Professional Documents
Culture Documents
DUVAN
DUVAN
Дуван
Научна класификација
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Solanales
Породица: Solanaceae
Племе: Nicotianeae
Nicotiana
Род:
L. 1754.
врсте
N. acuminata
N. alata
N. attenuata
N. bigelovil
N. clevelandii
N. debneyi
N. excelsior
N. exigua
N. forgetiana
N. glauca
N. glutinosa
N. kawakamii
N. knightiana
N. langsdorffii
N. longiflora
N. obtusifolia
N. otephora
N. paniculata
N. plumbagifolia
N. quadrivalvis
N. repanda
N. rustica
N. x sanderae
N. suaveolens
N. sylvestris
N. tabacum
N. tomentosa
Дуван или духан (лат. Nicotiana) је назив рода углавном зељастих биљака из фамилије
помоћница̂ (Solanaceae), као и најпознатије врсте овог рода — Nicotiana tabacum (обични
дуван), која се сади по читавом свету ради сакупљања листова. Листови се најчешће
користе за пушење.
Име роду је дато по презимену Жана Никоа (франц. Jean Nicot), француског посланика у
Лисабону, који је 1560/61. послао дуван у Француску ради коришћења у медицини[1].
Ареал рода обухвата Северну и Јужну Америку, јужнопацифичка острва, као и делове
Аустралије и Африке. У роду постоји око 60 врста. Највећи значај имају узгајане врсте
обични дуван (N. taabcum), крџа (N. rustica) и дуваника (N. alata).
Садржај
1 Опис[1]
2 Екологија дувана
3 Употреба дувана
4 Галерија
5 Референце
Опис[1]
Биљке из рода дувана су најчешће једногодишње или (ређе) вишегодишње зељасте биљке,
полужбунови или жбунови, усправног стабла, са простим и целим листовима. На
листовима се често налазе жлездасте длаке. Цветови су сакупљени у вршне цимозне
цвасти, које подсећају на грозд или штит. Помало зигоморфну круницу чини 5 круничних
листића, сраслих у облику левкасте цеви. Плод је двоока или четвороока чахура, отвара се
по капцима. Семе је ситно, семењача је мрежасто наборана по површини.
Екологија дувана
Употреба дувана
Цигаретни дим се састоји од капљица смоле, никотина, угљен моноксида и других гасова.
Основни активни фармаколошки састојак дувана је никотин и он узрокује навику и
зависност. Једна цигарета садржи око 2 mg никотина, а смртоносна доза за човека износи
0,05 g. Никотин продире у крвоток и ресорбује се док пушач увлачи дим у плућа, а
количина ресорбованог никотина варира од 20-90%. Под утицајем никотина нестаје осећај
умора, смањује се потреба за храном, стежу се вене, убрзава рад срца, повишава крвни и
срчани притисак, а истовремено се повишавају масноће и шећер у крви. Пола сата након
пушења функције се враћају на нормалу. Пушење смањује осећај мириса и укуса.