8/16/2020 Pšenica - Agronomija

agronomija.rs/2014/psenica/ 30/140
8/16/2020 Pšenica - Agronomija

agronomija.rs/2014/psenica/ 31/140
8/16/2020 Pšenica - Agronomija

agronomija.rs/2014/psenica/ 32/140
8/16/2020 Pšenica - Agronomija

agronomija.rs/2014/psenica/ 33/140
8/16/2020 Pšenica - Agronomija

(http://agronomija rs/wp content/uploads/2014/05/Bokorenje jpg)

agronomija.rs/2014/psenica/ 34/140
8/16/2020 Pšenica - Agronomija
(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/05/Bokorenje.jpg)

Predstavlja specijalni način podzemnog grananja biljke iz čvora bokorenja. Čvor bokorenja se razvija ispod površine zemlje i to na
jednom kolencu koje je nabliže površini zemlje na dubini 2-3 cm, mada se može stvoriti i više čvorova bokorenja. U pazuhu listova na
kolencu stabla stvaraju se pupoljci iz kojih izbijaju nova stabla. Čvor bokorenja počinje da se formira posle pojave prvog lista, a u fazi tri
lista već je formiran i tada počinje bokorenje.

Pri povoljnoj vlažnosti i temperaturi vazduha od 15-17 °C, bokorenje nastupa 14- 15 dana posle nicanja. Na nižim temperaturama
bokorenje se usporava, a ispod 6 °C prestaje. Takođe, bokorenje se prekida ako temperatura pređe 20 °C. Pri kasnoj setvi, period od
nicanja do bokorenja se produžava do proleća i može dostići i 120 dana. Suma srednjih dnevnih temperatura od nicanja do bokorenja
iznosi oko 22°C (kod dnevnih temperatura iznad 8°C) ili 15°C (kod temperatura nižih od 8°C).

Pored klimatskih uslova, brzina i jačina bokorenja zavisi od kvaliteta semena (krupnije seme daje jaču primarnu stabljiku i jači bokor),
vremena i dubine setve, veličine hranljivog prostora, aeracije zemljišta i mineralne ishrane.

Na dubinu čvora bokorenja utiče temperatura zemljišta. Ako je ona niža, čvor bokorenja ostaje nešto dublje i obrnuto.

Dubina setve utiče na dubinu čvora bokorenja, ali se on kod dublje setve iznosi prema površini.
Nedostatak hranljivih materija u zemljištu usporava bokorenje.

Svetlost ima veliki uticaj na dubinu čvora bokorenja. Pri nedostatku svetlosti, čvor bokorenja ostaje plići. Kod dovoljnog prisustva
svetlosti, čvor bokorenja se formira na optimalnoj dubini. Zbog toga su biljke u pregustim usevima mnogo više zasenčene, pa se čvor
bokorenja formira pliće, dok je kod ređih useva prisustvo svetlosti veće, pa je i čvor bokorenja dublji. Čvor bokorenja je najvažniji deo
biljke do vlatanja. U njemu su smešteni začeci budućih stabala i listova na njima. U slučaju izmrzavanja nadzemnih delova biljke
(bokora), iz čvora bokorenja će se ponovo razviti svi nadzemni delovi i biljke će, uz izvesne štete, nastaviti normalan rast i razviće.
Na dubinu čvora bokorenja utiče i tip zemljišta. Na lakim, toplijim zemljištima čvor bokorenja se formira pliće, a na težim i hladnijim
dublje. Kod plitke, a naročito površinske setve, sekundarni korenovi se i ne formiraju, ali su slabo razvijeni i klicini korenovi na kojima se
biljka jedva drži. U toku zime takve biljke stradaju od niskih temperatura, a tokom proleća i leta one se osuše i uginu zbog nedostatka
vode. Kod optimalnih rokova setve, uz dovoljno prisustvo vode i hranljivih materija, bokorenje je veoma intenzivno u jesenjem periodu,
tako da se po svakoj biljci može formirati 3-5 normalnih izdanaka. U uslovima kasne setve, bokorenje se isključivo obavlja u proleće, ali je
ono znatno slabije i daje manji broj izdanaka. Zakasnelo bokorenje u proleće uzrokuje kasnije vlatanje. Bokorenje odgovara II i prvoj
polovini III etape organogeneze.
U pšenice se razlikuje opšte i produktivno bokorenje. Broj stabala iz jedne biljke može biti vrlo veliki (do 200), ali broj produktivnih stabala
iznosi 2-3, što zavisi od sorte i uslova bokorenja, a naročito od dubine setve i gustine biljaka. Produktivna stabla razvijaju se samo iz
izdanaka koji u vreme vlatanja imaju formirana najmanje 2-3 lista i koji su formirali svoj sopstveni koren.

agronomija.rs/2014/psenica/ 35/140