko slobodan da smo se mogli
uvjeriti u njegov nastavak. Proširili smo otvor toliko da se ĉovjek kroz njega mogao provući. Tada sam
pozvao Pappermanna i jednoga od ,Winnetoua' sa bakljom da poĊu za mnom kroz otvor. Htio sam da vidim
šta se iza toga nalazi. Ostali su morali da ĉekaju i da razmaknu onoliko kamenja koliko je bilo potrebno da
konji proĊu.
Osim baklje koja je gorjela ponijeli smo još jednu kao rezervu, te se poĉesmo probijati dalje, naravno
pješice. Put je bio još strmiji nego do sada. Ubrzo smo ispred nas zaĉuli neko šuštanje, huku, pa romo-renje,
kao da se nalazimo u samoj blizini slapova Nia-gare. Ta huka i romorenje postali su tako glasni da ni vlastite
rijeĉi nismo ĉuli. Stijena, desno od nas, rušila se u dubinu Odozgo je dopiralo slabo svjetlo kao da se dan
probija kroz debelo mlijeĉno staklo. Iza jednog zavoja smo odjednom ugledali ,Slap koprene' kako se uz
buku ruši u podzemni svijet, u kojem pro-duţava kao mala rjeĉica duţ koje smo maloprije u spilji jahali.
Duvao je tako oštar vjetar da smo morali šešire pridrţavati. S jedne strane bio je stjenoviti zid, dok je na
drugoj zjapio bezdan u kome je slap nestajao. Ivica nije bila zaštićena ogradom. Put je meĊutim bio toliko
ĉvrst i širok da su i ĉetiri konja mogla usporedno ići. Tako smo prošli slap cijelom njegovom širinom. Kada
smo stigli na drugi kraj, nestalo je svjetla odozgo, i opet smo se morali osloniti na naše baklje. Produţili smo
potkopom koji se dizao uvis,
332
samo ne u ravnom smjeru već u luku. Ovdje smo opet zaĉuli šum vodopada. Postajao je sve jaĉi i jaĉi. Kada
je postao toliko jak da smo gotovo oglušili, ugledali smo ponovo danje svjetlo, samo što nije prodiralo
odozgo, već ispred nas. Uputili srno se prema njemu i već nakon nekoliko trenutaka bili smo pod vedrim
nebom. Zapravo nismo bili pod vedrim nebom, već izmeĊu pobjesnjele mase ,Slapa koprene' i visoke strme
stijene sa koje se rušio. Stajali smo uz sam rub ponora u kojem je nestajao, kuda smo upravo bili prošli.
Sada sam dovoljno znao. Vratili smo se do onog mjesta gdje su se naši pratioci nalazili. Stigavši onamo,
utvrdili smo da još nisu završili posao. Kamenje koje su imali da uklone bilo je veoma teško i trebalo irn je
još podosta vremena da to obave. To sam vrijeme iskoristio za dalja istraţivanja. Htio sam da doznam kuda
vodi uzani puteljak. Ovoga puta nisam poveo Pappermanna, već Intscha-intu i jednog sa bakljom. Srdašce
me je zamolilo da i nju »ovedem. Pristao sam. ' '
Nije bilo daleko do onog mjesta na karti gdje se dva puteljka razdvajaju. Stigavši tamo, odmah sam utvrdio
da su i ovdje stajali stalaktiti umjesto sta-lagmita. I ovdje je izvršeno kamufliranje. Intschu--inta nije ništa
primijetio, i nije zastao. Nije ni slutio da se jedan od uzanih puteljaka ovdje odvaja i produţio je sa ĉovjekom
koji je nosio baklju. Pošao sam za njima ništa ne govoreći. Put koji su mimoišli sigurno je vodio prema
Đavoljoj propovjedaonici. Na osnovu karte put kojim smo išli vodio je gore prema dvorcu. Ţelio sam da ga
još danas otkrijem. Zbog toga smo išli ovim puteljkom sve do onog mjesta gdje je prividno završavao.
~ Ovdje prestaje — rekao je Intschu-inta, za-
stavši.
~ I ne ide dalje? — upitao sam.
— Ne. Taĉno onako kao i onaj maloprije!
~ Da, taćno onako kao i onaj maloprije! Ako se
ukloni kamenje cdmah ćemo primijetiti da ovdje ne završava, već da se 'produţava dalje. Uklonimo ka-
333Ovi stalaktiti nisu bili teški. Sklonio sam nekoliko u stranu. Intschu-mta je pomogao. Šta sam mislio, to
se i obistinilo: put je produţavao. Ovdje nijg bilo potrebno da sve kamenje uklonimo. Više nam nije stajalo
ništa na putu da bismo mogli produţiti. Poĉevši odavde, nije bilo više siga, već sumo gole spilje. Redale su
se jedna za drugom. Morali smo se penjati. Na kraju nije bilo više ovih prirodnih šupljina, već je put vodio
kroz stjenovitu pukotinu u kojoj su bile uklesane stepenice i hodnici koji su bili nadsvoĊeni. Zrak je bio
nevjerovatno suh i ĉist. Nisam pogledao na sat, ali sam osjetio da smo se više od ĉetvrt sata penjala.
Odjednom su prestale stepenice. Dalje nismo mogli. Pod nama stepenice, desno zid, lijevo zid, nad nama zid.
Nigdje vrata, prozora, otvora! Kako da se odavde iziĊe?
Upravo nad posljednjom stepenicom' bila je smještena ploĉa od kamena. Ona nije mogla biti teška jer joj
stranice nisu bile duţe od tri pedlja. Pokušao sam da je maknem. Nije mi uspjelo. U njoj su bila dva
udubljenja i mogao sam u njih da zavuĉem drţak noţa. To mi je pomoglo da pomaknem ploĉu. Najprije sam
pokušao da je "povuĉem naprijed, pa natrag; pa udesno — uzalud. Ali kada sam povukao ulijevo, ona se
konaĉno pomakla. Imao sam osjećaj da se pokreće na kotaĉima. Nada mnom se ukazao ĉetvero-uglasti otvor,
kroz koji sam se mogao provući/Opreza radi sam najprije provukao samo glavu. Sto sam ugledao?
Preda mnom se ukazala jedna osmerouglasta prostorija sa dvojim vratima. Zidovi su joj bili potpuno obrasli
pleterom ĉije su grane sezale ĉak do stropa u kojem su' svuda unaokolo b,ili brojni otvori kako bi prodirala
svjetlost. Prema meni nalazila su se zatvorena vrata. A tu gdje sam se sada nalazio vjerovatno su bila još
jedna, samo što ih nisam mogao vidjeti dok se ne provuĉem kroz otvor. Kad sam "ušao u pro-' storiju,
utvrdio sam da su to bile stepenice koje su vodile gore prema izlazu koji je bio zabravljen. Popeo sam se
gore, uklonio rezu i otvorio ih. Našao sam se pod vedrim nebom, samo nisam htio da utvrĊujem gdje se
nalazim. Zatvorio sam opet vrata, spustio se dolje i pozvao Intschu-intu da i on doĊe gore da mi kaţe
334
zna H moţda gdje se nalazimo. Ĉim je ugledao prostoriju, zadovoljno je uzviknuo:
'- Uff! To je tajna sobica Tatellah-Sataha u kojoj se on ĉešće zadrţava!
— Kuda vode ona vrata na suprotnoj strani?
— U spavaonicu Tatellah-Sataha.
— A ona tamo na vrhu stepenica?
— Napolje, na planinu. Nitko ovdje nije naslućivao da postoje ova prijeklopna vrata kroz koja smo sada
stigli!
Sada je i Srdašce ušlo, a iza nje i ĉovjek sa bakljom. Ona je izrazila ţelju da ovdje ostane. Rekao sam
joj:
— Mi ostali se opet vraćamo, no ubrzo ćemo opet doći.
— Ovamo? — upitala je. — Kada?
— Moţda već za pola sata. Vraćam se u podzemni svijet da dovedem oba zarobljenika kako bih ilf ovim
tajnim putem otpremio u dvorac. Osim nas, nitko ih drugi neće vidjeti. Ne ţelim da bilo tko od njihovih
pripadnika ili drugova sazna gdje se nalaze.
— Dobro, ja ću vas1 ovdje saĉekati. MeĊutim, što ću raditi ako me netko ovdje zatekne?
~ Bilo tko da doĊe, postupit će prema tebi kao prema prijateljici. Uostalom, nije ni potrebno da te netko
zatekne, jer se moţeš posluţiti onim stepenicama i izići napolje, pa te neće nitko primijetiti.
— Dobro! Dakle, ovdje ću ĉekati
Sjela je na klupu. Mi ostali poĉesmo da se spuštamo kroz hodnik. Kamenu ploĉu sam ponovo namjestio.
Vratili smo se do onog mjesta na kojem su nas ĉekali naši drugovi. Gotovo su bili završili posao, naime,
uklanjanje stalaktita. Sjeo sam da saĉekam dok
to
ne završe. Dok sam sjedio, osjetio sam da nešto sa
stropa pada na mene. To nije bila voda, već kameni Pješak. Pogledao sam gore. Svjetlost naših baklji nije
dopirala visoko, a ipak sam upravo nad sobom ugledao uzanu pukotinu iz koje je padao pijesak. U ovakvim
spiljama to nije bilo ništa neobiĉno i zato nisam ni Pomišljao da istraţujem uslijed ĉega je nastala pukotina.
, Kada je široki put bio osloboĊen, rekao sam da cerno se ovdje razdvojiti. Oba vraĉa, Intschu-inta i
335ĉovjek sa bakljom poći će pješice sa mnom gore. Ostali će jahati dolje i dovesti naše konje, i to pod
vodstvom Pappermanna. Poći će onim putem koji smo malo prije otkrili i koji završava iza .Slapa koprene'.
Odande će smjesta krenuti prema dvorcu. Ĉekali smo dok ne odu. Vraĉima sam zavezao oĉi. Ja sam uhvatio
za ruku Komanĉa, a Intschu-inta Kiowu. Ĉovjek sa bakljom je išao naprijed. Tako smo se penjali prema taj-
noj sobici. Zbog zavezanih oĉiju zarobljenika sporo smo napredovali i tek nakon jednog sata smo stigli do
zadnjih stepenica. Poĉeo sam da povlaĉim u stranu ploĉu. Tek što sam to uradio, zaĉuo sam glasove.
Izgledalo je kao da je netko kod moje ţene. Otvorio sam prijeklop-na vrata pri ĉemu sam pazio da budem što
tiši. Pomakao sam opet samo gornji dio glave da vidim tko govori. Srdašce je nestalo, vjerovatno kroz
stepenišna vrata koja vode napolje. Sada je Tatellah-Satah sjedio na klupi. Pred njim je stajalo dvanaest
poglavica Apa-ĉa, svi mlaĊi ljudi od kojih nisam nijednog poznavao. Najstariji meĊu njima nije imao ni
pedeset godina. ,Stari ĉuvar velikog kumira' govorio im je nešto uzbudljivim glasom. Do mene je dopro
nastavak zapoĉetog govora:
— Ovdje je Old Shatterhand kojega sam mrzio, a sada ga volim. Svjestan sam da bez njega ništa ns
mogu, isto onako kao što ni crvena rasa ne moţe ništa bez bijele. On će nas opet sjediniti u ljubavi i unatoĉ
tome što sami idemo putem mrţnje koja nas moţe uništiti. I dok mi...
Zastao je usred reĉenice. Nismo uspjeli da ugasimo baklju i ona je poĉela glasno pucketati. Bacala je iskre.
Dimila se, pa se dim dizao kroz otvor gore, i Indijanci su odmah osjetili njegov miris i ugledali nas. Svi su
gledali u mene. Tatellah-Satah je iznenaĊen ustao sa klupe. Nije mi ništa drugo ostalo već da se provuĉeni
kroz otvor.
- Old Shatterhand! - uzviknuo je. - Old Shatterhand, o kome upravo govorim!
— Old Shatterhand! Da li je to on? Zaista on? -• upitali su ga poglavice.
- Da, on je! — odgovorio je. — Otvor u pj>Ċu! Kuda vodi? Odakle dolaziš?
336
Ove su rijeĉi bile upućene meni. Prišao sam mu, izvukao iz dţepa kartu, koju sam oduzeo vraĉu Komanĉa,
rastvorio je, predao mu je i odgovorio:
— Pogledaj ovo! Vidjet ćeš i sam odakle dolazim. Pogledao je u naslov, primijetio brojke i uzviknuo:
— Iz tajne biblioteke! Veoma vaţna karta koju je netko mojim precima ukrao! Sve naše traganje za njom do
sada bilo je uzaludno! Sumnja je bila pala na nekadašnjeg vraĉa Komanĉa koji je ovdje nekoliko tjedana
boravio kao gost i koji je veoma ĉesto zalazio u biblioteku. I sada mi ju je Old Shatterhand donio! To je
pravo ĉudo! Pravo ĉudo! Tko ti je dao tu kartu?
— Dobio sam je od praunuka lopova. Pokazat ću ti ga.
Bio je dovoljan samo jedan zov i već su gore stigli: Intschu-inta i ĉovjek s bakljom, koji su sa sobom vodilj
oba zarobljenika. Poglavice Apaĉa su ih odmah prepoznali. Htjeli su da dadu oĊuška svome iznenaĊenju, ali
sam ih ja jednim pokretom ruke umirio i tiho rekao:
— Mir! Oni ne smiju ni da vide, ni da ĉuju gdje se nalaze. Kasnije ću vam sve ispriĉati. Postoji li u dvorcu
kakvo mjesto gdje bismo mogli zarobljenike skloniti tako da ne mogu pobjeći i da ih nitko ne vidi?
— Imamo mi ovdje veoma dobre i sigurne zatvore - odgovorio je Tatellah-Satah.
~ Neka ih Intschu-inta tamo smjesti i neka se ponovo vrati. Bit će mi još potreban.
Tatellah-Satah je tihim glasom dao potrebne naloge svom ogromnom sluzi. Ovaj se s oba vraĉa kao i sa
ĉovjekom koji je nosio baklju udaljio da ih otpremi u ćeliju. U tom trenutku otvorila su se vrata iznad
stepenica i na njima se pojavilo Srdašce. Uspjelo joj 3e j3a se blagovremeno povuĉe. Primijetila me je kroz
odškrinuta vrata i smatrala je da se i ona sada moţe Pojaviti.
Ispriĉao sam im samo onoliko koliko sam smatrao °a je potrebno. Upravo u ĉasu kada sam završio, vra-11 o
se Intschu-inta. Javio je da su zarobljenici na si-šurnom mjestu i da je Pappermann sa svojom prat-Jorn
stigao sa slapa u dvorac. Rekao sam mu da ćemo •>°s Jednom dolje u spilju i neka nabavi dvije nove
22 vri-
nnetouovi nasljednici
337baklje. Srdašce me je upitalo mora li i ona poći. Odgovorio sam joj da ne mora, pa me je Tatellah-Satah
zamolio da njemu povjerim svoju squaw. On oĉekuje posjet Kolme Puschi i raduje se što će se obje ţene
upoznati. Nisam ništa imao protiv toga. Kada je In-tschu-inta stigao sa bakljama, pošao sam sa njime opet
dolje u spilju. Napominjem da je dvanaest poglavica Apaĉa tek danas stiglo ovamo za moga odsustva. Svoje
su šatore podigli u gornjem gradu. Predstavljali su štab svih plemena Apaĉa na koje se Tatellah-Satah mogao
osloniti.
Imao sam naroĉitih razloga da se još jednom spustim u spilju. Kada sam poĉeo da je upoznajem, ţelio sam
da je cijelu istraţim jer je postojao još jedan maleni dio koji mi je bio nepoznat. U spilji se odvajao i drugi
uzani puteljak kraj kojega smo prošli a da ga naši pratioci nisu primijetili. To je mjesto samo meni palo u oĉi
jer su stalaktiti umjesto stalagmita ukazivali na to da je i ovdje zakamufliran put koji je prije bio prohodan.
Vratili smo se ponovo na to mjesto. Poveo sam Intschu-intu zato jer sam ga smatrao za povjerljiva ĉovjeka i
jer je to novo otkriće moralo takoĊer ostati tajnom. Povezujući mjesta nad zemljom s onim pod zemljom,
zakljuĉio sam slijedeće: široki put je imao izlaz u planinsku dolinu, iza slapa. Uzani put vodio je gore u
dvorac. IzmeĊu ova dva se nalazilo mjesto gdje se odvajao uzani puteljak koji se prema tome morao
završavati negdje gore izmeĊu slapa i dvorca. Kad god bih se zapitao koje bi mjesto tome najviše
odgovaralo, uvijek sam pomišljao na .Đavolju propovjedaonicu' ili na .Đavolje uho', kako ga ovdje nazivaju.
U svakom sluĉaju ono je bilo povezano sa tajanstvenom, velikom spiljom. Tko zna kakve su vaţne veze
postojale izmeĊu gornjeg i donjeg dijela prije nekoliko tisuća godina.
Kada smo stigli do onog mjesta na kojem je uzani puteljak skretao, stali smo. Uklonili smo nekoliko siga
koliko je trebalo da vidimo što je bilo iza njih. Ubrzo smo otkrili slobodan puteljak koji je gore vodio. Moje
me slutnje nisu prevarile. Bilo je samo pitanje gdje se završava. •
Najprije smo se malo odmorili, jer uklanjanje teških siga baš nije bilo lako. Svuda oko nas vladala je
338
potpuna tišina. Jedino je izdaleka dopirao nekakav neobiĉan šum, i to vjerovatno odanle gdje se naš uzani
puteljak odvajao od širokog. Sto je to bilo, ili tko je to bio? Da nije moţda tamo netko bio? Sigurnosti radi
morali smo to što prije saznati. S podignutim bakljama ţurno smo pošli u onom pravcu iz kojega je šum
dopirao. Ondje smo utvrdili da se ne radi o prisutnosti ljudi, već o padanju kamenja sa stropa, i to baš na
onom mjestu gdje sam bio sjedio i primijetio naĉetu pukotinu. Sada je ta pukotina bila šira i veća. Bili su
otpali priliĉno veliki komadi siga. Vjerovatno je gore nešto popustilo. Tko od sada onuda namjerava proći,
mora biti veoma oprezan. Ja, meĊutim, o tome nisam brinuo brigu jer nisam ni slutio što je tomu uzrok.
Vratili smo se na ono mjesto gdje smo uklonili sige i pošli novootkrivenim uzanim boĉnim hodnikom ĉiji
izlaz još nismo otkrili. Gorostas Intschu-inta je bio grdno iznenaĊen.
— Imam osjećaj da si ti Winnetou - rekao je. — Sve ĉuješ, sve vidiš, sve pronalaziš! A mi koji već od-
vajkada ovdje ţivimo, niti ĉujemo, niti vidimo, a niti pronalazimo! Ti sa kao on, a on je bio kao ti!
I ovaj je puteljak vodio gore kroz same spilje, samo što je bio mnogo strmiji od onog prvog. Pri kraju smo
naišli na stepenice koje su bile uklesane u tvrdom kamenu. Konaĉno smo stigli do kraja. Ovdje nije bilo
vrata, ni zida, ni kamena, već bezbroj korijenja i ţila što su virili iz zemlje jer tlo nije bilo kamenito. Bilo je
sve gušće i morali smo upotrijebiti noţeve. Sjekli smo sve što nam je smetalo i bacali iza ^ a' Probijali smo se
korak po korak. Pred nama nije V1se bilo korijenja i ţilica, već gusto grmlje kroz ĉije je granje dopiralo do
nas danje svjetlo. Ugasili smo baklje.
Grmlje i dţbunje raslo je iz hrpe kamenja koje, vjero vatno, nije ovdje nastalo prirodnim putem, već ga
Jietko dopremio da bi zaklonio ulaz iz kojega smo Probijajući se kroz grmlje, nastojali smo da što lomimo
granje i granĉice. I stigli smo do kojeg Stigli smo do lijevog .Đavoljeg uha', znaĉi onako kako sam i
naslućivao. Desno uho leţa-g druge strane kolnika, upravo prema nama.
,
339— Uff, uff! — viknuo je Tntsctiu-inta. — DogaĊaju se ĉuda!
— Ponovno otkriće neĉeg starog ne predstavlja nikakvo ĉudo — odgovorio sam. — Mi smo sada kod
vašeg Devils pulpita.
— Ĉiju tajnu nitko ne moţe otkriti!
— Ne? Zaista ne?
— Ne. Ĉak ni Wmnetou nije mogao!
— Pri ĉekaj samo! Moţda ćeš ti to moći! '
— Ja? — zaĉuĊeno upita. — Nemoguće!
— Ne samo što nije nemoguće već je sasvim vje-rovatno. Hoćeš li šutjeti, barem neko vrijeme, pa ĉak" i
pred Tatellah-Satahom?
— Hoću! — obećao je gledajući u mene s velikim oĉekivanjem.
- Dobro! Onda najprije da pogledamo? Popnimo se na ,Đavolje uho', da se gore sa svime upoznamo!
Popeli smo se gore. Našao sam se gotovo u istoj situaciji i u istim prilikama kao i na prvom Devils pulpitu,
gdje je .Mladi Orao'-ustrijelio medvjeda. I tu su bile dvije propovjedaonice, taĉno kao i ondje. S druge strane
ceste bile su još dvije na istom odstojanju. Zapravo je sve to predstavljalo dvostruku elipsu sa ĉetiri ţarišta, s
jedne strane dva i s druge strane dva, koja su pri pravilnom korišćenju omogućavala razne glasovne
eksperimente, što je za neupućene ljude predstavljalo ĉudo.
Kao'što je reĉeno, to sam utvrdio već na prvi pogled. MeĊutim, nešto mi je probudilo paţnju. Nastale su
krupne promjene otkada smo zadnji put ovdje prošli. Iz poĉetka kip Winnetouov je rastao velikom brzinom.
Putem su prolazila mnoga teretna kola sa gotovim blokovima što su ih dovlaĉili iz kamenoloma, kao i veliki
broj radnika koji su imali zadatak da iz blo-kova sastave figuru. U njima su već bile izbušene rupe u koje će
se zabiti ţeljezne spojnice, kuke i kolci-Figura je bila izraĊena gotovo do trupa. Skele, na kojima &u imali
da rade monteri, bile su tek danas podignute. Kada je Inschu-inta primijetio da mi je sva paţnja usmjerena na
spomenik, rekao je:
-- Grozniĉavo rade. U svaju stvar nisu više sl~ gurni. Iz dana u dan sve jasnije vide da se s nj-
340
vim mišljenjem ne slaţu svi. Zbog toga se i ţure da što prije završe spomenik, kako bi u ĉasu kada stignu
hiljade uzvanika na njih ostavio jak dojam. Kada sam maloprije pošao po baklje, doznao sam da su naumili
da rade i dan i noć, jer su ĉuli da si.i ti protiv spomenika. Vjerovali su da će te lako onemogućiti.
— Ah! Naroĉito Mr. Okih-tschin-tscha, zvani An-tonius Paper? Treba da mislimo na današnje naše
duţnosti. Ovdje ispred nas su dvije .propovjedaonice'. S druge strane su takoĊer dvije v Mi se nalazimo -
na prvoj. Ovdje ću ja ostati Ti ćeš otići prijeko, na prvu. Kada stigneš tamo, izgovorit ćeš obiĉnim glasom
deset brojki. Ja ih ovdje neću ĉuti. ali ću ipak ponoviti iste brojke.
- Ponoviti? - upitao je. - Da li ću ih ja ĉuti?
- Da.
— Nije moguće1
— Ĉekaj, pa ćeš se uvjeriti! Idi! Nemoj nikome reći kamo ideš i što tamo traţiš!
S nevjericom me je pogledao pa se udaljio. Gledao sam za njim pazeći da me nitko od radnika i vozaĉa koji
su putem prolazili ne primijeti. Nitko na njega nije obraćao paţnju. Kad je tamo došao, popeo se na prvu
.propovjedaonicu'. Moţete i sami zamisliti koliko sam bio radoznao da li će mi pokus uspjeti. Slušao sam. I
stvarno, ĉuo sam samo deset brojki, naime, sve Parne od dva do dvadeset. Ĉakao sam samo ĉasak i ponovio
ih isto onako polako i razgovijetno kao što ih .Je d on izgovorio.
~ Uff, uff! — ĉuo sam kako je sav iznenaĊen uzviknuo. - Da li si zaista to ti?
~ Jesam — odgovorio sam.
~ I ti si me ĉuo?
~ Taĉno onako kao što sada i ti mene ĉuješ. Sada ćeš otići na drugu .propovjedaonicu' i nešto ćeš drugo reći.
- Sta?
~ Bilo šta. Postavit ćeš neko pitanje, a ja ću ti odgovoriti. Kreni!
- Dobro, već'idem!
Napustio sam svoju .propovjedaonicu' i pošao na u§u. Na njoj nije bilo [grmlja, i brzo sam se popeo.
341Ĉuo sam njegov dolazak s druge strane. Granje je za-pucketalo, u grmlju je zašuštalo. Stigavši gore, upi-
tao je:
- Jesi U još tu? Ĉuješ li me?
— Da, ĉujem te — odgovorio sam mu a da mu nisam rekao da sam u meĊuvremenu promijenio
mjesto.
— Hoću H opet da brojim?
— Da. Deset drugih brojeva.
Izgovorio je neparne brojeve od trideset i jedan do ĉetrdeset i devet, a ja sam mu ih ponovio. Tada sam ga
zamolio da se vrati ponovo na prvu propovjedaonicu' i da ponovo izgovori nekih deset brojki. Vidio sam da
je stigao. Popeo se gore. Vjerovatno je sada brojio, ali ga nisam ĉuo. Sada sam sve znao. Ovdje se stvarno
radilo o dvostrukoj elipsi. Ĉovjek je ovdje mogao ĉuti i ne ĉuti, prema njegovoj ţelji. Sve je ovisilo o
odabranom mjestu. Sišao sam sa svoje ,pro-povjedaonice' i uputio se prema kolniku. Uto me je Intschu-inta
ugledao, pa je i on krenuo.
— Posljednji put nisi odgovorio — rekao je. — Ili te moţda ja nisam ĉuo? Pravo ĉudo, ĉudo! Uf f! Na toj
razdaljini nitko ne moţe ĉuti rijeĉi drugoga, a ja sam te ipak razumio! Kako da to ĉovjek objasni?
— Razmisli! Pa ti bi morao odgonetnuti tajnu!
— Šališ se! Zašto da se muĉim pogaĊajući ono što ti dobro znaš, jer da nije tako, ne bi me nd poslao na
pravo mjesto. Hoćeš li mi reći?
— Da, ako dozvoli Tatellah-Satah.
~ Zar ja zaista ne smijem njemu za sada ništa reći?
— Nikome! Mogao bi poĉiniti najveće zlo ako to bilo kome odaš. Vratimo se gore u dvorac. Sunce već
zalazi!
Nebo je bilo prekriveno tankim slojem oblaka. Stigli smo do zavoja ceste odakle smo, kada smo dalazin iz
gornjeg grada, prvi put ugledali ,Slap koprene'. Zaustavili smo se da uţivamo u njegovoj ljepoti. Smetao
nam je kip koji je odudarao od njeţne koprena. Drvene skele su ukrivo bile postavljene. MeĊu njima je bio
jedan jedini nosaĉ koji je uspravno stajao. To sam samo uzgred primijetio i nisam smatrao da le
342
vaţno. Uskoro sam morao utvrditi da nema dogaĊaja koji nisu vaţini.
ISTINSKI VVINNETOU
Vraćali smo se prema dvorcu. Intschu-inta je putem šutio. Razmišljao je o ishodu naših istraţivanja. Stigavši
gore, rastali smo se. Otišao je do Tatellah--Sataha, a ja prema svome stanu gdje sam oĉekivao da ću zateći
Srdašce. Tamo sam je i našao, ali ne samu. Kod nje je bila Kolma Puschi, Sjedile su jedna kraj druge. Kada
sam ušao, ustale su i pošle, mi u susret. Na njihovim sam licima primijetio duboku ganutost Ime Kolma
Puschi u dijalektu Moquija znaĉi ,Crno Oko' ili ,Tamno Oko'. Bila je mnogo starija od mene. Njezino nekada
elastiĉno tijelo, sada je bilo pogrblje-no. Njena sijeda sjajna kosa bila je spletena oko glave. Njezino
ostarjelo lice bilo je naborano, a ipak lijepo. Kolma Puschi sada nije Više bila obuĉena kao muškarac, već
kao ţena. Stajala je ispred mene i gledala me dugo ispitivaĉkim pogledom i rekla ozarenog lica:
— Da, to je on! Isti kao i ranije! Unatoĉ mnngim i mnogim godinama koje su otada prošle! Dozvoljavate li
da pozdravim Olda Shatterhanda?
Odgovorio sam:
— A zbog ĉega to ne biste mogli?
— Zbog neprijsteljstva!
— Kakvog neprijateljstva? Ja ne znam ni zo kakvo neprijateljstvo!
~ Nisam ni ja znala dok ga nisam sada osjetila, '51d Shatterhand je U vezi sa spomenikom naš pro-Uvnik!
— Protivnik moţda, ali nikako neprijatelj. Otkako Poznam Kolmu Puschi, uvijek sam je cijenio, volio i
divio se, i dok budem ţiv, to ću prijateljstvo s;!.';uvali. Molim je da mi pruţi ruku koja je znala bi U
tako SmJeIa i hrabra, a istovremeno blaga i plemenita.
Pruţili smo jedno drugome ruku. Ĉvrsto sam je zagrlio i poljubio u oba dobra i nekada tako. tuţna °ka. Iz a
toga smo sjeli kako bismo nastavili prekinuti razgovor. Utvrdio sam, a i ĉuo da je Kolma Puschi Badnjih
deset godina mnogo, veoma mnogo nauĉila, "a se duševno uzdigla sa svojim unucima, mladim
343Surehandom i mladim Apanatschkom. Bila je oduševljena planiranom apotezom Winnetoua, a isto tako
je bila uvjerena da ćemo i ja i Srdašce biti isto tako ushićeni. Kada su nastala razmimoilaţenja i odvaja-
nja, vjerovala je da će jedino naš dolazak riješiti te sporove. Zadnjih dana nije bila ovdje jer se vratila sa
Oldom Surehandom i Apanatschkom. Doznala je da smo stigli, da su s omalovaţavanjem postupili s
nama i da nam je Tatellah-Satah pruţio zadovoljštinu i liĉno nas doveo u dvorac da ondje kao njegovi gosti
stanujemo. To je samo povećalo razdor izmeĊu donjeg i gornjeg grada. U donjem gradu su se bojali da će
sada upravo Old Shatterhand, koga su mislili izgurati, imati odluĉnu rijeĉ u vezi sa spomenikom. To je Olda
Su-r^handa i Apanatschku navelo da izjave kako su ĉvrsto odluĉili da me ne posjete u mome stanu kod Ta-
tellah-Sataha. Kolma Puschi, meĊutim, nije imala srca da postupi tako grubo. Javila se ,ĉuvaru velikog ku-
mira' i zatraţila dozvolu da nas posjeti, a on je to veoma rado odobrio. Obje ţene su tokom mog odsustva
satima sjedile zajedno i razgovarale. Iako je vrijeme bilo kratko Srdašcu je uspjelo da svoju gošću podari
onim što je ona od nje oĉekivala. Naime, u pismu koje nam je Kolma Puschi uputila, bile su rijeĉi: — DoĊi,
podari me svojom ljubavlju, svojom dobrotom.
Kada me je zamolila da unatoĉ svemu poĊem s njom u donji grad i posjetim Olda Surehanda i Apanatschku,
odgovorio sam joj:
— Ne smijem. Ja sam Tatellah-Satahov gost, a tko njega izbjegava, toga moram i ja.
- Zar je zaista tako? — zabrinuto je upitala.
— Da, tako je! — potvrdio sam. — Prema zakonima crvenih ljudi kuća moga domaćina je i moja
kuća. Tko je prezire, prezire i mene!
- Oprosti! Varaš se ako govoriš o preziranju. Nitko se neće usuditi da te prezire!
— Pogrešno! Ja se ne varam. Pozvan sam da doĊem na Mount Winnetou. Došao sam. Trebalo je da me
netko doĉeka, pozdravi i poţeli mi dobrodošlicu.^ A tko je to uĉinio? Nitko nije izašao preda me. Traţi" su
da ja doĊem k vama i da trĉim za vama. Sada ću ti .dati odgovor na to.
344
Srdašce mi je dalo potajice znak da ne budem toliko oštar jer je pred nama ţena. Znao sam, meĊutim, što
ţelim i nastavio istim glasom:
'— Molim Kolmu Puschi da se vrati Oldu Sure-handu i Apanatschkj i da im saopći da ih pozivam sutra na
ruĉak, i to ovamo u moj stan. Pozvat ćemo još i neke druge osobe, ali za sada još ne znam koga.
Lice joj postade još ozbiljnije.
— I ti misliš da će moji sinovi doći? — upitala je.
— Ja se nadam!
— Na ruĉak?
— Da, taĉno u podne i ni minutu kasnije.
— A ako ne doĊu?
Pri tome je u me napeto gledala. Odgovorio sam:
— To ću smatrati za najveću uvredu koja mi je ikada bila nanesena. Smjesta bi se odredilo borilište l tada bi
meci progovorili!
— Zar izmeĊu takvih prijatelja kakvi ste nekada bili?
— Prijatelj koji me vrijeĊa gori je od neprijatelja! To im reci! Saopći im da sam osijedio, ali da sam još
uvijek o-naj stari! Ako ne doĊu, pucat ćemo. U tom bi sluĉaju ĉitav Komitet bio raspušten i izabran drugi,
dostojniji. Winnetou je bio poglavica Apaĉa, a oni jedino mogu odluĉiti na koji se naĉin njemu ima iskazati
poĉast!
— Kada Old Shatterhand prijeti, to je isto kao da je već izvršeno. Misliš li ti ozbiljno?
— Sasvim ozbiljno! Radi ĉega je ţivio Winnetou? Radi ĉega je umro? Da ne mislite moţda radi toga da
proslavi mladog slikara i mladog kipara? A kako su ga prikazala ta dva neiskusna ĉovjeka? Gdje mu je duh,
gdje mu je duša? Glinena figura tamo dolje moţe jsto tako da predstavlja bilo kojeg kauboja, trĉkarala ili
skitnicu, a govore nam da predstavlja Winnetoua! Molim te,.drago Srdašce, pokaţi im onog drugog Win-
netoua, to jest našeg!
Moja je ţena pošla da otvori kofer i donijela kopije slika koja je kod kuće izradila. Kad sam joj prišao ° a
u
zmem onu na koju sam mislio, iskoristila je primku da mi tiho došapne:
~ Budi dobar! Ne budi tako grub! Još malo pa će zaplakati! Nije ona kriva!
345Kriva je više nego što misliš! — odgovorio sam išlo tako tiho. Ona o umjetnosti ništa ne zna i oboţava
svoje unuke. Prepusti to meni!
Već sam ranije napomenuo da smo ponijeli Win-netouovu sliku. Imali smo nekoliko kopija. Uzeo sam jednu
i priĉvrstio je sa ĉetiri ĉiode za zid te upalio svjetlo, jer je u meĊuvremenu pao mrak.
— Ovo je naš Winnetou — rekao sam. — Pogledaj ga!
Podigla je oĉi, ali ništa nije rekla. Prišla je bliţe i opet ništa nije rekla. Povukla se nekoliko koraka unazad a
da nije ništa govorila. Kad se pribliţila suprotnoj strani zida, sjela je na pod drţeći stalno uperen pogled u
sliku. Još uvijek je šutjela. Na njezinom licu smo meĊutim primijetili radost. Uto se pomakao zastor pokraj
mene i netko je ušao. To je bio Tatellah-Satah ĉiji dolazak nismo oĉekivali. Dao mi je potpunu slobodu i
odluĉio da me što manje uznemiruje. MeĊutim, poslije današnjeg otkrića i izvještaja, koji mu je vje-rovatno
podnio Intschu-inta, smatrao je to kao dobar razlog da me posjeti i nešto pobliţe dozna. Ugledao je sliku,
zastao na vratima i promatrao je raširenih oĉiju. Ušao je u sobu, prišao bliţe slici, zatim se povukao natrag i
ponovo krenuo prema njoj. Oĉi su mu se sve više i više sjajile.
— Uff, uff! — uzviknuo je. — Ovo je Winnetou? Istinski Wi<nnetou? Znaĉi, naš Winnetou?
Potvrdio sam.
— Samo ne tijelom, već dušom! — nastavio je. Bio je sav oĉaran. Usne su mu se micale, ali se
rijeĉi nisu ĉule. Tek nakon nekog vremena glasno je progovorio:
— To je on. Da. to je on! Samo kada bismo ga našem narodu mogli pokazati ovakvog kakvog ga rni ovdje
vidimo! Samo kada bismo mogli postaviti spomenik koji bi ga prikazao onako kako ga ja sada u duši
osjećam!
— Da! To moţemo i to ćemo uraditi! — odgovorio sam.
— To je nemoguće!
— Zašto je nemoguće?
— Da iz mramora, kovine ili kamena zraĉi nJe" gova duša?
346
— Ni iz kamena, a ni iz kovine!
— Ne shvaćam te!
— Shvatit ćeš me. Moţda već sutra. DoĊi! Sjedni! Imam još nešto da ti pokaţem.
Sjeo je. U to je Kolma Puschi ustala sa svog mjesta i meni se obratila rijeĉima:
— Old Shatterhand je pobijedio, kao i uvijek. Pobijedio je sa svojim prijateljem i bratom Winnetouom.
Pri tome je pokazala na sliku i nastavila:
— Naravno, ovakvog Winnetoua ne mogu prikazati ni mladi Surehand, a ni Apanatschka! Sada odlazim.
Predat ću mojim sinovima poziv za ruĉak i nadam se da će doći. Hoćeš li im pokazati tvoga Wihnetoua?
— Ako ţele, onda hoću.
— Ostajte mi zdravo! Do sada nisam znala da slike mogu snaţnije djelovati od rijeĉi!
Otišla je.
Ona do sada nije naslućivala kakva'moć leţi u pravoj umjetnosti. Ja sam, meĊutim, znao i zato sam joj i
pokazao sliku. Ona ga je liĉno poznavala. Poštovala ga je i voljela. Njemu je imala da zahvali što se ne-
kadanji njezin tuţan ţivot obratio u sreću. Moja je strogost bila sraĉunata i oĉekivao sam da će se razvijati
onako kako treba. Kada se udaljila, otpoĉeo je Tatellah-Satah:
— Došao sam da mi ispriĉaš što si otkrio u spilji i da ti onda pokaţem biblioteku iz koje je karta ukradena.
Razgovarajmo najprije o slici. Da li imaš samo ovu sliku?
— Imam ih nekoliko.
~ Onda bih te zamolio da mi jednu pokloniš!
— Uzmi ovu! Tvoja je!
~ Hvala! Zar nije ĉudno što Old Shatterhand uvi-Je>k nešto drugome daje kad boravi meĊu svojom crve-nom
braćom? Sto god od njih dobije, to je neznatno, Jer su siromašni. On daruje bogatstva koja se ne mogu
Platiti. Vjeruješ li da ćeš ovom slikom moći savladati Protivnike?
~ Ne slikom, već uz pomoć Wimnetoua. Slika tre-"3 da posluţi zato da im se otvore srca i razum. Dok ° ni
dolje kraj .Slapa koprene' rade na spomeniku, radit ću i ja.
347- Sto?
— Lik, lik Winnetoua. Sanio što će ovaj biti mnogo . jći, ljepši i plemenitiji nego što bi ga bilo koji umjet-
nik mogao izraditi.
— A tko će ga podići? Zar ti?
— Ja? Ne! Ako to umjetnik ne umije, ja još manje! Graditelj, kipar je sam Winnetou! Njegovo djelo je
majstorsko djelo. Već je završeno. Moram jedino da ga postavim.
— A gdje ti je?
— Ovdje, u susjednoj sobi. Iskopao sam ga na Nugget Tsilu. To je njegovo zavještenje To su manu-
skripti koje je napisao. Pusti samo Surehande i Apa-natschke neka grade pred slapom! l mi ćemo! Ovdje
gore, kod tebe, u dvorcu. Vidjet ćemo ĉije će djelo biti dragocjenije! Zamolio bih te da mi dozvoliš da sutra
priredim ruĉak. Taĉno u dvanaest. Preko Kolme Puschi pozvao sam Olda Surehanda i Apanatschku.
- Uf f! Neće doći!
— Doći će! Poruĉio sam im da će, u sluĉaju da odbiju, progovoriti meci.
— Onda će doći!
— Ujedno i sve tvoje poglavice pozivam na ruĉak, a i Athabasku i Algongku, Wagare-Teya, Avaht-Niaha,
Matto Schahka i druge. Ali tebe ne. Ti si u mojim oĉima uzvišeniji od svih koje sam spomenuo.
— Uradi kako god ţeliš. Znaš da .si ovdje gospodar. Dogovori se sa Intschu-intom o svemu što ti je
potrebno, a naroĉito što se tiĉe jela koja ćeš odabrati. On će se o svemu pobrinuti. Smijem li upitati: radi
ĉega taj ruĉak?
— Prije svega da bih prisilio Olda Surehanda i Apanatschku da doĊu ovamo. Nadalje, što je veoma
vaţno, da svim ovim poglavicama priredim ono što bljedoliki nazivaju ĉitalaĉkim kruţokom. Oni će svako
veće morati doći ovamo gore, u dvorac. Ti ćeš predsjedavati, a ja ću glasno ĉitati ono što je pisao Winne-tou
i što je ostavio svim crvenim, bijelim i drugim ljudima.
- Uf f, usf! Izvrsno, izvrsno! - uzviknuo je ,ĉuvai velikog kumira'.
348
— Dok budem ĉitao, oni će. zahvaljujući sadrţaju, steći pravu, vjernu slika moga i tvoga Winnetoua. Tko
god bude shvatio njegove rijeĉi, okrenut će leĊa Komitetu i Mr. Okih-tschin-tschuu, zvanom Antonius
Papper. Slaţeš li se sa mnom?
Pruţio mi ]e ruku i rekao:
- Od svega se srca slaţem! Iako ne znam što je Winnetou doslovno napisao, ĉesto sam imao priliku da
upoznam njegove misli, pa vjerujem da će ovaj tvoj potez vjerovatno dovesti do mira i da neće doći do
borbe. Dakle, slaţem se.
— Uzmi svoju sliku i dozvoli mi da ti pokaţem još jednu.
Dao sam mu sliku i 'na isto mjesto priĉvrstio veliku kopiju Marah Durimeh. Ĉim ju je ugledao, već je ustao i
upitao:
— Tko je to? Ja? Moja sestra? Moţda moja majka? Ili netko od mojih predaka?
— Ovo je Marah Durimeh o kojoj ću ti još mnogo priĉati.
— Rekao si Marah Durimeh. Da li je to naša kraljevska kći Marimeh?
— Da, O tome kasnije. Kad već govorimo o slikama, pokazat ću ti i treću.
Uz Marah Durimeh prikaĉio sam kopiju Abu--Kitala. Slika je vanredno djelovala na Tatellah-Sataha.
Ukoĉeno je gledao u nju, zatim zatvorio oĉi, razmišljao i rekao ne otvarajući oĉi:
— Znam ga! Winnetou mi ga je opisao. Pri tome mi Je govorio da si mu ga ti opisao! To moţe biti samo
°naj siloviti ĉovjek od ĉijeg pogleda ĉovjeka srce zaboli! Rekao si Abu-Kal.
— Taĉno! Samo što mu 1e ime Abu-Kital. Cesto sam o njemu govorio sa Winnetouom
~ Molim te dozvoli mi da ga kasnije bolje pogledam.
— •Uzmi ga. Uzmi i Marah Durimeh. Moţeš obje slike zadrţati. Imam nekoliko primjeraka.
— Zamotaj mi ih!
To sam uĉinio. Kada ih je osjetio-u rukama, otvorio je oĉi i rekao:
349— Odlazim. Ponijet ću sa sobom sve tri. Svega su me zaokupile. Danas, na ţalost, više niĉu imati vre-
mena da ti pokaţem biblioteku. Uĉinit ću to sutra ili kasnije. Razgovaraj sa Intschu-intom o svemu što ti je
potrebno! Odoh.
Srdašce je sada imalo da obavi mnogo vaţnih stvari u vezi sa sutrašnjim ruĉkom Smatrala je da sa Intschu-
intom treba sastaviti jelovnik. Pozvala je slu-. gu. Kada je stigao, uvjeravao nas je da ovdje imade napretek
svega, i to mesa, brašna i drugih stvari. Sastavila je jelovnik: juhu sa trgaĉieima, kokoš, ribu, peĉenku,
kuhano meso, salatu, slatkiše, sir, i tako dalje. Prije svega bilo joj je mnogo stalo do ragua od divljaĉi i
pudinga od krupice sa voćnim prelivom. In-tschu-inta ju. je predano slušao i sve potvrĊivao. Imao je sve.
Znao je sve. Poznavao je sve i obećavao sve. MeĊutim, lice mu se oduţilo kada ga je upitala postoji li ovdje
mlinac za biber. Uvjeravao ju je da ima više od dvadeset komada. Bila je veoma zadovoljna.
— Jesi H ĉuo, ovdje.svega ima, svega! — ushićeno ie rekla — Bit će to sjajan ruĉak!
- Drago Srdašce, bilo bi dobro da 'najprije sve te lijepe stvari pogledaš! — rekao sam.
— Da, uĉinit ću to! — odgovorila je. — Samo ti ne smiješ biti prisutan.
- Zašto ne?
- Nisi mi potreban! Ljudi koji zaviruju u lonac znaju pokvariti kašu!
— Onda idi i kuhaj! Ţelim ti sreću!
— Hvala! Ubrzo ću se vratiti.
Udaljila se sva razdragana. Intschtu-inta je pošao za njom i u posljednjem trenutku se još jednom okrenuo i
dobacio mi bespomoćan i zbunjen pogled. Morao sam se uzdrţati da se glasno ne nasmijem. Nakon jednog
sata donijeli su mi veĉeru. Srdašce mi je poruĉila da sam jedem. Ona još neće doći. Nakon drugog sata
poslala je Intschu-intu s porukom da su joj P°" 'trebna još ĉitava dva sata dok ne završi. Htio sam da od njega
doznam nešto pobliţe. MeĊutim, on je tako brzo nestao da nisam stigao izustiti ni jednu rijeĉ. Ĉitao sam
Winnetouove manuskripte. Kada su prošla dva sata, zaĉuo sam iza svojih leĊa glas moje ţene:
350
— Idi spavati ako si umoran! Ja imam još mnogo posla!
Brzo sam se okrenuo prema njoj, ali sam uspio da vidim samo zastor kako se miĉe. Bila je već nestala.
Ĉekao sam još jedan sat, a zatim pošao u Winnetou-ovu spavaonicu i legao. Ne znam koliko sam dugo spa-
vao, probudio sam se. Srdašce je stajalo na vratima koja su vodila u njezinu sobu. Nakašljao sam se. Nato
me ona upita:
— Jesi li budan?
— Da, upravo sam se probudio — odgovorio sam — Koliko je sati?
— Blizu tri. *
— I sve do sada si bila u kuhinji?
- Da. To se zapravo i ne rnoţe nazvati kuhinjom. Pokazat ću ti je po danu.
— Šta je s juhom?
— Juhe, naravno, neće biti.
— A ragu od divljaĉi?
— Ni toga.
— A puding sa voćnim prelivom?
— Slušaj, sve mi se ĉini da me ţeliš zadirkivati!
— A šta je sa dvadeset mlinaca za biber?
— Molim te šuti! Rugaš se sa mnom! Zar je to hvala što sam se toliko namuĉila da ti priredim ovakav
ruĉak? Zamisli samo devet Indijanka i ĉetiri Indijanca u velikoj, ogromnoj, nadsvoĊenoj prostoriji, koja se
ovdje, smatra za kuhinju! Šta su se ti natrĉali, najurili i naradili! I koliko će samo još da se narade dok ruĉak
ne bude gotov! Bit će veliĉanstven! Pravim ĉak i uštipke. Svega imaju! A sada laku noć!
- Dokle?
~ Samo dva sata. Do pet sati. Onda moram ponovo otići. Svih trinaest osoba mora doći u pet sati.
~ Jadno moje Srdašce!
~ Nema razloga jadikovanju! Osjećam se neizmjer-no sretnom što za toliko slavnih indijanskih poglavica
smijem kuhati, peći! To nikada ni u snu ne bih po-»Uslila! Dakle, laku noć!
Povukla se u svoju sobu, a ja sam ponovo zaspao, robudio sam se kasno ujutro i pronašao na svom po-ĉu
listić koji mi je napisalo Srdašce. Glasalo je:
351»Budna sam od pet sati. Sve ide kao po loju. Ruĉak će biti veliĉanstven. Moţeš spavati do pola dvanaest
kada ću doći da te probudim. Blagovaonica je već gotova i pripravna. Ako se ranije probudiš, pogledaj da li
moţda štogod nedostaje. U vezi s gostima nismo se ništa dogovorili i zbog toga sam umjesto tebe pozvala
sve poglavice. Jesam li pogriješila? Jela će biti dosta. Imat ćemo ĉak i kineskog ĉaja od prţenih listova
jagoda i ĉitavo brdo divlje salate. Tvoje Srdašce.«
To ti je Klara! O svemu se brine umjesto mene. Brzo sam ustao i dozvao Intschu-intu. Kada je stigao,
saopćio mi je da su stigla dva bijelca i da me već ĉitav sat ĉekaju.
— Dva bijelca? - upitao sam. — Mislio sam da je bijelcima ovamo zabranjen pristup!
— Prijatelji su Okih-tschin-tscha. On im je dao dozvolu.
— O, tako! Jesu li kazali imena?
— Da, braća su i zovu se Enters.
— "Poznajem ih. Gdje su?
— U dvorištu. Hoću li ih dovesti gore?
— Ne. Otići ću ja dolje. Sta radi moja ţena? Gdje je ona sada?
— Još uvijek u kuhinji i radi kao najobiĉnija ţena kojeg Covoite-Indijanca. Danas ujutro joj je stigla pomoć
kojoj se veoma obradovala.
- Tko je došao?
— Aschta, ţena Wakona, slavnog vraĉa Siouxa. Ćula je u logoru da je Old Shatterhandova ţena preuzela
ulogu da bude domaćica današnjim gostima. Smjesta je otišla k njoj da joj ponudi svoju pomoć. A sada
ćemo imati dvije domaćice koje su preuzele duţnost da nadgledaju posluţivanje poglavica. Ah gl £> tko
je to stigao?
Stajali smo kraj prozora. Pokazao je prema donjem gradu. Stigla je ĉeta nekih stotinu Indijanaca koji su svi
bili obuĉeni u koţna odijela i jahali dobre konje. Nismo mogli utvrditi kojem plemenu pripadaju. Oni se nisu
dolje zadrţavali, već krenuli prema gornjem gradu. Na ĉelu je jahala osoba koja se drţala gordo J uspravno.
Nisam imao vremena da ih duţe promatram jer su me ĉekala braća Entersi. Kada sam stigao u
dvorište, vidio sam da su se povukli malo dalje da ih nitko ne primijeti. Hariman se obradovao kada me je
ugledao. Sebulon je, kao i uvijek, bio uzdrţljiviji.
— Sigurno ste iznenaĊeni što nas ovdje vidite — rekao je Hariman. — Ne smijemo se dugo zadrţavati jer
se dolje ne smije saznati da s vama odrţavamo veze. Kako to da vas nismo sreli kod ,Tamne vode'?
— Morali smo brţe otići no što smo mislili — odgovorio sam. — Jesu li ona ĉetiri plemena još tamo?
- Danas više nisu. Krenuli su dalje. Stići će ovamo za tri dana.
- Koliko ih je?
— Više od ĉetiri hiljade jahaĉa.
— Gdje će se sakriti?
— U dolini koja je daleko odavde i zove se ,Do-lina spilje'.
— Poznajete li je?
— Ne Još danas ćemo poći onamo da utvrdimo na ĉemu smo. Za nas je bilo vaţnije da se s vama vidimo.
— Kako to da su vas propustili? Oni zapravo ne propuštaju nijednog bijelca!
— Uputili su nas Mr. Antoniusu Paperu.
— Tko vas je uputio?
— Kiktahan Schonka. Zbog toga su nas i propustili.
— Gdje ste sada?
~ Kod one hulje, Antoniusa Papera!
— Šta? Kako? Hulje? Zbog ĉega ga tako nazivate? ~ -Zato što je hulja! Došli smo k njemu s poštenim
namjerama. Sve smo mu kazali i što nam je povjerio Kiktahan Schonka. Pretvarao se kao da nam je najbolji
prijatelj. Ĉak nas je nagovarao da ostanemo kod nJega. Mi smo, meĊutim, prisluškivali njegov razgovor s
agentom Eveningom i zakljuĉili da je on najveća hu-!ja na svijetu. Zamislite samo, Mr. Burton, Kiktahan
Schonka, Paper i Evening su namjeravali da nas iskoriste i da nam. ništa ne dadu! Da, još i gore: Oni nas
niisle maknuti kada im više ne budemo potrebni! Mo-ţeti li tako što zamisliti?
~ Ne samo što mogu zamisliti, već to davno znam. Znam još i više. Kiktahan Schonka ima namjeru da
Prevari [ Papera i Eveninga isto tako kao i vas. I oni *i morali da nestanu u ĉasu kada im uspije podvala.
23
Winnetouovi nasljednici 353Udruţene poglavice ne misle ništa dati, već sve za
sabe zadrţati.
— Ali devils! IzmeĊu svih ovdje vi ste jedini pošten ĉovjek! Mi se nalazimo meĊu samim lazovima i
izdajicama! Dajte nam dobar savjet, Mr. Burton, potreban nam je'
Savjetovao sam im da ostanu i dalje kraj Pa-pera i da drţe otvorene oĉi i da mi sve saopće što primijete.
Ostalo će samo po sebi doći. Kada su otišli, za njih sam bio sigurniji nego prije. Prije nego što su krenuli,
upitao je Sebul;jn bojaţljivo:
— Smijem li znati kako je Mrs. Burton?
— Hvala — odgovorio sam. Dobro joj je i ĉesto govori o vama.
— Je li istina?
— Da. Mislim da vas je ĉak i zavoljela. Bio je sav sretan.
Kada su htjeli proći kroz kapiju, morali su se skloniti u stranu jer je dolazio jahaĉ. U njemu sam prepoznao
onog visokog, ponosnog muškarca koji je jahao na ĉelu Indijanaca koji'su maloprije stigli. Na braću nije
obraćao paţnju, dojahao je do mene, pogledao me i upitao kratko i odreĊeno'
— Još te nikada nisam vidio! AH znam da si Old ShatterhanĊ!
— Da, jesam — odgovorio sam.
— Došao sam ravno k tebi. Ĉuo sam da si odsjeo ovdje i da je moja squaw s tvojom. Upravo sam stigao. Ja
sam Wakon. Doveo sam vam odabranu omladinu svoga plemena.
Lice mu se sjalo od sreće. Sjahao je s konja, pozdravio me i zagrlio kao starog dobrog znanca.
— Tvoj sam prijatelj - nadodao je. — Dozvoli da ti budem brat. Pokaţi mi svoju squaw, kao i moju, kako
bi ih obje pozdravio!
Nisam znao ni gdje se nalazi takozvana kuhinja. U tom se ĉasu na sreću pojavio Intschu-inta koji nas je tamo
odveo. Nalazila se u prizemlju iza velike pro~ strane dvorane. Primijetili su naš dolazak. Izašle su napolje
obje ţene koje smo traţili: Srdašce zavrnutih rukava i Aschta, majka, takoĊer zavrnutih rukava. Glasno smo
se nasmijali.
354
Intschu-inta se pobrinuo za vraĉeva konja. Ja sam se meĊutim osjećao obaveznim da ga prije svega od-
vedem Tatellah-Satahu. Stigavši u njegovu kuću, saznali smo da je u biblioteci. Bila je u drugoj zgradi.
Nemam namjere da ovdje opisujem meĊusobne pozdra-. ve. Tatellah-Satah nas je zatim vodio kroz sve
prostorije biblioteke, a poslije u treću i ĉe'tvrtu zgradu u kojoj smo ugledali hram i nekoliko prostranih
prostorija u kojima su se ĉuvale uspomene na minula stoljeća. Vrijeme je bilo prekratko da ih podrobnije
pregledamo. 2elim samo jedno napomenuti, naime, u hramu smo ugledali ogromnu koţicu ,davno izumrle
pume', a o kojoj je govorio vraĉ Komanĉa u ,Kući smrti'. Ovaj primjerak je bio mnogo veći od današnjih
puma. Slova su još bila na njoj. Kraj nje visila je koţa velikog ratnog orla koju je spomenuo vraĉ Kiowa.
Još nismo ni izdaleka sve to pregledali kada sam morao zamoliti Tatellah-Sataha da za danas prekinemo.
Samo je još nekoliko minuta ostalo do dolaska naših gostiju.
Primanje se nije obavilo u prostoriji gdje smo morali ruĉati, već u onoj u kojoj je bila zdjela sa lulama mira.
Tek što smo stigli u nju, poĉeli su da stiţu i prvi gosti. I ostali su brzo došli jedan za drugim. Posljednji su
bili Old Surehand i Apanatschka. Ušavši potraţiše me pogledom. Kad su me ugledali, nestao je svaki trag
naše prepirke. Ushićeno su pošli prema meni i grljenju nije bilo kraja. Zamolili su me da sjednu s moje desne
i s lijeve strane. To me je jako obradovalo. Sada sam bio uvjeren da sam pobijedio.
Napunili smo lule. Moja je duţnost bila da pozdravim goste, što sam obavio kratko, a ipak srdaĉno. Nije
potrebno da ovdje ponovimo opis ceremonije pušenja. Kada je to prošlo, trebalo je da razmotrimo vaţnost
današnjeg dana. Upravo sam htio ustati da odrţim govor kada su se vrata otvorila. Ušao je Tatellah--Satah,
,ĉuvar velikog kumira'. Ugledavši ga, svi su prisutni ustali sa svojih mjesta. Zapalio sam jednu lulu i Pruţio
mu. U znak pozdrava povukao je šest puta, vratio mi je i rekao kratko i saţeto kao ĉovjek koji umije
zapovijedati:
355— Ja sam Tateliah-Satah. Vi ste glas moga Iju-bljenog naroda. Govorite, a ja ću vas slušati. Najple-
menitiji meĊu svim muškarcima našega naroda bio je Winnetou, poglavica Apaĉa. Vi mu diţete spomenik, a
to zapravo znaĉi da ga ţelite uobliĉiti u kovinu i kamen. Stajat će na hladnom, osamljenom vrhu planine. Mi
ostali ne zamišljamo spomenik kao mrtvu stvar, već kao nešto od krvi i mesa, dakle ţivo. Svaki pripadnik
crvene rase treba da predstavlja kap te tople, plemenite krvi. Vaš se Winnetou kleše, teše i lije, dok će se naš
roditi u našim srcima. Ujedinjena crvena rasa mora da predstavlja Winnetoua koji će stajati iznad svega što
je podlo i neĉasno! '
Obrativši se Oldu Surehandu i Apanatschki, nastavio je:
— Vi i vaši sinovi ste za Winnetoua od kamena. Ja ne ţelim sam da odluĉim da li je to pravilno ili nije. O
tome ćete vi odluĉiti. Vaš će Winnetou stajati ispred slapa kako bi ga svi mogli vidjeti i diviti mu se. Sada
vas molim da i mi nešto sliĉno uradimo. Pruţit ćemo vam priliku da se upoznate s našim Winne-touom i da
ga u srcu osjetite. Usporedite poslije vašega Winnetoua sa našim, pa ćemo vidjeti za kojega ćemo se mi
odluĉiti. Tko je uz mene?
— Howgh! — odgovorio sam.
— Howgh! — rekoše oni koji su dijelili moje mišljenje.
— Howgh! — uzviknuli su ĉak i OlĊ Surehand i Apanatschka, djelomiĉno zbog toga što su ih starĉeve
rijeĉi oduševljavale, a djelomiĉno zbog toga što ga nisu sasvim shvatili i još uvijek svoj projekt smatrali kao
siguran. Zatim je Tatellah-Satah nastavio:
— Pozivam vas sve da veĉeras doĊete k meni. Povedite i mladog Surehanda i mladog Apamatschku, dva
umjetnika koji znadu samo za svog kamenog Winne-toua, a ne za onog drugog, ţivog. Oni ovdje moraju
upoznati pravu umjetnost. Oni će veĉeras ĉuti glas onoga kojega namjeravaju gore u planini prikazati u
kamenu. Potrebno je da saznaju što on od njih zahtijeva. Kada to budu ĉuli, upitat ćemo ih ostaju li J° š uvijek
pri svojoj odluci. Dakle, oĉekujem vas sve, &ve-Ja sam govorio!
356
Mahnuo je rukom, okrenuo se l nestao Iz sobe. Ostavio je na sve prisutne dubok dojam i nitko nije
odgovorio. Uto je iskrsnuo Intschu-inta i javio da je ruĉak spreman.
Dobro Srdašce me je iznenadilo sa dvije stvari: obukla je svoju indijansku haljinu od koţe, mekane poput
svile, ukrašenu prastarim biserima i resama: ona i Aschta su preko svakog moga oĉekivanja sve dobro
organizirale. Jelo je bilo veoma ukusno. Poglavice su potvrdile da je sve izvrsno. Sto god je bilo izneseno,
nestalo je kao da ga nije ni bilo. Iznosili su sve više i više jela, i tome nije bilo kraja sve dok nisu najzad
jedan za drugim poĉeli ostavljati noţeve izjavljujući da im ponestaje daha. Crveni ljudi jedu veoma rado i
mnogo. Nakon toga su dostojanstvene poglavice sjedile mimo jedan kraj drugoga.
Razgovor za vrijeme jela bio je veoma ţiv. Kao što je već spomenuto, ja sam sjedio izmeĊu Olda Surehanda
i Apanatschke i brzo smo ispriĉali jedan drugome što smo tokom godine doţivjeli. Primijetio sam da im je
mnogo stalo do toga da me pridobiju za svoj projekt. Nisam se ni u što upuštao, nisam se svaĊao. Ispriĉao
sam im što sam kod Nugget Tsila iskopao.
Nakon sveĉanog ruĉka svi su se vratili svojim šatorima. Jedino su Wakon i njegova squaw ostali s nama. Nas
ĉetvoro smo se veoma brzo zavoljeli. Njihova kći je bila gore na osmatraĉnici s radnicima koje je ,Mladi
Orao' zaposlio. Predloţio sam da se gore od-šetamo. Aschta je brzo pristala i zamolila da sa sobom
povedemo starog dobrog Pappermanna. Wakon je, meĊutim, izrazio ţelju da ostane u Winnetouovoj sobi jer
bi htio da prelista ,oporuku'. Rado sam pristao. Pozvali smo Pappermanna i krenuli šumom gore do ,Orla'.
Ovaj se veoma obradovao kada nas je ugledao i odveo nas na ravan krov svoga stana. Gore se nešto u tajnosti
pripremalo. Odmah sam primijetio da se radi o nekakvom aparatu za letenje. Ugledao sam dva tanka
neobiĉna krila, koja još nisu bila gotova, i dva šuplja trupa koja su veoma vješto bila izraĊena od jakog ali
lakog pletera. Osim toga bio je tu i jedan
n, lagan, ali snaţan motor, koji je ponio sa sobom
357s Istoka. Ovaj motor je nosio u onom paketu koji smo vidjeli kada je stigao k nama u TriniĊad. Trup još
nije bio gotov.
Odavde se pruţao divan vidik. Potom smo se ponovo spustili dolje do našeg prebivališta gdje smo zatekli
Wakona zadubljena u ĉitanje WinnetO'Uove oporuke. Gotovo nije ni primijetio- da smo ušli unutra. Odloţio
je svezak koji je upravo ĉitao, ustao je i rekao:
— Da, to je Winnetou, pravi Winnetou! Kada veĉeras budemo ĉitali, izazvat će to ogroman i snaţan
dojam kod svih protivnika, i bit će nam lako da ih pobijedimo. Ţelim i da moja squaw bude prisutna,
Povest ću i Aschtu!
— I mene! — zamolilo je Srdašce. — Ili je moţda ţenama zabranjeno da prisustvuju?
— Zapravo da — odgovorio sam. Nitko se neće usuditi da vas sprijeĉi. Ovdje se ne radi o skupu po-
glavica, jer su pozvani i mladi Surehand i mladi Apa-natschka. Gdje je njima pristup dozvoljen, tu je i
vama.
Upravo kada sam to rekao, ušla je Kolma Puschi. Saopćila nam je da su Old Surehand, Apanatschka i
njihovi sinovi već kod Tatellah-Sataha. Došla je s njima da utvrdi jesu li Aschta i Srdašce voljni da i oni
prisustvuju. U tom sluĉaju htjela bi se njima prikljuĉiti. To joj je naravno bilo omogućeno. Kada smo po-šli,
ponio, sam samo prva dva sveska koja je W.innetou namijenio meni.
Stigavši do Tatellah-Sataha, primijetili smo da su već svi pozvani bili prisutni. Dao ih je odvesti u onu divnu
skrovitu prostoriju u koju je i nas sada odveo. Ondje su bila mnoga sjedala izraĊena od koţica. Gorjele su
dugaĉke svijeće. Da bi zrak bio svjeţiji, vrata nad stepenicama bila su otvorena. Veĉeras sam ja morao ĉitati.
Moje je sjedalo bilo više od ostalih i oko mene je bilo više svijeća kako bih imao dovoljno svjetla. Kada smo
ušli, svi prisutni su ustali. Nisu se zaĉudili što smo i svoje ţene poveli. Tatellah-Satah im je rukom dao znak
da sjednu. On je i dalje stajao. Sve je pozdravio i objasnio svrhu današnjeg našeg sastanka i ĉitanja. Zamolio
je prisutne da i dušom J srcem prate ĉitanje kako im ne bi izmakao dolazaK
358
onoga kome je ovo veĉe posvećeno. Tada sam poĉeo ĉitati. Prvi redovi su glasili:
»Ja sam Winnetou. Zovu me poglavicom Apaĉa. Pišem svom narodu. Pišem svim ljudima na zemlji!«
Ove su rijeĉi duboko potresle sve prisutne.
— Winnetou! — Winnetou! — Winnetou! — ĉuo se šapat.
Ĉitao sam dalje. Rijeĉi moga crvenog brata ostavljale su veoma snaţan dojam kada je govorio, a isto tako i
sada u pisanoj oporuci. Sadrţaj ovoga što ĉitam bit će objavljen kada se odštampa oporuka. Kako se nekada
razvijala duša djeĉaka Winnetoua, tako se nekada razvijala i mlada crvena ra*a. Razvijala se i rasla.
Winnetouova sudbina je bila i sudbina njegove nacije. U prvoj svesci je opisao svoje djetinjstvo, a u drugoj
djeĉaštvo. Sjedio sam prema .otvorenim vratima, Kada sam naĉas pogledao prema njima, ugledao sam osobu
koja se pred vratima pojavila. Nije ušla unutra. Ostala je vani da sluša. Bila je mlada. Lice joj nisam mogao
prepoznati. Kosa joj je bila dugaĉka i padala niz leĊa.
Svi su me sa napetošću slušali. Njihove su oĉi ĉitale s mojih usta. Cesto se zaĉuo tihi, a ponekad i glasan
»uff!« Bili su sve više napeti. Osoba pred vratima nije se pomakla jer je bi}a sva obuzeta onim što je ĉula.
Ĉitao sam do pola noći i tada sam htio prestati. MeĊutim, nijedan od prisutnih se s time nije sloţio.
— Dalje, dalje! — svi su molili.
Wakon se ponudio da ĉita umjesto mene. Pristao sam. Ĉitao je i ĉitao, satima, dok vani nije poĉelo sva-
njivati. Tada sam prepoznao onoga koji je vani sjedio. BIO je to ,Mladi Orao'. Ustao sam i zamolio ih da
prestanemo. Bit će bolje da veĉeras nastavimo. Svi su ustali. Nitko nije progovorio. Vjerovatno su osjećali
da bi svaka izgovorena rijeĉ bila svetogrĊe. U to je Tatel-lah-Satah pokazao rukom prema istoĉnom
horizontu i rekao:
— Pogledajte, braćo, kako se budi dan, novi dan ljudi obiĉno nazivaju jutrom. Istodobno se budi i
u meni, pa ako je volja Manitoua, i u vama, novi, mladi, lijepi dan, ljepši od svih proteklih. Time mislim na
:Vediki divan dan crvene rase. U ĉasovima posveće-
359nim našem Winnetouu, on se i u vama budio. Osjećate li ga? A osjećate li u svojoj duši šta nam je rekao i
nagovijestio? Osjećate li njegovu sliku koja u vama nastaje?
— Osjećam! — odgovorio je Athabaska.
— Da, osjećam! — uzviknula je Aschta sva oduševljena.
— Osjećam, osjećam! — zaĉuli su se i ostali. Ĉak su i Old Surehand t Apanatschka potvrdili.
Jedino im još sinovi nisu ništa rekli. I oni su bili duboko potreseni onim što su ĉuli. MeĊutim, znali su i to da
im se plan neće ostvariti ako se ti osjećaji u njima još više probude. Zato i nisu još ništa rekli.
- A hoće li moja braća veĉeras ponovo doći? — upitao je Tatellah-Satah. — Oĉekujem ih taĉno u isto
vrijeme.
— Doći ćemo — obećao je Algongka.
— Da, doći ćemo — rekla je Kolma Puschi, koja je sada bila uz nas.
— Doći ćemo, doći ćemo! — ĉuli su se i ostali. Ovoga puta ĉuli su se ĉak i glasovi obaju mladih um-
jetnika.
Razišli smo se i pošli svojim kućama.
Iz dana u dan smo nastavljali ĉitanje. Stvaralo je ĉuda. A najveće ĉudo je bilo to što su mladi Surehand i
mladi Apanatschka uvijek prvi došli. S velikim su nestrpljenjem ĉekali nastavak ĉitanja. Iako nas je to
veoma veselilo, ipak smo se pretvarali kao da ne primjećujemo. I unatoĉ njihovom velikom interesiranju za
našeg Winnetoua, ipak nisu odustajali od grozniĉavog rada na spomeniku od kamena kraj ,Slapa koprene'.
Vidno je napredovao jer su pojedini dijelovi već bili pripremljeni i samo ih je trebalo sastaviti. Bilo je kao da
se meĊusobno takmiĉimo koji li će spomenik biti prije gotov, njihov od kamena, ili naš koji se raĊa u duši.
Treće veĉeri, nakon posjeta braće Enters, Han-man me je ponovo potraţio. Odluĉio je da me posjeti kad
padne mrak jer nije ţelio da ga itko vidi. Pred samu veĉer stigle su u donji grad nove pridošlice. F«
uzbuĊenju koje je njihov dolazak izazvao, izgleda da se meĊu njima nalaze vaţne osobe ĉija imena još ni-
gmo doznali. Hariman Bnters je sada došao da nam ih saopći. Doĉekao sam ga u prisustvu moje ţene.
— Znate li. Mr. Shatterhand, tko je danas pred veĉer stigao? - upitao je.
— Ne — odgovorio sam.
— Vaši smrtni neprijatelji, one ĉetiri poglavice.
- O? Je li istina? Sami?
— U pratnji nešto više od trideset ljudi.
— I nijedan zamjenik?
- Ne.
— Kako su samo neoprezni! Po tome se dade zakljuĉiti što namjeravaju! Oni zamjenici su svakako
njihovi ljudi. Ako ih nema, to znaĉi opasnost. Vje-rovatno su ostali sa onih ĉetiri hiljade jahaĉa koje su
poslali do ,Doline spilje'?
— Sasvim sigurno! To je. meĊutim, sada sporedna stvar. Najvaţnije je fo što vas oni sutra ţele da izazovu
na dvoboj.
— Ah! Veoma zanimljivo! Srdašce je meĊutim brzo prekinulo:
— To uopće nije veoma zanimljivo, već veoma bezobrazno i opasno! Tko je taj ĉovjek koji je naumio
da ubije moga muţa?
Pitanje je bilo upućeno Entersu. Odgovorio je:
— Ne radi se o jednom, već o ĉetvorici.
— Kako? Jesam li dobro ĉuo? Ĉetvorica? Tko su ta ĉetvorica?
— Kiktahan Schonka, Tusahga Saritsch. Tangua i To-kei-chun.
— Zar ĉetvorica istovremeno misli da udare, pro-bodu ili ubiju moga jadnog muţa?
— Samo ţele da pucaju, ništa više.
— Tako! Ništa više! Kao da to ništa ne znaĉi! Zar sva ĉetvorica istodobno?
— Ne, već jedan za drugim.
~ To neću dopustiti! Baš lijepo, jedan za drugim! Kao da se nalaze na strelištu! Ako jedan ne pogodi,
pogodit će drugi! Hvala' Tako bi se ĉovjek teško mogao ţiv izvući!
— To oni i misle! Old Shatterhand bi bezuvjetno morao poginuti. Tako ne bi zadovoljili samo svoju
osvetu, već bi i Winnetouov kameni spomenik bio sparen. Oni su uvjereni da ste vi jedini opasni protivnik
361podizanja spomenika. Ako vas ne bude više bilo, bit će im lako da uz pomoć ĉetiri hiljade jahaĉa ostvare
sve...
— Oho! — Ijutito upade Srdašce. — On, meĊutim, neće poginuti! Pirije no što bi im uspjelo da ga ubiju,
ubila bih ja onih ĉetiri hiljade isto tako jednog za drugim, a onda...
Naglo je zašutjela jer je tek sada postala svjesna onoga što je rekla i poĉela se veselo smijati.
Bilo je taĉno da su me ĉetiri poglavice h'tjele izazvati na pravi indijanski dvoboj — na ţivot i smrt. Samo se
po sebi razumije zašto su takav dvoboj ţeljeli, jer bi mi to onemogućilo da se spasim. U vezi s time veĉeras
nisam mogao donijeti nikakvu odluku, a isto tako bilo što poduzeti. Morao sam se najprije upoznati s
uvjetima. Pida, sin Tangue, trebalo je da mi preda izazov. Kao što vam je poznato, bio mi je prijateljski
naklonjen, te sam se mogao pomadati da ću uz njegovu pomoć uspjeti da uklonim sve što bi po mene bilo
opasno.
Dok sam to izlagao Srdašcu, postala je mirnija i rekla je:
— Sve mi se to ne ĉini toliko opasnim koliko smiješnim. One ĉetiri hulje će se osramotiti. Potrebno je
da se pokaţeš kao pravi muškarac, i ništa drugo!
— Hm! Sta si time mislila? — raspitivao sam se.
— Stvar je jednostavna: zar nisi protiv svakog dvoboja?
— I još kako!
— E, pa onda! Kada te oni budu izazvali, reći ćeš: ja nisam pristalica dvoboja i ne ţelim da se tuĉem! Oni
će se povući i postidjet će se!
- Hm, hm! - nasmijao sam se. - I ti još tvrdiš da bih se morao pokazati kao pravo muško?
— Da! Zar ti ne smatraš da je muški gest ako netko otvoreno i pošteno priznaje da je protivnik dvoboja?
— O, svakako! Ĉak sam veoma spreman da se pokaţem muško, i to pravo muško!
- Pravo muško! - upitala je. - Ĉuj, to mi sumnjivo zvuĉi. Ĉini mi se da ovdje nije nešto u redu. Poĉinjem
sumnjati!
— Sumnjaš? Tom ću Pidi muški priznati da sam protivnik dvoboja. A uz to ću isto tako muški na-
dodati da sam spreman da se sa ĉetvoricom poglavica ogledam, Zar to ne znaĉi biti pravo muško?
— Kakvo pravo muško, to je nepopravljiva pogreška! Nadam se da se ti samo šališ!
— Ako sam se i našalio, ipak sve to smatram za vrlo ozbiljno. Iskreno reĉeno, taj izazov ću primiti kao
lakrdiju i tako se i vladati, iako je s neprijateljske strane krvavo smišljeno. Za sada još ne znam kako ĉu sve
to izvesti i što ću odluĉiti. Reci da dovedu Pidu i ĉut ćeš šta ću govoriti!
— Znaĉi, ti ovu stvar ne smatraš kao opasnu? - Ne.
— I misliš da ćeš izvući ĉitavu koţu?
— Svakako.
— Poglavice su mislile i na to — ubacio je Ha-riman Enters. - Nepovjerljivi su i boje se vaše lu-kavštine
i snalaţljivosti. Zbog toga su pozvali mene i moga brata i upoznali nas sa svojim planom. U sluĉaju da
izmaknete smrti, dobili smo nalog, moj brat i ja, da vas maknemo, vas i vašu ţenu...
— I mene? — upitalo je Srdašce. — Jeste li pristali na to?
~ Naravno!
— Vjerovatno samo prividno?
— Da, samo prividno! — potvrdio je. — Nije nam ni na kraj pemeti da se o vas ogriješimo. Vjerni smo
vam. Mi ćemo vas zaštititi, a ne ubiti!
— To vam vjerujem! — rekla je sva uzbuĊena.
— Istina? Zaista vjerujete? — upitao je ozarenog lica.
— Da, istina - odgovorila je.
— A vi, Mr. Shatterhande?
~ I ja vjerujem — potvrdio sam.
— Veselim se tome! Neobiĉno se veselim! Ĉak Vam rftogu i dokazati da u vezi s vama pošteno mislim.
Pobrinuo sam se za to. Donio sam vam dokaz, neoboriv dokaz. Imam uza se nešto što sliĉi ugovoru.
~ Da nije i napisano? — upitao sam.
- Da.
- Nevjerojatno! Od koga potjeĉe?
362
363— Od ĉetiriju poglavica, a kao svjedoci su se potpisali Mr. Evening i Mr. Paper. Evo, tu je.
Predao mi ga je. U stvari to nije bio ugovor, već obaveza za isplatu nagrade, ĉija je zapravo svrha bila da
prevari obojicu braće, kao i potpisane. Sastavljaĉi su bili uvjereni da to neće dospjeti u ruke protivnika. Oni
su- ga predali braći s namjerom da im ga ponovo .oduzmu. Kada sam ga proĉitao, htio sam ga ponovo vratiti
Harimanu Entersu. On je, meĊutim, rekao:
— Da li bi vam koristilo ako ga zadrţite?
— I te kako — odgovorio sam.
— Meni više ne treba. Smatrajte ga kao svoje vlasništvo!
— Hvala. Vi ste time svakako dokazali da je vaš stav prema nama pošten. Zašto niste poveli i svoga
brata?
— Zato što o tome ne treba nitko bilo šta da zna, i što bi se dvojica mnogo lakše otkrila nego jedan. Javit ću
vam se ĉim nešto vaţno doznam. Sada vas molim da mi dozvolite otići.
— Zaista je vjeran — reklo je Srdašce kada je otišao.
— Pitanje je samo da li je i njegov brat? — rekao sam
— Ne vjerujem da bi mi bilo što naţao uĉinio.
— Da, tebi! A meni? Ne voli me. To je sigurno. Ja se pred njim samo zato osjećam sigurnim jer bi svako zlo
koje bi meni htio da nanese ujedno i tebe pogodilo. Kao uvijek, tako i sada, ja se nalazim pod tvojom
zaštitom.
— U svakom sluĉaju ona ti je i potrebna! — našalila se. — Pogotovo sutra kada na tebe budu pucale ĉetiri
poglavice, i to-jedan za drugim! Nemoj samo biti lakomislen! Moraš bezuvjetno izvući ţivu glavu.
Tvoj ţivot ne pripada samo tebi već i meni!
Slijedećeg jutra pojavila su se dvojica Kiowa Indijanaca i javili mi da njihov poglavica Pida ţeli sa mnom
govoriti. Htjeli su da im kaţem kada ću ga primiti. Zakazao sam sastanak za podne. Kada su otišli, naredio
sam Intschu-inti da pozove sve one osobe koje su prisustvovale ĉitanju i da im kaţe da budu ovdje
364
ĉetvrt sata prije podneva. Kada su stigli, ja sam im ukratko izloţio o ĉemu se radi. Htio sam da u trenutku
izazova bude prisutno što više svjedoka,
Pida je stigao s velikom pratnjom. MeĊutim, unutra u pustili samo njega. Na njemu se vidjelo da je bio
veoma iznenaĊen što me nije samog -zatekao. Srdašce, Aschta i Kolma Puschi bile su takoĊer prisutne. Kada
je ušao, ustao sam sa svog mjesta, pošao mu nekoliko koraka u susret i rekao:
— Pida, poglavica Kiowa jednom je osvojio moje srce. Ono je još i danas njegovo, iako baš nisam
siguran hoću li s njime moći govoriti jezikom koji iz srca izvire. Neka mi kaţe kakav 'je njegov
stav, da li je došao da me pozdravi kao gosta ili kao izaslanik svoga oca koji me ne bi udostojio nikakvim
pozdravom!
Kada sam ga upoznao, još je mladić bio, a sada već ĉovjek pedesetih godina. Crte njegova lica bile su oštrije
nego prije, ali ipak simpatiĉne. Njegove su me oĉi prijateljski gledale, iako mu je glas bio ozbiljan dok mi je
odgovarao:
— Old Shatterhand veoma dobro zna da li ga Pida voli ili mrzi. Došao sam kao izaslanik svoga oca i nje-
govih saveznika.
— Neka onda Pida sjedne i govori!
Dok sam to govorio, vratio sam se na svoje mjesto i rukom mu pokazao da sjedne ispred mene. On je,
meĊutim, to odbio, nastavivši:
— Pida mora da stoji. Sjeo bih samo onda da meĊu nama vlada mir. Old Shatterhand treba da
gleda u meni izaslanika ĉetvorice slavnih ratnika. Navest ću im imena: Tangua, poglavica Kiowa, To-kei-
schu, poglavica Tacurroha Komanĉa, Tusahga Saritsch, Poglavica Kapote Utaha, i Kiktahan Schonka,
najstariji Poglavica Siouxa. Već su mnoge godine prošle otkada 3 e Old Shatterhand svojim postupkom
prisilio poglavice da ga izbrišu iz redova ţivih. Umakao im je. Još uvijek je ţiv. Njegova krivica još uvijek
postoji, i zato rnora biti kaţnjen. Usudio se da zaĊe u njihovu zemlju i da poĊe putevima koji su zabranjeni
njegovim stopama. Zbog toga im se sam predao. On je njihovo vlasništvo i mora da umre. MeĊutim,
vremena muĉenja "•a stupu su prošla i poglavice ţele da budu plemeniti
365l humani. Ţele da mu pruţe priliku da se spasi od
zasluţene smrti Om se ţele s njime boriti. Došao sam da ga pozovem na borbu i da ga izazovem. Sto on
ima da mi na to odgovori? Ustao sam i rekao:
— Nisu minula samo vremena muĉenja na stupu već i vremena dugih govora. Ono što imam da kaţem,
kratko je. Ja nisam nikada bio neprijatelj ni jednom crvenom ĉovjeku, niti sam zasluţio mrţnju, a ni
smrt. Ja se ĉak ni danas ne sluţim zabranjenim putevima i ne osjećam se krivcem koji treba da bude izruĉen
poglavicama. Ostario sam i obazriviji sam. Proklinjem svako prolijevanje krvi. Protivnik sam svakog
dvoboja...
Tada me je Srdašce potajice gurnulo i došap-i nulo mi:
— Dobro si rekao, dobro! Budi muško!
To joj je uspjelo jer sam stajao tik do nje. Nastavio sam:
— Kako mi je poznata slava poglavica i kako po-• štujem i cijenim njihovu sijedu kosu, ne ţelim da ih
uvrijedim time što bih odbio njihov izazov. Spreman sam da se s njima borim.
— Jesi li poludio? — došapnulo mi je Srdašce. Potom je Pida ponovo prihvatio rijeĉ:
— Old Shatterhand je još uvijek onaj stari. On nikada nije znao za strah, samo sada neka bude smo-
treniji! Uvjeti koje poglavice postavljaju su oštri, neumoljivi. Istina, on će moći i svoje da postavi, jedino se
ne moţe oĉekivati da...
— Nikakve uvjete neću postavljati — prekinuo sam ga brzo. — Prihvaćam sve što poglavice od mene
traţe.
Sumnjivo me pogledao i upitao:
- Govori li Old Shatterhand u šali ili ozbiljno?
- Ozbiljno!
— Neka mi tada ponovi još jednom to što mi je rekao. No prije neka ĉuje zahtjev poglavica. Oruţje će
biti puška. — Morat će da se bori sa svom ĉetvoricom. — Kocka će odrediti redoslijed. — Pucat će se iz
sjedećeg stava. Svaki ima pravo samo na jedan hitac. — Protivnici će sjediti jedan prema drugome,^! to
na udaljenosti od samo šest koraka. — Prvi će
366
pucati onaj koji je stariji. — Drugi pucanj će slijediti taĉno minutu iza prvoga. — Borit će se do smrti. — U
sluĉaju da Old Shatterhand ostane na ţivotu, iako su se sve ĉetiri poglavice izredale, borba poĉinje iznova.
— To su uvjeti. Neka Old Shatterhand o njima razmisli!
Nakon svake taĉke uvjeta zastao je i ispitivaĉki, gotovo zabrinuto, gledao u mene. Tada sam mu odgovorio:
— Već sam razmislio. Tko će odreĊivati poĉetak paljbe?
— Prvi predsjednik Komiteta.
— Koliko treba ĉekati na drugi hitac u sluĉaju da prvi ne padne?
• — Da ne padne? Poglavice su starije od Old Shat-terhanda koji još nije navršio sedamdesetu. Svaki će od
njih pucati. Ĉim padne komanda, pucat će.
— Tko to moţe da tvr-Ċi? Ja sam već ĉesto doţivio da se nemoguće ipak ostvari. Dakle, pitam: svaki od
poglavica ima pravo na prvi hitac, a ja na drugi. Ako prvi ne padne, kada smijem pucati?
— Taĉno minutu nakon prvoga!
— Prihvaćam. U što treba da se puca?
— U srce, taĉno u srce.
— Ni u jedan drugi dio tijela? ~ Ni u jedan!
— Gdje će se odvijati borba?
— Na granici izmeĊu gornjeg i donjeg jgraĊa. Mjesto će biti oznaĉeno.
- Kada?
~ Sat prije zalaska sunca iza Mount Winnetoua.
— Tko je odgovoran za strogo pridrţavanje uvjeta?
~ Sa svake strane po dvije osobe. Poglavice su-izabrale agenta Wiliiama Eveninga i bankara Antoniusa
Papera. Old Shatterhand neka tako isto izabere dvojicu.
~ Onda ću kao svoje odabrati moga prijatelja i brata Matto Schahka, poglavicu Osaga, i moga prijatelja
Wagare-Teya, poglavicu Schoschona. Oni će stajati kraj mene i smjesta ubiti onoga poglavicu koji bi,
367prekršivši, gaĊao u drugo mjesto, a ne u srce. Da li g® Pida, izaslanik mojih neprijatelja, slaţe s time?
— Da — odgovorio je. — A Old Shatterhand?
— Prihvaćam borbu jedino pod uvjetima koji su sada ugovoreni.
— Saĉuvaj boţe! — došapnulo mi je Srdašce tako glasno da su je svi ĉuli. — Protivim se! Ti si iz-
gubljen!
— Ima li Old Shatterhand još nešto da mi saopći?
— pitao je Pida.
— Jedino to da ću se sa svojom puškom pojaviti taĉno u odreĊeno vrijeme i ništa više. Pida, poglavica
Kiowa je prenio poruku. Moţe ići! .
Podigao je ruku u znak pozdrava i okrenuo se da poĊe. Kod samih vrata još jednom je zastao, malo raz-
mislio, okrenuo se, brzim korakom mi prišao, uhvatio me objema rukama i sasvim izmijenjenog izgleda
rekao:
— Pida voli Olda Shatterhanda. On ne ţeli smrt Oldu Shatterhandu, već ţeli da i dalje ţivi i da bude sretan.
Zar Old Shatterhand ne moţe ništa izmijeniti u vezi s borbom, jer mu ona sigurno donosi smrt.
— Mogao bih, samo neću — odgovorio sam. — Pida je moj brat, a ja sam njegov. Ova mi borba neće
donijeti smrt. Old Shatterhand zna uvijek što govori. Neka Pida i sada vjeruje u mene kao i uvijek. Mene
neće uspjeti da ubije nijedan Komanĉ, nijedan Kiowa, nijedan Utah i nijedan Sioux! Neće dugo potrajati i
Oni će svi biti naši prijatelji. Molim te da mi vjeruješ!
- Vjerujem, a to je i moja ţelja - uvjeravao me je. — Old Shatterhand uvijek govori u zagonetkama, ali mu je
svaka rijeĉ smišljena A odreĊena. On sve vidi i ĉuje što drugi ne vide. Zbog toga i zna sve unaprijed što
drugi ne mogu znati. Ja sam govorio. Odlazim!
Stegnuo sam mu ruke i poljubio ga u ĉelo. Oĉi su mu se sjale. Sve je naokolo pozdravio i uzdignutog
ĉela izišao.
I sami moţete zamisliti kako su me svi obasuii pitanjima. Nisam mogao da im onako odgovorim kako su
ţeljeli. Morao sarn šutjeti ako nisam ţelio da upropastim ishod onoga što sam bio naumio. UzbuĊenje
368
prisutnih sve je više raslo. Pošli su dolje u grad i tamo razglasili vijest o tome. Pred svojim Srdašcem nisam
o tome smio šutjeti. Bilo je potrebno da je umirim. Rekao sam joj da imam ĉetiri pancira koji štite od svakog
metka. Ti panciri su bili kumiri koje smo iz ,Kuće smrti' bili ponijeli sa sobom. Nijedan Indijanac se neće
usuditi da povrijedi vlastiti kumir. Radije će poći u smrt nego da to uradi. Kiktahan Schonkin kumir je
zapravo bio pojas i pseće šapice koje sam tada našao na stepenicama. Sto su predstavljali kumiri preostale
trojice, to se nije moglo vidjeti, jer su bili ušiveni u koţnate vrećice. Kaiševe koji su na njima visili tako sam
uĉvrstio da su mi, stavljajući ih oko vrata, padali taĉno na mjesto gdje je bilo srce. To su bile pripreme koje
sam imao da obavim prije dvoboja koji je izgledao tako opasan. Kada je Srdašce ĉulo sve to, odmah se
umirila. Taj ju je dvoboj poĉeo ĉak i razveseljavati.
Nije dugo potrajalo kad smo dolje u logoru primijetili veliko komešanje. Oznaĉili su mjesto za borbu i
pobrinuli se za prostor za stotine gledalaca. I u donjem, kao i u gornjem gradu, zavladala je velika ţivost.
Obilazili su jedni druge. Razgovor se vodio samo o predstojećoj borbi na ţivot i smrt izmeĊu Olda Shat-
terhanda i ĉetvorice slavnih poglavica. Za onog prvog su govorili da je upravo lud što je prihvatio onako
krvave uvjete. MeĊutim, znali su da je on ĉesto sasvim nešto drugo smišljao i da se i sada zbog toga ne smiju
istrĉavati, već jednostavno saĉekati ishod borbe. Ukratko, o pustolovini se prepriĉavalo, i samo se po sebi
razumije da je za nju doznao i Tatellah-Satah, iako ga ja nisam o tome obavijestio. Bilo je to poslije ruĉka.
Posjetio me je. Bio sam sa Srdašcem. Nije sjeo. Rekao je kako namjerava odmah da ode. Ispitivaĉki me je
pogledao i upitao:
~ I ti ćeš se zaista boriti puškom s tom ĉetvoricom poglavica?
— Neću — odgovorio sam. Lice mu se ozarilo te je nastavio:
— Mislio sam! Old Shatterhand nije samoubica! Samo ćeš se taĉno u naznaĉeno vrijeme pojaviti!
- Da.
VVinnetouovi nasljednici
369- Tada neću pitati šta si naumio. Svoj si gospodar i nemaš koga da pitaš za dozvolu. Samo ću i ja doći!
— Sam? Ili moţda sa svojim — Winnetouima?
— Bit će onako kako god ţeliš.
— DoĊi sam! Neka vide da umijemo pobijediti i bez velike vojske.
— Hoćeš li veĉeras ĉitati?
— 'Da. Ovo je dan kao i svaki drugi. Ovaj dvoboj nije ništa drugo već samo lakrdija, iako se iza toga skriva
nešto veoma ozbiljno.
— Tada ti ţelim da ova lakrdija svrši onako kako je zamišljaš!
Pruţio nam je ruku i otišao. Nakon izvjesnog vremena primijetili smo ga dolje u logoru. Provjeravao je
oznaĉeno mjesto i izgleda da ja izdavao zapovijesti. Nama prijateljski naklonjene poglavice su mu se pri-
druţile. Potom sam sa svojom ţenom pošao u šetnju, samo ne u logorski grad već do planinske doline i pre-
ma .Slapu koprene'. I ondje je sve bilo ţivo, iako na drugi naĉin. Zabijali su visoke kolce. Vukli su mno-
gobrojne gajtane i ţice. Na zemlji smo vidjeli ĉitava brda papirnatih fenjera. Bilo je tu elektriĉnih kabela,
sijalica svih mogućih oblika. Jurili su tamo-amo sa fotografskim aparatima. Jedan inţinjer, takoĊer In-
dijanac, imao je zadatak da montira na stijeni .Đavolje propovjedaonice' veliki projekcioni aparat. Srdašce je
brzim koracima prišlo inţinjeru, jer je ţeljela da sazna što se ovdje dešava. Za to vrijeme sam sjeo i
promatrao uţurbane radove.
Kip još nije bio gotov. Još su jedino glava i vrat nedostajali. I gle, dok sam razmišljao i pogledom prešao
preko kipa, uĉinilo mi se kao da on više ne stoji uspravno, već ukoso. Vjerovatno se sjećate da sam ga zadnji
put promatrao na onom mjestu gdje. cesta zaokreće. Tada mi se uĉinio kao da su se svi nosaĉi skele bili
nagnuli i da je samo jedan stajao uspravno. Sada sam otišao do onog mjesta. I stvarno, skele i kip su bili
nakrivljeni, iako ne mnogo, ipak toliko da se primijeti. U tome nije bilo sumnje. Greda, koja je u poĉetku
stajala potpuno uspravno, sada je bila nagnuta, dok su sve ostale grede bile još više nagnut« udesno.
370
Kada sam to primijetio, prestrašio sam se. Sjetio sam se naprslina i pukotina koje sam primijetio dolje u
stropu spilje iz kojeg se osipao pijesak i padalo sitno kamenje. Da nije moţda teţina kipa bila preteška za
šuplju podlogu? Moţda ta podloga ne moţe da izdrţi tolike tone? Kakva li nas katastrofa oĉekuje? Dok sam
o tome razmišljao, Srdašce se vratilo. Inţenjer joj je sve rekao. Za sada se radilo jedino o probnom
osvjetljenju koje će se izvršiti sutra uveĉer. Naumili su da sve prisutne pozovu.
— A ĉemu sluţi onaj ogromni projekcioni aparat? upitao sam.
— U njemu su montirane slike mladog Surehanda i mladog Apanatschka koje će biti projicirane na
glatkoj površini vodopada, i to s obje strane spomenika. Dakle, tvorci spomenika s desne i lijeve
strane svoga djela!
— To ne dozvoljavam! — viknuo sam.
— Sto ćeš poduzeti? — upitala je.
- Zabranit ću! To je dovoljno!
— Da, svakako! Nemoj zaboraviti da je to za sada samo proba! Zar ne bi bilo pametnije pustiti da se
nesmetano izvrše probe, a da zabranimo pravo izvoĊenje?
— Da, moţda je to pravilnije. MeĊutim, uvjeren sam da ta stvar više nije u našim rukama. Umiješala se u
cijelu stvar viša sila.
~ Sta si time mislio?
— Pogledaj bolje i reci mi: stoji li uspravno kip ili koso?
Provjeravala je pogledom i odgovorila:
— Uspravno. Valjda nisu htjeli da ga postave ukrivo?
- Svakako ne namjerno, a ipak je nakrivljen. Ti ovo ne primjećuješ, jer ti oko nije toliko izvjeţbano ka 0
moje, a još k tome ni odstupanje od prave linije nije tako veliko da to moţeš primijetiti. Usporedi to sa
pravcem slapa i reci mi...
Već mi je upala u rijeĉ:
- Nakrivio se, da, nakrivio se! Vjeruješ li da tone?
~ Za sada se još ne moţe reći da tone. Moramo ĉekati pa onda ustanoviti da li se odstupanje povećava.
371Danas nemam vremena. MeĊutim, sutra ću poći dolje u spilju da vidim da li se strop još mrvi.
— Nije li to opasno po ţivot?
- Nije.
— Samo ti smatraš ipak za moguće da se to sruši!
— Nije samo moguće, već i vjerovatno. Jedino se to neće dogoditi tako brzo. Molim te da o tome
nikome ne govoriš!
— Nikome?
- Da.
- Ni Tatellah-Satahu?
— Ni njemu. Ţelim da sam budem gospodar situacije. Ne ţelim da me bilo tko smeta i da md sve pokvari!
— Jesi li svjestan odgovornosti?
— Da. U svakom je sluĉaju velika. Sada doĊi, Srdašce, moramo se vratiti kući. Ne smijem ni minutu
zakasniti zbog borbe.
— Sto se toga tiĉe, nisam baš bezbriţna! — uz-disala je.
— Budi ti samo bezbriţna, jer imaš više razloga da se smiješ nego da se bojiš!
Kada smo stigli gore u dvorac, poruĉio nam je Tatellah - Satah da će doći po nas. Od poglavica je stigao
glasnik i javio mi da će me i oni ispratiti. Ja sam ih, meĊutim, zamolio da to ne ĉine jer ne vrijedi truda.
Obukao sam odijelo poglavice. Napunio sam svoju brzometku, iako sam pretpostavljao 1" da neće biti
ispaljen ni jedan hitac. Kumire ĉetvorice poglavica nisam smio nositi. Srdašce ih je stavilo u svoju putnu
torbu. I ona je htjela, sjedeći kraj mene, da uĉestvuje u borbi. Nisam imao ništa protiv. Kada je stiglo vrijeme
i kada smo stupili u dvorište u kojem je Intschu--inta već spremio naše konje, naišli smo na ,Mladog Orla' i
našeg starog Pappermanna, koji su takoĊer ţeljeli da me otprate do mjesta moje vjorovatne pobjede.
Istodobno se pojavio i Tatellah - Satah na svojoj bijeloj mazgi. Bio je sam. Krenuli smo. ,Cuvar velikog
kumira', Srdašce i ja na ĉelu, a za nama ,Mladi Orao' i Pappermann.
Još odozgo smo primijetili da su se ljudi, koji su do sada bili raštrkani u donjem i gornjem gradu, svi
372
okupili oko borilišta. Svi su'već ondje bili. Svi oni koji su morali biti prisutni već su bili došli. Mi smo bili
posljednji.
Moja ĉetiri protivnika već su sjedila. Kada smo stigli do njih, ustali su svi osim Tangue, jer ovaj nije mogao
da stoji. Tatellah - Satah je zahtijevao da mu se odredi takvo mjesto za sjedenje kako bi mi bio ravno iza
leĊa, odakle je ĉetvoricu poglavica mogao drţati na oku. Bilo mi je reĉeno da će prvi predsjednik Komiteta
odrţati govor, a poslije njega svaki od ĉetvorice poglavica. Na kraju je trebalo da odrţim ja, a zatim je mogla
otpoĉeti borba. Tada sam stupio korak naprijed i rekao glasno, teko da me je svaki mogao ĉuti:
— Old Shatterhand nije došao da drţi govor, već da se bori. Govore oni koji se boje bliske opasnosti.
Hrabar ĉovjek šuti i djeluje. Pida mi ni jednom rijeĉju nije spomenuo govore, a ja samo dopuštala ono na
što sam pristao!
Prvi predsjednik Komiteta mahnuo je rukom i rekao:
— Komitet je odluĉio da govorim, a što Komitet zakljuĉi, to ću...
— Šuti! — zagrmio sam. — Vrijedi samo ono što smo Pida i ja zakljuĉili! Vaš Komitet za mene ne
postoji. Tebe jedino mogu podnijeti. Dozvolio sam jedino da odreĊuješ kad će opaliti poglavice, a
kada ja, minutu poslije njih. Više od toga ti nije dozvoljeno!
~ Valjda ne misliš da ja ovdje stojim da...
~ Ako nećeš da stojiš, sjedi! — prekinuo sam ga. Zakoraknuvši, snaţno sam ga dohvatio i prisilio da sjedne.
Uplašio se. Nastavio sam isto tako glasno i energiĉno:
~ Dok sam pregovarao sa Pidom, izabrao sam kao svoje svjedoke slavnu braću Matto Schahka i Wagare -
Teya i dao im zadiitak da vode raĉuna o uvjetima i o tome da se ti uvjeti poštuju. Neka sada oni govore i
iznesu uvjete!
Ustali su sa svojih mjesta i rekli: iako su moja ĉetiri protivnika kao svjedoke odobrali Williams Eve-ninga i
Antoniusa Papera, ipak im ne dozvoljavam da govore. Matto Schahko i Wagare-Tey pobrinut će
373se za kocku. Poglavice se nisu protivile Jer su bili uvjereni da mi je to ionako posljednja i uzaludna ţelja.
Kocka, je odredila slijedeći redoslijed mojih protivnika: Tusaga Saritsch, To-tei-chun, Kiktahan Schonka i
Tangua. Tim su redoslijedom i sjeli nasuprot meni. Svi su imali dvocijevku i na njihovim se licima opaţala
samouvjerenost u sigurnu pobjedu. Prije nego što sam zauzeo svoje mjesto, prišao sam Avaht-Niahu, onome
stogodišnjaku, poglavici Schoscho-na, koji je takoĊer sjedio. Sagnuo sam se do njega, poljubio ga u staru
vjernu ruku i rekao:
— Ti si najstariji od svih prisutnih i nisi došao ovamo da vidiš krv onih koji su ti dragi. Ti si najmudriji i
najiskusniji meĊu nama, i prvi ćeš potvrditi da je o>va borba ludost.
U znak pozdrava privukao je moju ruku svojim usnama i odgovorio:
—' Neka Old Shatterhand poĉini tu ludost kako oni koji za nama dolaze ne bi više ĉinili ono što su ĉinili
njihovi preci. Neka je pobjeda tvoja!
Pošao sam na mjesto koje mi je bilo odreĊeno i sjeo. Srdašce je sjelo do mene. Uto je Kiktahan .
Schonka viknuo:
— Sta traţi ova squaw meĊu ratnicima? Maknite je!
— Zar se ti bojiš jedne squaw? — odgovorio sam. Hajde! Ona se ne boji i ostat će ovdje!
— Zar je Old Shatterhand postao baba i ne osjeća uvredu koju ja, kao ratnik, osjećam? — upitao
je.
- Kao ratnik? Pshaw! Pitao si šta moja squaw traţi meĊu ratnicima? Zar ti stvarno vjeruješ da ste ratnici? Vi
ste stare babe, ništa drugo! Zbog toga sam i prihvatio sve vaše uvjete bez ikakva odlaganja. Oldu
Shatterhandu i ne pada na pamet da se bori s vama, jer je on muško. Doveo je svoju squaw samo zato što je
jedan pokret njezine ruke dovoljan da svakoga od vas uništi. Ako se nje bojite, odlazite!
— Neka ostane! — bijesno viknu Kiktahan Schonka. — Samo moj prvi metak je tebi namijenjen, »
drugi njoj!
- Da, neka ostane, neka ostane! Neka padne i • njime umre! — sloţno rekoše ostala trojica. — Neka otpoĉne
borba!
374
Nas petorica protivnika sjedili smo u sredini oznaĉenog mjesta. Naši svjedoci su bili sasvim uz nas. Kao što
je već spomenuto, Tatellah - Satah je sjedio ravno iza mene. Prvi veliki krug oko nas saĉinjavale su prisutne
poglavice. Ĉak je i dvanaest poglavica Apaĉa bilo ovdje. Iza njih su bili zamjenici poglavica i liĉnosti koje
su imale neki poloţaj. Dalje od njih sjedili su ostali. MeĊu ovima su naroĉito udarali u oĉi već jednom
spomenuti radnici koji su bili zaposleni u kamenolomima i oko dizanja spomenika. Napustili su posao kako
bi uţivali u prizoru borbe i vladali su se kao prave siledţije, iako se u prisustvu ovolikih poglavica nisu
usuĊivali da budu odviše buĉni. MeĊu poglavicama su osim Kolme Puschi i obje Aschte sjedile još i dvije
druge ţene ĉije sam prisustvo smatrao za vaţno, naime, Pidina ţena i njezina sestra, koja je sada, nosila
ţensko odijelo. Znaĉi da su obje uspjele u tome da ih povedu do Mount Winnetoua. Njihovo prisustvo mi je
dokazivalo da je ĉetiri hiljade ratnika stiglo u .Dolinu spilje'.
Samo se po sebi razumije da su oĉi svih s velikom napetošću bile uperene u nas. Gospodin predsjednik
Komiteta, koga sam prisilio da sjedne, odjednom se sjetio svoje duţnosti. Ustao je spreman da objavi po-
ĉetak borbe. Matto Schahko i Wagare-Tey izvukli su revolvere, napeli.ih i zaprijetili da će svakog od moje
ĉetvorice protivnika smjesta ustrijeliti ako uĉine nešto što nije dozvoljeno. Ĉvrsto su odluĉili da izvrše pri-
jetnju. Sada je Tatellah-Satah progovorio. Rekao je:
~ Svaki od ĉetvorice moţe otpoĉeti borbu tek onda kada podignem ruku i nikako prije. Hici se ne smiju
opaliti dok ne podignem ruku. Prvi borac je Tusahga Saritsch, poglavica Kapote Utaha. Da li je spreman?
Upitani je prinio pušku i odgovorio:
— Spreman sam. Sada neka Old Shatterhand dokaţe kako je jedan jedini pokret ruku njegove squaw
dovoljan da svakoga od nas uništi!
Dao sam znak Srdašcu. Brzo je iz putne torbe izvadila kumire mog prvog protivnika i objesila ih wieni oko
vrata. Leţali su na mom srcu. Potom sam javio ,ĉuvaru velikog kumira':
375—• I ja sam spreman. Borba moţe otpoĉeti. Neka puca Tusahga Saritsch! Minutu kasnije pucat ću ja.
Svi su zanijemili. Svaki je gledao u kesicu koju tni je moja ţena objesila oko vrata. U prvi mah nisu shvatili
zašto je to uraĊeno. Tada je Tatellah-Satah naredio:
— Došao je trenutak. Neka otpoĉne borba.
Odjeknula je komanda predsjednika Komiteta. Tusahga Saritsch meĊutim nije pucao. Pušku je doduše drţao
u ruci, ali nije naciljao. Njegove širom razroga-ĉene oĉi, pune straha i bojazni, zurile su u moje grudi.
— Moji kumiri! Moji kumiri! — mucao je.
— Pucaj! — doviknuo sam mu.
— Zar da pucam u svoje vlastite kumire? — ja-dikovao je. — Kako si došao do njih? Tko ti ih je dao?
— Ne pitaj, već pucaj! — izazvao sam ga i po drugi put.
Primijetilo se kako su svi prisutni glasno i s olakšanjem odahnuli. Oni zapravo još nisu shvatili u ĉemu je
stvar, ali su ipak primijetili da baš nisam onako nezaštićen kao što su pretpostavljali. Lica mojih prijatelja su
se ozarila. Glas Tatellah - Sataha bio je zvonak i zvuĉao radosno, dok je po drugi put dao znak rukom. Rekao
je:
— Zašto ne puca Tusahga Saritsch? I zbog ĉega nije dan znak Oldu Shatterhandu? On ima da ĉeka samo
jednu minutu, i ne više! Poĉnimo iznova! Neka Old Shatterhand spremi pušku!
To sam uradio. Komanda je i po drugi put odjeknula. Kriknuo je:
— Ne mogu pucati! Ne smijem pucati! Tko puca u vlastiti kumir, puca u svoj vjeĉni ţivot!
- Minuta je prošla! - viknuo je Tatellah - Satah. Uto je odjeknula komanda za mene.
- Sada će Tusahga Saritsch otputovati U vjeĉita lovišta! —. rekao sam dok sam cijev svoje brzometke
uperio u njegove grudi.
- Uf f, uf f! - zaurlao je iz svega glasa, skoĉio na noge i odjurio.
376
— Hvala bogu! — došapnulo mi je Srdašce. — Laknulo mi je! Iako sam vjerovala u tebe, ipak sam se
bojala!
Naprosto je bilo smiješno gledati starog poglavicu kako juri brzinom mladog momka. Nitko se nije smijao.
On je prema starim ranijim zakonima prerije izgubio sada ĉast. Morao je dozvoliti da ga ubijem.
Moj slijedeći protivnik bio je To-kei-chun. Znao je da su zajedno bili kumiri sve ĉetvorice. Ako sam imao
jedne, sigurno sam i ostale imao, dakle i njegove. Nije bio dugo u nedoumici. Srdašce mi je objesilo i
njegove preko onih prvih. Tada sam rekao:
— Sada je na redu To - kei - chun, poglavica Ta-curroh-Komanĉa. Spreman sam!
Primijetio sam da mu je od uţasa ponestalo daha. Hvatao je zrak. Oĉi su mu se smanjile i ovlaţile.
— Da li je To-kei-chun spreman? — upitao je Tatellah - Satah.
— Nije! Nisam spreman! — viknuo je upitani, skoĉio na noge, odjurio isto onako brzo kao i maloprije
Tusahga Sairitsch.
Sada su se već i prisutni poĉeli smješkati.
— Sada je na redu Kiktahan Schonka, poglavica Siouxa — rekao sam.
Ovaj je meĊutim poĉeo da viĉe na mene ozlojeĊenim glasom:
— Old Shatterhand je šugavo pseto, bitanga, hulja. Krade kumire! Da nisu moţda i moji u njega?
— Jesu — odgovorio sam, dok mi je moja ţena stavljala oko vrata samo pojas.
Ugledao ga je, nacerio se posprdno i upitao:
— Da ne misli moţda Old Shatterhand da ću i ja pobjeći? Moj će ga metak sigurno pogoditi, jer polovina
kumira nema snage kad druga polovina nedostaje.
— Tu su svi — tvrdio sam.
— Gdje su! — dobacio mi je. — Nema ih!
— Evo ih! Tu su! Neka se u to uvjeri Kiktahan Schonka!
Dohvatio sam pseće šapice i drţao ih tako da ih on jasno vidi i objesio ih gdje im je bilo mjesto.
Ukoĉio se od straha. Zasiktao je vilo ozlojeĊenim glasom:
377— Zar su šugava pseta svemoćna? Tko ti je dao ono što sam izgubio?
— Nitko. Našao sam ih.
- Gdje?
— Na stepenicama .Đavolje propovjedaonice' na kojoj su se poglavice Siouxa i Utaha dogovarale u
vezi s pohodom na Mount Winnetou. Oni su se tamo dogovarali kako bi uhvatili Olda Shatterhanda.
Dok su pregovarali, odjeknuo je glas velikog duha. Uplašili su se i dali u bijeg. Pri tom bijegu si
izgubio svoju periku i polovinu kumira. Periku su ti predali. Polovinu kumira sam ja uzeo kako bi ih
prikljuĉio drugoj polovini.
— Znaĉi da si nas prisluškivao? Ondje na 'Đavoljoj propovjedaonici'?
- Da.
- Uf f, uf f!
Izgledao je kao da će na mjestu izdahnuti. Sav se presavio oborivši glavu na koljena.
— Spreman sam na borbu — javio sam ,ĉuvaru velikog kumira'.
Ovaj je upitao:
— Da li je i Kiktahan Schonka spreman? Upitani je na to podigao glavu, pogledao prema
svojim ljudima davši im znak. Prišli su dvojica.
— Dignite me i odnesite! — zapovjedio im je. To su uĉinili, podigli ga na konja i pratili, kako
bi ga podrţali na konju.
Sada je još samo Tangua ostao, otac Pide, najogorĉeniji i najnepomirljiviji moj neprijatelj. Sjedio je na
zemlji kao oduzet, sklopljenih oĉiju s dvocijevkom u ruci. Ni jedna crta nepomiĉnog lica nije odavala ono
što je mislio. Tada sam rekao:
— Tangua, najstariji poglavica Kiowa, napisao mi je: ,Ako imaš smjelosti, doĊi prijeko do Mount Win-
netoua! Moj jedini metak koji ĉuvam za tebe, .ĉezne za tobom!' Došao sam. Evo me gdje sjedim. Gdje je
tvoj metak?
Dok sam ovo govorio, pustio sam da mi Srdašce objesi njegove kumire. Dok je gledao u njih, razrogaĉio je
oĉi i rekao:
- To sarn i mislio? I moji su s njihovima! U njih neću pucati! Odriĉem se svoga hica. Tebe meĊutim
378
molim: pucaj mi ravno u.srce nakon jedne minute! Kada budem mrtav, poloţi mi moje kumire u grob! Hoćeš
H to uĉiniti?
— Neću! — odgovorio sam.
— Znaĉi da sam se u tebi prevario. Mrzim te kao ito do sada nisam mrzio nikoga. Ţelim tvoju smrt. Uĉinio
bih sve, sve. da mi se to omogući. Smatrao sam te za poštenog neprijatelja!
— Varaš se. Pošten jesam, ali ne i tvoj neprijatelj. Neću pucati u tebe. Ne ţelim tvoju smrt, i zbog toga
nemam šta da ti poloţim u grob, a pogotovo ne tvoje kumire. .
— Što si s njima naumio! Sta ćeš $ njima uraditi? Hoćeš li ih uništiti?
— Ne. Vaši kumiri ne pripadaju meni. Neću ih.zadrţati. Kome ću ih predati, to za sada još ne mogu reći. O
tome ćete sami odluĉiti.
— Sami? Sva ĉetvorica?
— Da. Kušat ću vas. Ako dokaţete da ih zasluţujete, dobit ćete ih. Ako ih ne budete zasluţili, predat ću ih
Tatellah - Satahu. On je ĉuvar velikog kumira i priloţ-it će ih svojoj zbirci kako bi djeca vaših unuĉadi
saznala kako su njihovi pradjedovi bili nepopravljivo zli ljudi. Dakle: poklanjam ti ţivot, ali ti ne pokla-
njam kumire. Moraš ih zasluţiti! Ja sam govorio. Howgh!
Ustao sam. Srdašce takoĊer. Uto se podigao i Tatellah-Satah i glasno objavio:
~ Borba je završena! Old Shatterhand je pobijedio! Pobjeda bez krvi! Desetostruka pobjeda!
Prišli smo našim konjima i uzjahali. Prije nego što sam napustio to mjesto, obratio sam se još jednom Tangui
i rekao mu:
— Prijatelj sam Tangui, poglavici Kiowa, bez obzira da li me mrzi ili voli Zbog njegova dobra ţelim da mi
ubuduće bude prijateljskije naklonjen nego što je to do sada bio. Ima li što da mi kaţe u vezi s time?
— Mrzim te, i mrzit ću te do kraja ţivota! — odgovorio je. — Progonit ću te do zadnjeg ĉasa tvoga
ţivota?
~ Hi do tvoga!
— Svejedno!
379— Onda te samo toliko molim, l to samo radi tvoga vlastitog dobra, da nadalje ne odrţavaš tijesne
veze s Komitetom i da ne poduzimaš ništa protiv onih koji se s njima ne slaţu!
— To neću obećati, već ću suprotno uĉiniti!
— Velim ti: to vodi tvojoj i tvoga plemena propasti!
Uspravio se, uzeo pušku u ruku i prijeteći viknuo:
— Šuti! Udalji se! Ako to smjesta ne uĉiniš, zabit ću ti dva metka u glavu! 9
— Usudi se samo da uperiš pušku u me, smjesta ćemo te sravnati sa zemljom! — odgovorio sam i pokazao
na Pappermanna koji mu je brzo prišao i pri-nio mu cijev revolvera pod nos. — Najprije ste se
udruţili protiv podizanja spomenika, a sada ste se pridruţili Komitetu da se -borite protiv njihovih pro-
tivnika. Zar je to dostojno jednog poglavice? Zar tako postupa pošten ĉovjek? Ti ţeliš moju propast. Ja te
meĊutim upozoravam, i to iskreno: ĉuvaj se ,Doline spilje', prije svega same spilje!
Zgrĉio se kao maĉka, 'prostrijelio me nemirnim oĉima i upitao:
— Kakve to veze ima sa spUjom? Kakve veze sa njezinom dolinom?
— Upitaj samoga sebe. Nekada si ustajao protiv mene, a zatim si morao da okaješ vlastitu krivicu. Tvojom
krivicom ţivot ti se pretvorio u bogalja. A sada kada sa pri kraju svoga bijednog ţivota, ponovo mi prijetiš i
gomilaš'Tmvicu za krivicom. Razmisli o posljedicama! Ti ne ţiviš samo radi sebe! Za posljedice koje su u
vezi s tobom ti si odgovoran. MeĊutim, posljedice koje će pogoditi tvoga sina, tvoju obitelj i tvoje pleme
nećeš rnoći opravdati. U vjeĉnim lovištima traţit će tvoje kumire. Sta ćeš im odgovoriti? Tako! Ja sam
završio. Howgh!
Udaljio sam se s istom pratnjom s kojom sam i došao ovamo. Moj prijatelji su mi sa svih strana klicali.
Neprijatelji su šutjeli. Prolazeći kraj mnoštva radnika, ĉuo sam rijeĉi koje su privukle moju paţnju.
- Old Shatt'erhand! Hulja! Uljez! Pseto! Kojot! Neprijatelj! Osveta! Zadaviti! Ubiti! - bile su prijetnje koje
su dopirale do moga uha.
380
To me je iznenadilo. Nisam uopće mislio da bi to moglo biti moguće. Nisam vidio razloga za toliku mrţnju.
Kada sam to saopćio -Tatellah - Satahu i ,Mladom Orlu', objasnio mi je stari Pappermann:
— Da, radnici vas mrze. Mr. Shatterhande. Ogorĉeni su na vas, od prvog do posljednjeg. Oni to i ne taje.
Njima je poznato da ste se naroĉito vi okomili protiv podizanja spomenika i da im time uskraćujete
mogućnost zarade. Već nekoliko dana odrţavaju tajne sastanke na kojima se dogovaraju kako da se oslobode
Olda Shatterhanda i Tatellah-Sataha. Tim sastancima prisustvuju i gospoda iz Komiteta!
— O! Tako! To je vaţno, veoma vaţno! rekao sam. - Otkuda to znate?
— Doznao sam od Sebulona Entersa!
— A ne od Harimana?
— Ne, od Sebukma: Znam da u ovoga imate još manje povjerenja nego u brata. MeĊutim, od onog
ĉasa kada je saznao da ga ţele prevariti, stoji ĉvršće uz vas nego uz bilo koga drugog. Braća dolaze uveĉe
potajice k meni. Ja se s njima savjetujem ...
— A da me niste ni pitali? — prekinuo sam ga.
— Ne brinite! — odgovorio je. — Za sada je vaţno da od njih sve doznamo. Ĉim budem ĉuo nešto
vaţno, doći ću sam k vama. O vama se najviše govori u kantini.
— U kojoj kantini?
— U onoj brvnari kraj kamenoloma u kojoj se radnici hrane.
~ Da li ste vi već bili tamo, Mr. Pappermanne? - Da.
— Ja još nisam. Moram je vidjeti, i to smjesta, još prije no što padne mrak. PoĊimo zajedno na konjima!
~ Zar obuĉen kao poglavica? — upitalo je Srdašce.
— Da. Nemam vremena da odem do dvorca i da se presvuĉem. Skinut ću pernati ukras. Ponijet ćeš ga sa
sobom. Ponijet ćeš i brzometku.
— Mislila sam da ću i ja s tobom?
~ Ovoga puta, drago dijete, nećeš. Ovdje se radi o kratkom i veoma brzom izviĊanju, što bi tebe jako
zamorilo.
381— Postoji li kakva opasnost?
— Ni govora'
— Onda hajde'
Predao sam loj pernati ukras, ,Mladog Orla' pušku, oprostio se od Tatellah-Sataha, krenuo sa starim
Pappermannom prema .Slapu koprene' pa duţ njega nastavio zaobilaznim putem prema kamenolomima.
Sunce je već odavno zašlo iza Mount Winnetoua, ali se još nije poĉeo hvatati mrak. Jahali smo u galopu,
kroz boĉnu dolinicu. Planinska dolina je ostala iza nas, a mj smo produţili rijekom koja je sa Mount
Winnetoua tekla prema sjeveru. Kamenolomi su sliĉili neizljeĉivim ranama koje su zadali planini. Uoĉili
smo odvratne skele, zidove, ţiĉane konope i balvane pomoću kojih su htjeli da ukrote vodopad. Ondje su
stajale prljave konjušnice sa ĉitavim nizom teških teretnih vozila. Ĉuo se rezak zvuk pilane koja je uništavala
jele. Raskidani šatori povlaĉili su se po zemlji. Niske barake leţale su razaĊute bez ikakva reda. Pappermann
je pokazao jednu veliku, izduţenu brvnaru.
— Ono je kantina -• rekao je. — Gostioniĉar je pravi gorostas. Zovu ga ,Nigger'.
— To je za Indijanca pogrdna rijeĉ, a ujedno i uvreda! - primijetio sam.
— On je na to naviknut. Nikome ne zamjera iako je inaĉe veoma surov i silovit. On nije ĉistokrvan Indi-
janac. Govori se da mu je majka bila Crnkinja. Braća Enters zalaze k njemu.
— Teško meni! Zbog ĉega?
— Da ga ispipaju. On je zapravo voĊa ovdašnjih radnika. Ĉak se govori i to da mu neke poglavice ukazuju
svoje povjerenje. Jedno je meĊutim sigurno, a to je da je ljubimac ,gospode iz Komiteta'. Priĉa se da Mr.
William Evening i Mr. Antonius Paper znaju po ĉitave noći sjediti kod njega uz piće i kocku. Ţelite li da ga
vidite?
— Ako je to moguće, da.
— Moguće je. Samo još nekoliko minuta, pa će pasti mrak, a onda ću vas odvesti do one sobice gdje smiju
zalaziti samo oni koji uţivaju njegovo povjerenje. Ne dozvolimo da nas netko primijeti i bolje je da se malo
na konjima prošetamo!
382
Cijelo smo se vrijeme drţali grmlja koje nas je veoma dobro zaklanjalo. Odavde smo mogli vidjeti sve a da
ne budemo primijećeni. Produţili smo tim putem bez namjere da još nešto otkrivamo, već jedino da nam
proĊe vrijeme do prvog mraka. To nije dugo trajalo. Brzo se spustio sumrak. Brzo je i prošao, pa je nastupila
potpuna tama, jer je upravo bio mlad mjesec, a svjetlost zvijezda još nije mogla da jaĉe osvijetli nebo.
Skrenuli smo prema brvnari. Iza posljednjeg grma smo stali, vezali naše konje za kolce i naredili im da
legnu, što su i uradili. Zatim smo oprezno produţili prema brvnari kako bi neprimijećeni stigli do straţnje
strane brvnare. To nije bilo teško izvesti.
Kada smo tamo stigli, primijetili smo sanduke i bu-rad koji su stajali duţ straţnjeg zida. Oni su nam mogli
dobro posluţiti ako bude potrebno da se sakrijemo. Na sreću, to nije bilo potrebno. U brvnari je gorjelo
svjetlo. To nam je pomoglo da vidimo njenu unutrašnjost. Ona se sastojala iz nekoliko malih i jedne velike
prostorije. Pappermann me je odveo do jedne od onih manjih.-Ona je imala samo jedan prozor koji je sada
bio otvoren. Pod njim je stajao teţak, ĉvrst sanduk, na kojem je ĉovjek mirne duše mogao stajati a da se nije
morao bojati da će izdajniĉki zaškripati ili pak kroz njega propasti. Iznutra su dopirali glasovi.
— To je ,Niggevova' sobica — rekao je tiho Pappermann. — Prepoznao sam je. Entersi su mi je taĉno
opisali. Ĉujete li razgovor?
— Da. Popet ću se na sanduk i zaviriti unutra.
— Dobro. Ja ću straţariti!
Kada sam se popeo na sanduk, mogao sam da vidim sve u sobici. U njoj su bila dva stola od sirovih dasaka
sa isto takvim stolicama. Razgovor je vodilo pet muškaraca, od kojih sam ĉetvoricu odmah prepoznao. Peti
je vjerovatno bio gostioniĉar, pravi gorostas, s indijanskim crtama lica, samo što mu je nos bio prćast, a boja
koţe kao u pravog Crnca. Razgovor je bio veoma ţiv. Upravo u trenutku kada sam Prvi put pogledao u sobu,
rekao je .Nigger':
— Ĉini mi se da tamo gore još ni sada ne znaju da su im ona dva vraĉa umakla. Neka je proklet onaj
Shatterhand koji je prisvojio kartu spilje! Srećom, ona nam nije potrebna. Vraĉi i bez nje znaju da pronaĊu
383put. Shatterhand je unatoĉ svemu pravi glupak. Kada je stigao na mjesto borilišta i hvastao se ukradenim
kumirima, nije ni slutio da su se njegovi zatvorenici ponovo doĉepali slobode i da je plan za sutra već sko-
van. Današnja, njegova navodna pobjeda mu ništa ne koristi. Samo je jedan dan dobio u vremenu i ništa
više! Sutra će uveĉe sa svojom ţenom već biti mrtav! , Nadam se da ćete odrţati svoju rijeĉ? Pitanje je bilo
upućeno braći Enters.
— Sto god smo obećali, to ćemo i odrţati! — odgovorio je Hariman.
A Sebulon je nadodao:
— Velik je obraĉun što ga imam s tim ĉovjekom i njegovom ţenom. Nije nam ni na kraj pameti da im ga
poklonimo!
— Ne bi vam ni koristilo! — zaprijetio je ,Nigger'. — Još jednom vam velim: sutra će bezuvjetno pasti
dvije glave, ili braĉni par, ili braća Enters! U to budite sigurni! Naime, ja u vas još nisam siguran! Ovdje se
radi o našem zaposlenju, o našem opstanku, o mnogim hiljadama koje ţelimo.i koje moţemo ovdje zasluţiti.
Zbog toga sam i stavio na raspolaganje poglavicama za sutra sve radništvo i zato zahtijevam da se taĉno
onako postupi kao što smo se i dogovorili. Tako mora biti!
Zatim je ustao To-kei-chun, poglavica Racurroh Komanĉa i rekao:
— Da, tako mora biti! Svi smo pozvani na sveĉanost. Mj ćemo doći. Znamo već i mjesta koja će nam biti
dodijeljena. Vraĉi će voditi kroz spilju naših ĉetiri hiljade ratnika. Onj neće jahati, već ići pješice.
Svoje će konje ostaviti u dolini jer nismo sigurni da li je zadnji dio podzemnog puta stvarno takav da se
njime moţe jahati.
— U meĊuvremenu ću ovdje postaviti svoje radnike — prekinuo ga je ,Nigger', a oba Entersa se moraju
pobrinuti za Olda Shatterhanda i njegovu ţenu. Ĉim vaši ratnici izbiju kod ,Slapa koprene', dat će nam
pucnjem znak da su stigli. Odmah poslije pucnja En-tersi će obraĉunati s Olclom Shatterhandom i njegovom
ţenom, a ja ću sa svojim radnicima izvršiti prepad na ĉitavu drugu bandu, kako bi vašim ratnicima osi-
gurao slobodan put i slobodne ruke.
384
Sada je i Tusahga Saritsch ustao i rekao:
— Dobro je to! Tako mora biti! U sluĉaju da se nešto mora izmijeniti, reći ćemo ti ili saopćiti preko
glasnika. Mi odlazimo.
Krenuli su, a gostioniĉar ih ie otpratio. Entersi su ostali sami. Gledali su zabrinuto jedan u drugoga.
— To moţe da krene po zlu! — rekao je Sebulon.
— Zašto? - upitao je Hariman. — Saznali smo što smo htjeli. Sutra ujutro ćemo obojica poći Oldu
Shatterhandu da mu sve ispriĉamo i da ga upozorimo. Što onda moţe po zlu krenuti?
- Ne rad; se o meni i tebi. Mi ćemo se već nekako probiti, samo to prolijevanje krvi ne vdlim! Ni sam
Shatterhand neće moći da ovakav prepad odbije bez borbe. Ne brinem se ja toliko za njega koliko za nju.
Ako već svi moraju da umru, ona ne smije!
Dosta sam saznao i skoĉio onda sa sanduka.
— Jeste li što vaţno ĉuli? - upitao je Pappermann.
— Nešto veoma vaţno! — odgovorio sam. — Ĉovjek bi morao povjerovati da ga je sam nagon doveo
ovamo da ĉuje kraj toga razgovora. Uz put ću vam ispriĉati. Jedno vam meĊutim moram odmah saopćiti,
naime, da su dva vraĉa, koje smo na ulazu pred spiljom zarobili, pobjegla.
~ Nije moguće! Kada?
— Vjerovatno danas ujutro! Odmah su potraţili svoje poglavice ; s njimu utvrdili plan koji sam upra-
vo ĉuo. DoĊite brzo! Moramo se vratiti kući!
Odšuljali smo se do naših konja, odvezali ih, uzja-hali ; krenuli. Uz put sam starom, vjernom drugu ispriĉao
šta sam doznao Znao je da je jedan povjerljivi Indijanac bio iskljuĉivo zaduţen da ĉuva oba vraĉa. Stanovao
je u prizemlju velike kuće koja se nalazila ispred dvorca Tatellah-Sataha. U njoj se nalazila i prostorija u
koju su bih smješteni zatvorenici. Predali smo naše konje i odmah pošli prema njegovom stanu. Njega nismo
našli. Bio je ĉovjek bez ikoga svoga, stanovao je sam i nitko nam nijt: mogao dati obavještenja 0 njemu.
Tada smo pošh do zatvora. Zatvor je bio na zabaĉenom mjestu, gdje nitko nije stanovao i rijetko 110 zalazio.
Tek što smo poĉeli da ih otvaramo, za-
5
VVinnetouovi nasljednici sĉuli smo da netko iznutra kuca na njih i moli nas da se
poţurimo. Kada smo povukli reze — tko ]e izašao? Ĉuvar zatvora! 'Kada je jutros zatvorenicima donio jelo i vodu,
iznenada su ga napali. Izudarali su ga, i on se onesvijestio. Kada je ponovo došao k sebi, utvrdio je da je zatvoren u
mraĉnom podrumu. Zatvorenici su pobjegli. On je dozivao i dizao galamu, ali uzalud. Nitko ga nije ĉuo < nitko
nijo dolazio. Bojao se da će ga zbog toga Tatellah-Saf.ah strogo kazniti, te me je zamolio da mu pomognem.
Obećao sam mu i pustio ga da ode.
Zatim sam pošao u svoj stan. U njemu nisam zatekao Srdašce. Ostavila je ceduljicu na kojoj je pisalo da je otišla
Tateliah-Satahu i ponijela sa sobom manuskripte, jer !se nisam pojavio na vrijeme. Wakon će ĉitati, a ja neka
doĊem kada stignem.
POBJEDA
Stigavši u stan ,ĉuvara', pošao sam do njegove spavaće sobe. U susjednoj skrovitoj sobi vladala je tišina. Zbog toga
sam tiho otvorio vrata. Upravo u tom trenutku ĉuo se glas Olda Surehanda:
— Da, zaista, bio je veći, mnogo veći od svih nas! Mnogo veći no što smo mislili!
— I postao je veći a da to nismo ni primijetili! ~ nadodao je Apanatschka.
— Sta mislite sada o svome spomeniku? — upitao je Athabaska.
— Odviše je malen, vrlo malen, podigli ga mi ne znam koliko visoko! — uzviknula je Koima Puschi
Aschta, majka, nadodala je:
— Nama ne treba slika od kamena! Ţelimo da ga imamo samo u našim srcima! Dragocjene rijeĉi koje smo
upravo slušali treba da odjeknu za sva vremena u duši naše nacije!
Primijetili su me na otvorenim vratima.
— Stigao si u pravo vrijeme! — pozdravio me je Tatellah-Satah - Prekinuli smo za ĉasak. Nismo nastaviti jer
smo bili i odviše dirnuti. Ĉitali šino
386
gov opis tvoje pobjede nad njim, a nakon toga njegovu pobjedu nad svim poglavicama Apaĉa. Zavjesa se podigla i
sada vidimo šta se iza nje skriva i iza naših sićušnih djela. To je potreslo ĉak i Olda Surehanda, Apanatschku, i
njegove sinove ..,
— Nije nas potreslo — prekinuo ga je mladi Apanatschka — već su nam se otvorile oĉi, lako još ne sasvim.
Jedna je koprena pala sa naših oĉiju. Hoće li i druga, još ne znamo Reĉeno nam je da je naša umjetnost samo
prikaz vanjskog i da joj nedostaje duša i osjećaj. Pozvali smo vas da sutra uveĉe budete naši gosti kraj
vodopada. Ondje ćemo pokušati da uz pomoć svjetlosti oţivimo kamen. Uspije li nam to, bit ćemo zadovoljni. Ne
uspije li...
— Uspjet će! — upade mu pobjedonosno u govor mladi SurehanĊ.
Primijetio sam da su mu neki htjeli proturjeĉiti pa sam brzo nadodao:
— Poĉeka jmo'
— Da, poĉekajmo! — sa mnom se suglasio i Athabaska. — Ako i uspije, ugledali bismo samo oţivotvo-renje
siledţije, siledţije spremnog na napad s revolverom u ruci. Ovdje, meĊutim, vidimo sasvim drugog, onog pravog
Winnetoua, punog duha, osjećaja i plemenitosti što zahtijeva da i mi budemo isto takvi, l mi moramo poput njega
teţiti za neĉim višim, mi, kao i ĉitava njegova rasa. On nas naprosto vuĉe za sobom i nastoji da nas uzdigne'
Dok je to govorio, pokazao je na Winnetouovu sliku koju sam poklonio Tatpllah-Satahu. Objesio ju je na zid, kao i
slike Marah Durimeh i silovitog Abu Kitala. One su na prisutne ostavile dubok dojam. To Js ujedno bio i razlog
zbog kojega ih je današnje ĉitanje toliko potreslo. Zapravo je trebalo nastaviti ĉitanje, ali se nisu mogli smiriti. Old
Surehand je zato Predloţio da se za danas prekine ĉitanje. Svi su pristali. Nakon toga su otišli, dok smo ja i
Srdašce ostali kod Tatellah-Sataha.
~ Danas smo izvojevali veliku pobjedu — rekao Je stari vraĉ. — Ĉini su stigli i vidjeli sliku Winne-touovu,
sudbina kamenog kipa je bila zapeĉaćena. Ĉak
387ni oba umjetnika, kao ni njihovi oĉevi l Kolma Puschi nisu mogli odoljeti utisku koji je na njih ostavila
slika. Oni su pošteni i ne pretvaraju se. Sutra će pokušat, da kod vodopada spase svoju ideju. MeĊutim, oni
već danas i suviše dobro osjećaju da. će i najveće njihovo zalaganje biti uzaludno. Ti si odjahao sa Papper-
mannom do kamenoloma. Kasno si se vratio. Po tome naslućujem da vaš put nije bio uzaludan?
— Nije — odgovorio sam. — Rezultat je još i veći nego što smo mislili, iako je neugodan. Doznali smo
mnogo toga. Na primjer, oba su vraĉa Kiowa i Ko manĉa pobjegla
— Uff. uff! — prestrašeno je uzviknuo. Srdašce je isto tako bilo iznenaĊeno. Nastavio sam: ~ To još nije
najgore. Ono tek dolazi. Sjednimo.
Ispriĉat ću vam. '
Izvijestio sam ga o svemu što sam doznao. Kada sam završio, rekao je Tatellah-Satah:
— Sigurno bih se više uzbudio kada ne bih vidio da si ti staloţen! Zašto to nisi ispriĉao dok su još po-
glavice bile ovdje?
— Zar je trebalo da to doznaju? Zar su nam oni potrebni? - upitao sam. — Sto sam mogu obaviti, to
drugima ne saopćavam.
— Misliš li da ćeš moći sam sve obaviti?
- Da
— Usprkos ĉetiri hiljade neprijatelja?
- Da,
Gledao je u mene raširenih oĉiju, kimnuo glavom i nastavio:
— Sada tek shvaćam ono što ranije, dok je Win-netou bio ţiv, nisam shvatio, naime, njegovo neopisivo
povjerenje u te. Danas to i ja osjećam. A reci mi: što namjeravaš poduzeti protiv svega što nam prijeti?
— Najjednostavnije što moţe biti: zatvorit ću im put kroz spilju! Ujedno ću im zatvoriti i izlaz iz ,Doli-ne
spilje' sve dotle dok od gladi ne budu molili za milost. Zarobit ću njihove poglavice i iskoristiti ih kao
taoce. Koliko imaš naoruţanih ,Winnetoua'?
— Danas tri stotine. Sutra uveĉe moţe ih bita i P«1 stotina, a kasnije još i više.
388
— To je sasvim dovoljno. Za sada mi je potrebno samo dvadesetak i naš vjerni Intschu-lnta. Sada idem kući
da se presvuĉem jer na sebi još uvijek imam indijansku odjeću. Poslije ću se opet vratiti i spustiti s njima
ovim skrivenim stepenicama dolje u spilju kako bih stalaktite ponovo postavio da vraĉi, kada budu došli sa
svojim ĉetama, ne otkriju daljni put.
— A ako ga ipak otkriju? Ako kamenje isto onako maknu u stranu kao što si to ti uĉinio?
— To bi se moglo dogoditi jedino kad naiĊu na široki put ĉiji ću izlaz iza ..Slapa koprene' tako zatrpati
da se neće moći probiti. To je dovoljno za danas i sutra. Da zatvorimo neprijatelja u dolinu, imamo vremena
i prekosutra.
Potom sam htio krenuti. MeĊutim je Srdašce prije toga imalo još nešto obaviti. Zamolila je starog .ĉuvara
velikog kumira' da joj dozvoli da ga sutra fotografira. Umalo se nisam zaprepastio. Bila je to smjelost koju
sebi nikad ne bih dozvolio. On se, meĊutim, blago nasmiješio i upitao:
— Smijem li znati kome je i radi ĉega je slika potrebna?
— To je tajna — odgovorila je odvaţno. — To je draga, mila i veoma korisna tajna koja će mnoge, mnoge
obradovati.
— Nemoguće mi je odbiti njezinu ţelju i neka doĊe kad god hoće. Ja sam spreman.
Kada smo se nakon toga udaljili, uz put sam je upitao šta će joj fotografija. Odgovorila je:
— Reci mi tko je ovdje na Mount Winnetouu mjerodavna osoba ti ili Tatellah-Satah?
— On, to je sasvim razumljivo!
— Dobro! On se zadovoljio mojim odgovorom. Traţiš li nešto više od njega.
- Da.
— Kojim pravom?
— Reci mi tko je u našem braku mjerodavna liĉnost, ja ili Tatellah-Satah?
— Razumije se. on! —. nasmiješila se.
— Well! Bit ću skroman! PobijeĊen sam! Zadrţi tajnu!
389— I ja sada idem u spilju.
- Nećeš.
- Zašto ne?
— U prvom redu zato što ti dolje nisi od koristi, a osim toga nisam dovoljno mjerodavan da ti ispunim tu
ţelju. Drugo ništa ne mogu za te uĉiniti, već jedino da ti zaţelim ,laku noć'.
— To me jako ţalosti! Znaš što, ja ću ti radije saopćiti tajnu u vezi sa slikom, a ti mi dozvoli da te pratim.
Ionako ne bih mogla spavati kada znam da si u spilji'.
— Dobro! Slaţem se! Dakle? U ĉemu je tajna?
— Slika, našeg starog, slavnog prijatelja mi je potrebna za projekcioni aparat.
— U koju svrhu?
— Veĉeras treba da se slike dvaju umjetnika pojave na vodopadu s obje strane spomenika. Moja je ideja da
se s obje strine pojave slike Tatellah-Sataha i Marah Durimeh. Što veliš na to?
— Ideja je dobra, veoma dobra. Samo su ti potrebni razni aparati, razna soĉiva...
— Svega toga ima! — brzo je nadodala.
- Gdje?
— U inţinjera sa kojim sam već razgovarala.
— I ti vjeruješ da će on to uraditi?
— S osobitim zadovoljstvom!
— I da neće ništa prije vremena odati?
— Sigurno neće! Ja garantiram!
— Tada se slaţem!
— A hoćeš li me sada povesti u spilju?
— Da. Po starom obiĉaju obavezan sam da izvršavam sve što nareĊuješ!
Kada smo se nakon izvjesnog vremena ponovo pojavili kod Tatellah-Sataha, zatekli smo Intschu-intu
spremnog sa svojih 'dvadeset ljudi. Bili su dobro opremljeni bakljama i raznim oruĊem. Otvorili smo ka-
menu ploĉu nad stepenicama i spustili se u hodnik koji je vodio dolje. Kad smo tamo stigli, potraţili smo
najprije mjesto na kojem se uzani puteljak odvajao od širokog. Stalaktite smo ponovo postavili na njihova
prijašnja mjesta. Donijeli smo još ĉitavu gomilu drugog
390
kamenja i naslagali ga tako da smo prikrili ĉak i postavljene stalaktite. Hodnik je bio od vrha do dna potpuno
zatrpan i nitko se ne bi mogao dosjetiti da to nije nastalo prirodnim putem.
Za vrijem tih radova pošao sam k onome mjestu koje mi je već prije bilo sumnjivo. Sada sam primijetio u
stropu više pukotina. Na zemlji je već leţala hrpa popadanog kamenja. Ĉitava kiša razdrobljenog vapnenca
padala je neprekidno iz zjapećih otvora. Ujedno se ĉuo tihi ali oštar zvuk, kakav se ĉuje kada se dvije
staklene plohe trljaju. Bilo je jezovito. Tu i tamo se odnekuda zaĉulo praskanje stijena i kao da kamenje pada
sa vrha u dubinu. Ĉovjeka je obuzimao neki neodreĊen, straviĉan osjećaj. Morao sam se jako savlaĊivati da
bih ostao miran. Stalno sam mislio na to da će me odozgo nešto prignjeĉiti, i bio sam sretan kada je naš
posao najzad bio gotov, pa smo se mogli udaljiti. To se nije odnosilo samo na me, jer je i Srdašce reklo kada
smo krenuli:
— Hvala bogu što je gotovo! Na kraju sam se poĉela plašiti.
— Zbog ĉega? — upitao sam.
— Zato što sam imala dojam da će se ovdje sve srušiti!
— Zar si i ti imala isti osjećaj?
— Ĉim smo došli. Nisam ti ništa rekla kako te ne bih uznemirila. Sta je nad nama?
— Vjerojatno teţak spomenik Winnetouov. Ja barem tako mislim. Taĉno ne mogu reći.
Uto je kriknula:
— Pazi, srušit će se!
— Tiho, tiho! Nemoj da te tkogod ĉuje! ~ Dakle, zbog toga se nakrivio?
— I sve se više krivi!
— Smatraš li da se moţe dogoditi katastrofa? ~ Smatram da je neizbjeţna!
- Kada?
~ Vrijeme se ne da odrediti, jer bi se zato morala istraţiti kamenita podloga. Nadam se da će se to kasnije
dogoditi, nikako ovih dana.
391Da sam samo znao koliko je bio blizu taj strašni dogaĊaj, ne bi me moglo ništa zadrţati da upozorim
ĉetiri hiljade Indijanaca koji su imali da ovamo stignu. Vratili smo se uzanim putoljkom do onog mjesta gdje
se strma stazica odvajala i vodila prema ,Đavoljoj propovjedaonici'. I ovaj smo otvor zatrpali i maskirali
kako se nitko ne bi sjetio da u njemu traţi skriveni izlaz. Odavde smo se poĉeli penjati do zadnjeg dijela koji
je vodio gore u skrovitu sobicu. I ovdje smo sve zatrpali sa .gornje strane ne ţeleći da se naĊemo iza ustave,
jer smo se morali vratiti u dvorac. Stigavši tamo, dan je već svitao. Tatellah-Sataha nismo našli. Zabravili
smo tajanstvene stepenice i rastali se od naših pratilaca. Pošli smo u naš stan da još odspavamo nekoliko sati
Kada smo se probudili, već nas je ĉekao Intschu--inta i javio da su braća Entersi već odavno ovdje i ţele s
nama da govore. Rekli smo mu da ih dovede. Prijateljski smo ih doĉekali. Bili su zabrinuti. Nisu znali kako
da otpoĉnu. Pritekao sam im u pomoć upitavši ih: ' -- Jeste li. došli da nam kaţete kako veĉeras moramo
poginuti?
Sada su se prestrašili. Ja sam, meĊutim, mirno nastavio:
— Pobjegla su oba vraĉa.,Naumili su da veĉeras povedu kroz s.pilju ĉetiri hiljade neprijatelja i da nas
prepadnu. Radnici sa svojim voĊom ,Niggerom' spremni su da im se pridruţe. Ĉim stignu iza
vodopada, Crvenokose! će pucnjem dati znak. Ĉim bude odjeknuo pucanj, moraju braća Entersi mene i moju
ţenu ubiti, a radnici će izvršiti prepad na poglavice i na ostale naše prijatelje!
Gledali su u nas nijemo i ukoĉenog pogleda. Nisu uspjeli izustiti nijednu rijeĉ, toliko su bili iznenaĊeni.
— No? — upitalo je Srdašce. — SviĊa li vam se to? Priznajete li? Ili moţda mislite da nas ubijete?
Sada je Sebulon odgovorio:
— Da ubijemo? Ne' Mi smo samo radi toga i došli ovamo da vam to saopćimo i da vas upozorimo. Mi
, smo iznenaĊeni što ste već o svemu obaviješteni. I to u tanĉine! A trebalo je da to ostane najveća tajna!
— Tajna? Pshaw! — ubacio sam. — Uvijek smo
392
na vrijeme doznali sve što je vaţno, i to mnogo bolje od vas. I sami uviĊate! Znamo mi ĉak i to da ste sinoć u
kantini, kada su Tusahga Saritsch i To-kei-chun .napustili sobu, zakljuĉili da ćete danas rano doći ovamo da
nam sve ispriĉate.
— Kako je to moguće? Niste se mogli sakriti ispod stolova i stolica!
— O, ne! Nije nam bilo potrebno da se izlaţemo takvoj opasnosti. Budite sretni što vam je namjera po-
štena, a da to nije bili biste veĉeras prvi pali od naših metaka.
~ Sto se toga tiĉe, moţda nam ne bi ni bilo krivo da sutra budemo mrtvi! Nismo mi ljudi koje prati sreća, već
prokletstvo, koje prelazi s oca na sinove.
— Ne prokletstvo, već dobro djelo! — proturjeĉio sam mu.
— Kako to? — upitao je.
— Da vašim dobrim djelom spasite sjećanje na . svoga oca.
- — I vi vjerujete u to, Mr. ShatterhanĊe?
- Da.
— Je li istina? Je li istina? Recite mi, iskreno!
— Da, istina je!
— Hvala bogu! Znaĉi da za nas ipak postoji neka svrha u ţivotu. Vi znate da imamo nalog da vam se
veĉeras prišuljamo?
- Da.
— Hoćete li nam to dozvoliti?
— Rado.
— I nećete u nas posumnjati?
— Uvjereni smo da vam je namjera poštena.
— Imate li kakav nalog za nas?
— Za sada još ne. Moţda veĉeras.1 Vjerovatno do borbe uopće neće doći. Prepad će u svakom sluĉaju
biti onemogućen.
— Bilo što da se desi, ,Niggera' se morate ĉuvati. On vas strahovito mrzi. Za sve što se dogaĊa va'
okrivljuje. U stanju je da vas ubije bez obzira da ! je primio nalog za to ili ne! Sada moramo otići. Duge smo
ĉekali i nitko ne smije doznati da smo ovdje bili.
Udaljili su se.
— Zao mi ih je, veoma ţao! - reklo je Srdašce.
393— Nisu više onakvi kao prije. Ţelim da im budući ţivot bude veoma, veoma sretan!
Dok smo sjedili pri kasnom doruĉku, pojavile su se dvije drage osobe koje su došle da nas posjete. Bile su to
ţena poglavice Pide i njezina sestra ,Tamna Kosa'. Srdaĉno smo ih doĉekali. Srdašce je odmah skuhalo još
kave kako bi s nama doruĉkovale. Od njih smo doznale da su sinoć stigle ţene Komanĉa i Kiowa. One su se
odmah pridruţile sa ţenama Siouxa, na ĉelu sa Aschtom, kako bi i njihovi glasovi pri savjetovanju o
spomeniku došli do izraţaja. Danas ujutro su svi bili svratili u zgradu, u kojoj se nalazio model spomenika.
Napustile su zgradu razoĉarane. Ono što su vidjele nije imalo niĉeg zajedniĉkog s onim divnim Winnetouom
kojega vole i cijene. Ne sviĊa im se Win-netou koga su tamo vidjele. Došle su ovamo da mi to saopće.
' Osiim toga imale su još i nešto drugo da mi saopće, a na to se nisu mogle lako odluĉiti. Nisu znalo kako da
otpoĉnu i na koji naĉin da me upozore a da ujedno ne poĉine izdajstvo protiv vlastitih ratnika. Ohrabrio sam
ih i objasnio im da mi je već sve poznato. Rekao sam im da će danas onih ĉetiri hiljade Indijanaca proći
velikom spiljom kako bi pomogli starima u ostvarenju njihova plana. Od njih sam saznao da je Pida danas
veoma rano odjahao prema ,Dolimi spilje' jer je odreĊen da rukovodi podzemnim maršom. Ona je na to
ovako gledala: ako on pobijedi, tada ona mora nestati, a ako ona pobijedi, bit će zlo po njega. Te brige su je
nagnale da me potraţi i da mi se povjeri. Obećao sam im da ću šutjeti i da se neće ni Pidi, a ni meni ništa zlo
desiti. Kada su nas nakon nekog vremena napustile, bile su potpuno smirene.
Zatim je Srdašce pošlo Tatellah-Satahu da ga slika. Pošao sam s njom. Kada je snimak bio gotov, napustila
nas je. Ţurila je do inţinjera. Mi smo meĊutim pošli u šetnju prema straţarnici da posjetimo ,Mla-Ċog Orla'.
Izgleda da je ovaj već bio obaviješten o dolasku našeg dostojanstvenog prijatelja i zaštitnika. Stajao je gore
na krovu i kada smo stigli blizu, doviknuo aam je:
394
— DoĊite gore! Sve je spremno. Moj ,orao' je gotov!
Zašli smo u toranj i peli se mnogim stepenicama dok nismo stigli do ravnog krova. Tu smo ugledali na ĉetiri
stalka nešto što je sliĉilo ptici. Bilo je veliko, sa dva trupa, dva ispruţena snaţna krila i dva repa. Vratovi
obaju trupova bili su sprijeda spojeni i završavali jednom jedinom glavom, glavom kao u orla. Oba trupa su
bila isprepletena ĉvrstim ali veoma lakim pleterom. Sto je u njima bilo, to se nije vidjelo. Vje-rovatno je to
bio motor. Aparat je bio napravljen od vrlo lake materije, samo što je ta materija bila nesalomljiva i veoma
otporna. Repovi su bili ĉudno izraĊeni. IzmeĊu dva trupa je bilo ugraĊeno sjedalo za dvije osobe. Bile su ti i
razne ţice. Nisam odmah shvatio ĉemu sluţe, ali sam ipak pretpostavljao da su postavljene radi upravljanja
velikom pticom. Osim ,Mla-dog Orla' bio je ovdje i naš stari Pappermann, a i mlaĊa Aschta.
Nisam ovlašten da dajem taĉniji opis aparata. MeĊutim, kada nam je ,Mladi Orao' sve objasnio, bili smo
obojica, Tatellah-Satah 1 ja, uvjereni da je aparat siguran i pouzdan. Odmah smo l sami pomislili da bi ga
trebalo što prije isprobati
— Ĉak i leti, leti! — uvjeravao nas je Pappermann. ~ Liĉno sam se uvjerio.
— Kada? — upitao sam.
— Danas ujutro odgovorio je — dok su još svi spavali i kada je tek poĉeo da sviće dan, jer ga nitko nije
smio vidjeti. Došao sam ovamo gore da mu pomognem. .Mladi Orao' se smjestio na sjedištu i povukao jednu
od ţica. U oba trupa je smjesta nešto oţivjelo. Ptica je poĉela da diše. . Povukao je još jednu ţicv i
repovi su se raširili. Krila su poĉela da se kreću. Dv? tri zamaha, i ptica se digla uvis, napustila krov tornjf
poletjela visoko nad ravnicom. Dizala se sve više i vis' izvela luk, vratila se ponovo i poĉela se polako b-
trzanja spuštati na krov. Još i sada stoji onako kai-je prispjela! -
— Je li istina? Zaista iitina? — upitao sam ,M1 dog Orla'.
3SSmiješeći se potvrdio je. Nije se smiješio iz gor-dosti, već od sreće. Tatellah-Satah je s krova gledao u
daljinu.
— Hajdemo! — zaĉuo se njegov glas tek nakon duţeg vremena.
Napustili smo toranj. Stigavši dolje, odveo nas je u visoku šumu. On je išao na ĉelu, a mi za njim. Nitko nije
govorio. Odveo nas je na drugu stranu planine, i to do onog mjesta odakle smo pod sobom ugledali jezero, a
niţe njega ,Slap koprene'. S druge strane jezera dizao se glavni vrh Mount Winnetoua, a iza njega susjedni
giganti meĊu kojima se naroĉito isticao jedan vrh. Dizao se ponosno i strmo, oštro i uspravno, kao da brani
pristup svome vrhu svakom ĉovjeku. Stari je pokazao na nj i rekao;
- Ono je ,Planina kraljevskih grobova'. Dok se rasa Indijanaca nije raspala u sićušna plemena, njome nisu
upravljale male poglavice, već moćni carevi i kraljevi, koji su sahranjivani na platou te planine. Grobovi sii
izraĊeni od kamena. Oni svi zajedno predstavljaju grad mrtvaca s ulicama i trgovima u kojima nema ni traga
ţivota. U njima se ne nalaze samo leševi pomrlih vladara već se u svakoj kosturnici u zlatnim kutijama
nalaze knjige koje govore o vladavini onoga koji je u njoj sahranjen. Tu, dakle, nisu sahranjeni samo veliki
vladari crvene rase već i povijesti, kao i izvještaji i dokumenti prošlosti mnogih stoljeća. Ĉovjek do njih ne
moţe doći. Kada je zadnji kralj sahranjen, uništili su put kroz stijene, koji je vodio gore do kraljevskih
grobnica, tako da nijedan smrtnik više nije mogao stići do njih. Doduše, govori se da postoji nekakav strmi
sporedni puteljak koji nisu uništili, samo što do danas nikome nije uspjelo da ga otkrije. U jednoj od mnogih
najstarijih knjiga stoji da se kljuĉ za ovaj puteljak nalazi visoko gore na ,Planini kumira', taĉno u podnoţju
posljednje, najviše litice, i to pod jednim kamenom koji ima oblik polukugle. ,Mladi Orao' na koga crveni
ljudi već toliko dugo, dugo ĉekaju, tri puta će obletjeti planinu, — kao što stoji na koţi ratnog orla.— i
zaustavit će se kod tog kamena da ga podigne i izvadi kljuĉ. Kada to uspije,
396
tada će biti slobodan put za planinu .Kraljevskih grobnica', i onda će izvještaji i dokumenti minulih pra-
vremena nioći da progovore i da nam otkriju tajne naše prošlosti.
Pogledao je u pravcu litice na ĉijem je podnoţju trebalo da se nalazi kljuĉ. A pogledao je i prijeko prema
planinskoj kupoii na kojoj su sahranjeni crveni carevi i kraljevi. Zatim je nastavio:
— Znao sam za sve to. U mojim je grudima bila sjedinjena ţarka ĉeţnja naše crvene rase. I gle, sjedio sam
pred svojim vratima i pred moje noge je sletio iz visine odvaţni djeĉak, koji je prisilio najsnaţniju meĊu
pticama da ga preko ponora smrti spusti dolje na zemlju. Od onda ga zovu ,Mladi Orao'. Prihvatio sam ga i
brinuo se za njega. Bio je roĊak moga Winnetoua. Usadio sam mu ĉeţnju za letenjem. Kada sam saznao da
su prijeko u Kalif orni ji izvedeni prvi pokusi letenja, odluĉio sam da ga pošaljem bljedolikima kako bi od
njih nauĉio letjeti. Otišao je i uĉinio što sam od njega oĉekivao. Sada }e ovdje. On tvrdi da umije letjeti.
Rekao je da je pronašao svoga vlastitog orla u ĉija se krila moţe pouzdati. Ja mu vjerujem, jer je medu
mojim ,Winnetou'ima' prvi i najviši po ĉinu, a preko njegovih usana još nikada nije prošla neistina. A ipak ću
ga danas, i to'sada, još jednom upitati: usuĊuješ li se da odletiš onamo gore i da pogledaš da li se ondje
stvarno nalazi kakav kamen pod kojim se skriva kljuĉ pomoću kojeg se moţe doći do groblja kraljeva?
,Mladi Orao" je odmah odgovorio, i to glasom iz kojeg je izbijala sigurnost:
— Ne samo da se usuĊujem već je to i veoma lako izvesti.
— A kada ćeš pokušati?
— Ĉim zaţeli. Sada ili kasnije. Svejedno mi je koje ćeš vrijeme odrediti!
— Još ne. Naša paţnja mora danas da bude usmjerena na nešto drugo.
Kao što je već spomenuo, naši su pogledi dopirali ĉak do ,Slapa koprene'. Tamo smo ugledali Srdašce 6
inţinjerom i nekoliko Indijanaca koji su nosili fotografske aparate. Bila je u poslu i uĉinilo mi se da je
397inţinjera pridobila za sebe. Vratili smo se u toranj, a odande u dvorac gdje me je prisustvo OlĊa Sure-
handa i Apanatscke veoma iznenadilo. Ctkali su mene.
— Nemojte se ĉuditi što nas ovdje vidite — rekao je prvi. — Došli smo k vama zbog*1 nekakve nejasne, ali
po svemu sudeći veoma vaţne stvari. Poznajete li takozvanog .Niggera' koji upravlja radniĉkom kantinom?
— Vidio sam ga jedanput — odgovorio sam.
— Jeste li s njime razgovarali?
— Nisam.
— Znaĉi, vi ga niste vrijeĊali?
— Nikada.
— I unatoĉ tome on vas strašno mrzi. Zbog ĉega, to i sami moţete znati. On je na našoj strani. Zbog toga se
na njega ne moţemo ljutiti. Taj ĉovjek je veoma nepromišljen, nagao i silovit, a izgleda da je naumio da
pretjera u mrţnji prema vama. Maloprije bio je kod nas u vezi s nekim poslovnim stvarima i tada je govorio
o vama tako da smo se zabrinuli. Rekao je da je danas vaš posljednji dan ţivota i da će se u to i drugi
uvjeriti. Danas će se pokazati tko je gospodar i majstor na Mount Winnetouu. Ĉini mi se da je bio pijan. Do
sada smo ga smatrali za pouzdana, ali su ove rijeĉi u nama pobudile sumnju. Došli smo da vas upozorimo.
Izgleda da se nešto sprema protiv vas, samo, na ţalost, nismo doanali što,
— Hvala vam t — odgovorio sam. — Već sam upozoren.
— Zaista? Tome se veselimo! Vi ste još uvijek onaj stari. Uvijek znate više od nas! Onda nam recite jesu li
naše sumnje opravdane? Namjeravaju li što protiv vas poduzeti?
— Ne samo protiv mene već i protiv vas. - Stvarno? A što?
— Ţele da uklone mene i vas, sve nas. Obaviješten sam o svemu, i o tome nisam htio prije govoriti dok sve
to ne proĊe. Ali kada ste već toliko pošteni da mene, vašeg protivnika, upozoravate, voljan sam da vas
upoznam sa svime.
Ispriĉao sam im gotovo sve što sam znao. Djelovanje mojih rijeĉi moţete i sami zamisliti. Htjeli su od-
398
mah da sa raspoloţivim snagama odu do .Doline spilje' kako bi pobili neprijatelje u spilji. Srećom im nisam
ništa rekao o samoj spilji i o njezinim izlazima. Tre-balo je mnogo truda da ih umirim i da mi obećaju punu
slobodu djelovanja, kako bih sam riješio stvar. Jedno meĊutim nisam uspio sprijeĉiti, naime, da ne odu do
kantone i pozovu na odgovornost ,Niggera'. To mi je, doduše, moglo lako pokvariti raĉune, te sam, htio ne
htio, morao odjahati s njima kako bi uspio spasiti barem ono što se još dalo spasiti.
Dok smo prolazili kraj ,Slapa koprene', primijetio sam veliku uţurbanost. Pripreme za sveĉano osvjetljenje
veĉeras zaokupile su sve raspoloţive snage. Kada sam pogledao prema skelama i odmjerio njihov poloţaj,
uĉinilo mi se da je kip danas nešto više nagnut nego prije. O tome, meĊutim, nisam ništa govorio.
Stigavši do kantine, zatekao sam Srdašce s inţi-njerom. Snimali su. S njima su bili i oba Entersa. Doznao
sam da su sjedili u kantini i tek kasnije izišli da gledaju šta rade. Upravo u ĉasu kada smo sjahali s konja,
izišao je i ,Nigger' iz kuće. O.ld Surehand i Apanatschka su ga odmah pozvali na odgovornost.
— Došli smo da te uhapsimo! — rekao je Old Surehand. — Baš si nam dobro došao!
— Da me uhapsite? Mene? — upitao je ,Nigger'. Htio bih da vidim onoga kojem bi to uspjelo! A smijem
li pitati zbog ĉega?
— Zbog onog cirkusa koji se veĉeras ovdje sprema. Ĉovjek se uplašio, ali se brzo snašao. Nije pokušao
da pobije. Glasno se nasmijao i rekao:
— Zar me zato ţelite uhapsiti što sam naumio da skinem s vrata vaše protivnike? Well! Zar je to za-
hvalnost?
— Da ne misliš moţda da nas zavaraš? — upitao je Apanatschka. — Znamo mi veoma dobro da se ovdje ne
radi samo o našim protivnicima već i o nama! U plan,u je da ne samo njih poubijate, već i nas! Mi znamo
za to!
— Od koga ste doznali? •— upitao je ,Nigger', dok su mu se oĉi zaiskrile.
Apanatschka je odgovorio:
399— Zar sinoć nisu bili kod tebe To-kei-chun i Tu-sahga Saritsch? Zar se nije dovoljno jasno govorilo
0 tome što se mora dogoditi? Zar nisu bila prisutna
1 oba Entersa?
Apanatschka je time poĉinio neoprostivu .grešku. Posljedice su odmah nastupile. ,Nigger' je zavukao ruku u
dţep, vjerovatno da izvuĉe revolver. Uspravio se pred nama. pogledao redom u svakoga od nas i rekao
pistavim glasom:
— Znaĉi da sam izdan! Sve je izdano! Ništa za to! Sto mora biti, bit 62!
Srdašce je pojurilo k meni jer je vjerovala da sam u opasnosti. Ĉak su se i oba Entersa pribliţila. Stajali su
kraj ,Niggsra'. Ova} ih je prezrivo gledao i nastavio:
— A znate h tko je sve odao? Vi, vi, vi! Ona dvojica poglavica ne bi sami sebe izdali! Zapravo bih vas
morao smjesta ustrijeliti! Samo što ću to kasnije uĉiniti! Najpriie dolazi na red ovo strano šugavo pseto sa
svojom squa\v koje će smjesta ...
Trgnuo je iz dţepa revolver, zapeo ga i uperio ga u mene i moju ţenu. Oba Entersa su ga u tom ĉasu zgrabila
te nije uspio da puca. Old Surehand i Apanatschka su hitro izvukli svoje revolvere. Srdašce je stalo preda me
da me zaštiti. Ja sam je, meĊutim, odgurnuo iza svojih leĊa i upozorio:
— Samo nikakvih gluposti! Neće nam se ništa dogoditi!
,Nigger' je pokušao da se oslobodi braće. Nisu ga puštali.
— Nemoj pucati na Olda Shatterhanda. Pucaj radije na mene! — viknuo je Hariman Enters.
- Ne smiješ da pucaš na ovu ţenu, već pucaj na mene! — rekao je Sebulon.
Uto je ,Niggeru' uspjelo da oslobodi desnu ruku.
— Neka bude! -- zaurlao je. — Znaĉi, najprije treba da se vas dvojice oslobodim! Poslije će oni
doći na red!
Strelovitom brzinom uperio je cijev revolvera na Sebulona, a onda i na Harimana. Zapraskali su hici.
Istodobno su pala još i druga dva hica iz revolvera Apanatschke i Olda Surehanda. Meci su se zabili u ĉelo
diva. Okrenuo se, zaljuljao i pao istodobno kada su i oba Entersa pala pogoĊena u grudi. Srdašce je klek-
400
nulo do Sebulona, a ja do Harimana. Obojica su bila . smrtonosno pogoĊena. Hariman je još jednom
otvorio oĉi.
— Ja sam od one veĉeri kod Nugget Tsila bio vaš ,Winnetou' — rekao je šapćući. — Da li mi je sada sve
oprošteno?
— Sve, sve! — odgovorio sam.
— A mome ocu?
— I njemu!
— Onda — mogu — mirno umrijeti!
Ove posljednje rijeĉi jedva su se ĉule. Izdahnuo je. Sebulon je mirno leţao. Oĉni su mu kapci meĊutim
poigravali. I on je bio blizu smrti. Srdašce je plakalo. Blago ga je milovala po obrazima. Uto je odjednom
otvorio oĉi, podigao se na jedan lakat, pogledao u nju i upitao gotovo normalnim glasom:
— Vi plaĉete, Mrs. Burton? Tako sam sretan! Nasmiješio se i posljednjom snagom privukao njezinu ruku
svojim usnama.
— Proĉitajte ime koje se nalazi pod mojom Win-netou-zvijezdom! — zamolio je.
Kimnula je glavom.
Nakon kratke stanke nastavio je sve slabijim glasam:
— Vjerujete li — da je sada moj otac — spašen "•" spašen?
— Vjerujem — odgovorila je.
— Hvala bogu — ovo nije bilo uzaludno — uzaludno!
Srušio se na leĊa i ispruţio. Ustali smo. ,Nigger" je leţao mrtav rasikolaĉenih oĉiju meĊu svojim ţrtvama.
— Zar se to moralo dogoditi? — upitalo je Srdašce.
— Nije! — odgovorio sam gotovo Ijutito.
— Da, to se nije moralo dogoditi — rekao je OlĊ Surehand. — To smo mogli izbjeći. Bili smo i suviše
na#\i i nepromišljeni!
— Kao što se to i prije dogaĊalo, i to ĉesto, ve-ona ĉesto — nadodao sam, jer nisam uspio da se sasvim
savladam.
— A šta će sada biti? — upitao sam. — Mislite li da ste smrću voĊe uspjeli sprijeĉiti zavjeru radnika?
Moţda će upravo ova smrt ubrzati pobunu koju smo htjeli suzbiti?
K Winnetouovi nasljednici
401— Hm — zbunjeno progunĊa Old SurehanĊ. — Da, da! Sta ćemo sada?
Gledali su jedan u drugoga, ali nisu našli odgovora.
— Koliko je vremena potrebno da dvanaestak vaših Pohonim Komanĉa stigne ovamo? — upitao sam.
— Ako liĉno odem, najviše ĉetvrt sata — odgovorio je Apanatscka.
— Još nitko ne zna što se ovdje dogodilo. Radnika nema jer su kod kamenoloma i vodopada. Dopremite
vjerne ljude koji će odnijeti .Niggera' i privremeno ga sakriti. Oni će najprije doznati da je u svaĊi ustrijelio
braću Enters i da je zbog straha od kazne pobjegao. Na taj naĉin neće doznati što se ovdje odigralo i ostat će
mirni.
— To je dobra ideja! — sloţio se OlĊ SurehanĊ. — PoĊi brzo i dovedi ljude!
To se odnosilo na Apanatschku koji je smjesta pojurio na konju i već nakon nekih deset minuta doveo
Komanĉe koji su podigli mrtvog ,Niggera' na konja i udaljili se s njime. Dvojica od njih su ostala kraj
ustrijeljene braće kao .straţa kraj mrtvaca'.
Srdašce je bilo duboko potreseno i ţeljela je da poĊe kući. Odjahao sam s njom do dvorca koji je napustila
tek popodne kada se bila smirila. Pošla je in-ţinjeru da nastavi s radovima oko snimanja. Vratila se tek
predveĉe i javila mi da se kraj ,Slapa koprene' već poĉinju sakupljati prvi uĉesnici. Poslije veĉere smo sa
.ĉuvarom velikog kumira' i sa .Mladim Orlom' krenuli dolje. Pappermann, Intschu-inta i ostali pošli su već
prije nas.
Tatellah-Satah se sa innam dogovorio u vezi s onim što je bilo potrebno, a zatim izdao naloge. Radnici su
morali da se zadrţe kraj spomenika. Obiĉnim gledaocima bio je odreĊen velik prostor pred spomenikom na
kojem je bilo mjesta za tisuću ljudi. Ovaj prostor dopirao je ĉak do obje ,Đavolje propovjedaonice gdje su
smjeli stajati jedino poglavice i njihovi zamjenici. IzmeĊu radnika i gledalaca bio je postavljen trostruki red
,Klana Winnetoua' naoruţanih revolverima. Njihov je zadatak bio da odmah savladaju radnike ako se usude
da postupe po planu .Niggera' i ĉetiriju poglavica,
Potrebno je -napomenuti da su danas stigle prve kolone kola sa ţiveţnim namirnicama. Ovim kolima sti-
402
gli su i mnogi novi hodoĉasnici koji su se veoma veselili kada su ĉuli da će još veĉeras vidjeti divno osvjet-
Ijenu pojavu njihovog voljenog Winnetoua. Poglavice su bile rasporeĊene na .Đavoljim propovjedaonicama'
na slijedeći naćin: lijevo od kolnika bile su .propovjedaonice' l i 2, desno od njega ,propovjedaonice' 3 i 4.
Onaj koji se nalazio na .propovjedaonici' l mogao je ĉuti što se govori na .propovjedaonici' 3, a tko je bio na
.propovjedaonici' 2, ĉuo je sve što se govorilo na .propovjedaonici' 4. Tako, a i obratno: glas sa .pro-
povjedaonice' 3 dopirao je do .propovjedaonice' l, a zvuk sa .propovjedaonice' 4 dopirao je do .propovjeda-
onice' 2. Kako sam htio da ĉujem sve što će ĉetiri poglavice i njihovi pristalice govoriti, naredio sam im da
poĊu na .propovjedaonicu' 3, dok smo mi zauzeli .propovjedaonicu' 1. Prema tome, oni su mogli sve ĉuti što
mi govorimo. Znali smo i to da se mogu ĉuti samo jasni glasovi, i ono što će biti njima namijenjeno izgo-
vorit ćemo glasno, a ostalo tiho. Od .propovjedaonice' broj 2 i 4 samo je ova posljednja bila zauzeta. .Propo-
vjedaonicu' broj 2 odredili smo za nas.
Kada smo stigli na mjesto proslave, bilo je još slabo osvijetljeno.. Napravili su nam mjesta kako bismo
mogli do naše .propovjedaonice' 1. Bila je to ona ista propovjedaonica' sa ĉijeg je podnoţja vodio tajni
hodnik u spilju. Ondje su nas doĉekale prijateljski raspoloţene poglavice. Svi su bili na okupu, ĉak i sto-
godišnji Avaht-Niah. Poruĉio sam im da nikako ne idu na ,propovjedaonicu', već da se ulogore pod njom. To
su i uradili. Sada sam se poţurio da im saopćim zbog ĉega. Bili su 'iznenaĊeni kada su ĉuli da se ovdje radi
0 jednoj staroj tajni. Onda sam im rekao da se mogu popeti na .propovjedaonicu', ali da govore samo tiho i
da drţe ruke pred ustima. Još sam im i to rekao da ću poći našim neprijateljima da s njima porazgovaram.
Tu će se ĉuti svaka rijeĉ.
Otišao sam. Stari Kiktahan Schonka je već sjedio sa svojim pristalicama na propovjedaonici" 3. Ta ,pro-
povjedaonica' je bila opkoljena ĉetom naoruţanih ,Win-netoua'. To sam ja naredio. Rekao sam im da su sve
osobe na propovjedaonici' zarobljenici i da bez moje dozvole ne smiju nikoga pustiti da ode. Tada sam se
1 ja popeo.
403— Old Shatterhand! — uzviknuo je stari Tangua, koji me prvi ugledao i prepoznao.
— Da, ja sam — odgovorio sam glasno. — Došao sam da vam saopćim nešto vaţno kako ne biste uzaludno
ĉekali. Jeste li obaviješteni o tome da je vaš saveznik .Nigger' pobjegao?
— Znamo — odgovorio je To-kei-chun. — Samo što on nije naš saveznik.
— .Ipak je on vaš saveznik! — tvrdio sam. — Sinoć sam stajao kraj otvorenog prozora kantine kada ste s
njim i sa oba Entersa skovali plan za veĉeras!
— Uf f, uf f! — uzviknuo je sav prestrašen.
Nastavio sam:
— Entersi su mrtvi, a i ,Nigger'. Old Surehand i Apanatschka su ga ustrijelili!
— Uff, uff, uff, uff! — zaĉulo ze svuda naokolo. t
— A Pida, koji je odjahao do ,Doline spilje', kako bi poveo ĉetiri hiljade Siouxa, Utaha, Kiowa i Koman-ĉa,
kroz spilju do slapa, neće moći da izvrši prepad. Zatvorili smo mu puteve i zarobit ćemo ga sa svim nje-
govim ratnicima.
- Uff, uff!
— A vaš Komitet je rasturen. Braća Entersi su mi predali izjavu koju ste vi potpisali. Vaša podvala, kao
' i vaša namjera da me ubiju, poznata je. Sada slijedi kazna! Vi ste zarobljeni! Naši ,Winnetoui" su opkolili
ovo mjesto. Svaki onaj koji pokuša da pobjegne bit će ubijen!
Strašno su se uplašili. Tu su bila i ona ĉetiri ĉlana .Komiteta'. I oni su šutjeli. Nitko nije progovorio. Od-
jednom smo osjetili kao da se pod nama zemlja ljulja. Zaĉuo sam pod mojim nogama kratak, ali oštar potres
i škripu. Morao sam se poţuriti da odavde odem.
— Ĉujete li? — upitao sam. — Ovo je bio glas spilje u kojoj su vaši nesretni ratnici! Oni su izgubljeni!
Nakon toga sam brzo napustio propovjedaonicu* i pojurio tamo gdje mi je bilo mjesto. Svuda je vladala
duboka tišina. Potres zemlje je sve uplašio. Uto sam zaĉuo glas Olda Surehanda. Izdao je zapovijest da za-'
poĉne iluminacija. Inţinjer ga je poslušao. Otvorio j« projekcioni aparat. VVinnetouova figura je bila osvi-
jetljena kao po danu. a s obje njezine strane pojavile su se na površini .Slapa koprene' uveliĉane crte lica
mladog Surehanda i mladog Apanatschke. Nije se ĉuo nikakav uzvik oduševljenja, kako je to Old Surehand
oĉekivao. Svi su šutjeli. Kamena figura bez glave, a i portreti obojice mlaĊih umjetnika nisu oduševili
nikoga. Stigao sam do svoje ,propovjedaonice'. Dao sam znak prisutnima da glasno ne govore i upitao tiho:
— Jeste li sve ĉuli?
Kimnuli su glavom.
— A i podrhtavanje zemlje?
— I to — šapatom mi odgovori Srdašce, dok je ruku drţala pred ustima.
— Izgleda da je katastrofa na vidiku — nastavio sam. — Slutim da se pribliţava!
U zemlji je opet zatutnjalo. Nakon toga nam se uĉinilo kao da se negdje nešto ruši. Uto je i po drugi put
odjeknuo Old Surehandov glas. Inţinjer je zatvorio aparat i namotao vod. Slike su nestale. Sada su odjednom
sva svjetla poĉela da gore, mala i velika, pa ĉak i ona na balvanima. MeĊutim, ni to nije djelovalo. Svjetlost
ih nije zagrijala, a isto tako ni kip.
Primijetio sam da se kip sada još više u stranu nakrivio, i to priliĉno, tako da je Srdašce prestrašeno dohvatila
moju ruku i došapnula mi:
— Pogledaj, kip propada, propada!
Tek što je to rekla, već je pod nama poĉelo tutnja-ti uz prasak i lomljavu. Kip se nagnuo ulijevo, zaljuljao se
i iskrivio udesno. Ispod nas je protutnjala grmljavina — za praskalo je kao da će cijeli svijet potonuti...
— Bjeţite, bjeţite! Spašavajte se! — urlali su rad~ nici, dok su u trku napuštali kip.
Tek što su izgovorili te rijeĉi, iznova je pod nama nastao lom, krš, pucanje, tresak i tutnjava. Zemlja se
otvorila. Zjapio je bezdan. Kip se sa ĉitavim svojim postoljem okrenuo oko sebe i uz tresak nestao u dubini.
Nije nestao samo kip, već i sve oko njega, skele, balvani, grede, kolci sa 'ţaruljama. Slijedećeg trenutka za-
vladala je mrkla tama. Prolomio se krik uţasa. Iza toga je nekoliko trenutaka zavladala mukla tišina u kojoj
se prolamao oĉajan glas starog Tangue:
— Pida, Pida! Moj sin, moj sin! Izgubljen je!
404
405Galamili su, urlali i vriskali. Kao da Je ta ĉitava masa odjednom izgubila razum. Nitko nije htio da dalje
ostane na svom mjestu. Svi su pojurili da napuste dolinu. Katastrofa je mogla da se ponovi i da bude još
veća. I naše su poglavice brzo napustile ,propovjedaonicu' i dogovarali se što bi trebalo poduzeti. Gore smo
ostali samo nas troje, Tatellah-Satah, Srdašce i ja. Stari vraĉ me je zamolio:
— Nemojte nikoga puštati gore. Nas troje treba da ĉujemo &to će se na .propovjedaonici' govoriti.
— Ne troje, već samo vas dvoje — odgovorio sam. — Ja sada nemam vremena da prisluškujem. Treba
spasiti što se još dad« spasiti!
Intschu-intu i Pappermanna sam poslao u dvorac da donesu baklje. Ja sam potraţio Olda Surehanda i
inţinjera kako bismo brzo mogli uspostaviti elektriĉno osvjetljenje. Obećali su da će sve uĉiniti jer je ţica i
ţarulja bilo dovoljno. Zatim sam naredio šestorici poglavica Apaĉa da sa svojim ljudima unatoĉ mraku
smjesta odjašu do ,Doline, spilje' i da me ĉim prije obavijeste što se tamo dogaĊa. Ĉim sam to uradio,
opasnost je poprimila nove oblike. Vodopad više nije mogao ponirati u zemlju. Masa zemlje i kamenja zatr-
pala je odljev i voda je sve više rasla u ogromnoj rupi. Još malo pa će poplaviti ĉitavu dolinu i ljudima u
spilji biće nemoguće pruţiti pomoć. Na sreću do toga nije došlo. Snaga vode bila je veća od teţine na-
gomilane zemlje. Voda je poĉela da nosi. Nastali su vr-tlozi, i voda je prokrĉila novi put.
Iz dvorca su stigli Intschu-inta i Pappermann. Nosili su baklje. Osim njih odabrao sam još nekoliko po-
uzdanih ,Winnetoua' i skupa smo pošli u hodnik -koji je završavao pod ,propovjedaonicom'. Baklje smo tek
unutra zapalili. Produţili smo stepenicama koje su dolje vodile. Primijetili smo da je potres i ovdje ostavio
tragove. Sa zidova i stropa popadalo je kamenje, i što smo dalje napredovali, toga je više bilo. Ponekad ga je
toliko bilo da smo ga morali uklanjati. Zbog toga smo polako napredovali. Na onom mjestu gdje se hodnik
spajao s onim koji je vodio u skrovitu sobicu, bilo je jezovito. Uz stalaktite, koje smo bili nagomilali, bilo je
ĉitavo brdo drugog kamenja i trebalo nam je ĉitav sat da oslobodimo put. Zatim smo stigli do onog mjesta
406
gdje se uzani put spajao sa širokim, ĉiji je izlaz završavao iza ,Slapa koprene', to jest, stigli smo do one taĉke
gdje sam primijetio prvu pukotinu u stropu i .osipavanje kamenja. Bila je sva zatrpana, i nismo mogli da joj
se sasvim pribliţimo. MeĊutim, naišli smo na dvije osobe koji su zgurene sjedile i koje se nisu ni pomakle
kada smo im se pribliţili. Kraj njih je bila ugašena dogorena baklja. Bila su to na dva odbjegla vraĉa koji su
bili na ćelu ĉetiri hiljade neprijatelja, što su ih vodili kroz spilju. Nisu se pomakli, a niti nas prepoznali. Zbog
pretrpljenog straha um im se pomutio. Zurili su preda se i teško je bilo da ih navedemo na razgovor. Trebalo
je mnogo vremena i muke dok smo iz njihovih odgovora doznali što se dogodilo. Svoje su konje ostavili u
dolini pod straţom i pješice su pošli u spilju. Budući da su imali dovoljno vremena, nisu se ţurili. U ĉasu
katastrofe stigli su taĉno na kraj širokog puta za konjanike. Srećom, to nije bilo središte, već periferija
katastrofe. Došlo je do naglog prodora zraka od kojega su se sve baklje ugasile. Stijene su zadrhtale. Tlo se
zaljuljalo. Strop se prolomio. Kamenje, koje je poĉelo da pada, mnoge je ranilo. Nastala je panika. Poĉeli su
bjeţati. Samo kuda? Jedni su pojurili naprijed, drugi nazad. Svi su vikali i urlali. Gazili su jedni preko
drugih.
I onda je odjednom nestala rijeka. Ali je ubrzo iza toga nadolazila još većom snagom, te je sve više rasla i
onima koji se nisu ĉvrsto drţali prijetila je opasnost da ih ponese. Poplava je imala takvu" ogromnu snagu da
je valjala velike, teške komade stijena koje je dolje na ušću naitaloţila, i tako je nastala prepreka kroz koju
Crvenokošci nisu mogli proći i izići u dolinu. Znaĉi da je spilja bila potpuno zatrpana i voda jedva mogla da
otjeĉe. Indijancima nije ostalo ništa drugo već da se spašavaju onim putem koji vodi gore. Samo je i ondje
put bio zatrpan. Ogromne rnase kamenja ostavljale su samo uzani otvor koji su najprije morali oprezno
istraţiti kuda vodi. Taj su zadatak preuzela oba vraĉa. Utvrdili su da je otvor prohodan. Kada su htjeli da se
vrate kako bi obavijestili svoje ljude, odjeknuo je nov, gromoglasan potres, Tlo se zaljuljalo i sve se naokolo
poĉelo klatiti kao da će se slijedećeg trenut-
407ka srušiti. Obojica su od uţasa pojurila naprijed dok nisu pali jedan preko drugog i izgubili svijest.
Po tome sam zakljuĉio da je spašavanje zatrpanih moguće jedino putem koji vodi gore. Morali smo da
dovedemo radnike s lopatama, pijucima i bakljama. Vraĉi nisu htjeli da poĊu s nama, pa smo ih silom
natjerali i opet vratili do .Đavolje propovjedaonice'. In-ţinjeru i njegovim ljudima uspjelo je u meĊuvremenu
da osposobe elektriĉnu rasvjetu. Uhvatio sam oba vraĉa ispod ruke i odveo ih do .propovjedaonice' na kojoj
je sjedio Tangua sa svojim drugovima.
— Spašeni slu! — uzviknuo je kada je prepoznao obojicu. — Spašeni su! Oni su im bili voĊe! Ako je njima
uspjelo da izvuku ţivu glavu tada je i moj sin Pida ţiv!
Ništa mu nisam odgovorio. Doveo sam mu oba vraĉa i udaljio se kako bi se s Oldom Surehandom dogovorio
o spašavanju. Radnici uopće više nisu ni pomišljali na pobunu. Bili su spremni da smjesta odu u spilju i da
prokrĉe put do srušenog i nagomilanog kamenja. Ţice su bile provedene u hodnik, i sada se tek pokazalo
koliko nam je bila od velike koristi elektriĉna rasvjeta. I Tatellah-Satah se spuštao jedanput u spilju da vidi
kako posao napreduje. Zadrţao se na propovjedaonici' s koje je mogao sve nadgledati i promatrati. Mogao je
da ĉuje svaku rijeĉ neprijateljski raspok>7 ţenih poglavica. Doznao je mnogo toga o ĉemu su do sada šutjeli,
a i sto tako koliko je djelovala na njih katastrofa.
Srdašce je oĉekivalo veliki posao. Sa Aschtom, Kolmo>rh Puschi i ostalim crvenim pirijateljicama morala je
da pripremi sve za doĉek spašenih. Mnogi su od njih vjerovatno bili ranjeni, ĉak smo morali misliti i na
mrtve. Ni mi muškarci nismo smjeli dangubiti. Iako spašavanje ugroţenih nismo mogli ubrzati, sada je bilo
najpotrebnije da se pobrinemo za smještaj i prehranu ĉetiri hiljade ljudi. Da su se naši neprijatelji poĉeli
polako pretvarati u prijatelje, to smo primjećivali ne samo kod potĉinjenih već i kod pretpostavljenih. To
sam naroĉito uoĉio tokom ove noći kada sam prišao Oldu Surehandu i Apanatschki koji su razgovarali sa
svojim sinovima. Moj dolazak ih je u prvom
408
momentu zbunio. O] d SurehanĊ se meĊutim veoma brzo snašao i rekao:
— Dobro je što ste došli, Mr. ShatterhanĊe, baš sada kada smo sami. Upravo smo razgovarali o tome da
li smo duţni da vam otvoreno priznamo. Ja mislim da jesmo, vama kao i starom, divnom Tatellah-Sata-hu
kojem smo toliko briga i nevolja zadali. Zao nam je. Molim vas, recite mu to!
— Da, molim vas, recite mu! — dodao je Apanat-schka. — Spremni smo da sve ispravimo. Ideja u vezi sa
spomenikom bila je velika zabluda! Vaše ĉitanje je na nas djelovalo. To je gorka škola za nas. Naši su
sinovi ţrtvovali veliki dio svoga umjetniĉkog samo-uvjcrenja. dok smo mi oĉevi uloţili velike iznose
koje sada, na ţalost, moramo smatrati kao izgubljene!
— Izgubljeno? — upitao sam. — Nikako!
- Ipak!
— .Ne! Ĉak se i povrijeĊeno umjetniĉko samouvje-renje dade brzo izlijeĉiti. Da su dva mlada gospodina
imala u mene više povjerenja, drukĉiji bi bio rezultat vaših ideja i ne biste bili izloţeni gubicima koji sada
zapravo i nisu gubici, već sticanje iskustva, a to nije nikada skupo plaćeno!
— Zar je zaista tako? — upitao je OlĊ SurehanĊ.
— Tako je! Sto se spomenika tiĉe, morate nas smatrati kao pobjednike. Drugi dio vašeg plana ostaje
na snazi.
- Koji?
— Osnivanje grada Winnetou.
— Zar ne mislite da će i to propasti, kao što je i spomenik propao?
— Neće! Naprotiv, bit ću prvi koji će raditi na tome da se to ostvari
— Kad bi tako bilo! — radosno je uzviknuo.
— Kad bi tako bilo! — sloţno rekoše i ostala trojica.
— Bit će! — obećao sam im. Ako ţelite da se duša crvene rase probudi, nije dovoljno da se
brinemo samo za njezin duhovni ţivot već i za prebivalište iz kojega će crpsti novu snagu. A to treba da
predstavlja grad Winnetou. Razmislite samo kakve će nam ulice, trgovi, kuće i zgrade biti potrebne! Za
svako pojedino
409crveno pleme po jedna zgrada za sjedište plemena! Dom za svaki 'pojedini klan, a najveći i najljepši za
novoosnovani klan ,Winnetou'. Tome nedostaje dvorac visoke gore nad gradom1 Nadalje, raĉunajte i s tim da
će se otvoriti put do ,Planine kraljevskih robova' koja skriva mnogo blaga! To su samo neke stvari koje sam
za sada spomenuo. Ţelite li moţda još nešto?
— Ne, ne! — odgovorio je Old Surehand. — VI nam otvarate perspektive o kojima do sada nismo imali
pojma! Hoćemo li se o svemu tome i dogovoriti?
- Da.
— Hoćemo li i mi biti prisutni?
— Razumljivo!
— Hvala vam! Hvala! — rekao je sav oduševljen. — To je više od onoga ĉemu smo se ikada mogli nadati!
Samo da smo prije više mislili na vas!
— Moţete nadoknaditi, još nije kasno! — savjetovao sam ga. — Vaši će sinovi imati prilike da pokaţu
svoje umjetniĉke sposobnosti još više nego na nesretnom kipu. Kasnije ćemo o svemu govoriti!
Ono što su ĉuli veoma ih je oduševilo, i bio sam uvjeren da sam ih pridobio za našu stvar.
Ujutro, kada sam razgovarao sa ,MlaĊim Orlom', stigao je glasnik poglavica Apaĉa koje smo poslali do
,Doline spilje'. Javili su nam da su • sretno stigli i savladali jedan dio ĉuvara konja. Drugi dio bit će one-
mogućen kada svane. To je bio nepotpun izvještaj. ,Mladi Orao' nije bio zadovoljan poloviĉnim izvještajem.
Kada smo ostali sami, upitao je:
— Spreman sam da donesem bolje vijesti. Dozvoljavate U?
— Nisam za to — rekao sam. — Imamo mi ovdje ljudi koji nisu ni za što korisni, pa neka oni budu glasnici
na konjima.
— Glasnici na konjima? Nisam mislio da jašem!
— Nego što? - Da letim!
— O! Zaista! — iznenaĊeno sam upitao.
— Da. Potrebno mj je samo pola sata da onamo stignem.
410
— To bi svakako bilo veoma korisno. Postoji 11 kakva opasnost?
— Ne! — nasmiješio se.
— A ako ipak postoji? Ĉini mi se odviše smjelo da to dozvolim!
— Tada ću vas samo jedno upitati: da li mi je zabranjeno?
— Zabranjeno? Nije. Svoj si gospodar!
— Hvala ti! Samo još jedno, što je u vezi s letećim orlom: u ,Kući smrti' si mi obećao da ćeš mi predati
kumire ĉetvorice poglavica ako te za to zamolim. Smijem li te na to podsjetiti?
- Da. Ţeliš li da ti ih predam?
— Jesu li ti još potrebni?
— Nisu. Za mene su izvršili svoju ulogu.
— Za mene još nisu. Ja ću biti ĉovjek koji će ponovo vratiti kumire koje je bljedoliki oduzeo.
— Dat ću ti ih!
— Sada odmah?
— Sada odmah! PoĊi sa mnom u dvorac, u moj stan!
Pošli smo odmah gore, iako je još vladao mrak. Ondje sam uzeo kumire i predao mu ih. Objesio ih je sebi
oko vrata.
— Hvala! — rekao je. — Mogu li ih predati poglavicama; kada god zaţelim?
- Kako hoćeš!
— Ili da ih za sada samo pokaţem?
— Moţeš i to! Ovo tvoje pitanje mi govori da su ti poznate moje namjere i da nećeš ništa poduzeti što se s
njima ne slaţe.
— Imam samo još jednu ţelju. Treba da vidiš koliko je letenje lako, sigurno i bezopasno, ako ĉovjek
imade potreban aparat. Molim te, otprati me do tornja!
Pristao sam. Pošli smo gore. Kad smo stigli, ostao sam kraj podnoţja tornja. Sjeo sam na klupu dok se on
penjao na platformu. Na istoku je poĉelo da sviće. Samo još nekoliko ĉasaka i svjetlost će doprijeti i do nas.
Poĉeo se nazirati ĉitav kraj. U tom sam trenutku zaĉuo nad svojom glavom tihi šum.
— Sada će krenuti! '— zaĉuo sam glas mladog prijatelja.
411Pogledao sam gore. Pojavila se ptica. Odbila se s krova tornja i poletjela zrakom. Zamahnula je nekoliko
puta krilima. Nakon toga je poĉela da leti, da • lebdi, gore, dolje, desno i lijevo, već prema ţelji ,Mladog
Orla'. Ovaj je sjedio izmeĊu oba trupa i upravljao svojom letilicom kao kakvim poslušnim konjem. Izveo je
nada mnom nekoliko krugova i doviknuo mi:
— Sada ću produţiti dalje, prema jugu, prema .Dolini spilje'. Ostajte mi zdravo!
Krenuo je oznaĉenim pravcem, vinuo se nešto više uvis i nestao tako brzo da je već nakon kratkog vremena
nestao ispred mojih oĉiju. Spustio sam se opet do ,Slapa koprene'. Bilo je već potpuno vidno i ugledao sam
pustoš i veliku provaliju. Još se nitko nija usudio da priĊe samom rubu i da dolje pogleda. Ljudi su dolazili i
odlazili. Svi su htjeli doznati kada će stići prvi preţivjeli. Na ţalost, ovdje se nije radilo o. satima. Hodnik u
kojem su radili bio je veoma uzak i u njemu nije moglo da radi mnogo ljudi. Zbog toga je sve sporo
napredovalo, i bilo je potrebno više od cijelog dana dok nisu stigli do zatrpanih. Prostorom je katkad
odjeknuo ielek starog Tangue:
— Pida — moj siin — moj sin!
Ili se pak zaĉuo koji od ostalih poglavica kako kuka:
— Moji Komanĉi! Moji Utasi! Moji Siouxi! Odjednom su svi u jedan glas poĉeli da viĉu l
pokazuju uvis:
— Jedna ptica. Ptica! Ogromna ptica!
To se desilo nakon nepuna dva sata otkada je ,Mladi Orao' poletio. .Vraćao se. Znao je gdje će me naći.
Izveo je nad nama velik luk, pa sve kraći, dok se nije sigurno spustio na zemlju. Sletio je na kolnik, taĉno
izmeĊu propovjedaonica'.
- To je ,Mladi Orao'! ,Mladi Orao'! - ĉulo se sa svih strana.
Svi su pohitali da mu budu što bliţe. Uto je odjeknuo snaţan glas Athabaske:
— Natrag! — Dajte mjesta. To je onaj ,Orao' koji ima da obleti tri puta oko ,Planine tajne' kako bi vam
ponovo vratio izgubljene kumire!
Ljudi su ustuknuli. Bili su zaĉuĊeni.
412
— To je,onaj .Orao' — koji ima tri puta da obleti oko ,Planine tajne' — kako bi vam ponovo vratio
kumire! — zaĉulo se unaokolo.
Tatellah - Satah je napustio svoju ,propovjedaonicu' i prišao oĊvaţnom pilotu. Prišao sam mu i ja.
— Letiš a da me nisi pitao? — ukorio ga je. Na njegovom starom, divnom licu vidjelo se
koliko je bio ponosan, jer je sada ,Mladi Orao' dokazao da umije letjeti.
— Ja nisam letio radi tebe ili sebe — izvinjavao se — već radi Old Shatterhanda.
- Kamo?
— Prema ,Dolini spilje'.
— Sta se ondje dešava?
— Ĉuvari konja su svi zarobljeni. Još danas zajedno s konjima će ih ovamo dopremiti. Ulaz u spilju je
potpuno zatrpan stijenama koje je voda donijela, i s te strane se nitko ne moţe probiti do zatrpanih. To
sam liĉno vidio. Oni se mogu spasiti jedino odavde, odozgo. Kada će mi izdati zapovijest Tatellah - Satah
da tri puta obletim oko planine i da poĊem u potragu za kljuĉem koji vodi do ,Planine kraljevskih grobova'?
— Danas! — odgovorio je upitani.
— Hvala! To će se dogoditi taĉno u podne kada se sunce bude nalazilo ravno- iznad naših glava. Samo
ja ne smijem letjeti sam. Morat će još netko da poĊe sa mnom, jer bi mi inaĉe orao odletio dok budem tragao
za kljuĉem.
Pri tome se ogledao i primjetivši Wakona s drugim poglavicama, uputio mu je slijedeće rijeĉi:
— Smjelost je sa mnom letjeti. Ja to ne mogu ni od koga zahtijevati, već samo ako se netko dobrovoljno
javi. Achta, tvoja kći, zamolila me je da je povedem sa sobom. Dozvoljavaš li?
Wakon ga je dugo i ozbiljno gledao te odgovorio:
— Veoma si smion! Znaš li što zahtijevaš od mene?
— Da — odgovorio je ,Mladi Orao' isto onako ozbiljno.
— Jesu li ti poznate posljedice koje bi nastale ako je povedeš sa sobom?
— Jesu. Achta će biti moja ţena!
— Umiješ li da cijeniš njezinu vrijednost?
413,Mladi Orao' je skupio vjeĊe l odgovorio:
— Zar bih je mogao poţeljeti kad ne bih umio cijeniti njezinu vrijednost? Jesam li ja manje vrijedan od
nje?
Wakon se blago nasmiješio i jasnim glasom saopćio Odluku da su svi mogli ĉuti:
. — Ti si prvi Winnetou i nauĉit ćeš svoj narod da leti. Postat ćeš velik, slavan poglavica. Dozvoljavam ti da
povedeš moje dijete gore!
Nastalo je sveopće oduševljenje. ,Mladi Orao' je poĉeo rukovati ţicama svoga aparata, krila su zamah-nula,
podigao se malo uvis i doviknuo dolje:
— Zahvaljujemo ti se, ona i ja. Poći ću po nju. Prije toga moram uputiti rijeĉi poglavicama, koji su naši
zarobljenici.
Podigao se još više uvis i obletio tri puta oko nas te se opet spustio dolje, i to ravno ispred propovjedaonice'
na kojoj je sjedio Kiktahan Schonka sa svojim saveznicima. Kumire koje sam mu predao nosio je na
grudima. Smjesta su ih primijetili i To-kei-chun mu je doviknuo:
— Naši kumiri! — Ovamo s njima! — Onaj tko ih zadrţi, lopov je!
— Da, to su vaši kumiri — odgovorio je ,Mladi Orao'. — Nismo ih ukrali, već ih samo priĉuvali.
Vama će se suditi. Presuda će odluĉiti kako će se s vama i kumirima postupiti. Old Shatterhand vam ih je
uzeo. Dozvolio mi je da vam ih vratim. Budući da smo u vama upoznali lazove, pljaĉkaše i ubice, odnijet
ću ih ponovo sa sobom!
- Uff, uff, uff, u£f! - prestrašeno su kriknuli i ispruţili ruke prema njima.
On se na to nije obazirao, već ponovo uzletio, opet tri puta obišao oko nas te nestao iza ,Planine kumira' da
se spusti na svoju straţarnicu.
Taĉno u podne se ponovo pojavio, i to s Aschtom, njegovom vjerenicom. Sjedio je kraj nje. Na hiljade ljudi
unaokolo pozorno je gledalo u njih. Staloţeno i mirno obletio je u širokom luku tri puta oko planine. Iza toga
se vinuo uvis prema vrhu litice kako bi sletio na njezino podnoţje. On je ostao na aparatu kako bi ga
zadrţao. Aschta se, meĊutim, spustila, što smo pri-
414
mijetili unatoĉ velikoj visini. Nestala je. Nakon izvjesnog vremena se ponovo vratila i popela. Ptica se
odvojila od litice, udaljila se od planine i u luku se spuštala sve niţe i niţe. Obletjevši ponovo tri puta oko
nas, spustila se taĉno na ono mjesto kolnika na kojem je već jednom stajala. Svi smo bili veoma uzbuĊeni i
pojurili smo onamo.
Josi li našao što si traţio? — upitao je Tatellah --Satah.
Da — odgovorio je ,MlaĊi Orao'. — Kamen i pod njim ova dva tanjura.
Predao ih je našem starom prijatelju. Bila su to dva mala, prastara, glinena tanjura, ĉiji su rubovi bili
slijepljeni. Morali smo ih razbiti kako bismo došli do onoga što se izmeĊu njih nalazilo. Bio je to komad
presavijene tkanine od koprive, sivkastobijele boje. Kada smo je otvorili, vidjeli smo da je to karta s ucr-
tanim znacima. Tek što je Tatellah-Satah bacio pogled na crteţ, odmah je radosno uzviknuo:
— To je kljuĉ! Tu je ucrtan taĉan put koji vodi s Planine kumira do vrha Planine kraljevskih gro-
bova! Uspjeli smo! Izvojevali smo pobjedu, i to veoma vaţnu pobjedu nad mrakom s kojim se do sada povi
jest crvene rase borila! Sutra ili prekosutra ćemo poći gore da vidimo šta će nam otkriti kraljevski
grobovi!
I unatoĉ ozbiljnoj situaciji u kojoj su se nalazili zatrpani, oko Mount Winnetoua je zavladalo sveĉano
raspoloţenje. Vratili smo se gore do zamka kako bismo u biblioteci usporedili ,kljuĉ' s ostalim kartama i pro-
uĉili prohodnost puta. Srdašce je cijelo vrijeme bilo zauzeto s inţinjerom kraj fotografskih aparata. Pred-
veĉer se vratila i saopćila mi da je sada sve u redu.
— Tko i što je u redu? — upitao sam.
— Naš Winnetou — odgovorila je — samo ne onaj potonuli od kamena. Nemaš pojma koliko će biti
lijep kada se bude pojavio na površini Slapa koprene, dok će lijevo i desno od njega biti Tatellah-^Jatah i
Marah Durimeh. Slike će se pojaviti tek onda kada doznamo što je sa zatrpanima. Da li se s time
slaţeš?
— Pravo mi je sve što ĉiniš. Najprije veĉerajmo, a poslije ćemo poći dolje! Moram da se spustim u
spilju, da pogledam zašto još uvijek nema rezultata.
415Kada sam stigao u spi; ju, utvrdio sam da su ljudi mnogo radili. MeĊutim, još uvijek je bilo ĉitavih hrpa
kamenja i zemlje, i nitko nije mogao da kaţe kada će se završiti otkopavanje. Prošlo je još mnogo sati. U
meĊuvremenu su stigli konji zarobljenih. I konaĉno je stigla vijest da su dospjeli tako blizu zatrpanih da se
ĉuje i njihovo Huĉanje. Smatrali su da će im još ĉitav sat trebati dok ne stignu do njih. Pozvao sam sve
prijateljske poglavice da pod predsjedništvom Tatellah - Sataha donesu odluku što će uraditi sa
zarobljenicima. Savjetovanje je odrţano na našoj propovjedaonici', jer smo ţeljeli da ĉuju sve što ćemo
zakljuĉiti. Presuda je glasila: Simon Bell i Ed-ward Summer bit će iskljuĉeni iz Komiteta. Wiliiam Evening i
Antonius Paper bit će protjerani. Kiktahan Schonka, Tusahga Saritsch, Tangua i To - kei - chun će završiti
na stupu muĉenja. Njihovi kumiri će biti spaljeni. Njihovi zamjenici će biti strijeljani. Sto se tiĉe ĉetiri
hiljade ratnika, bit će im oduzeto oruţje i kumiri, a skinuti perĉini. Tada mogu bjeţati kamo god ih je volja!
Svi smo znali da meĊu nama nitko ne ţeli izvršenje ove presude. Za vrijeme našeg savjetovanja nije nitko
meĊu njima progovorio, iako su jasno ĉuli svaku našu rijeĉ. A sada, kada je bila presuda objavljena, nastala
je odjednom galama koja nam je svjedoĉila da su bili veoma pogoĊeni. Jedino Tangua nije u toj galami
uĉestvovao, jer je stalno ponavljao iste rijeĉi: — Pida, moj sin! — Mora da ga je veoma volio. Od svih
kojima smo sudili jedino smo prema njemu osjećali poštovanje.
Uto je iz spilje doprla vijest da su stigli do zatrpanih i da Pida ţeli razgovarati sa Oldom Shatterhan-dom.
Izdao sarn nalog da ga dovedu k meni, i to samo njega, jer se svi ostali smatraju kao naši zarobljenici. Nije
dugo potrajalo a on je stigao. Bio je bez oruţja. Oduzeli su mu ga. Pruţio sam mu ruku i rekao:
— Pida je moj zarobljenik, ali i prijatelj. Hoće H pokušati da bjeţi?
— Neću! — odgovorio je ponosno.
— Neka ode svome ocu kako bi se s njime dogovorio. Nakon toga neka ponovo doĊe k meni! Sto to
416
brţe završi, to će brţe njegovi unesrećeni ratnici biti osloboĊeni!
Dao sam mu vodiĉa. Otišao je. Kada je stigao na drugu stranu, ĉuli smo svaku njegovu rijeĉ. Nakon toga se
opet vratio. Pretvarao sam se kao da ništa nisam ĉuo i kao da ništa ne znam i zapitao ga:
— Šta ima Pida da mi kaţe?
— Poglavice ţele s vama pregovarati.
— O ĉemu?
— O svojoj sudbini.
— Da li znaju za nju? - Da.
— Od koga? - Tko im je saopćio?
— Nitko. Ĉuli su. Vi ste se savjetovali. Ćuli su svaku rijeĉ. Na Mount Winnetou se dogaĊaju ĉuda!
— Da, dogaĊaju se ĉuda! — sloţio sam se. — A najveće je ĉudo to što ţelimo biti milostivi. To se od-
nosi jedino na vaše ratnike! Ostavit ćemo im njihove kumire. Oruţje, meĊutim, moraju u spilji
odloţiti. Iz nje smiju izići samo jedan po jedan. Gladni će biti nahranjeni, ţedni napojeni, a ranjeni previjeni.
Ako je Pida voljan da da svoju rijeĉ da će se svi ratnici mirno vladati, vjerovatno ćemo i prema
poglavicama biti obazrivi!
— Dajem ti rijeĉ. Radi toga ću još jednom morati dolje u spilju da ljude upozorim kako se moraju vladati!
— Idi i brzo se vrati!
Htio je već da krene, ali je još jednom zastao i rekao mi toplim glasom:
— Tangua, moj otac, doznao je od mene da si ti još i sada moj prijatelj. Zamolio me je da ti se u njegovo
ime zahvalim. On me voli. Mnogo je bio zabrinut zbog mene!
Udaljio se. Srdašce je sve do sada bilo kraj svojih prijateljica, i sve su spremno ĉekale ljude iz spilje da ih
snabdiju hranom, pićem i zavojima. Došla je k meni da me upita kada će stići prvi.
— Već je stigao! — odgovorio sam. — Bio je Pida. Vratio se u spilju, ali će brzo natrag. Poslije njega doći
će i ostali.
27 Winnetouovi nasljednici
417— Onda je krajnje vrijeme! Moram se poţuriti! idem .do inţinjera! Ĉim stignu spašeni, pojavit će se i
naš Wimnetou!
Ţurno je otišla. Uto je i Pida došao. Inţinjer je otvorio aparat i na površini grandioznog vodopada pojavila se
slika Wi.nnetoua. Kosa mu je lelujala, kao i pero poglavice.
— To je Winnetou! Moj VVinnetou! Naš Winnetou! — u mrtvoj tišini su odjeknule rijeĉi Tatellah-Sataha.
Uto se zaĉuo i glas Wakona:
— Da, to je VVinnetou!
Sa svih strana zaorili su se radosni uzvici, ĉak je i Intschu - inta uskliknuo:
- Tatellah-Satah! Naš Tatellah-Satah!
To se odnosilo na sliku koja se pojavila desno od Winnetoua.
- Tatellah-Satah! Naš Tatellah-Satah! klicali su.
.Mladi Orao' je uzviknuo:
— A ona druga glava predstavlja Marimeh, kraljicu iz priĉa, prijateljicu s-vih naših predaka!
- Marimeh! Kraljica! Prijateljica! - išlo je od usta do usta.
U tom trenutkal nitko više nije mislio na potonuli kip. Stizali su prvi spašeni iz otvora hodnika. Prizor ih je
oĉarao. Stali su. Morali su krenuti dalje, uvijek dalje. Za njima su stizali drugi.- To je trajalo satima. Poĉeli
su izlaziti oko ponoći, a posljednji je izišao tek ujutro kada je poĉelo svitati.
Pida nije sjedio skrštenih ruku. Cijelo je vrijeme išao od nas do poglavica i natrag, trudeći se da presuda
bude što blaţa. To nam je godilo iako smo se pretvarali da nam nije stalo do novih pregovora. Zbog toga sam
odluĉio da donesemo zakljuĉak što će biti s obiĉnim ratnicima. Dobit će slobodu, svoje kumire i konje i moći
će da odu ĉim to odluĉe. To ih je veoma obradovalo. I unatoĉ opasnosti zbog katastrofe nije ni jedan
poginuo, a i ozljede nisu bile opasne. Ţene su ih previjale. Ratnici su vidjeli zvijezde koje su nosile njihove
dobrotvorke. Poĉeli su se raspitivati šta one znaĉe. Objasnili su im, a ujedno su im rekli da sada više neće
raditi na podizanju spomenika. U planu je sada osnivanje velikog klana ,Winnetoua', koji
od svojih ĉlanova zahtijeva samo to da budu plemeniti i da šire ljubav. ,Mladi Orao' je prvi ĉlan ,Win-
netoua'. Pošao je k njima da im o svemu priĉa kako bi ih pridobio za ovu ideju.
Pida se veoma razveselio kada je to ĉuo i rekao je:
— Neće potrajati dugo i svi će vaši neprijatelji zatraţiti da budu primljeni u klan ,Winnetou'. Da li je
moguće da im se ispuni ta ţelja?
— Rado ćemo im ispuniti tu ţelju! — odgovorio sam.
— A meni? - I tebi!
— A nama? <•
Pri tome je pokazao na propovjedaonicu' gdje su bili naši protivnici. Odgovorio sam smješeći se:
— Moj brat Pida je veoma mudar posrednik. Ako bih mu sada odgovorio da će i uhvaćene poglavice biti
primljene u klan, tada bih ih morao pustiti na slobodu i sve im oprostiti!
— Ako to uradiš, onda si ,Winnetou', inaĉe nisi! Hoćeš li mi dozvoliti da odem svome ocu?
— Idi! — rekao sam, ali tek nakon izvjesnog vremena. — Vrati se što prije. Jutro se pribliţava.
Otišao je. Kada je stigao do svojih, ĉuli smo s druge strane opet sve što su govorili. I tamo se pokazao kao
vrstan posrednik. Vrativši se javio mi je:
— Tangua, moj otac, poglavica Kiowa, rado bi došao k tebi, samo ne moţe da hoda. Ţeli da te zamoli
za oproštaj i da se s tobom pomiri!
— Neka me ondje ĉeka! — zadovoljno sam odgovorio. — Ja ću otići k njemu. Molim te, odvedi me k
njemu.
Prije no što sam se udaljio, zamolio sam poglavice da se odavle ne miĉu, već da dobro paze i slušaju ako ih
zamolim da mi nešto odgovore. U podnoţju naše .propovjedaonice' pojavio se ,Mladi Orao'. Htio je nešto da
me pita. Nisam mu dao da doĊe do rijeĉi, već sam mu rekao:
— Poglavice treba odmah da prime svoje kumire. Koliko vremena treba da ih doneseš?
— Da poletim pticom? - upitao je.
— Da, ako je to moguće.
— Bit će potrebno pola sata.
418
419— Slaţem se. Molim te, idi smjesta! Kada smo Pida i ja stigli na drugu stranu, zatekli smo na
propovjedaonici' njegovu ţenu sa sestrom. Pida je sjeo do poglavica, dok sam ja i dalje stajao. Tangua je
poĉeo govoriti. Rekao je da bi veoma rado ustao i tako sa mnom razgovarao, samo, na ţalost, ne rnoţe ustati.
Nisam mu dozvolio da nastavi, već sam ga pre-
• kinuo. Rekao sam mu: ako već netko nekoga treba da moli za oproštenje, onda to nije Indijanac, već blje-
doliki, a to sam ja. Zatim sam spomenuo prošlost ispriĉavši mu kako je bljedoliki došao preko mora da svom
,crvenom bratu' oduzme sve ,kumire'. Ispriĉao sam mu sve kako se dogodilo. Nisam ništa pretjeravao a ni
uljepšavao. Iznio sam golu istinu. Nadalje sam mu skrenuo paţnju na greške crvene rase, na njezine
.vrline, njene patnje, a prije svega na njezin bezizlazan poloţaj. Sve to imaju da zahvale bljedolikima. Danas
bljedoliki drukĉije misli jer ţeli da mu crvena braća i dalje ţive kao jedan narod onako kako mu je od samog
poĉetka bilo suĊeno. Bljedoliki je spreman da prizna sve te greške i da ih ispravi. Osjeća da je duţan
zamoliti crvenog brata za oproštenje.
Dok sam to govorio, prišao sam mu i pruţio mu obje ruke. U poĉetku su svi šutjeli. Potom su mi svi pruţili
ruke i uvjeravali me da su i oni svi griješili, pa su duţni i oni da mole za oproštenje kao i ja, bljedoliki.
— Duţni smo jedni drugima da praštamo, vi nama, a mi vama! — rekao je Tangua. — I da pruţimo jedni
drugima pomoć! Mrzio sam te, a od sada ću te voljeti! Kada umrem, neka nad mojim grobom vlada
mir! Jesmo li još vaši zarobljenici?
— Niste! — odjeknuo ie glas Tatellah-Sataha, još prije no što sam uspio odgovoriti.
- Uff - viknu Kiktahan Schonka. — Tko je govorio?
— ,Cuva.r velikog kumira'.
- Gdje?
— S druge strane, sa Đavolje propovjedaonice.
— Zar smo i ml na propovjedaonici?
— Da. Prisluškivao sam vas s istoĉne Đavolje propovjedaonice, koja je nazvana ,Boţje uho'. Odatle dobro
420
ĉovjek sluša što zli ljudi govore. Poglavica Tangua me je pitao da li ste još naši zarobljenici. Neka nastavi!
Nije bilo potrebno da mu se ponovi, već je odmah produţio:
— Hoćemo li svršiti na stupu muĉenja?
— Ne — odgovorio je Tatellah - Satah na drugoj strani.
— Znaĉi da nećemo umrijeti?
- Ne.
~ Ostavit ćete nam oruţje i konje?
- Da.
— Smijemo li ostati ovdje i postati ĉlanovi klana jWinnetou'?
- Da.
— Slaţu li se s time sve vaše poglavice?
— Svi, svi; svi, svi! — ćulo se onoliko glasova koliko je poglavica bilo kraj Tatellah - Sataha.
— A šta će biti s našim kumirima?
— Pogledaj gore! Što vidiš?
Inţinjer je zatvorio svoj aparat jer je poĉeo da se hvata mrak. Winnetouova slika je nestala sa Slapa koprene.
Ali zato S3 visoko gore pojavio ,Mladi Orao', spuštajući se sve niţe i niţe, obletio tri puta oko nas i sletio
taĉno pred .propovjedaonicu' na kojoj sam se nalazio. Izišao je, popeo se gore i rekao:
— Old Shatterhand vam preko mene vraća vaše kumire. Vi ste slobodni!
Kako su samo pojurili da ih što prije objese sebi oko vrata! Glasno su klicali! Tatellah - Satah je prekinuo
njihovo ushićenje, rekavši im:
— Vi ste naši prijatelji! Sutra ćemo osnovati novi Komitet koji će rješavati o klanu ,Winnetou'. Prekosutra
će sve poglavice kao i njihovi zamjenici odjahati gore do ,Planine kraljevskih grobova' da tragaju za
historijom naše prošlosti. Howgh!

421
SADRŢAJ
UVOD............ 5
U ZEMLJI INDIJANACA
Kod velikih slapova....... 37
»Zapadnjaci« .'....... 67
Aschta.......... . 98
Kod »Uha Manitoua« . . . .• . . . 124
KROZ MRAČNE l KRVAVE KRAJEVE
Druga oporuka........ 164
Klan anĊela ĉuvara....... 197
»Tamna kosa« ......... 216
Kuća smrti......... 251
TATELLAH-SATAH........ 270
U spilji . ........ 306
Istinski Winnetou........ 343
Pobjeda.......... 386