SITS

Savez mašinskih i elektrotehničkih

inženjera i tehničara Srbije

UPUTSTVO
ZA PRIPREMU STRUČNOG ISPITA IZ
ELEKTROENERGETIKE

Beograd, 2010.
 UVOD
I po novom Zakonu o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS” broj
72/2009 i 81/2009) obavezne su lične licence za bavljenje poslovima vezanim za
izradu tehničke dokumentacije i građenje objekata za odgovornog planera,
urbanistu, projektanta i izvođača radova, a položen stručni ispit je jedan od uslova
za dobijanje te licence.
Licencu za odgovornog projektanta elektroenergetskih instalacija niskog i
srednjeg napona, odnosno odgovornog projektanta elektroenergetskih instalacija
srednjeg i visokog napona može da stekne lice sa visokom stručnom spremom
elektostruke odgovarajućeg smera sa položenim stručnim ispitom i najmanje tri
godine radnog iskustva sa stručnim rezultatima na izradi tehničke dokumentacije i
sa preporukom najmanje dva odgvorona projektanta ili Inženjerske komore.
Stručnim rezultatima za projektanta smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju i
izrai ili saradnji najmanje na dva projekta.
Licencu za odgovornog izvođača elektroenergetskih instalacija niskog i srednjeg
napona, odnosno odgovornog izvođača elektroenergetskih instalacija srednjeg i
visokog napona može da stekne lice sa visokim obrazovanjem odgovarajuće struke,
odnosno smera, na studijama drugog stepena ili stečenim visokim obrazovanjem na
studijama prvog stepena odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim
ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na studijama
drugog stepena, odnosno pet godina radnog iskustva sa visokim obrazovanjem na
studijama prvog stepena, sa stručnim rezultatima na građenju objekata.
Stručnim rezultatima na građenju objekata u smislu stava 3. ovog člana smatraju
se rezultati ostvareni na rukovođenju građenjem ili saradnji na građenju najmanje
dva objekta.
Građenjem objekata za koje odobrenje za izgradnju daje jedinica lokalne
samouprave, spratnosti PO+P+4+PK čija ukupna površina ne prelazi 2.000 m2
bruto površine, objekata manje složenih građevinskih konstrukcija raspona do 12
metara, lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutrašnjih instalacija vodovoda i
kanalizacije, grejanja i klimatizacije i elektroinstalacije, unutrašnjih gasnih
instalacija, kao i izvođenje pojedinih građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i
radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena, može rukovoditi i lice
koje ima visoko obrazovanje na studijama prvog stepena odgovarajuće struke,
odnosno smera, položen stručni ispit, najmanje pet godina radnog iskustva i sa
važećom licencom.
Građenjem stambenih i pomoćnih objekata za svoje potrebe i potrebe članova
porodičnog domaćinstva, kao i izvođenjem pojedinih građevinskih, zanatskih i i
instalacijskih radova i radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena,
može da rukovodi lice sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama prvog
stepena odgovarajuće struke, odnosno smera ili srednjom školskom spremom
odgovarajuće struke i položenim stručnim ispitom.
Stručni ispit koji je kao uslov za obavljanje navedenih poslova propisan
zakonom, polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove
urbanizma i građevinarstva.

2
 1. POSLOVI IZGRADNJE ZA KOJE JE POTREBNOM IMATI
LICENCU
Zakon o planiranju i izgradnji propisuje da licencu za odgovornog projektanta
moraju imati lica koja:
 učestvuju u izradi prethodne studije opravdanosti i prethodne studije
opravdanosti,
 izrađuju tehničku dokumentaciju (generalne, idejne, glavne i izvođačke
projekte i projekte izvedenog objekta),
 vrše tehničku kontrolu glavnih projekata,
 vrše reviziju (stručnu kontrolu) projekata za objekte iz člana 133,
 vrše stručni nadzor tokom građenja objekata,
Licencu za odgovornog izvođača radova moraju imati lica koja:
 rukovode građenjem objekata odnosno izvođenjem radova,
 vrše stručni nadzor tokom građenja objekata,
 vrše tehnički pregled objekata.
Licencu za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta
i odgovornog izvođača radova izdaje:
Inženjerska komora Srbije,
11000 Beograd, Kneza Miloša 9/II
telefoni: 324-85-85; 324-85-86
E-mail: iksinfo@ingkomora.rs
www.ingkomora.rs
2. POSLOVI ZA KOJE JE POTREBAN STRUČNI ISPIT
Zakon o izgradnji objekata propisuje da stručni ispit moraju položiti lica koja
obavljaju:
 poslove izrade tehničke dokumentacije (projektovanja);
 poslove kontrole tehničke dokumentacije;
 poslove rukovođenja gradnjom objekata;
 poslove stručnog nadzora (tzv. nadzornog organa);
 poslove tehničkog pregleda objekata;
 poslove (građevinskog) inspektora;
 prethodne radove (istraživanja, izradu analiza i drugih stručnih materijala,
pribavljanje podataka kojima se analiziraju i razrađuju tehnički,
ekonomski, energetski i drugi uslovi koji utiču na izgradnju i korišćenje
određenog objekta);
 pripremne radove koji prethode građenju objekta (npr. postavljanje
instalacija privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova, itd.)
2.1. Ko ima pravo da polaže stručni ispit
Zakon o izgradnji objekata i Pravilnik o programu i načinu polaganja stručnog
ispita propisuju da pravo na polaganje stručnog ispita imaju:
 lica koja imaju visoku (VII), višu (VI) i srednju (IV) školsku spremu
odgovarajuće tehničke struke (elektroenergetski smer);
 najmanje dve godine radnog iskustva na odgovarajućim poslovima.
Stručni ispit polažu i lica koja su stekla viša akademska zvanja ili titule
(specijalisti, magistri, doktori nauka, profesori i sl.).
Ne ispunjavaju uslove za polaganje stručnog ispita lica koja su radila na
poslovima održavanja, remonta, konstruisanja, pripreme proizvodnje i sl.

3
 2.2. Ko organizuje polaganje stručnog ispita
Prema Pravilniku o programu i načinu polaganja stručnog ispita,
administrativno-stručne i tehničke poslove vezane za polaganje stručnog ispita
obavlja Savez inženjera i tehničara Srbije odgovarajuće struke (tj. SMEITS).
Stručni ispit se polaže pred Komisijom za polaganje stručnog ispita koju
obrazuje ministar nadležan za poslove urbanizma i građevinarstva.
2.3. Prijavljivanje stručnog ispita
Pravilnik o programu i načinu polaganja stručnog ispita propisuje dokumenta
kojima se prijavljuje stručni ispit:
1. pismenu prijavu,
2. overen prepis izvoda iz matične knjige rođenih,
3. overen prepis diplome ili svedočanstva o završenoj školi,
4. potvrdu preduzeća o vrsti poslova na kojima je kandidat radio i o radnom
stažu od najmanje 2 godine na poslovima projektovanja, pripreme i izrade
tehničke dokumentacije, nadzora ili izvođenja elektroenergetskihn
instalacija,
5. opis teme (projektni zadatak).
2.4. Naknada za polaganje stručnog ispita
Troškove polaganja stručnog ispita, kao i troškove polaganja popravnog ispita,
snosi lice koje polaže stručni ispit, ili preduzeće odnodno drugo pravno lice u kome
je kandidat zaposlen.
Obaveštenje o visini troškova polaganja stručnog ispita kandidatu se dostavlja
zajedno sa obaveštenjem da je pismeni rad pozitivno ocenjen.
2.5. Ispitni rokovi
Februarski – rok za prijavljivanje ispita je 15. novembar, a ispit se polaže
krajem februara ili početkom marta; junski – rok za prijavljivanje ispita je 1. mart, a
ispit se polaže od 1. juna do 25. juna; novembarski – rok za prijavljivanje ispita je 1.
septembar, a ispit se polaže krajem novembra ili početkom decembra.
2.6. Struktura stručnog ispita
Prema Pravilniku o programu i načinu polaganja stručnog ispita, stručni ispit se
sastoji od:
 opšteg dela,
 posebnog dela.
Opšti sa posebnim delom čini celinu stručnog ispita čija je obaveza polaganja
utvrđena Zakonom o planiranju i izgradnji. Položen stručni ispit predstavlja uslov za
obavljanje određenih poslova utvrđenih Zakonom. Opšti deo stručnog ispita ne
polažu kandidati koji su stručni ispit položili po odredbama drugih propisa, s
obzirom na to da je opšti deo ispita, u sadržinskom smislu, isti za sve stručne ispite
tehničke struke. Molbu za oslobađanje od polaganja opšteg dela ispita može da
podnese:
 lice koje je položilo stručni ispit za niži stepen školske spreme, a
naknadno završi viši stepen školske spreme;
 lice koje je položilo stručni ispit u organima uprave.
4
 Opšti deo stručnog ispita obuhvata tri oblasti koje su, saglasno Pravilniku o
načinu i programu polaganja stručnog ispita, sistematizovane po grupama i to:
a) ustavno uređenje države,
b) radni odnosi i
c) upravni postupak.
Posebni deo stručnog ispita obuhvata:
 pismeni deo ispita (izradu pismenog rada);
 usmeni deo ispita: odbrana stručnog rada i proveru poznavanja tehničkih
propisa (zakoni, normativi, standardi, preporuke i sl. i Zakon o planiranju i
izgradnji).
Opšti deo i posebni deo ispita polažu se istog dana.

2.7. Sastav komisije

 predsednik komisije,
 ispitivači (jedan za opšti i jedan za posebni deo ispita),
 članovi komisije.
2.8. Minimalan broj pitanja i ocenjivanje na ispitu
Minimalan broj pitanja na ispitu:
Opšti deo: 3 (1 iz ustavnog uređenja, 1 iz radnih odnosa i 1 iz upravnog
postupka)
Odbrana rada: neodređen
Poznavanja propisa: 3 (1 iz Zakona o planiranju i izgradnji i 2 iz ostalih
tehničkih propisa).
Ocenjivanje kandidata: položio  nije položio.
U toku polaganja stručnog ispita vodi se zapisnik koji potpisuju predsednik
komisije, ispitivači (svaki za svoj deo ispita), članovi komisije i sekretar komisije.
2.9. Popravni ispit
Kandidat koji nije pokazao dovoljan uspeh iz opšteg dela ili iz jednog predmeta
posebnog dela, može polagati popravni ispit u roku koji ne može biti kraći od tri
meseca od dana kada je ispit polagao, odnosno u narednom ispitnom roku.
Naknada za polaganja popravnog ispita je niža od naknade za polaganje celog
ispita.
2.10. Odustajanje od ispita
Ako kandidat ne pristupi polaganju stručnog ispita, ili ako pre početka polaganja
stručnog ispita izjavi da odustaje od ispita, smatraće se da nije ni polagao ispit, s tim
da može da pristupi polaganju u narednom ispitnom roku.
Ako kandidat neopravdano odustane od započetog polaganja stručnog ispita,
smatraće se da ispit nije položio.
Ukoliko kandidat zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga bude sprečen da
pristupi započetom polaganju ispita (npr. stručni rad je ocenjen pozitivno, a ne može
da pristupi usmenom delu ispita), podnosi pismeni zahtev komisiji za odlaganje
ispita za sledeći ispitni rok. Komisija obaveštava kandidata da li je njegov zahtev
usvojen.
5
 2.11. Dokumenti o položenom stručnom ispitu
POTVRDA (neposredno nakon polaganja);
UVERENJE (najkasnije 2 meseca nakon polaganja) sadrži podatke: naziv
ministarstva, broj i datum izdavanja, ime i prezime kandidata, datum i mesto
rođenja, datum polaganja, školsku spremu (kako je u diplomi kandidata
elektroenergetika), potpise predsednika Komisije i Ministra.
2.12. Literatura u izdanju SMEITS-a
Literatura iz oblasti zakona, propisa i standarda
1. G. Dotlić: Elektroenergetika (kroz standarde, zakone, pravilnike i tehničke
preporuke), V izdanje, 2009. (Radni naslov: 100 pitanja i odgovora).
2. Lj. Rašajski, G. Dotlić, M. Mrđanov: Mali elektroenergetski priručnik (MEP),
IV izdanje, 2009.
3. Z. Hadžić, D.Vićović: Električne instalacije niskog napona, I izdanje, 2007.
4. D. Vićović, Z.Hadžić: Zaštita objekata od atmosferskog pražnjenja, I izdanje,
2008.
5. M.. Mrđanov: Kablovi, samonoseći kablovi, užad i kratki spoj (Izvodi iz
tehničkih standarda u elektroenergetici), I izdanje, 2006.
6. M. .Mrđanov: Pravilnici iz elektroenergetike (sa komentarom) – Postrojenja,
nadzemni vodovi, zaštita od statičkog elektriciteta i od požara, I izdanje, 2007.
7. M. .Mrđanov: Zbirka zakona i pravilnika o planiranju i građenju objekata,
dopunjeno izdanje, 2009.
8. M. Isailović: Tehnički propisi o zaštiti od požara i eksplozija (sa
komentarima), III izdanje, 2008.
Knjige čiji je izdavač Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara
Srbije (SMEITS), mogu se nabaviti u prostorijama Saveza, u Beogradu, Ulica kneza
Miloša br. 7 (II sprat, soba 29), tel. 011 3230 041, faks 011 3231 372, e-mail:
smeits@eunet.rs; www.smeits.org. rs.

3. IZBOR TEME ZA PISANI RAD

Prema Pravilniku o programu i načinu polaganja stručnog ispita, temu za pisani
rad može da predloži kandidat ili preduzeće u kome je kandidat zaposlen.
Uz prijavu za polaganje stručnog ispita, kandidati prilažu projektni zadatak i/ili
detaljan opis teme. Tema pismenog rada treba da odgovara stepenu školske spreme:
 visoka školska sprema – rad mora obuhvatati jednu celinu složenog
investicionog objekta ili instalacija;
 viša školska sprema – rad mora obuhvatati manje složene investicione
objekte ili deo složenog investicionog objekta ili instalacija;
 srednja školska sprema – rad mora obuhvatati neki jednostavniji
investicioni objekat, odnosno deo nekog složenijeg objekta.
3.1. Prihvatanje teme pisanog rada
Predloženu temu pismenog rada po pravilu ocenjuje predsednik komisije i
određuje ispitivača (mentora) pod čijim će nadzorom kandidat da izradi rad.

6
 Tema se ocenjuje sa:
a) prihvata se,
b) prihvata se uz određene uslove,
c) ne prihvata se (sa obaveznim navođenjem razloga).
O oceni teme kandidat se obaveštava pisanim putem i tom prilikom obaveštava
se i o terminu dostavljanja stručnog rada.
3.2. Delovi pisanog rada
a) tekstualni deo; b) grafički deo.
Tekst i grafička dokumentacija pisanog rada moraju se uraditi na čistom papiru,
bez oznaka preduzeća i druge organizacije. Samo u slučajevima kada kandidat
prilaže glavni projekat iz preduzeća u kome je zaposlen, mentor može odobriti da se
koristi ”logo” (engl. logging) tog preduzeća.
Za obradu teksta i crteža mogu se koristiti odgovarajući računarski programi uz
primenu srpskih standarda, kako za obradu teksta, tako i za crteže.
3.3. Stručni nivo pisanog rada
Glavni projekat (tj. „školski primer” glavnog projekta).
Stručni rad ne može da bude: diplomski, magistarski ili doktorski rad, studija,
tipski projekat, projekat nekog uređaja ili mašine, elaborat, analiza itd.
3.4. Minimum tekstualne dokumentacije u glavnim projektima
Naslovna strana sa sadržajem
Izjava o samostalnoj izradi rada (potpisana)
Projektni zadatak
Tehnički opis (obrazloženje)
Tehnički uslovi
Prilog o primenjenim propisanim merama o bezbednosti i zdravlju na radu
Predmer i predračun radova i materijala
Specifikacija materijala
Proračuni.
3.5. Projektni zadatak
1. Opšti podaci
 podaci o investitoru (naziv, sedište i dr.)
 naziv i lokacija objekta
 naziv projekta
 etapnost izgradnje objekta
 godina početka izgradnje objekta
 godina završetka izgradnje objekta.
2. Tehnički podaci
 osnovni podaci o objektu
3. Ostali podaci.
U praksi, projektni zadatak ima dve forme:
1) projektni zadatak sa osnovnim zahtevima (PRILOG 1);
2) projektni zadatak sa detaljnim zahtevima (PRILOG 2).

7
 Ukoliko se uz prijavu za polaganje stručnog ispita prilaže projektni zadatak sa
osnovnim zahtevima (tzv. ”lagana” forma projektnog zadatka), često se dešava da
nema dovoljno podataka za kvalifikovanu ocenu o prihvatanju teme pismenog rada.
U tom slučaju, obavezno treba priložiti detaljan opis teme.
3.6. Tehnički uslovi
a) opšti uslovi za ugovaranje i izvođenje radova (PRILOG 3);
b) tehnički uslovi za izvođenje radova (PRILOG 4).
3.7. Prilog o primenjenim propisanim merama zaštite na radu
Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (“Službeni glasnik RS” broj
101/2005), uz tehničku dokumnentaciju treba da se uradi prilog o bezbednosti i
zdravlju na radu sa naznakom svih opasnosti po život i štetnosti po zdravlje radnika
i građana koje mogu da se pojave pri korišćenju objekta i merama koje su
projektovane da se ove opasnosti otklone, a štetnosti otklone ili svedu u dozvoljene
granice (PRILOG 5).
NAPOMENA: Izjava o primenjenim propisanim merama zaštite na radu nije
dovoljna.
Prilog mora biti potpisan od strane odgovornog projektanta.
3.8 Tezhnički opis (obrazloženje)
U tehničkom opisu odgovorni mprojektant daje obrazloženje koncepcije
projekta i kratak opis, po nekoliko rečenica o svakoj od instalacija i delova
obrađenih projektom. U ovom obrazloženju treba obavezno navesti sve
karakteristike, pogotovu ako ima neuobičajenih, detalje koji su primenjeni u
projektu. Sva rešenbja koja nisu u grafičkoj dokumentacijim prikazana dovoljno
precizno, ili ih nije bilo moguće dovoljno precizno prikazati, moraju biti tako
opisana da prilikom izbora opreme, montažne opreme ili izvođenja instalacija,
izvođač nema dilema.
Tehnički opis mora biti potpisan od strane odgovornog projektanta.
3.9. Predmer i predračun radova i materijala i specifikacija materijala
Predmer i predračun radova i materijala mora da sadrži cene izražene u
dinarima.
Predmer i predračun radova i materijala može da se uradi po grupama pozicija
(npr. navede se šta sve sadrži VN ćelija, a iskaže se ukupna cena za isporuku,
montažu i ispitivanje ćelije).
Ukoliko su predmer i predračun radova i materijala urađeni dovoljno detaljno,
može se izostaviti specifikacija materijala.
3.10. Vrste crteža i redosled u projektu
3.10.1. Situacija objekta (uz projektni zadatak)
Prvi crtež mora da bude situacioni plan na kome je prikazan objekat na koji se
odnosi pismeni rad (šrafirano), susedni objekti, saobraćajnice, spoljne instalacije
(VN i NN vodovi, toplovodi, vodovodi i sl.).
3.10.2. Grafička dokumentacija

8
 Postrojenja i instalacije:
dispozicija objekta
razmeštaj opreme (plan i presek)
plan polaganja kablova (instalacija)
jednopolna šema postrojenja (tabli)
elektromontažne šeme
šeme delovanja (razvijene šeme)
uzemljenje (radno, zaštitno)
gromobranska instalacija.
Vodovi:
situacija trase
uzdužni profil trase (samo za vodove >1 kV)
preseci rova
skice stubova
ovesna ili spojna oprema
uzemljenje stuba
uzemljenje plašta i spojnica
prenaponska zaštita u trasi.
3.11. Izgled crteža
Ne mogu se koristiti fotokopije crteža i drugih listova iz originalnih projekata ili
tipskih projekata.
Crteži moraju biti izrađeni u skladu sa srpskim standardima.
Svaki crtež mora obavezno imati sastavnicu (zaglavlje) prema SRPS
A.A0.063:1996, sa potrebnim podacima i samo sa imenom kandidata kao realizatora
(PRILOG 6).
Crteži moraju biti urađeni u razmeri koja je definisana propisima. Za glavne
projekte osnove sa ucrtanim instalacijama se rade u osnovi 1: 50 ili 1: 100, a
gromobranska instalacija i uzemljenje se mogu uraditi u razmeri 1: 100. Veličina
slova i simbola na šemama mora omogućiti čitanje bez problema.
3.12. Primena šema
Dispozicijski crtež (skraćeno: dispozicija)
Principjelna (ili blok) šema
Jednopolna šema
Višepolna (npr. tropolna) šema
Šema delovanja (razvijena šema)
Priključni plan rednih stezaljki (šema vezivanja)
Zamenska šema
Logička šema.
NAPOMENA: 1) Na crtežima koji predstavljaju dispoziciju opreme i instalacija
(osnove i preseci), moraju se koristiti iste oznake kao u jednopolnoj šemi odnosno
šemi veza ili šemi postrojenja ili instalacija; 2) Na jednopolnim šemama ormara
instalacija moraju se se strujna kola podeliti po fazama.
3.13. Primena simbola prema važećim srpskim standardima
Električne šeme obavezno moraju biti izrađene u skladu sa SRPS standardima,
tj. grupom standarda „Grafički simboli za primenu u električnim šemama”:
SRPS N.A3.002:1986 Simboli elemenata, simboli namene i drugi simboli opšte
primene
9
 SRPS N.A3.003:1987 Provodnici i pribor za spajanje
SRPS N.A3.006:1986 Rasklopne aparature i zaštitni uređaji
SRPS N.A3.007:1986 Rasklopne aparature i zaštitni uređaji
SRPS N.A3.008:1987 Merni instrumenti, sijalice i uređaji za signalizaciju.
3.14. Glavni projekti izrađeni po propisima drugih zemalja (tzv. nostrifikacija
projekta)
Prema Pravilniku o sadržini i načinu vršenja tehničke kontrole glavnih projekata
I Zakonu o planiranju i izgradnji, tehničkom kontrolom Glavnog projekta izrađenog
po propisima drugih zemalja, proverava se:
da li kvalitet materijala, opreme i instalacija odgovara normama kvaliteta po
SRPS-u i da li je njihov izbor racionalno izvršen;
da li predviđeni tehnički i tehnološki postupci građenja odgovaraju propisima i
zaštiti životne sredine, o bezbednosti i zdravlju na radu, zaštiti od požara i drugim
propisima o bezbednosti građenja i korišćenja za tu vrstu i namenu objekta;
Tehznička kontrola Glavnog projekta izrađenog po propisima drugih zemaljavrši
se na projekta koji je preveden na srpski jezik (stručni prevod).
3.15. Izrada pismenog rada i uloga mentora
Pravo je kandidata da zahteva, a dužnost ispitivača (mentora) da obezbedi punu
informisanost kandidata o načinu izrade pismenog rada i postupku na usmenom delu
ispita. To se realizuje organizovanjem pripremnog seminara ili pojedinačnim
upoznavanjem.
NAPOMENA: Kontaktiranje sa mentorom i rad sa mentorom nisu uslov za
polaganje ispita (tj. nisu obavezni).
3.16. Dostavljanje pisanog rada
Rok za dostavljanje pismenog rada određen je u rešenju o prihvatanju teme.
Izuzetno, na pismeni zahtev kandidata, rok za dostavljanje rada može se produžiti, s
tim što se on mora dostaviti najkasnije 15 dana pre polaganja ispita.
Rad mora biti ukoričen, sa nazivom teme i imenom i prezimenom kandidata i
mentora (ispitivača), na naslovnoj strani. Tekstualni deo rada mora imati
numerisane strane, a crteži iz grafičke dokumentacije moraju imati svoje nazive i
brojeve. Sve ovo mora da se slaže sa sadržajem uloženim u projekat.
Pisani rad se dostavlja u jednom primerku na adresu SMEITS-a, zajedno sa
dokazom o uplati iznosa polaganja ispita. Rad se može poslati i poštom.
Rad se po završetku usmenog dela ispita vraća kandidatu.
3.17. Ocenjivanje pisanog rada
Pisani rad po pravilu ocenjuje ispitivač (mentor) pod čijim je nadzorom kandidat
izradio rad.
Rad se ocenjuje sa:
a) prihvata se (tj. „položio“),
b) prihvata se uz određene uslove,
c) ne prihvata se (sa obaveznim navođenjem razloga).
O oceni rada kandidat se obaveštava i tom prilikom obaveštava se i o terminu
polaganja opšteg dela i usmenog dela ispita.
Ukoliko rad ne dobije pozitivnu ocenu od strane ispitivača, kandidat ne može da
pristupi polaganju usmenog dela ispita (opšti deo, odbrana rada i poznavanje
propisa).
10
 3.18. Odbrana pisanog rada
Odbrana rada obuhvata proveru:
 stepena samostalnosti (izjava o samostalnoj izradi rada),
 stručnosti (objašnjenje koncepcije, projektovanih rešenja, proračuna,
funkcija, itd.),
 samoincijativnosti (daje se stručno mišljenje o načinu realizacije projekta),
 poznavanja tehničkih propisa koji su neposredno primenjeni pri izradi
dokumentacije koja je predmet pismenog rada.

4. PROPISI VEZANI ZA PROCESE IZGRADNJE OBJEKATA

U ovom poglavlju je obrađeno gradivo koje moraju poznavati svi kandidati, bez
obzira na oblast elektrotehnike kojom se bave.
Kada se kaže opšti propisi vezani za proces izgradnje objekta, misli se pre svega
na:
 Zakon o planiranju i izgradnji objekata, i podzakonske akte ovog zakona –
pravilnike,
 Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu,
 Zakon o zaštiti od požara,
 Zakon o zaštiti životne sredine.
4.1. Zakon o planiranju i izgradnji
Poznavanje ovog zakona je neophodno da bi se bilo koji segment koji pripada
izgradnji, ili ukupna izgradnja, izveli. Sam Zakon o izgradnji objekata uređuje
građevinsko-tehničke, tehnološke i druge uslove za izvođenje prethodnih radova,
izradu tehničke dokumentacije, način i postupak izdavanja građevinske i upotrebne
dozvole, građenje objekata i druga pitanja od značaja za izgradnju i korišćenje
objekata.
Podzakonskim aktima koja su vezana za ovaj zakon – pravilnicima, bliže se
propisuju pojedini poslovi definisani ovim zakonom.
Poznavanje ovog zakona i pravilnika vezanih za njega, neophodno je, bilo da
kandidat želi da se bavi projektovanjem, izvođenjem radova, nadzorom, ili da bude
investitor.
Poglavlja Zakona su složena „tehnološkim redom”, kako teče i izgradnja:
1. Osnovne odredbe,
2. Urbanističko i prostorno planiranje
3. Repubička agencija za prostornom planiranje
4. Građevinsko zemljište
5. Izgradnja objekata
6. Građevinska dozvola,
7. Građenje,
8. Upotrebna dozvola,
9. Stručni nispiti i licence
10. Inženjerska komora Srbije
11. Rušenje i uklanjanje objekta,
12. Nadzor,
13. Legalizacija objekata,
14. Ovlašćenje za donošenje podzakonskih akata,
15. Kaznene odredbe,
11
 16. Prelazne i završne odredbe.
Svako poglavlje predstavlja jednu celinu iz oblasti izgradnje i neophodno je
poznavati ga.
4.2. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
Ovaj zakon tretira bezbednost i zdravlje na radu zaštitu kao sastavni deo
organizacije rada i radnog procesa. Bezbednost i zdravlje na radu na radu organizuje
i sprovodi „preduzeće“ odnosno sva domaća i strana fizička i pravna lica koja
zapošljavaju radnike.
Zakonom je definisano da bezbednost i zdravlje na radu obuhvata sve mere i
sredstva koja su neophodna za ostvarivanje bezbednih uslova rada. Pored toga,
definisana su prava i obaveze svih u „preduzeću“ – radnika, direktora i poslodavca.
Posebno treba naglasiti da je obaveza preduzeća koje izrađuje tehničku
dokumentaciju, da uz projekte izradi prilog o bezbednosti i zdravlju na radu. U
prilogu moraju biti navedene sve opasnosti po život i štetnosti po zdravlje radnika i
građana koje mogu da se pojave pri korišćenju objekta i merama koje su
projektovane da se ove opasnosti otklone ili svedu u dozvoljene granice.
Prilog se izrađuje za svaku vrstu projekta i za svaku vrstu objekta i potpisuje ga
odgovorni projektant.
4.3. Zakon o zaštiti od požara
Po definiciji, zaštita od požara objekata obuhvata skup mera i radnji normativne,
upravne, organizaciono-tehničke, preventivne, informativno-vaspitne i druge
prirode.
Zaštita od požara je sastavni deo društvene samozaštite, pa su Zakonom
definisane obaveze svakog od članova društveno-političke zajednice za sprovođenje
ovog zakona.
Posebno treba voditi računa o obavezama pri projektovanju i izgradnji stambenih
zgrada i objekata za javnu upotrebu. Zakonom je definisano da se moraju obezbediti
uslovi za sigurnu evakuaciju ljudi u slučaju požara, kao i svi potrebni uređaji i
sredstva za gašenje požara.
Uslov za dobijanje upotrebne dozvole za objekat je pozitivno mišljenje Uprave
za zaštitu od požara i spasavanje na izvedene instalacije, odnosno objekat. Iz tog
razloga se preporučuje, da se investiciono-tehnička dokumentacija – glavni projekat,
pre početka izvođenja radova preda Upravi na saglasnost. Na taj način se sve dileme
razreše pre početka izvođenja radova.
4.4. Zakon o zaštiti životne sredine
Ovim zakonom se uređuje sistem zaštite i unapređivanja životne sredine i
određuju mere zaštite. Sa aspekta naše struke, moglo bi se reći da bi poglavlja o
zaštiti od buke i zaštita od jonizacionih zračenja, mogla biti interesantna za
razmatranje.
Pri projektovanju i izvođenju elektroinstalacija, elektropostrojenja i uopšte
postavljanju opreme koja proizvodi buku, treba voditi računa da se ti izvori buke
moraju upotrebljavati i održavati tako da buka ne prelazi dozvoljeni nivo u sredini u
kojoj čovek boravi.

12
 Jonizujuće zračenje je multidisciplinarni problem. Naša struka se uglavnom tu
javlja kao prateća, da obezbedi uslove potrebne za definisanu zaštitu: ventilacija,
hermetizacija, održavanje razlike potpritisaka, obezbeđivanje rada sistema kontrole i
slično.
Kao zaključak, bitno je još jedanput konstatovati da je poznavanje svih
pomenutih zakona neophodno ukoliko čovek želi da se bavi bilo kojim segmentom
investicione izgradnje.
5. TEHNIČKI PROPISI IZ OBLASTI ELEKTROENERGETIKE
5.1. Vrste tehničkih propisa
Zakoni, pravilnici, standardi, preporuke, tehnička uputstva.
5.1.1. Zakoni
Zakon o izgradnji objekata (Sl. glasnik RS, br. 72/2009 i 81/2009)
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS, br. 101/2005)
Zakon o zaštiti od požara (Sl. glasnik RS, br. 37/1988; 53/1993; 67/1993;
48/1994 i 101/2005)
Zakon o javnim nabavkama (Sl. glasnik RS, br. 116/2008)
Zakon o mernim jedinicama i merilima (Sl. list SRJ, br. 80/1994, 83/1994,
28/1996. i 12/1998)
Itd.
5.1.2. Pravilnici o tehničkim normativima
Pravilnik o tehničkim normativima za elektroenergetska postrojenja nazivnog
napona iznad 1000 V (Sl. list SFRJ, br. 4/1974)
Pravilnik o tehničkim normativima za uzemljenja elektroenergetskih postrojenja
nazivnog napona iznad 1000 V (Sl. list SRJ, br. 61/1995)
Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih
vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV (Sl. list SFRJ, br. 65/1988; Sl. list SRJ,
br. 18/1992)
Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju srednjenaponskih nadzemnih
vodova samonosećim kablovskim snopom (Sl. list SRJ, br. 20/1992)
Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog
pražnjenja (Sl. list SRJ, br. 11/1996)
Pravilnik o tehničkim normativima za pogon i održavanje elektroenergetskih
postrojenja i vodova (Sl. list SRJ, br. 41/1993)
Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja i
uređaja od požara (Službeni list SFRJ, br. 74/1990)
Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne uređaje za gašenje požara ugljen-
dioksidom (Službeni list SFRJ, br. 44/1983. i 31/1989)
Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne instalacije za dojavu požara (Sl.
list SRJ, br. 87/1993)
Itd.
5.1.3. Srpski standardi
Odlukom Vlade RS (Sl. glasnik RS", br. 16/2007) osnovan je Institut za
standardizaciju Srbije (skraćeno: ISS) koji:
 donosi, razvija, preispituje, menja, dopunjava i povlači srpske standarde i
srodne dokumente;

13
  obezbeđuje usaglašenost srpskih standarda i srodnih dokumenata sa
evropskim i međunarodnim standardima i srodnim dokumentima;
 vodi registar srpskih standarda i srodnih dokumenata u svim fazama
razvoja;
 itd.
Nivi akronim za srpske standarde je “SRPS” (umesto stare oznake “SCS” i još
starije oznake “JUS”). Standardi se mogu nabaviti na adresi:
INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE
11030 Beograd, Stevana Brakusa 2
Tel. 3541-260, 3541-261, 3541-262, 3541-263
Fax: 3541-257 i 3541-258
E-mail: iss1@ iss.rs
www.jus.org.rs
Vrste srpskih standarda:
SRPS ...
SRPS IEC ...
Granski standardi (npr. GSE ...)
NAPOMENA: Savremeni razvoj na polju elektrotehničke standardizacije dobija
sve više međunarodni karakter, tako da se u većini zemalja donose međunarodni
standardi IEC pre donošenja nacionalnih standarda. Standardi IEC se u nekim
zemljama direktno prevode sa neznatnim dopunama, a u nekim zemljama (i Srbiji)
se usvajaju i bez prevođenja kao nacionalni standardi.
Opšti pregled SRPS standarda:
Grana A:Osnovni i opšti standardi
Grana B: Rudarstvo i prerada minerala, uglja i nafte
Grana C: Metalurgija i tehnologija prerade metala
Grana D:Šumarstvo, drvna industrija i prerada drvenastih materija
Grana E: Poljoprivreda, prehrambena i duvanska industrija
Grana F: Tekstilna i odevna industrija
Grana G:Industrija kože, gume i plastičnih masa
Grana H:Hemijska industrija
Grana K:Industrija alata i pribora
Grana L: Industrija mernih i drugih aparata i precizne mehanike
Grana M: Mašinogradnja i metalska industrija
Grana N:Elektrotehnika
Grana P: Uređaji, postrojenja i vozila šinskog saobraćaja
Grana R: Brodogradnja, uređaji i postrojenja rečnog i pomorskog saobraćaja
Grana U:Građevinarstvo
Grana Z: Standardi koji ne ulaze ni u jednu posebnu grupu
Grana N:Elektrotehnika
Grupa N.A.: Osnovni i opšti standardi
Grupa N.B.: Proizvodnja, prenos i distribucija električne energije
Grupa N.C.: Električni provodnici
Grupa N.E.: Materijal za električne instalacije
Grupa N.F.: Materijal za električne vodove i postrojenja
Grupa N.G.: Električne rotacione mašine
Grupa N.H.: Transformatori, prigušnice i usmerači
Grupa N.J.: Elektrohemijski izvori
Grupa N.K.: Naprave za uključivanje
Grupa N.L.: Električne sijalice i svetiljke
14
 Grupa N.M.: Elektrotehnički proizvodi za potrebe domaćinstava, zanatstva i
poljoprivrede
Grupa N.N.: Elektronika i telekomunikacije
Grupa N.P.: Električni uređaji za motore i vozila
Grupa N.R.: Sastavni delovi za elektroniku i telekomunikacije
Grupa N.S.: Specijalne električne mašine, uređaji i aparati za industrijske i
medicinske svrhe
Primeri važnijih standarda SRPS:
SRPS N.B2.741:1989 Električne instalacije niskog napona. Zahtevi za
bezbednost. Zaštita od električnog udara
SRPS N.B4.803:1996 Gromobranske instalacije. Određivanje nivoa
zaštite. Izokeraunička karta SR Jugoslavije
SRPS N.C0.006:1983 Elektroenergetika. Označavanje izolovanih provodnika i
kablova
SRPS N.H9.103:1972 Strujni transformatori za zaštitu. Dopunski tehnički uslovi
SRPS N.H9.123:1978 Naponski transformatori za zaštitu. Dopunski tehnički
uslovi i ispitivanja
SRPS N.K3.010:1980 Prekidači za naizmeničnu struju visokog napona. Nazivne
karakteristike.
Primeri važnijih standarda SRPS IEC:
SRPS IEC 529:1995 Stepeni zaštite električne opreme ostvareni pomoću
zaštitnih kućišta (IP kod) (identičan sa IEC 529:1989)
SRPS IEC 725:1993 Elektromagnetna kompatibilnost. Razmatranje referentnih
impedansi pri određivanju smetnji od aparata za domaćinstvo i slične električne
opreme (identičan sa IEC 725:1981)
SRPS IEC 865-1:1996 Struje kratkog spoja. Proračun efekata. Deo 1:
Definicije i metode proračuna (identičan sa IEC 865-1:1993)
SRPS IEC 909:1994 Elektroenergetika. Proračunavanje struja kratkog spoja u
trofaznim naizmeničnim sistemima (identičan sa IEC 909:1988)
SRPS IEC 947-2:1994 Rasklopne aparature. Deo 2: Prekidači niskog
napona (identičan sa IEC 947-2:1989)
SRPS IEC 1024-1:1996 Gromobranske instalacije. Određivanje nivoa
zaštite.
5.2. Primena inostranih standarda
U nedostatku domaćih standarda, mogu se takođe koristiti u svetu priznati
inostrani standardi i preporuke:
IEC (International Electrotechnical Commission)
CENELEC (European Committee for Electrotechnical Standardization)
ISO (International Organisation for Standardisation)
BS (British Standard)
VDE (Verband Deutscher Elektrotechniker)
IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers)
NFPA (National Fire Protection Association)
NF (Norme Francaise)
GOST (Gosudarstveni Standard)
CIGRE (Conference Internationale des Grands Reseaux Electriques)

15
 Primeri važnijih standarda IEC
IEC 44-6:1992 Instrument transformers. Part 6: Requirements for protective
current transformers for transient performance
IEC 71-1:1993 Insulation co-ordination. Part 1: Definitions, principles and rules
(Seventh edition)
IEC 99-4:1991 Surge arresters. Part 4: Metal-oxide surge arresters without gaps
for A.C. systems
IEC 298:1990 AC Metal Enclosed Switchgear and Controlgear for Rated
Voltages above 1 kV and up to including 52 kV
IEC 1000-4-8:1993 Basic EMC publication. Part 4: Testing and measurement
techniques.
Section 8: Power frequency magnetic field immunity test.
5.3. Tehničke preporuke
5.3.1. Tehničke preporuke Elektroprivrede Srbije (EPS)
TP-01:1974 Obeležavanje dalekovoda u mreži Srbije
TP-02:1966 Brojčano obeležavanje faznih provodnika
TP-03:1977 Zemljospojna zaštita transformatora
TP-04:1984 Uzemljenje neutralnih tačaka mreža 110, 220 i 400 kV
TP-05:1971 Uzemljenje neutralnih tačaka mreže 35 kV
TP-06:1986 Zaštita vodova u mreži 35 kV
TP-07:1992 Uređaji za zaštitu visokonaponskih energetskih transformatora
IS-08:2004 Uređaji za zaštitu u mreži 110 kV
TP-09:1970 Energetski transformatori 110/35 kV i 110/10 kV
IS-10:2004 Merila sa pripadajućim uređajima za obračunsko merenje
energije i snage
IS-11:2004 Merni transformatori
TP-12:1983 Uređaji za zaštitu u mreži 220 kV
TP-14:1978 Osvetljenje elektroenergetskih postrojenja
TP-15:1971 Korišćenje podloga o strujama i snagama kratkog spoja
TP-17:1984 Merni pretvarači i sumatori
TP-18:1983 Statički uređaji za kompenzaciju reaktivne snage
TP-19:1983 Automatski regulatori napona za energetske transformatore sa
promenom odnosa transformacije pod opterećenjem
TP-23:1982 Projektovanje, izgradnja i održavanje uzemljenja
elektroenergetskih postrojenja
TP-24:1973 Merni instrumenti u postrojenjima prenosne mreže
TP-25:1983 Koordinacija izolacije u mrežama visokog napona
TP-26:1984 Izolaciona ulja za energetske transformatore
TP-27:1974 Instrumenti za merenje električnih veličina u poljima generatora
i poljima sopstvene potrošnje elektrana
TP-29:1978 Mere za ograničenje tranzijentnih prenapona u sekundarnim
kolima razvodnih postrojenja i transformatorskih stanica prenosne mreže
TP-30:1978 Osnovni uslovi za nabavku, ispitivanje i montažu elektroopreme
i uređaja elektroenergetskih postrojenja sa stanovišta zemljotresa
TP-31:1979 Uređaji za zaštitu dalekovoda 400 kV
TP-32:1982 Izolacioni sistemi rotacionih mašina
TP-33:1982 Sigurnosno napajanje trafostanica, razvodnih postrojenja i
centara daljinskog upravljanja
TP-34:1982 Sigurnosno napajanje u hidroelektranama
TP-35:1982 Sigurnosno napajanje u termoelektranama
16
 5.3.2. Tehničke preporuke elektrodistribucija Srbije
TP-1a:2000 Distributivna transformatorska stanica 10 (20)/0,4 kV sa
kablovskim izvodima, snage 630 (1000) kVA
TP-1b:2001 Prigradske distributivne TS 10/0,4 kV i 20/0,4 kV snage 400
kVA
TP-1v:2001 Stubna transformatorska stanica 10/0,4 kV, 20/0,4 kV i 35/0,4
kV snage 100 kVA, 200 kVA i 400 kVA
TP-1g:2001 Distributivne TS 10/0,4 kV i 20/0,4 kV za privremena i
interventna rešenja
TP-2a:2001 Izolatori za nadzemne vodove
TP-2b:2001 Tehnički uslovi za izradu i montažu rastavljača i sklopke
rastavljača za nadzemne elektroenergetske vodove
TP-3:2000 Izbor i polaganje energetskih kablova u elektrodistributivnim
mrežama 1 kV, 10 kV, 20 kV i 35 kV
TP-4:2001 Primena relejne zaštite i lokalne automatike u distributivnim
mrežama 10 kV, 20 kV, 35 kV i 110 kV
TP-4a1:2001 Primena zaštitnih uređaja u distributivnim mrežama 10 kV, 20
kV i 35 kV
TP-4a2:2001 Primena zaštitnih uređaja u distributivnim mrežama 110 kV
TP-4b:2001 Primena zaštitnih uređaja distributivnih energetskih
transformatora 35/10,5(21) kV i 110/X kV
TP-4v:2001 Primena uređaja lokalne automatike u distributivnim
transformatorskim stanicama 35/10(20) kV i 110/X kV
TP-5:1997 Primena temeljnog uzemljivača i mera izjednačavanja
potencijala u objektima i transformatorskim stanicama
TP-6:1998 Uzemljenje neutralnih tačaka elektrodistributivnih mreža 110
kV, 35 kV, 20 kV, 10 kV i 0,4 kV
TP-7:1996 Izvođenje uzemljenja i uzemljivača u elektrodistributivnim
transformatorskim stanicama 35/10(20) kV i 10(20)/0,4 kV
TP-8:2000 Primena samonosivog kablovskog snopa (SKS) u
elektrodistributivnim nadzemnim mrežama 1 kV, 10 kV, 20 kV i 35 kV
TP-9:2000 Izvođenje uzemljenja stubova elektrodistributivnih nadzemnih
mreža 110 kV, 35 kV, 20 kV, 10 kV i 1 kV
TP-10:1997 Opšti tehnički uslovi za projektovanje, proizvodnju i korišćenje
betonskih stubova elektroenergetskih vodova 20 kV, 10 kV i 1 kV
TP-10a:2001 Opšti tehnički uslovi za projektovanje, proizvodnju i korišćenje
betonskih stubova za nadzemne elektroenergetske vodove 0,4 kV, 10 kV, 20 kV i 35
kV
TP-10b:2003 Osnovni tehnički zahtevi za projektovanje i gradnju
nadzemnih vodova 10 kV, 20 kV i 35 kV
TP-11:1999 Tipizacija osnovnih parametara energetskih transformatora
110/10,5 kV, 110/21 kV i 110/36,75/10,5 kV, snage do 40 MVA
TP-12a:2000 Osnovni tehnički zahtevi za izgradnju distributivnih TS 110/10
kV, 110/20 kV i 110/35/10 kV
TP-12b:2000 Osnovni tehnički zahtevi za izgradnju distributivnih TS 35/10
kV
TP-13:1998 Priključci na niskonaponsku mrežu i električne instalacije u
zgradama
TP-14a:2001 Planovi razvoja i osnovnih koncepcijskih rešenja za planiranje
elektrodistributivnih mreža

17
 TP-14b:2001 Osnovni tehnički uslovi za planiranje, projektovanje i izgradnju
niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica 10(20)/0,4 kV
stambenih naselja.
5.3.3. Ostale tehničke preporuke
– Tehničke preporuke i odredbe Železnice Srbije (TPE …)
– propisi Elektrodistribucije Beograd (EDB …)
– publikacije Telekom Srbije (TK …) koje se objavljuju u njihovom vesniku
– itd.
5.4. Primeri pitanja iz poznavanja propisa iz elektroenergetike
Po pravilu se usmeni deo ispita iz poznavanja zakona, tehničkih normativa,
standarda i drugih propisa, vezuje za oblasti koje odgovaraju oblastima iz koje je
pismeni stručni rad.
Primer. Pitanje (1) iz standarda SRPS IEC 865-1:1996: Kako se izračunava
termički ekvivalentne struje kratkog spoja (Ith)?
Očekivani odgovor: Termički ekvivalentna struja kratkog spoja izračunava se iz
efektivne vrednosti struje kratkog spoja i faktora m i n za vremenski zavisne efekte
grejanja jednosmerne i naizmenične komponente struje kratkog spoja
I th  I" k m  n
gde su:
I“k – efektivna vrednost početne (subtranzijentne) struje simetričnog kratkog
spoja (u trofaznom sistemu merodavan je uravnoteženi trofazni kratki spoj);
m i n – numerički faktori; vrednosti m i n su funkcije trajanja struje kratkog
spoja (Tk) i faktora ( ), odnosno kao funkcija trajanja struje kratkog spoja (Tk) i
odnosa struja (I“k/Ik), pri čemu je Ik ustaljena struja trofaznog kratkog spoja.
Primer. Pitanje (2) iz standarda IEC 898:1995: Klasifikacija instalacionih
automatskih prekidača za zaštitu od prekomernih struja prema karakteristikama
okidanja?
Očekivani odgovor:
1. Automatski prekidači tipa B (… kada kroz polove protiče 5 In, vreme
isključenja mora biti kraće od 0,1 sekunde).
2. Automatski prekidači tipa C (… kada kroz polove protiče 10 In, vreme
isključenja mora biti kraće od 0,1 sekunde).
3. Automatski prekidači tipa D (… kada kroz polove protiče 20 In, vreme
isključenja mora biti kraće od 0,1 sekunde).
Primer. Pitanje (3) prema TP-14b:2001: Tipovi stambenih naselja pri
planiranju, projektovanju i izgradnji niskonaponskih mreža i pripadajućih
trafostanica 10(20)/0,4 kV?
Očekivani odgovor:
Tip 1: uže gradsko područje – ”gradsko jezgro”,
Tip 2: šire gradsko područje,
Tip 3: kolektivna stambena naselja sa centralnim grejanjem i velikom gustinom
stanovanja,
Tip 4: individualna (porodična) stambena naselja sa centralnim grejanjem i
malom gustinom stanovanja,
Tip 5: individualna (porodična) stambena naselja bez centralnog grejanja i
malom gustinom stanovanja,
18
 Tip 6: ”sremski” tip stambenog naselja,
Tip 7: ”šumadijski” tip stambenog naselja.
PAŽNJA!
Obično se ne pita kako glasi formula za određivanje maksimalnog godišnjeg
jednovremenog opterećenja, na primer za uže gradsko područje – ”gradsko jezgro”
(tip 1):
  2,86  n0,88  1,015 t - 1990 
 0,35 
P  n  3,5   0,65 
m  n 
Ali, ako je u projektu navedena, mora da se zna da je:
Pm – maksimalno godišnje jednovremeno opterećenje na nivou objekta (kW);
n – broj domaćinstava koji se priključuju na objekat (25 ≤ n ≤ 300);
t – godina za koju se računa maksimalno godišnje jednovremeno opterećenje (t ≥
1990).
5.5. Tehnički propisi iz oblasti instalacija i elektromotornih pogona
Propisa koji su do sada doneti iz oblasti elektroenergetike, instalacija i
elektromotornog pogona, ima mnogo. Veliki deo ovih propisa je usaglašen sa
normama IEC, a neki od njih su direktno prevedene norme IEC.
Stručni ispit predstavlja proveru znanja stečenog radnim iskustvom. Iz tog
razloga se i traži, kao uslov za polaganje stručnog ispita, dve godine radnog iskustva
na određenoj vrsti poslova.
Primenjeno na konstataciju o tome da su propisi brojni, provera poznavanja
propisa stečenog radnim iskustvom, znači da kandidat ume da primeni odgovarajući
propis na odgovarajućem mestu.
Pitanje iz propisa nije napisati ili napamet reći određenu formulu, ali može da
bude da se objasni formula primenjena u proračunu priloženom u projektu.
Odnosno, pitanje nije „koja je formula za izračunavanje kratkog spoja?“ ali može da
bude: „Zašto se izračunava struja kratkog spoja?“
U spisku propisa koji kandidati koji se prijave za polaganje stručnog ispita
dobiju, navedeno je skoro 200 propisa. Kao prvo, važno je znati da posebnu pažnju
treba obratiti na ono poglavlje sa propisima iz oblasti iz koje je kandidat prijavio
rad. Sledeća važna napomena je da je nemoguće i nepotrebno učiti propise napamet.
Iz propisa je bitno, pre svega, znati one podatke koji učestvuju u rešavanju
koncepcije projekta. Takođe, posebnu pažnju treba posvetiti svim vrstama zaštite:
direktnoj, indirektnoj, uzemljenju, gromobranu, izjednačenju potencijala. Sistemi
zaštite od električnog udara su oblast propisa koju je neophodno obraditi sa
dodatnim zalaganjem.
Treba se informisati o propisima za izvođenje specijalnih instalacija, kao što su
instalacije u prostorima sa eksplozivnim gasovima ili parama, i ustanoviti šta je u
projektovanju, odnosno izvođenju ovih instalacija drugačije u odnosu na standardne.
Kao zaključak treba ponovo naglasiti da poznavanje propisa mora biti usvojeno
kroz rad, a ne naučeno napamet.
Na primer:
1. SRPS N.A5.070
Moguće pitanje: Koji stepen zaštite opreme će se izabrati za postavljanje u
fabričkoj hali u kojoj se odvija proizvodni proces u okviru koga se stvara vlaga i
pojavljuju se isparenja sumporne kiseline? Od kog materijala će se birati svetiljke?
2. SRPS N.B2.730

19
 Moguće pitanje: Za objekte klasifikovane kao BD3, od kog materijala smeju da
budu oprema i kablovi koji se postavljaju na putevima evakuacije?
3. Pravilnik 53/88
Sa kojim se minimalnim poluprečnikom savijaju kablovi i od čega on zavisi?

20
 PRILOG 1
Projektni zadatak za izradu glavnog elektroprojekta kotlarnice za Mlekaru u
Vršcu
1. Opšti podaci
1.1. Investitor: MDD IMLEK – PKB
1.2. Objekat: Mlekara Vršac
1.3. Projekat: Glavni elektroprojekat kotlarnice
1.4. Broj etapa u izgradnji objekta: Jedna
1.5. Planirani početak izgradnje objekta: 1994.
1.6. Planirano puštanje u pogon: 1994.
2. Tehnički podaci
2.1. Uraditi glavni elektroprojekat kotlarnice sledećih karakteristika:
– parni kotao kapaciteta 2000 kg/h
– pritisak suvo zasićene pare 10 bar
– napojni rezervoar 2 mm3
– hemijska priprema vode 2 x 1,5 mm3/h
– gorivo prirodni gas
– dimnjak samostojeći F 500 x 1200 m
2.2. U kotlarnici projektovati:
– instalaciju elektromotornog pogona;
– instalaciju osvetljenja;
– instalaciju gromobrana;
– spoljni kablovski priključak na napojnu trafostanicu.
2.3. Kotlarnica je predviđena da ispunjava uslove prirodne ventilacije, zahteve
eksploatacije i propisane provere, preglede, kontrole i ispitivanja, tako da se smatra
neugroženim prostorom prema jugoslovenskom standardu SRPS N.S8.007.
3. Ostali podaci
Elektroinstalacije projektovati prema važećim tehničkim propisima i
standardima:
– Pravilnik o tehničkim normativima za projektovanje, građenje, pogon i
održavanje gasnih kotlarnica (Službeni list SFRJ, br. 10/90, 52/90);
– Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona
(Službeni list SFRJ, br. 53/88);
– Tehnički propisi o gromobranima (Sl. list SFRJ, br. 13/68);
– SRPS U.C9.100 – Dnevni i električno osvetljenje prostorija u zgradama
(1963).
Investitor
____________________

21
 PRILOG 2
Projektni zadatak za izradu glavnog elektroprojekta zamene zaštitnog užeta
užetom sa optičkim vlaknima (OPGW) na DV 220 kV br. 213/2 TS Obrenovac A –
TS Beograd 3
1. Opšti podaci
1.1. Investitor: EPS
1.2. Naziv objekta: DV 220 kV br. 213/2 TS Obrenovac A – TS Beograd 3
1.3. Obim radova: zamena jednog zaštitnog užeta užetom sa optičkim vlaknima
– OPGW sa neophodnim radovima na dalekovodu
1.4. Broj etapa izvođenja radova: jedna
1.5. Planirani početak radova: u toku 2002.
1.6. Planirano puštanje u pogon: do kraja 2003.
2. Podaci o dalekovodu
2.1. Nazivni napon: 220 kV
2.2. Priključna mesta: TS Obrenovac A, polje 06; TS Beograd 3, polje 04
2.3. Dužina: 33.106 km
2.4. Broj sistema: jedan
2.5. Postojeće zaštitno uže: Če III 2 x 50 mm2
2.6. Godina izgradnje DV: 1963. (1969)
2.7. Godina montaže zaštitnog užeta: 1967. (1969)
2.8. Projektant DV-a: Elektrosrbija (današnji Minel)
2.9. Maksimalni raspon: 626 m
2.10. Maksimalna dužina Z-polja: 4402 m
3. Tehnički podaci o elementima dalekovoda
3.1. Stubovi – konstrukcija
3.1.1. Tip: portalni sa zategama
3.1.2. Materijal: čelično-rešetkasti
3.1.3. Projektant: Elektrosrbija (današnji Minel)
3.1.4. Ukupan broj N i Z stubova: N: 69, Z: 19
3.1.5. Projektovana sila zatezanja zaštitnog užeta, daN:
– Prema glavnim projektima stubova serije 61500 i 66500 (sila u Y-osi, zatezni
stubovi 100% sile, noseći stubovi 50% sile)
3.1.6. Posebni zahtevi:
– po potrebi predvideti prilagođenje stubova za novu spojnu opremu za OPGW
zaštitno uže u skladu sa tačkom 3.4.2;
– prevideti ugradnju spojnice za nastavljanje OPGW-a na odgovarajućim
zateznim stubovima (videti tačku 3.4.2.2) na optimalnoj i bezbednoj visini iznad
zemlje;
– računski proveriti izmenu statike svih stubova vezane za OPGW zaštitno uže u
skladu sa tačkom 3.2.2 po mogućstvu prema važećim propisima i, po potrebi,
predvideti ojačanje vrhova za zaštitno uže i/ili cele konstrukcije pojedinih stubova;
– po potrebi, predvideti ispitivanje pojedinih stubova (vrhova);
– po potrebi, predvideti proveru stanja U-ankera i zatega (videti prilog 1).
3.2. Zaštitno uže
3.2.1. Postojeće zaštitno uže
3.2.1.1. Broj: jedno
3.2.1.2. Materijal: čelik klase III
3.2.1.3. Konstrukcija: 7 x 3 mm
3.2.1.4. Prečnik: 9,0 mm
22
 3.2.1.5. Presek: 50 (49,48) mm2
3.2.1.6. Otpornost za jednosmernu struju na +20oC: prema standardu IEC
61089.
3.2.1.7. Dozvoljena struja kvara za vreme od 1 sekunde: – u skladu sa
dozvoljenom temperaturom užeta (DIN, GOST ili sličan standard) za početnu
temperaturu užeta od 4oC.
3.3.1.8. Dužina polaganja: – duž cele trase do prvog izlaznog portala.
3.2.1.9. Način vešanja na portale TS: – u TS Obrenovac A direktno, u TS
Beograd 3 direktno.
3.2.1.10. Lokacija na stubu: – desno ili levo (gledano od TS Obrenovac A ka TS
Beograd 3) zavisno od lokacije OPGW-a (3.2.2.8).
3.2.1.11. Posebni zahtevi:
– snimiti ugibe i naprezanja u svim zateznim poljima;
– po potrebi predvideti radove na prezatezanju prema projektovanom ugibu;
– proveriti stanje užeta kod nosećih i zateznih stezaljki i, po potrebi, predvideti
zamenu novim užetom istog tipa;
– izvršiti termičku proveru OPGW – zaštitnog užeta pri zemljospoju a, po
potrebi, predvideti zamenu postojećeg užeta na odgovarajućoj deonici
„provodnijim“ (uskladiti sa 3.2.2.9) homogenim alumoweld užetom ili drugim
tipom homogenog ili kombinovanog užeta prema IEC 61089, sa većom
dozvoljenom strujom kvara (videti napomenu 4).
3.2.2. Novo zaštitno uže sa optičkim vlaknima OPGW
3.2.2.1. Broj i tip OPGW užadi: jedno, 25B41z „Pirelli“.
3.2.2.2. Broj i vrsta optičkih vlakana: 24 u skladu sa standardom ITU-T G.652.
3.2.2.3. Standardi: IEC 60794, 60793 i ostale IEC-preporuke za optičke kablove,
užad i žicu za nadzemne vodove i merodavne ASTM standarde.
3.2.2.4. Materijal nosećeg dela: AA/ACS (legura aluminijuma/alumoweld).
3.2.2.5. Vrsta zaštite opt. vlakana: aluminijumska cevčica u osi užeta.
3.2.2.6. Dužina polaganja: duž cele trase sa završnim spojnicama na prvim
izlaznim portalima u obe TS.
3.2.2.7. Način ovešenja na portale TS: Preko jednog izolatora U120BS sa
dodatnom vezom.
3.2.2.8. Lokacija na stubu–rasponu: levo ili desno (gledano od TS Obrenovac A
ka TS Beograd 3), uvažavajući dispoziciju obe TS, privodne kablove i pogodnost za
montažu OPGW-a.
3.2.2.9. Posebni zahtevi:
– izvršiti termičku proveru zaštitnog užeta pri zemljospoju, pri čemu treba
uvažiti realno vreme isključenja u obe TS uključujući neuspešno APU kao i realne
otpornosti uzemljenja stubova i uzemljivača TS (videti i tačku 3.3.3);
– po potrebi predvideti mere za smanjenje struje kvara kroz OPGW;
– u tehničkom opisu montaže OPGW-a uvažiti maksimalno dozvoljenu
montažnu silu zatezanja i minimalni dozvoljeni poluprečnik savijanja OPGW-a;
– dati plan dužina OPGW-a usaglašenih sa zateznim poljima predmetnog DV-a
tako da broj spojeva bude minimalan (videti i tačku 3.4.2.2);
– uskladiti ugib zaštitnog užeta OPGW sa projektovanim ugibom postojećih
faznih provodnika u pogledu sigurnosnih razmaka;
– uskladiti ugib zaštitnog užeta OPGW sa projektovanim ugibom postojećeg
zaštitnog užeta u pogledu ugla zaštite od udara groma;
– proveriti sigurnosne razmake OPGW-a i faznih provodnika za slučaj
zemljospoja (zagrevanje strujom kvara);
– pri izboru maksimalnog radnog naprezanja uzeti u obzir zaštitu od vibracija
(tačka 3.5.2);
– predvideti kompenzaciju neelastičnog izduženja OPGW-a;
23
 – predvideti kontrolu ugiba OPGW-a u toku prve i druge godine od montaže.
3.3. Uzemljenje stubova
3.3.1. Specifična otpornost tla: prema merenju na trasi DV-a i postojećoj
dokumentaciji.
3.3.2. Struja groma: prema podacima HMZ-a, iskustvu iz pogona i postojećoj
dokumentaciji.
3.3.3. Otpornost uzemljenja: – izvršiti neophodna merenja uz eliminaciju uticaja
zaštitne užadi, a uz uvažavanje otpornosti uzemljenja temelja.
3.3.4. Materijal: postojeće pocinkovano gvožđe prečnika 8 mm (10 mm).
3.3.5. Dimenzionisanje: – u skladu sa odabranom strujom groma (tačka 3.3.2),
ali ispod 15 u najnepovoljnijim uslovima u tlu (videti i tačku 3.2.2.9).
3.3.6. Posebni zahtevi: po potrebi predvideti proveru stanja uzemljivača u tlu i
sanaciju.
3.4. Spojna oprema za zaštitno uže
3.4.1. Za postojeće zaštitno uže
3.4.1.1. Ovešenje zaštitnog užeta – postojeća
– Noseći stub
Vrsta ovešenja: preko U-stremena (položaj – osa zavrtnja: Y)
Položaj na stubu: kroz konstrukciju vrha na svim N-stubovima
Stezaljka: noseća viseća stezaljka
– Zatezni stub
Vrsta ovešenja: preko stremena (položaj – osa zavrtnja: X)
Stezaljka: zatezna stezaljka sa zavrtnjima
3.4.1.2. Nastavljanje užeta: pomoću kompresionih nastavnih spojnica.
3.4.1.3. Posebni zahtevi:
– zavisno od eventualnog prezatezanja užeta (tačka 3.2.1.11), predvideti dodatnu
spojnu opremu za odgovarajući obim prezatezanja ili zamenu „provodnijim“
užetom;
– u slučaju montaže „provodnijeg“ užeta, uskladiti dodatnu spojnu opremu sa
vrhovima postojećih stubova, kao i sa odabranim užetom, a u svemu prema IEC
standardu 61284 (videti napomenu 4).
3.4.2. Za novo uže OPGW
3.4.2.1. Ovešenje zaštitnog užeta:
– Noseći stub
Vrsta ovešenja: preko šekle
Položaj na stubu: van konstrukcije vrha na svim N-stubovima, predvideti
prilagođenje
Stezaljka: noseća viseća stezaljka sa neoprenskim uloškom,
zaštitnom spiralom i dodatnom vezom
– Zatezni stub:
Vrsta ovešenja: preko šekle
Stezaljka: zatezna spirala sa zaštitnom spiralom
Pomoćne stezaljke: Stezaljke za pričvršćenje na konstrukciju stuba i
strujne stezaljke za dodatnu vezu
3.4.2.2. Nastavljanje užeta:
– predvideti nastavljanje na odgovarajućim zateznim stubovima u skladu sa
planom dužina datim u tački 3.2.2.9;
– predvideti mogućnost nastavljanja OPGW-a na zemlji;
– predvideti nastavljanje optičkih vlakana u optičkim spojnicama prema planu
dužina datim u tački 3.2.2.9.
3.4.2.3. Posebni zahtevi:
– spojna oprema mora da odgovara odabranom tipu OPGW-a;

24
 – predvideti montažne radove tako da poluprečnik savijanja užeta bude uvek
veći od minimalno dozvoljenog za odabrani OPGW (tačka 3.2.2.9);
– uz pismenu saglasnost investitora, dozvoljene su manje izmene detalja tačke
3.4.2 bez izrade novog projektnog zadatka;
– predvideti montažu već nabavljene spojne opreme „Saprem“.
3.5. Zaštita od vibracija
3.5.1. Postojeće zaštitno uže
Ne predviđa se zaštita od vibracija na postojećem užetu Če 50 mm2 (blizu 40
godina u pogonu) i, eventualno, novopostavljenom užetu Če 50 mm2.
Ako se montira novo „provodnije“ zaštitno uže, predvideti zaštitu prigušivačima
„Stockbridge“ u skladu sa IEC 61897 i tipom užeta.
3.5.2. Novo zaštitno uže OPGW
3.5.2.1. Kriterijum za prigušivače:
– predvideti tipsko rešenje montaže prigušivača 2 + 2 (po 2 sa svake strane
noseće ili zatezne stezaljke);
– dodatno uskladiti način montaže i broj prigušivača sa uputstvom proizvođača
OPGW-a i pripadajuće opreme.
3.5.2.2. Posebni zahtevi:
– koristiti rezultate provere stanja postojećeg zaštinog užeta (tačka 3.2.1.11);
– koristiti i ostala iskustva sa vibracijama sa predmetnog DV-a;
– prilikom razmatranja maksimalnog radnog naprezanja OPGW-a odabrati
najmanju moguću vrednost i uvažiti preporuku proizvođača OPGW-a;
– predvideti montažu već nabavljenih prigušivača „Saprem“.
4. Klimatski uslovi
4.1. Pritisak vetra na OPGW:
– kao na predmetnom DV u glavnom projektu (60 daN/m2).
4.2. Opterećenje od leda i snega na OPGW-u:
– kao na predmetnom DV u glavnom projektu (1.0 x ODO).
4.3. Posebni zahtevi:
– nema.
5. Ostali podaci i zahtevi
5.1. Postojeće stanje:
– prema glavnom projektu predmetnog DV-a i podacima iz priloga 1;
– izvršiti pregled ukrštajnih objekata i snimanje novih na trasi predmetnog DV-
a;
– po potrebi izvršiti statičku proveru vrhova za zaštitno uže na oba krajnja
portala u TS.
5.2. Uputstvo proizvođača:
– u elaboratu montaže OPGW-a navesti sve bitne specifičnosti i zahteve
proizvođača OPGW-a i pripadajuće opreme.
5.3. Demontaža postojećeg zaštitnog užeta:
– predvideti radove na demontaži i transportu postojećeg zaštitnog užeta sa
spojnom opremom;
– proveriti mogućnost korišćenja ovog užeta kao „for-sajle“ za razvlačenje
odgovarajuće vučne sajle radi montaže OPGW-a.
5.4. Usklađivanje opreme u DV-poljima na krajevima DV:
– po potrebi, ako je to opravdano radi termičke provere OPGW-a (tačka 3.2.2.9),
predvideti mere za smanjenje vremena trajanja zemljospoja na DV-u prema
posebnom projektnom zadatku.
5.5. Izvođenje krajeva:
– na oba krajnja izlazna portala predvideti ugradnju završne spojnice.
25
 5.6. TK-veze:
– za TK-veze će biti urađen poseban projektni zadatak koji mora da bude
usklađen sa ovim projektnim zadatakom uključujući projektni zadatak za privodne
kablove.
5.7. Redosled faza: – prema skici u prilogu
5.8. Specifikacija opreme i troškovi: – uraditi odgovarajući predmer i predračun
opreme, radova i dr.
5.9. Uzdužni profil: – uraditi uobičajeni uzdužni profil.
5.10. Potrebna isključenja:
– sva projektantska rešenja (ukrštanja, nastavljanje OPGW-a i sl.) treba, po
mogućstvu, da budu odabrana tako da se trajanje isključenja–stavljanja van funkcije
svih ukrštajnih vodova, puteva, tt-linija i sl., uključujući predmetni dalekovod, svede
na minimum.
Napomene:
1. Sadržaj priloga 1 usaglašavaju projektant i investitor.
2. X-osa se poklapa sa pravcem konzola stuba; Y-osa je u pravcu normalno na
ravan stuba; Z-osa je vertikalna osa u ravni stuba.
3. ODO = osnovno dodatno opterećenje = 0,18 x  d daN/m (d = prečnik užeta,
mm).
4. „Provodnije“ uže: izbor konkretnog tipa ovog užeta sa spojnom opremom će
uraditi projektant u saradnji sa investitorem.
Prilozi
1. Izveštaj o stanju predmetnog DV-a i ponašanju u pogonu.
2. Situacije priključaka predmetnog DV-a kod krajnjih postrojenja.
3. Raspodela struje zemljospoja duž predmetnog DV (aktuelna i perspektivna).
4. Skica redosleda faza na predmetnom DV-u.
5. Izvod iz osnovne tehničke dokumentacije investitora za predmetni DV.
6. Osnovne tehničke karakteristike OPGW-a 25B41z Pirelli.
Investitor
____________________

26
 PRILOG 3
Opšti tehnički uslovi
1. Građenju objekta se može pristupiti tek po obavljanju svih prethodnih
aktivnosti i pribavljanju odobrenja u skladu sa Zakonom o izgradnji objekata.
2. Sve radove predviđene projektom izvođač mora izvesti opremom i
materijalom na način predviđen projektom, a po važećim propisima za izvođenje
radova i u svemu prema važećim propisima, odobrenoj tehničkoj dokumentaciji,
priloženim crtežima, specifikaciji i tehničkim uslovima.
3. Izvođač je dužan da se pri izvođenju radova pridržava svih propisanih mera
zaštite na radu, kao i mera za zaštitu okoline.
4. Izvođač je dužan da na licu mesta proveri projekat i na vreme prijavi
nadzornom organu potrebne izmene koje su proizašle iz građevinskih rešenja u toku
građenja objekta.
5. Za sve izmene i odstupanja, kako u pogledu tehničkih rešenja, tako i u izboru
opreme date projektom, izvođač mora da dobije pismenu saglasnost nadzornog
organa.
6. Sve izmene izvođač je dužan da unese u projekat.
7. Sav materijal koji se ugrađuje mora odgovarati standardima SRPS.
8. Pri nabavci opreme, izvođač je dužan da pribavi i prateću dokumentaciju za
opremu: ateste, ispitne protokole, garancije i servisnu dokumentaciju.
9. Za vreme izvođenja radova, izvođač je dužan da vodi građevinski dnevnik sa
svim podacima koje dnevnik treba da sadrži.
10. Na gradilištu izvođač je dužan da uskladišti opremu i materijal do početka
montaže po zahtevima isporučioca opreme i obezbedi je od korozije i slučajnih
oštećenja.
11. Po završetku radova izvođač je dužan da izvrši potrebna ispitivanja ugrađene
opreme i funkcionalnost instalacije.
12. Puštanje objekta u stalan rad može da se izvrši po obavljenom tehničkom
pregledu i dobijenoj dozvoli za upotrebu.
13. Izvođač je dužan da garantuje ispravnost izvedenih radova i daje garantni rok
prema ugovorenim uslovima.
14. Nakon završetka radova, izvođač je dužan da okolinu objekta dovede u
stanje koje je bilo pre početka izgradnje i ukloni sve otpatke i tragove gradilišta.
15. Itd.

27
 PRILOG 4
Tehnički uslovi za polaganje NN energetskih kablova
1. Polaganje kablova vršiti u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za
električne instalacije niskog napona, Tehničkom preporukom TP-03 distribucija
Srbije, preporukama proizvođača kablova i drugim propisima koji se odnose na ovu
oblast.
2. Polaganje kablova se ne sme vršiti bez prisustva i pregleda od strane
predstavnika investitora.
3. Pre zatrpavanja kablova u kablovske rovove, potrebno je izvršiti snimanje
položenog kablovskog voda od strane ovlašćene stručne firme.
4. Prilikom provlačenja kroz PVC cevi, provlačenje vršiti potiskivanjem.
5. Kablovi se ne smeju vući preko oštrih ivica ili drugih predmeta koji mogu
dovesti do oštećenja.
6. Prilikom prenosa i razvlačenja kablova primeniti postupke koji
onemogućavaju naprezanje ili oštećenje žila, izolacije ili zaštitnog omotača.
7. Polaganje i savijanje se ne sme vršiti pri temperaturama nižim od 5oC.
8. Poluprečnik savijanja kabla pri izvođenju radova ne sme biti manji od 20 D, a
kod konačno položenih 15 D (gde je D spoljnji prečnik kabla).
9. Pri prelasku kroz podove i zidove, kablove treba provući kroz PVC cevi, a
zatim izvršiti zaptivanje cevi oko kabla.
10. Unutar objekta kablovi se mehanički zaštićuju do visine 2 m iznad poda,
odnosno 0,3 m ispod poda.
11. Spajanje i nastavljanje NN provodnika vršiti isključivo u instalacionim
kutijama ili rasklopnim blokovima.
12. Kablove NN polagati pravolinijski, horizontalno i vertikalno.
13. Kablove odmeravati i seći tek nakon premera trase i određivanja potrebnih
dužina na licu mesta.
14. Sve kablove pri uvođenju u ormane na odgovarajući način pričvrstiti, a na
oba kraja postaviti natpisne pločice sa brojem kabla prema kabel listi iz projekta.
Označavanje izvršiti odmah po polaganju svakog kabla.
15. Po izvršenom polaganju kablova, sve kablovske otvore i prodore, izuzev u
slučaju kablovskih uvodnica, zaliti vatrootpornom zaptivnom masom.
16. Izvođač će izvršiti ispitivanje kablova po njihovom prijemu i izvršenom
polaganju, odnosno priključivanju, prema važećim propisima i otkloniti sve
eventualne nedostatke.
17. Itd.

28
 PRILOG 5
Prilog o primenjenim propisanim merama bezbednosti i zdravlja na radu
1. Tehničke mere zaštite od električnog udara. Za električnu opremu
primenjen je TN-C-S sistem zaštite od indirektnog dodira prema jugoslovenskom
standardu SRPS N.B2.741.
2. Tehničke mere zaštite od požara. Predviđena električna oprema ne sadrži
zapaljive tečnosti, a kablovi i provodnici zaštićeni su od prekomerne struje i
zadovoljavaju uslove ispitivanja na zapaljivost prema jugosloven-skom standardu
SRPS N.C0.075.
U kotlarnici je predviđena prirodna ventilacija, tako da pod uslovom da su
spojevi na cevovodu gasa kvalitetno izvedeni i da kvalitet održavanja i eksploatacije
kotlarnice zadovoljava odredbe Pravilnika o tehničkim normativima za
projektovanje, građenje, pogon i održavanje gasnih kotlarnica (Službeni list SFRJ,
br.10/90. i 52/90), prostor kotlarnice je neugrožen, sa aspekta opasnosti prostora
ugroženih eksplozivnim smešama gasova i para, prema jugoslovenskom standardu
SRPS N.S8.007.
U prostoriji kotlarnice ne predviđa se nikakvo držanje zapaljivih i eksplozivnih
materija.
3. Tehničke mere zaštite od prekomerne struje. Na početak svakog strujnog
kola postavljen je uređaj (osigurač) za zaštitu od kratkog spoja.
4. Tehničke mere zaštite od prenapona. Objekat kotlarnice zaštićen je
gromobranskom instalacijom prema Pravilniku o tehničkim normativima za zaštitu
objekata od atmosferskog pražnjenja (Službeni list SRJ, br. 11/96).
5. Tehničke mere zaštite od pada i nestanka napona. S obzirom da je
predviđeni gorionik opremljen sigurnosnim sklopkama za vazduh i gasovito gorivo,
kao i elektromagnetnim ventilima koji se pri nestanku struje zatvaraju, pad, nestanak
ili ponovno uspostavljanje napona ne može izazvati opasnost za ljude i opremu.
6. Tehničke mere zaštite rastavljanjem, isključivanjem i funkcionalnim
uključivanjem i isključivanjem strujnog kola. Ove mere zaštite izvedene su
neautomatskim lokalnim isključivanjem glavnog napajanja putem grebenastog
prekidača na glavnoj razvodnoj tabli (GRT), odnosno tastera za nužno isključenje
dela instalacije da bi se otklonila neočekivana opasnost.
7. Rastavljanje strujnog kola. Svako strujno kolo izvedeno je tako da se može
rastaviti od delova pod naponom i to eliminacijom patrona osigurača. Posle
rastavljanja strujnog kola, namerno napajanje rastavljenog strujnog kola mora se
sprečiti posebnim merama, i to: zaključavanjem rastavljenog osigurača (npr. vrata
niskonaponske ćelije br. 3 u TS 10/0, 4 kV i/ili vrata glavne razvodne table GRT u
kotlarnici), postavljanjem opomenskih tablica ili zaključavanjem prostorija.
8. Isključivanje strujnog kola radi mehaničkog održavanja. Posebna sredstva
za isključivanje na mestima na kojima se vrši mehaničko održavanje radi
sprečavanja neželjenog ponovnog uključenja isključene električne opreme, nisu
potrebna jer su sredstva za isključenje pod nadzorom lica koja vrše održavanje u
prostoriji kotlarnice.
9. Isključivanje strujnog kola i zaustavljanje u slučaju hitnosti. Prema
odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za projektovanje, građenje, pogon i
održavanje gasnih kotlarnica (Službeni list SFRJ, br.10/90. i 52/90), za deo
instalacije predviđen je taster za isključenje u slučaju hitnosti. Tasterom se
isključuju svi potrošači osim pumpe napojnog sistema postrojenja, gde bi iznenadni
pad pritiska doveo do nepoželjnog isparavanja napojne vode.

29
 10. Funkcionalno uključivanje i isključivanje strujnog kola. Strujna kola
upravljanja radom gorionika, napojne pumpe i nužnog isključenja potrošača imaju
uređaj (prekidač ili taster i kontakter) za funkcionalno uključivanje i isključivanje
(tzv. funkcionalno upravljanje). Upravljačka strujna kola motora izvedena su tako
da se motori ne mogu nekontrolisano pokrenuti posle zaustavljanja zbog nestanka ili
pada napona.
11. Mere zaštite od buke. Nivo buke koji je dozvoljen u slučaju rada
usmerenog na tačnost i koncentraciju i povremenog praćenja i kontrole okoline
sluhom iznosi 80 dB prema Pravilniku o opštim merama i normativima zaštite na
radu od buke u radnim prostorijama (Službeni list SFRJ, br. 29/71).

30