Поступак доношења закона и других прописа

Доношење прописа је први корак у уређењу одређених односа и понашања. Стварање

услова за правилну примену прописа, прихваћеност, логичност и ауторитет закона, добровољна
примена и поверење у инспекцијске органе, који надзиру примену прописа, су од суштинске
важности за примену прописа и остваривање сврхе због које је донет. Учествовање
заинтересованих страна у припреми закона, као и других прописа, представља један од
основних предуслова за квалитет правила, остваривање владавине права и јачање поверења у
рад законодавних и извршно-управних органа, као и поверење у правни систем једне земље.

Нормативни оквир законодавног поступка у Републици Србији уређен је: Уставом

Републике Србије, Законом о државној управи, Законом о Влади, Законом о Народној скупштини
и Пословником Народне скупштине.

Основни кораци у припреми и доношењу закона

Право предлагања закона имају Влада, сваки народни посланик, скупштина аутономне
покрајине, или најмање 30.000 грађана. Заштитиник грађана и Народна банка Србије имају право
предлагања закона из своје надлежности.

1) Припрема нацрта закона

Уколико је предлагач закона Влада, ресорни министар оснива радну групу за припрему
нацрта закона. Препорука је да постоји ужа и шира радна група. Ужа радна група би се
учестало састајала и интензивно радила на тексту нацрта закона и припадајућих докумената, док
би се шира радна група састајала ређе и давала своје коментаре, инпуте и сугестије за
унапеђење текста нацрта закона, што би обрадила ужа радна група. Нацрт закона садржи и
образложење, у коме се наводи уставни основ, разлози за доношење закона, општи интерес због
кога се предлаже повратно дејство и сл.

2) Анализа ефеката закона и усклађеност са прописима ЕУ

Упоредо са припремом текста нацрта закона припрема се анализа ефеката закона (енг.
Regulatory Impact Assessment – RIA), која чини обавезни прилог прописа. У анализи ефеката
закона посебно се образложу предложена решања поткрепљења чињеницама, статистичким
подацима и пројекцијама. У овој анализи предочава се више опција са ефектима сваке од те
опције, и на тај начин објашњава зашто је изабрано одређено предложено решење. У евалуацији
анализе ефеката закона посебан значај се даје спречавању неоправданог повећања
административног и регулаторног оптерећења привреде.
Нацрт закона, поред анализе ефеката закона, обавезно прате и изјава о усклађености
прописа са прописима Европске уније и табела усклађености са прописима Европске уније, изјава
да ли је нацрт закона планиран годишњим планом рада Владе, образац процене финансијских
ефеката, изјава о оствареној сарадњи и извештај о спроведеној јавној расправи (након њеног
спровођења).

3) Јавна расправа
Након припреме текста нацрта закона, спроводи се јавна расправа. Предлагач је
обавезан да у припреми закона којим се битно мења уређење неког питања или уређује
питање које посебно занима јавност, спроведе јавну расправу. Јавна расправа се може
спровести и у припреми стратегије развоја, уредбе и одлуке. У оквиру јавне расправе,
заинтересоване стране имају могућност да изнесу своје ставове, мишљења и предлоге који се
односе на предложена законска решења. Јавна расправа траје најмање 20 дана. Након
спроведене јавне расправе, сачињава се извештај о спроведеној јавној расправи који садржи све
пристигле коментаре и сугестије и одговоре ресорног министарства, тј. радне групе на те
коментаре, као и образложење зашто су поједине сугестије прихваћене, а поједине нису.
Министарство је дужно да извештај о јавној расправи објави на својој интернет страници и
порталу е-управе најкасније у року од 15 дана од дана окончања јавне расправе.
 4) Прибављање мишљења
Након спроведене јавне расправе и усаглашавања текста нацрта закона, као резултата
јавне расправе (ако су одређене сугестије прихваћене), следи поступак прибављања мишљења од
надлежних органа и тела. Сви којима је предлагач доставио нацрт или предлог акта на
мишљење дужни су да мишљење писмено доставе предлагачу у року од 10 радних дана. Рок за
достављање мишљења на нацрт системског закона је 20 радних дана. Након прибављања
мишљења од стране свих органа и других институција, којима је послат на мишљење, уколико
постоје неке озбиљније примедбе, потребно је пре слања материјала на Владу, с тим
ресором постићи договор око предложеног решења. Након усклађивања са примедбама из
прибављених мишљења, министарство доставља Влади нацрт закона са свим прилозима, ради
разматрања и одлучивања на седници Владе, преко Генералног секретаријата.

5) Поступак пред Владом и у Народној Скупштини

Закон и остале акте које Влада предлаже Народној скупштини предлагач припрема у
облику нацрта. Влада прихвата нацрт закона тако што утврђује предлог закона, који потом
упућује Народној скупштини. Након утврђивања Предлога закона, он се преко Генералног
секретаријата доставља Народној скупштини на разматрање у оквиру редовног или ванредног
заседања. У Народној скупштини народни посланици разматрају предлог закона у начелу и
појединостима и подносе амандмане на текст предлога закона, који се разматрају и усвајају или
одбијају. Закон је усвојен ако се за њега изјасни већина од укупног броја народних посланика.
Председник Народне скупштине одмах, а најкасније у року од два дана од дана
изгласавања закона, доставља закон председнику Републике ради проглашења. Проглашење
закона се обавља указом, најкасније за 15 дана од дана изгласавања закона, или најкасније за 7 дана, ако
је закон донет по хитном поступку.
Ако председник Републике, уз писмено образложење, врати закон на поновно одлучивање
Народној скупштини, председник Народне скупштине одмах га доставља народним посланицима
и о томе се одлучује на првој наредној седници. Ако Народна скупштина одлучи да поново гласа о
закону, закон се изгласава већином од укупног броја народних посланика. Председник Народне
скупштине поново изгласани закон одмах доставља председнику Републике, ради проглашења.
Ако председник Републике не донесе указ о проглашењу закона, нити захтева да Народна
скупштина поново гласа о закону који је донела, закон проглашава председник Народне
скупштине.

6) Доношење и објављивање у „Службеном гласнику Републике Србије“

Након изгласавања, односно доношења, закон се објављује у „Службеном гласнику
Републке Србије” и ступа на снагу најраније осмог дана од дана објављивања. Примена закона
може да буде одложена, а у изузетним случајевима закон може да ступи на снагу и одмах по
објављивању.

Начин доношења подзаконских аката

По овом принципу, са одређеним одступањима, функционише и поступак припреме и
усвајања подзаконских прописа, односно аката за извршавање закона, с тим што њих усваја
Влада или надлежно министарство, односно надлежни орган управе.
Спровођење јавне расправе није увек обавезно, али је итекако сврсисходно и пожељно. На
тај начин заинтересоване стране информишу се о будућим регулаторним решењима, дају своје
предлоге док су она још у фази припреме и тако утичу на регулаторну политику у одређеној
области, чиме се стварају услови за уравнотежена и одржива решења и правилну примену
закона и других прописа.