Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Obrazovne Potrebe PDF

    Uploaded by

    Adna Muslija
    5 views20 pages

    Original Title

    Obrazovne potrebe.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    5 views20 pages

    Obrazovne Potrebe PDF

    Uploaded by

    Adna Muslija

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 20
    fen Kao sutnska Kategoria andragoite nauke obuhvata 4 formalno i reform 1 infomaino wenje + obrazovaje ali i samousmeravanje, Jnkustveno,radnooienisano druge obike usa, Sto nije bee osove, ‘li podrazimeva joi ira i supéij snl Nefomalno brazovane odasi ina duu traci i odavno ped staljazoasnu obrarovna mogucnost za Vjude kot Zele da ue 1 da se ‘obrazia. U svom istrskom razvoju neformalno obzovanje otslih ‘menjlo je svoj sas) | poprimalo element kot so fall fvotnijim # funkeionsinjim. Danas gefommalno obrazovane odrsin nije usmeren Samo nu "suzevanje invidve' i nyo raze nego" itvremeno podrazumeva usvajanje 2nanj, vena | navka 1 vrednest hoje su & funk osposbljavanja edasih za ra, wclee aktvnos 4 privat vot. Neformalno obrtzovane odiaslih ne bi valjlo posmatatl ole ‘ano u esnosu na Tormalno + infrmalaoobrzovane, like Ro je 8 ras tehko u potpunosttrazdvojti ove obike obrzovana. U mtogim ‘obrazovnim sktivostima nalazimo, usta, elements dail svat ble. ‘ks obrazovana # ufene Sto dovolno svedot 0 jihovo) medzavisnost fm Ha ukazne i svremena andagotka tetra RAMVODE KUL /MLOMIR DEGPIENE UO K-ANDRAGE EI | SVEL WNIIEE , BEOGRAD | LOA Oo 6. OBRAZOVNE POTREBE U KONCEPCUI LIUDSKIH POTREBA Obrazovne porte su posldaih godina v cent interesovanj to setigara i rach nautnih dscipina, naroéito andragoie, psbolotjc ¥ socologie. To. potenuju boii teorjskoempinjsta radon. it Tog Podrugja v seta i Kod nas w Kojima se problematka razon pouch ‘romisjla iz mmogi aspekata, Soga ne tenenadje mien engleskog andragogs Vila (Wiltshie, 1973, er, 26) da sv porce. ur ueenje “posale dominanine tere w raspravam savremenihteoeticara obec ‘anja acs Tako Vile nije Se obracotio ovo eve stant nije anaztao rzloge velikog 2anmanja andapoga za fener. os 2ovnih poreba,njegovaprocen je raciontina | tlas. J osnovi ovekvon ‘azvoja je, neospomo, sznanje_daobrzavne porsbe, posmatano, st ‘auGnog stanovita predstavjjetemeljne pane nauk © vaspanj One “aradavaj social sana Gade sine 1 imaje ito drdtven feds ‘idualo obeezje. Ako se tako posmatau,njihovo ratovlavanje dopri ‘osirzvojudruvajpodstie akivas Eovekovu delanot formiajt fuitks | phi” (Gwvicevie, 1989, su. 88). Takvo shvalane skaraje suStinu 1 smisao obrazovaihpotreba oda Koje modem potpunest razumet edino ako th promistamo kao deo “sistema recumnih udsh ‘oteba, Sto wvek nije Blo doveliao prism w itera. Za najvei bro} favor, medutim,aikada mie bilo spe de udske poxche maja cpr, env ica) na eavoj i suzevane Todske loos o Eom node sedi slikovito, all veoma esmisieno zapazanje Grebenikovs: “So 2 Imanj u eoveke potcba, tin je bedalja legova socijlna salina, tim ula sfera njegovh. drutvenih odnss” (Grebeikov, 1978, st. 166) Grebenikov dobro uotava da porete aise apsraktanfenomen | da ih ‘los modemo zuma samo ukoliko ih dovedemo v vet sa tadom ‘dnom stedinom u kojoj se Covek iskarne Kao Inst. Sistem pot Pwcepeji Grebeihova se pojavje kan obik maaiesiovanja konketnog, sadtajs loos, kao_vid'jenog samopotnivana 1 samorazvoje, Ne cosnovu Eovekovin poueba Tormiaja se scl interes Hud, njibovd stavow {onjentac,pokretcki mod ponainje | deltost ®@ Ruski auor V'S. Magun smatra da je “Yenomen potiba 2majen ‘2a hrug problema okviuiantavanja inividoe™ (Magan, 1983, sr / 8), Tako Magen “pv kag problems” wod a to da Je omaho | xdavo fonkeonsanie trazviak foveka” nezamislnvo ber zadovljenia njegovh pouebe. Drug hug problema odnosi se ne delatost, ativnost ovekn na pute prevaran pote dev | postupe Hud. Tre ‘aug. problema obuhvitaurajama ednos pea individ sa potcbama Soedalnin gop. U tom smi kao lve! ada pojeive se ops ‘nie objanjvanje mehanizana Koj osiguavaja determina delat host Eoveha mjgovim sopstenim potrebama i porcbama spain, po ‘insu prema nem, soclihsitema- mal gpa, soln organ. ‘cia | institu, drain | Svetansivau clin, ‘Shot pore léost ao bi oedicd ane Gado | inveriftesseukipnog raves, abla i2 rari oblast darn polaauja Destojan interes 2a njihovo pouéavane dk je 0 pot bl posta Famiterscn za ekonomi, ko su pv vot da Spee raf dock to i proved dans 0 skin poweben Kao paitom pia ses ‘ran rapa area esr sh oblast diventh naa, no float antoplo, soceloet | pbs. petinog nos horn an liza, bee obra na rarte mriodlotke prlstpe, pod da ve roe ude pouebe maze mspoipunie ipl socana sin dove | obecbe ‘i fok oki 22 rave) sh poh pencils Savin fe ves, Inet, da ge pote kao tlie dren esto pane v buducos inayat joie aia i pai duSsenth teers, Je, humana pisos mada u hoje veremo, Sat bia denokraciasemenoy dasa negovo ehonomsko i Kaloo apredvane povolpo ce wat ‘ada, prodvang, oplemenivang, a} zadovaljvane Iaith pos 6.1, Raaisita. glen o porebama [Nespoma istina “da Zowek ne bi mogao ljudski bi kada ne bi bio | bide poteba i moguénest:mihovog zadovaljvanj”, nije isha bro je Kontraverce u razumevanjyHudskin poveba, kako ta ¢pravom zapaza “Tanovie Tanovi, 1975). Konaveren tumatenjaIudsih posba doze io pokanuje avid w Herat 1 iz podratja drustvenh nauka Koja rata a) problem. Raznolitont (© odtedivanie judskih poteba podsty njhova promislanja ie aspekta 0 saath naula alt je neukladenostw definisanjo potrba kaakteristina ‘2a teoreiare u okvirujedne nabfne discipline, kao fo je nt primer, Phologia, ili socelgia, koi davno, ai priiéno nejednateno prt. Pa odtedbovog eivilizaiskog i juskog fenomena “Tein “pouebe” wveden jeu alaienska phology potstko | widest goin neg veks, ahvaljj Levin, da bi ubreo post cea ‘elon motvacons variabla, allt “SpesiSia Fel” (Eyenck an Aro, Mail, el, 1972), 8 do danas nije defnvno peviadano, Takvor Kone tu poset zuma se pibdavaj Kr i Krotild koje pote kad bh vat pctv pakrecke se Goveka - Haj (Ket, Kis, Balk 1972) Dod, aut dojo da se u mnogim ‘eojama modvacje paebe ized naevaj fst motvima i modo, 8 ian! u pic piety, Sonos ‘prema inednatavanja pombe | el ipljvay dig aston. Tako Te Pode | Tomas (Tery Page and Thooas with Marsal, 1977, st. 240) 0 Madunsodnom retnku vasptanja isita da “hnost na aktivnost. prema levesnim objet i cijevima pokreéopaztivno wsmerene sage Cove alia, Zune i potete da ba Kasijoj snl ida let pote Bex obzira na ievesn blskos “pure i tele, love ined agavane ala a sve vec Gk fied patlozima, Berou 1 Milbura ‘rimeéajo da “poucba nije 2alj, jr nen maemo podelet da. gh-ne ‘eebamoil:modemeo ebtazauebat ada gate Fela” (Barrow, Milburn, 1986, st. 163). Kid zapuza da sy dele lai of pottba, “one moze vest do akcije, al ih pojedinae mote privat ada nite ne pred ing W'odnosu ns nih. Porebe se odnose ma vaheve 1 kao take uvjek ovode do neke aktivnost da zadovoje il uklone veku napetos (Kid 1973, sr. 80). Autor u svooj define ofigedno nagar vecu mot vacions viednost poueba uw ednosu na ele polezesi od topa dase potrebe nalze u osnovi aktivnos Cveka kao soeijalnog i pibolotkog bia, So je veoma rasprosuanono sanovite w psilotko Mert U iiteatr su psuia' arog tumaceja pata jtovin obeleba. Havighart Or, nn prime, izehatavaja potote ce | zadatkom koj pone loa pojeinim periodimn svogn tive, S bir ma to, invidua se suatava st “racin rzsojain zai, So ‘zavse 0d tft, to od: davenihzahiown 1 ofekvanja od Ean, Doleting rcv ost individual wedoost 5 amps” avighast, On, 1986, st. 7) U obeacogenju woSenih akira autor) naga dau rizvoi ciljev dce (apr boda, skakane)suogo bolo determinisani dok o evojn ier odes, manje-ie, stv dustenog oSekivans ind ‘vidal aspiracja Havighurst, Or, 1956) 'Na pourbe sli gledaju i merck autori Mari Kulew u radu Psioloske potrete odasi. I oni potebe ijednacayaj sa cljevima koje Pojedinaeivrfavau pojedinim periodima svoga iva, + tim So Uki2 if ta dve supreme pouebe: "pontine sil temerne. posgns pos ‘iva eljeva (a sredjim godinama) i negative sile Karakterisgae po tein da se potree konzumirju" (Marphy, Kuhl, 1955, st, 25-28. [NaS auto D. Kestc u Puoloskom reénku nario nglasva da st route “sve tte Koren temin dinamike liéoos” (Kes, 199, st 425). U tom sisi ientiftkacjapoteba uve se na osnovu da Kr ‘erijuma: pro, poueba mora sadi2ava dovlino dinsmikew se dt lise ‘a sanajbe | druge psholske fankie u selkejoaog So fe woteno + Aaj psibolodkirazmaran i, drago, poueba bi svojom dinamikom tebe lo dalutize ma honketn aktinos, users jv odredenom prove. 'Sourom “na slodenost poucha 1 potikade pikom hovog ranunevana, med psbolzin so piste jo dveiterpetac pve, 28° rovana ma “tendenei samopoboltnju goveks, | dra, koja post of ‘ogi da posto panna i nedostaak imadu sade | pode saci. ‘Pro sarovite se tema ma Govekove 2} za emeupxpunjvanem, joven “ta sta ono to w nj posto Sao moguenet” (Masiv. 1982, st. 102). Itovremeno, ypoweb sposdbnoai deved do zadovolha | inaziva pouebu za daljim novi Kocienjem, So je w fii ona nj vat potenojala coveka. Na tom Koncept faa je 1 Masters ‘ei pots, kao) se bez obi a prigovore mje dvoljoo empaiski ‘iemeljena, ne mole ospori da v poednim svojim segments dopa: bj rzamevanj process zadovalvagi obrazvnih oes cain Drage inepreacija pouch, uz iznjansiane rarike meds njnim predstanicima, presavjapreoladujucipitop poucbama u psibolosio} Fiterauc aa Zapada. Tako Inglis + Inght. otra odedujo kan “nodostata netepa, So bi, kad bt bilo, dopeiaeo blagostanjy organiza Ii vest il lakfalo jbo obigajeno ponaanje; i svar aktivnost, sane (onuteanje i spl) koje nedostae™ Cagis Ing, 1972, st. 4389). U dodatnom olvazlozenja anton injednacava lode poebe «2 ‘motvina, aagonima, nu2dom, Zuinjom, Zljom 1 Eebajom. Potebe sino odreduja i Mariman, Lindgsea 1 Vitig i Belkin (Claximan, Lindgren, Wit, Belkin). U novim inerretacifama porebe se defini kao "nedostaak ili neuravnotzenost koja incita.ponsane’ 2 (Cindgre, 1969, st. 79-80), kao “nodostaak neBeg vitanog ih va8n0g 24 organicam » deficit" (Witig, Belkin, 1990, su. 146). Ovakva esnovt Indvidualnopsibolofka tumatenja pore maize na tke u svremeno} Secioloko} 1 psiblosko item hoo} se sve vikewotava da pote, ‘sim So je nedostaak, Koji zabteva‘ublajanje w odredenom smisia podrazumeva inedostjaneaslova, Koi so vaznapretpostavha GovekOVOR Ditisanja. Otde rst pstholog Petovskij poueby odrefje hap “sanje linost koje izatava jenn zavsnost of Konkvtnih tov postjena t Koja se pojavjne kao tor aktivostifoveka” (Petovsi, ed, 1970, sir 94). Auto otigledno usvojoj defini uxima u obs dase potrebe re nalaze sane u foveku, vee da ih vals posit i sein Koj) Enos ie debe. U drugom tekstu AL. Peuovskij i MG, Jrobevaki)napominja da su potebe uslovljene prom 2ovekovog vasitania w najiem amiht ‘eth ali doda da je od sutinskog zaataa naplasit da su porebeopre- ‘ejene “sdedajem ravi proizvodnje” (Pook, Jaret), 1990, str. 287), Pouete, dalle, nsu samo subjektivne, nego st 1 objets atone, to sv ekscipin isuiltpojein auton. Roski autor A. D. Naletva iste da bez poweha “nema i ne mode bi prozvodnje™ Potrebe ‘st, sledeci Naletov, “osnovai pores! eoveka ma Glamor 1 iardavaj ‘avisnostsubjekta delatnost od spolaieg sve” (Naletva, prema: Kan Osipova, 1985, su. 571) De Savcevic to tako,potebe odeduje “kat inaritko-aktvisticke proceseobjetivnsubjeKivnog -odradavanja Sstvamosti | pokreatky snagu razvoja dle | pojedinca” (Savoye, 1989, st. 71). U ovo} defies iskaana je sulting poe i prevacdene inveshe nedoretenosti Jaratershlae 2 jedan bro} sbviania pote, pre s¥eE8,mihovo subjetivisticho poimane fa subjektivaoobjeltvnihaakler potoba alt na nek duge ni hova bitnaobeletja koje pomada éapospnie azumemo sins §eisto ljusiah pose, uke 1 Grebenikow “2a litnostaktivnostpotnje ajenim potebamn koje obexbedy ‘onkretan sada} manifestovana susine ino, lndske pourbe iskaaje fe proces Covekovog uzajemnog delo vanja 58 oboinom steinom: = Vndske potrebe st u dvostukoj veri s& Zovekovom zivotnom | eltnscu: sistem poe simulife vot delatost, = jdae ane, dak Je Fivotna aktivnost osovn pote, + drupe stan; % = potebe se javjaju u ijletikom jedinewu objektivnog.& sub. Jelavnog Jako su Iudske pote uslovjene drusenim ednosima, post joy povzant ia) na drustene odnose (itaost je subjet dure loss) lndske pouebe mogu se zdovolji samo u proces medwscbnog. Vj jednin na druge” (Grebenikov, 1978, se. 32), Koncepia ljskin potrebs Grebenikova, kao i drugih autora Imumanisicke onjentcije wemelena je na sman da one inaja sje ‘ivnosbjeltval karate, So 2nati du su uslovjene kako prizadaom 3 ewtvenom seinem i edgovarjecom biclaikom soisnam organiza jom ko 1 isi poimanjem sveta & kome se sist poucba pola, (vi autor wazuj 1 na speciina soja raramnihlvdsih pousba, nj hovo predmetno bogatsto, univerzaaos, nodorienost 4 neagranigenot, ‘otvorenost i dinamigoos, kao i na to da je samo Eoveku wojsvens pote ‘ba 22 razvojem 1 umozavanjem sponobnost, Autor, bunanisticke om jemacje su ppuno salasi I'v tome dase ktvnost Koos iepljv [rocestzadovljvanja porte, odnesno dase Eovekove potrebe forme: 43 taku ajepova vaspians, process ovadavanjznajia, vein. ‘ma, navi i rednosima’ Takve tumafenje “sistema juskih pote” skins invesne Komraverze, koje smo delim pominjli, + doprinas Dalen azumevanjasitine isin otek, kao | aihow nesta 1 wloge uw procesu beztodivanja | osmijaanja India vslove five, 62, Poucbe u rela sa motivin, iteresima i savovima Anuliirjudtfenomen potcba i posebeo problem njihovog defini saja,ukazali smo na to da psiboloot aide rasraliju 0 meduso nim enosima poueba i Sell. Nisa, medutim, ret mh pokuta da 36 doveduw veeu potrebe, sje strane, i moti interes i stavovi, s druge strane. Pri tom u eat, nllcimo na ranita tunatenja nihovos ‘medusobaog odnosa, So je sasvim razimbivo s obritom na solenos, Strata, kao | povecanot i ispepletanst vib kategona U saviemeno)psilofko itera se alta rznolika stnovilta 0 rmatusobnim flaca potebs i motva, koje nije ako poudano sis tematizovati | opercionlizova. Tako pojedinpsitolor ijedaatevaje oe potrebe i motive, dui w porebama nalszeinvore aktivost eat, pt Shodpo tome i osnovs motvaionog ponaéana Goveks, dk je, &ini nam Se. najasprostanjeie shvatanjeu kame se mii perp ino slozen sistem koji cbubvatmptrebe | nagone,clleve {ste fakioe osim desis oj usmeravajnponatane Keno Tejednatavanje pouch | mosiva nije esto erat, al je prsut noi kod poenatinpstologe (agi i lapis, 1972; Kret, Krad, Bali, 1972), koji ne lize optimo + prodbljeno suftiau top odnosa, Ne opravanostovakve wvednje upd ft So ov ator ne pave raze, ‘ne samo izmeda poteba i tv, nego i tama pote Helin} mulde, ‘Ho ne malaina fr pribvatanje mafu savtemenim psiolozima ‘Diogo stanovite karaktersticno je 22 anerifhog. pibologs Mek DDonalda (McDonald, 1963), koji primed da moi poze pote ba, ka i ruskog psibologa Pevovskops koji motive podvod pod porte, Poirvski smata da potebe predstaljajasostau, mehanizam sh vido va Covekove aktvnost,dok moi itp kao Konkretno lsolavane sostne (tov, 1970), "Tec, naan svatane zarpaja Ki, Rt, Ose j nog dri hol, Kao 1 ints, stoi | mere (Kid, 1973) Retna koe Sdn ‘an main azar odnos mata, sje strane i poreba, interes suvo va, dre sane, prevacid su "pauebe moti ufem smi” (Rt, 1966, su. 117), so smaramo rziofnim opravsni. Oss w svc sferslicosi uiaja pouete, ines, seemljna, straralatke sporotnst ‘donot. Po njegovom mislenje, “matracons fers és v kof 5 june i poze, determinant je_ponaitja Eoveks kan socilnog | hikog bea” (prema: Saige, i988, se. 6) ‘Savemen autor -psiolor | andagori posvecaje priiénn panic ‘elacijama pote i interes, Pr tom e,uglaynom, ngpufteno satan pp Kome st pouebe | iateres saonim, al se zat pozorava na inver fu blskost medu ovim Kategoijama, sto sak vala Wet obsi pi kom promis nihovog mefusabnog xnase. Medum, w itera preovladava stnovise da Korene interes nanzimo w potrbams, odnoe- fo da so interest wslovlient pouebuma. ‘Tako rski psibolog, Ptrovski) ‘apala di ineresi u swni preésavaja “emocionaino pokzivane s2- rajib pouebaEoveka” (Petrov, 1970, st. 101-02). Peovski takode,istise da intrest lrabavaju pokottks snag znasjni objekata svarnost, koja odgovarapotbi za Sznanjem i time primoraajo enost da aksvao ta2) puteve i nadine radoveljvanje dati" 22zanjem 4 °5 Svan, Prema njegorom mite, rica ineresovane po saeja fokarue obj tamajih poeta | boro reno rang 2 eleve {ae ations | re = 2a ono deaivo ome pips ens. Psloodk Jf. sto tho, bno rakveje Peevey, prema Cebu. revashodna pola intresovanje Evel «hak je dens reds objets aj. fovh sao pba ie anlze Pesoriogs prissidx sv pouebe 4 irs bik § oven pojovi nt Sa uaa dp serene! aban To. ned, 26 Inoue vere rake mat ja, of Koj yak naopetarieia 1 w pilto-ndagllo) ier le point sadn sue Sos ime, odor iz obekvost Ju peta. Ta ara lego iste obrate rast pstlog Koval "PoueSe ita feopladoot ite! iartavje Kea sonst proms ek dela” GBogoroek, Kovalev, Sepa, ve. 1981, 50.6580. Kove, uk exe da prouben 1 pot inte mode pasa pares Ho eda 0 ‘etn en pt meduravinost aa ov aera Paola i aago! se neo rede bate edsobin eosin pot ta i stavena, ka ne pig kana od ee ema pote 1a, see sue, savor @ ire) + dag Sat, ne press ‘im ose {depres tome nije foot ced kau ce se od Cv Kategori west eka sabia not (Ro, 196). Ke, Kd | Bail satoe dh pron wa oa, su da pj pa da zatovl se poechs leroy suvve. U tv ctlnsina atv ‘og maj dod ‘name vedo, aaa kako a pe ‘al "exe some", poio tom sae mogs dopinet xterra tn veseg to pos. Kicé {sin mata agate da sav, Kiss edn Lali, mops dase te sme pee Ke tale ba avo foray, go Fuge pad” (Re, Kr | Bal, 197, ‘s. I82), i fe voor misj fe spelt andagele, sober ns ‘anos i togasvo shape pra od, ‘Ranma eos anal pou,» ee ste it ies sevor, 5 crpe sane, fink bole sogledavane | shana moa Sloe afew bisost To, oreo, domimaerbuvainem Cable ramevaj obaaavnh yous xeasin | pocenaihowe posits | sada, to je temo ppl sa vin 2c vane esi w vag azovan | savovinn prema obras 6 dem ima dos poids pak, soils eagea erat, (63, Suvemena shvatnja obrazorih pocba ako izvorima ma engleskom jeikunalazimo na podaisk da kon cept obrazovnihpotreba w pedagotksnauku wrod D¥en Dju) ptetkom _vadeseth gona proiog veka, intenivije ieteresovane a ov soteno “Yanacayo pie nuke o vaspitanja zapotinjesedinom Seadeseth go 8, U to vreme ws amerihojandragoo}Iieratrsuseeno tesiove Koj 5 bave problemutibom obrazovnih poveba i ajovim mestam + wlogom 1 Koncepeli obmazovanja odin. Paitin bro) ov pilogs je bez narod teorjskih pretenaija i ospovna im je ame da wkd za. ‘obrazovaihpoueba za andagog, al | za pose oesike br Zzovanjo oda, odnorno 24 cslokupe proces “progamizana abrazo” “van”. Veé © poiednim od th tekstove ukazuje se raziita zeae ‘umatenja koncepa obrazovnih potrebs, sto traje we do nalih dana (Games, 1956). Meduim, plc suveemeaih autora $4: Zapada. craze ‘nim potrebama imaju mnogo vike ajedickog nego raaliitog, Mo se ‘mote poundano 2akljtti na osnove izvemog wide leat obs 2ovnim pouebama cbjavjens na engleskom jeri, To se © dbo} meri fdosi i'n prspe nitovom definisanu, koje mnogi autor smatsit aatajpim 2 eazumevane svekolke problematke obrzovaih pts, 'U najvesem bro. promiljanja sltne obrazovih poteba save ‘meni avtoraprevladano je njibovo svodenje na “abrazoval deficit, hoje (dost dugo IST novi defini ovo konoepta, Alt vee au Mijn Eovud i Bs potekom osamdeseth godia vais slodenostpojma “obrs ovne poirbe” koji ahovo} percep ima “ava anatena: presi tivno i motvaions” (Atwood, Bis, 1971, sr. 210), Pvt aspektcbrazovnih pouebe autor! sigledivaja« terminima Ijeva (porebe implicicajo doseanje cijeva) naedbe i uzost, dei Jencije (azamevane matematke moze biti auino za rad inner), 5 ‘obaveza (vaénst potcbe malate obaveze da Se postigne cil). UUpoteba termina. “potebs" uw motivacionoa smisla mane je oslednn i ponekad jos dVosmislenia aego 8 preskiptivnom, Poteba t ‘mosvacionom smi je prvathodao stanjedeflljence koe inca ind duane movie, ednoano sane tenzijew oti Koja aazokuje Zl de se fini nest, Ho je ponekad Karakersigno 23 psiolotko razumevanje potcba, No, 0 nije | jodino motvacono ratenje pots, jr one in ako s pravom prinedyj Mejson Eivud i lis | druge vazne Konotcje ~wredacsn ("28 obvazovna pobtka") i “samoaktualizijuca” koje Je 9 7 pominjans i delimigno pojanjens, s obzirom na ajene znatajne imp Tikal na obrzovanje # ten cca ‘Medutim, Mejson Etvad 1 Elis ukaraju i na “neke variacie™ i ot specializovanie koienje termina “pote” sto po hover miajens ina velkizata) za vaspitata dash (andagoga). U tom sis aon preéstavljaa sledei “sistem potabs = “stvama potreba, koja se v suitini ne rake od potrebe o prekzipsvnom amily (pridev termin “svar” Kors ee da bl 8 iodo le dvosmislenoxw aegovom koriéenu), ~ obrazovna poreba, Koja se razlkaje of deugih ptrebs samo po tome so move bt zadovojens Wenjem: + reana obrazowas poteba (kos svar egisis) 1 dja je, Sin nam se, majaznija arate da se mote 2adovolfti a process sea [aor stcane znaja 4 vetnn i iagradivanje tao = dodivjens porch koja mode bit, ali i ne mora bit obeazovna pote, al je tesno povezana sa inteesima i sStinsi je svesna Zeljei "Spolj indkatr's ~ simpfomatigas potreba, koja snaéno asocre na dotivleny pore | u sutn fe nena mafstcij"” (Atwood, Bis, 1971), -Exvudovo i Elisovo promise obrazovaih potcba estos pomi- je w zapadnim izvorima i psiuilo je kao ostova za kasnjarazmatanja poteka w anéragopji. U mje posebpo vatnim stra naglavanje ‘motivacione,odnosno vednosne dimenzie obrazovaih potrebs, koja je ranje pominjana, all alje w to meri naznagenn + obrazlozens (ames, 1956), et, sjedne sane, vednosn sistem je osnova odrfenje posto anja potted, dok s drag str, posrebe implica prosudivanje eke ‘nse. Tz toge autor invede zakljoéak da je Koncept pote visoko ‘moraan,ksterisk i vednostan, Sto Ge kasnije manjo} i veco} mes oxcat drug autor, To se uprlitoo) mei ones! ina Dirdens, ko je w svom pristupe Potebama,nezacbilzznom pitanu u (svn) dskusiama o mata peo [amima na svim nivoima vasitana | lavesnim teorjama pedagoske ps. hologje, naoeto naps njhov normatvnsaspek, Autor ised Je ppeba “nto vie” od “sanjaofsustva, ako st ponekad tui, dod jc das "za primenu Koncepts potreds itt sledech kre 1) pos. {ojame none it standard; 2) injenica da norma it standand nije 8 ‘ostgnt; 3) kinjenica da wo Sto je potreba je releventan slo postgnaca ‘oome” (Dearden, Hirt and Petes, 1972, ue. $059), inden, takode, apada da se socjlne nome raza od jedoog dutta do dros, so se odratava ima Koncept poteba, koji sbi sade ne samo individual, nego i Sire dattvene wrednosi Na ova) aspektobrazvni poieba, kas prevashodno narmativong kencepa,ukazije | Lowson. On, kao inden pravom uotava da su sosjine name implica w sve raegovore © potebams, ofnoseo da dustvene vedast tac popimaja znacajou loge u proce uvedivanja }estaivanja obrszovnit poten. 24 njeza S50 “dijaghora stuacjeu Kojo i tealo da posto nek nesta. pos tojanje podelne norme il standards na osm Koj je “wtnjena ing nora”, kan i “preskipeia koja Konstige potebu” biti elemento pro. ‘es tveivana obra pouebs (Lawson, 1979, st, 38-39), Lousonov konceptobrznuih poses, bez cia ta to to nagaseva ryftoru nomativoa 5 “esos geod” nat a rie sevrementh ato 1, Tako Daavis prise Lowona da je mode retkim auton oj defi- nfo obrzotne pouebe ple nedosaak maze bit otkenjen poses obra zovnog proces, obrzorna pouch je clowns), dolsjct da on eta otbe sa zaieva 1 imeesima,odnoso da je ajegvo) nai’ lena tdeolotka pespektivaandragogs fakor Kot deteninie obazovi program, tr da taj Koncept iebegava“anlion reins sitace™. Diavris nagar aso pouch, Zee interes wel invidalnom pois usc {loo stukor i indidalna ekspresia pote i ines je seein ovog sopstvenogsociinog kta (vrs 1985) 'U uporedenu sa drogim aocima nx Zapado, Monet je fenomens poueha pristpio sa Sieg 1 produbljnieg sanovita, utsmeljenog, ma ‘otadstnim proatavanem tog kenceps, pa ie sujon Sto se njegore ‘bromine obrazovnih poteba takotxso eitiraw andagothimnraspreve ‘ma. Monet soo} anal poteba zaps dst pojam “ote hors ‘ki a sledecim Hrterjumiaa: omorne iudske potebe,artiklisane jnmufene potebe, normativae pouebe, konparativne ptebe i variane ocbceja termina” (Monet, 1977 st. 117-119) ‘Osnovne potrebe Monet defise hoz postjanje “sania nedostat a tenaje koja motive nose ma zadovoljvajue ponatanye, Pours 3 ovom smisinconatvaje poten, nenabent soy, Koj je privodan 2x sve. Kocieale teeming pea i ssa individnine “Zelje i ‘arikulisane othe” koje Je prema Monet aaipritie, suerte za voto implica postzane kraj cj, Ovde ow sin reo shar 8 ‘vanjuindviduane spremposti za wee w obrazovnim aktivnosima, uz ‘aporent sora da je sama Heli artklisana poe neadkvatna mera Svar. porebe, Normativay poteba. Monet odredue kao. postojanie fdosutla i prazine izmadu “podeliog” standarda i standard koji tkucino pot. Pojedinas ii grup Kajima nedotaje pole standard su {ako "b pone da dosepna tj stndud, edna stk i2veso zane (0a rites, pedagotke polo). Moti, aormatvna poteba sliéna ovo} ‘ie apeolita, kako 2bog pesojanja rani standard (kj su ponkad {Fonts ako 120g tog fo se normaiv’ standard koje val post ‘nenjyju wasvsnos od raz zanja | pomena w drusvenim vedios tna. Termin Komparaivms poseba Monet korst da bi iskazao rack Femet odrsih kasi obrazovane i odraskh koi tone Ein (ab tn potenjem uted obrezayne porte droge grape), dodjuc da koma Fatima porch "sama 2a sebe jo adevata mera stvarme potebe". Od Crugih vaijat keienj termina poreba, Monet pomiaje ope # pet ‘ne pouste (v zavisnosti od toga ma koji deo obrazovnog. programs se Coe), operacine + proeine pouebe (koje se odnose na zalteve 28 as tavnim sredsvina, pestrom i wemenom) i cbrznvae i potebe wenjs (kava koje se oberbedou anna | vetne | grads savor), dodaac na kaj, tse termin testo Kort | "Tomi slogan, koje lako rato tho anata form upeuebe iarza poebs. 'O Koncept poteba "koje st hile prodmet dskuse teoeara ob ovanj odtasth, dota dago” oa-zaniliv natin raepavja 1 Matino. [Nudion (Matimore-Kauison, 1983). Ne osu uvida w andagosa ite tuna sor zapada da potce vglayom sefnsane na sleds afin: 1) ao bioloiko -pstolfio sane sno nagonu ilu tenniu koji Keno, renange slo piven svim Judskim bcm 2)u tina koji Kono individulae dee, | oscana, suerte tadovolsvo | pliuctdosezan- Je krnjh leva; 3) u miso nome poke wt il pramine ized Prteljnog standarda i standards koji stvaro posto 4) u zadenj obrane Popeavdenia parklarnog brazovnog. programs 5) 1a. drupe nating ~ ote kt cri, pee kao aha it nufaost i powebe io obaveze. Tako autor ise da wjegovi opis “Koncepta pouebs” obezbeduju andragogu bobje Koriéeaje termina ralitim Kontkstna i omogeeys ma da izbegne Ronfusije u komunikac s2 ovim koncepom, ajegova rsprava o potehams pofije ako privodupoueba. Logik produ pore ‘ba auor povezuje sa njenom metafreooku, Koj w fo) meri sar ob Sano tern "pave", Kot uvek impli plane 0 ajo} aun | smi, 100 So ziti da je pouoba "rastegjv konep, koi otvara postr za ralitita ‘umatenja. Hedoniicke implkacije pouebs Matimor Noison wali w inazivanj zadovojsva i sce) koja ajeno zadovoljene impli, (alt ‘ezadovolsva), Tako 8,4 pimet, pencil poluznik kira 23 obs- “ovanje ose stecijim, kada cova evo) ois v Pena obrovn insincyj, o male in preosao i kopotano zatenje | move poci ‘ivno tet na kasije wlene i opredelvanje sdvidue 2a nove obvazovne kivnost, To, sara, mode doves do odedenih problema w plaianje vals programa (jxzvank tine koje i sje potebe e it asnovapro- _zama), so Se mote previ wimanjem w obi ta 0 tome mis polar Gh nasavni u obrazovanj ai, gue, orgaizacie | instil, T Skisoasov pristup poucbana “kao Konsakt” ini nam se zan- _nlvim tvednim pabnie. kiss svom pila peas pola od toga dh se one esto rl defi, So je kaaktesing i 22 ebazovne pouche U masojanu da prevzide te ralke,Skisons Koncept obrazovne pptebe obrzlaze w terminima ti kompooentepotrhe-rlevannost, kom Fetencje mouvace | "We lator veg toda defini zasnovane na {6 Komponen porta - Zeina | konplekssim potrtams” (Sctsons, 1982, sr. 72). Autor sige da ti Komponente poteke ~ Romper, rel evans | motive, svaka individual iw tosao) kombiase svaka ‘svakom izaavaj stn sve dfincjeporeba piste w pooja} eran. Kompeteeijs te ono i a individ sposobaot ds et (Gavese) odedenaveltina,Relevinuost e ednsi na kvisnostovih vesting 24 individuainy sitacij, doe se motvacia edosi na predispovicije ind ‘vide da se poboljfa jena sposobostu ovo) vsti. Saka od ovin kom nent, smata Skins “znatane je u geneainom smisie 1 mora bit operacionalizovana u poseboo} studi ele (ka kategorii veg rea) obubvasju kombinaijy dve Komp: ene potebe, od jh jedaa mouvacla. U zavisnos od toga da je ‘motvacja uw kombicij sa rlevantotey il sa kompeencijom, Kons se dve Zele: relevannos ostaien Zl, kop je ekspreija ivan rmotvacije da se vile ui jednaalivost Koja je van 23 did, | kon Ptencijom osnaiena Zeljko je espresij individalne motvaie da UE edn altvnost w Kop} invicta ima pedestal Kempen ‘Kompleksne potebe (kao kategoa vile red) podraumevaju dve aegorije poucba: 1) pouebu diskiepancie, Hoja je u relat sa onim aktvnostina v koja je indvidun nekompetenta 1 koje 8 vane oj indivds. Pore diskeepanclj uj relevancu | Kompetocij, alt 101 iskjotaje motivacju: 2) invedenu pourcbu, koja je w elciji 8 onim blastima u Kojima je individua neKompeteana, koje su va2ne ju Koj sma je indidvidia predsponizana da aktivno utestuje u_dopuaso} skuvnost Ova poueba polrazumeva sve t "komponente poteba, dake motvacij, pase shodno tome, mote igjednatit sa obrazoynom pote bom, lako Sidsonsovo razumevanje “obazovnihpoteba nije malo Si fodjek uw literatr, me moze ru se ospor izvesna rgialnost ¥ pst tom Koncept. Da je pr tom, makar, smifnije woe w obzir da a bra zovne pouebe "eologlja obazovanjs eden, njego Koncept obr zovnih poeba bio bi svakako porpai i deloveri INi-americki auto! D2, Safnc, R. Koep 1 E. Soper nisu 2abis fenomen obrazovni potrea isi da taj Koncept onnagava “prazina iamedu_posojedes 1 poteljog. sts” Napominjuci dase. potebe pponekad Korste kao sinonimm sa Zeljama, oni naplaiava da Je iden- Tkacjs diskrepancje jemof “Ra jo" "Rta bi bala da bide” prvi ork u formulisanja namera 24. novi program sh program akivnost “Uedivane.poweba ebulo bi da bude shvageno kao prioitet lagradvanjs programskih ceva i zadaaka evake obszovne aktivnost (Shaiz, Koeppe, Soper, 1988, st. 313), Race pistol obvazoveim pouchims nisu kirakeisiad samo 2a auore na Zap, Na uvidw tetra a ruskomn jezike pokazaje 6a su ‘brazovne poebe predmet intensive padnje mnogh autor, ali da ne posoji jedistven pest u afiovor fazbmevansi i opeacionalizac Naess se pod otazovnim potrstams podrazuneva wspesajnye dine tmitaog.odnos_ izmete linos, orgunzacie th drat 4 obyttivne Sstvarosti~ pedmeta dubovne. (ultume) proivodaje kao ajenog spec fitnog del, it Pi tm se posebaonaglafava da se fads pote, ods 10 obrazovae pote ne mga rezmatatapstakno, sion od drs, 0 negovog natina prozvodne. Tr tas zak da st meine pouebe predusloy razvtka scclhih 1 ahownih (dbrazovnin. pote). Istovemeno, obrzome poche formiaju uauatai svt eaveks, doprinase jegovorn wsawfavan i ruvoju kao enor. Obrazovne poiebe Pospetuju socijalzacit Host | obeabadyju Sk okvr za nend star Alatkoispoliaeang. Grebenikov(Grebennkov, 1978) nartto kaze mato (4 na java Ipdssh ( obrzommi) pra wie “odgovarjac sistem bjlivnih | subjektvnin faktora hoody vot dlanost | pons foveka". Ova) sistem ima sledeé)stukauoo-logieki smiso: priodaa sdutvenssedina (koja sloviava v cei osnove sade} i Sarkter pote 102 bn) - objltiva i subjetimn prtposava (sane prosvarséncet image fubjeki 1 objekta pocha) = nemo bjetvne f sabe stage spent! (vezaovolivo Goveka swim pola) » aman (vatane otha ka intrest, ej, tej i eijeve) - meu (aephodna 2a os Yarivanje pores) jena (wmeravine nm. Rooke oearvanje potcke = unos metivacja)~ delamost koja se pone kao honk: fan oblk rzzetena protvuretnoe iamete sub potebe Cove) cbjelaa potebe (nan, velins, nwvika i wednost), ko podazumers Zzadovoljavanje obezowe pouebe, Yj, razreeje protivursénon irmeds Subjektn porebe(Cvela) Iebjeka powebe (ean, vetina, neva ed os. ‘Green je dato osmiso grees masajania i fnksionisnj ob ‘omih pour 1 olakSao tearetatims obrarovanja eda utvadvany “akoniost principe vapitina i zadovolvanjaabezornh pore, Autor ‘azvo} obrzovih poucha davedtu vena sa rdom -radaomn delat ‘adhim kolktvom kao soijlnom mukzsreinom kj poeoduje lady "nos f arava, On smatra ca proces formiana obazonnh pote ima svoje Kreneu nepsednoj roo delat, pod wslovorn dae Yusha 1 dovojno mest zasiéen zmnjem + stvanlasyom, Greeniov, take, ‘zapata da je proces zadovoljavanja oeazovaih pes prin} mer ope: ‘jen indvdualaim psbo-frékim Karaka Gol 1 vise nego set jal faktorma}, pose sogazalake va rrsihodno kerikene Kompleks ‘objeltivi i subehtinin faker, mately # mori stimolanss elt podsicana odasih na obrazovane | weno Trvor na ruskom jai pokazyn dt meda atorima koji prowtavaju obrazovne porebe posiojinesaglsnost, Kako u kenitenj termiologje, tuko iv eel) Koncepeis cbrazowaih otra, Tako rus ator esto kao sinonime Kors termine dabowne pousbe, obeazovne pote, ‘Stznsjne pottbe inclektuaine psrebe, porte sestrang razvoje ast) de Ne l2osaja pris w koja se untavayy razike iemedu ovih potcba, kao i speciifa tumatenja hove sustne 1 skture 1 mehi- Aizama ‘preko Kojh se ispeliavalu. To te, po nagem mien aaotto ‘nosi na promihane stenjih pote (home one 0 fvesno} me Korespodivaju sa obrazovnim prema) koje nalzimo kod roskih ante ra: Kulu i Suhotskaj. U novo) percep, poteba 2a sazaanjem (axzmsna potebs) je “edna od slavaih Govekovih potebs, nt osnov je ienostosvaja mnogovekovno iskstvo. Goveka" ” (Kuljutkin, Suhobskaa, 197, su. 42) lako je sanajna poteba svjstvena. Zoveky 103 kao bioloSkom bic, ator je prirodne i saranlogom dovede a vez sa soci Korenima motivate, jer usvajanje“neabieno bogath | razno0 Trazaih informacia omogucula toveku orjenaciy u svetu Koji ge tkruje" alt dshovno oplemeniivanj i acvo. Stoga Se poteba a siz fanjem si godine ne temo ne Ubi, nego popina nove Kvalete u Svom r4zolo, Kose iskazhe 0 peedubjenim ineresima,w ienenim i favienijim formama i atinina sicana zn, Tako poste oigledno fe je za Kulthina | Subobskajo poteba 24 suzanjem sveobutvatnj pojam u odnoss na poteby 2 obyanovanjem, so je ma osnovw nakeg vide a Irate nt ruskom Jonka preovladwajvee stanovike medu futorima, koji rsprsljan sloZena poblematiku Hjodskih posreda 1 aio} andragotko) Hterati malo je radova u Kojima su br zovne poste produbleno i elovito anaizane. Nai autor ugavnom {se bevillprolemomiptvane 1 wtertivana obrazovaih poreba, dak J a teorska stlizaovog fenomena nate iosaala. Taka 1320) trae do pltve preihradova d Saigevca posvecenih obrazovnim pote bme (ajem osimdesetih | potetkom devedeseth godina) kot pred Stavjjo Kaltivne znagajn pomak u provavanju koncepta obrazovnih poteha, Posbna vrednost Siicevicevog pritupa brazovaim porebams (Gasnovanog na icvanedaom weidu w itrature 0 obrazovnim potebama {na Zapadn ra stl) je missons sinter, koja je l2bepl 2amke jd rostanctu proavanjo ovog Koneepta i tako laa, kako individual fu, ako 1 driven susan obrazovmh pote "To je ml ode unegovo dfn obazora poucba prema Kojo i potebe u andzagogit conaeavajs “dinamiéne process objetvnosubek tivnog edraavan svat” 1 polretaha snagh ravoja aro § poe dines” Sagi, 1989, st. 106), kaj fe neo uopbenija¥ netpng, ah Inclotn + ptliva, jr doprines razumevanjy sate tog Kongepa, Na takay zaklutak wpocjeeelokupoa dosadatna analiza koncepts cbrazovaih potcbe, one iktuje 1 opencenaizvanje prize uw njbovom Tumafeja, ponskad nario poteae {prise w isphivanjima ma emp [Bho ivan (kala se obvazvne poche ulamom ianavaja zzlom famatw mana, vein, stavova i east koja pope ik drltvene gnope posed 1 zai, etna, savor 1 wedsosh Kole su individ neopodbe {aaj esvarvana je emnogobeojnih rnin + vom dates). 64, Ralitite Kasia obrzornihpoteba Rezmatsjui aalitie koncepsije obvazovaih poiba delimiéno sno dial + problem njhove klasikaije, Koj su pojein teorijski Kons Poets poacnmeval. Medan, & andragoiko) errs su prime + ‘rage Kasia obraznvnihprba, Koj ber obra nat to Eesto is tssnovane ma Evstin tedjumima 2avaduju ievesno abajo. Tako fei andragog Novles deli obrazovne potebe we anipe 1) pote individue: 2) parebe organiacij i inscje 1 3) pore komme i rattvene zsjedaice (Knowles, 1980). Ate posvecje piiéao prosora va od tH grpe potbn kao “ivorima planiana §programiranja ‘brazovange odin, posehno maglatavaju i azwajutehnike 29 aj hovo utvadvane. Ber Ohare az wo Ho jeu svom promijane procesa ‘tvdivanja obrazovnin poueba najise zackupjen obrzovnm pouebama individ, Noules tj isativack Hompleks nije metodolodki celovito zas: novao i obit, oad w graicama v Herat dobro poenate (ka ‘Ukovane) “isuéne” koneepie omazovnih poreba (0 cbnzornim potrebama i njihovo} Kasifkacit malian natin sazmisjju amen autori Saropli i Vale (Staropo,, Walz, 1978) (Oni zapataju da su obrazovne potebe prvi kon v razvoju karkulum, Aodajue de staino meni, pa je shodno tome odkedvanje obrazovih poteba Koninuinna brign panera u vaspiaja | obrizovanju odslih Isuceci da obrazovne potebe prozlae iz normativaid | mosivacionih poueha (1 svodei sh ta nana, stavove i vetne), Staropai + Vale btigledoo pod uicajem Noules, predlatu Kasifikacijo na indvidualne | tripe, insiionne 4 drattvene puree list i Peters, madam, “sagesu pet spo poteba diagno, bolo, psbolose, ospovne i funktinane, dok Brediou predate etvercians Kasiftacy obrzomih. pouebs: nomative, arihulisane, faratene + komparative, koje su feiute 4 promifianj ovog problems od drigih, vee pominjnih avr, Diane pomunje t Halmasov Hast ‘kav obeszovnih pouea, koja podrzemeva “raclikovanje dva csnovna tip poets primsme | sekundameobvazvne pote Garis, 1985), mad je vd, kao Fu del pretbodih kfc ose fra percioalicia bmzovnih pote Ko maim Kos americkih stor Ros + Hal kh Tarik pepomate | neprepozne obazovne potebe (Rubs, Hall, 1974), Prepozate pete (i vsokosvesne pos) se ava erin idem tifikovanh cea, koji mops pedal poeline cee dita, prodice 105 ' pojedincs. Za neprepomate obrazove pone (askosvesne pare) Je Karakerisigno da ih individ nije svesa, a je andragog w mogocnost da ‘h enifyje. “Visoka Kompleksnost™ i “neiasoa?™ om pote, ems ievesnim auovina, nije ralog dase maoge od jh ne “prevedu w Speck fne objektve, kof su prepara od indvdoe I opaten od drug Za

    You might also like