8/16/2020 Pšenica - Agronomija

Sve ostale vrste pšenice smatraju se sekundarnim formama koje su postale od vrsta iz ranije pomenuta 4 ishodna centra.

Istorija Kulture Pšenice

Kultura pšenice bila je poznata u Iraku 6500 godina p.n.e. U to vreme pšenica je gajena u uslovima navodnjavanja kao glavna kultura.
5000-6000 godina p.n.e. pšenica je gajena u starom Egiptu, Maloj Aziji i Kini. U Nemačku su pšenicu doneli Rimljani pri svojim kretanjima
na sever oko 1. veka nove ere. U Novi svet pšenica je doneta posle njegovog otkrića (Južna Amerika 1529. godine, SAD 1602. godine).
Sloveni su pšenicu poznavali još u svojoj staroj postojbini. Pri naseljavanju Balkanskog poluostrva zatekli su pšenicu i nastavili njeno
gajenje.

Hemijski Sastav I Kvalitet Zrna Pšenice

Voda se nalazi u granicama 10-14%. Iznad 15% sadržaj vode je nepovoljan, jer se zrno teško čuva.
Mast se u zrnu nalazi 1,5-2% i to najvećim delom u klici. Pri složenoj meljavi klica se odvaja pa se brašno može duže čuvati da se ne
pokvari.

Celuloza se nalazi u omotaču ploda i semena oko 2-3%. Sadržaj celuloze je veći kod pšenice koja je gajena u vlažnijim krajevima i kod
sitnozrnih sorti.

agronomija.rs/2014/psenica/ 6/140
8/16/2020 Pšenica - Agronomija

used laptop i7
5.859 RSD Get latest price now
Alibaba.com

Ugljeni hidrati ili bezazotne ekstraktne materije (čine 64-69%) su uglavnom smeštene u endospermu i glavni deo čini skrob (oko 90% od
ukupnih BEM), a ostale bezazotne materije: trščani šećer, maltoza i dr. čine manji deo (oko 10%).

Belančevine. Sadržaj belančevina zavisi od mnogo faktora: vrste i sorte, klimatskih uslova, tipa i hemijskih osobina zemljišta. Ozima
pšenica sadrži manje belančevina od jare, meka manje od tvrde, brašnava manje od staklave. Pšenica iste sorte gajena u suvom klimatu
sadrži više belančevina nego u vlažnom, u sušnim godinama više nego u vlažnim. Količina belančevina u našim rejonima kreće se 15-
18%.

U zrnu pšenice uglavnom se nalaze i sledeće 4 vrste belančevina: albumin, globulin, glijadin i glutenin. Albumin je rastvorljiv u vodi, a
globulin u rastvoru kuhinjske soli, pa zato ove dve belančevine i nemaju značaj. Velančevine koje se ne rastvaraju u vodi čine lepak i
sastavljene su od glijadina i glutenina. Glutenin poseduje osobine elastičnosti i rastegljivosti, glijadin se slabo rasteže, a prilikom sušenja
postaje tvrd i prozračan. Od njihovog odnosa zavisi kvalitet lepka, a najbolji je odnos 1:1. Ako je lepak rastegljiv i elastičan, omogućava
dobijanje dobrog testa i poroznog hleba.

U pogledu aminokiselinskog sastava pšenično zrno je bogato svim esencijalnim aminokiselinama, a naročito glutaminskom kiselinom
(više od svih žita) i lizinom.
Mineralne materije (1,7-2%) zastupljene su u omotaču ploda. Mineralne sastojke čine P (50%), K (20-30%), Ca, Mg, Si, Fe i dr.
Vitamini se najviše nalaze u klici, a manje u drugim delovima zrna i to: B1, B2, E, K, PP.

Btanička Sistematika Pšenice

agronomija.rs/2014/psenica/ 7/140
8/16/2020 Pšenica - Agronomija

Pšenica pripada redu Poales, porodici Roaseae (trave), podporodici Pooidae (klasaste trave), rodu Triticum.. Klasi kaciju pšenice je radilo
više autora, a mi smo prihvatili klasi kaciju po Flaksbergeru (sa dopunom Žukovskog), a spomenućemo i klasi kaciju po Mek Keju.

Osnova za klasifikaciju po Flaksbergeru je broj hromozoma u ćelijama.

Diploidna grupa Tetraploidna grupa
Forma 2n=14 2n=28 Heksaploidna

T. durum (tvrda)
T. polonicum T. vulgare (obi
Kulturne golozrne forme Nema T. abysinicum T. compactum
T. turgidum (engleska pšenica) T. sphaerococ
T. persicum

T. dicoccum (kulturni dvozrnac) T. spelta (krup

Kulturne plevičaste forme T. monococcum (kulturni jednozrnac)
T. timophevi T. macha

Divlje forme T. aegilopoides (divlji jednozrnac) T. dicoccoides (divlji dvozrnac) Nema

Dopuna po Žukovskom
T. chaldicum (haldska pšenica)
T. Vavilovi
T. urartu (divlja pšenica) T. carthilicum (umesto persicum)
T. amplissifoli
T. orientale

Oktoploidna grupa 2n=56 T. fungicidum

Klasi kacija pšenice po Mek Keju zasniva se na lakom ukrštanju vrsta sa p=21 i jednostavnom nasleđivanju glavnih osobina po kojima
se ove vrste razlikuju. Za ovu podelu je karakteristično da se sve vrste heksaploidne grupe smatraju podvrstama T.aestivum.

Forma Diploidna grupa,n=7, genom A Tetraploidna grupa,n=14, gen

Divlje forme T. boeoticum T. dicoccoides

agronomija.rs/2014/psenica/ 8/140
8/16/2020 Pšenica - Agronomija

Forma Diploidna grupa,n=7, genom A Tetraploidna grupa,n=14, gen

T. dicoccum (kulturni dvozrna
Kulturne plevičaste forme sa lomljivim vretenom klasa T. monococcum
T. timophevi

T. polonicum
T. durum (tvrda)
Kulturne golozrne forme sa nelomljivim vretenom klasa Nema T. turanicum
T. turgidum
T. carthilicum

Od svih navedenih vrsta, u obe klasi kacije za proizvodnju je od značaja samo nekoliko:

obična ili meka pšenica (T. vulgare) sa svoje 2 grupe: ozime i jare forme

tvrda pšenica (T. durum) koja uglavnom, a posebno za nas ima manji značaj

krupnici (T. spelta) koji su u nekim delovima sveta, pa i kod nas još zastupljeni u proizvodnji

Najveći značaj ima obična ili meka pšenica (T. vulgare ili T. aestivum). Ova vrsta se karakteriše sledećim morfološkim osobinama:
Osobine  Obična pšenica

Vršna internodija šuplja

Osje Bez osja (a ako ima ono je kratko i lepezasto)

Zbijenost klasa Rastresit

agronomija.rs/2014/psenica/ 9/140
8/16/2020 Pšenica - Agronomija

Osobine  Obična pšenica

Odnos lične i bočne strane klasa Lična šira od bočne

Oblik pleva Uzdužno naborane, a greben se u osnovi gubi

Veličina zrna Sitnije zrno, okruglasto, brazdica jako izražena i duboka čija dubina prelazi ½ debljin

Struktura zrna Brašnasta

Oblik klice Okrugla i udubljena

Apsolutna masa 30-50 g

Hektolitarska masa 75-84 kg

Na osnovu najvažnijih morfoloških razlika klasa i zrna izvršena je podela na varijetete, a u okviru varijeteta na sorte, koje se pored
morfološke sličnosti mogu bitno razlikovati po biološkim osobinama.

Najvažniji varijeteti osjate obične pšenice (Triticum vulgare aestivum aristatum) su:
Varijeteti  Boja zrna  Boja klasa  Osje  Maljavost pleva

ferrigeneum Crvena Crvena Crveno /

erythrospermum Crvena Bela Belo /

hostianum Crvena Bela Belo Maljave

Najvažniji varijeteti bezose obične pšenice (Triticum vulgare aestivum muticum) su:
Varijeteti  Boja zrna  Boja klasa  Osje  Maljavost pleva

agronomija.rs/2014/psenica/ 10/140