1.

ELEMENTI TRANSFORMATORSKIH STANICA

1.1. SABIRNICE

Ime uređaja: sabirnice (tri sabirnice, za svaku fazu po jedna)

Zadatak elementa

Sabirnice su električna okosnica razvodnog postrojenja. One povezuju vodove kojima se

dovodi energija sa vodovima koji je dalje odvode. Svi vodovi spojeni su sa sabirnicama, pa su one
za normalan pogon razvodnog postrojenja od najveće važnosti. U slučaju kvara na sabirnicama
relejna zaštita mora da isključi sabirnice i sve vodove koji su na njih priključeni, što je veliki ispad
snage koji u postrojenjima visokog napona može da dovede do teških posledica po
elektroenergetski sistem. Zbog toga se sabirnice naponski izoluju za jedan izolacioni stepen bolje
nego ostali elementi. Uprkos tome, dešavaju se kvarovi i na sabirnicama, zbog kvara druge opreme,
oslabljene izolacije izolatora sabirnica ili ljudske greške (pogrešne manipulacije).
Sabirnice se izvode od neizolovanih bakarnih ili aluminijumskih provodnika. Za razvodna
postrojenja unutrašnje izvedbe (u zgradi) do nazivnog napona 35 kV koriste se okrugli, pljosnati ili
U-profili, dok se za takva postrojenja višeg napona, bilo unutrašnje izvedbe, bilo na otvorenom
prostoru, upotrebljavaju užad ili cevi.

Kako element funkcioniše

Sabirnice su provodnici kroz koje prolazi električna struja. Učvršćeni su, statički, ne
pomeraju se. Zagrevaju se, pa je potrebno da se adekvatno hlade. Na njih pri kratkom spoju deluju
jake sile, zbog čega moraju da budu dobro učvršćene.

Oznaka u šemi

Videti sliku 1.11. Obeležavaju se debelom punom linijom ako je šema jednopolna, ili sa tri
pune debele linije u tropolnim šemama. Prema IEC standardu, označavaju se sa L1, L2 i L3.

Koje su im tehničke karakteristike

a) nazivni napon (za izbor naznačenog napona potpornih izolatora);

b) dopušteno trajno strujno opterećenje (za izbor poprečnog preseka);
c) dimenzije poprečnog preseka.

Kako izgledaju, kako se raspoznaju u postrojenju

Za postrojenja naznačenih napona U n ≤ 35kV izvode se od krutih provodnika, od bakra ili

aluminijuma, najčešće pravougaonog poprečnog preseka.
Kruti provodnici su najčešće simetrično rasporedjeni u horizontalnoj ili vertikalnoj ravni
(sl.1.1). Mogući su i rasporedi u kosoj ravni ili u uglovima trougla.

1
 a

1) 2)

Sl.1.1 Skica rasporeda provodnika sabirnica

1) horizontalni raspored ; 2) vertikalni raspored

U slučaju kada su radne struje izrazito velike, faze se, iz konstrukcionih razloga, izvode iz dva
ili više provodnika manjeg preseka. Na taj način se obrazuje paket provodnika po fazi. Minimalno
rastojanje izmedju provodnika unutar paketa jednako je širini jednog provodnika.
Hlađenje krutih provodnika, a time i strujna opteretivost, poboljšava se ako se provodnici
oboje. Sa stanovišta hlađenja, bolje je provodnike postavljati u horizontalnoj, nego u vertikalnoj,
ravni. Na slici 1.2. prikazane su sabirnice od bakarnih pravougaonih profila, sa dva provodnika po
fazi, učvršćene poprečno.

Slika 1.2 Bakarne sabirnice od pravougaonog profila, dva provodnika po fazi

Slika 1.3 Raspored provodnika (jedan po fazi) i potpornih izolatora koji ih nose

2
Kako se dimenzionišu

Izbor preseka izvodi se:

a) s obzirom na maksimalnu struju u normalnom pogonu;

b) s obzirom na povišenje temperature sabirnica za vreme trajanja kratkog spoja;
c) s obzirom na mehaničko naprezanje u slučaju kratkog spoja.

Paralelni provodnici mehanički se dimenzionišu iz sledećeg razloga. Provodnici čija je

dužina l velika u poređenju sa njihovim rastojanjem a, kada protiče struja, podvrgnuti su silama
koje su ravnomerno raspoređene duž provodnika. U slučaju kratkog spoja, ove sile su naročito jake
i naprežu provodnike i potporne izolatore koji ih nose, dovodeći do savijanja provodnika. To
napreže potporne izolatore toliko da oni mogu da se polome, zbog čega moraju biti adekvatno
učvršćeni. Ovo je razlog zbog čega se sabirnice ne mogu dimenzionisati samo na osnovu struje
opterećenja u normalnom pogonu, već i na osnovu struje kratkog spoja. Sila usled kratkog spoja
različito deluje na tri sabirnice zbog njihovog rasporeda, a menja se u vremenu jer se i struja kvara
menja u vremenu. Za dimenzionisanje se koristi najjača sila koja nastaje u nekom trenutku, na
nekom mestu.

Slika 1.4 Raspored sabirnica H sa po tri provodnika po fazi, sa odstojnicima Z i

silom Fd koja deluje na provodnik

Užaste sabirnice se koriste za izvođenje postrojenja naznačenih napona U n ≥ 110kV . Izvo-

de se, kao i nadzemni vodovi, od alu-čeličnih provodnika. Užaste sabirnice se postavljaju isključivo
u horizontalnoj ravni.

3
 Slika 1.5 Cevne sabirnice

Slika 1.6 Cevne i užaste sabirnice

Razmak između sabirničkih provodnika definisan je naponskim naprezanjima u postrojenju.

Na slici 1.7 prikazani su oubičajeni razmaci između provodnika sa vazduhom kao izolacijom,
zavisno od naponskog nivoa.

4
 Slika 1.7 Uobičajeni razmaci sabirnica prema naponskom nivou

Na slici 1.8 prikazane su cevne sabirnice 400 kV, a na slici 1.9 za 110 kV. Cevne sabirnice
naročito se koriste za veće struje, ne postoji problem sa koronom, a na nekim mestima učvršćuju se
fiksno, kao nepokretne, dok na kraju dela sabirnice mora da postoji razmak od jednog do drugog
dela, zbog termičkog širenja i skupljanja sabirnice zbog toplote. Na donjoj slici, to je prikazano u
gornjem desnom uglu.

Slika1.8 Cevne sabirnice 400 kV

5
 Slika 1.9 Cevne sabirnice 110 kV (levo je strujni transformator, a desno SF6 prekidač)

Na slici 1.10 prikazane su užaste sabirnice u 400 kV postrojenju. Zbog korone, koja nastaje
kao tinjavo pražnjenje oko provodnika u vidu svetlog oreola, postoje dva provodnika po fazi jer je u
tom slučaju radijus provodnika zadovoljavajući, i sprečava jako električno polje i koronu. Korona
pravi radio smetnje i njome se gubi aktivna električna snaga.

6
 Slika 1.10 Užaste sabirnice 400 kV

Presek sabirničkih provodnika određuju strujna naprezanja.

Izbor preseka sabirničkih provodnika izvodi se prema:

a) maksimalnoj struji u normalnom pogonu Imaxpog;

b) struji merodavnoj za zagrevanje za vreme trajanja kratkog spoja It (kratkotrajna termička
struja kratkog spoja);
c) mehaničkim naprezanjuma za vreme trajanja kratkog spoja Iu (udarna struja kratkog
spoja).

Izbor preseka sabirničkih provodnika prema maksimalnoj struji u normalnom pogonu,

Imaxpog:

a) to je najveća struja koja u normalnom pogonu teče kroz najopterećeniji deo sabirnice;
b) prema tom najopterećenijem delu sabirnice dimenzionišu se cele sabirnice;
c) merodavno za izbor preseka provodnika je dozvoljeno zagrevanje provodnika iznad
temperature okoline uz pretpostavku da će ta maksimalna pogonska struja trajati neograničeno dugo
vremena.

Na slici 1.11 prikazan je primer (Fakultet elektrotehnike i računarstava u Zagrebu)

određivanja najopterećenijeg dela sabirnice.

7
 Slika 1.11 Određivanje najopterećenije deonice sabirnica (FER – Zagreb)

Tabela 1. Dozvoljena trajna opterećenja bakarnih pljosnatih profila (A), povišenje temperature za
30 ˚C.

8
Tabela 2. Dozvoljena trajna opterećenja aluminijumskih pljosnatih profila (A), povišenje
temperature za 30 ˚C.

Tabela 3. Dozvoljena trajna struja opterećenja okruglih profila (A), povišenje temperature za 30 ˚C

9
 Tabela 4. Dozvoljena trajna struja opterećenja cevi (A), povišenje temperature za 30 ˚C

Dozvoljena trajna trajna opterećenja navedena u tabelama važe za određene uslove

postavljanja provodnika.
Ukoliko se uslovi postavljanja sabirničkih provodnika razlikuju od pretpostavljenih u
tabelama, potrebno je korigovati dozvoljena trajna opterećenja:

- za pljosnate profile pretpostavlja se da je duža stranica profila okomita na površinu poda

(a), i da je razmak pojedinih provodnika (kod više provodnika po fazi) jednak širini provodnika –
položeni položaj provodnika (b) dovodi do slabijeg odvođenja toplote (toplota je „zarobljena“ ispod
provodnika, koji je širok).

U tabelama navedena dozvoljena trajna opterećenja važe za horizontalan raspored

sabirničkih provodnika (a), dok je za vertikalan raspored (b) potrebno smanjiti dozvoljena
opterećenja za 10-15% (korekcioni faktor 0.85-0.9).

Na slici 1.12 prikazani su vodoravni (levo) i vertikalni raspored provodnika (desno).

10
 Slika 1.12 Vodoravni i vertikalni raspored provodnika

Bojenjem sabirnica poboljšava se odvođenje toplote, pa su zbog toga posebno navedena

dozvoljena opterećenja za obojene, a posebno za neobojene provodnike.

Važi sledeće:

- zbog čvrstoće u postrojenjima do 35 kV ne izvode se sabirnice pljosnatog profila manjeg

od 40×5 mm;
- za naponske nivoe 110 kV i više - minimalni presek, odnosno prečnik, određen je
zahtevom za sprečavanje korone.

Presek provodnika odabran prema maksimalnoj struji u normalnom pogonu potrebno je

dalje proveriti s obzirom na zagrevanje i mehanička naprezanja za vreme trajanja kratkog spoja.

11
Kakav je pogonski mehanizam

Sabirnice nisu rasklopni uređaj, fiksirane su, pa nemaju pogonski mehanizam.

Kako se njima upravlja – uključenje, isključenje

Vodovi i transformatori priključuju se na sabirnice prekidačima. Tako se i isključuju. One se

ne uključuju i isključuju tako što se deluje na njih, već na raskopne aparate.

Opasnosti pri održavanju – remontu, popravci

Pri održavanju sabirnica, one moraju da budu u beznaponskom stanju i uzemljene sa obe
strane, kako ne bi mogao da se pojavi napon zbog nečije (ljudske) greške ili iz drugog razloga
(atmosfersko pražnjenje, indukovani naponi i sl.). Kada monter radi na sabirnici, treba da ima
zaštitni šlem, koji mu štiti glavu od povreda pri padu nekog predmeta na njega, pri padu montera iz
bilo kog razloga, a šlem je električno izolovan, pa štiti glavu montera i od strujnog udara.

NA ISPITU – TREBA ODGOVORITI NA PITANJE KOJE JE U TEKSTU DATO KAO

NASLOV

12