Predmet: Filozofija nauke

Tekst: P.Fajerabend (Paul Feyerabend), Kako zaštititi društvo od nauke

(„Filozofija nauke“, Nolit, Beograd, 1985, str. 352-363)

I. Uvodna napomena - obraćanje slušaocima predavanja (tekst je revidirana forma

predavanja održanog pred filozofskim društvom univerziteta Susex)
1. Podsticaj za razvoj ideje „nauka je, u stvari, religija“(str. 350); prilog knjizi koji bi
bio provokativan za mišljenje
2. Etape njenog razvoja; savetovanje o zaštiti kulture, zatim predavanje pred
filozofskim društvom

II. Cilj – odbrana društva od svih ideologija

1. Nalik su bajkama, interesantne stvari govore, ali uz mnoge laži – sagledati ih u
perspektivi, ne slediti ih doslovno
2. Razmatranje potencijalnog prigovora – nauka je sredstvo prosvećivanja
- novi metodi mišljenja
- oslobođenje od starih formi mišljenja, predrasuda i mitova
3. Opšti odgovor – nauka jeste bila sredstvo prosvećivanja, no ne znači da je nužno i
to ostala, „ideologije mogu da se iskvare i postanu glupave religije“(str. 352)
- očituje se u obrazovanju; naučne činjenice prenose se deci nalik
religijskim u prošlosti
- nauka je izuzeta od kritike jer je otkrila istinu
- istina je jedna od vodilja ljudskog života; ako sputava slobodu mišljenja,
ne mora se slediti
4. Poseban odgovor – suprotstavlja se stavu da povlašten položaj nauke dolazi od
njenog superiornog metoda i razultata koji to podržavaju
5. Protiv metoda – postoje mnogi metodi, u svakom se može naći greška, nijedan
nije univerzalno prihvaćen
 - teorije se izvode iz činjenica – logički neadekvatno, potrebna teorija za
tumačenje činjenica
- teorije mogu biti podržane činjenicama – nema takve teorije, „pojam
podrške u kom bi se moglo reći da sivi gavrani podržavaju stav „svi
gavrani su crni“(str. 354)
- teorije oblikuju i uređuju činjenice – pretpostavlja se umnost sveta;
- jedino uspešno rešenje, Milovo – uspeh teorije s obzirom na obuhvatniju
teoriju; merila se usavršavaju
- Kunova shvatanja - istorijski nepodržana
- Lakatoš, istraživački programi kao niz teorija povezanih heuristikama,
progresivan ili degenerativan niz – priča a ne metodologija
6. Protiv rezultata – povlašteno mesto ukoliko jedina ona proizvodi rezultate, što nije
slučaj;
- slušanje nauke do isključenja drugog
- primer akupunkture i telekineze, nauka pokušava da ih apsorbuje u sebe i
uspostavi kontrolu, postaju „naučni“, do tada su odbačeni
- rezultati nauke nisu isključivo iz same nauke, pomoć sa strane, primer
Kopernika i pitagorejca Philolaos-a
7. Nauka ima napredak kao i druge ideologije, nema superiornog metoda i njegovih
rezultata koji bi je odvojili od drugih
8. Najvažnija konsekvenca : odvojiti nauku od države
- bez značajnijeg uticaja od drugih grupa za uticanje na javnost
- krajnji sud ostavljen laicima,
- odbrana od prigovora – ne razumeju jer se nauka namerno zamagljuje,
može da razume svako ko se zainteresuje; vodi obrazovanijoj i
samopouzdanijoj javnosti
III. Najznačnija promena – obrazovanje
1. Svrha obrazovanja – uvesti ih u život, prirodu i društvo oko sebe;
- sprovodi se kroz prenošenje osnovnog mita – razumljiv i prihvaćen,
omogućava objašnjenje svega
- ojačava duhove mladih protiv suprotnih stanovišta
2. Cilj – obrazovati kritički nastrojene, kontra-sugestivne mlade ljude, zaštititi
njihovu maštovitost:
- učenje dva ili više jezika od ranog doba
- kroz priče, uvesti razloge i kontra- razloge
- naučne priče, takođe, uz kontra-razloge, bez povlaštenog mesta
- omogućava slobodan izbor
3. Progres nauke neće biti zaustavljen ovom reformom, već poboljšan
- samopouzdani, kreativni, slobodoumni ljudi, originalnih ideja nasuprot
robovima institucija i razuma
4. Najznačajniji prigovor – odustati od sebičnih sklonosti i delati;
- pretpostavlja zatvaranje svesti za alternative
- način oslobođenja oduvek poznat
5. Odgovor – reforme sprovoditi kroz delanje
- osloboditi ljude a ne potlačiti ih drugom ropstvu
- osloboditi ih da bi mogli da se smeju – nemoguće ako smo i sami to
zaboravili