Завршни матурскирад из

практичне наставе

Ученик: Игор Костић Професор: Бојан Максимовић

1
 Садржај

Историјски развој моторних возила............................................................3-6

Принцип рада мотора....................................................................................7-8

Историја Рено Клио.......................................................................................9

Турбине.........................................................................................................10-11

Технолошки поступак..................................................................................12

Поступак 010................................................................................................13

Поступак 020................................................................................................14

Поступак 030................................................................................................15

Поступак 040................................................................................................16

Поступак 050................................................................................................17

Трошковник..................................................................................................18

ХТЗ мере.......................................................................................................19

Литература....................................................................................................20

2
1.Историјски развој мотора

Развој моторних возила је почео са развојем ефикасних погонских

машина – мотора са унутрашњим сагоревањем и посебно је интензивиран
од краја 19. века. Хронологија увођења моторних возила била је следећа:
1769. Џемс Ват ( . Џемс Ват (Jems Watt) у Енглеској, добија патентно право
за проналазак парне машине. Овај проналазак се сматра
револуционарним, с обзиром да њиме почиње прелазак са мануфактурне
на индустријску производњу и масовног коришћења парне машине као
погонског агрегата разних машина; 1769. Француски артиљеријски
официр Хуго . Француски артиљеријски официр Хуго (Nicolas Nicolas
Cougnot Cougnot), конструише возило на парни погон за вучу топова.
Карактеристике возила: маса 5000 kg, брзина кретања 4,5 km/h. Овај
„тегљач” сматра се првим моторним возилом; 1806. Енглез Ричард Тревик
( . Енглез Ричард Тревик (Richard Richard Trevithck Trevithck) конструише
шинско возило на парни погон за примену у руднику. Nikolas Joseph
Cugnot 1769. 1829. На расписани конкурс за најспособнију и најбржу
локомотиву, такође у Енглеској, Роберт Стeфансон eфансон (Robert
Stivenson Stivenson) побеђује на трци локомотива својом парном
локомотивом "Rocket" (ракета), која постаје родоначелник свих каснијих
локомотива. Одмах потом Стефансоновој фабрици је наручено 8 таквих
локомотива. Ова локомотива, поред тога што је била најбржа, имала је и
низ нових конструктивних решења, од којих истичемо један, као посебно
важан - развод паре у цилиндре; 1830. Почиње јавни превоз робе и
путника возом на линији Ливерпул – Манчестер; 1837. Томас Девенпорт
( . Томас Девенпорт (Thomas Davenport Davenport) у САД, конструише први
батеријски електромобил. 1845. Томсон (Thomson) у Енглеској, патентира
точак са еластичним цревом које је под притиском (претеча пнеуматика).
1860. Француз Леноар (Lenoir) Француз Леноар (Lenoir) конструише први
клипни први клипни мотор са унутрашњим сагоревањем мотор са
унутрашњим сагоревањем, са степеном корисности од око 3%, који је
усисавао гасну смешу коју је палио варницом на пола хода клипа од СМТ
након чега је вршена експанзија и издувавање.Мотор је радио без
претходног сабијања тако да је степен корисности био минималан због
чега овакав мотор није могао конкурисати парној машини (као гориво

3
користио светлећи гас). 1862 год. Бо д`Роша год. Бо д`Роша је дефинисао
теоријски процес четворотактног мотора и показао да, ради побољшања
ефикасности,мотор мора извршити сабијање смеше пре сагоревања.
1873. Француз Амадео Боле ( Француз Амадео Боле (Amedee Bolle),
конструише аутобус на парни погон са гуменим точковима.
Карактеристике аутобуса: маса 4800 kg, брзина кретања 36 km/h. 1876.
год. Ото Николаус Ото Николаус реализује први гасни клипни мотор који је
радио по четворотактном принципу, са сабијањем гасне смеше и
упаљењем помоћу електричне варнице,тако да је поседовао релативно
повољан степен корисности.Такав мотор наставио је да се усавршава све
до данашњих дана. 1878. Фабрика гасних мотора „Дојц” (Deutz), са својим
конструктором Николаус А. Ото (Nikolaus August Otto), презентује на
светској изложби у Паризу гасни четворотактни мотор са унутрашњим
сагоревањем са електричним паљењем смеше на крају процеса
компресије смеше на крају процеса компресије. Степен корисности је
износио око 15 %. 1882. год. Kлерк је реализовао гасни мотор који је
радио у два такта. 1887. год. Даимлер и Бенз год. Даимлер и Бенз су
искористили клипни мотор за покретање путничког аутомобила,након
чега је уследио брз развој мотора. 1883. Готлиб Даимлер Готлиб Даимлер
(Gottlieb Daimler) конструише први мотоцикл са бензинским мотором.
1884. Николаус А. Ото Николаус А. Ото конструише нисконапонско
електромагнетско паљење смеше у мотору. 1885. Возило француске
фирме „De Dion-Bouton”, на три точка са пнеуматицима, развија брзину од
око 70 km/h. 1886. Карл Бен Карл Бенц (Karl Benz) 29. јанура, приказује
свој прототип кочија на три точка (точкови су такође без пнеуматика).
Мотор има варнично паљење смеше, за шта је Бене добио патент бр.
37435 [Mercedes Benz Museum]. Тек конструкција возила са 4 точка и
побољшаним варничним паљењем, може да се сматра почетком
"серијске" производње и продаје овог возила под називом „Velo” за
тадашњих 2200 немачких марака. У периоду од 1894. до 1902. год.
произведено је око 1200 комада. Ово возило је имало мотор снаге 1,5 KS и
развијало је око 20 km/h; 1886. Готлиб Даимлер конструише "путничке
кочије" (точкови без пнеуматика) које су се кретале брзином од око 16
km/h. Карактеристике овог брзоходог мотора су: паљење смеше
посредством усијане главе, запремина 462 cm3, снага 0,8 KS, број обртаја

4
700 мин-1; 1887. Готлиб Даимлер у својој радионици конструише шинско
возило; 1888. Скот Џон Данлоп (John Boyd Dunlop) патентира пнеуматик;
1888. Арман Пежо (Armand Peugeot) у постојећој фирми „Пежо” у
Француској почиње прототипску производњу путничког трицикла, а већ
1890. возила са четири точка; 1889. Camile Jenatzy, брзином од 109 km/h
поставља у Америци светски рекорд у брзини електричним батеријским
аутомобилом. 1890. год. Рудолф Дизел год. Рудолф Дизел поставља
теоријске поставке циклуса мотора са самопаљењем путем сопствене
енергије сабијања свежег пуњењења. 1892. год.Рудолф Дизел год.Рудолф
Дизел реализује први дизелмотор који је радио по претходно описаном
циклусу и дозира гориво путем убризгавања у цилиндар са претходно
сабијеним ваздухом до температуре изнад самопаљења горива. Прва
успешна конструкција (са задовољавајућим степеном корисности од око
26 %) остварена је тек 1897. године у фирми "МАН". Мотор је снаге 13,1
kW и запремине 15,2 1892. Инжењер Виљем Мајбах ( Виљем Мајбах
(Wilhelm Wilhelm Maybaeh Maybaeh), у сарадњи са Gotlibom Daimlerom,
конструише двоцилиндрични мотор „Феникс” (Phoenix), са издувним
вентилима управљаним брегастим вратилом. Истовремено Мајбах
конструише бризгач бензина - претечу карбуратора. Мајбах, додуше
знатно касније, такође први конструише и хладњак мотора у облику саћа,
као претечу савремених хладњака. 1896. Фирма Даимлер конструише
први теретни камион укупне масе од 5 тона, носивости 1,5 тона, са
дрвеном шасијом, максималне брзине кретања 12 km/h. Мотор је
бензински, уграђен испод пода возила, двоцилиндрични, запремине 1060
cm3 и снаге 4 KS, 700 мин-1. 1899. Фирма „Daimler-Werke” на предлог
аустријског трговца Јелинека, гради нови тип путничког возила, најбољег
возила тога времена. Овај модел назива се по имену Јелинекове ћерке
Мерцедес. Од тада до данас је име „Мерцедес” и синоним за назив
фирме "Даимлер". 1956 год. Феликс Ванкел 1956 год. Феликс Ванкел
реализује први ротациони мотор који је комерцијално прихватљив и
конкурентан постојећим клипним моторима. Daimler- Benz 1886. Clinton
Edgar Woods 1916 1898. Фирма „ Leopold Klement“, касније названа
„ Škoda“, у Младој Болеслави - Чешка (тадашња Аустроугарска), почиње са
производњом бицикала, потом и мотоцикала, да би коначно прешла на
производњу у тешкој машиноградњи (мотора, аутомобила, топова и сл.)

5
1899. Adam Opel у Риселсхајму (Rüsselsheim) – Немачка, почиње са радом
1899. оснива се фирма „ФИАТ“ у Торину (Италија) 1903. оснивање „ Ford-
Motor-Company“ у Америци 1904. фирма „ Rols-Rojs“ (Rolls-Royce) гради
најлуксузније аутомобиле тога времена. 1908. Henri Ford (Henri Ford), у
својој фабрици „Ford“ у Америци, први пут уводи производну текућу траку.
За две године производње „народног возила“, модел „Ford Т“, популарно
назван „Лола“, испоручен је тржишту у преко 15 милиона комада. 1910. у
фирми „Audi“ у Немачкој почиње, такође, производња аутомобила. 1926.
Gotlib Daimler и Karl Benz спајају своје фирме и почиње производња
возила под именом „ Daimler Benz“. 1932. У Немачкој почиње са радом
фирма „ Auto Union“ спајањем фирми Wanderer“, „Audi“, „Horch“ i „DKW“.
Ова фирма у другој половини XX. века, заједно са фирмом „ NSU“, бива
“претопљена“ у концерн „ Wolks Wagen“ (првобитна фирма VW основана
је тек 1938. године). 1936. Професор Ledvinka у фабрици „Tatra“
(Чехословачка) конструише камион са независно ослоњеним точковима.
1938. У Немачкој, у фирми Folksvagen“ (Wolkswagen), Ferdinand Porše
(Ferdinand Porsche) конструише аутомобил „бубу - (Käfer)“, са основним
циљем да производња буде јефтина (путнички аутомобили за народ),
одакле и потиче име (Volks – народни Wagen - аутомобил). 1950. У
фабрици „ Rover“ Енглеска, конструише се возило са гасном турбином.
1954. У фабрици „Citroen“ (Citroën), серијски је произведено возило са
хидропнеуматским ослањањем и подешавањем висине (Patent Anri
Citroën). 1959. Feliks Vankel (Felix Wankel) патентира свој ванкел мотор са
ротационим „клипом“, касније назван „Vankel motor“. 1955/65. Уграђује
се дизел мотор са директним убризгавањем у теретна возила и аутобусе.
1961. Први пропис у Америци, такозвани „калифорнијски тест“ о
дозвољеном садржају штетних компонената у издувним гасовима возила.
1963. Фирма „NSU“ у своје серијско путничко возило К - 80 почиње
уградњу ванкел мотора запремине 500 cm3, 37 кW. Возило развија брзину
од 153 km/h. 1965. Увођење прописа о мерама сигурности на возилима у
Америци.

6
1.1 Принцип рада мотора

Четворотактни мотор је мотор са унутрашњим сагоревањем чији

се рад састоји од четири циклуса. Четири циклуса се односе на усисавање,
сабијање (компресија), сагоревање и издувавање.
Циклус почиње у спољњој мртвој тачки (СМТ), када је клип најдаље
од осе радилице. Циклус се односи на пуно кретање клипа од спољње
мртве тачке (СМТ) до унутрашње мртве тачке (УМТ).
1. Циклус усисавања: у првом циклусу клип се спушта од врха до
дна цилиндра, чиме се смањује притисак унутар цилиндра. Ваздух (код
свих дизел мотора и код ото мотора са убризгавањем горива директно у
цилиндре), односно смеша горива и ваздуха (код ото мотора) се усисава
преко усисног канала у унутрашњост цилиндра, односно усисни вентил се
отвара и у цилиндар улази смеша. У том тренутку клип се креће ка
радилици.
2. Циклус сабијања (компресија): у другом циклусу усисни и издувни
вентили су затворени, док се клип креће према врху цилиндра, чиме се
ствара велики притисак (компресија) и температура.
3. Циклус сагоревања: док је клип близу СМТ долази до упаљеља смеше
унутар цилиндра, услед варнице свећице (код ото мотора), односно услед
високог степена загрејаности сабијеног ваздуха а након убризгавања
дизел-горива (код дизел мотора), и клип се креће према УМТ.
4. Циклус издувавања: током циклуса издувавања, клип се још једном
враћа до СМТ, док је издувни вентил отворен (усисни вентил стоји
затворен) и избацује све продукте сагоревања. Доласком клипа у СМТ
завршава се радни циклус четворотактног мотора.

Унутрашња и спољња мртва тачка су најближа и најудаљенија тачка до

које може стићи клип транслаторног клипног мотора. При раду СУС
мотора не долази до екплозија, већ до упаљења и (контролисаног, мада
муњевитог) напредовања фронта пламена сагоревањем смеше горива и
ваздуха.
Мотори са унутрашњим сагоревањем (СУС мотори) су топлотни мотори
код којих се хемијска енергија  сагоревања горива претвара у механичку
енергију кретања покретних делова мотора (клипа или турбине).
Клипни мотори са унутрашњим сагоревањем су мотори који се
користе на данашњим    аутомобилима. Осим на моторним
возилима (путничким аутомобилима,камионима, мотоциклима), радним
машинама (тракторима, комбајнима и др.) и механизацији уопште, користе

7
се и на бродовима чамцима, а у мањој мери и за
погон локомотива и летелица. 
Аутомобилски мотори као гориво користе (моторни) бензин, дизел
гориво или  течни нафтни гас (тзв. плин). 
 Код моторних возила се у огромној већини користе "класични" клипни
мотори . У последње време присутни су у хибридни погон, па и
електрични.
Због недостатка нафте као основне сировине али и превелике емисије
штетних гасова у атмосферу, аутомобилска индустрија покушава да нађе
алтер

8
1.2 Историја Рено Клио

Рено клио је супермини возило, које је лансирано 1990. године, и тренутно

је актуелна пета генерација од 2019. године. Клио има велики
комерцијални успех и константно је један од најпродаванијих аутомобила
у Европи. Приписују му се велике заслуге у повратку Реноове репутације,
која је озбиљно била пољуљана током осамдесетих година 20. века. Рено
клио је једини аутомобил, поред голфа који је два пута проглашаван за
најбољи европски аутомобил године 1991 и 2016 године.  У Јапану се
продаје под називом лутеција (Renault Lutecia), јер Хонда поседује права
на име клио.

9
2.Турбине

Турбина је ротациона машина (струјни мотор) која

струјну енергију радног флуида трансформише у механички рад.
Механички рад добијен на овај начин се може искористити за добијање
електричне енергије или покретање неке друге ротационе машине
(најчешће пумпе).

Основна конструкција турбина:

Све турбине се конструктивно састоје из покретног дела кога струјање

флуида обрће-ротора (радног кола) и непокретног дела - статора (кућишта)
преко кога су вратило и ротор улежиштени и које омогућава конверзију
струјне енергије радног флуида у механички рад.

Радни флуид

Зависно од врсте флуида који се користи као радни медиј, односно чиме се
производи ротациона сила, турбине се могу поделити на:

хидрауличне турбине (флуид је вода) - водне

ваздушне турбине (флуид је ваздух) - ваздушне

парне турбине (флуид је водена пара) - парне

10
гасне турбине (флуид је гас) - гасне

Намена

У зависности од тога за шта се користи механички рад, турбине се

употребљавају за следеће сврхе

млинове за млевење

воденице за млевење жита

ветрењаче за млевење жита и наводњавања

разне машине

генераторе за производњу електричне струје

генератори за производњу једносмерне струје

генератори за производњу наизменичне струје

11
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
Техничка Школа
Трстеник
ТЕХНОЛОШКИ ПОСТУПАК
(За серијску производњу)

Назив и ознака дела:

Технолошки поступак
Димензије и ознака материјала
Број операције Радно Тпз Слож.
Назив (опис) операције место Опер.
Место израде Тк
1 2 3 4 5
010
Демонтажа
020
Прање и чишћење
030
Дефектажа

040
Монтажа
050
Испитивање

12
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
Техничка Школа
Трстеник
Операцијски лист
(За машинску обраду дела)

Бр.операције 010 Назив операције Турбине

Редни N S I L Бр. Алат и

Опис захвата Т.М
број (o/min) (mm/o) (broj) (mm) Зах. прибор

010 Демонтажа

За демонтажу користим:
-комплет кључева,
-гедра кључева,
-одвијаче
Користим уређај за дијагностиковање. Испитујем радне параметре
турбине. Уређај проналази грешку на турбини компресора.
Установљујем да је потребно визуелно утврђивање да на њој излази бео
и густ дим што су симптоми квара турбине компресора. Ауто
подижемо и вршимо демонтажу црева за довод ваздуха са главе
мотора, и вадимо из шкољке возила.

13
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
Техничка Школа
Трстеник
Операцијски лист
(За машинску обраду дела)

Бр.операције 020 Назив операције Турбина

Редни N S I L Бр. Алат и

Опис захвата Т.М
број (o/min) (mm/o) (broj) (mm) Зах. прибор

020 Прање и
чишћење

Скинем цев за ЕГР са издувне гране, напунимо турбину средствм за

одмашћивање и вратимо ЕГР цев. Руком разрађујем механизам за ВНТ
и сачекам да средство разбије наслаге. Нечистоће ће излетети кроз
ауспух. Да би се мање замашћивало понекад је и потребно возити са
већим бројем обртаја.

14
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
Техничка Школа
Трстеник
Операцијски лист
(За машинску обраду дела)

Бр.операције 030 Назив операције Турбине

Редни N S I L Бр. Алат и

Опис захвата Т.М
број (o/min) (mm/o) (broj) (mm) Зах. прибор

030 Дефектажа

Визуелно закључујем да се направио зазор на радном колу турбине

компресора што је и узрок квара. Даљом дефектажом компресора
виљушкастим кључем 10 и 13 и гуменим чекићем помоћу кога
избацујем радно коло из тела турбине. Увиђам да је дошло до лома
крилаца турине. Установљујем да је немогћа поправка и да је
неопходно заменити новом.

15
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
Техничка Школа
Трстеник
Операцијски лист
(За машинску обраду дела)

Бр.операције 040 Назив операције Турбине

Редни N S I L Бр. Алат и

Опис захвата Т.М
број (o/min) (mm/o) (broj) (mm) Зах. прибор

040 Монтажа

Обрнутим поступком у односу на демонтажу вршим

монтажу.Постављање новог заптивача(дихтунг) између главе и
турбине, неопходна је замена новим. Враћам ЕГР вентил и филтер за
пречишћавање гасова. Причвршћујем цео систем.

16
 ТЕХНИЧКА ШКОЛА
ТРСТЕНИК
Техничка Школа
Трстеник
Операцијски лист
(За машинску обраду дела)

Бр.операције 050 Назив операције Турбина

Редни N S I L Бр. Алат и

Опис захвата Т.М
број (o/min) (mm/o) (broj) (mm) Зах. прибор

050
Испитивање

Стартујем ауто. И ауто у режиму мировања пустимо да ради одређен

временски период да би уље за подмазивање продрло до компресора да
би остварио одговарајућу температуру. Извозимо ауто на пут и возимо
вишим бројем обртаја да би се укључио турбо компресор(преко 2500
обртаја). Прикључујемо уређај за дијагностиковање и пратим
параметар турбо компресора и установљујем да су параметри у
оптималном режиму рада што нам потврђује и сам рад мотора тиме
што смо добили већу снагу.

17
 ТРОШКОВНИК ИЗРАДЕ

Цена по
Бр. Утрошено Укупна
Назив операције (захвата) часу у
Операције време цена
динарима
3 сата
010 Демонтажа 1000 3000дин.
15 минута
020 Прање и чишћење 1000 250дин.
30 минута
030 Дефектажа 1000 500дин.
3 сата и 30
040 Монтажа минута 1000 3500дин.
15 минута
050 Испитивање 1000 250дин.

Укупно 7500дин.

У Трстенику, обрачун извршио,

У јуну 2020 Игор Костић

18
 ХТЗ Мере заштите

Заштитна опрема током рада је једна од најважнијих ставки током рада.

Најчешћи облици хтз опреме су заштитне рукавице,заштитне
маске,заштитне слушалице ,заштитне капе,специјална заштитна одела као
и заштитна обућа.
Хтз мере се користе у циљу веће сигурности током рада сваког човека и
препоручују се током сваког обављања неког посла.

19
 Литература:

Користио сам помоћ пдф. онлајн књига,гугл слика као и видеа са јутјуба.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0

https://www.google.com/search?
q=egr+ventil+reno&tbm=isch&ved=2ahUKEwjev5b_j_PpAhVElxoKHTotDCYQ2-
cCegQIABAA&oq=egr+ventil+reno&gs_lcp=CgNpbWcQAzIECAAQGDIECAAQGDIECAAQGDIECAAQGDI
ECAAQGDIECAAQGDIECAAQGDIECAAQGDoECCMQJzoFCAAQsQM6BQgAEIMBOgIIADoECAAQHjoGCA
AQCBAeUIC5EFib1xBg0dkQaABwAHgAgAHmCYgB4ymSAQswLjkuMS42LTIuMpgBAKABAaoBC2d3cy1
3aXotaW1n&sclient=img&ei=lajeXp6hKMSuarrasLAC&bih=608&biw=1366#imgrc=FS4OvQhJetxoBM

file:///C:/Users/PC/Downloads/02%20-%20MMV%20-%20Uvod%20u%20MVM.pdf

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A7%D0%B5%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BE
%D1%82%D0%B0%D0%BA%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%80

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%BA%D0%BB
%D0%B8%D0%BE

https://www.youtube.com/watch?v=zQR88GSP7sQ

https://www.youtube.com/watch?v=_09bUZMgTh4

20