Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu

PREVOD
Iz predmeta: Osnovi menadžmenta

Profesor: Student:
Maja Ivanović Đukić Anđela Živadinović

Niš, 2020.
POLITIKA I PREPORUKE ZA OMOGUĆAVANJE MASOVNOG FINANSIRANJA
Ključne tačke:

• Nacije koje su u razvoju mogle bi da koriste tehnologiju u nastajanju i poslovne procese

da primene sisteme crovdfundinga naprednije od onih u razvijenom svetu.
• Ističe ključne elemente robusnog ekosistema crovdfundinga - preduzetničku kulturu,
ekonomsku regulativu, angažman zajednice i tehnologiju - ističući poverenje kao ključni
faktor koji omogućava.
• Predstavlja okvir tako da kreatori politika, NVO-i i privatni sektor mogu početi da
ocenjuju spremnost svoje zemlje za crovdfunding.
• Nudi destilovani skup preporuka za kreatore politika i razvojne organizacije koje
razmatraju podršku crovdfundingu u zemljama u razvoju, uključujući kontrolnu listu
područja fokusiranja za zemlje koje ocenjuju ulaganje u crovdfunding.

PRILIKA ZA PRESKAKANJE RAZVIJENOG SVETA

Ulaganje u masovne fondove (CFI) može ponuditi novi put za zemlje u razvoju koje žele da
podrže preduzetništvo u ranoj fazi, visok rast preduzetništva i inovacije. Zemlje u različitim
fazama razvoja trebaće različite strategije da svoj put ka uspehu prilagode socijalnim, kulturnim,
ekonomskim i tehnološkim normama. Agregatni globalni podaci o ovim normama korišćeni su
za razvoj 50 modela za proučavanje zemalja u kojima je uspešno pokrenut crovdfunding.
Zdrava poslovna klima zahteva pravi spoj vladine infrastrukture, preduzetničke kulture i
angažovanja zajednice. Uspešna preduzeća posluju u sferi poverenja koja uključuje kupce,
zajednicu i vladu. Preduzeća gledaju na vlade da stvore regulatorne režime koji pružaju strukturu
i predvidljivost, ali ne preterano da utiču na sposobnost preduzeća da raste. Preduzeća takođe
moraju imati pristup finansijskom i ljudskom kapitalu. Mnoge razvijene države su uspele da ove
varijable usklade na načine koji olakšavaju formiranje preduzeća, poverenja, uredna tržišta i
ekonomski rast. Međutim, neke zemlje u razvoju zaostaju.
Moguće je da zemlje u razvoju koriste tehnologiju u nastajanju i poslovne procese - uključujući
mobilnu tehnologiju, društvene medije, metode pokretanja preduzeća (eng. Lean-start-up)
osnivanja kompanija i crovdfund ulaganja - da primene preduzetničke sisteme finansiranja koji
su napredniji od preovlađujućih nasleđenih sistema u razvijenom svetu. Sposobnost države u
razvoju da preskoči razvijene države delom zavisi od brzine i posvećenosti kojom njeni akteri
prihvataju ove nove tehnologije i metodologije.
Ovo poglavlje pruža objašnjenje za ovaj početni model, pružajući kreatorima politika,
nevladinim organizacijama i privatnom sektoru okvir s kojim mogu početi da ocenjuju spremnost
svoje zemlje za crovdfunding. Takođe nudi destilovani skup preporuka za kreatore politika i

2
razvojne organizacije koje razmatraju podršku crovdfundingu u zemljama u razvoju, uključujući
kontrolnu listu područja fokusa za zemlje koje ocenjuju ulaganje u crovdfund.

ELEMENTI SNAŽNOG EKOSISTEMA ZA INVESTIRANJE U INVESTICIJE

Literatura o strateškim, naučno-tehnološkim studijama i ekonomiji potvrđuje hipotezu da pravi

spoj društvenih, kulturnih, ekonomskih i tehnoloških normi može podstaći masovno finansiranje
ekosistema širom sveta (videti, na primer, Aldrich i Fiol 1994). Da bi ekosastav koji investira u
crovdfund rastao u zemlji, kreatori politike moraju da se fokusiraju na ključne nosioce koji su
identifikovani
U ovoj studiji. Postoje četiri ključna međusobno povezana elementa: preduzetnička kultura,
ekonomska regulacija, angažman zajednice i tehnologija, kao što je prikazano na slici 3.1, i
detaljno je opisano u nastavku.

PREDUZETNIČKA KULTURA
Mnoštvo finansiranja zavisi od postojanja preduzetničke kulture u zemlji. Literatura pokazuje da
pitanja poput kulture, pravnog okruženja i ekonomskih podsticaja utiču na razvoj industrija i
uspeh preduzetničkih firmi. Ovi faktori mogu ili suzbiti ili omogućiti preduzetničku aktivnost.
Vlade bi, prema tome, trebalo da podstiču preduzetničku kulturu podržavajući inicijative za
zajedničke radne prostore, inkubatora i akceleratore, mentorstvo i tako dalje. Regulatorne
institucije mogu promovisati ili ometati preduzetništvo oblikujući nivo rizika koji je uključen u
formiranje i osnivanje preduzeća. Isto tako, preduzetničko ponašanje na njih utiču pravila i
njihovo sprovođenje. Primer kako povezani faktori mogu uticati na inovaciju opisan je u polju
3.1.
Kreatori politike moraju se usredsrediti na ključne nosioce

3
KUTIJA 3.1. E * TRGOVINA: REGULATIVNA PROMENA KOJA JE STVORILA
ONLINE INVESTICIJU INDUSTRIJE

Jedan primer međusobne povezanosti ovih institucionalnih aranžmana i tehnološkog napretka

može se primetiti u Sjedinjenim Državama, gde su promene u regulatornim aranžmanima za
interno ulaganje podstakle tehnološku inovaciju i prihvatanje tržišta. Desetinama godina pre
sredine 1990-ih, ulagači su morali kontaktirati brokera telefonom ili lično da bi izvršili trgovinu
akcijama ili obveznicama. Pokretanje E * Trade-a transformisalo je ovaj proces. Po prvi put,
pojedinci su mogli obavljati online transakcije koje su prethodno bile ograničene na pojedince sa
specifičnom obukom smeštenom u centralnim kancelarijama.
Porast internet trgovanja izmenio je tržišni pejzaž, omogućavajući neupućenim investitorima da
se samostalno uključe na tržište, sa bilo kojeg mesta.
Stvorila je novu klasu investitora koja, iako neobučena, ima mogućnost da sprovodi opsežno
istraživanje, sarađuje sa kolegama i izvršava trgovinu. Regulatori su takođe imali koristi, jer su
sistematizovane procedure, veća transparentnost i poboljšana blagovremenost informacija
omogućile bolje praćenje i sprovođenje zakona o hartijama od vrednosti.
U vreme pokretanja E * Trade, skeptici su sugerisali da većina potrošača nije u stanju da razume
ili sprovede transakcije hartijama od vrednosti i da se on-line trgovanje neće zadržati. Skoro 20
godina i stotine milijardi dolara transakcija pokazale su da su ta predviđanja netačna.

KUTIJA 3.2. HRANJENJE PREDUZETNIŠTVA U NAIROBI EKOSISTEMU

POČETKA VISOKOG RASTA

Preduzetništvo je deo kenijske kulture, a većinu ekonomije u Keniji čine vlasnici malih
preduzeća. Ipak pre tri godine praktično nije bilo prostora za zajednički rad, inkubatora ili
akceleratore. TEDk je nedavno održao svoj prvi događaj, a preduzetništvo je jedva studirano na
akademskim institucijama. U protekle tri godine političko i ekonomsko okruženje se počelo
poboljšavati. Saradnja i komunikacija među ambicioznim preduzetnicima je porasla. Start-up
vikend proslavio je svoju drugu godišnjicu, susreti su se proširili (bilo ih je 13 do septembra
2013), prostori za suradnju su se pojavili (do 30. septembra 2013.) i Nairobi je predstavio novi
akcelerator, 88mph. Pored toga, programi koje podržava Svetska banka i infoDev, poput Klime
Inovacioni centar (CIC) i mLab stvorili su centar gravitacije za inovatore, preduzetnike i
investitore u određenim sektorima. Pokretanje CIC-ovog fonda za seme kapitala biće jedan od
prvih javno-privatnih mešanih investicionih fondova u ranoj fazi u zemlji, nadamo se da će
otvoriti put za kontinuirana ulaganja u milion američkih dolara u kenijski tehnološki sektor.
Takvi programi ohrabruju veći broj emigranata da se vrate u Keniju kako bi pokrenuli posao,
podstaknut relativnom političkom stabilnošću i sve većom svešću o tržištima kapitala. Kenijska

4
vlada nastoji da poveća slobodu tržišta, a ekosistem preduzetništva počinje da cveta. Kako se u
Keniji počinje pojavljivati crovdfunding, moglo bi se predstaviti novi načini pronalaženja
finansijskih sredstava za preduzetničke aktivnosti, potencijalno podstičući dodatni interes za
pokretanje novih poduhvata. Ako ovaj trend podstiče preduzetničku aktivnost, uslediće više
inovacija i otvaranje novih radnih mesta.
Ulaganje u masovne fondove verovatno neće uspeti ako društvene mreže ne postoje ili
zajednicama nedostaje konstelacija poverenja.

Tehnologija

Korišćenje tehnologije za olakšavanje i pojednostavljenje procesa uključivanja može pomoći u

rešavanju ovog problema. Tehnologija može pomoći vladama da poboljšaju nadzor poslovnog
ekosistema i dobiju tačnije cifre za zapošljavanje, dobit i poreze. Vlade mogu omogućiti veći
pristup kapitalu kompanijama koje se registruju, što potencijalno motiviše preduzetnike da stvore
dodatna preduzeća ili postojeće kompanije da se pridruže službenoj ekonomiji.

Ekonomska regulacija

Zemlje koje žele stvoriti uslove za investiranje u crovdfund moraju se pozabaviti politikama i
propisima koji čine opterećenjem za započinjanje, vođenje i okončanje poslovanja. Na primer,
inkorporacija u mnogim zemljama u razvoju je preterano birokratska, dugotrajna i skupa. Zemlje
takođe moraju da osiguraju da bankrotski postupci nisu tako teški da preduzetnici ne mogu da
rizikuju mogućnost poslovnog neuspeha. Isto tako, možda će im trebati da upravljaju važnim
kulturnim pitanjima, posebno kako bi stvorili atmosferu u kojoj je moguće da preduzetnici časno
propadnu.

Angažovanje zajednice

Kako mnoštvo finansiranja dobija na značaju, vlade i razvojne organizacije mogu ga koristiti za
jačanje kulture preduzetništva. Ova kultura može podstaći preduzetnike da se okupljaju i
sarađuju na događajima poput Start-up vikenda, sastanaka, prostora za saradnju, TED
događajima i takmičenjima u poslovnom planu. Takvi događaji olakšavaju slobodnu i fleksibilnu
razmenu ideja i angažuju lokalne zajednice koje traže rešenja za probleme, znanje, iskustvo i
strategije za stvaranje održivih preduzeća i radnih mesta. Vlade mogu podržati ove aktivnosti
kroz edukativne kampanje o vrednosti preduzetništva, stvaranje prostora za saradnju, direktno
sponzorstvo, nudeći takmičarima nagrade i pružajući fizičku podršku njihovim aktivnostima.

5
Vlade i nevladine organizacije mogu da angažuju marketinške partnere sa kapitalom u rasponu
od lokalnog zakona i računovodstvenih firmi do konsultantskih firmi do velikih kompanija za
široku potrošnju. Oni mogu izgledati kao angažovani partneri koji se žele pozicionirati kao
preduzetništvo, inovacije i radna mesta. Primer kako je to urađeno u Keniji kratko je objašnjeno
u polju 3.2. Sve ovo doprinosi izgradnji zajednice poverenja, ključnog faktora koji omogućava.
Ovo je detaljnije istraženo u nastavku.

POVERENJE: FAKTOR KOJI OMOGUĆAVA

Najvažniji element koji podržava zdrav preduzetnički ekosistem je poverenje - između

preduzetnika, finansira i kupaca. Poverenje je sistem verovanja koji se zasniva na percepciji
pojedinca druge osobe, grupe, kompanije, vlade ili institucije. Zasniva se na vezama: što je odnos
bliži, to je veći stepen poverenja ili nepoverenja. Poverenje je faktor koji institucije obično
ocenjuju na nacionalnom, regionalnom ili kulturnom nivou. Ali s obzirom na globalni trag
ulaganja u crovdfund, poverenje učesnika u to mora ili preći geografske ili kulturne granice ili
raditi u određenim nišama, kao što su ulaganja u dijasporu, relativna ulaganja ili napori za
ulaganje u investicije.
Ulaganje u masovne fondove zasniva se na traženju kapitala iz nečije društvene mreže za
pokretanje ili rast poslovanja. Društvene mreže uglavnom su „opt-in“, tako da uključene strane
već imaju stepen poverenja među njima. Ovo poverenje pomaže članovima tih zajednica da
osećaju da mogu bezbedno deliti informacije. Ulaganje u masovne fondove verovatno neće
uspeti ako društvene mreže ne postoje ili zajednicama nedostaju „konstelacije poverenja“ između
članova zajednice, jer investitori neće moći da veruju u to osnivači će ispuniti svoja obećanja i
stvoriti povrat 53 investicije (vidi sliku 3.2).
Primeri krugova poverenja uključuju anđeoske investicijske grupe i mreže, koje njeguju start-up
faze i pomažu im da se pripreme za dodatne runde finansiranja rasta. Tamo gde postoji takva
vrsta pouzdane zajednice, primena ekosistema investiranja u crovdfund fondove može da pruži
paralelni kapital široke zajednice. Ulaganja iz gomile pokazuju poverenje zajednice u posao i
preduzetnika i stvaraju klasu investitora sa klijentima koji dele veliko interesovanje za uspeh
poslovanja i mogu biti marketinški motor.
Kako su internet zajednice postale sofisticiranije, primećeno je da se neke vrste angažmana u
zajednici mogu pojaviti anonimno (na primer, komentari na blogu ili komentari na vestima na
otvorenim internetskim forumima), gdje su ulozi veći i potrebno je poverenje da bi se transakcije
završile, pojedinci moraju otkriti svoj identitet i povezati te offline identitete sa svojim mrežnim
profilima. To omogućava investitoru / potencijalnom investitoru koji kompanija ili preduzetnika
poznaje van mreže, da se zastupa putem internetskih kanala. Već se stvaraju novi sistemi
reputacije i alati za transparentnost koji će pomoći povećanju brzine i dubine poverenja na mreži
u finansijskim transakcijama.

6
Jednom kada je stvorena funkcionalna konstelacija poverenja, ekosastav za crovdfunding može
efikasno funkcionisati (videti sliku 3.3).

SLIKA 3.3. ZAJEDNICE I Kružni krugovi poverenja

Društveni veb sada može povezati zajednice od interesa, porekla, geografije i dijaspore,
pružajući im infrastrukturu za ulaganje kapitala u preduzetnike, kompanije i industrije u koje
veruju.

STVARANJE LAKIH, TEHNOLOŠKI OBEZBEĐENIH HARTIJA OD VREDNOSTI I

POSLOVNE INFRASTRUKTURE

Kupovina i prodaja hartija od vrednosti je uglavnom visoko regulisana aktivnost. Donosioci

politika koji razmatraju CFI trebaju uspostaviti ravnotežu između regulacije i formiranja
kapitala. Vlada mora biti podložna strukturi koja najmanje olakšava osnovne oblike CFI (poput
običnih akcija i direktnog duga). Ovakva regulativa bi trebalo da omogući kompanijama da
uključe i izveštavaju o stanju svojih preduzeća na mreži. Da bi se sprečile prevare, transakcije bi
trebalo da se odvijaju na platformama koje su registrovane kod nadzornog tela. Ovaj će okvir
kanalizirati investicije i smanjiti pojavu loših aktera. Međutim, uloga mogućnosti provere ne bi
trebala pasti na regulatore.
Za zemlje koje još nisu spremne da pređu direktno na crovdfunding koristeći hartije od vrednosti
zasnovane na kapitalu i dugu, pouzdane institucije i razvojne organizacije mogu razmotriti
sprovođenje crovdfunding-a zasnovanog na perksima, kao što je pred-kupovina zaliha. Ovo
može biti deo veće strategije sprovođenja crovdfundinga zasnovanog na investicijama tokom

7
vremena. Kod crovdfundinga zasnovanog na perk-u, novac se daje bez očekivanja da će biti
vraćen, tako da ne treba raditi pod regulacijom.
Pomaganje građanima da se upoznaju sa crovdfundingom putem zaloga, donacija ili platformi za
pretprodaju zaliha pomaže ubrzati pokretanje sledećih platformi zasnovanih na kapitalu, naročito
u onim zemljama sa većim od prosečnog korišćenja društvenih medija. Veće upoznavanje sa
crovdfundingom takođe će podstaći preduzetničke aktivnosti i kanalizirati ponašanje potrošača
kako bi ih podržali. Prema Brajanu Meeceu, izvršnom direktoru RocketHub-a, trećeg najvećeg
mesta za crovdfunding u razvijenom svetu, ljudi učestvuju u crovdfundingu neinvesticija iz
sledećih razloga:
• Zato što su inherentno zainteresovani za tematsku oblast, posao ili projekat.
• Da budu deo nečega većeg od sebe.
• Da pomognete nekome da postigne cilj ili sledi svoj san.
• Da biste primili priznanje ili nagradu za učestvovanje.
Svi ovi razlozi mogu se iskoristiti u razvoju ulaganja u kapital, dug ili ulaganje u prihode,
istovremeno dodajući motiv profita i podržavajući ekonomski razvoj kao dva važna razloga za
učešće pojedinaca.

OKVIR ODLUKE ZA PROCENU MOGUĆNOSTI INVESTIRANJA U

CROVDFUNDING

Nisu sve zemlje spremne za ulaganje u crovdfunding. Zaista, za mnoge zemlje to možda neće
biti moguće u doglednoj budućnosti. Okvir može pomoći organizacijama i vladama da procene
da li i koliko crovdfunding može da podrži dostizanje društveno-ekonomskih ciljeva. Ostatak
ovog odeljka obuhvata tematske oblasti koje vlade, razvojne organizacije i nevladine
organizacije mogu razmotriti prilikom razvoja okvira CFI. Pitanja istražuju kulturne, društvene,
regulatorne i tehničke barijere. Njihovi odgovori otkrivaju razne izazove i mogućnosti. Ovaj
okvir može pružiti polazište za konstruktivnu raspravu oko potencijalnih strategija za pružanje
proširenog pristupa kapitalu za preduzetnike i nove poduhvate.

A. Kapitalni zahtevi za stvaranje adekvatne tržišne mogućnosti

• Odredite veličinu praznine finansiranja u nekoj zemlji. Koliko preduzetnika treba da bude
u stanju da prikupi kako bi većini malih preduzeća omogućili korist? Tipično finansiranje
praznina za kompanije u ranoj fazi u razvijenom svetu je ispod milion dolara.

B. Investicione strukture i potrebni učesnici

8
 • Napravite početnu listu često korišćenih kapitalnih i dužničkih instrumenata koji su
najbolji za kompanije u ranoj fazi. Koji su tipični aranžmani i procene? Koji su
standardni uslovi? One se moraju vrednovati u skladu sa kulturnim normama. Započnite
sa uobičajenim akcijskim i jednostavnim dugom i eventualno nastavite sa strukturama
poput finansiranja zasnovanog na prihodu.
• Efikasno tržište ulaganja u crovdfund zahteva verodostojne učesnike. Razmislite koji su
učesnici na tržištu dozvoljeni ili zabranjeni da nude ulaganja u crovdfunding. Koje su
loše odredbe aktera trenutno na snazi da bi se omogućila transparentnost?

C. Procena i izgradnja sofisticiranosti investitora

• Investitorima je potrebna određena količina informacija o preduzeću da bi doneli odluku

o investiranju. Oni takođe moraju da razumeju rizike povezane sa takvim ulaganjima.
Koja su prava obelodanjivanja koja se odnose na rizik i druge informacije koje treba da
pruže investitorima? Koje se obrazovanje investitora može kreirati ili ponoviti da bi se
edukovalo o rizičnoj prirodi ulaganja u ranu fazu preduzeća?
• Investitori trebaju minimalno razumevanje posedovanja akcija ili zajma novca. Takvo
osnovno razumevanje može ih „kvalifikovati“ kao pripremljene za ulaganje. Koji je pravi
način za „kvalifikovanje“ investitora u crovdfundingu? Da li bi trebalo da postoji
formalni uslov za kvalifikaciju?
• Ograničavanje broja pojedinačnih investicija u crovdfunding kampanji je jedan od načina
zaštite investitora. Koja bi granica mogla biti dozvoljena ulaganju svakog čoveka? Na
čemu se zasniva - godišnji prihod i / ili neto vrednost?
• Placte, poreske prijave i izveštaji o ulaganju mogu da potvrde da investitori zarađuju
određenu količinu novca ili imaju određenu količinu uštede - ali zahtevanje
obelodanjivanja tih podataka može odvratiti ulagače od ulaganja. Koji je pravi spoj? Da li
investitori mogu da se „samo-potvrde“ da spadaju u prihod ili neto vrednost udela da bi
se kvalifikovali za investiranje?
• Koje metode treba koristiti za stvaranje i širenje široko zasnovanog obrazovanja prema
investitorima da ih nauče o strategiji rizika i portfelja, kao što je ograničavanje njihovih
visoko rizičnih ulaganja na manje od 10 procenata njihove uštede?
• Da li je potrebno uključiti i druge mehanizme zaštite ulaganja?

D. Regulatorni izazovi za rešavanje u izgradnji ekosistema crovdfundinga

• Vreme, troškovi i birokratija su glavni razlozi zbog kojih preduzeća posluju van pravnih
struktura. Identifikujte zakone, propise i / ili procese koji regulišu osnivanje preduzeća
koji se moraju promeniti ili prilagoditi da se proces pojednostavi.

9
 • Istražite nacionalna ili lokalna pravila koja otežavaju pokretanje ili proširivanje
poslovanja preduzeća. Ako postoji postupak izdavanja dozvola, koje promene se mogu
lako doneti kako bi se poboljšala njegova funkcija?
• Kontrola načina na koji pojedinci primaju investicione pozive je presudna za sprečavanje
prevare. Istražite smernice da biste razmislili o tome kako će ljudi tražiti druge ljude da
kupe akcije u kompaniji. Kako stvoriti izuzeće od ulaganja koje je dovoljno veliko da
dozvoli preduzećima mogućnost uspeha, ali ne toliko veliko da stvara paniku od
regulatora? Idealna kombinacija je veliki domet sa malim rizikom.
• Vlade i / ili institucije moraju pratiti koje organizacije prikupljaju kapital. Preduzeća
moraju biti u mogućnosti da izveštavaju bez previše opterećenja. Redovni zahtevi za
izveštavanje moraju se stvoriti za sve kompanije koje prikupljaju novac od investiranja u
crovdfundingu. Institucije treba da razmotre i standardizuju komponente ovog
izveštavanja.
• Kako će vlada i regulatorno telo za hartije od vrednosti kontrolisati kupovinu i prodaju
crovdfunding hartija od vrednosti? Mogu li pojednostavljene verzije sistema koji se
koriste na javnim tržištima pružiti transparentnost bez ograničavanja brzine ili
efikasnosti? To bi verovatno bile internetske transakcije u cilju postizanja obima i
efikasnosti troškova; koji oblik postojećih escrov ili transfer sredstava može da se koristi?
• Napori protiv pranja novca i sredstva za finansiranje antiterorizma su od presudne
važnosti za protok kapitala. Regulatori bi trebali priznati da industrija crovdfundinga ima
visoku motivaciju tržišta da se formira na propisan način i da se pridržava postojećih
zakona. Kako regulatori tržišta mogu sarađivati sa subjektima koji bave financiranje
novca na rešavanju problema pranja novca i finansiranja antiterorizma?
• Stečajni zakoni u kojima posledice bankrota prate preduzetnike u ranoj fazi jer život preti
preduzetništvu. Koje politike se mogu uvesti kako bi se olakšao teret bankrota, tako da je
mogućnost propasti rizik, ali ne i osnovni razlog za izbegavanje preduzetništva?

E. Uloga obelodanjivanja u izgradnji transparentnosti

• Investitorima su potrebne standardizovane i efikasno dostavljene informacije o

poslovnim planovima, upotrebi prihoda, proceni vrednosti i drugim pitanjima kako bi
doneli odluke o investiranju. Razmislite o tome koje informacije preduzetnik mora da
pruži investitorima da bi pokušali da se ulože u investicije i kako tehnologije poput
softvera za poslovno planiranje na mreži mogu olakšati ovo otkrivanje.
• Kompaniji su potrebni zakoni koji štite njihovu intelektualnu svojinu i pouzdane
strukture za sprovođenje. Koji je pravi način da se uravnoteži potreba za otkrivanjem i
sposobnost kompanija da čuvaju poslovne tajne i vlasničke informacije? Koji zakoni o
intelektualnoj svojini postoje ili ih treba doneti za zaštitu trgovinskih tajni?

10
SLIKA 3.4. PREPORUKE VLADE, NVO-a I PRIVATNOG SEKTORA
Specifične strategije za privlačenje crovdfundinga

KUTIJA 3.3. STUDIJA SLUČAJA U NAKNADI AKREDITACIJE: TURSKA

Turska vlada stvara zajednicu anđela kako bi produbila svoja tržišta kapitala. Turska blagajna
razvija propise za novi zakon koji podstiče anđele da ulažu u kompanije sa sedištem u Turskoj.
Pristupi pitanju akreditacije uzimajući u obzir i znanje i iskustvo kao sposobnost podnošenja
finansijskog gubitka. Vlada zahteva lične kvalifikacije za dobijanje licence za anđeoske
investitore, postavlja limite za ulaganja i daje poreske olakšice za podsticanje anđeoskog
ulaganja.
Anđeoski investitori, poznati kao pojedinačni investitori učesnici (PII), moraju da dobiju
petogodišnju licencu od turske državne blagajne. Da bi se kvalifikovao, PII mora da ispunjava
sledeće kriterijume:

11
Prihod / neto vrednost
• Imate godišnji prihod od najmanje 200 000 TL (oko 111 500 USD) tokom dve godine pre
nego što mu je data licenca; ili
• Realna i monetarna imovina u vrednosti najmanje TL1 miliona (oko 555,555 USD).
Iskustvo
• imati najmanje dve godine iskustva u svojstvu menadžera ili ekvivalentne pozicije u
upravljanju fondovima, finansiranju ili privatnom kapitalu; ili
• Biti zamenik generalnog direktora (ili ekvivalentno radno mesto) u kompaniji sa
najmanje 50 miliona TL (oko 27,8 miliona USD) godišnjeg prihoda najmanje dve od pet
godina pre licenciranja; ili
• Bili ste član bilo koje PII mreže najmanje dve godine i učestvovali u najmanje tri nejavne
korporacije pre licenciranja.
Rezidencija
• Pariz mora da je živeo u Turskoj najmanje šest meseci i vezao se za tursku poslovnu
zajednicu. Boravak u Turskoj na privremenom poslu ili dužnosti, čak i ako je duži od šest
meseci, ne ispunjava uslove.
Slova
• Pojedinci
 Maksimalan broj pojedinačnih investicija za PII je 10 po petogodišnjem
licenciranom roku (pored 10 investicija po petogodišnjem licenciranom roku koje
mogu da urade PII partnerstva);
 Minimalno pojedinačno ulaganje privatnog privatnog kapitala u bilo koji posao
iznosi 20.000 TL (oko 11.500 USD), a maksimalno 1 milion TL (oko 555.555
USD) godišnje.
• Partnerstva
 Za partnerske PII-ove maksimalni broj investicija je 10 po petogodišnjem
licencnom roku (pored 10 investicija po petogodišnjem licencnom roku koje
mogu da urade pojedini PII-ovi);
 Maksimalno ulaganje PII partnerstva u bilo koji posao je 2 miliona TL (oko 1,1
miliona USD) godišnje.
Turska takođe koristi poreske olakšice za podsticanje anđeoskih ulaganja. Ovi podsticaji se kreću
od 75 odsto iznosa investicije ako se zadrže najmanje dve godine, do 100 odsto ako je posao
dobio grant od kvalifikovanog turskog ministarstva, saveta ili razvojne organizacije.
Turski model zahteva registraciju na osnovu prihoda ili vrednosti, u kombinaciji sa finansijskim
razumevanjem. Ona pruža poresku olakšicu za turske rezidente i ima minimalne zahteve koji će
podstaći formiranje kapitala bez preopterećenja tabele kapitala kompanije s investitorima,
istovremeno pružajući mogućnost pojedinim investitorima da učestvuju sa većim kapitalom.
Međutim, sistem bi mogao biti znatno pojednostavljen.

12
Sa trenutno dostupnim tehnološkim platformama, Turska bi mogla kreirati postupke
certificiranja i praćenja koji bi bili puno manje opterećeni.
• baviti se drugim pitanjima ili poslovnim praksama specifičnim za zemlju koje su
jedinstvene za ekosistem.

F. Razumevanje krugova poverenja i rešavanje kulturnih pitanja

• Da bi CFI procvetao, mora postojati stepen poverenja, razumevanja i saradnje između

vlada, investitora i preduzetnika. Kako stvoriti kulturu koja podstiče preduzetnike i
investitore da veruju jedni drugima? Koji postojeći sistemi ili tehnologije postoje, bilo u
zemlji ili na drugim tržištima, koji bi se mogli koristiti ili prilagoditi da pomognu u rastu
ove kulture?
• Strah od neuspeha i stigma vezana za neuspeh odvraćaju preduzetništvo. Preduzetnici uče
na greškama i moraju biti osposobljeni za prihvatanje izračunatog rizika. Kako propisi
mogu da odraze ovu potrebu i kako regulatori i donosioci politika mogu da reše zastarele
zakone koji čine neuspeh previše rizičnim?

PREPORUKE ZA VLADE, NEVLADINE ORGANIZACIJE I PRIVATNI SEKTOR

Kao što je već opisano u ovom izveštaju, zemlje će se susresti sa nekoliko problema dok
pokušavaju da sprovedu crovdfunding. Ovaj odeljak sadrži spisak političkih i strateških
preporuka relevantnih za vlade, nevladine organizacije i privatni sektor za rešavanje
ekonomskih, socijalnih tehnologija i kulturnih izazova (videti sliku 3.4).
Ekonomski

1. Obrtni izuzeci od propisa o hartijama od vrednosti koji omogućavaju jednostavnu

registraciju za akcije u kapitalu i dug-crovdfunding. Stvorite izuzetke ili isključenja u
zakonima o hartijama od vrednosti koji omogućavaju registraciju hartija od vrednosti
koje se finansiraju bez nepotrebne regulacije ili troška. Ako izuzeća od privatne ponude
postoje, sledite logiku koja stoji iza njih. U idealnom slučaju, registracija bi bila u
potpunosti internetski proces. Ukoliko se pokaže da su troškovi prikupljanja kapitala, u
kombinaciji sa troškovima i naporima za završetak kampanje previsoki, preduzetnici
mogu da odluče da ostanu deo sive tržišne ekonomije, a ne da koriste platforme za
crovdfunding. Primer kako se to rešavalo u Turskoj opisan je u polju 3.3.

13
 2. Strateški vezati crovdfunding sa patriotskim i kulturnim porukama. Zemlje bi trebalo da
izrade kulturno odgovarajuće poruke, distribuirane i na društvenim i tradicionalnim
medijima, što sugeriše da je CFI nov i inovativan način davanja novca u ruke lokalnih
kompanija koje će zaposliti zaposlene i pomoći domaćoj ekonomiji, kao i zemlji. Tamo
gde postoje etničke ili geografske podele, pronađite mogućnosti da istaknete kako
crovdfunding može da pomogne svim grupama, a naročito tamo gde može stvoriti
zajedničke uspehe između grupa.
3. Formirajte marketinški savez crovdfundinga. Da bi crovdfunding uspeo, biće potrebno
aktivno učešće čitavog ekosistema pristalica. Ove pristalice se osim preduzetnika i
investitora šire i na marketinške partnere. Formiranje saveza marketinških partnera koji
mogu pružiti proizvode (kao što su donacije u obliku tehnologije ili obroka za događaje),
usluge (besplatna najamnina, besplatne pravne ili računovodstvene usluge) ili kapitalni
doprinosi koji mogu podstaći ekosistem. Razmislite o načinima za angažman
tradicionalni finansijeri poput lokalnih banaka, kreditna kartica, kompanije, privatni
kapital, anđeli i investicione banke.

Društveni

• Koristite vrhunske stručnjake za društvene medije, blogere i proizvođače ukusa da

komuniciraju sa lokalnom publikom i publikom iz dijaspore. Podaci jasno pokazuju da je
snažna upotreba društvenih medija presudna za uspeh u crovdfundingu. Radite sa
vodećim glasovima u zemlji ili regionu koji sa svojom publikom mogu autentično
razgovarati o snazi, vrednosti i važnosti crovdfundinga.
• Pored toga, s obzirom na snažnu vezu između stranih direktnih investicija, stranih
doznaka i uspeha crovdfundinga, vlada ili organizacija koja sponzorira treba da planiraju
kampanju za informiranje članova dijaspore koja započinje najmanje tri mjeseca pre
pokretanja platformi.
• Održavajte medijske i obrazovne događaje kako biste izgradili svest i razumevanje. CFI
mora da ima široku podršku zajednice u okviru visokotehnoloških i start-up zajednica.
Koristite događaje i takmičenja, zajedno sa akceleratorima i univerzitetima, kako biste
skrenuli pažnju na novi oblik ulaganja među mladim i preduzetničkim zajednicama.
Idealni partneri mogli bi uključiti stručnjake za teme i grupe kao što je Startup Veekend.
Takvi događaji mogu se održavati u akademskim institucijama ili lokalnim privrednim
komorama.
• Održavajte redovne crovdfunding događaje sa pouzdanim trećim licima da biste podučili
uspešne tehnike. Napravite „Vikende gužve“ za tehničke proizvode i usluge. Neka
učesnici učestvuju u trodnevnom takmičenju na kojem će izneti ideje prisutni prvog dana,
sa najboljim idejama izabranim da krene napred. Organizujte timove koji se sastoje od
tehničkih, grafičkih, razvoj poslovanja i marketinških stručnjaka, a zadatak im je da
razviju crovdfunding kampanju oko njihovog proizvoda ili usluge. Neka prosudite treći
dan ocenu iskusnog tima investitora i publike, koristeći crovdfunding platformu. Takvi

14
 događaji možda se održava u akademskim institucijama, inkubatorima, akceleratorima,
prostorima za saradnju ili lokalnim privrednim komorama.
Događaji na komorno i ohrabrujuće učešće lokalnih poslovna zajednica takođe može podsticati
dijalog o lokalnim poslovnim potrebama.

Tehnologija

7. Po potrebi primenite lekcije naučene iz razvijenog sveta. S obzirom na to da se milion

dolara u crovdfundingu već odvija širom sveta, već postoji mnoštvo znanja koje može
informisati aktere tržišta u svetu u razvoju o tome kako započeti i efikasno razviti
crovdfunding ekosastav u svojim zemljama ili regionima. Australia, Velika Britanija,
Italija, Holandija i Sjedinjene Države. Sve države odobrile su neku verziju investiranja u
crovdfund. Dok se zemlje u razvoju suočavaju sa mnogim različitim pitanjima i
izazovima, one imaju mogućnosti da iskoriste iskustva razvijenog sveta kako bi
preskočile ostale zemlje u korištenju svih oblika crovdfundinga i ulaganja u crovdfund.

Kulturni

8. Koristite postojeće inkubatore, akceleratore i strukturirane prostore za saradnju kao

središta za inovacije u finansiranju. Poverenje i odnosi su okosnica crovdfundinga.
Akceleratori i inkubatori su dobro postavljeni da omoguće protok i angažman s
mnoštvom sredstava. Sudionici na tržištu i vlade značajno poboljšavaju šanse za uspeh
radeći u saradnji s pouzdanim entitetima kao što su infoDevi centri za inovaciju klime
(CIC) i laboratorije za mobilne aplikacije (mLabs). Dopuštanje preduzetnicima i drugim
odgovornim grupama ili pojedincima da vode ovaj napor, uz podršku drugih institucija,
povećava šanse za uspeh. Suprotno tome, centralne vlade će imati teško vođstvo da
naplaćuju kolektivne akcije. Vlade moraju biti aktivno uključene, ali drugi entiteti, poput
akceleratora i pouzdanih trećih lica, verovatno će biti efikasniji u vođenju napora.

9. Podsticanje poverenja profesionalnih investitora u crovdfundingu. Radite na

obrazovanju i uverenju postojećih investitorskih mreža i kapitalnih grupa da CFI može
biti održiva alternativa investiranju u ranoj fazi. Pozicionirajte crovdfunding ne kao
konkurenciju ili distorziju tržišta, već kao sredstvo za pribavljanje potrebnog finansiranja
semena i dokaz održivog tržišta za kompanije u ranoj fazi. Pomozite mrežama investitora
u razumevanju da crovdfunding smanjuje rizike za naredne investitore izlaganjem tržišta
za kompanijski proizvod ili uslugu. Zemlje sa ograničenim iskustvom u tehnologiji i
početnicima sa visokim rastom mogu povećati poverenje investitora udelom za
pokretanje CFI akceleratorima ili inkubatorima, kao što su Climate Innovation Centers -

15
odnosno kompanijama koje su pregledane, obučene i prikazivane . Udruživanje ugovora
od strane vodećeg investitora koji je u zemlji poznat i kome treba verovati pomoći će
privući dodatni kapital. Šeme zajedničkog ulaganja od strane vlada ili razvojnih
organizacija kako bi se delimično ili u potpunosti ispunilo ciljeve crovdfunding
kompanija će pomoći u izgradnji poverenja i profesionalnih i pojedinačnih investitora
(vidi okvir 3.4).

10. Izgradite poverenje potrošača i pojedinačnih investitora u crovdfunding. Gde je to

moguće, vlada ili sponzorska organizacija treba da posegne i pokuša da obezbedi male
investicione obaveze od poznatih vlasnika preduzeća ili poznatih ličnosti u zemlji. Podaci
pokazuju da je početna faza crovdfunding kampanje presudna i da će učešće ljudi sa
velikim praćenjima na društvenim mrežama pomoći da se ubrza finansiranje. Drugo,
kreirajte proces koji omogućava komunikaciju između preduzeća i investitora na
društvenim medijima (uključujući, ali ne ograničavajući se na tradicionalne odnose sa
investitorima, obelodanjivanja i podnošenja podataka). Negujte autentične novo-medijske
odnose na dugoročno. Promena kulturnih stavova u vezi s rizikom, neuspehom,
preduzetništvom, kolektivnom akcijom i drugim pitanjima nije mali zadatak i neće biti
upotpunjena nekoliko pozitivnih vesti o poduzetništvu. Razmislite o inovativnim
partnerstvima sa novim medijima radi stvaranja netradicionalnih kampanja koje grade
zamak. Podsticanje poverenja profesionalnih investitora u crovdfunding. Radite na
obrazovanju i uverenju postojećih investitorskih mreža i kapitalnih grupa da CFI može
biti održiva alternativa investiranju u ranoj fazi. Pozicionirajte crovdfunding ne kao
konkurenciju ili distorziju tržišta, već kao sredstvo za pribavljanje potrebnog finansiranja
semena i dokaz održivog tržišta za kompanije u ranoj fazi. Pomozite mrežama investitora
u razumevanju da crovdfunding smanjuje rizike za naredne investitore izlaganjem tržišta
za kompanijski proizvod ili uslugu.
Zemlje sa ograničenim iskustvom u tehnologiji i početnicima sa visokim rastom mogu
povećati poverenje investitora udelom za pokretanje CFI akceleratorima ili inkubatorima,
kao što su Climate Innovation Centers - odnosno kompanijama koje su pregledane,
obučene i prikazivane . Udruživanje ugovora od strane vodećeg investitora koji je u
zemlji poznat i kome treba verovati pomoći će privući dodatni kapital. Šeme zajedničkog
ulaganja od strane vlada ili razvojnih organizacija kako bi se delimično ili u potpunosti
ispunilo ciljeve crovdfunding kompanija će pomoći u izgradnji poverenja i profesionalnih
i pojedinačnih investitora (vidi okvir 3.4).

11. Dugoročno negujte autentične novo-medijske odnose. Promena kulturnih stavova u

vezi s rizikom, neuspehom, preduzetništvom, kolektivnom akcijom i drugim pitanjima
nije mali zadatak i neće biti upotpunjena nekoliko pozitivnih vesti o poduzetništvu.
Razmislite o inovativnim partnerstvima sa novim medijima radi stvaranja
netradicionalnih kampanja koje grade zamah oko crovdfundinga i crovdfunding ulaganja.
Ove kampanje trebalo bi da imaju obaveze od najmanje dve do tri godine. Kampanjama
bi mogle biti istaknute priče o lokalnom uspehu, preduzetnici, preduzeća i lokalni uticaj.
Takve priče mogu pomoći naknadnim investitorima u drugim prilikama za crovdfunding.

16
 12. Podstaknite učešće žena i devojaka. U razvijenom svetu, žene su aktivne učesnice
crovdfundinga i ključna komponenta radne snage. U svetu u razvoju, žene su dovele do
uspeha u industriji mikrofinansiranja. Štaviše, postoji otvorena veza između pristupa žena
alatkama društvenih medija i Interneta i dugoročnog uspeha crovdfundinga. Mnoštvo
finansiranja može da posluži kao sredstvo za pomoć ženama da dobiju pristup kapitalu,
grade mreže putem društvenih medija i steknu poverenje na tržište svojim pobedama u
crovdfunded kampanjama. Rodna jednakost vodi bržem ekonomskom rastu;
crovdfunding može pružiti još jedan moćan način stvaranja poslovnih prilika za žene i
devojke.
Gore navedene preporuke mogu se smatrati načinom za podsticanje „ekonomije poverenja“.
Ekonomije poverenja oslanjaju se na izgradnju međusobno povezanih zajednica. Stvaranje jakih
lokalnih ekonomija koje se grade na poverenju i transparentnosti može podstaći jaču osnovu za
ekonomiju zemlje.

KUTIJA 3.4. CFI UJEDINJENOG KRALJEVSTVA ŠEMA ZA CO-INVESTICIRANJE

KRALJEVSTVA

U decembru 2012,20 američka vlada i krug finansiranja objavili su da će 20 miliona funti (oko
32 miliona američkih dolara) pozajmiti vlada SAD-a individualnim preduzećima putem kruga
finansiranja u zajedničkom zajmu. Vlada bi doprinela poslednjih 20 procenata svakog zajma koji
je dostigao 80 procenata svog cilja. Finansirajući poslednjih 20 procenata kredita, vlada je uspela
da ostvari svoje ciljeve za stavljanje kapitala u ruke preduzeća, a da pritom ne utiče negativno na
proces nadmetanja zajmova na platformi Finansijski krug.
U septembru 2013,21, pošto je vlada Velike Britanije najavila pad poslovnog kreditiranja za 900
miliona funti (oko 1,455 miliona američkih dolara) tokom juna-jula 2013., Finansijski krug je
mogao da prijavi 14 miliona funti (oko 23 miliona USD) u uspešno finansiranim kreditima za u
istom periodu, porast od 20 procenata u odnosu na prethodni mesec i 250 procenata u odnosu na
prethodnu godinu.

ULOGA RAZVOJNIH ORGANIZACIJA

Jednostavno uvođenje novog mehanizma finansiranja u neku zemlju neće prevazići izazove
pružanja preduzetnika u ranoj fazi kapitala. Razvojne organizacije, uključujući Svetsku banku i
infoDev, mogle bi da imaju važnu savetodavnu ulogu u omogućavanju odgovornog investiranja
u crovdfund, pomažući zainteresovanim stranama u razvoju da primene produktivne politike i

17
odgovarajuću regulatornu kontrolu. Konkretno, Svetska banka je jedinstveno pozicionirana da
rasporedi infrastrukturu, omogući kapacitet i investira (direktno i indirektno) na načine koji bi
mogli proširiti uticaj investicija u crovdfund i umanjiti prepreke za finansiranje preduzetnika
visokog rasta i malih i srednjih preduzeća koji su fokusirani na tehnologiju.
Postoji nekoliko drugih uloga koje bi Svetska banka mogla da preuzme u ovim eksperimentima -
podržavanje rasta gasovoda, proveravanje predloženih investicija, izgradnju kapaciteta unutar
preduzetničke zajednice za uspešno korišćenje platformi za crovdfunding, podržavanje
zainteresovanih strana iz ekosistema koje omogućavaju otvaranje novih radnih mesta oko ovog
potencijalnog novog sektora. Isto tako i Svetska banka je u dobroj poziciji da sprovede dodatne
eksperimente i istraživanja, koja su potrebna da bi se utvrdilo da li bi crovdfunding mogao
poslužiti kao odgovarajući mehanizam finansiranja za podršku širokom rastu zaposlenosti.
Unutar Banke, infoDev ima posebno dragocenu ulogu jer ima spretnost da pilotira nove koncepte
na donjem mestu i da razmešta izvodljiva rešenja u veće projekte koji podržavaju posvećenost
Grupe Svetske banke za inovacije i preduzetništvo. infoDev podržava rast snažnog privatnika
sektor u zemljama u razvoju na način koji koristi tehnologiju i inovacije i hrani rast,
konkurentnost i inkluziju.
U proteklih nekoliko godina, infoDev se nadogradio na uspeh u inkubiranju tehnologija koje
omogućavaju tehnologiju da pokrenu specijalizovane programe namenjene promovisanju rasta
novih poduhvata u sektoru mobilne, klime i agrobiznisa. Ovi programi pružaju tehnologiju za
testiranje tehnologije, formalno ili neformalno mentorstvo, kurseve obuke i redovne mogućnosti
umrežavanja više zainteresovanih strana, kao i tradicionalne usluge inkubacije preduzeća.
Podrška ovim strateškim sektorima doprinosi rastu i konkurentnosti i dovodi do razvoja radnih
mesta sa dodavanjem vrednosti prilagođenih novoj ekonomiji znanja.
Pored svojih inkubatora, laboratorija i inovacijskih centara, infoDev kreira pilotske pristupe za
ubrzanje, dozvoliti novom poduhvatu sa posebno velikim potencijalom za rast da brzo poveća
svoju nestabilnost. Intenzivnim mentoriranjem, ponovnom ocenom poslovne strategije, a
ponekad i rekonfiguracijom usluga i ponude proizvoda, oni mogu pomoći početnicima da pređu
od ideje do prototipa za samo nekoliko nedelja i izađu na tržište za samo dva meseca. . Testiranje
ovih tržišnih koncepata u crovdfunding prostoru može poslužiti za dokazivanje ili osporavanje
potvrde i prihvatanja tržišta, kao i zainteresovanosti za finansiranje. Kao takav, infoDev je
jedinstveno pozicioniran da deluje kao „pošteni posrednik“ koji pomaže u kuriranju
perspektivnih kompanija, obučavanju timova osnivača i pružanju usluga praćenja i dodavanja
vrednosti u vezi sa crovdfundingom.
Višestruke stranke - preduzetnici, centri za podršku poslovanju, investitori, tehnološki lideri,
regulatori, akademija, razvojni partneri i drugi - razvili su precizna rešenja i uvide sa valutom po
sektorima, zemljama i fazama rasta.
InfoDev jedinstvena široka mreža poslovnih centara za podršku omogućava programu da
kristalizira to znanje, deli ga i koristi ga za postavljanje vrhunskih inovacijskih centara širom
sveta. Višestruko finansiranje može pružiti dodatnu priliku za izgradnju kapaciteta koji podržava
izvršenje postojeće misije infoDeva. Opcije za infoDev uključuju:

18
 • Obuka za obuku veština za preduzetnike koja pregledava glavne principe crovdfunding-a
i prilagođava „obuku putem terena“ kako bi se osiguralo da su internet ponude ubedljive;

• Korišćenje brenda infoDev, putem Climate Innovation Centers, laboratorije, Agrobiznis

inovacionih centara i drugih partnera za verifikaciju standarda kvaliteta kompanije i
uspostavljanje poverenja sa mnoštvom;

• Podrška anđeoskim investitorima ili akceleratorima da posluže kao investitori za sidrenje

za veću mnoštvo;

• nudeći donacije o dokazu koncepta kompanijama da razviju svoju crovdfunding

kampanju;

• Koordinacija lokalnih baza pouzdanih pružalaca usluga kako bi se pomoglo

preduzetnicima u razvoju njihovih crovdfunding kampanja;

• Nastavak pružanja usluga razvoja poslovanja preduzetnicima kako bi se osiguralo da

poslovni modeli budu globalno konkurentni;
• Dokumentiranje učenja iz crovdfunding inicijativa kako bi se pozitivno uticalo na
okruženje koje omogućava crovdfunding,

• Prikazujući priče o uspehu i neuspehe iz čitave globalne mreže infoDev-a kako bi

pozitivno uticao na globalni status kvota za inovacije i tehnologiju.

Vodič za razvojne organizacije o tome kako da se uključe sa relevantnim akterima u razvoju

inicijative za crovdfunding opisan je u polju 3.5.

KUTIJA 3.5. VODIČ ZA ORGANIZACIJE RAZVOJA ZA POČETAK INICIJATIVA ZA

PREUZIMANJE ZAKONA.

Pokretanje inicijative za crovdfunding u zemlji u razvoju zahteva pažljivo angažovanje s

relevantnim zainteresiranim stranama i postupak identificiranja potrebnih koraka. Radna grupa
može slediti postupak kao što je onaj opisan u nastavku da pokrene crovdfunding inicijativu:
(1) Identifikacija ključnih aktera. Identificirati ključne deonike u zemlji i sazvati
preliminarne okrugle stolove fokusirane na formiranje kapitala u ranoj fazi,
preduzetništvo, inovacije i radna mesta. Na tim događajima, razgovor bi mogao
da se izgradi oko CFI kao jedne strategije za rešavanje problema finansiranja.
Promovisati tehnološko rešenje koje može omogućiti zemlji da preskoči druge
zemlje i razgovarati o načinu na koji može podstaći inovacije i fleksibilno
finansiranje uprkos postojećim regulatornim okvirima. Voditelj može predložiti
19
 da grupa mora pretpostaviti da je CFI dozvoljena ili će joj biti dozvoljena, a na
njima je da razmisle o tome kako će se sprovesti. Ovaj pristup može izazvati
uobičajene pretpostavke o tome šta se može, a šta ne može, i omogućiti
učesnicima da razmišljaju na nove načine.

(2) Ekosistemsko obrazovanje. Omogućite demonstraciju trenutnih platformi i

ekosistema za investiranje u crovdfunding i crovdfunding da biste jasno razumeli
kako deluju. Vodite diskusiju o nedostacima koje mogu postojati između
komponenti na postojećim platformama za crovdfunding i ekosisteme i onoga što
postoji u ciljnoj zemlji. Utvrdite spremnost zemlje za CFI (vidi Poglavlje 4) i koji
su novi kapaciteti, regulacije i kulturološki promene možda potrebni za stvaranje
povoljnog okruženja.
(3) Analiza potencijala zemlje za crovdfunding. U saradnji sa ključnim
zainteresovanim stranama i razvojnim organizacijama, bavite se kapacitetima
zemlje za:

• Reforma i proces hartija od vrednosti.

• Tehnološki kapacitet.
• Angažovanje na društvenim medijima.
• Razvoj preduzetničkog ekosistema stvaranjem prostora za
zajednički rad i inkubator za crovdfunding, kao i programa
obrazovanja i obuke, i primenom sistema vršnjačkog
mentorstva koji jača saradnju.
• Stvaranje okvira za nadzor, regulaciju i odgovornost za ovo
novo tržište kapitala.
• Identificiranje ključnih globalnih crovdfunding igrača sa
tehnologijom koja se može lako uvesti. Pregledajte vodeće
tehnologije, platforme i ekosistemske igrače da biste
odredili potencijalne staze na primer, da li da kupujete,
gradite ili partnerite sa platformama.
• Stvaranje programa koji će se baviti kontekstom
specifičnim načinima negovanja kulture koja može podržati
rizik, preduzetništvo i časni neuspeh, kao i izradu strategija
za stvaranje napretka.
• Podsticanje stvaranja regionalnog udruženja ili grupa za
crovdfunding koje će biti povezano sa jednom od globalnih
crovdfunding organizacija, poput Crovdfunding
Professional Association (CfPA), kako bi se iskoristilo
zajedničko znanje.

(4) Okvir za pilot program:

20
 • Identifikujte dve do pet poslovnih prilika koje bi se mogle
kvalifikovati za perks, jednostavno duga ili uobičajeno
crovdfunding akcija. Razmislite o tome da ih potražite kroz
partnerstva sa akceleratorima, Startup vikendom ili drugim
programima.
• Obaviti dužnu revidiranost poslovnih prilika i preduzetnika
kako bi uklonili loše ideje / aktere. Cilj je prihvatljivih
ciljeva finansiranja. Za pilot koristite ciljne iznose niže od
50 000 američkih dolara u lokalnoj valuti.
• Identifikujte platforme za finansiranje zasnovane na
perksima, dugu i kapitalu, koje su u skladu sa lokalnim
propisima.
• Vodite kampanje na platformama, pomažući procesu
zajedno sa preduzetnikom kako bi identifikovali probleme i
uska grla.
• Nakon kampanje, dajte pismeni opis događaja i rezime
preporuka.
• Obezbedite mogućnosti za zajedničko ulaganje od
razvojnih organizacija i / ili drugih trećih strana da nagrade
uspeh.

4. SPREMNOST ZA PRIKUPLJANJE SREDSTAVA

Alat za samoprocenu

Ovo poglavlje sadrži alat za samoprocenu na visokom nivou koji vam može pomoći u proceni
spremnosti zemlje za crovdfunding. Ovo je jedno od mogućih alata za ocenjivanje kulturne
percepcije pojedinaca o ključnim faktorima koji su prepoznati kao važni u primeni
crovdfundinga u kulturi ili državi. Ovaj alat se trenutno nalazi u fazi validacije i ažuriraće se
kako bude dostupno više podataka. Dok pojedinci mogu dovršiti samoprocenu kako bi izmerili
svoje vlastite percepcije, predlaže se da više od 20 učesnika / aktera na tržištu, uključujući
kreatore politika, NVO-e, investitore i preduzetnike, završi samoprocenu kako bi stekli širi
spektar mišljenja.

Uputstva

1. Svako pitanje treba oceniti od 1 do 10, pri čemu 1 označava „najniže / nije mnogo“, a 10
označava „najviše / mnogo“.

21
 2. Zbrojite ocene za pojedinačne kategorije i ukupni ukupni iznos i izračunajte rangiranje
spremnosti.
3. Nacrtajte rezultate na šablonu grafa u četiri kvadranta (vidi slike 4.1 i 4.2).
4. Uporedite rezultate sa izvorima podataka trećih strana i lokalnim stručnjacima za tržište i
ekspertima za pitanja kako biste započeli sa prepoznavanjem nedostataka i područja
prilika za poboljšanje potencijalnog uspeha crovdfundinga. Ovo može biti posebno
dragoceno za zemlje u razvoju da razumeju priliku i potencijalne puteve do uspeha u
crovdfundingu.

Samo procena

A. Tehnologija: Tehnologija i obrazovanje su neophodne komponente.

1. Koliki je nivo interneta i / ili mobilnih pametnih telefona u vašoj zemlji? (1 = niska, 10 =
visoka)
2. Koja je najbrže dostupna brzina mobilne povezanosti u urbanim sredinama u vašoj
zemlji? (1 = nema povezivanja, 4 = povezivanje 2G, 7 = povezivanje 3G, 10 = 4G
povezivanje)
3. Koliko je angažovano stanovništvo putem društvenih medija, uključujući LinkedIn,
Facebook, Tvitter, druge lokalne društvene mreže? (1 = vrlo mala iskorišćenost, 10 = vrlo
velika iskorišćenost)
4. Koji je prosečni nivo obrazovanja dostignut u zemlji? (1 = manje od 4 godine, 10 = više
od 12 godina obrazovanja)
5. Uče se poslovne veštine (računovodstvo, marketing i tako dalje)? (1 = na poslu, 10 = u
obrazovanju ili formalnoj obuci)
6. Bankarski sistem koristi i podržava elektronske transfere sredstava ili su dostupne druge
usluge omogućene putem Interneta ili mobilnog novca? (1 = nije uobičajeno, 10 = vrlo
često)

B. Kultura: Postoji li kultura preduzetništva i smatra li se preduzetništvo renomiranim

putem karijere?

7. Na koji način karijere ljudi povoljno gledaju na preduzetništvo u vašoj zemlji? (1 = ne

baš povoljno, 10 = vrlo povoljno)
8. Ulažući ulaganje koliko su ljudi tolerantni na rizik u vašoj zemlji? (1 = ljudi ne
preuzimaju rizik svojim ulaganjima, 10 = ljudi razumeju rizik i uključuju mali deo visoko
rizičnih investicija kao deo svoje investicione strategije / portfelja)

22
 9. Koliko su ljudi u vašoj državi tolerantni na promene posla? (1 = ljudi ne preuzimaju rizik
u karijeri, 10 = ljudi razumeju rizik i uključuju promenu posla kao deo svoje strategije
napredovanja u karijeri)

10. Uopšte, naše akcije su vođene više individualističkim ciljevima ili grupnim ciljevima? (1
= ljudi deluju individualno, 10 = ljudi donose odluke na osnovu grupne dinamike)

11. Kako biste opisali opšti nivo poverenja među pojedincima unutar društva / kulture? (1 =
izgradnja odnosa poverenja među pojedincima iziskuje mnogo vremena i iskustva, 10 =
odnosi koji se poveravaju brzo se formiraju)

12. Koliko povjerenja imaju pojedinci u posao sa kojim imaju odnose? (1 = nije uobičajeno
da preduzeća grade poverenje sa svojim kupcima; 10 = brendovi / preduzeća mogu da
grade jake veze poverenja)

13. Koliko ima poverenja između pojedinaca i njihove vlade? (1 = nizak nivo poverenja, 10 =
visok nivo poverenja)

14. Inkubatori / akceleratori u mojoj zemlji aktivno podučavaju preduzetništvo? (1 =

Inkubatori / akceleratori su fizički prostori bez obrazovnog programa, 10 = inkubatori /
akceleratori su fizički prostori sa aktivnim nastavnim planom i programima o tome kako
uspešno pokrenuti i rasti posao.

15. Preduzetništvo u mojoj zemlji podstiču vlada i / ili nevladine organizacije? (1 = uopšte,
10 = vrlo tako)

16. Ljudi su navikli da kupuju i prodaju robu i usluge putem interneta? (1 = kupovina i
prodaja na mreži nije uobičajena, 10 = kupovina i prodaja na mreži je vrlo česta)

17. Koliko su udobni ljudi koji koriste internetske mehanizme za ocenjivanje (na primer,
slično dugme, povratne informacije, ocene zvezda i slično) na veb lokacijama? (1 = nije
komforno koristiti sistem za ocenjivanje na mreži, 10 = vrlo komforno korišćenje
mrežnih rejting sistema)

C. Uredba: Uredba može omogućiti i preduzetništvo i crovdfunding u zavisnosti od njegove

strukture i obima.

18. Koliki je nivo regulacije / složenosti procesa uključen u pokretanje posla danas? (1 = vrlo
opterećujuće, 10 = vrlo lako)
23
 19. Koliki je nivo regulacije / procesa / troškova oko zapošljavanja i otpuštanja zaposlenih?
(1 = vrlo opterećujuće, 10 = vrlo lako)
20. Koliki je nivo regulacije oko izlaska iz posla / zatvaranja posla? (1 = vrlo opterećujuće,
10 = vrlo lako)
21. U kojoj meri proceni finansijske regulative zaštita investitora ima prednost nad
sposobnošću preduzeća da prikupe novac za pokretanje ili rast? (1 = vlada je fokusirana
pre svega na zaštitu investitora, 10 = vlada je fokusirana pre svega na pristup kapitalu za
preduzeća)

D. Kapital: Dostupnost kapitala obično je jedan od najistaknutijih nedostajućih elemenata

pri pokušaju izgradnje uspešnog preduzetničkog ekosistema.

22. Finansiranje za pokretanje preduzeća uglavnom obezbeđuju (1 = vlade / banke, 10 =

prijatelji i porodica)
23. Finansiranje za mala preduzeća uglavnom obezbeđuju (1 = vlade / banke, 10 = prijatelji i
porodica)
24. Banke su aktivne u kreditiranju malih preduzeća i start-up kompanija (1 = da, 10 = ne)
25. Anđeoski investitori aktivno ulažu u posao u ranoj fazi moje zemlje (1 = ne, 10 = da)
26. Fondovi rizičnog kapitala u ranoj fazi aktivno investiraju u početna preduzeća i mala
preduzeća u mojoj zemlji (1 = ne, 10 = da)

Rangiranje spremnosti
Zbrojite ukupan broj bodova iz procene i podelite sa 26 da biste odredili celokupni rangiranje
spremnosti:

24
Preporuke za pojedinačne kategorije

Za svaki odeljak zbrojite broj bodova i podelite sa 6 (za tehnologiju), 11 (za kulturu), 4 (za
regulaciju) i 5 (za kapital) da biste odredili rangiranje spremnosti za svaku kategoriju:
1. Tehnologija

25
2. Kultura

3. Regulacija

26
Kao pomoć vizualizaciji, pomoću predloška grafikona u četverouglom obliku prikazanog na
slikama 4.1, nacrtajte ocene za četiri kategorije.
Dovršeni primer prikazan je na slici 4.2.

27