1.

DEFINICIJA RETORIKE I OSNOVNI RETORIĈKI POJMOVI

Grĉki termin za pravila i umjeće ubjeĊivanja izgovorenom rijeĉju je retorika. Potiĉe od grĉke
rijeĉi rethor ĉije je prvo znaĉenje bilo podnosilac zahtjeva na sudu, zatim se tom rijeĉi oznaĉavo
besjednik (onaj ko govori), dok je u helenistiĉko doba oznaĉavala i uĉitelja besjedništva. Latinski je
orator - govornik, ali i onaj ko moli, ko se nekom obraća, poslanik. Naš naziv je besjedništvo (od
besjediti) ili govorništvo. Ruski je krasnorjeĉje.
Besjedništvo je sposobnost elokventnog govora, vještina ubjeĊivanja i pridobijanja slušalaca.
Prema Aristotelu retorika je pronalaţenje svih mogućih sredstava za ubjeĊivanje, dok ga Kvintilijan
definiše kao snagu ubjeĊivanja. Besjedništvo je vezano za izgovorenu rijeĉ mada se ĉesto koriste i drugi
elementi, kao što je sam govornik, njegov izgled, glas, naĉin govora, ali i neka stvar, kao simbol neĉega.
Ono je vještina rjeĉitog, elokventnog izraţavanja sa namjerom da se slušaoci ubjede u nešto.
Tokom razvoja retorike bilo je strucnjaka koji su osporavali njen znaĉaj kao nauke. Smatrali su je
sastavnim dijelom drugih nauka. Razlozi za to su bili mnogobrojni
 Govornik se raĊa, a ne stvara. Smatraju da postoji prirodna, uroĊena rijeĉitost i da nju ništa ne
moţe nadoknaditi.
 Govorniku nije potrebno poznavanje vještina da bi imao ubjeĊenje(stara izreka Katona drţi se
teme rijeĉi će same doći) To znaĉi da ako neko ima smisla za javno nastupanje dovoljno je da zna
o ĉemu da priĉa
 Pravila retorike su zastarjela. To je posljedica kritiĉkog i negativnog stava prema klasiĉnoj
retorici.
 Pravila retorike se već nalaze u drugim naukama, jer većina znanja nisu izvorna već
pozajmljena od drugih nauka (pedagofije, gramatike, psihologije)
Ovo mišljenje nije opravdano, mada se mora priznati da moţe postojati prirodna obdarenost za
besjedništvo. Po tome su poznati naši dinarski krajevi, Homerovi junaci, hrišćanski propovjednici, niko
od njih nije imao formalno obrazovanje. Ako postoje naivni slikari moglo bi se reći da postoje i naivni
retoriĉari.
Naravno, najveće domete su ostvarili školovanji retoriĉari. Retorika se naslanja na znanja drugih
nauka, preuzima saznanja od istorije, gramatike, psihologije, medicine. Prve škole su nastale još u Rimu i
Grĉkoj jer se rano uvidjela potreba za prouĉavanjem retorike kao nauke. Postojale su metode i stilovi sa
strogim pravilima (azijatski, atiĉki). Pisani su udţbenici od kojih se neki i danas koriste (Kvintilijan-
„Obrazovanje govornika“). Najveći govornici Demosten i Ciceron su marljivo vjeţbali .
Govori oratora iako liĉe na nesto je spontano nastalo, iza njih stoje detaljne pripreme i vjeţbanja,
sve je sastavljeno po strogim pravilima kompozicije, sastoje se iz taĉno odreĊenih dijelova. Retorika
preko moći jezika djeluje na slušaoce i pokreće ih. Retorika i besjedništvo su zbirni pojam i nisu
sinonimi. Retorika je teorija, a besjedništvo je praksa. Sinonim za retoriku je korespodencija.
Besjedništvo je umjetnost lijepog govora.

2. DRUŠTVENA ULOGA I CILJEVI BESEDNIŠTVA

Ubjediti svijet u jednu religiju (Isus Hrist, prorok Muhamed u 7. vijeku - Islamizam). Velike
društvene promjene po pravilu prate i veliki besjednici.
Snagom besjede, vještinom obrazlaganja i ubjeĊivanja oni su pokretali svoje saplemenke na
pohode, na promjenu lovošta, na odlazak u daleke krajeve. Tako je bilo sa jevrejskim mesijanstvom,
islamom, istoĉnjaĉkom religijom.
I hrišćanstvo ne bi imalo svjetski uspjeh da nije bilo proroka koji su ubjeĊivali mase svojom
nadahnutom rijeĉi.
Postoje tri osnovna zadatka – ciljevi besjedništva po Kvintilijanu
 Docere (pouĉiti, obavjestiti) – kada neko govori u njegovom govoru treba biti nešto o ĉemu
će nas pouĉiti (djeluje na razum)
 Delectare (pridobiti, ubjediti, zabaviti, razveseliti) – moţe govor biti prepametan ali ako on
nas ne zaintresuje, ne pruţi osjećaj zadovoljsva (djeluje na emocije)
 Movere (pokrenuti) – nije dovoljno da govori pametno, ako nas zaniteresoju ako mi poslije
toga to sve zaboravima, ako nas ne pokrene (djeluje na našu volju)
1
 Velikim društvenim pokretima je prethodila promjena u sistemu ideja, a njih prate i velika
besjedništva. Trebalo je pokrenuti svoje saplemenike na borbu, a to je zahtjevalo veliku vještinu
obrazlaganja ĉinjenica i ubjeĊivanja. Politika se ne moţe ni zamisliti bez obraćanja masi radi njenog
ubjeĊivanja. Besjedništvo najviše cvjeta u demokratiji kao sistemu. To je zato što sa širenjem
demokratije širi se krug ljudi koji su pozvani da javno kaţu svoju misao.
Francuska i Oktobarska revolucija, rat za nezavisnost Amerike, su propraćeni vrsnim govorima.
Posebno pogodno mjesti za razvoj retorike je sud. Ubjediti sudiju ili porotnike u neku ĉinjenicu
oduvjek je bio izazov za besjednike.
Vaţnu ulogu ima u moralnom vaspitanju mladih jer su retoriĉari trajan uzor ĉestitosti, mudrosti,
hrabrosti. Mjesta gdje se odrţava besjeda su trgovi, skupštine, groblja, sveĉanosti, bitke, crkve. Ĉesto su
Cicerona nazivali PSIHAGOG- onaj koji vodi ljudske duše.
Od kako postoji civilizacija besjedništvo je dio ţivota. Do njegovog opadanja u starom Rimu je
doslo zbog uvoĊenja principata i uĉmalosti naroda. Diktaura i nije najbolje mjesto za besjedu. Postojalo je
besjedništvo u trenutcima kada se vladar obraća narodu ili fornziĉko besjedništvo, ali procvat doţivljavva
tek sa razvoje demokratije. Engleski parlament je bio kolijevka savremenog besjedništva. Vinston Ĉerĉil
je dobio i nagradu za svoje govore. Demokratija umire ako ne postoji sloboda govora.
Ona stoji iznad dvije grupe procesa
 Stvaranje volje naroda podrazumjeva ideološko nadmetanje i ubjeĊivanje
 Volja naroda se ostvaruje u predstavniĉkim tijelima i drugim organima vlasti.
Parlamentarna debata je kljuĉna za demokratiju.

Suština javnog istupanja u demokratiji je dijalog, rasprava. Dijalog je moguć ako u društvu nema
dogmi – ako nema 100% izvjesnosti o tome šta je istina i ako se za drugaĉije mišljenje ne kaţnjava.
Ĉovjek prirodno teţi dijalogu, pa makar i sa samim sobom.
Kritika nosilaca vlasti jos jedan bitan elemnet demokratije. U svakoj demokratiji postoji glasovi
nezadovoljstva . to ne moraju biti ljudi koji su lideri ili koji većinu iza sebe ali su potrebni kao stalna
kontrola svega sto vlada ĉini.
U despotijama retorika sluţi nehumanim ciljevima, ali to je moguće i u demokratiji u vidu
demagogije. Govornici su uspjevali da ljude zavedu i usmjere u pogrešnom pravcu. Demagog znaĉi voĊa
naroda. Platon je smatrao da govornici sluţe za zamagljivanje istine, Tomas Makoli smatra da je cilj
besjedništva ubjeĊivanje. Tipiĉan primjer je Hitler.

3. LOGOS, PATHOS, ETHOS U RETORICI

Aristotel je u 4. vijeku prije Hrista dao ozbiljnost retorici. Prema njemu na ljude se deluje putem
razuma (logos), preko osećanja (rathos) i putem liĉnosti (ethos). Aristotel govori o 3 dijela koje mora
imati svaka besjeda:
1. Logos je rijeĉ, misao, duh, logiĉko zakljuĉivanje. Besjeda mora poĉivati na dobroj logici,
mora biti prihvatljiva slušaocu. Govornik mora imati obrazovanje, razvijenu logiku. To je
naucni element retorike. Da bi jedna besjeda bila upješna ona mora biti logiĉna, povezan, ne
smije biti zbrkana, mora biti dobro promišljena mora u sebi imati misao i da logiĉno i jasno
povezuje svoje misli, ako on i govori pametno, ali ne umije da govori povezano logiĉki.
2. Pathos znaĉi da je potrebno da govor ima emocije, strast, nešto što dolazi iz ĉovjeka. To je
umjetnicki aspekt retorike. Ne uzbuĊuje hladan govor, ĉovjek sam sebe iskazuje. U svom
govoru ĉovjek prenosi sebe svoju emociju i proizvodi emociju. Ne moţe proizvesti emociju
onaj koji nema emociju, moţda trenutno ali to ne traje.
3. Etos (moral, etika) predstavlja moralnu poruku besjede, pozitivnu vrijednost. Govornik mora
biti visoko moralna osoba.Veliki govornik moţe biti samo pošten ĉovjek – orator probus esse
debet govornik mora da bude dobar ĉovjek. Ovaj treći element naglašava moralni stav,
poštenje.

Orator probus ebbe debet - orator mora biti pošten. Svaka dobra besjeda mora imati ova tri elementa, jer
u besjedi je veoma bitno ŠTA govorimo, KAKO govorimo, KO govori (koje osobine ispunjava osoba
koja govori).
2
 4. RETORIKA KAO VEŠTINA I UMETNOST

Stari Grci i Rimljani su besjedništvo smatrali i umjetnošću i vještinom. Prema Kvinitilijanu

postoje dvije vrste besjedništva:
- jedna koja je samo vještina i kojom se mogu sluţiti svi pa i neĉastan ĉovjek,
- a druga ona koju moţe koristiti samo moralna osoba i ona je umjetnost.
Pored vještine obraćanja publici ĉija se pravila nauĉe, potrebno je znati i primjeniti ta pravila kako
bi ona imala efekta, što znaĉi da je potrebna umjetnost i talenat (uroĊen dar, uĉenje, iskustvo). Prema
starim Grcima i Latinima dva su vida bitna:
1. ars bene dicendi - umjetnost ili vještina lijepog govora i
2. ars persuadendi -umjetnost ubjeĊivanja.

Retorika predstavlja vještinu (ars tehne), a vještina je skup pravila koja su nastala iz iskustva i
naknadno su promišljena. Najveći domet postiţe se u spoju prirodne obdarenosti i uvjeţbanosti. Prema
staroj klasifikaciji vještine se djele na sedam disciplina, takozvani septium. Retorika sa gramatikom i
dijalektikom ulazi u trivium, a kvadrivium ĉini artimetika, muzika i astronomiija. Prve tri nauke su
duhovne, a ostale su prirodne. U triviumu prevlast je u poĉetku imala retorika, kasnije gramatika i na
kraju dijalektika. Retoriĉka vještina do punog izraţaja dolazi pred sudom. Po Ciceronu svaki govornik
mora da prevaziĊe prosjeĉnost, rjeĉju, stilom i ljepotom govora. Materija retorike je razvrstana u pet
dijelova:
 Inventio – prikupljanje materijala, nalaţenje argumenata i izbor tehnike ubjeĊivanja.
 Dispositio – rašĉlanjivanje govora na njegove glavne djelove i njihov raspored.
 Elocutio – jeziĉki izraz i stil, raspored rijeĉi u reĉenici.
 Memoria – pamćenje govora
 Actio – drţanje govora

Za elocutio je vaţno da ima jasnoću, ukras i skladnost tako da je on povezan sa stilistikom.

Postoje tri vrste stila niski (komedija), srednji i visoki (tragedija). Retoriĉka vještina sadrţi dijelove
govora koji se sastoje od nekoliko dijelova (Aristotel – uvod, izlaganje, jemstvo, zakljuĉak). Retorika se
bavi sistemom pravila i tehnika ĉija primjena garantuje uĉinak uvjeravanja. Uvjeravanje se dijeli na tri
stepena
 Pouĉiti ili obrazloţiti (docere)
 Zabaviti ili pridobiti (delectare)
 Pokrenuti (movare)

5. RETORIKA I NAUKA O KNJIŢEVNOSTI (poetika)

Retorika se nalazi u tijesnoj vezi sa teorijom knjiţevnosti i teško ih je razgraniĉiti. U poĉetku kod
starih Grka retorika se bavila prozom, proznim govorom, propisivala su se pravila lijepog govora u prozi,
dok se poetika bavila iskljuĉivo stilom.
Poetika - prva poetika „Poetika tehne“ Aristotel, znaĉi pjesniĉka vještina. Danas je to teorijska
disciplina o pjesništvu. Poetika se širi i obuhvata sve, ĉak i prozu, odnosno retoriku. Ona predstavlja
posebne specifiĉnosti, odreĊeni principi nekog autora, zatim dodaje pjesniĉke ukrase i izraze u besjedu.
Retorika je izvršila znaĉajan uticaj na pojavu proze, tako da današnja proza se zasniva na naĉelima
prakse i teorije besjedništva. U grĉkoj retorika se bavila prozom (govor i jeziĉki sastav), a poezijom se
bavila poetika. U srednjem vijeku se taj odnos ostvarivao kroz propovijedanje, diktiranje pisama i poetsku
vještinu. Svi engleski, Ruski, Francuski i Italijanski pisci od renesanse do 18. vijeka u svojoj edukaciji su
prošli i kurs retorike.
Filologija je nauka o jeziku, jezik kao instrument izgraĊivanja ljudske kulture, mnogo šira i od
lingvistike.
Retorika je bila prva vrsta knjiţevne kritike, zbog toga što je onaj što govori neka djela on ih na
neki naĉin i tumaĉi. Retorika je i danas vrlo bliska knjiţevnoj kritici.

3
 6. RETORIKA I TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA
7. RETORIKA I DRUGE NAUKE I UMJETNOSTI (logika, etika, lingvistika, poezija, scenske
umjetnosti))
LOGIKA- Za one koji insistiraju na logiĉkoj strani govorništva retorika treba samo malo da ''zaĉini
lepotom'' ono bitno što nudi logika, psihologija, etika i dr.disvipline. Ona ima drugorazredni znaĉaja u
odnosu na logiku.
LINGVISTIKA – Retorika je tip saznanja komplementaran lingvistici, ali ne i istovjetan. Svaka od njih
mora da izraĊuje svoje spostvene koncepte i metote. Kada strukturalista i semiotiĉar odreĊuje retorici
savremenu ulogu on je vidi ''kao nekog ko razotkriva dinamiĉku strukturu jezika koja neki knjiţevni tekst
ĉini drugaĉijim od neknjiţevnog'', dok je oblast interesovanja psiholingvistiĉkih i opštelingvistiĉkih
diskursa analiza upravo neknjiţevni, razgovorni jezik.
POEZIJA- Predmet poetike bila su djela u stihu, a predmet retorike djela u prozi. Naglim unošenjem
proze u tvorevine pesniĉke umjetnosti okviri poetike sus se promjenili, obuhvatajući mnogo gradiva
retorike. Tako je poetika postala sinonim teorije knjiţevnosti. Poetika-pjesniĉka umjetnost, bavi se
prouĉavanjem fenomena poetskog stvaranja, osobenostima dela i stvaralaĉkog postupka, kao i njihovom
estetskom percepcijom.
Stih – duţina misli se poklapa sa duţinom stiha, proza – duţina misli se ne završava u prvom redu.
Suštinska razlika izmeĊu stiha i proze stih je ritmiĉki ureĊen govor, u prozi to nije vaţno.
SCENSKA UMJETNOST – Slikarstvo kao i retorika insistira na redu, simetriji, ograniĉenosti, strukturi,
skaldu delova u cjelini. Lepota je tema i retorike i slikarstva. Nroĉito saraĊuju u retorskoj vjeţbi efrase
koja za cilj ima ţivopisnost, slikarstvo, plastiĉnost govornog iskaza u doĉaravanju opisivanpog.
Veza izmeĊu retorike i muzike naroĉito je uoĉena u istraţivanju Arnold Šering u delu Das Smbol in der
Musik. Postojalo je nešto što bi se moglo nazvati muziĉkom veštinom pronalaţenja, muziĉkom topikom.
Stilistika
U staroj grĉkoj su postojala tri stila (nazijanski, atiĉki i rodski).
Stilistika je naĉin izraţavanja, pisanja, govorenja. Stilistika govornika uĉi kako da postigne
odreĊeni stil, kako da se sluţi rijeĉima i reĉenicom. Glavno polje stilistike su stilske figure.
Klasiĉna retorika u velikoj mjeri je bila stilistika. To je bilo negativno za nju jer je stilistiĉki
element dovodio retoriku u krizu. Umirao je njen ţivi nastup. Retorika kao poetika podrazumjeva
retoriku svedenu na elocutio. To je suţena retorika jer sve manje se zanima za tipove govora, a više za
knjiţevnost. To je karakteristiĉno za srednji vijek, Humanizam i Barok. Prva reformacija retorike je
poĉela tek krajem 60. god 20. vijeka zahvaljujući francuskim strukturalistima (Ţan Koen i Roland Bart).
Oni smatraju retoriku kao teoriju stilskih figura.
Lingvistika
Lingvistika je opšta nauka o jeziku, ona prouĉava jezik kao fenomen. Retorici je vaţno gramatiĉko
znanje zbog poznavanja pravila govora, padeţa. Ova veza je naroĉito postala vaţna u 20-tom vijeku. Ako
se govornik ne pridrţava osnovnih pravila gramatike i sintakse, on će kod slušalaca izazvati podsmjeh
prije nego što ih nagovori, ubjedi ili oduševi.
Najznaĉajniji za razvoj lingvistike su Fredinand Sosir (opšta lingvistika). Roman Jakobson je
povezao Sosirovu ideju sa komunikologijom i dao je teoriju o funkcijama jezika:
1. Referencijalna ili kominitivna (saznajna) – predmet o ĉemu govorimo
2. Emotivna – naš liĉni doţivljaj – odnos govornik pošiljalac
3. Konativna – govor uvijek upućujemo nekome - odnos slušaoc primaoc
4. Poetska – neglasak je na samom jeziku, samoj poruci
Lingvistika je sistem znakova kojim se sluţimo , naravno uslov je da svi poznajemo te znakove tj
kod. Elementi koda su pošiljalac, kod, primalac i sve to rezultira porukom.
Poetika
Aristotel je prvi napisao djelo „Poetika tehne“ i to su pravila pisanja pjesmi. To je danas teorija
knjiţevnosti. U poĉetku se prouĉavao samo stih, a danas je to sveobuhvatna nauka.
Filologija
Je etimologija jezika. Ona prouĉava društveni uticaj koji ima naš jezik. To znaĉi jezik kao
izgraĊivanje kulture. Od ostalih nauka retorika je u vezi sa logikom, psihologijom, pravom, sociologijom,
politikom, glumom, akcentologijom.

4
 8. RETORIKA I PISMENOST

GOVOR, GOVORNIK I PUBLIKA

Sveto trojstvo besjedništva- tri osnovna elementa su govornik, publika i govor. Nekada se
besjedništvo nije moglo zamisliti bez neposrednog kontakta sa auditorijumom sve dok tehnika nije
omogucila praćenje putem video zapisa.
Prema Ciceronu govornik mora da: dokaţe svoje teze, priredi slušaocima uţivanje i djeluje na
njihovu volju. Besjeda mora biti lijepa. Slušaoci moraju i razumjeti i osjetiti besjedu. Što znaĉi da
izgovorenu rijeĉ treba lijepo uobliĉiti i njom ljude nagovoriti, ubjediti, izmjeniti njihov stav, mišljenje,
nadgovoriti protivnika, izazvati snaţne emocije, što je i suština toga.
Prema nekim tepretiĉarima postoji razlika izmeĊu ubjeĊivanja i nagovaranja. UbjeĊivanje znaĉi da
kod slušalaca postoji otpor i da treba djelovati na spolja i obraćati se razumu, dok nagovaranje znaĉi da
slušaoce treba pridobiti za neko mišljenje ili sliĉno, i na njega se djeluje iznutra i emocijama.
Besjeda mora biti lijepa. Slušaoci moraju osjetiti i razumjeti besjedu. Odnos izmeĊu emocija i
saznanja nije jednostavan. Osnovni cilj govorništva je da se lijepo uobliĉi izgovorena rijeĉ i da se njome
postigne odreĊeni efekat.

9. SAMONIKLO BESEDNIŠTVO

O samim poĉetcima besedništva delom se nagaĊa, a delom govori na osnovu najstarijih saĉuvanih pisanih
izvora – indijskih, sumerskih, grĉkih i drugih epova i tekstova. Indijski epovi Mahabharata i Ramajana,
sumerski Ep o Gilgamešu, Ilijada i Odiseja, stari egipatski i vavilonski tekstovi svjedoĉe o tome da je tzv.
Samoniklo besedništvo zasnovano na liĉnom talentu pojedinca, cvetalo od samog nastanka ljudskog roda.
Te sposobnosti su obiĉno odlikovale sveštenice i vraĉeve, zatim plemenske starještine, vojskovoĊe,
poglavice, a potom i vladare privih drţava.
Iz sredina koje još nisu upoznale pismo i drţavu, posredno je saĉuvan po neki dragulj izvornog
besjedništva. MeĊu ameriĉkim indijancima, zahvaljujući zapisima civilizovanih osvajaĉa saĉuvali su se
lijepi primjeri odliĉnih kratkih efektnih a samoniklih govora kao što su: govori poglavice Sijetla,
poglavice Ošivej Bjano i naroĉito poznat govor poglavice Logana o nepravdama bijelaca. Loganov govor
ima skoro sve elemente koja danas zahjteva public speaking (kratak je, jasan i efektan, poruka je
nedvosmislena, sdrţi ĉvrstu etiĉku podlogu, nabijen je snaţnim emocijama, djeluje veoma sugestivno i
iskreno, poĉinje bez uvoda, uvjerljivom slikom, završava se retorskim pitanjem i dramatiĉnim
odgovorom.)
Praistorija besjedništva dijeli sudbinu poezije i epskog pesništva. Druga oblast u kojoj se govor nuţno
usavršavao bila je religija. Najbolji primjer za to su hinduistiĉki sveti tekstovi, naroĉito Vede, koje se
skoro 2 milenijuma uĉe napamet i reprodukuju.
Pravo je takoĊe bilo tijesno vezano za usmenu tradiciju u vremenima prerastanja u civilizaciju i doba
stvaranja prvih pravnih sistema. Mnoga stara društva su saĉuvala podataka da su se kod njih zakoni uĉili
napamet i recitovali: to je sluĉaj sa Solonovim zakonima u Atini, sa partom gdje su se zakoni i donosili u
usmenom obliku pa su se i zvali rhetra – govor, u Rimu su djeca od ranog uzrasta uĉila napamet Zakon
XII tablica, zatim Mojsijevi zakoni kod Jevreja itd.
Mnogi od tih tekstova su se vijekovima prenosili usmeno prije nego što će biti zapisani, mada neki od
njih nisu ni doţivjeli takvu sudbinu. Zato su sada ili potpuno izgubljeni ili su poznati samo njihovi
fragmenti (Solonovi zakoni), ili se posredno rekonstruišu (kao rimski Zakon XII tablica).
Za sve njih je zajedniĉko da su ţivjeli kroz usmeno predanje. I epovi i vjerski sadrţaji i pravni propisi su
se uĉili napamet i recitovali. Tako je praoblik besjedništva bilo deklamovanje. Pored samoniklih
besedniĉkih uzleta pojedinaca, pragovorništvo se u tim društvima formiralo kroz pravilno i taĉno
izgovaranje zapamćenih tekstova u odreĊenim situacijama, ono što će kasnije dobiti naziv deklamacija
(lat. Declamatio).
Korjeni prabesedništva u vrijeme kada se nalazilo u povoju razvijali su se i negovali kroz deklamaciju
napamet nauĉenih i tradicionalnih tekstova.

5
Dve pouke:
Još od samog nastanka ljudske vrste bilo je ljudi koji su se izdvajali po govorniĉkom talentu. Ĉak i bez
ikakvog retoriĉkog školovanja, samonikli besednici su mogli da privuku paţnju drugih ĉlanova grupe,
bilo zahvaljujući svom satusu, bilo zahvaljujući svom talentu. Samoniklo besjedništvo je dokaz da je
ponekad već i sam talenat dovoljan da se privuku slušaoci i ostvi snaţan besedniĉki efekat.
Druga pouka: mada se besedništvo u svom povoju razvijalo i njegovalo kroz deklamaciju sada je to jedan
od najnepoţeljnijih kvalifikativa za besednika. Dok je deklamacija kod Rimljana podrazumjevala
izraţajni govor, danas ona prvenstveno oznaĉava interpretaciju zapamćene pjesme (recitovanje). A to je
jedan od najvećih neprijatelja dobrog besedništva. Najgora osovina, najveća opasnost, a i najĉešća greška
neveštih besednika je izgovaranje nauĉenog teksta naizust, bez obzira na to da li ga je on sam sastavio ili
ne.
Samoniklo besjedništvo nije uĉeno besjedništvo. Postoji dosta poznatih krajeva u kojima ljudi
znaju lijepo i slikovito priĉaju i izraţavaju. Srbi su jedan od naroda koji je uvijek imao dobre besjednike i
u crkvi, i meĊu politiĉatima, advokatima i profesorima. Rjeĉitost i vještina besjedništva je ţivopisna,
leksiĉki bogata.
Nemoguće je utvrditi kada su ljudi prvi put poĉeli koristiti rijeĉ. Smatra se da ono sto razlikuje
prve ljude od ţivotinja su simboli (nije govor niti misao). Prema tom shvatanju ĉovjek je animal
simolicum. Prvi simboli su bili grafiĉki znakovi, zatim piktografski i na kraju fonetski.
Stara društva su preteţno usmena i epska. Smatra se da su poĉetci vezani za religiju, animalizam.
Postojalo je laiĉko besjedništvo. Prvi sporovi oko imovine ili opstanka cijele grupe su traţili dobre
govornike. Poznat je govor poglavice Irokeza koji je uputio pitanje svijetu vezano za ekologiju (kada
nestane bizona, nestaće i nas). Ilijada i Odiseja su pune lijepih govora o besjedništvu. Na bliskom i
dalekom istoku je preteţno despotija tako da za politiĉko besjedništvo ima malo mjesta . PreovlaĊuju
sudska, pangerik i religijska besjeda. Vladari i sveštenici su se obraĉali narodu u vidu
samohvalospjeva koji su naroĉito njegovani u meĊurijeĉju Eufrata i Tigra. Saĉuvani su govori vladara
(patesa) o stvarnim ili izmišljenim pobjedama u ratu, upjesima u lovu ili atletici. Dobar govor se tada
poredio sa dragim kamenjem. Aramejske izreke savjetuju da se dobro razmisli prije nego se nesto kaţe
jer je rijeĉ kao ptica kada jednom odleti ne moţe se vratiti.
10. NASTANAK RETORIKE U ANTIĈKOJ GRĈKOJ:
Stara grĉka civilizacija bila je kolijevka svih dostignuća savremene evropske pa i ukupne ljudske
civilizacije: od arhitekture do vajarsta, od poezije, proze, preko drame, komediografije do istoriografije,
od medicine do farmacije, od filozofije do potitikologije... Grĉka je izvorište svih savremenih znanja i
umetnosti. Najvećim dijelom temelji svih tekovina postavljeni su u neverovatnom kratkom vremenskom
intervalu od oko dva vijeka (V i IV vijeku p.n.e.) i to prvenstveonu u jednom od stotinu grĉkih polisa –
Atini. U tom polisu koji i u vrijeme svog vrhunca nije brojao više od 50.000 slobodnih graĊana na istom
prostoru su ţivjeli i susretali se na agori (Središte javnog ţivota Atenjana bila je agora na kojoj se nalazila
trţnica, uredi, palaĉe, hramovi, oltari, spomenici): Herodot, Perikle i Sofokle, Fidija i Aristofan, Aristotel
i Demosten, itd. Jedan pisac je ovaj neobiĉan fenomen da se toliki um i nadarenost koncentrišu na jednom
mjestu i u jednom vremenu nazvao ’’grĉko ĉudo’’
Grci su prvi narod starog vijeka koji je poĉeo sistematski prouĉavati i analizirati naĉin na koji ljudi
meĊusobno komuniciraju. Grĉka civilizacija je cijenila i njegovala lijepu rijeĉ (u epovima, knjiţevnosti,
filozofiji, politici, pravu) a besjedništvo se smatralo nezaobilaznim dijelom javnog ţivota. Njihova
civilizacija se zasnivala na usmenom izraţavanju. Politiĉke institucije su funkcionisale kroz borbu rijeĉi,
pravosuĊe kroz govore stranaka, obrazovanje i filozofija se u osnovi temelje na usmenom izrazu. Grci su
govor shvatili kao dijalog, sredstvo da se kroz razgovor stigne do istine. U grĉkim polisima svaki
graĊanin je imao pravo i obavezu da uĉestvuje u opštim poslovima drţave, da bude politikos – onaj koji
se brine za polis To je naroĉito bilo karakteristiĉno za Atinu-u tom polisu svi slobodni punopravni graĊani
su neposredno vršili vlast i javne funkcije i kolektivno donosili sve vaţnije odluke – o ratu, miru,
zakonima i naĉinu ţivota drţave, a u porotnim sudovima su morali liĉno da nastupaju i sami govore u
svoje ime. Atinska demokratija je uvaţavala potpuu slobodu javnog govora ili jednako pravo na govor i
podnošenje prijedloga (pre svega pred skupštinom) – isegoria. Ideju o tome da svi graĊani mogu govoriti
u skupštini i uticati na drţavne odluke nisu prihvatali svi grĉki polisi npr. Sparta ima narodnu skupštinu
koju saĉinjavaju svi slobodni punopravni graĊani, ali prijeldoge mogu davati i na njoj govoriti samo
visoki drţavni ĉinovnici, o ĉemu se potom prisutni izjašnjvaju glasanjem.
6
Atinjani su poznavali još jedan viši pojam, dalji vid slobode govora koji su nazivali parrhesia (ona
obuhvata ne samo pravo da se govori, nego i pravo da se nekaţnjeno moţe reći šta god se ţeli)
Kod Grka rijeĉit ĉovjek je prije mogao izaći na dobar glas nego li dobar vojnik.
Jedan od najvaţnijih ciljeva obrazovanja u Atini, ali i kod drugih Grka bilo je da se savlada besedništvo.
Uporedo s tim iz procetalog besedništva raĊala se i retorika, kao teorijska disciplina.

Poĉeci grĉke retorike tijesno su prpleteni sa besjedniĉkom praksom koja je retorici prethodila. Prvi uĉitelji
besjedništva su i sami bili proslavljeni govornici. U novijim radovima razvoj grĉke retorike se dijeli u tri
stadijuma: tehniĉka, sofistiĉka i filozofska retorika.
KORAKS
Osnivaĉ grĉke retorike je Koraks koji je sastavio prvi priruĉnik besjedništva. Srednom 5. vijeka u gradu
Sirakuza na Siciliji. Koraks je otvorio prvu retorsku školu i napravio prvi udţbenik besedništva
(rethorike techne). Taj udzbenik nije saĉuvan, ali se zna da je govor rašĉlanjivao na pet dijelova:
 Uvod (eisdos, lat. proetiut)
 Izlaganje problema (katastasis, lat. narratio)
 Dokazivanje (agones, lat. probatio)
 Dodatne napomene (parekbasis)
 Zakljuĉak (epilogos, lat. peroratio)

Koraks je uveo argument iz vjerovatnog (eikos) koji se ubraja u osnovne instrumente grĉke retorike, ali
i savremene retorike. On je i praktiĉno poduĉavao kako se koristi figura vjerovatnoće – argument iz
vjerovatnog i to bilu u korist jedne strane ili protiv nje.
Od Koraksa i njegovih sljedbenika ostaju dvije pouke:
- Dobar besjednik treba da izdašno koristi retorsko pitanje i
- Argment iz vjerovatnog.
TISIJA
Pristpu koji je razvijo Koraks, prema kome je govorniĉka vještina u stvari vještina nagovaranja koja
potpuno relativizuje istinu dalje je razvio Tisija, Koraksov uĉenik, koji je preteĉa sofista. Kod njega se
poduĉavanje retorici svodilo na vještiu izvrtanje istine u svoju korist.
Kenedi ovaj prvi stadijum u razvoju grĉke retorike (Koraks i Tisija) kvalifikuje terminom ’’tehniĉka’’
retorika.
11. SOFISTI
Razvoj retorike svoj zamah je dobio sa Gorgiom. On je sa Sicilije prenio retoriku na tlo Grĉke i za novac
poduĉavao mlade Atinjane. On je bio meĊu prvim sofistima. Gorgija je prvi poĉeo da obraća paţnju ne
samo na logiĉke nego i na estetske aspekte govora. Gorgija uvodi poetske elemente u besjedu, ĉesto je
koristio metafore, a antiteza (suprostavljanje dvije ideje) dobija naziv ’’gorgijanska figura’’ Jezik je sa
sudskog jezika pomerio ka poeziji. Imao je veliku sposobnost da je vladao slušaocima, ako je htio da ih u
nešto ubijedi to mu je pošlo za rukom.
Sofisti (sophos - mudrac) su kao putujući profesori ’’uĉitelji mudrosti’’ poduĉavali omladinu filozofiji,
matematici, fiziĉkim vještinama i retorici. Poduĉavanje besedništvu je u velikoj mjeri ditkirao sudski
govor, što je još jedan dokaz da se retorika razvila iz sudskog besedništva. Glavni cilj je bio da osposobi
uĉenika da dobije spor. Đaci su ĉesto memorisali neka opšta mjesta (loci comtipes) koja se mogu u
govoru upotrijebiti u razliĉitim situacijama. Svaki uĉitelj retorike formirao je zbirke koje su naroĉito
isticale uvode i epiloge besede, ali su sadrţavale i one dijelove koji se mogu adekvatno primjeniti na ĉeste
procesne sutucije.
Retorika se uĉila iz udţbenika koji su sadrţali primjere besjeda, tehniĉka upustva, osnovne principe
govorništva tj.Teoriju besjedništva. Sistem poduĉavanja je obuhvatao tri elementa: teoriju, praktiĉnu
vjeţbu i prouĉavanje tuĊih govora. Svi udţbenici su bili okrentuti sudskoj besjedi. Sofisti besjedništvo
nisu shvatali kao umjetnost već kao obuĉnu vještinu okrenutu praktiĉnim ciljevima, a pre svega dobijanju
spora. Sofisti su bili jako veliki manipulatori, smatrali su da nije bitno kako, na koji naĉin pobjedite u
sudu, bitno je da samo pobjedite, bez obzira da li je to što tvrde istinito ili ne, ĉasno ili nemoralno.

7
Protagora je najpoznatiji sofista i smatrao je da niko ne moţe biti siguran šta je istina. I svaki ĉovjek ima
pravo da svoje uvjerenje ma kakov ono bilo izraţava što uvjerljivije (ĉovjek je mjera svega). On je
vjeţbao svoje uĉenike da o svakoj stvari govore iz dva ugla kako bi ih navikao da da svaka situacija
predstavlja medalju sa dve strane i da se ĉovjek moţe vješto braniti ili napadati bez obzira na ĉvrstinu
pravnog ili moralnog osnova.
Protagora poznaje dvije istie:
- ALETEIA: bit, suština, unutrašnja-skrivena,(mi do nje ne moţemo doći)
- DOXAI: vidljiva istina (mnenje-ono što mi misimo) ova istina je promjenjiva i nju moţemo
spioznati našim ĉulima.
Oni vješto koriste silogizam (ili entimem – skraćeni silogizam, sa jednom premisom)
Vještinu besjedištva sa sofistiĉkim metodama su koristili i demagozi. Sofisti su našli na moralnu osudu
grĉkih filozofa, naroĉito Platona.
ZASLUGE SOFISTA: retorika poslije njih najvaţnija nauka i tako ostaje dugo vrmene, preteĉa je
školstvu
NEGATIVNO KOD SOFISTA: vrhunski manimpulatori i poigravaju se sa istinom.

LOGOGRAFI
Svaki Atinjanin se nekada morao pojaviti na sudu. Najvaţniji atinski sud (Helieja) sastojao se od 6000
sudija, porotnika od kojih su se kockom birala manja sudska vijeća. Za svaki spor odreĊivali su se
neposredno prije suĊenja da bi se obezbijedila objektivnost. Svako je bio obavezan da se liĉno pojavi
pred sudom i govori za samog sebe jer advokatura nije bila dozvoljena. Porotnici su bili ljudi iz naroda i
oni bi na osnovu praviĉnosti glasali za stranku koja odrţi bolji govor i ostavi bolji utisak, ali to ne znaĉi
da je ta stranka imala najjaĉe pravne argumente. Uĉitelji besjedništva su bili skupi pa se obiĉno lice koje
se mora pojaviti na sudu uzimalo par ĉasova kod uĉitelja.
Ponekada bi se samo naruĉio govor od logografa – profesionalnih pisaca sudskih besjeda. Govor bi se
uĉio napamet i izgovarao pred porotnicima bez ĉitanja, kao da je spontan. Logografi se nisu cijenili kao i
uĉitelji besjedništva. Logograf je bio prinuĊen da piše govore za one ljude koje je ranije napadao.
Aktivnost logografa više pripada pravu nego retorici. Skoro svi najpoznatiji grĉki besjendici bavili su se
Logografijom barem u poĉetku svoje karijere. Antifon je prvi logograf.
12. PLATON

Platon optuţuje Gorgiju i sofiste zbog zloupotrebe retorike i samu retoriku smatra štetnom. On je bio
Sokratov uĉenik i smatrao je da je osnovni cilj retorike ubjeĊivanje slušalaca pomoću logike i racionalnih
argumenata u ono što je pravedno i moralno. Cilj besjeništva ne smije da bude nagovaranje po svaku
cijenu, na štetu dobra i istine. Najpoznatije dijelo je „Odbrana Sokrata“ u kojoj Platon prikazuje suĊenje
Sokratu zbog uvrede bogova i kvarenja omladine filozofskim uĉenjem. U dijalogu „Fedar“ najjasnije
definiše odnost prema sofistiĉkoj retorici – za njega to nije ni vještina, ni umjetnost, već je to laskanje
masi koja ne poznaje istinu i donosi korist onima koji ĉine nepravdu, ali retorika moţe biti vještina i
umjetnost, ako je zasnovana na istini. Tako je Platon u retoriku uneo i etiĉka komponenta. Za pravog
besjednika zato nije dovoljan samo talenat i sposobnost da lepo govori, neogo i odgovarajuće obrazovanje
koje se stiĉe u filozofskim školama. On je za raziliku od sofista manje ih uĉio praktiĉnim stvarima, a više
upućivao u prirodu i ciljeve retorike.
Sve njegove knjige su pisane na isti naĉin - u obliku dijaloga. Sve što je ţelio da kaţe dao je u usta svom
uĉitelju Sokratu (kao da Sokrat priĉa sa nekim, te je svako djelo dobilo ime upravo po tom sagovorniku).
Platon je smatrao da retorika ne moţe reći istinu, te da retoriku (sofiste) ne interesuje istina nego samo
korist. Retorika moţe govoriti istinu samo onoliko koliko je filozofija, koliko je njen cilj pravednost,
ukoliko teţi onome što je najbolje a ne onom što se slušaocima sviĊa. Zbog toga, u retoriku je unijeta i
etiĉka i moralna komponeneta samog besjednika. Besjednik ne samo da mora lijepo govoriti nego mora
imati i odgovarajuće obrazovanje. Tako je Platon poduĉavao uĉenike uz filozofiju i logiku i retoriku u
gaju koji je nazivao Akademijom. Njegovo uĉenje se svodilo pored praktiĉnih savjeta na prirodu i ciljeve
retorike. Njegov najznaĉajniji i najslavniji uĉenik bio je Aristotel.
*Majeutika - babiĉka vještina, vještina babice - koristio je Sokrat metod kojim dijalog pomaţe
dolaţenju do istine, poraĊanju istine prirodnim putem..

8
 13. ARISTOTEL

Aristotel je bio Platonov uĉenik, i pored uticaja svoga uĉitelja nije se slagao s njima da retorika treba da
predstavlja instrument za stvaranje dobrih graĊana a još manje da je neĉasna i štetna. Naprotiv smatra je
korisnom i potrebnom.
Prema retorici je imao nauĉni pristup i oko 330. g.pne. nastao najĉuveniji udţbenik retorike u tri knjige
koji je sinteza svih grĉkih retoriĉkih dostignuća. On kritikuje dotadašnje autore, jer su svu svoju paţnju
usmjerili na proste pojedinaĉne, tehniĉke savjete kako se slušaoci mogu nagovoriti, a naroĉito zbog toga
što su se ta uputstva imala u vidu sudske besjede, a ne uzvišenije, politiĉke (deliberativne). Smatrao je da
je retorika nauka koja istraţuje opšte principe na kojima poĉiva svako besjedništvo, a ne samo sudsko. To
je sposobnost iznalaţenja svih raspoloţivih sredstava uvjeravanja u svakoj prilici, a sredstva uvjeravanje
mogu biti:
 Logiĉka - logos (dokazivanje putem razuma, naroĉito uz korišćenje silogizma i entimema)
 Etiĉka - ethos (pozivanje na odreĊene vrijednosti, pri ĉemu je od naroĉitog znaĉaja karakter
besednika) i
 Emocionalno - pahtos (izazivanje odreĊenih osjećaja kod slušalaca što ĉini govor uvjerljivijim)

Aristotelova retorika je više teorijski spis, nego klasiĉni rhetorike techne. Ona su u velikoj mjeri oslanja
na njegove druge teorijske radove: Topiku, Poetiku, Politiku, Nikomahovu etiku.
Aristotelova retorika se sastojala od tri knjige. Ovo djelo viš predstavlja filozofski pogled na retoriku
nego kllasiĉni udţbenik,zato ovaj stadijum u istoriji retorike neki pisci nazivaju filozofska retorika.
1. Prva knjiga se sastoji od definicija besjedništva, vrstama, ciljevima i logiĉkim sredstvima
ubjeĊivanja kojima se govornik koristi. Poebno naglašava esnu vezu izmeĊu retorike i logike, a
naroĉito vaţnost dokazivanja pomoću silogizma i entimema. Najveći dio prve knjige posvećuje
pojedinim vrstama beseda prihvatajući trojnu podjelu na: politiĉko besedništvu (genos
symbouletikon) sudsko (genos dikaikon) i pohvalno (genos epideiktikon) besedništvo..
2. Druga knjiga. U drugoj knjizi Aristotel se bavi uslovima koji doprinose uvjerljivosti besede.
ObraĊuje osobine auditorijuma, odosno emocionalna sredstava pomoću kojih se slušaoci ubjeĊuju.
Istiĉe znaĉaj emocija, definiše razne vrste osjećaja koja su znaĉajna za besjedništvu (ljutnja, zavist,
nadmetanje...) ali ne zaboravlja na logos.
3. Treća knjiga je posjećena besjedi, njenoj formi, naĉinima izraţavanja misli, osjećanjima. On smatra
da su dvije najosnovnije osobine besjede jasnoća i ljepota stila. Rad završava razmatranjem dva
problema: kada treba koristiti retorska pitanja i kako treba uobliĉiti završetak, epilog besede.
Aristotel u svojoj teoriji besedništva je najizrazitije pokazako u kako snaţnom jedinstvu bi trebalo da
stoje logos, ethos i pathos. Kod nas je Aristotelova retorika objavljena tek 1987. god. u prevodu Marka
Višića. Aristotelovom Retorikom su se sluţili mnogi i rimski besjednici (Ciceron, Kvintilijan).
Kod nas je objavljena 1987. g u prevodu Marka Višnjića.
On djeli retoriku na:
 sudsku (forenzicku), to odnos pravedno/nepravedno
 politicku (deliberativnu) to je odnos dobro/lose
 prigodnu (deepidelicku).to je odnos hvalimo/kudimo
smatra da postoje dva nacina zakljucivanja
 dedukcija (od opsteg ka posebnom). Glavni termin je logicki silogizam gdje se iz dvije premise
dobija treca. Za retoriku je podesniji modifikovani silogizam gdje se izostavlja jedna premisa.
 indukcija (od posebnog ka opstem). To je zakljucivanje primjerom.

9
 14. DEMOSTEN

Najpoznatiji grĉki besednik zvao se DEMOSTEN. Proslavio se politiĉkim govorima u danima kada je
Grĉa proţivljavala dramatiĉne posljednje godine svoje samostalnosti. Ţestoki je protivnih preteće
makedonske hegemonije. Demosten je bio povezan sa dvojicom atinskih besjednika: Isejem i Eshinom.
Sa Isejem je bio veliki prijatelj u mladosti i njemu duguje svoje prve besjedniĉke uspjehe i logografsko
umjeće pri sastavljanju sudskih govora, a Eshin mu je bio suparnik u zrelim godinama i njemu duguje
deliberativne besjede. Demosten je roĊen 384. g.pne. i sa nepunih 8 godina je ostaobez oca. Zbog
nesavesnosti trojice staralaca i njihove gramizivosti ostao je bez imetka. Od velikog bogatstva koje je
njegov otac ostavio kada je Demosten postao punoljetan jedva je ostala jedna desetina. Taj usud doveo je
Demostena kod Iseja u to vrijeme poznatog latinskog logografa, koji se naroĉito proslavio pisanjem
beseda za sporove oko nasljeĊa. Uz Isejevu pomoć, kome je Demosten bio jedini uĉenik poĉela je
njegova borba za nasljeĊe i karijera logografa – besednika.
Imao je govornu manu, slabašan i nejak glas, koji je kasnije ojaĉao uz višegodišnje vjeţbe i neĉuvenu
upornost, kao i glasno govorenje stihova na morskoj obali pokušavajući da nadjaĉa huk talasa. Kada su
mu oteli imanje morao je da se uĉi besjedniĉkoj vještini kako bi vratio imanje. Demosten je na samom
poĉetku besedniĉke karijere doţivljavao takva razoĉarenja poslije kojih bi mnogi drugi digli ruke. Uporno
je radio i na liĉnom obrazovanju svestan da bez toga nema dobrog govornika. Demostenova snaga volje i
upornost kojom je sebe izgraĊivao monogima je posluţila kao dokaz da se govornik stvara, a ne raĊa.
Prve uspjehe doţiveo je tek sa 20 gdina i to sa sudskim besjedama najprije u sopstvenom sporu koji je
vodio oko oĉevine, a potom kao logograf koji je drugima pisao forenziĉne govore. Zbog svog nasljedstva
pet puta je izglazio na sud i svih 5 besjeda je saĉunvano.
Saĉuvano je ukupno oko 60 njegovih besjeda a od toga 40-tak sudskih. Demostenove sudske besede su
dovojake. Pored onih koje je pisao za privatne sporove ubrzo je poĉeo da sastavlja govore i za politiĉke
parnice npr. Demosten se protivio donošenju nekih zakona. Ovi govori mada sudski po formi u suštini
već predstavljaju politiĉke parnice i oznaĉavaju prelaz ka Demostenovom konaĉnom opredjeljenju –
deliberativnom besjedništvu. Slavu velikog besjednika stekao je Filipikama - politiĉkim besjedama
(Prva Filipika -352. G.pne, Druga Filipika 334.g.pne., Treća Filipika – 343.g.pne.) Atinjani su za 3.
Filipiku Demostenu dodijelili zlatni vijenac.
Demosten je uspio moćnim retoriĉkim sredstvima da pokrene raspoloţenje Atinjana i mobiliše ih za
borbu protiv Makedonaca. Ipak Filip zadaje smrtni udarac Atinjanima u bici kod Heoneje 338. g.pne.
Demosten je iz boja izvukao ţivu glavu i ponadao se da će iznenadna Filipova smrt donijeti mir i sreću
Helenima, ali Aleksandar nastavlja s uspesima, a makedonska strana oţivljava u Atini. Ktesifont je tada
predloţio da se Demostenu po treći put dodijeli venac zbog zasluga u uĉvršćivanju bedema Atina, zbog
ĉega ga je tuţio Eshin. Demosten se pojavljuje na sudu uz Ktesifonta da ga brani i pri tome izgovara
svoju najlepšu besedu Za venac. To je bila odbrana cjelokupnog Demostenovog politiĉkog djelovanja. . Iz
ovog sudara Eshina i Demostena ostaje nauk od kolikog je znaĉaja raspored materije u govoru. Demosten
je doĉekao i ranu smrt Aleksandra Makedonskog, ali kada je ubrzo propao i poslednji ustanak Helena
protiv Makedonaca Demosten nije hteo da padne ţiv u ruke pobednicima. Uzeo je otrov iz svog pera i
322.g.pne umro u hramu na ostrvu Kalaurea gdje se sklonio.
Demostenov opus zaokruţuju dvije epideiktiĉke besede. Saĉuvan je njegov posmrtni govor (Epitafios)
koji je izgovorio ţrtvama bitke kod Honoreje i jedna apatiĉna, ljubavna besjeda (Erotikos).
Sve besjede koje je sastavio i upjeh koji je postigao bili su plod velikog truda i strpljivog rada.
Dobra priprema govora osnovna je grancija uspjeha – to bi bila jedna od poruka koje se moţe izvući iz
Demostenove karijelre.
Temeljna priprema nije ništa oduzimala od spontanosti i snage Demostenovih beseda koje su odisale
entuzijazmom i uverenošću u ono o ĉemu govori. Sugestivnost sa kojom je on nastupao, snaţno svedeoĉi
da beseda moţe biti uspješna samo ukoliko je govornik emotivno i uvjerljivo saopšti.
Ĉuvena je njegova besjeda „O vencu“ koja je predstavljala odbranu njegovog cjelokupnog politiĉkog
djelovanja. Uz nespornu tehniĉku vještinu, sjajan besjedniĉki ritam bio je i majstor gestikulacije. Time je
nadmašio ranije besednike koji su uglavnom govorili bez pokreta, sveĉano, u stavu mirno. I to je takoĊe
vaţno uputsvo svakom govorniku: govori se ne samo rijeĉima nego i tijelom. Mada se njegova ţivost
govora i duhovitost ne mogu mjeriti sa Cicernovom ipak je bio svjestan da govor ĉak i kad je ozbiljan,
kakvi su njegovi govori po pravilu bili treba da bude zaĉinjen i nekom pošalicom.

10
Najvaţnije iskustvo koje je Demosten ostavio budućim govornicima jeste ohrabrenje za one koji
nedovoljno vjeruju u sebe i svoje govorniĉke potencijale: od djeĉaka koji ne obećava upornim radom i
ispravljanjem nebrojenih besedniĉkih hendikepa, Demosten je postao simbol, sinonim za vrhunsko
govorništvu.

15. BESEDNIŠTVO U STAROM RIMU

Do pojave besjedništva u starom Rimu dovele su politiĉke borbe izmeĊu plejbejaca i patricija,
izmeĊu raznih stranaka kao i drţavno ureĊenje, naroĉito u vrijeme republike. U starom Rimu cjenila se
rjeĉitost. Po Tacitu najĉasnija zanimanja su bila vojna sluţba, pravo i besjedništvo. Besjedništvo je
dolazilo do izraţaja na senatu i forumu, u senatu prilikom donošenja odluka a na forumu prilikom
obraćanja okupljenom narodu i sudsko besjedništvo.
Forum je znaĉilo (na latinskom od foris napolju) trg, pijaca, ĉaršija. Forum romanum je rimski trg,
zapadni dio trga se zvao ius i tu su pred pretorom zapoĉinjale parnice. Istoĉni se zvao komicij i tu su
odrţavane skupštine. Na sredini trga je bila govornica sa koje su se govornici obraćalu skupštini ili
okupljenom narodu.
U poĉetku Rimljane nije interesovala ni teorija a ni škole. O besjedništvu su znali najviše iz
ţovota ili iz onoga što su ĉuli na sudu ili na komiciju. U mnogim znanjima Rim je slijedio grĉke uzore.
Livije Andronik je otvorio u Rimu školu gdje su Rimljani uĉili grĉki jezik i kulturu, a potom i filosofiju i
besjedništvo. Krajem perioda Republike koji traje od 509 g. pre n.e. do 27 g. pre n.e. i poĉetkom perioda
Principata (od 27. pre n.e. tj. od dolaska na vlast Avgusta do Dioklecijana) govorništvo je prouĉavano u
okviru osnovnog obrazovanja, kao specijalizovano srednje obrazovanje i neka vrsta visokog školstva, na
retorskim školama. Prvu retorsku školu na latinskom jeziku otvorio je Polije 95 g. pre n.e. gdje su se uĉile
politiĉke besjede i sudski govori.

16. CICERON

CICERON je bio najpoznatiji rimski besjednik. On je bio i teoretiĉar besedništva – retoriĉar koji je
napisao dva kapitalna djela o retorici (De inventione-bavi se iznalaţenjem teme i De oratore-bavi se
liĉnošću govornika-perfectus orator), ali i praktiĉni besjednik koji se proslavio ĉuvenim govorima. RoĊen
je u Arpinu 106 g.pre n.e. i veoma mlad je pokazao veliku inteligenciju, a ubijen u politiĉkim progonima
43. g pre n.e. Kao i Cezar smatran je zaĉetnikom klasiĉnog latinskog jezika. Školovao se kod poznatih
oratora Krasa i Marka Antonija, zatim pohaĊao Plotijevu školu, a pravnim naukama uĉio ga je Kvint
Mucije Scveola. Kada je Apoloniju odrţao besjedu na grĉkom, uĉinio ga je neko vrijeme nijemim.
Ciceron se bavio teorijom retorike. Sa 16. godina posjećuje forum da bi slušao rasprave u skupštini i
senatu. Prvi govor mu je bio u kriviĉnoj parnici i poslje toga je napustio rim jer se bojao osvete diktatora
Sule. U Atini je onda odrţao besjedu na grĉkom. Cezar mu je oprostio govore protiv njega, ali ga drugi
trijumviri nisu htjeli poštediti.
Napisao je raspravu O govorniku, zatim O iznalaţenju tema za besjedu. Po njemu govornik treba
da bude ĉovjek velikog znanja, moralne snagem jer samo onaj koji je ubjeĊen u ono što govori moţe
ubjediti druge u to. Govornici treba da budu kratki, jasni, uvjerljivi iako je i sam bio vrlo opširan. 58
govora je saĉuvano. Ciceronov prvi odbrambeni govor U odbranu Kvinkcija se smatra poĉetkom „zlatnog
vijeka“ rimske knjiţevnosti. Ostavio je veliki uticaj na razvoj jezika i knjiţevnosti.
Većinu njgovih govora imamo zahvaljujući njegovom uĉeniku Tironu (Tironovo pismo).
Po ciceronu tri su vaţne stvari koje treba imati govornik: talenat, vjeţba, obrazovanje (snaţno
naglašavanje Etosa – orator mora da bude pošten ĉovjek).
Za uspjeh govornika bitna je ĉistota i pravilnost jezika, pravilnost i jasnoća izraţene misli. Govor
mora biti po formi lijep i sadrţajan.
Naglašavao je znaĉaj humora, anegdote, dosetke u govoru. Njegov neposredni uzor je bio
Demosten.

11
Ciceronove pouke za moderno doba:
- u besedništv unio duhovitost, dosetku i šalu, govorniĉki šarm
- uneo je dinamiĉnost u govor
- odrţavanje tenzije i besediĉkog naboja tokom cijelog govora
- sentencijsko izraţavanje tuĊih ali i svojih misli
- jeziĉka, stilska lepota govora
- poklanjao je veliku paţnju sadrţinskoj strani besjede ali je ipak stavljao emocije ispred logosa,
više se obraćao srcu, nego razumu
- ostvario punu slobodu gesta, unoseći na taj naĉin dodatnu ţivost u svoj govor.
Ciceron je smatrao da je vjeţba dragocjena za formiranje govornika, ali ne i dovoljna ukoliko nedostaje
prirodni talenat. Smatrao je da je nemoguće biti dobar govornik bez širokog obrazovanja i opšte kulture.

Zakon smanjujućeg aršina je ublaţavanje kriterijuma što se više udaljavamo od sadašnjeg

vremena. Zato ponekada prema starim veliĉinama se ponašamo kao prema ĉudu od djeteta. Ciceron je
izbjegavao improvizacije, ali je znao u trenutku da smisli duhovit odgovor. Ciceron je vrcavog duha,
dosjetljiv, dobar poznavalac istorije, poezije, filozofije i oslanjao se na grĉke i rimske uzore. On je jedan
od najĉitanijih autoriteta danas.

17. KVINTILIJAN

Marko Fabije Kvintilijan porijeklom iz španije, kao djeĉak je došao u rim, dao veliki peĉat
rimskoj retoriĉkoj tradiciji (oko 35-96 g.pne). Na njega je uticao Dominicije i Ciceron. Poslije školovanja
vratio se u Španiju, ali ga je car španije poveo sa sobom u Rim ponovo. Preţivio je sve prevrate i 4
vladara. Svoj udţbenik retorike nije sam napisao već su to bilješke njegovih uĉenika. Njegovo djelo
Institucio oratoria kod nas je prevedeno kao Obrazovanje govonika u 12 knjiga. On smatra da ne postoji
nikakva razlika izmeĊu pisanog i usmenog izraţavanja i dobro sastavljen napisan tekst je preduslov za
dobar govor. Manju je paţnju posvetio auditoriumu, a podrobno je prouĉio uĉitelja, uĉenika, koja znanja
retor treba da posjeduje i kada da poĉne sa govorima na sudu. Retor je neka vrsta roditelja koga uĉenici
treba da slušaju i da vole. Najvaţniji dio je 10. i 12. knjiga. On smatra da postoje razliĉiti stilovi, ali ne
daje prednost ni jednom. Postoji :
 Antiĉki stil – zbijen i jednostavan
 Azijanski – kitnjast i razuĊen
 Rodski – sredina izmešu prethodna dva

On njeguje Antiĉku jednostavnost. On stihove dijeli prema snazi emocija i naĉini obraćanja
slušaocima se mogu podijeliti na:
 Genus subtile – blagi ili jednostavni koji se koristi za izlaganje ĉinjenica, dokaznog materijala za
ekspoziciju i on zahtjeva oštroumnost (menelaj).
 Genus medium – srednji stil naziva se i cvijetnim i to je bistra rijeka ĉije su obale obrasle
šumom. On sluţi da zabavi i pridobije slušaoce, a govornik treba da je blag, da koristi digresije,
metafore i izreke.
 Stil grande atque robustum – visoki ili sanţni stil je upućen emocijama i koristi hiperbole, snaţan
glas i gest. (Ciceron, Perikle, Odisej).

Najviše paţnje posvećuje sudskom besjedništvu i to kada se treba povući sa scene. Ne treba
upotrebljavati prostaĉke rijeĉi, nemojte se razmetati dosjetkama, voditi raĉuna o liĉnosti sudije,
protivnika, ne vrijeĊati širi krug lica, voditi raĉuna o svom dostojanstvu. Najznaĉajnija djela su mu o
obraćanju emocijama, osmjehu, jasnoća stila.
Definisao je pojam metafore i podjelio je stilske figure.

12
 18. ETAPE REALIZOVANJA BESEDE I DELOVI BESEDE (RHETORICA AD HERENIUM)
Ovaj udţbenik je dugo pripisivan Ciceronu, ali je utvrĊeno da ni po stilu a ni naĉinu pisanja ne
pripada Ciceronu. Za autora ovog udţenika je proglašen Kornificije. U tom udţbeniku je napravljena
vaţna podjela, odnosno razrada naĉina na koji nastaje besjeda i data je šema njenog nastanka u 5 duţnosti
besjednika (officia oratoris):
1. Inventio, heuresis – iznalaţenje teme za besedu, priprema besjede, biranje tema, priprema
materijala
2. Dispositio, taxis - raspored prikupljenog materijala - uvesti slušaoce u razgovor, pripremiti ih
3. Elocutio, lexis - izraz, stil - opredijeliti se kako ćemo govoriti (posao koji retor obavlja u vezi
sa tropima i figurama, stil, izbor rijeĉi)
4. Memoria, mneme – (u vezi sa inventio, besednik treba da drţi u glavi cjelokupnu šemu
govora, pomćenje uporišnih taĉaka u besjedi) zapamtiti, posebne tehnike pamćenja
5. Actio ili pronunutiatio, hypokrisis (govorenje besede pred auditorijumom) - izvoĊenje
besjede, kako govoriti (glas, gest, stav, ĉime se sluţiti, kako)
Druga sistematizacija se odnosi na dijelove besede – partes orationis
1) exodiem - uvod
2) narratio – iznoţenje ĉinjeniĉnog stanja, prikazivanje predmeta teme o kojoj se govori
3) divisio, partitio – utvrĊivanje sporne taĉke izlaganja i onoga što govornik hoće da dokaţe.
4) confirmatio – izlaganje argumenata, dokazivanje stavova, confutatio – opovrgavanje
argumenata protivnika
5) conclusio –zakljuĉak, završetak besede
Ovi dijelovi besede predstavljaju razradu u okviru dispositio – duţnosti besednika koje se odnose na
strukturu besede.
Autor ovog priruĉnika dijeli povode za besjedu na:
- ĉasni povod (honestus) brani ono što svi smatraju da treba braniti (hrabrog ĉovjeka) ili napada
ono što svi smatraju da treba napadati (oceubice)
- sramni povod (turpis) napada poštenu stvar ili sramnu brani
- sumnjivi povod (dubius) je ona vrsta koja u sebi ima dio ĉasti i nepoštenja
- neznatni, beznaĉajni (humilis) je kada govori o nevaţnoj stvari.

Retorika za herenija razlikuje tri vrste stila, koje naziva figurae:

- gravis (teţak)
- mediocris i attenuata (stanjen) ili
- krupan, srednji, mršav.
Teofrastovo razlikovanje dvaju tipova govora:
- jedan je usmjeren ka slušaocu (primeren poeziji i govorništvu)
- drugi ka predmetu o kome se govori (primeren filozofiji)
Stil (elocutio) karakteriše:
- Elegantia (gramatiĉki korektan, jasan i razumljiv govor)
- Compositio (skladan sastav iskaza) i
- Dignitas (ukrašavanje govora)

19. RETORIKA U DOBA POZNE ANTIKE -’’DRUGA SOFISTIKA

- azijanski stil (azijatski), rodski stil i atiĉki stil
Odlike druge sofistike:
- zavladao svojevrsni formalizam (prevlast forme nad sadrţinom)
- Organizuju se takmiĉenja besjedništva
- Sve više su predmeti izmišljeni nisu iz ţivota
- Dominira izgovaranje teksta nauĉenog napamet – deklamacija
- Retorika postaje sve više vrsta primjerene stilistike
- Retorika se u tom periodu izjednaĉava sa knjiţevnosti.
Panegirik – pohvala vladara

13
 20. ANTIĈKO RETORIĈKO NASLEĐE I SAVREMENO BESEDNIŠTVO

Nova retorika se odlikuje ekspanzijom govorništva, uticajem tehniĉkih sredstava, većim

instistiranjem na zanimljivosti, improvizaciji. Govori su danas kraći, opušteniji, neposredniji, bez patetike
i teatralnosti. Pravila govora više nisu ista samo se drţi opšte šeme. Danas je bitan koncept i posvećuje se
veća paţnja prouĉavanju publike. Danas tradicionalna retorika više nije primjenjiva, ali je neophodna za
nastanak nove retorike.

Zaĉetnici moderne retorike su :

 Hju Bler – profesor retorike i knjiţevnosti na Sent Endrju univerzitetu 1783. objavio predavanja
iz retorike i knjiţevnosti. On retoriku posmatra pragmatiĉno.
 Timon – on je objavio besjedniĉku knjigu i smatra da se govornici dijele na tri vrste. Prvi koji
ĉitaju napisane govore, drugi koji izgovaraju govore koje su nauĉili napamet i treći koji
improvizuju.
 Dejl Karnegi – Je objavio knjigu u kojoj daje praktiĉne savjete o pripremanju govora, primjere,
naĉin oţivljavanja govora i sl

21. SREDNJOVEKOVNO I HRIŠĆANSKO BESEDNIŠTVO

Srednjovjekovno besjedništvo je razvila tri vrste/pravca retorike:
1) ars predicadendi - umjetnost propovjedanja
2) ars dictaminis - umjetnost diktiranja
3) ars poetica - pjesniĉka vještina
Sve ove vrste govorništva su bile u sluţbi jedne vrhovne nauke a to je teologija. aucila teologica -
SLUŠKINJE TEOLOGIJE
Srednji vijek - od 5 do 15 vijeka (pad zapadnog rimskog carstva). Zadrţan je kontinuitet retorike i
besjede, ali novi naĉin ţivota je znatno promjenio besjedniĉku praksu. Poznati Panegerik (besjede kojima
se hvale vladari) iz tog vijeka je car Konstantin.
Propovjed (propovjedniĉko besjedništvo) je novi termin hrišćanskog besjedništva, koji se zasnivao
na jednostavnom stilu i porukama, jer je bilo upućeno neukom narodu. Hrišćanski besjednici su
neumornim, uvjerljivim govorima propovjedali novu ideju o spasenju. Jezik propovjedi postao je grĉki
jezik. Tako su nastali govori u sluţbi širenja hrišćanske nauke – omilije. Kasnije se pod tim
podrazumijvala jednostavna propovjed. Rijeĉ „slovo“ je znaĉila „reĉ“. Omilije zajedniĉki naziv i za
crvene i za misionarske propovjedi.
Omilitika – nauka o pravljenju omilija
Crkveno besjedništvo je iskljuĉivo vezano za hram. Hram podrazumjeva povjerenje u ongo koji govori.
To je besjeda povišene emocionalnosti.. Glavni uzrok ovih besjeda su hristove propovjedi.
Besjede koje su tumaĉile sveto pismo se zovu EGZEGEZE. Razne vrsste omilija koje su tumaĉile sveto
trojstvo: - moralno pouĉne i one koje se tiĉu savremenog dogaĊaja (nepogode) - prigodne
*Apostol Pavle je propvojedao, njegove besjede pod nazivom poslanice su upućene paganima i
neznabošcima koje je pozivao na vjeru u Hrista. Prvi propovjdnik je apostol Pavle i poznat je po svojim
poslanicama. Odlikuje ga jednostavnost, snaga rijeĉi, sugestivnost koja više djeluje na volju i emocije.
380. god hrišćanstvo se proglašava jedinom dopuštenom drţavnom religijom, tako da je 4. vijek postao
zlatno doba hrišćanskog besjedništva. Bilo je dosta pohvalnih, politiĉkih, posmrtnih, sudskih govora.
* Matej - 5 i 6 vijek
* Hrišćanski besjednici (tri jeraha): 1. Grigorije Bogoslov 2. Vasilije Veliki 3. Jovan Zlatousti
Hrišćanska crkva je u ĉast njih trojice uvela praznik Tri jerarha.
Na zapadu:
 sveti Augustin - 4 vijek - najpoznatiji latinski crkveni otac. On je više teoretiĉar i dogmatiĉar i više
se obraća razumu, a manje emocijama. Sastavio je prvi udţbenik o tome kako drţati propovjed
(dedoctrina christiana) Od njega poĉinje razvoj omilitike kao posebne teološke discipline koja
daje praktiĉna uputstva za propovjedanje.
 Tomo Akvinski - napisao prve priruĉnike o tome kako se drţi propovjed u hrišćanskom hramu.
Zaĉetnik je sholistike - nauka koja govori o retorici, potiĉe sa zapada.

14
Ostali veliki besjednici u 8 vijeku - pokret ikonoborstva
 Jovan Damaski- ĉuveni govornik i kompozitor crkvenih pjesama
 sv. Ćirilo i Metodije - su misionari koji su širili po Evropi hrišćanstvo, ali i posebnu vrstu
besjede
 Kliment Ohridski
 sveti Simeun
 sveti Sava
22. RETORIKA U SISTEMU OBRAZOVANJA
Besjedništvo se u srednjem vijeku - srednji vijek nije prekinuo prouĉavanje besjede. U Carigradu
je osnovan Univerzitet već u 5 vijeku, u Solunu i u tim Univerzitetima je obavezan predmet bila retorika.
Srednji vijek je postavio dvije grupe predmeta koje se izuĉavaju:
1) trivium - skup tri nauke (gramatika, retorika i dijalektika - slobodne nauke) zastupljen u niţim
razredima
2) quadrivium - arimetrika, geometrija, arhitektura i muzika, je bila neka vrsta nadgradnje u starijim
razredima
Uvodi se u to vrijeme progyimnasmata – vjeţba iz retorike . Dva autora progymnasmata je Hermogen i
Aftonije. Aftonije sofist koji je napisao priruĉnik PROGYMNASMATA – pripremne vjeţbe za
besjednike. Progymnasmata je naziv za pripremne etorske vjeţbe pismenih obrada pojedinih tema od
lakših ka teţim pomoću koji su Ċaci retorskih škola postupno stizali do svog najvišeg besedniĉkog cilja
deklamacije, besede odrţane u školi radi veţbe.
Aftonijeva škola – bilo oko 15 vrsta besjedniĉkih vjeţbi:
EKFRASA (vjeţba opisa prikazivanja, deskripcije), HRIJA (kratka anegdota pouĉnog karaktera,
razlikuju se: slovna- usredsreĊena na neki izraz, delatna – u njenom sedištu je neka radnja, i mešovita
hrija- sadrţi oba elementa iskaz i delanje), BASNA (izmišljeni razgovor koji nalikuje istini, naravouĉenije
(pouka) ispred basne je promythion, a ako je na kraju basne epimithion), POHVALA (etorska vjeţba
koja iznosi neĉie dobre osobine), OPŠTE MJESTO (retorska vjeţba koja opširno kazuje o nedleima koja
se mogu pripisati bilo kome), OPIS (retorska vješta koja nam jasno predstavlja neki predmet kao da ga
stavlja pred naše oĉi), EPIZODNO PRIPOVJEDANJE – NARRATIO (izlaganje dogaĊaja koji se
dogodio ili kao da se dogodio), IZREKA (kratko slovo u obliku iskaza koje na nešto podstiĉe ili pak
odvraća od neĉega, Hrija se razlikuje od izreke po tome što je hrija vezana za lice, a izreka se uvijek
odnosi na neodreĊeno lice tj. na opšte), OPOVRGAVANJE (pobijanje nekog odreĊenog predmeta),
UTVRĐIVANJE (potkrepljivanje dokazima neke odreĊene stvari), KUĐENJE (vjeţba koja iznosi
neĉije mane, kuĊenje se razlikuje od opšteg mjesta time što opšte mjesto zahtjeva kaznu, a kuĊenje samo
ogovaranje), POREĐENJE (vjeţba kojoj se suprostavljaju dva predmeta i iz tog sravnjivanja se izvodi
da je veći onaj koji se radi poreĊenja dodaje već postavljenom predmetu, ukratko poreĊenje je dvostruka
pohvala ili kuĊenje), SLIKANJE KARAKTERA (retorska vjeţba koja se moţe postaviti na tri naĉina
idolopeja- figura koja nam predstavlja poznato lice, mada nije meĊu ţivima, prozopopeja – kada se
izmišlja lice i karakter, etopeja – subjekt je poznato lice, a izmišljen je njegov karakter), TEZA,
POSTAVKE (logiĉko prosuĊivanje o nekom predmetu o kome govorimo, hipoteza vezana za konkretne
ĉinjenice, teza ne), UVOĐENJE ZAKONA (vjeţba koja se nalazi izmeĊu teze i hipoteze, u pitanju je
dvostruka vjeţba: ili odbrana ili kritika postojećeg zakona).
Podjela pripremnih vjeţbi prema vrstama beseda:
- za savetodavnu besedu: basna hrija, izreka; za sudsku besedu: utvrĊivanje, opovrgavanje, opšte
mjesto, pozivanje na zakon, za sveĉanu besedu: pohvala kuĊenje, poreĊenje, slikanje karaktera.
23. RETORIKA KOD SRBA
Sve poĉinje krajem 17. i poĉetkom 18. Vjeka. Za Srbe je karakteristiĉna reĉitost i epski senzibilitet.
Temelj svake doliĉne komunikacije je tolerancija i trpeljivost.
Besedništvo Južnih Slovena
Se javlja u odreĊenijem obliku tek pojavom hrišĉanstva i djelatnošću uĉitelja Ćirila i Metrodija, poĉetkom
9. veka. Od svih uĉenika braće na knjiţevnom i pripovedniĉkom polju najviše sa ista ako sv.Kliment
Ohridski. Poznate su dvije zbirke njegovih besjeda: ''Pouĉna slava za sve praznike'' i ''Propovedi i
pohvalna slova svetiteljima''.
15
Besedništvo Sv.Save
Sv.Sava je najĉešće propovedao o dogmatskim istinama koa što su: trojedinstvo Boga, meĊusobni odnosi
boţanskih ipostasa, hristološke istine i sl. Od moralnih istina najviše se zadrţavao na pravom
hrišćanskom bogougodnom ţivotu na zemlji, starajući se o ljudskim delima u korist spasenja duše.
Saĉuvano je 7 propovedi sv.Save: Beseda o pravoj veri, Beseda pri izmirenju braće, Beseda o krunisanju
Stefana Prvovenĉanog, Beseda posle krunisanja, Beseda povodom smrti Strezove, Propoved
hirotonisanim episkopima, Propoved pred drugi polazak na Svetu Goru.
Srpeko barokno besedništvo
Besedništvo ovog perioda karakteriše polazište iz 2 izvora:
1. Iskustvo vizanstijske omladine
2. Teorija i praksa modernog baroknog besedništva Srednje Evrope, Poljske, Ukrajine i Rusje.
Knjiţevni spor u kome se raspravlja problem tri retorska stila-predstavnika tri besedniĉke tradicije oliĉene
u velikoj trojici vizantrijskih besednika-Vasilija Veliog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog. Odatle
i podjela na tri besjedniĉke škole-vasilijane, grigorijane i jovanoviće.
Najpoznatiji besjednici ovog perioda su: Gavril Stefanović Venclović, Dionisije Novaković, Pavao
Nenadović, Jovan Rajić, Makarije Petrović i dr.
Gavrill Stefanović Venclović (oko 1680-1749)
Njegove besede su napisanenarodnim jezikom, stilski su uobliĉene i beleţene su pojednostavljeno
azbukom. MeĊutim ima i onih koje su pisane crkvenom azbukom na srpskoslovenskom jeziku. Njegove
besjede obiluju najraznovrsnijim anegdotskim materijalom od antike do XVII veka, poĉevši od naivne ,
gotovo narodske pouke, do rafinirane, metafiziĉke simbolike istorije, moralnih propovedi, sve do
fantastike sa katalozima neverovatnih ţivotinja ili neobiĉnog kamenja.
Retorika u djelu Dositeja Obradovića
Njgova specifiĉnost se ogleda ua nastojanju da pribliţi dve razliĉite discipline-nauku i knjiţevnost, i to
posredstvom treće-retorike. Njegova definicija retorike: Retorika, to jest nauka lepo govoriti, srcem
množestva ljudi dobijati i celi narod na sve što je dobro, pohvalno i opštepolazno sklanjati i dovoditi,
vesma je blagopotrebno znanje''
Funkcija retorike u Dositejevom delu sastoji se u pridobijanju srpskog naroda za prosvetiteljski koji mu je
on predlagao. Nju odreĊuju tri ĉinioca:
1. Karakter i sadrţina tog programa
2. Društveno, moralno i intelektualno stanje našeg naroda
3. Angaţovanje pisca da u skladu sa zahtevima svog programa izmeni i poboljša to stanje.
Tri kljuĉne nauĉne discipline on vidi u logici, etici i politici, a sve tri proţima retorika. Dositej je imao
veliko interesovanje za sentencije.
Njegovo prvo nesaĉuvano djelo je ''Bukvica''. Njegova djela: Iţica, Roman ţivot i prikljuĉenije, Sovjeti
zdravog razuma i Basne sa naravouĉenijama.....
Naša prva slavjanska retorika
Avram Mrazović, napisao je naš prvi priruĉnik za retroiku na slavjanskom jeziku ''Rukovodstvo ka
slavenskomu krasnorjeĉju''. Njegova definicija krasnorjeĉja glasi : Krasnorjeĉje jeste iskustvo dobro,
vaţno i krasno o vsjakoj veštini glagolata.
Jovan Sterije Popović, teţina njegovog govora je na skladnom sklapanju misli i reĉi, pri ĉemu proza više
deluje na razum, a poezija na ĉuvstva. Prozu i poeziju dovodi pod pojam slovesnost. On deli retoriku
prema duţnostima besednika na: -pronaod, -raspoloţenije, -izraţenije misli i -o ustmenom izlogu
Izvori ĉistoumnih misli: rasĉlanjivanje pojma, definisanje, uzrok, znaci, protivno, sledstvo, podobije,
sravnenije, psihologika.
ĐorĊe Maletić, sastavio priruĉnik Retorika u dva dijela (pri 1855, a drugi 1856). Po njemu je retorika
nauka koja nam izlaţe pravila pismenom govoru uopšte. Besede naziva reĉima i deli ih na nauĉne,
duhovne, politiĉke, sudske, kao i reĉi koje se u osobitim prilikama govore.
Branislav Nušić, je sastavio priruĉnik retorike 1933 koji je najpoznatiji retoriĉki spis u Srbiji. Besede
deli na: prave (deliberaivne) i neprave (demonstrativne), a pismene svrstava u posebnu vrstu jer im
nedostaje glavni spoljašni uslov-usmenost.
Teorija srpske epistolografije
Stil mora biti ĉistiji od onoga koji mi u razgovorui koristimo. Njegove karakteristike su: jasnosost, stilska
dotjeranost i ukratko izloţene misli.
16
Vrste pisma prema Stojakoviću, 20 osnovnih vrsta pisama:blagodarstvenaja, izvestovatelnaja, ljubovnaja,
ineţnaja, pohvalitelnaja, prijatelskaja i dr.
Osnovna podjela djelova pisama u antiĉkim priruĉnicima: Uvodni dio: salutatio (formalo oslovljavanje
sdresta); captatio; narratio; petitio; conclusio.
Poznati srpski besjednici
Sava Tekelija (1761-1842); Mateja Nenadović (1777-1854); Platon Atanacković (1787-1867); Nikanor
Grujić (1810-1887); Jovan Subotić (1817-1886);
Crnogorski: Petar I Petrović (1747-1830); Petra II Petrović Njegoš (1813-1851); Nikola Petrović Njegoš
(1841-1922); Gerasim Petranović (1820-1900); Ilija Garašanin (1812-1874); dr Jovan Ristić (1831-1899);
Aćim Ćumić (1836-1901); Milutin Garašanin (1843-1898), Giga Gerišić (1842-1918) i dr.

RETORIKA OD RENESANSE DO ROMANTIZMA

Humanizam i renesansa - Dolazi poslije srednjeg vijeka (15. i 16. vijeka) - odlikuje ga preporod.
Ĉovjek se stavlja u centar zbivanja, dolazi do obnove retorike. Demosten, Platon, Aristotel bili uzor. Na
Zapadu je bilo drugaĉije.
*Aristotel, Kvintilijan i Ciceron - 3 pisca najvaţnije
Doprinos renesanse retorici je uvoĊenje novog vida retorike koji se zove ars dispukondi - umjeće,
vještina diskutovanja. Renesansa je razvila kritiĉku misao i ovaj vid retorike je bio prirodni.
Debata se razvila u renesansnoj retorici. Renesansa je snaţno bila naslonjena na Antiku, razvila se
diskusija o tome da antiĉke uzore treba bezrezervno slijediti a s druge strane da se to treba slijediti ali da o
tome dodatno i novo - ono što dolazi, što slijedi (Petrark)
Barok - Reakcija na prenaglašeno profilisanje ţivota, vraća u duh renesansnu crkvu. Napušta
ljupku jednostavnost renesanse, teţi za ukrasom, pretjerivanjem, kićenošću, jakim kontrastima,
naglašavanjem epiteta, poreĊenja, kiti reĉenicu..... Dan Batisto: Čitaoca treba začuditi
Klasicizam (18. vijek) - prosvjećenost vraćanja klasiĉnim uzorima. Klasiĉno je ono što potiĉe iz
klasiĉne Grĉke i Rima. Kljuĉna rijeĉ kada govorimo o klasicizmu je PRAVILO. Traţi se dosljedno
praćenje uzora, kako izvesti besjedu. Klasicizam je retoriku i umjetnost uĉinio podluţnu pravilima i traţio
je strogi normativizam.
Romantizam (19. vijek) javlja se kao reakcija na klasicizam i kao sušta suprotnost klasicizmu.
Dok je u klasicizmu vaţilo da je dobar umjetnik koji na osnovu strogih pravila moţe da napravi uzorno
djelo, romantizam je bio sušta suprotnost tome. Kljuĉna rijeĉ za romantizam je SLOBODA, slobodno
djelo, slobodno se iskazati. U romantizmu se pitanje stila shvata drugaĉije. Prema njemu stil je sam
ĉovjek (rekao Bifon) to znaĉi da je to ono naše posebno što pokaţemo u pisanju besjede. Romantizam
odbacuje strogu retoriku, ustvari odbacio je retoriku uopšte. Prema romantizmu govornik je genije koji je
ti da bi rekao nešto svoje. Ovaj period se oznaĉava kao kriza retorike.

KRIZA RETORIKE I POKUŠAJI NJENE REHABILITACIJE (Perelman, Berk, francuski

strukturalisti)

Period romantizma je oznaĉen kao kriza retorike. Krajem 19. i poĉetkom 20. vijeka javljaju se
teoretiĉari koji pokušavaju prevazići krizu retorike.
Tri znaĉajna faktora su uticala na razvoj retorike u 20. vijeku – Preleman (Opšta retorika), Kenet
Berk (reotrika) i uĉenje francuskih strukturalista. Razvoj retorike reĉe uporedo sa raĊanjem nove
civilizacije i novih tehniĉkih pronalazaka. To je uticalo na slabljenje komunikacije u društvu. Nova
uĉenja o retorici su reakcija na pojavu novog vremena, a to je kriza komunikacije odnosno slabljenje
odnosa izmeĊu ljudi. Retorika se uvela kao mogućnost prevazilaţenja ove krize. Vraćaju se ideje
aristotela naroĉito njegovo objašnjenje kako pronaći argument.
Perelman smatra da je kriterij istinistosti u ĉovjeku, u društvu, ono što će većina prihvatiti kao
istinito. Ubjedljivost argumenata treba traţiti u publici i vrlo je bitan pristanak publike. Na taj naĉin
retorika se pribliţila stvarnom ţivotu. Smatra se da ne postoje jednom za uvijek date istine već ljudi
postavljaju te kriterije.
17
 Kenet berk smatra da je bitan pojam identifikacije. Osnovni zadatak antiĉke retorike je bio
ubjediti nekoga u nešto. A u savremenoj civilizaciji vaţnije od ubjeĊivanja je identifikacija. Danas su
ljudi zli i ne vole moralisanje samim tim teţe je prenijeti gotovu istinu. Govornik se mora identifikovati
sa publikom i samo tako će publika da krene za njim. Razvio je teoriju zloupotrebe retorike. Tipiĉan
primjer je hitler koji je imao vještinu poistovjećivanja sa publikom. Postoji razlika izmeĊu retorike kao
zloupotrebe i dobre stvari. Uvodi pojam UVJERAVANJE – MANIPULACIJA. Uvjeri bez obzira na
logiĉnost nekog dokaza. To u principu znaĉi vjerovanje u neku vrijednost, (govoriti istinu, voljeti
otadţbinu).
Francuski strukturalisti su se javili 30. i 40. god. u francuskoj. Oni predstavljaju novi pogled na
knjiţevnost i umjetnost, ali u prvom redu u nauci. Prouĉavaju djela kao sklop od povezanih dijelova.
Smatraju da stari naĉin retorike je suviše formalizovan, pa su išli ka tome da ispitaju jeziĉke mehanizme u
besjedi. Ispituje se šta je to u jeziku retoriĉno tj. šta je nosilac sporazumjevanja.

ODLIKE USMENOG GOVORA

Retorika se u zadnjih 50 godina kretala u nekoliko pravaca

 U pravcu kulture govora sa zahtjevom da se govori skladno u skladu sa normama jezika
 U pravcu tehnike govora koja je propisivale stroge zahtjeve uzornog ponasanja govornika pred
auditorijumom
 U pravcu koriscenja u besjednickoj umjetnosti i zakonitosti formalne logike

Iz prakse je poznato da za dobar javni nastup mora se ovladati sadzajem i formom. Govor mora
biti logicki organizovan u z pomoc valjanih argumenata i dokaza. Bitan je sadrzaj i dubina dokaza.
Besjednik mora da predje govornu pripremnu i ona obuhvata:
1. Govorne tehnike (dikciju, jacinu, tempo, ritam)
2. Leksike i frazeologije (izbor materijala koji ce pomoci u prenosenju sadrzaja)
3. Morfologija i sintaksa (organizacija materijala prema jezickim pravilima)
4. Logika (vanjska struktura sadrzaja i zakonitosti njenog izrazavanja)
5. Stilistike (skup govornih oblika koji ce najtacnije da prezentuju sadrzaj)
6. Govora tijela (gestovi i mimika koji prate proces komunikacije)

Vec odavno je poznato da je pricati o dogadjaju teze nego opisati ga. Usmeni govor se uvijek cini
tezim u poredjenju sa pismenim. Ovladavanje tekstologijom pisma podrzaumjeva oblikovanje fraza iz
dijelova tudjih tekstova. Vjezbajuci pamcenje moguce je prenijeti navika iz pisma u usmeni govor.
Usmeni oblik govora postoji onda kada je govor namjenjem drugom covjeku. Autentican usmeni govor
se stvara u trenutku njegovog izgovaranja. Usmeni govor podrazumjeva improvizaciju. Osnovna
karakteristika je nepripremljenost i nastaje u trenutku njegovog izgovaranja. U javnim nastupima uveliko
su zastupljeni raznorazni klisei koji se ubacuju u govornu improvizaciju. Uvijek se racuna sa smisaonom
recepcijom od strane sabesjednika izgovorenog iskaza. Primanje tudjeg govora zavisi brzine usmenog
govora. Uobicajena brzina izgovaranja je 125 reci u minuti, mada moze da se prima izgovorena rijec do
400 reci u minuti. Razlika izmedju brzine izgovorene rijeci i intelektualne aktivnosti utice na odsustvo
paznje.

24. DEFINICIJA I OSNOVNE ODLIKE BESEDE

Beseda (slovo, govor, rijeĉ, izraz) – posebno ureĊen govor, govor koji djeluje po pravilu ili
namjeni, a ne po sluĉajnosti, govor koji svojom ureĊenošću djeluje na misao, emociju slušalaca.
Svaka besjeda se sastoji iz dvije osnovne komponente: logiĉke i estetske, odnosno sadrzine i
forme tj. od onoga sta se govori i onoga kako se govori.
Zavisno od toga cemu se daje prednost postoje dva glavna pristupa:

18
 1. Ako je estetski ili osjećajni momenat primaran- odnosno ako je osnovna funkcija govora da
izazove emotivnu reakciju kod slusalaca i da ih nagovori, onda retorika kao kod sofista
predstavlja skup formalizovanih pravila i tehnickih savjeta koji poduĉavaju vještini oblikovanja
besjede.
2. Ako se prednost daje logickoj vrijednosti besjede, njenoj sadrţini, ako ona treba da kod
slušalaca proizvede intelektualnu reakciju i da ih uvjeri (kao kod Aristotela)- onda je retorika
mnogo više od zbirke praktiĉnih uputstava: ona j teorija koja ustanovljava opšte principe na
kojima se zasniva besedništvo i koja u sebe upija niz drugih nauka.

Dobra besjeda mora biti logiĉki i sadrţinski ĉvrsto utemljena, njen predmet mora biti takav da
svojim znaĉajem pobuĊuje paţnju slušalaca, a argumentacija takva da uvjerljivo vodi ka zakljuĉku koji
sugeriše govornik.
Ma koliko da se besednik koristi lepim reĉnikom i stilom bez ĉvrsto zasnovane ideje vodilje govor
ostaje prazan. Slušaoci ĉak i kad nisu naroĉito obrazovani, nepogrešivo ga isto tako kvalifikuju. Govor i
njegova osnovna ideja moraju biti jasni pre svega samom besedniku. Ali ĉak i govor u kome se saopštaa
sudbinski vaţna sadrţina ili izuzetno pametna misao, koja je savršeno jasna besedniku, ostaje bez efekta
ukoliko je naĉin na koji se izgovori konfuzan i neuverljiv. Za dobru besedu predmet govora podjednako je
vaţan kao i govorniĉki stil. Besedu valja dobro komponovati i efektno saopštiti. Za nastanak dobre besede
nezaobilazna ĉetiri sukcesivna elementa: ideja – kompozicija – stil – izlaganje.
Osobine besede.
- usmeni oblik – prirodni oblik besede
- jedinstvenost (cjelovitost) – besedu moţemo drţati samo u jednoj temi
- osbina vrlo bliska ovoj – logiĉka koherentnost (organska povezanost)
- svest o tome da se obraćamo publici
- uĉešće publike
- Nušić istiĉe da beseda mora biti završena u jednom vremenu (završenost)
- besednik u središte priĉe stavlja sebe samog – razotkriva sebe, legitimiše

25. STRUKTURA I ODLIKE ESEJA

Esej bi bio zahtevna mjera, pomno ispitivanje, ali i verbalni roj u zamahu svog uzleta. Esej je ispitivanje
poloţaja jeziĉka na vagi odmera šta znam. Sinonim za stavljanje na probu, traganje za kokazom.
U eseju se iznose razna mišljenja o raznim predmetima, a da se ne teţi konaĉnom taĉnom mišljenju od
koga bi moglo da se poĊe kao od pouzdanog oslonca. Montenj je zasnovao esejistiĉki vid mišljenja.
Prema Lukaĉu, Platon je najveći esejista koji je ikada pisao. Razlike izmeĊu Platonovog dijaloga i
Montenjanovog eseja: Platon se suoĉava sa mnjenjem radi prevazilaţenja njegove ograniĉenosti,
Montenjev esej izlaţe mnjenje, ali ne da bi ga osporio.
Esej se dovodi u vezu sa kritiĉkim mišljenjem. Esej je uvijek govor o Aunonomni ţanr govora u prvom
licu. Pošto ne teţi sistemu mišljenja, konaĉnom znanjui istini, uvek je jedan fragmentirani govor koji
slijedi ili prethodi nekom drugom govoru. Jezik eseja je više govorni nego pisani: srodan je pripoveci ili
dijalogu, razgovoru i komponovan je kao govor, pripovetka ili dijalog, ureĊen po muziĉkim zakonima.
Karakteristike ţanra: mali obim, konkretna tema i naglašeno subjektivno tumaĉenje teme,
slobodna kompozicija, sklonost paradoksima, orijenacija na govorni jezik.

Prema svojoj formi eseiji se dijele na kratki esej i esej od pet paragrafa.
Kratki esej – sa tri sonovna dijela uvod, jeda ili dva paragrafa i zakljuĉak. Prva reĉenica svakog
paragrafa poĉinje novim redom. U uvodu eseja je sadrţana tema koja iskazuje ĉemu je posvećen esej.
Paragrafi razvijaju ideju predstavljenu u uvodu, svaki paragraf ima svoju glavnu tematsku reĉenicu i
detalje koji podrţavaju tezu iz uvoda. Završni paragraf iznosi zakljuĉak o izreĉenom.
Esej od 5 paragrafa – sloţenija esejistiĉka forma sa većom razradom koja ukljuĉuje i primjere,
statistiĉke podatke, pitanja, definicije, citate i anegdote. Esej od 5 paragrafa isto ima tri djela: uvod, glavni
deo (telo, razrada) i zakljuĉak. Akademske instrukcije oĉekuju u razradi tri paragrafa. Svaki paragraf u
razradi treba da sadrţi glavnu tematsku reĉenicu koja podrţava iskazivanje teme – glavnu ideju, izjavu,
lajtmotiv i sl.
19
Uvod u esej od pet paragrafa mora sadrţavati tzv. Mamac, dopunske informacije i iskazivanje teze,
glavne teme eseja. Mamac je iskaz kojim poĉinje uvod. Dopunske informacije dolaze poslije mamca i
sadrţe iskaze koji konkretnije predstavljaju temu o kojoj se diskutuje. One daju kontekst temi eseja.
Iskazivanje teze obiĉno dolazi na kraju uvoda. On predstavlja srţ onoga ĉemu je esej posvećen. On sadrţi
topiku i kontrolnu ideju ĉitavog eseja. Topika je tema ili predmet eseja.
Tijelo eseja – paragrafi u razradi – sastoji so od 3 paragrafa koji potkrepljuju esej svojim detaljima.
Tematska reĉenica jasno izraţava sadrţaj svakog paragrafa. Završne reĉenice paragraf zaokruţuju ili
upućuju na sljedeći paragraf.
Zakljuĉak obiĉno sadrţi jednu ili dvije reĉenice. On ponavlja tezu iz uvoda iskazanu drugaĉijim rijeĉima.
Ovo ponavljanje povezuje zakljuĉak s uvodom.
Elementi retoriĉke strategije eseja:
- Jedinstvo – efektivno pisanje mora posjedovati jedinstvo cjeline, jedinstvo postoji onda kda sve
ideje u paragrafu ili eseju podrţavaju jedna drugu. Jedinstvo unutar paragrafa podrazumjeva da
sve reĉenice podrţavaju glavnu tematsku reĉenicu koja izraţava ideju eseja. Jedinstvu unutar eseja
realizuje sprega glavnih tematskih reĉenica kao podrška glavnoj tezi eseja.
- Koherentnost – u paragrafu podrazumjeva da su sve ideje usklaĊene jedna sa drugom u logiĉnom
toku. Koherentnost u eseju jeste i rasporeĊivanje ideja u logiĉnom poretku, kao što je vremenski
poreda ili poredak po vaţnosti. Ovdje su od koristi sintakstiĉki paralelizami.
- Organizovanje analize procesa – u eseju pokazuje logiĉno napedovanje stupnjeva koji vode ka
ostvarenom rezultatu. Akteri analize procesa: mamac predoĉava proces, dopunske infomacije
pomaţu da se proces razume, iskazivanje teze identifikuje proces koji treba da bude objašnjen.
Tematska reĉenica u svakom paragrafu predoĉava jedan stupanj procesa. Svaju stupanj je
organizovan u logiĉan segment povezanih etapa. U paragrafu se koriste ĉinjenice, primjeri,
definicije. U zakljuĉku se sumira ĉitav proces.
- Organizacija uzroka ili posledica – pomaţe razumjevanju odreĊenih postupaka, situacija,
pojava. Esej moţe da zapoĉne posljedicom da bi analizirao uzroke, ali moţe da poĉne i uzrokom
kako bi pretpostavljao i analizirao posljedice. ’’Mamac’’ predoĉava uzrok ili posljedicu.
Dopunske informacije pomaću da se shvate uzroci i posljedice.
- Argumentativna organizacija – u eseju je vaţan etoriĉki aspekt, zbog koga se takav esej naziva
još i argumentativni esej i esej ubjeĊivanja. Ova vrsta eseja izraţava mišljenje o kontraverznom
pitanju, kao pisac morate zauzeti stav i ubedeti ĉitaoca da se saglasi sa vašim mišljenjem, pri ĉemu
ćete koristiti snaţne razloge kojima ćete podrţati svoj argument.
- Kontraargument, ustupak i pobijanje – Retoriĉki je fokus argumentatitvnog eseja. Cilj
argumentativnog eseja je da ubedi ĉitaoca u pišĉevo gledište. Da bi argumentativni esej bio snaţan
pisac ukljuĉuje kontraargument, ustupak i pobijanje. Kontraargument podrazumijeva pišĉevo
mišljenje o protivnom gledištu, daje razloge zbog kojih je njegovo gledište opravdano.
- Reakcija – kao retoriĉki fokus eseja sluţi analizi i procjeni pišĉevog odgovora na razliĉite
podsticaje koji mogu biti u pisanoj ili vezuelnoj formi. U savremenim retoriĉkim studijima ova
oblast je postala predmet posebne discipline tzv. Vizuelne retorike, koja nalizira tehnike, primenu
i uticaj ovakvih podsticaja i demonstriranja.
U akademskom eseju je sadrţana dominantna retoriĉka strategija i pisanje argumentativnog eseja je
veoma blisko sastavljanju besede.
26. BESEDA I ESEJ

Esej je srodan retorici, sroda je bsedi. Poznata je retoriĉka strategija eseja tzv. Retoriĉki fokus eseja.
Zajedniĉki su im kratkoća i jezgrovitost, a forma uvije slijdi oblik misli. Mišljneje je u njima blisko
ţivotu, bliţe umjetnosti. Ono što ih razlikuje je temperament, esjistin je melanholiĉan, besednikov
agonski ushićen. Ali to je samo privid, kad zamijene mjesta. Besednik je esejista dok sastavlja besedu,
esejist je retor u intelektualnom maĉevanju sa sobom. Zajedniĉka kruna je nedvosmisleno, uzvišeno,
blagotvorno pojavljivanje JA, koje nije uplahirno i opsjednuto sobom, već JA koje ispoveda sebe na
naĉin onog svedoĉenja o svetu, u kome se osećaji i misli mešaju i stapaju, ali ĉuvajući svoju sliku sveta.
Pisanje eseja pomaţe retoru da dijaloški razmišlja. Esejista i besednik su igraĉi istog tima na
razliĉitim terenima.

20
Beseda ima u eseju:
- UsredsreĊenost na jednu temu i jezgrovitost iskaza
- U potrazi za saznanjem o svemu što je predmet ljudskog razmišljanja, odriĉe se zahtjeva za
univerzalni vaţenjem i izlaţe razumijevanje koje nikad nije objektivno već razotkriva razgovr koji
jesmo mi sami
- Pozivanje na individualno iskustvo
- Dijalektiku osporavanja i potvrĊivanja
- Korišćenje primjera i citata, pri ĉemu preuzimanje tuĊeg teksta ne potire već afirmiše
subjektivnost viĊenja teme problema
- Bliskost sa pismom
- Upliv estetskog u diskurzivno
- Fragmentiranost i aforistiĉnost
- Jezik koji je ekspresionistiĉki – pozija intelekta
- Naslovi sa predlogom ''O''
Retoriĉko u eseju:
- Retoriĉki fokus eseja je tradicionalna otvorenost forme ţanra, unutrašnja kohezija misaone
dinamike u strukturi iskaza
- U akademskom eseju od 5 paragrava retoriĉka strategija je u postavljanju mamca u uvodu koji
retoriĉki zavodi interesovanje i usredsreĊuje paţnju.
- Spontana misao vaja tijelo eseja, ali tu je uvije prisutan retoriĉki kontur naglašavanja i isticanja u
postavljanju rezolucije glavne ideje, i u lajtmotivskoj organizacije esejistiĉke misaone dinamike
- Retorika piše note za muziku eseja: po navici pretenduje da bude uĉiteljica u glavnoj skici, ali on
je taj koji u završnom plesu misli i iskaza vodi spontanošću i suptilnošću, esej retoriku
podmlaĊuje i ĉini je ţenstvenom.

Ove dvije vrste govora u mnogo cemu razlikuju, mada mnogi teoreticari smatraju da ista pravila
vaze za oba stila. To je jasnoca u izrazavanju, dobro slaganje rijeci, slikovito izrazavanje, zivost rijeci,
stilska figura. Medjutim, ima ljudi koji su obdareni za usmeni izlaganje dok su u pismenom izlaganju jako
losi i obrnuto. Neki teoreticari smatraju da je usmeni jezik prioritetniji jer je istorijski prije nastao.
 Govorni stil je direktniji i licniji. Besjednik je u neposrednom kontaktu sa slucaocima. Pisani
govor je depersonalizovan i pisana rijec je fiksirana i nepromjenjiva
 Govorni stil ukljucuje vizuelne i auditivne elemente. Govor se gleda i slusa a napisano se samo
cita. Kod usmenog govora je prisutna fizicka licnost autora i sa njim gestikulacija, boja glasa, .
 Govorni stil je manje obavezujuci, jer govornik moze unosti ton iskrenosti i jednostavnosti u svoj
govor. Moze koristiti svakodnevni govor pa cak i sleng. Tako ostvaruje prisniji kontakt sa
sluaocima.
 Govor se vise obraca emocijama a esej intelektu. Napisani govor moze biti upucen intelektu ili
emocijama. Napisana rijec teze pobudjuje emotivnu reakciju. U pisanom tekstu izlaganje je
obicno mirnije, ravnije, bezlicno. Govor cesce pocinje pitanjem na koje ce se na kraju dati
odgovor.
 Izgovoreni tekst se sastoji iz iskaza a napisani iz recenica. Iskaz je kolicina rijeci koja se izgovori
u jednom dahu kao misaona cijelina izmedju dva uzimanja vazduha. Odredjena je kapacitetom
pluca i logikom iskaza. Iskaz obuhvata manje rijeci nego recenica.

27. PEDMET, CILJ I PRIPREMA BESEDE – INVENTIO

Predmet besjede
Predmet o kome se govori je noseci element besjede. Uspjeh govora veoma zavisi od predmeta
govora. Od njega zavisi nacin pripremanja govora, vrijeme njegovog trajanja i drugi elementi. Dobro
odabrati predmet i osmisliti temu znaĉi voditi raĉuna o prilici u kojoj se govori, sklonostima samog
govornika, vrsti skupa, osobenosti sluţalaca. Glavna ideja besjede mora biti savršeno jasno samom
besjedniku. U vezi s tim vaţi Katonov savjet drţi se predmeta, a rijeĉi će same slijediti (em tene, verba
sequuntur. Osnovna misao se mora provlaĉiti kroz govor kao lajtmotiv i trebalo bi je ponoviti više puta.
21
 Treba se drţati okvira koji su omeĊeni predmetom ali nekada je potrebno ići i izvan njih. Kada je
sam predmet takav da ne daje govorniku mnogo materijala ni argumenata, on se više obraća emocijama
slušalaca nego njihovom razumu, što se naroĉito pojavljuje u sudskim besedama. U ţivotu se ĉesto
dešava da govornik nema priliku da bira predmet govora, već sam predmet izabere njega. Nerijeko sticaj
okolnosti primorava ĉovjeka da govori o neĉemu što nije ţeleno niti planirao, o neĉemu što mu ne leţi ii
za šta nema bogatu argumentaciju. Mnogi veliki govornici nisu na to rado pristajali. Ukoliko je predmet o
kome treba govoriti takav da govorik ne zna o njemu dovoljno, u njega nije dovoljno ubeĊen, nedostaju
mu argumenti, ponekad je bolje uzdrţati se od govora (''si tacuisses, philosphum manises'' – da si ćutao
ostao bi filosof). ''Ko nezna ćutati, ne zna ni govoriti'' stara je Senekina misao, isto tako rimski pesnik
Horacije kritikuje onog ko je ''govorio i o onome što treba govoriti i o onome što treba prećutati'', naša
narodna izreka ''Ko mudro muĉi, lijepo govori''.
Drugaĉije su okolnosti kada govornik ima mogućnost da sam odabere o ĉemu će besjediti. Ĉak i
tema koja na prvi pogled izgleda nezanimljiva, moţe pobuditi paţnju ako besjednik djeluje ubjeĊeno i
govori sa entuzijazmom.
Pri formiranju odluke o izboru teme treba povesti raĉuna o nekoliko pitanja: koja tema najviše
intresuje samog besjednika, koja bi mogla biti interesantna slušaocima, koja najviše odgovara povodu –
prilici u kojoj ć se govoriti, koja se moţe povezati sa njegovim zanimanje, statusom, i sl.
Najvaţnije je da tema proizaĊe iz afiniteta samog besjednika – njegovih interesovanja, liĉnog
iskustva, uspomena, trenutnih problema, reĉju, iz onoga ĉime je besjednik u najvećoj mjeri upoznat i
zaokupljen.
Opredjeljujući kriterijum za izbor teme ne mora uvijek biti detaljno poznavanje predmeta (jer se u
pripremi govora koji će uslijediti moraju prikupljati materijal i dalje informacije o toj temi). Više treba
voditi raĉuna o njenoj zanimljivosti za auditorijum, okolnosti u kojima će se govoriti i liĉnom afinitetu i
eventualnom liĉnom odnosu prema predmetu govora.
Najbolje je izabrati temu o kojoj se dosta zna i u koju vjeruje. Ako je predmet sloţen i komlikovan
mora se što jasnije izvući u prvi plan nekoliko osnovnih misli. Najbolje je ako govor ima jednu osnovnu
ideju. Ako je potrebno treba eliminisati neke ideje. Najznaĉajniji je epilog. Danas govore ne treba uĉiti
napamet, ali nije na odmet imati neku skicu ili već pripremljen naĉin završetka govora. Predmet mora biti
aktuelan i interesantan, tj. Prilagošen auditorijumu. Ne moţe se odrţati uspješna besjeda sa dubokim
filozofskim porukama na mitingu pred desetinama hiljada ljudi. Posmrtnom govoru ne priliĉe anegdote, a
sudskom emocije, jer se tome pribegava kada nedostaju jaĉi pravni argumenti.
Iako postoje sliĉnosti izmeĊu pisanog izraţavanja i besedništa, postoji i jedna bitna razlika:
izgovorena rijeĉ odlijeće, stiţu je nove, a auditorijum nema mogućnost da ono što je jednom reĉeno
ponovo ĉuje. Zato je jasnoa i ponavljanje imperativ na koji podjednako upozoravaju i antiĉki i savremeni
uĉitelji besjedništva.
Govor mora da svojim obimom bude prilagoĊen raspoloţivom vremenu. Dugi govori nemaju
izgleda na uspjeh. Nema gore kritike i bolje opomene za govorika da besedu treba da privodi kraju, ili da
nešto mijenja u izlaganju, nego kad primjeti veći broj slušalaca koji zjevaju ili razgovaraju.. Govori koji
su vremenski ograniĉeni su velika iskusenja za govornike jer prelazak ograniĉenja smanjuje paţnju
slušalaca. Ţelja da se što više kaţe o jednoj temi, pa i mnogo toga što je posredno vezano za nju, ĉesta je
osobina nevještih govornika, koje govor ponese. Vaţna besjedniĉka vrlina je da se u što kraćem vremenu
saopšte najvaţnije poruke.
Prilikom pripreme govora mora se imati u vidu accuracy (taĉnost), brevity (kratkoća) i clarity
(jasnoća). Još jedno zlato pravilo za uspješnu besjedu: ustani da te svi vide, govori glasno da te svi
ĉuju, govori kratko da te svi zavole.
Ukoliko govor ne bude u potpunosti izledao onako kako ga je govornik pripremio i zamislio ne
treba oĉajavti. Postoje tri govora: govor koji ste pripremili, onaj koji ste izgovorili i onaj koji ste
ţeljeli izgovoriti.
Cilj besjede
Cilj besjede (svrha) utiĉe na izbor predmeta o kome će se govoriti. Još je Aristotel u osnovi
saĉinio podjelu govora po tom kriterijumu: sudski – koji teţi ostvarenju pravde, politiĉki – koji teţi onom
što je korisno i epideiktiĉki koji hvali ĉasna i kudi sramna djela. Jedna od najvaţniji stvari prilikom
pripreme govora je da besjednih zna šta je njegov glavni cilj.

22
 Za modernu retoriku je vazniji neposredni cilj. Cilj govora u krajnjoj liniji moţe biti trojak:
obavještavanje (Ciceronovo docere), ubjeĊivanje i pridobijanje slušalaca (movere) ili zabavljanje
(delectare)
U informativnom govoru zadatak besjednikov je da jasno saopšti slušaocima neke ĉinjenice, da
nešto opiše, objasni ili definiše. Za uspjeh takvih besjeda vazno je da se misli iznose logickim
redoslijedom, da govornik nabroji osnovne elemente koje ţeli da slušaoci memorišu i da ih slikovito
predstavi.
Zabavni govor se moţe drţati u krugu prijatelja u sveĉanim prilikama, a ponekat i u ozbiljnim
situacijama kada se takva besjeda koristi za smanjenje napetosti kod prisutnih. Cilj takvih govora je da
razvesele i zabave slušaoce.
Govor kojim se ubjeĊuje je najstarija i najĉešća vrsta govora. Cilj mu je da uĉvrsti neko
ubjedjenje kod slušalaca ili da ih privoli da promjene svoj stav. Ĉesto se kroz govor trazi od slušalaca da
nesto uĉine.
Svaki govor ima i neki poseban, konkretan cilj – ono što govornik neposredno ţeli da ostvari, da
njegovi slušaoci saznaju i povjeruju, osjete ili uĉine. Taj posebni neposredni cilj govorici ponekada
skrivaju. MeĊutim ĉest je korisno takav cilj govornikovo oĉekivanje jasno i iskreno saopštiti slušaocima,
zajedno sa osnovnom idejom govora: to obiĉno povećava paţnju i jaĉa povjerenje auditorijuma i valja ga
više puta istaći.

Priprema besede – inventio

Pošto utvrdi predmet i cilj esede, govornik preduzima prve korake u cilju pripreme. Prva faza u
besjedi je priprema besjede. Koliko ce trajati priprema zavisi od govornika. Neko to dugo i pedatno radi a
neko veoma kratko.
Priprema moţbe biti razliĉita i zavisi od vrste govora, individualnih svojstava i sklonosti
govornika, prilike, auditorijuma kojem će se obraćati i niza drugih okolnosti.
Svako ko javno nastupa mora shvatiti da se vrijeme utrošeno na pripremu višestruko isplati.
Priprema besede poĉinje sa izborom predmeta besjede i razmisljanjem o temi. Razmisljanje je mozda i
najznacajniji dio besjede. U pripremu spada i analiziranje okolnosti u kojima ce se odrzati govor
(auditorijum – njegov sastav i oĉekivanja, doba dana, datum, društvene i politiĉke prilike, prouĉavanje
mjesta u kome će se govoriti ).
U širem znaĉenju pripremu predstavlja i tzv. Opšta pripreme gorovnika koja podrazumijeva
nekrekidno proširivanje opšteg obrazovanja, nezavinso od rada na konkretnoj besjedi: ona traţi mnogo
ĉitanja, uĉenja, psihološku pripremu, razvijanje samopouzdanja i samokontrole, otklanjanje evenutalnih
govornih problema. Pored odreĊenog struĉnog obrazovanja u pogledu predmeta o kome se govori
nezamjenljivo je i opšte kulturno, ali i specijalno govorniĉko obrazovanje.
U uţem znaĉenju, priprema govora pre svega obuhvata razmišljanje o temi, istraţivanje i
prikupljanje materijala, sastavljanje koncepta besede, memorisanje i uveţbavanje govora. Taj postupak
zapoĉinje već samim izborom predmeta besede i razmišljenjem o temi.
Od prikupljanja materijala zavisi koliko ce biti govor uvjerljiv. Materijal moze biti razlicit, i to
mogu biti ĉinjenice i svjedoĉanstva. Ĉinjenice su dokumenti, dogaĊaji, statistiĉki podaci, primeri.
Svjedoĉanstva su anegdote, liĉni iskazi o tim ĉinjenicama koje su izrekli ljudi od autoriteta (nauĉnici,
knjiţevnici, medijske liĉnosti). Izvori gdje se traţe podaci su u prvom redu saznanja besjednika, zatim
razgovor i razmjena mišljenja sa ljudima, enciklopedije (opšte i specijalizovane), ĉitanje zbirki citata ili
biografija poznatih ljudi. Razmišljanja poznatih ljudi ili neki dogaĊaj iz njihovog ţivota u kojima se jasno
istiĉe izvesn ideja, mogu ponekad imati veću dokaznu vrijednost i postići snaţniji retorski efekat, nego
mnoštvo dosadno saopštenih nauĉnih argumenata. Jedan od nezaobilaznih izvora kojima besednik moţe
da pribegne bi trealo da budu ne samo razne zbirke misli umnih ljudi, nego i naroda.
Vizuelni i elektronski materijali danas mogu biti veoma znaĉajan izvor za upoznavanje sa
problemom o kome besednik namerava da govori. Dobro pripremljen materijal završava polovinu posla
oko sastavljanja govora. Sve korisne podatke treba zapisati i ne oslanjati se samo na memoriju. Oni se
mogu beleţiti ekstenzivno u oliku zabeleški, fiša- kartica razliĉitog formata, što ima niz prednosti: tu e
zapisuju cjeloviti izvodi o problemu koji besednik smatra znaĉajnim, kao i podaci o izvoru, uz eventualne
komentare besednika. Tokom beleţenj materijala konaĉno će u glavi besednika poĉeti da se profiliše
njegov govor.
23
 Argumente treba paţljivo izabrati jer oni utiĉu na uvjerljivost besjede. I najbolje pripremljen
materijal nema vrijednost ako je sve postavljeno bez nekog reda. Mora se utvrditi taĉan redoslije
izlaganja.
28. IZRADA KONCEPTA

Prema mišljenju mnogih autora vaţan je uslov dobrog govora. Koncept pomaţe govorniku da prije
saopšatvanja besjede otkrije neke slabe taĉke svoje besjede. Bez koncepta govor je obiĉno konfuzan jer
besjednik lako zaboravi vaznu ĉinjenicu ili argument pa e na nju vraća n pogrešnom mjestu u govoru,
gubi samopouzdanje i koncentraciju. Koncept je vaţan i zbog toga što omogućava govorniku da cjelinu
besjede lakše utisne u memoriju. Koncept besede treba saĉiniti kad god je to moguće i imati ga pri sebi za
vrijeme izlaganja.
Mada svako ko ĉešće govori vremenom razvije sopstveni tip koncepta koji mu najviše odgovara u
naĉelu postoje tri osnovna pristupa:
1. Prvi pristup pod konceptom podrazumjevaju i koriste pripremljen tekst koji sadrţi cjelokupan
govor. To je odlika nesigurnih govornik koji se lako odaju po tome što prvih nekoliko reĉenica
izgovore gledajući u slušaoce, da bi zatim vrlo brzo pogled prikovali z papir, ne diţući glavu sa
njega. Ali to dovodi do ĉitanja i dosadnog govora. Umjesto da sluša publika ĉesto pokušava da
prebroji koliko je još stranica ostalo govorniku do kraja. Oni vjestiji ponekada pogledaju tekst i
na taj naĉin zadrzavaju paţnju slušalaca, ali se mogu izgubiti u tekstu pa nastaju muĉne pauze i
nervozno prevrtanje papira.
2. Druga vrsta koncepta je ona koja se koristi kod namerno improvizovanog govora koji neki pisci
nazivaju ekstemporarnim. Tada se u konceptu beleţe ĉitavi reĉeniĉni sklopovi, notiraju se
neke kljuĉne misli i fraze u cjelosti, ali to publika ne primjećuje. Ovakav kncept je plod
ozbiljne pripreme. Na papir se stavljaju samo najvaţniji dijelovi ili elementi govora, a naroĉito
kljuĉna mjesta koja besednik nameraa da naroĉito snaţno formuliše, ĉinjenice koje ne treba da
pamti da ne bi opterećivao svoju memoriju. Ovakav koncept bi trebalo da sadrţi nekoliku
uvodnih reĉenica kojima besednik namjerava da zapoĉne govor. Sledeći dio takvog koncepta
sadrţi strukturu besede ( ali,ne u ekstenzivnom obliku nego u tezama), glavne taĉke oslonca i
osnovne argumente za svaku od njih. Takav koncept sadrţi i nekoliko zakljuĉnih reĉenica koje
treba da izazovu najsnaţniji efekat. Poţeljno je da one takoĊe budu napisane u cjelosti, ali i da
ih govornik besprekorno nauĉi napamet i uvjeţba odnosno da bude spreman da ih formuliše
drugim rijeĉima. Za vrijeme izlaganja besednik uz takav koncept moţe imati i najvaţnije fiše
odnosno beleške koje je pripremio tako da ponekad moţe iz njih proĉitati neki duţi citat ili niz
podataka koje je teško i nepotrebno memorisati. Ali nije poţeljno da se koncept i beleške
upadljivo drţe u vidokrugu slušalaca. Moderni pisci se uglavnom zalaţu za takav koncept, a
besedu koja nastaje na taj naĉin nazivaju ekstemporarni govor (jer zaista nastaje ex tempore – u
trenutku dok se izlaţe). On se ne moţe ponoviti u identiĉnom obliku, ĉak i kada bi se to traţilo
od govornika. Sve to ostavlja odliĉan utisak na slušaoce, govor djeluje spontanije, direktnije i
iskrenije. Treba imati na umu da je za izlaganje besede prema takvom konceptu potreban
odreĊen stepen rutine, sposobnosti i samopouzdanja.
3. Trećoj vrsti koncepta se pribegava kada besednik ima na raspolaganju malo vremena i kad se
ne moţe osloniti na prikupljanje materijala i detaljnu pripremu. Najĉešće je to sluĉaj sa raznim
oblicima improvizovane besede, govora impromptu. MeĊutim ni u tim sluajevima (prava
improvizacija) ne treba govoriti bez koncepta ukoliko postoji makar malo vremena za
pripremu. I u nekoliko minuta moguće je razmisliti o reĉinici kojom će govor zapoĉeti, o
nekoliko osnovnih argumenata, a moţda i o snaţnom završnom iskazu i odmah to staviti na
papir. Ukoliko nema usluva ni za tako kratak pisani koncept, dovoljno je saĉiniti u glavi samo
kostur izlaganja, sastaviti nepisani, mentalni misaoni koncept govora.

Moderna retorika se protivi bilo kakvom konceptu i zalaţe se za neposrednu usmenu pripremu
govora. MeĊutim, ipak je bolje koristiti koncept kad god je to moguće. Ovo se odnosi i na poĉetnike i na
iskusne govornike, jer podsetnik naroĉito kad nije suviše detaljan, nego sastavljen po modelu drugog tipa
koncepta daje najbolje rezultate.

24
 Svaki govor koji teţi da bude koherentan, mora imati odredjeni redoslijed ideja koje će se izloţiti.
Zato je najbolje imati pregledan koncept govora sa osnovnim tezama. Ako se govornik zbuni onda
najĉešće razmatra iznova ono sto su ranije rekli dok se ne sjeti nastavka. U staroj grĉkoj uĉenici su morali
da pamte cijele govore uĉitelja kako bi ih mogli iskoristiti ako im to zatreba, ali i kako bi vjeţbali svoje
pamćenje proznih tekstova. Pamćenje pripremljene besede (memoria) predstavljalo je poseban predmet
izuĉavanja. Pošto je klasiĉan pristup sa detaljnim memorisanjem napušten, povećan je znaĉaj dobro
saĉinjenog koncepta, ali i uvjeţbavanja pripremljenog govora, odnosno ponavljanje govora. Pri
ponavljanju obogaćuje se govor i bolje pamte kljuĉni elementi.

29. IMPROVIZOVANI GOVOR

Improvizovani govor je omiljen u savremenoj retorici. Klasiĉna retorika je takoĊe vidjela neke
njegove prednosti. Improvizovan govor ime elemente smjelosti i neustrasivosti. Logografi su znali za
njegov psihološki karakter pa su govore koje su pisali za svoje stranke pisali tako da izgledaju kao
improvizovani.
Nekada je improvizacija jedino rijesenje (ako treba odgovoriti na napad, reći neku rijeĉ u
neoĉekivanoj situaciji, obratiti se skupu pošto je to neko zatraţio, odgovoriti na iznenadno pitanje
protivniku sudskom postupku ili politiĉkoj debati). Prava improvizacija, govor impromptu zahtjeva
vještinu i rutinu. Za takve govore postoji nekoliko savjeta: Treba se usresrediti na predmet, govoriti
jednostavno, samo o jednoj ili dvijema najznaĉajnijim idejama, koristiti primjere već u uvodu, više voditi
raĉuna o glavnoj ideji nego o ljepoti jezika, govoriti sporije nego obiĉno. Opšte obrazovanje je vaţan
oslonac i za govor impromptu.
Zlatno pravilo za sve vrste britikih govora je drugaĉija šema, ‘’ĉarobna formula: primjer –
poenta – argumenti. Govor treba zapoĉeti upeĉatljivim primjerom, iz njega izvući poentu u što kraćim i
jednostavnijim potezima i sve to potkrijepiti na kraju dokazima (argumentima) ne pretjerano brojnim ali
snaţnim.
Abruptni, odnosno potpuno iznenadni improvizovani govor nije baš ĉesta pojava.
Pravi improvizovnai govor treba da bude kratak (jer ograniĉeno vrijeme za pripremu ne
omogućava da se mnogo toga moţe osmisliti) a to će ga uĉiniti efektnim. Pravi improvizovani govor
impromttu govor treba što ĉešće vjeţbati jer se na taj naĉin otklanja strah od improviuzovanja i steiĉe
neophodn besjedniĉka rutina. Moderna retorika kada govori o improvizaciji kaţe da je to ona vrsta govora
koja se obiĉno unaprijed pripremi, a ponekat ĉak i napiše, ali se onda prilikom saopstavanja improvizuje,
da bi se izbjegao nepovoljan utisak koji izaziva nauĉen govor. Iako su oba tipa govora u osnovi veoma
sliĉni nazvaćemo ih: nepripremljen, iznenadni, pravi improvizovni govor i namjerno improvizovani
govor.
Namjerno improvizovan govor se od prave improvizacije više razlikuje po naĉinu pripremanja
nego po naĉinu saopštavanja mada ih moderni udţbenici prevashodno difrenciraju prema metodu
izlaganja. Postoji onda kada je govor usmen i govornik ima dovoljno vremena za pripremu teme. Poslije
pripreme ne pristupa pisanju besjede vec odmah je izgovara. Prednosti ovakvog govora je spontanost,
sugestivan, lako se prati reakcija slušalaca i stvara se utisak da govornik odliĉno poznaje materiju.
MeĊutim ovakav govor je teţak za poĉetnike.

30. ORGANIZOVANJE (PODJELA) GOVORA – DISPOZITIO

Podjela i organizovanje govora zavise od karaktera besjde, veste auditorijuma, sklonosti

besjednika, prilike, raspoloţivog vremen ai niza drugih okolnosti. Dobar raspored materije, odnosno plan
govora od velikig su znaĉja za uspjeh besede u cjelini. Antiĉki pisci poĉev od Koraksa uglavnom su
savjetovali da govor treba da ima ped dijelova (uvod – proemium, izlaganje – naratio, dokzivanje –
probatio, pobijanje – refutatio, zakljuĉak – peroratio). MeĊutim, jos u staroj grĉkoj bilo je sluĉajeva kada
je govor poĉinjao bez uvoda, šok metodom – to je efektivan i direktan naĉin ulaţenja u srţ problema
(Ciceron).

25
 Moderna retorika je sasvim odbacila podjelu govora na taĉno odreĊene cjeline i sastavne dijelove,
tako da daje punu slobodu besedniku. MeĊutim ostaje okvirna sugestija da bi govor trebalo da ima: glavu,
trup i rep (Platon) kao i drugi prozni tekstovi. Koherentan govor obicno ima tri dijela – uvod (exordium,
proemium, odnosno introduction), razdradu (disputatio,naratio, body) i zakljucak (conclusio, epilogos,
conclusion).
U svakom sluĉaju kakav god pristupa podjeli besede da se prihvati neophodno je da se pri
izlaganu saĉini dobar plana govora. Najvaţnije je da besjednik nikda ne zapoĉne govor a da pri tom
unprijed ne zna šta će biti njegovi osnovni ĉinioci, nego se tokom izlganj prepušta trenutnoj inspiraciji.
Organizovanje besjede pretpostavlja dva vaţna elementa: na koje cjeline podijeliti govor i kako
prezentirati njvaţnije argumente. Po pravilu dokazivanje se najĉešće iznosi u centralnom dijelu govora,
ali moderna retorika dozvoljva pa ĉak i ohrabruje ideju da govor zapoĉne nekim snaţnim argumentom.
Nezavinsno od toga gdje će se argumentacija naći svaki besednik treba da razmisli o tome na koji naĉin
će izloţiti pripremljene argumente. Da bi jasno postavili te dve potrebe pred poĉetnike moderni uĉitelji
govorništva ĉesto saţimaju cijelu strategiju organizacije govora na tri zahtjeva: kaţite o ĉemu ćete nam
govoriti. Kaţite nam o tome, Kaţite šta ste nam rekli, ato nas ponovo dovodi do klasiĉne podjele na
poĉetak, glavni dio i završetak govora.

31. UVOD U GOVOR (PROEMIUM)

Uvod u goor ima dvostruku funkciju:
- s jedne strane on treba da privuĉe naklonost i paţnju slušalaca (captatio benevolentai)
- a s druge strane da ih postepeno veţe za predmet besede i nenametljivo uvlaĉi u problem i glavni
dio govora.
Uvod ne bi trebalo da bude suviše dug, jer mora biti efektan. Nušić pominje dve moguće vrste
uvoda: obiĉan (redovan) i nagao – iznenadni (ex abrupto). Govor se moţe vrlo efektno zapoĉeti praktiĉno
bez ikakvog uvoda, ali je za to potrebno dosta inventivnosti, govorniĉka rutina i dobro osmišljen dalji tok
besede. Veoma je efektan iznenadni i neoĉekivani uvod u kome se izbjegava uobiĉajeno obraćanje
slušaocima i pokušaj pridobijanja paţnje klasiĉnim sredstvima, već se ona izaziva priĉanjem anegdote,
liĉnog doţivljaja, narodne poslovice, aforizma ili citata. Tako se auditorijum brzo, atraktivno i efikasno
uvodi u glavni deo govora. Moderna retorika se najradije odluĉuje za takav tip uvoda uz ‘’šok metod’’ s
obzirom na senzibilitet savremenog auditorijuma, a smatra ga naroĉito zgodnim za kraće govore.
Vaţno je da uvod bude što orginalniji. Najgori mogući poĉetak govora je retorski šum: poštaplica
(ovaaj, paa, znate), uzdah, mumlanje. Uvod mora biti najviše i najbolje uvjeţban dio besede prilikom
pripreme i pribiljeţen na konceptu, jer naklonost publike će privući uvod koji je odmah zainteresuje. To
se postiţe ne samo sadrţajem privh reĉenica nego i naĉinom na koji se interpretiraju. Poĉetak govora u
upitnom obliku je neuporedivo bolji od izjavne reĉenice iste sadrţine.
Stari besjednici su imali pripremljene zbirke uvoda. Besednici ĉesto govor zapoĉinju toposim
(opšta mjesta) koji se korise u svim dijelovima besjede, ali su opšta mesta naroĉito uĉestala u uvodu.
Najĉešći je topos skromnosti, u ţelji d se njime pridobije naklnosto slušalaca. Antiĉka retorika, a naroĉito
Ciceron veliku paţnu su poklanjali prouĉavanju i pripremanj toposa, naroĉito u sudskom besedništvu. U
savremenm besednišvu je topos skromnosti prevaziĊen. Stari trik sofista ‘’ja nisam vian besedništvu, ali
ću vam reći iz srca..’’ ĉest će i danas upotrijebiti mnogi govornici. Nerijetko se kao topos skromnosti
koristi izjava da se besjednik odluĉio da govori na molbu ili nagovor nekog drugog. Topos koji hvali
osobinu slušalaca ili mjesto gdje se govori pojavljuje se toliko ĉesto da izaziva slab, ili ĉak suprotan
efekat stereotipa, kao i uliziĉko i neiskreno Ono što će sigurno izazvati loše posljedice je pretenciozan
uvod u kome se govornik sa visine ophodi prema slušaocima. Već je antiĉka misao bila svjesna da
simpatije i paţnju slušalaca u uvodu treba osvojiti na zanimljiv i spontan naĉin. To se najlakše postiţe
duhovitom dosetkom, pitanjem ili anegdotom, koji svakako moraju biti saopšteni kratko, jasno i efektno.
Pošto je obezbijedio naklonost slušalaca govornik treba da skrene njihovu paţnju na sam predmet
i da ih uvede u glavni dio besede. To se postiţe na razliĉite naĉine Jedan od vrlo korisnih je postavljanje
pitanja. Pitanja moraju biti neobiĉna i izazovna. Pridobijanje paţnje i vezivanje slušalaca za predmet
moţe se ostvariti i serijom snaznih i interesantnih iskaza i uzvika. Uvod se zavrsava jasnim nagovještajem
ili izriĉitim saopšatavanjem svog osnovnog stava. Ako je govor sloţen od više cjelina, uvod se moze
završiti pregledom dijelova predmeta o kome će se govoriti.

26
 32. TITULISANJE I OSLOVLJAVANJE
Kultura govora i javnog obraćanja podrazumijeva tradicionalnu formu obraćanja zvanicama javnog
drţavnog, vjerskog, kulturnog, politiĉkog domena ţivota. Njima se obavezno obraća uvodnim,
pozdravnim govorom, ali bi i svaki govornik koji ntupa pred takvim skupom u svoje ime trebalo da im se
obrati. Ovo se pre svega odnosi na zvaniĉne natupe prilikom sveĉanosti i prigoda. U takvim situacijama
uopšteno obraćanje sa ’’gospodo’’ ne smatra se dovoljnim i umesnim, već se oĉekuje pojedinaĉno
oslovljavanje najviših zvanica:
- Ĉlanovima kraljevske porodice – Vaše veliĉanstvo, ili u indirektnom imenovanju Njeno
kraljevsko visoĉanstvo
- Predstavnicia vrha diplomatkog kora, ambasadorima stranih zemalja u našoj zemlji – Vaša
eselencijo
- Velikodostojnicima Crkve - patrijarhu Vaša svetosti, kod traţenja blagoslova Vaša svetosti,
blagoslovite, Mitropolitu – Vaše visokopreosveštenstvo, episkopu – Vaše preosveštenstvo ili
Preosvećeni (ako su episkopi i mitropoliti u pratnji patrijarha onda se obraćamo samo patrijarhu,
bez obzira na visinu ĉina ĉlanova pratnje obraćamo se samo najvišem po ĉinu u Crkvi), ili u
indirektnom pominjanju Njegovo preosveštenstvo vladika raško – prizrenski Artemije, ostalim
monasima i sveštenicima - Oĉe, u zvaniĉnom obraćanju Ĉasni oci, Vaše gospodstvo i sl.
- Ĉlanovima drţavne vlasti – poštovani gospodine predsjedniĉe, ili Poštovani gospodine
premijeru, Poštovani gospodine ministre, ili Gospodo ministri
- Ĉlanovima upravnih tijela institucija, udruţenja, ustanova, preduzeća i sl. Obraćamo se
prema njihovoj funkciji – Poštovnai gospodine predsjedniĉe ili Poštovani gospodine generalni
sekretare, pa tek onda gospodo akademici, za profesore Univerziteta – poštovana gospodo
profesori
- U prilici govorenja na sveĉanosti škole redoslijed obraćanja je sljedeći Poštovani gospodine
direktore, uvaţeni profesori, dragi uĉenici
Ovakva titulisanja su odraz kulture ophoĊenja i ponašanja i uslovljena su hijerarhijskom strukturom
javnog ţivota u društvu, ali sa druge strane, potrebom ĉovjeka da izrazi poštovanje i uvaţavanje drugog.
33. RAZRADA – IZLAGANJE PREDMETA (NARATIO)

Razrada (rasprava) ĉini najobimniji – glavni dio besede. Tu se govornik više obraća razumu slušalaca,
dok su uvod i zakljuĉak upućeni i njihovim emocijama. Mnogi teoretiĉari smatraju da zbog obima ovaj
dio besed treba razvodjiti u više cjelina. Otuda se javljaju one šetodeobe i sedmodeobe govora kod
antiĉkih piaca. Ipak u suštini se sve to svodi na ispunjenje dva osnovna zahjeva, odnosno na dva osnovna
elementa glavnog dela govora, koje je postavila još antiĉka retorika: izlaganje predmeta (expositio) i
dokazivanje (argumentatio). Pošto je u uvodu zainteresovao slušaoce za predmet, govornik sada ima
dva zadatka: da otvori problem u svim njegovim vaţnim aspektima, kao i da ponudi razloge zbog kojih
tom pitanju treba prići na naĉin koji govornik sugeriše, dakle da u svest slušalaca usadi svoje stanovište.
Predstavljanje problema, odnosno izlaganje predmeta moţe se ostvariti na razne naĉine. Jedan od
najĉešćih je širenje i razbijanje pitanja na njegove sastavne dijelove i iznošenje razliĉitih stavova o njima
(divisio, partitito, amplificatio), da bi potom usledilo dokazivanje i pobijanje neprihvatljivih-suprotnih
shvatanja (confirmatio, refutatio). Saopštavanje ĉinjenica se moţe kretati od opštih ka posebnim ili se pak
tok misli slušalaca moţe usmjeriti i obnuto, indukativno od posebnih ĉinjenica od pojedinaĉnog primjera
ka sve opštijim zakljuĉcima. Model predstavljanja predmeta moţe pratiti hronologiju zbivanja (od uzroka
ka posljedici ili obrnuto), redoslijed od poznatih ĉinjenica ka nepoznatim. Objašnjavanje predmeta se
moţe zasnivati na nizu definicija, tumaĉenja, slikovitom opisivanju, navoĊenju primjera, sagledavanju
pitanja po pojedinim oblastima (npr. Iznose se prvo pravni, pa moralni, psihološki, socijalni, ekonomski,
istorijski, politĉki razlozi itd.). Korisno je da rasprava ima što manje raznorodnih djelova. Govor vanja
koncentrisati samo na one glavne taĉke koje su suštinski znaĉajne. Mnogo podjela u govoru i mnogo
poenti zamaraju slušaoca i razvodnjavaju osnovnu poruku. Ponešto od pripremljenog materijala govornik
mora ţrtvovati i eliminisati. „Jednostavnost je oblik istine“- stara je mudrost koja se pripisuje Katonu.
Mnogo je vaţnije da se u raspravi predmet govora saopšti jasno i upeĉatljivo, u nekoliko ideja sa nekoliko
snaţnih argumenata, nego široko, zapetljano i razvodnjeno, sa obiljem blijedih i dosadnih dokaza.

27
 34. RAZRADA - ARGUMENTACIJA U BESEDI

Argumenti koje govornik prikupi dok priprema besedu zahjevaju briţljivu selekciju. Izbor
argimenata koji će se upotrijebiti i naĉin na koji će se oni saopštiti (argientisanje) u najvećoj mjeri utiĉu
na uvjerljivost, efikasnost i uspjeh besjede. Vrste i broj argumenata, momenat kada i kako će se izreći, ĉie
besjedu snaţnom ili blijedom. I najbolja priprema je bezvrijedna ukoliko se sve ono što je mukotrpno
skupljeno izruĉi u jednom dahu, zbrkano jedno preko drugog. Zato se mora paţljivo utvrditi redoslijed po
kome će se oni izlagati u besjedi.
Dokazivanje-argumentisanje je po mnogima najznaĉajniji deo besede. „što nije dokazano, isto je
kao da ne postoji“, je davnašnja pravniĉka izreka, zapisana u Justinijanovim Digestama, koja se odnosi u
potpunosti i na besedništvo. Noseće misli u govoru se moraju uvijek dokazati. Postoji opasnost da se i sa
dokazivanjem pretjera. Stara je latinska mudrost Nihal probat, que nimium probat – ništa ne dokazuje, ko
previše dokazuje. Ne samo što se time otkriva da besednik nije umeo da saĉini dobru selekciju dokaza, ne
samo što moţe biti dosadan, nego ĉak moţe postati i preterano sumnjivo njegovor preterano dokazivanje
sve slabijim i slabijim dokkazima. Mnogo je djelotvornije iznijeti samo najjaĉe i najznaĉajnije dokaze.
Iskustvo pokazuje da se u govoru kod nas ĉesto, krajnje pogrešno, kao dokaz uzima sopstveno
mišljenje ili uvjerenje. MeĊutim, to što govornik misli da je u pravu i na time insistira, ne znaĉi ništa dok
ne iznese dokaz za taj svoj stav. Nekad je dovoljan jedan jak argument, nekada veći njihov btoj, ali nikada
nedokazan iskaz sam po sebi neće ostaviti snaţan utisak na slušaoce.
Ne samo broj, nego i raspored dokaza je veoma vaţan. Nušić je primetio da ĉesto dokazi nisu slabi
sami po sebi, već njihova jaĉina zavisi od mjesta na kome će ih besednik upotrebiti. I najjaĉi dokaz rĊavo
postavljen moţe izgubiti od svoje snage. Argumenata obiĉno ima više, pa ih besednik moţe sloţiti
argumente od slabijeg ka najsnaţnijem (gradacija) i obrnuto. Preporuĉuje se da kad se govori pred
neprijateljski raspoloţenim auditorijumom, da se argumenti rasporede tako da na poĉetak doĊe najsnaţniji
kako bi pokolebao bar deo slušalaca, da se ostali smještaju u središnji deo besede, dok se argumenti drugi
po snazi ostavljaju za kaj.
Logika je jedno od najvaţnijih besedniĉkih sredstava u dokazivanju. Dokazivanje sa stanovišta
logike moţe imati formu induktivnog (od pojedinaĉnog ka opštem, kada se iz osobina pojedinaĉnih
sluĉajeva izvodi zakljuĉak, koji vaţi za sve drug sluĉajeve) ili deduktivnog (od opšteg ka pojedinaĉnom).
Deduktivni oblici koji se najĉešće koriste jesu silogizam (kada se iz dvije premise izvodi zakljuĉak),
entimem (skraćeni silogizam, kada se zakljuĉak izvodi iz jedne premise dok se druga podrazumjeva, npr.
Pošto su oni potpisali, treba i mi da potpišemo) i dilema (izvoĊenje zakljuĉka iz dvije premise koje se
meĊusobno iskljuĉuju-npr. Ili ćemo potpisati ili će nas bombardovati).
Jedan od najomiljenijih argumenata sudskog besedništva stare Grĉke bila je figura verovatnoće,
eikos. Po Aristotelu vjerovatno je ono što se većinom dogaĊa, ali ne apsolutno, kao što neki odreĊuju ovaj
pojam i ukazuje na sliĉnosti i razlike verovatnog i znakova PoreĊenja (u obliku razliĉitih stilskih figura-
metafore, alegorije, komparacije, parabole), kao i primjeri mogu se upotrebljavati kao veoma upeĉatljivi
argumenti. Kao dokazi se mogu koristiti mišljenja razliĉitih autoriteta, uĉenih ljudi, narodne mudrost (što
sugeriše starija retorika), ali i definicije, etimologija, opisi liĉnog ili tuĊeg iskustva, statistiĉki podaci (za
šta se zalţu poblic speaking instruktori). Ovdje naroĉito treba paziti da izvor na koji se poziva bude
kompetentan, aktuelan, pouzdan i objektivan. Redosled izlaganja argumenata moţe se zasnivati i na
hronologiji zbivanja. Ponekad je i veoma efektan, jer moţe odrţavati paţnju auditorijuma koji išĉekuje
šta će se sledeće dogoditi. Ovaj naĉin izlaganje argumenata se obiĉno mora kombinovati sa dugim. Treba
imati na umu da se i veština argumentisanja uĉi, veţba i ne dolazi sama.

35. NAGOVARANJE I UBJEĐIVANJE

Kao glavne elemente govorništva retoriĉka tradicija navodi nagovor i ubjeĊivanje. Stari Grci nisu
razlikovali uvjeravanje od nagovaranja (peithein), ali su razdvajali nagovor od ubjeĊivanja, Već Platon
pravi razliku izmeĊu nagovora i ubjeĊivanja i oštro zamjera sofistima što cjelokupnu svoju govorniĉku
vještinu zasnivaju iskljuĉivo na nagovoru. Nagovor prema Platonu ne insistira na istini, te nema poţeljnu
etiĉnost.
Nagovaranje ima za cilj postizanje saglasnosti slušalaca sa govornikom.

28
Razlika izmeĊu nagovora i ubeĊivanja: UbeĊivanje se temelji na racionalnom dokazivanju, na sngazi
uma i logiĉkom argumentu, a u osnovi nagovaranja je iracionalno, emotivno, sa dominacijom afektivnih
razloga i estetskih sredstava. Takva podjela elemenata govorništva, zajedno sa podjelom teoretiĉara na
pristalice jednog ili drugog zadrţaće se sve do pojave modernog govorništa.
Moderno govorništvo prevazilazi krutu podjelu na dva glavna elementa i iskljuĉivost njihovog
razlikovanja. Ustanovljena je nova podjela na tri elementa: logiĉki, etiĉki i estetski. Ajvon Riĉards
zastupa tezu da nije moguće praviti krute podjele izmeĊu logiĉkog i poetskog izraţavanja, jer i logiĉko i
poetsko imaju svoj specifiĉan uticaj na stvaranje uvjerenja, obogaćuju strukturu govorniĉkog uticaja i
unoseći više jasnoće u njegovor razumjevanje. Nagovor moţe biti u funkciji ubjeĊivanja svugdje gdje je
jezik kojim se sluţi etiĉki prihvatljiv i estetski primamljiv. Emotivno uvjeravanje je opet prihvatljivo
ukoliko se temelji na razumjevanju govorništva, kao vještine u kojoj nema previše mjesta za suptilnu
obmanu.
36. ZAKLJUĈAK (CONCLUSIO)

Zakljuĉak je, verovatno, ipak najvaţniji deo besede. Z kraj govora se moţe saĉuvati i neka lijepa
misao poznatih autora, citat, sentenca, duhoviti obrt ili ponavljanje noeće reĉenice sa poĉetka govora,
ĉime se zatvara misaoni krug. U njemu treba zaokruţiti i konaĉno plasirati osnovnu poruku jasno i
efektno. U zakljuĉku se ponovo saopštava osnovna poruka besede, ali na kratak i ubedljiv naĉin. On
obiĉno poĉinje rekapitulacijom iznetih problema i argumenata (recapitulatio). Ponavljanje i sumiranje ne
sme da bude detaljno i dosadno, već efektno podsećanje na preĊeni put.
Potom obiĉno sledi obraćanje emocijama slušalaca radi ostvarivanja neposrednog govornikovog cilja
(peroratio-„strasni deo“). Zakljuĉak moţe sadrţati zahtev da se odmah ili kasnije nešto uĉini ili ne uĉini
(donese presuda, glasa za nešto...), prihvati ili ne.
Sam kraj zakljuĉka (epilogos), poslednja reĉenica govora, ima najveći znaĉaj, ona predstavlja
završni udar na razum i emocije. On moţe dobiti oblik izazovnog pitanja („Hoćete li i dalje trpeti
nepravdu?“), snaţne tvrdnje (I zato, odluĉno pred vama izjavljujem, sada raspuštam ovaj parlament),
znaĉajan citat (Ne zaborivite Heraklovu misao: Sve teĉe), predviĊanja( „Uĉinimo to sada ili nas ĉeka
muĉna budućnost“). Ponekad se završni deo govora moţe svesti na jednu ili dve-tri reĉi-pokliĉ-parolu ili
na dirljiv trik posle uzbudljive peroracije, kako je to uĉinio Ciceron:“Ovde moram završiti. Od suza više
ne mogu govoriti“.
Lepota i efikasnost završne reĉenice, zavisi od talenta i inventivnosti besednika.
U epilogu besede treba se kloniti npr. završne reĉenice „Hvala na paţnji“ i sl, izvinjavati se što
nije govorio bolje ili izvinjenje zbog sopstvenih misli.
Treba se truditi da se postignuta kulmincija razuma i osećanja saĉuva, da slušaoci ostanu uzbuĊeni i
nastave da razmišljaju o onome što je reĉeno. Muĉno je kad besednik ne naĉini jasan i dobar zakljuĉak, pa
slušaoci ostanu u nedoumici šta je u stvari hteo da kaţe.
Loš utisak se ostavlja ako kraj govora nastupi iznenadno, te slušaoci steknu utisak da je nastupio
defekt u memoriji besednika.
Nema dobre besede bez snaţnog epiloga, ali je najgora varijanta završiti govor bez ikakvog
zakljuĉka ili bez veze sa onim o ĉemu je bilo reĉi. Bolji je makar i nedovoljno snaţan kraj nego beseda
bez ikakve završne poruke. Osnovni savet: napravite kakav-takav klimaks govora i tada završite. Nikako
ga ne produţavajte.

37. POJAM I VRSTE STILA

Uspeh besede, zavisi od onoga „šta se govori“, ali i od toga „kako se govori“. Na ovo drugo, utiĉe
izbor teme, dobar raspored graĊe, naĉin kazivanja i gestikulacije, ali je ipak veoma vaţno kako govorniik
koristi jezik pri saopšatavanju svojih misli, tj. kakav mu je govorniĉki stil. „Prava reĉ, na pravom mestu“,
to je za Dţonatana Svifta dobar stil. Govornici se najviše razlikuju po tom elementu, koji uz sva nauĉena
pravila, uvek ostaje individualan i daje prepoznatljivo obeleţje jednom ĉoveku kao linije dlana.
Stil govora se u antici dijelio na
1. atiĉki (zbijen, sadrţajan) i
2. azijanski (kitnjast i razvodnjen),
3. a rjeĊe se pominjao i rodski (po ostrvu Rodosu, koji je na sredini ova dva).
29
 Kod rimljana se ustalila i podjela prema snazi emocija koje govor izaziva što je u osnovi ostalo i
do danas, na
1. jednostavan (prost), -ako je cilj da ubedi dokаzivanjem, saznajni apspekt
2. umjeren (srednji) – ako je cilj da zadobije povjerenje slušalaca (da se sam govornik
dopadne i nametne
3. uzvišen (snaţan)- ako je cilj izazivanje uzbuĊenja i ganutosti.

Kakav će se stil koristiti zavisi od sklonosti govornika i od ţanra besede. Govorniĉki stil mora biti
jednostavan, jasan i razumljiv. Govorni jezik mora biti odmah shvaćen, jer ako nije onda se gubi paţnja
slušoca. Mnoštvo rijeci LOGODIJAREJA je loša osobina stila govornika. Svaka rijeĉ mora da pogaĊa
odreĊeni cilj. Treba koristiti kratke i dobro poznate rijeci i pojmove.
Reĉenice moraju biti jednostavne, jasne i lako razumljive. Sloţene recenice se teţe prate od
kratkih.
Ţivo i slikovito izraţavanje je takoĊe veoma bitno. Takav vid izlaganja je upućen i razumu i
emocijama. Zato se ĉešće koristi figurativno izraţavanje koje vezuje paţnju. Tako govornik poruĉuje
slušaocima više od onoga što je rekao.

38. LEKSIĈKI SLOJEVI JEZIKA

Sadrţi razliĉite leksiĉke slojeve:
• imena: etnonime, toponime, hidronime, oronime…
• arhaizme, istorizme, neologizme...
• kolokvijalizme, ţargonizme, dijalektizme...
• turcizme, anglicizme, germanizme, hungarizme, rusizme, bohemizme...

vremenski slojevi leksika: aktivni, prijelazni i pasivni

aktivni-leksik koji je u aktivnoj uporabi (koristi se u komunikaciji)
prijelazni- rijeĉi koje se u procesu prijelaza iz aktivnog u pasivni leksem i obratno
pasivni-leksik koji sadržava riječi koje više nisu u aktivnoj uporabi
historizmi-leksemi koji su prešli u pasivni leksik i više se ne koriste jer njihovi pojmovi ne
postoje…….šljivarka,
arhaizmi-leksemi koji su iz aktivnog prešli u pasivni leksik kada je mjesto u aktivnom
leksiku zauzela neka druga riječ……vrač, obramba, krstjanin
zastarjelice-leksemi koji prelaze iz aktivnog u pasivni leksik, a nalaze se u prijelaznom
leksiĉkom sloju…….drug, fabrika
pomodnice-leksemi koji oznaĉavaju neku pomodnu pojavu…top, šilterica, bekemica
oţivljenice-leksemi koji su se vratili iz pasivnog u aktivni leksem…ţupan, putovnica
novotvorenice-novi leksemi, jeziĉne novotvorenice…pisaĉ, preslika
prema veliĉini prostora koji pokrivaju leksemi mogu biti: dijalektizmi, regionalizmi,
lokalizmi
dijalektizmi-leksemi koji pripadaju kojemu od narječja
regionalizmi- leksemi koji se upotrebljavaju na širem govornom području, u pojedinim
regijama
lokalizmi-leksemi koji pripadaju pojedinim mjesnim govorima

RETORIKA I STILISTIKA

Postoji niz pravila nauke koja se bavi stilom pisane rijeĉi (stilistika), koja se primjenjuju i na
govorni stil: jasnoća u izboru i slaganju rijeĉi, slikovito izraţavanje, ţivost rijeĉi, stilska figura-sve to
besednik bora znati i primjenjivati. Svako ko treba da drţi govor, stalno trebada se vraća teoriji
knjiţevnosti i osnovnim pravilima kojima uĉi stilistika.Osnovne razlike izmeĊu govornog i pisanog stila:

30
 1. Govorni stil je direktniji i liĉniji.Beseda se saopštava grupi slušalaca s kojima je besednik u
neposrednom kontaktu, on istog ĉasa opaţa njihove reakcije i ako je vješt moţe da
prilagoĊava besedu potrebama i okolnostima.
2. Govorni stil u sebe ukljuĉuje niz drugih, prije svega vizuelnih i auditivnih
elemenata.Napisano se ĉita oĉima, a govor se gleda i sluša.Pri ĉitanju je iskljuĉena fiziĉka
liĉnost autora, a liĉnost besednika je vaţan dio opšteg utiska o besedi.Gestikulacija, ton, boja
glasa, ritam-sve to pridodaje govorniĉkom stilu.
3. Govorni stil je manje obavezujući od pisanog. Govornik ima pravo na pojednostavljivanje,
ima veću slobodu da koristi svakodnevni govor, pa i pokoju rijeĉ slenga.
4. Govor se više obraća emocijama, a esej intelektu. Govor ĉešće poĉinje pitanjem na koje će se
tek kasnije dati odgovor, tako da izaziva napetost kod auditorijuma, a izlaganje je ţivlje sa
iznenadnim obrtima, uzbudljivo.
5. Napisani tekst se sastoji iz reĉenica, a izgovoreni tekst iz iskaza. Osnovna jedinica pisanog
teksta je reĉenica (prosta, proširena ili sloţena). Govor je sastavljen od iskaza-koliĉine rijeĉi
koja se izgovori u jednom dahu, kao misaona cjelina izmeĊu dva uzimanja vazduha.

39. PRETPOSTAVKE DOBROG STILA U BESEDNIŠTVU: ĉistota, jasnost, skladnost,

slikovitiost, sugestivnost
Ĉistota
Uglavnom podrazumijeva gramatiĉkun ispravnost, jeziĉku ĉistotu u smislu primjene gramatiĉke norme.
Neophodno je i poznavanje leksiĉke norme, odnosno pravila izbora adekvatne rijeĉi u zavisnosti od
njene upotrebe u odreĊenom funkcionalnom stilu. Ĉistota stila bi podrazumijevala i zahtjev protiv svakog
vida gomilanja i preteranosti u upotrebi arhaizama, varvarizama, neologizama, provincijalizama. Naroĉito
treba izbjegavati tautološke izraze, tj. Ponavljanje jedne misli istim ili razliĉitim reĉenicama.

Jasnost stila
Uslovljava poznavanje svojstava upotrebljenih rijeĉi. U retoriĉkom smislu svojstvo rijeĉi treba shvatiti
kao izraz koji najpotpunije i najkonretnije oznaĉava neki pojam. Najasnoća doprinosi i upotreba svih onih
nedovoljno poznatih rijeĉi i izraza koje prevazilaze oĉekivani leksiĉki fond auditorijuma, ili bar većine u
auditorijumu. Sve što je nepoznato i nejasno oteţava percepciju govora. Nepoznata reĉ blokira paţnju
ukoliko se ni kontekstom, njeno znaĉenje ne moţe pretpostaviti. Njasnosti doprinoosie i previše dugi
iskazi, mnoštvo digresija, upotreba višeznaĉnih rijeĉi, a u najvećem broju sluĉajeva nejasnost je
posljedica iskazivanja nejasnih misli ili velikog broja misli. Jasna ideja je osnova jasnosti stila. Od
nejasnog do dosaĊivanja je jedan korak. Objašnjavanje i naglašavanje ideja je u funkciji jasnosti stila.
Sredstva kojima se vrši pojašnjavanje i naglašavanje ideje i misli: definisanje, opis, analiza, poreĊenje,
kontrast, ilustracija i sl. Naglašavanje u govoru je izvesna stilska signlizacija koja olakšava praćenje toka
glavne misli (poente). Sredstva stilske signalizacije naglašavanja u besedi su: rezimiranje, lajtmotivsko
struktuiranje, gradacija poenti i sl.
Skladnost govora
Narušavaju: tautologije, sinonomije, homologije (monotonije), pleonazmi. Nesklad u stilu moţe da bude
posljedica ’’praznog’’ patosa i istrošenih obrata ustaljenih rijeĉi i iskaza, kao i kada prestane da djeluje
besednikova sigurnosti, tzv. instinkt za reĉ, za pravi izraz. Skladnost se pre svega osjeća u ritmu govora.
Retorika razlikuje unutrašnji i spoljašnji sklad. Unutrašnji sklad tiĉe se harmoniĉnog odnosa svih delova
govora, jednih sa drugim. Spoljašnji sklad tiĉe se odnosa izmeĊu goovra i jeziĉkih sistema koje
prepoznajemo u vidu pet elemenata: mjesto govora, vrijeme govora, liĉnost govornika, auditorijum,
predmet govora. Retoriĉko poimanje spoljašnjeg sklada dovodi u vezu stilske vrline: skladnost i
prikladnost. Da bi govorio skladno besednik mora da raspolaţe neophodnim obrazovanjem, iskustvom i
umešnošću da u reĉima spoji uvid, sud i ukus, kao i osjećajem za harmoniĉni sklop govora.
Prikladnost stila podrazumijeva usklaĊenost govora sa predmetom na koji se odnosi, kada je ispoštovan
princip decorum-a (kada se o znaĉajnim stvarima ne govori s nipodaštavanjem, a o ništavnim uzvišeno).
Stil besede treba da bude primeren liĉnosti besednika, vrsti besede, vrsti auditorijuma i prilici u kojoj se
govori.

31
Izraţajnost, slikovitost, ukrašenost stilske su vrline koje podrazumijeva retorika. Ovim stilskim
tendencijama retorski iskaz je najbliţi poetskom jeziku i primjenjuju ih u tzv. visokom, uzvišenom stilu
besede.
Sugestivnost (suggerere, suggestum) podrazumijeva se nagovještaj, aluzija na neko znaĉenje koje se ne
otkriva i objašnjava u iskazu, već se podrazumijeva u slušaoĉevoj percepciji. O sugestivnosti kao stilskom
kvalitetu znalo se još u doba antike (Aristotel – beeda mora biti uzvišenija i sugestivnija od obiĉnog
govora, Seneka – više nagoveštavaj nego što govoriš, Teofrast dao je jasnu definiciju sugestije – Ne
kazivati sve do sitnica, nego ostaviti slušaocu da neke stvari pogodi i sam naĊe.... Reći mu sve kao
glupaku znaĉi rugati se njegovor inteligenciji...). Indijski pisac iz 9 vijeka Anandavardhana je duboko
sagledao ovaj problem i za njega je ’’dhvani’’ ili ’’ton’’ tj. Jedan nemerljiv elemenat umetniĉkog govora
koji ostaje neizreĉen. Sugestivnost besede ne smije da ugrozi jednu od najvaţijih stilskih vrlina besede –
njasnost. Sve mora biti jasno i iskazano i sugerisano. Sposobnost sugerisanja i percepcije sugerisanog se
stiĉe opštim obrazovanjem, opštom informisanošću i naĉitanošću.

40. KARAKTERISTIKE RAZGOVORNOG JEZIKA

Su kompleksnost, varijabilnost, interakcija verbalnog i neverbalnog govora, stilska otvorenost i

idiolekatska sloboda, upotreba deiktiĉkih elemenata, kolokacije, pauze u govorenju, preklapanja u govor,
upotreba razgovornih partikula, razgovorni pasusi.
Kompleksnost – razgovor je kompleksniji od pisanog vida izlaganje jer je rezultat uĉešća više
sagovornika, te je dinamiĉniji, stvara se u samom momentu razgovora, te je neposredniji uslovljen je
razgovornom situacijom (egzoforiĉki faktor), te je raznovrsniji.
Varijabilnost je uslovljena brojem uĉesnika u razgovoru, trajanjem razgovora, uticaja spoljašnjih,
situacionih faktora, tipologijom govornika i njihovim odnosom prema komunikativnom aktu, tematikom,
psihološko socijalnom usmjerenošću.
Upotreba deiktiĉkih elementata (deiksa – skup jeziĉkih osobina koje se odnose na liĉne, vremenske ili
mjesne karakteristike situacije u ĉijim okvirima se dogaĊa neki iskaz)
Kolokacije (slovosoĉetanije) – oznaĉavaju jedan tip sintagmatskih odnos meĊu leksemama
karakteristiĉan po tome što neke rijeĉi teţe da se jave jedna uz drugu. U uţem smislu time se oznaĉava
ustaljen aveza odreĊenih leksema unutar sintagmi
Pauze u govorenju – su dio svakog govornog ispoljavanja. One vrlo ĉesto mogu biti indikator ukupne
govorne situacije. Pauze su uslovljene nizom ĉinjenica i pokazatelj razliĉitih procesa, bilo samog
odvijanja razgovora, bilo procesa mišljenja ili nekih socijalnih i kulturnih odlika.
Preklaplanja u govoru mogu biti sluĉajna, namjerna, kooperativvna ili atagonistiĉka, ozbiljna ili
neozbiljna. U tom vaţnu ulogu igra afekt, tj. sagovornikove ţelje, motivi, interesi. Nešto što izgleda kao
prekidanje moţe biti dopunjavanje. To je situacija kada sagovornok zastane u govoru, tragajući za
izrazom, kada okleva sve se to moţe protumaĉiti kao traţenje pomoći i izazvati govorno preklapanje.
Upotreba razgovornih partikula – onih malih rijeĉi koje obezbjeĊuju koherentnost govora: aha, da, e, i,
dobro, ovaj. Ĉešće su upotrebe ovih partikul meĊu ţenama nego meĊu muškarcima. Ovaj umetak
uglavnom sluţi kada govornik hoće još da govori, ali nije dosmislio šta će reći. Ona moţe biti i sredstvo
za usredsreĊenje paţnje govrnika ili kao sredstvo za ukazivanje promene teme razgovora. Mada se ĉini da
se ove male rijeĉi koriste bez pravila, analiziranje njihovih upotreba moglo bi doprineti njihovoj manjoj
ili bar svrsishodnijoj upotrebi u našem svakodnevnom govorenju.
Sastoji se iz razgovornih pasusa (zaokruţen sadrţaj govora) i replika (sve što jedan sagovornik kaţe
poĉevši od njegovog preuzimanja rijeĉi do momenta kada drugi sagovornik uzme rijeĉ).

41. STILSKE FIGURE: POJAM I PODELA

Ţivo i slikovito izraţavanje predstavlja vaţnu odliku govorniĉkog stila. Doprinosi punom efektu
koji govor treba da izazove, jer je upućen ne samo razumu, nego i emociji i mašti slušalaca. Stilske figure
su dopunska sredstva uvjeravanja u besjedništvu. Zbog toga se u govoru ĉešće no u u pisanom tekstu
koristi figurativno izraţavanje koje vezuje paţnju.

32
 Antiĉka retorika je figure smatrala osnovnim stilskim sredstvima. Za staru retoriku figure su
apsolutna sredstva knjiţevnog i govornog iskaza, odnosno njihova upotreba sama po sebi donosi
umjetniĉku vrijednost. Za savremenu stilistku to su relativna stilska sredstva kojima se knjiţevni i
govorni iskaz koristi u većem broju sluĉajeva.
Grupa retoriĉara iz Lijeţa u dijelu Opšta retorika izdvajaju ĉetiri jeziĉko logiĉke operacije koje su
u osnovi svih figura: izostavljanje, dodavanje, supstitucija (i izostavljenje i dodavanje) i permutacija.
Retorske figure su ukrasi koji ĉine da „govor postane neobiĉan i originalan“. Razne figure se
koriste i svakodnevnom govoru („Zapad stoji na stanovištu“). Antiĉka retorika je razvrstala figure na:
figure misli i figure govora, odnosno figure reĉi. Vremenom su se izdvojile i uţe grupe figura: figure
dikcije, figure konstrukcije, figure misli, a u posebnu grupu su se izdvojile figure reĉi ili tropi. Kasnije
podjele u bile raznovrsnije ali su u onovi sadrţale antiĉku podjelu figura i tropa. Jedna od takvih podjela
iz 16. Vijeka razlikuje meĊu figurama gramatiĉke i retoriĉke. Francuski istraţivaĉ figura Pjer Fontanije
ukazao je na mogućnost povezivanje figura rijeĉi sa gramatikom i figura misli sa retorikom. Dok prve
daju snagu i ljupkost diskursu, druge zaĉe preokret u mišljenju koji diskursu daje lepotu i ukras. Fontanije
istiĉe naglasak na izrazu kod figura rijeĉi, a kod figura misli (retoriĉkih) naglasak na mišljenju.
Podjela stilskih figura moţe se izvršiti i prema vrsti znakova. Na taj naĉin smo dobili retoriĉku i
semiološku klasifikaciju stilskih figura. Ako primjenimo Pirsovu podjelu znakova na indeksne, ikoniĉke,
simboliĉke moţemo figure podijeliti na:
- figure na osnovama indeksnog znaka – to su one figure koje standarnom izrazu nešto dodaju,
nešto oduzimaju ili nešto zamjenjuju a ciljem da istaknu izvjesne elemente u govoru i iskazu. Njih
prepoznajemo u figurama dikcije, figurama konstrukcije i figurama misli.
- figure na osnovama ikoniĉnog znaka – ova podjela se odnosi na figure prenesenog znaĉenja
(trope, figure rijeĉi). U ove figure moţemo ubrojati metaforu, alegoriju, personifikaciju
- figure na osnovama simboliĉkog znaka – razlika izmeĊu ikoniĉnog i simboliĉkog znaka je u
tome što su simboliĉki znakovi po pravilu arbitrarni (pribliţni, proizvoljni), a ikoniĉni znakovi su slike. U
sluĉaju figura na osnovama simboliĉkog znaka imamo manje ĉvrstu vezu izmeĊu oznake i oznaĉenog, ali
veću mogućnost kombinovanja.
- Vaţnije figure koje se koriste su:
1. poreĊenje (figura kod koje se dobro poznata stvar uporeĊuje s drugom,npr. duša mu je meka kao
pamuk)
2. epitet (ukrašava se glavna rijeĉ-ruse kose)
3. ponavljanje (skreće se paţnja na odreĊeni stav, pojam, radnju i sl. Npr-on je taj koji vas je pokrao)
4. gradacija (figura u kojoj se pojave reĊaju postupno po jaĉini)
5. anafora (svaka reĉenica poĉinje sa isti rijeĉima-dosta je nepravde, dosta je zala, dosta je tiranije)
6. retorsko pitanje, figura vjerovatnoće, antiteza, personifikacija, ironija......

42. TROPI – figure ikoniĉnog znaka: metafora, personifikacija, metonimija, simbol, alegorija

Srodni figurama su tropi. Figure daju ţivost govoru tako što rijeĉi, mada zadrţavaju svoje
znaĉenje, mijenjaju oblik iskazivanja, stilistika i retorika razlikuje trope- govorne obrte, gdje rijeĉi
dobijaju prenesena znaĉenja, tj. mijenjaju ne samo svoj oblik nego i znaĉenje. Kod figura rijeĉi ostaju
iste, u svom obiĉnom znaĉenju, te se oĉiglednost i ţivost postiţe dodavanjem drugih rijeĉi (npr. zlatno
klasje, tvrdo srce...), dok kod tropa glavna rijeĉ mijenja svoje uobiĉajeno znaĉenje (npr. zlatno grlo,-tj.
divan glas, proljeće ţivota-tj. mladost, kukovo ljeto-tj nikad).
Ova podjela se odnosi na figure prenesenog znaĉenja (trope, figure rijeĉi) koji se dijel na figure
ikoniĉnog znaka i figure simboliĉkog znaka. IzmeĊu ikoniĉnog znaka i onoga što on predstavlja po
pravilu treba da postoji sliĉnost. Trope ĉesto nazivaju slikama.
U figure na osnovama ikoniĉnog znaka (trope) moţemo ubrojati: :
1. Metafora (trop koji predstavlja skraćeno poreĊenje, npr. ĉeliĉna volja, munja reĉitosti). Metafora
je rijeĉ koja zamjenjuje drugu na osnovu sliĉnosti ili analogije izmeĊu njihovih znaĉenja. Osnovni
oblik metarore moguće je predstaviti reĉenicom ili nekim drugim izrazom u kome su neke rijeĉi
upotrebljene metaforiĉno, dok su preostale rijeĉi upotrebljene nemetaforiĉno. Ako pokušamo
sastaviti reĉenicu u kojoj će sve rijeĉi biti upotrebljene metaforiĉno dobićemo poslovicu, alegoriju
ili zagonetku. Metaforiĉki iskaz ima dva razliĉita predmeta glavni predmet i sporedni predmet.
33
 Metafora funkcioniše tak što na glavni predmet primjenjuje sistem asociranih implikacija
karakteristiĉnih za sporedni predmet. Na taj naĉin metafora bira, istiĉe, otklanja i organizuje
obeljeţja glavnog predmeta tako što implicira iskaze u njemu koji su normalno primenjivi na
sporedni predmet. Katahreza – izrazi iz nuţde zbog nedostatka jeziĉkog termina kojim bi se date
pojave imenovale kao antropomorfne poetske metafore (noga stola, zub vremena).
Najslikovitije metafore u formi reĉenice u funkciji hipotipoze (ţivi, slikoviti opisi) Tropi sliĉni
metafori su alegorija i personifikacija. Alegorija u svom sastavu nema ni jednu leksemu koja nije
upotrebljena u metaforiĉkom znaĉenju. U metafori bar jedna leksema mora biti nemetaforiĉna
(doslovna).
2. Personifikacija – oliĉavanje, ĉesto se definiše kao podvrsta metafore u kojoj se stvarima,
prirodnim pojavama, apstraktnim predmetima, ţivotinjama ili biljkama daju ljudske osobine.
3. Metonimija – zamena imena (trop u kome se jedna rijeĉ zamjenjuje drugom, ĉije je znaĉenje
blisko i u vezi s njom, npr. bilo je hiljadu pušaka-tj.vojnika) tropi sliĉni metonimiji su eufemizam
(ublaţavanje) i ironija (podsmeh). U metonimiji veza doslovnog i prenesenog znaĉenja je logiĉki
zasnovana, dok se u sluĉaju metafore ta veza zasniva na sliĉnostima pojmova koji se zamjenjuju.
Metonimija pripada sferi teksta – proze. Svi tipovi metonimije podrazumijevaju odstupanje kao
vid figurativnosti koje je zasnovano na elipsi, sa specifiĉnom tipu eliptiranja. I za tumaĉenje
metonimije vaţan je njen fokus (metonimijska leksema) i okvir (indikator njenog figurativnog
znaĉenja u datom kontekstu). Vrste metonimija su: prostorna metonimija (naziv naseljenog
mjesta/ţitelji tog mjesta, naziv objekta/ĉoivjek ili ţivotinja koji tu ţive, naziv radnje/mjesto
radnje, naziv dela tijela/odjevni predmet za taj dio tijela), vremenska metonimija (naziv
vremenskog perioda/izazivaĉ dešavanja u tom periodu, naziv radnje ili stanja/vrijem radnje ili
stanja, naziv vremenskog perioda/radnja ili stanje u tom periodu), kauzalna (uzroĉno
posljediĉna) metonimija (naziv uzroka/posljedica, nazv dijela tijela/osobina sa njim povezana,
naziv oruĊa/korisnik kome je to sonovno sredsto u radu, stanje/izazivaĉ tog stanja..) posesivna
metonimija (nazvi djela odjeće/ĉovjek u njoj, naziv materije/predmet napravljene od nje, ime
autora/delo) i partitivna metonimija (naziv predmeta/sadrţaj)
4. Simbol – stari teoretiĉari su izjednaĉavali alegoriju i simbol, ali njemaĉki teoretiĉari Gete i Kant u
simbolu vide nefiksiranu i neograniĉenu idejnu znaĉajnost u suprotnostima sa taĉno
odreĊenim pojmom metafore. Dok alegorija pojavni svijet upućuje na idejni, u simbolu je sama
pojavnost već izraz idejnosti
5. Alegorija – slikoviti govor (inversio) – je produţena metafora, odnosno o alegoriji govorimo kada
se raskorak izmeĊu doslovnog i prenesenog znaĉenja protegne na govoru cjelinu. U pitanju je
jedno konkretno znaĉenje koje alegorija manje ili više prikriva. Najmanje skriveno znaĉenje je u
paraboli (pouĉnoj priĉi) a najskrivenije je u zagonetki. Alegorijsko kazivanje je svojstveno basni.
Alegoreza je pristup u analizi nekog umjetniĉkog djela kojim se pretpostavlja da je cijelo djelo
jedna alegorjia.
6. Sinegdoha (trop u kojem se zamjenjuje znaĉenje jedne rijeĉi drugom, npr. izgubio je svoje
ognjište –tj kuću, Srbin udari na Turĉina).Tropi bliski sinegdohi su hiperbola (preterivanje-npr.
kuka da se ĉuje do neba) i lipota (smanjivanje-npr. nije loše-tj. dobro je).

43. FIGURE MISLI (figure konstrukcije): retorsko pitanje, poreĊenje, kontrast, epitet,
paradoks, oksimoron, gradacija, tautologija, apostrofa, elipsa, asindeton, polisindeton,
ironija, sarkazam

- Retorsko pitanje – stilska je figura jer govornik ne oĉekuje odgovor kada postavlja pitanje. Ovo je
posebna upitna reĉenica, gdje se upitne reĉenice postavljaju ili niţu bez namjere da stvarno oznaĉe
pitnaje. Upitnim oblikom se ovdje istiĉe emocionalni stav iskaza.
- PoreĊenje – (comparatio) jeziĉko izraţajno sredstvo kojim se neko svojstvo, stanje, djelovanje
objašnjava, stilistiĉki istiĉe i afektivno pojaĉava dovoĊenjem u vezu sa nekim drugim svojstvom ili
predmetom. PoeĊenje se sastoji od tri ĉlana ono što se poredi, ono sa ĉim se uporeĊuje i zajedniĉka
osobina. Osnovno naĉelo u poreĊenju je da se manje poznato poredi sa poznatijim.
- Kontrast
- Epitet
34
- Paradoks – figura u kojij se izriĉe neka misao naizgled samoj sebi suprotstavljena, ili suprotstvljena
opštem mišljenu i vjerovanju. Obiĉno je rijeĉ o prividnom paradoksu koji upućuje na dupli smisao
- Oksimoron - posebna vrsta antiteze ali i paradoksa u kome se spajanjem suprotnih pojmova stvar
stilska tvorevina novog pojma Ujedinjujući protivrjeĉne semanteme oksimoron nije besmislen nego
upravo povišeno smislen izraz.
- Gradacija – gradatio – figura u funkciji isticanja, ali na naĉin postepenog pojaĉavanja ili slabljenja u
odnosu na poĉetnu misao ili iskaz. Ako postupno nizanje ida od slabijeg ka jaĉem onda je to klimaks,
a ako ide od jaĉeg ka slabijem rijeĉ je o antiklimaksu.
- Tautologija – (interpretatio) gomilanje rijeĉi istog znaĉenja
- Apostrofa – conversio – kod starih Grka apostrofom se oznaĉavao postupak besednika kada se on ne
obraća više publici nego predmetima, pojavama, liĉnotim. Ona znaĉi odstupanje od opšteg obraćanja
auditorijumu u cjelini i iznenadno konkretno obraćanje izabranim slušaocima.
- Elipsa – (detractio) standardni naĉin izraţavanja se skraćuje iz sintaksiĉke cjeline se izostavljaju
pojedine rijeĉi, pri ĉemu se smisao cjeline i dalje moţe razumjeti. U starijim retoriĉkim i knjiţevnim
uĉenjima elipsa je obuhvatala i stilske tendencije izostavljanja pojedinih glasova iz rijeĉi kao što su:
afereza (figura koja nastaje kada se nekoj rijeĉi oduzme njeno poĉetno slovo) sinkopa (figura koja
nstaje izostajanjem nekog slova iz sredine rijeĉi), haplologija (vrsta sinkope koja nastaje redukcijom
jednog od da jednaka a kontaktna sloga unutar rijeĉi, srodna je i sinerezi – kontrakciji dva vokala ili
slogovra u jedan) kraza (spajanje krajnjeg i poĉetnog vokala dve kontaktne rijeĉ), apokopa (figura
koja nastaje izostavljanjem slova s kraja rijeĉi), elizija (vrsta apokope i odnosi se na izostajanje
samoglasnika na kraju rijeĉi i to samo ispred rijeĉi koje takoĊe poĉinju samoglasnikom). Danas se ove
stilske intervencije imenju uopšteno pojmom redukcija.
- Asindeton - /dissolutio/ figura sliĉna elipsi, nastaje nizanjem rijeĉi bez njihovog gramatiĉkog
povezivanja
- Polisindeton – figura suprotna asindentonu nastaje nizanjem veznika bez gramatiĉke potrebe u cilju
isticanja i povećanja intenziteta iskaza.
- Ironija – figura u kojoj se rijeĉima daje suprotan smisao od ongo koji one imaju. Retorika definiše
ironiju kao dissimulatio (skrivanje svog pravog mišljenja tako što se onaj ko govori pretvara da ne
misli ono što zapravo misli) i kao simulatio (stvaranje privida, koji se sastoji u tome da govornik
navodi na uvjerenje da on misli ono što u stvari ne misli, govornik se pretvara da ima upravo
mišljenje kao i njegov protivnik). U oba sluĉaja ironija se prikazuje kao privid. Retoriĉari ironiju
svrstavaju i meĊu trope i meĊu figure. Ako se umjest jedne rijeĉi stavi druga suprotnog znaĉenja a
neposredni jeziĉki kontekst omogućava da se shvati upravo ţeljeni smisao rijeĉ je o tropu. Ako se
ironija proteţe cijelom mišlju koji izraţava iskaz ili cio tekst onda je rijeĉ o figuri.
- Sarkazam – ironija u kojoj se izraţava sa zluradim podmehom najgorĉe i najoporije ruganje, koje
osobito onda kada se drugome u oĉi kaţe za srce i dušu ujeda.

- Antiteza – posebna vrsta poredbe koja se zasniva na opreci, odnosno suprotnosti. («Sit gladnu ne
vjeruje.»)
- Slavonska antiteza – posebna vrsta antiteze koja se zasniva od pitanja, negacije tog pitanja i odgovora
- Hiperbola – svojevrstan naĉin poredbe . To je figura preuveliĉavanja radi naglašavanja odreĊenog
stava prema predmetima, pojavama ili radanjama: «Rekao sam ti tisuću puta»
- Litota – figura suprotna hiperboli. Umjesto preuveliĉavanja, ona umanjuje i ublaţuje jer prvi izraz
zamjenjuje slabijim i to negativnim i suprotnim: «Neće ti tamo biti loše.» (U znaĉenju: «Bit će ti jako
dobro.»)

44. FIGURE DIKCIJE (figure jezika): asonanca, aliteracija, onomatopeja, etimiološko

ponavljanje, anafora, epifora, anadiploza, simpoka

- Asonanca – (assonantia) nastaje ponavljanjem istih samoglasnika radi postizanja odreĊenih

glasovnih efekata (pr. „povedoše dobre konje poljem’’ ’’oko sokolovo“, jesenje veĉe“).
- Aliteracija – (alliteratio) ponavljanje istih suglasnika ili suglasniĉkih grupa glasova obiĉno na
poĉetku rijeĉi (pr. „Zanimljio, zabavno ali zaludno’’ ’’Vijavica. Vjetar vije.“).

35
 - Onomatopeja – figura u kojoj se glasovima oponašaju zvuci iz prirode, podrţavanje glasova u
prirodi (pr. „graktati“).

- Anafora – iznošenje napred – repetitio – ponavljanje iste jeziĉke jedinice na poĉecima

uzastopnih iskaza (reĉenica stihova) (biti demokrata, znaĉi biti tolerantan). Podvrsta anafore je
epanafora (na poĉetku novog iskaza s ne ponavlja ista rijeĉ već sinonim te rijeĉi (hrabrila-
kuraţila)

- Epifora – (zakljuĉak završetak, conversio) – ponavljanje istih reĉi na krajevima uzastopnih iskaza
(reĉenica stihova).

- Simpoka – ujedinjenje anafore i epifore; tj istih rijeĉi na poĉecima i drugih istih rijeĉi na
krajevima uzastonih iskaza
- Anadiploza – figura u kojoj se jedna ili više rijeĉi s kraja stiha ponavlja na poĉetku idućeg.
- Etimološko ponavljanje

45. DRŢANJE GOVORA – ACTIO

Za razliku od ĉitalaca, slušaoci besede pored toga što obraćaju paţnju na njenu sadrţinu
(predmet), organizaciju govora i besedbiĉki stil, svoj utisak o besedi formiraju i na osnovu auditivnih i
vizuelnih elemenata.Cjelokupan govornikov nastup, njegova pojava i izgled su od velikog znaĉaja za
uspjeh besede.Glas i gest moţda predstavljaju najvaţniji dio besede, jer je dopunjuju, daju joj dušu i ĉine
njenu suštinu. Bez izlaganja, beseda nije beseda već mrtvo slovo na papiru. Zato je veći kompliment ako
se za nekog kaţe da je odrţao dobru besedu, nego da je sastavio dobar govor. Dobrog govornika ĉini
dobro izlaganje govora, inaĉe ostaje samo dobar pisac.
Moderna retorika izlaganju daje primat nad ostalim elementima. Razmatraju se do detalja razni
aspekti izlaganja besede –od fiziĉkih i fizioloških (naĉin formiranja glasa, glasovne mogućnosti) do
psiholoških i literarnih.
Sredstva pomoću kojih se saopštava poruka (glas, poruka i ilustracija reĉenog) mogu presudno
uticati na utisak koji će auditorijum poneti o besedi i besedniku.Svaki dobar govornik je i pomalo glumac.
Naš jezik daje govorniku dobru podlogu za lijepo i melodiĉno oblikovanje besede. Srpski jezik je
jedan od najmelodiĉnijih.
Dobrom artikulacijom glasova, a naroĉito modulacijom govornik moţe u svojoj besedi razviti
lijepu muziku govora.

46. GLASOVNI SISEM SRPSKOG JEZIKA

Savremeni srpski jezik raspolaţe sa 30 glasova i istim brojem odgovarajućih znakova za njihovo
obiljeţavanje (slova/grafeme). Od tog broja, samoglasnika (za razliku od ranijih faza u jeziĉkom razvoju)
ima samo 5 (a, e, i, o, u); suglasnika ima 25. Izuzetak moţe biti suglasnik r koji ima dvostruku fonemsku
vrijednost: u odreĊenim pozicijama javlja se i u sluţbi vokala-tzv. vokalno r (tipa: mrs, prst, omrsiti se,
Trst, trgovina, zadrţavati, ĉvrstoća, vrsta, srklet i sliĉno).

47. ARTIKULACIJA: disanje, pravilan izgovor glasa

Atikulacija je naĉin izgovaranja glasova. Kvalitet govora zavisi mnogo od pravilne artikulacije, meĊutim
ĉeste govorne mane, tj. Nepravilnosti u izgovaranju glasova kao što su:
- Od normalog izgovaranja fikativa s i z kod nekih ljudi se javlja odstupanja: jedni pogrešno
izgovaraju zato što donjom usnom prkrivaju donje sjekutiće kao pri izgovoru friktiva f pa
vazdušna struja prolazi kroz tesnac koji ĉine vrh jezika i gornji sjekutići i donja usna stavljena
preko donjih sjekutića. Drugi ta dva friktiva izgovaraju vrskajući zato što vrh jezika stave izmeĊu
zuba pa vazdušna struja prolazi kroz tesnac koji ĉin gornji sekutići i vrh jezika.
- Veliki broj griješi pri izgovoru šuštavih friktiva bezvuĉnog š i njegovog zvuĉnog parnjaka ţ
36
 - Afrikat c zvuĉi nepravilno ako vrh jezika ne dodiruje gornje sekutiće i alveolu
- Afrika ć se nepravilno izgovara kao pirotsko ć
- Pojave da se u govoru jedan glas zamjenjuje drugim glasom (artikulacioni elitizmi) npr. Ć se
zamjenjuje sa ĉ, ili Đ sa DŢ.
Sve nepravilnosti mogu se otkloniti upornim vjeţbanjem, koje se sastoji iz ponavljanja reĉinica u kojima
su problematiĉni glasovi zastupljeni u velikom broju.
Bez pravilnog disanje nema pravilnog govorenja. Disanje (respiracija) je automatska fiziološka radnja
kojim upravlja neuovegetativni sistime i sastoji se iz dva procesa:
- Procesa unošenja vazduha (udisanje) koji se još zvoe i spoljašnje disanje
- Procesa potrošnje kiseonika koji se naziva unutrašnje disanje.
Jedini pravilnan naĉin disanje je tzv. Abdominalno disanje. MeĊutim ima i onij koji uzimaju vazduh
samo gornjim delom pluća, umjesto da se sluţe trbušnim mišićima i dijafragmom, takvo disanje se zove
gornjegrudno ili klavikularno disanje i sasvim je pogrešno.
Postoji još i donjegrudno ili kostalno disanje. Pošto se pri ovom disanju dijafragma ne pomjer dovolno
na dole i taj naĉin disanja je manje efikasan od abdominalnog.
Pravilno posaviti glas znaĉi: nauĉiti abdominalno i primeniti kostaabdominalno disanje, taĉno mu
postaviti govornu dominantu, nauĉiti da se sa lakoćom sluţimo svojom aparaturom za proizvoĊenje glas i
rezonatroma za pojaĉavanje glasa i nauĉiti korišćenje glasovne modulacije.

48. DIKCIJA

Dok se tehnika govora bavi izgovorom glasova, zadatak dikcije je pravilan izgovor rijeĉi i reĉenica sa
njihove gramatiĉke i logiĉke tj. Misaone strane. Da bi se ispunili zahjevi dikcije i da bi se postigao
knjiţevni govorni nivo, potrebno je da ĉovjek potpuno vlada akcentskim sistemom, da vlada reĉima i
reĉenicom i da poznaje zakonitosti logiĉkog i modulativnog govorenja.
Glas za svakog govornika je veoma bitan i moze biti znacaj hendikep ili privilegija. Neko ima
snazan glas i lijepu boju a neko opet piskav glas. Rasporedom akcenata, artikulacijom i raznim
akusticnim elementima se dobija osoben govor svakog lica. Dobija se njegov govor i njegova dikcija.
Dikcija je pravilno izgovaranje rijeci i recenica, artikulacija, akcentuaciju i akustiku. Artikulacija je nacin
izgovaranja odredjenih glasova.
U vokalnu ekspresiju spadaju svi oblici neverbalne komunikacije kao što su: zevanje, kašljanje,
smejanje, štucanje, plaĉ, jauk i oni predstavljaju moćne poruke ali ćutanje takodje moţe da bude uspešna
igra moći i da napravi dramski obrt u dijalogu.
Spada u paralingvistiĉku vrstu komunikacije.

49. AKCENAT

Akcenat (naglasak) je vaţan glasovni elemenat od koga zavisi pravilna dikcija. Postoje jezici sa
slobodnim akcentima, kod kojih nema ĉvrstih pravila o tome koji će dio rijeĉi biti naglašen, kao što je
sluĉaj sa ruskim. Postoje i jezici kod kojih je akcenat vezan za odreĊeni slog: latinski, makedonski. Naš
jezik je negdje na sredini-akcenat je djelimiĉno vezan, tj. moţe biti na na bilo kom slogu, osim na
poslednjem (koji se zove ultima). Ali i tu ima izuzetaka-neke rijeĉi stranog porijeklamogu imati akcenat
na poslednjem slogu: asistent, deterdţent,dirigent. Smatra se da najpravilniji akcenat imaju Hercegovci,
Crna Gora iako pripada ijekavskom govornom podruĉju, ne stoji dobro sa akcentima. U nekim delovima
Srbije (dolina Juţne morave) postoji tendencija akcentiranja srednjih slogova (palanka, igranka, košulja) i
skraćivanja dugih akcenata.
Nepravilna akcentuacija i dikcija uopšte skrenuće paţnju slušaocima besede sa sadrţine besede na
tehniĉke propuste.
Pravilno akcentovanje rijeĉi je prvi uslov dikcijskih znanja. Naš akcentni sistem ima:
- Slilazne akcente (kratki i dugi) i uzlazne akcente (kratki i dugi)
Duţina ima vaţnu ulogu pri izgovoru rijeĉi, jer postojanje odnosno nepostojanje duţine utiĉe na znaĉenje
rijeĉi.

37
Kratkosilazni akcent karakteriše to što se njegov ton u deliću sekunde snizi za kvintu, a cjelokupna jaĉina
glasa izruĉi se u momentu artikulacione eksplozije. Kratkosilazni akcent praćen duţinom ĉesto se
pojavljuje u vokativu jednine nekih rijeĉi koje u nominativu jednine imaju kratkouzlazni akcent praćen
duţinom, zatim u genitivu mnoţine nekih imenica koje se isto pišu i u nominativu jedinine ali se tada
izgovaraju sa kratkouzlaznim akcentom.
Dugoslazni akcent izgovara se tako da visina tona i jaĉin glas u poĉetku malo rastu a potomistovremno
opadaju sve do završetka izgovarnj akcentovanog vokala.
Kratkouzlazni akcent, kao i kratkosilazni akcent ima teškošu pravilne artikulacije zbog kratkoće vremena
u kome se on izgovara. Ton kratkouzlaznog akcena se u momentu arikulacione eksplozije naglo podigne
za kvintu ili oktavu.
Dugouzlazni akcent karakteriše stalni rast visine tona za kvintu ili oktavu dok snaga glasa do polovine
akcentskog trajanja raste zatim do kraja opada.
U našem jeziku rijeĉi uglavnom imaju jedan akcent mada postoje i izuzeci u rijĉima sa dva akcenta.
Postoje i rijeĉi bez sopstvenog akcenta: enklitike (koje se pri izgovoru s rijeĉju ispred sebe izgovaraju
kao jedna glasovna cjelina) i proklitike (rijeĉi koje nemaju akcent već akcentsku cjelinu ĉine sa rjeĉju iza
sebe).
Rijeĉi ĉijim se posebnim naglašavanjem otkriva logiĉki smisao reĉenice jesu logiĉki akcenti
reĉenice.

50. MODULACIJA
Glasovna modulacija je akustika govora. Odrasle osobe, oba pola pri govoru se sluţe trima govornim
lagama ili govornim registrima:
- donjim ili grudnim regristrima (tzv. Emocionalne laga)
- srednjim ili kombinovanim registrom (tzv. Narativna, indiferentna laga)
- gornjim ili registrom glave (tzv. Intelektualna ili afektna laga)
Registar je niz istovrsnih tonova na koje reaguje ova ili ona vrsta rezonatora ljudskog tijela. Naizmjeniĉno
sluţenje ovim registrom tokom govora zove se modulacija glasa. Djeca se uglavnom sluţe piskavim
registrom, ĉije tonove pojaĉavaju samo rezonatori glave, pa zato ona govore visokim glasom bez
modulacije. U pubertetu nastaje mutiranje glasa: prestaju da koriste piskavi registar i prelaze na srednji
registar.
U obiĉnom govoru se sluţe srednjim i donjim registrima, ali u pojaĉanim emocionalnim stanjima u
upotrebi je gornji registar. Svi registri se mogu koristiti u besedništvu. Savršena modulacija postiţe se
mijenjanjem govornih registara, povećavanjem ili smanjivanjem jaĉine glasa, povišavanjem i
sniţavanjem visine tona i ubrzavanjem ili usporavanjem tempa govora.
Obim glasa je skup svih tonova od najniţeg do najvišeg koje izvjesna osobu u stanju da proizvede.
Individualne razlike u visini glasa odreĊene su podjelom na bas, bas-bariton, bariton, tenor, kontra-alt, alt,
meco-sopravn, sopran i koloraturni sopran.
Boja glasa (tembr) uslovljena je genetskim ĉiniocima. Ona zavisi od veliĉine, debljine, zategnutosti
glasovnih ţica, od oblika i veliĉine nosne šupljine, uslne duplje, sklopa kostiju lica i rezonatorskih
svojstava.
Zvuĉnost govora uslovljena je pravilnim izgovaranjem glasova. Srpski jezik je jedan od melodiĉnijih
jezika. Po broju zvuĉnih glasova (43%) dolazi na drugo mjesto meĊu evropskim jezicima odmah iza
italijanskog.
Poĉinjanje tona. Postoje tri vrste poĉinjanja tona:
- ĉvrsto poĉinjanje, kod koga je artikulaciona eksplozija pri poĉinjanju tona dosta jaka zbog
prethodno vrlo priljubljenih glasovnih ţica.
- blago poĉinjanje dobije se kada glasne ţice pri poĉinjanju tona nisu ĉvrsto priljubljene, nego su
odmah stavljene u poloţaj za glas koji ţelimo da prizvedemo
- vuĉeno poĉinjanje tona pomoću jednog jedva ĉujnog glasa h. U ovom sluĉaju glasnice su sasvim
opuštene i razmaknute i prije nego što ih postavimo u poloţaj potreban za proizvoĊenje odreĊenog
tona mi već poĉinjemo izdizanje.

38
 51. RETORSKI ŠUMOVI

Retorski šumovi su ĉest nepoţeljan pratilac pesede koji se pojavljuju ĉak i kada je izgovaraju
ljudi visokog stepena obrazovanja. Pod retorskom šumovima jedan broj autora podrazumijeva sve
prepreke za izgovaranje kvalitetne besede, prevashodno strah i tremu. U uţem smislu rijeĉi to su auditivni
šumovi. Zadatak svakog besednika je da povede raĉuna da ih bude što manje.
Govor je znatno zahtevniji od pisanja jer istovremeno morate razmišljati o onome šta govorite i
kako govorite, odnosno o sadrţaju i formi.
Danas "public speaking" predstavlja nezaobilaznu disciplinu na univerzitetima u Americi.
Za kvalitetan govor nuţno je odstraniti i retorske šumove, odnosno nepotrebno upotrebljavanje
poštapalica.
To su sve one reĉi koje ljudi upotrebljavaju pre poĉetka govora, poput "znaĉi", "mislim", "ovaj",
"dakle". Te parazitske reĉi uzele su maha ĉak i u akademskim krugovima, naš govor se njima kvari, takvo
obraćanje ostavlja veoma loš utisak na publiku.
Kada ĉujete sebe kako govorite bezveze tj. šumite tokom prezentacije, probajte da veţbate malo:
ako uklonite sve bla-bla trenutke, izostavite sva izvinjenja i zahvaljivanja, izostavite SVE osim onoga što
je INTERESANTNO, ostaće ono što zaista vredi i što će publika slušati paţljivo.
Kao jednu od najboljih alatki za eliminisanje retorskih šumova predlaţe se cezura, odnosno pauza
u govoru. „Tišina je veoma moćna, jer se pauzom u govoru podiţe paţnja publike što provocira
razmišljanje. Umesto da kaţete znaĉi, vi zastanite. Bolji je trenutak ćutanja, nego trenutak ispraznog
teksta. Cezura daje samopouzdanje, ona je siguran spas od treme i ona predstavlja onaj "bold", "italic" ili
"underline". Pauza pre kljuĉne reĉi aktivira slušaoce da pomisle šta je glavni problem, ĉuju odgovor i
prihvate ga ili ne prihvate. Korišćenjem tog malog trika koji je pronašao Karnegi, delujete i kao ozbiljniji
govornik.“

52. TREMA
Je ĉest pratilac javnih nastupa. Ima mentalne, psihiĉke i fiziĉke simptome. Tremor- strah, drhtanje.
Uzroci treme- osećanje odgovornosti, strah da se nije doraslo zadatku, da se ne iznevere oĉekivanja, da se
ne obruka. Glavni razlozi treme su psihološko-socijalnog porekla: to je pre svega briga za sopstveni
prestiţ i ugled, zabrinutost zbog mišljenja drugih o sebi, preveliko oĉekivanje od samog sebe, izraţena
odgovornsot ili, pak, nedostatak vjere u svoje kvalitete, a najĉešće sve to zajedno.
Pored psiholoških, tu su i fiziĉki uzroci, ili bolje reći, manifestacije treme. To su oni ĉuveni leptiri,
ĉupanje, pa i bol u stomaku, kako većina opisuje naĉin na koji osjeća i tremu i uzbuĊenje.
Trema je neizbeţna i u granicama korisna. Bez sopstvenog uzbuĊenja se teško moţe izazvati
uzbuĊenje slušalaca. Protiv nje se bori veţbanjem, javnim istupanjem, vremenom se napetost smanjuje,
govor prelazi u rutinu.
Tremu imaju svi, samo je neko manje ili više uspješno skriva i kontroliše. Besedniĉku nervozu je
lakše savladati nego tremu koja se moţe pojaviti u nekim dr. situacijama, a pogotovo se lakše savladava
nego egzistencijalni strah. Briga zbog treme se, zbog toga, ne smije preuveliĉavati, jer se ona samo
indukuje. Tremu samo treba dobro upoznati i odnositi se prema njoj bez nepotrebne mistifikacije.
Trema je prirodno osjećanje straha od neuspjeha i iznenada se pojavljuje i polako nestaje. Trema se
uglavnom dijeli na dvije vrste:
- Trema koja blokira /izaziva je nesigurnost u tekst, neiskustvo, loša psihološka priprema i sl)
- Kreativna trema koja je samo jedan vid pojaĉane koncentracije.
Retoriĉari tvrde da se i trema i strah mogu otkloniti vjeţbanjem (ĉestim nastupanjem odnosno
navikavanjem na tu situaciju kao uobiĉajenu)

53. GOVOR GESTOVA

Gestovi su vaţan element besede. Pokreti rukom, prstima, glavom, tijelom, kao i mimika-izraz i
pokreti lica, treba da dopune rijeĉi, da zajedno sa rijeĉima tumaĉe misli i osjećanja govornika. Gestovi
ĉine da isti tekst izaziva potpuno razliĉit efekat.

39
 U klasiĉnim retoriĉkim traktatima spuštanje glave ima znaĉenje malodušnoti i plašljivosti,
zabacivanje glave unazad odaje utisak bezbriţnosti, nadmenosti, prepotentnosti, nnaginjanje u stranu
sugeriše militavost iznemoglost. Sve što je prenaglašeno, neartikulisano, neprimereno – nepoţeljno je. Ne
smije pokret da preduhitri rijeĉ niti da je potisne
Psiholozi kaţu da naĉin kako govornik stoji moţe pokazivati samopuzdanje i indukovati sigurnost
na slušaoce, ali i obrnuto. Govornik treba da stoji ĉvrsto i uspravljeno, ne klateći se sa noge na nogu i ne
savijajući glavu u pogrbljen stav. Uspravni stav je poţeljan pred auditorijumom, skromnost je
neprevaziĊena vrlina, smirenost je garancija vladanja situacijom, prirodnost stava i pokreta, srdaĉnost,
optimizam sve su to odlike poţeljne liĉnosti iz sveta koji nas okruţuje. Pogled mora biti što ĉešće
usmjeren na slušaoce, a ne na papiriće sa konceptom. Pogled ne smije ni ignorisati jedan dio slušalaca i
biti usmjeren samo na jednu stranu.
Ruke moraju biti slobodne i spremne za izvoĊenje gestova, tj. najpogodnije ih je drţati lako
oslonjene na govornicu. Nekontrolisano kretanje rukama je mana i potrebno ju je obuzdavati veţbom.
Novija retorika smatra da prekomjerno korišćenje gestova moţe uĉiniti govor neozbiljnim i
pretvoriti govornika u cirkuzanta. Osmeh je vaţan element kojim se pridobijaju slušaoci.
Stisnuta pesnica izraţava odluĉnost, udaranje šakom od stol ili pult odaje ţestoku misao,
prinošenje ruke grudima treba da pokaţe osjećajnost, a pokazivanje prstom ili rukom na glavu-pozivanje
na razum.
Pruţena ruka sa kaţiprstom ima efekta kada se neko optuţuje itd.
Prilikom nabrajanja mogu se redom pruţati prsti savijene šake.
Izrazom lica se moţe iskazati radost, gnev, tuga, sumnja, strah, mrţnja, zadovoljstvo, ĉuĊenje...

54. TEHNIKE ILUSTROVANJA U BESEDI

Ilustrovanje onoga o ĉemu se govori predstavlja, posebnu vrstu gestova. Danas besednik ima na
raspolaganju niz tehniĉkih pogodnosti, vizuelnih pomagala, koji mogu uticati na uspjeh govora.
Ilustracija bitno uvećava paţnju auditorijuma, razbija monotoniju i povećava uvjerljivost.
I kada neki od materijala koji sluţi kao dokaz odnosno ilustracija je teţe prikazati radi malih
dimenzija, on se moţe pokazati najbliţim slušaocima, uz poziv ostalim koji to ţele da ga pogledaju na
kraju besede.
Kao ilustracija mogu se koristiti razni materijali koji na oĉigledan dokazuju i ĉine izvjesnom neku
ĉinjenicu ili ideju: dijagram, grafik, statistiĉki podaci, fgotografija, film, vide ili foto zapis, neki predmet,
ĉak i osoba.
Jedan od psihološki najsnaţnijih dokaza u sudskoj besedi je pokazivanje predmeta kojim je je
izvršen zloĉin, predmeta koji je ostao poslije zloĉina ili pokazivanje nekog dokumenta ili potpisa koji
suprotna strana nije oĉekivala.
Na predavanju ili nauĉnom skupu fotokopija dokumenta o kome treba da se govori treba da bude
dostupna većem broju slušalaca, tako da se govornik moţe pozivati na taj dokument.
Nekada se materijal moţe postaviti na pripremljeni pao u potrebnim dimenzijama.
Ilustracija predstavlja danas jedan od najefektnijih pratećih elemenata govora, zato je veoma
korisno prilikom besede razmisliti da li ju je moguće obogatiti nekim vizuelnim detanjem kao
ilustracijom.

55. INTELEKTUALNA I DUHOVNA SVOJSTVA GOVORNIKA

Prema Aristotelu u intelektualn osobine spadaju: znanje (sofia), moć shvatanja – inteligencija (synesis) i
pamet – praktiĉna mudrost (fronesis).

Znanje-Obrazovanje Jasno je da ne moţemo govoriti o predmetu koji ne poznajemo. Moramo

prethodno temeljno prouĉiti predmet o kojem ćemo govoriti. To se mora obaviti blagovremeno da bi se
graĊa sistematizovala i obuhvatili svi relevantni podaci, i, najposle, uspešno izloţili. Vrlo ĉesto osnovni
mitiv za obraćanje drugima stimuliše potreba da se znanje prenese, da ono što smo nauĉili saoptimo i
drugima. Obilje znanja je osnovno oruĊe besjednika u smislu: imajte misao, rijeĉi će doći same.
40
Inteligencija - da bi ĉovjek bio aktivan u saznanju neophodna je sposobnost razumjevanja i uviĊanja,
uoĉavanja primarnog, pravilnog shvatanja relacija meĊu pojavma, izmeĊu uzroka i posljedice. Vaţan
uslov inteligencije je radoznalost. Za besedništvo je od izuzetnog znaĉaja duhovitost kao oblik
intelektualne sposobnosti. Ĉesto se istiĉu sljedeća svojstva inteligencije pamćenje, koncentracija i
imaginacija.
Memorija – je za Cicerona ’’trezor znanja. Tipologija memorije:
- intelektualni tip memorije – koji registruje principe, stvari, njihov logiĉki poredak i odnose, zasnovan je
na inteligenciji i ide u grupu tzv. apstraktne inteligencije
- senzitivni tip memorije – koji sa lakoćom pamti sve što je bilo dato ĉulnom opaţanju. Ovaj tip memorije
se dijeli na vizuelni tip memorije (vezuje se za formu predmeta, obik i boju), auditativni tip memorije
(pamćenje zvukova), motorni tip (pamti pokrete, gestove) i emocionalni tip memorije (pomaţe se
emocionalnim impresijama)
Improvizacija se odnosi na formu besece, a ne na njenu sadrţinu. Osnova besede jeste delo pribranosti,
duge pripreme i iskustva. U memoriji ostaju rezultati tog rada koji su onda osnova svake improvizacije u
govoru.
Imaginacija – izuzetno je potrebna govorniku, jer doprinosi da izlaganje ne bude smao prikaz golih
istina. Imaginacija je moć koja doprinosi da jedno izlaganje, uz onaj logiĉki cilj koji ima, bude i lijepo i
ugodno našim ĉulima.
Verbalno shvatanje – je sposobnost koja se oglea u zadacima koji podrazumijevaju poznavanje
reĉeniĉkog fonda, vladanja verbalnim analogijama, verbalnim rezonovanjem, razumjevanjem pravog
znaĉenja poslovica i uopšte uspješno izvoĊenje mentalnih operacija zasnivanih na verbalnim simbolima.
Fluencija rijeĉi – podrazumijeva sposobnost lakog i brzog pronalaţenja rijeĉi.

Moralna svojstva govornika

1. Etička vrednost - Samo ĉovek od nesumnjivih vrlina moţe biti dobar govornik.
2. UbeĊenje.Pošten ĉovek ne moţe da govori ono u šta ne veruje; ne moţe da se zalaţe za nešto za šta
nije ubeĊen da je ispravno. Bez ubeĊenja ni spoljna manifestacija govora neće moći da bude prirodna i
neusiljena. UbeĊenje je izvor iz koga izbija sva snaga bedede.
3. Moć koncentracije Po mišljenju B. Nušića, moć koncentracije je ustvari misaona arhitektura koju
govornik gradi u svojoj mašti – od temelja do krova, tako da svaki deo te graĊevine bude i samostalan i
pogodan svojoj nameni, ali da zajedno sa ostalima ĉini jednu celinu, jedinu i jedinstvenu.
Ona je potrebnija kod improvizacije, nego li kod dobro pripremljenih i ĉak napisanih beseda.
MeĊutim, moć koncepcije za improvizacije se najbolje stiĉe samom pripremom govora iz solidnog i što
obuhvatnijeg znanja i široke kulture
4, Moć vladanja sobom Govornik koji ne vlada sobom, nije kadar da zavlada svojim slušaocima.
Najĉešće smetnje:
a) Digresije, tj, nikad ne treba zaboraviti osnovni cilj i svoju osnovnu misao. Bez toga on odluta u
stranu i nije kadar da se vrati.
b) Rasejanost
c) Podleganje sopstvenim osećanjima. Dakle, Treba biti gospodar sopstvenih osećanja, ako ţelite da
zagospodarite drugima.
d) Potĉinjavanje raspoloţenju slušalaca, odnosno govornik mora da darţi uzde raspoloţenja publike
ĉvrsto kao i svoje sopstvene.
5. Moć vladanja nepredvidljivim Masa je unapred nepoverljiva prema govorniku, a ponekad i
neprijateljski raspoloţena. To iziskuje oprez od besednika. Moţe doći do upadica, do bezrazloţnog i
zlonamernog smeha, do nagle reakcije idejnih protivnika. To ga ne sme izbaciti iz koncentracije. Na
upadicu treba na adekvatan naĉin uzvratiti, a ako je deplasirana – oćutati.
Na duhovitost, treba duhovitošću uzvratiti, ali i sa dostojanstvenom ozbiljnošću. Duhovitost i moć
brzog snalaţenja su manje-više talenat, ali se daju i razvijati treningom.
Najvaţnije je šta govornik kaže, zatim da se razume šta je rečeno, pa tek onda kako je nešto
rečeno

41
 56. POJAM I VRSTE AUDITORIJUMA
Od standardnih kriterijuma obiĉno se navode starost, pol, obrazovanje, stav prema govorniku i
veliĉina slušališta. U našim okolnostima je nezaobilazna i politiĉka opredjelenjost auditorijuma. Ţivotna
dob slušalaca treba da utiĉe na skoro sve elemente govora. Preteţno uzrastu se moraju prilagodti
vokabular, duţina govora, glasnost, ton, stepen formalnosti, korišćenje duhovitosti, struktura besede,
stilske figure, primjer. Mladi ljudi su danas priliĉno nestrpljivi i pragmatiĉni, oĉekuju jasne poruke, tako
da spor i dug govor u kome se pojenta dugo išćekuje nema skoro nikakv šanse. Starije slušaoce je teţe
ubjediti jer su obiĉno konzervativniji i manje prijeĉivi za nove ideje.
Politiĉka pripadnost postaje sve znaĉajniji faktor u svakodnevnom ţivotu, pogotovo na našim
prostorima. U koliko govrnik tvrdo zastupa neku politiĉku opciju nevodeći raĉuna o većinskom
raspoloţenju auditorijuma posljedice mogu biti ne samo loše prihvatanje govora u cjelini nego i neţeljena
reakcija publike. Pod politiĉkom opredjeljenošću se nepodrazumjeva samo pripadnost politiĉkim
strankama nego ĉitava lepeza stavova na koje su ljudi danas ĉesto veoma osjetljivi.
Veliĉina auditorijuma je neizmjerno vaţan faktor. Nije isto da li se govori grupi od nekoliko ljudi ,
desetini ili stotinama slušalaca, ili moţa hiljadama pa i milionima kada se govornik obraĉa preko
masovnih medija. Najĉešća govorna situacija je u kojoj je auditorijum ĉini petnaestak do tridesetak
slušalaca. Grupa od oko stotinjak slušaoca već moţe da se tretira kao masovni auditorijum.
Što je veći broj slušaoca to je mogućnost interakcije sa njima manja. Od veliĉine auditorijuma
zavisi da li će se koristiti video bim ili će se slušaocima podijeliti tekst sa izvodima, da li će govor biti
preteţno analitiĉan ili sveden na par argumenata i poruku, da li govoriti sa mikrofonom ili bez njega, kako
će se ostvariti vizuelni kontakt sa slušaocima, na koji naĉin odrţavati njihovu paţnju itd.
Stav prema govorniku zavisi od niza okolnosti : da li slušaoci znaju govornika i neke njegove
stavove, da li je rijeĉ o poznatom ili nepoznatom auditorijumu, kakva poruka treba da se saopšti itd.
U zavisnosti od toga auditorijum se obiĉno dijeli na prijateljski, neprijateljski i neutralni.
Pol i razlike u psihologiji ţenskog i muškog auditorijuma se smatraju veoma vaţnim. U realnom
ţivotu su rijetke prilike da je auditorijum iskljuĉivo muški ili ţenski. U obraćanju ţenskom auditorijumu
uglavnom se preporuĉuje više pozivanje na emocije (pathos ), a na argumentaciju (logos) kod muškog. Za
ţenske slušaoce se biraju primjeri vezani za porodicu (priĉa o djetetu , razvodu, ) dok muške više dotiĉu
dogaĊaji na planu sporta, automobilizma. Ţene će više interesovati pitanja obrazovanja, zdravstvene
zaštite, društvene nejednakosti, a muškarce ekonomija, vojska, policija. Govorniĉki šarm obiĉno ostavlja
jaĉi utisak na ţene.
Obrazovanje slušaoca treba da direktno orijentiše pripremu govora. Prema tome će se
prilagoĊavati opšti nivo izlaganja, upotreba rijeĉi iz stranih jezika, stepen do koga će se ulaziti u detalje
pojedinog pitanja. Ništa nije gore nego kad govornik objašnjava slušaocima ono što oni već dobro znaju.
Gore je jedino govoriti toliko struĉno i nerazumljivo da se slušaoci osjete potpuno inferiorno i izgube
svako interesovanje.
Uvaţavajući znaĉaj pomenutih podjela ĉini se da bogatstvo i nepredvidivost situacija koje raĊa
ţivot nameĉu mnogo veĉu fleksibilnost u razmišljanju o potencionalnom auditorijumu. Imajući to u vidu
auditorijum se moţe odrediti kao: preteţno poznat ili nepoznat, profesionalno povezan ili struĉno
raznolik, tolerantan ili prgav, formalan ili opušten, siromašan ili bogat, voljni ili natjerani, hrabar ili
kukaviĉki, pospan ili oran, kompententan ili neuk, kulturan ili primitivan, zainteresovan ili
nezainteresovan, paţljiv ili nemiran, a ameriĉki priruĉnici naroĉito ukazuju na znaĉaj seksualne
orijentacije većine prisutnih, njihovu vjersku pripadnost i sl.

57. GOVORNIK I PUBLIK

Auditorijum u uţem i širem smislu. To je neko kome se govornik obrća i to mu je kritika ili podrška. On
treba da im prenese nešto ili da ih ubijedi u svoje stavove.
Pet najvaţnijih savjeta da za analizu auditorijuma:
- Govornik treba da se identifikuje sa auditorijem
- Identifikujte auditorijum sa problemom –pokušajte da uvuĉete slušaoce u priĉu
- respektujte publiku-ceo govor mora da prati poštivanje auditorijuma kao cjeline i pojedinca u
slušalaštvu

42
 - vodite raĉuna o oĉekivanjima slušalaca- dobar govornik se neće samo formalno identifikovati sa
slušaocima nego će ozbiljno razmisliti o o tome šta bi on oĉekivao da je na njihovom mjestu.
- Uvijek imajte na umu publika nikad nije kriva za neispjeh govora.
Ako bi sve to trebalo svesti na jednu poruku ona bi prestavljala ne savjet, nego imperativ: pratite reakcije
slušalaca.

58. VRSTE BESEDNIŠTVA

Antiĉka trojna podjele beseda prema predmetu i cilju govora:

- Sudska, forenziĉna beseda
- Savedodavna, politiĉka, dliberativna beseda
- Pohvalna, sveĉana prigodna, epideiktiĉna beseca
Sa pojavom hrišćanstva nastaje i nova besedniĉka vrsta – duhovna beseda, propoved, omilija. Ona se
moţe svrstati meĊu savetodavne besede
Sa razvojem vojske javlja se potreba za novom vrstom vojniĉkom besedom. Razvoj nauke dovodi do
nauĉne besede i akademske besede.
Razvoj medija masovne komunikacije razvija se i specifiĉan govor na radiju i televiziji.
Najstarija podjela koja se zadrzala do danas je podjela na: sudsko, politicko i prigodno
besjednistvo ali postoje i :
1) Prema sadrţini: sudsko, politiĉko, crkveno, vojniĉko, prigodno.
2) Prema naĉinu pripreme: pripremljeno i improvizovano
3) Prema auditorijumu: pred masovnim auditorijem, pred manjim skupovima, putem radija ili tv.
4) Prema tehnici: klasiĉne, debate.

59. POLITIĈKA BESEDA: opšte odlike, vrste

Politiĉke besede mogu biti: drţavniĉke, parlamentarne, partijske.

Drţavniĉki govori - se bavi najopštijim interesima naroda i drţave. To su besede koje se bave
principima drţvne politike i one se javljaju ili proklamacijama vladarskim koje se objavljuju kao
drţavniĉki akti, ili u ekspozeima upravljaĉa drţavnih u kojima se izlaţu putevi i namjere drţvne politike.
Parlamentarni govor – opšti naziv za govore pred parlamentom, vladom skupštinom. Osnovni element
ovih govora je najĉešće diskusija u vezi sa aktuelnim predmetom koji je u nadleţnosti takvog drţavnog
organa. Najĉešći vidovi parlamentarnog govora su:
- Ekspozicioni govor – govor sa prestola, vladina deklaracija, zakonodavni govor prilikom
donošenja zakona, ustava, programa vlade. Govor sa prestola je opšti naziv za govor kojim
predsjednik drţave inauguriše novi parlament, ili kada se usvajaju aktivnosti parlamenta za novi
period. Vladina deklaracija je ekspoze vlade pred parlamentom u kome se izlaţe politiĉki i
ekonomski program vlade. Zakonodavni govor je pravniĉki ekspoze, projekt zakona ĉije je
rasprava i izglasavanje u nadleţnosti parlamenta.
- Debatni govor – opšti nziv za govore intervencija na prijedloge zakona
- Partijski govor – karakteriše iskljuĉiva politiĉka motivacija u tzv. Politiĉkoj aktivnosti van
parlamenta Osnvni vidovi partijskog govora su:
- Predizborni govor, - predstavljanje kandidata ciljem da se pridobije što veći broj glasaĉa i da se
predstavi program koji kandidat izlaţe
- Govor na mitingu – najkarakteristiĉniji primje govora pred masom u kome se politiĉki tribun,
poslani, predsjednik partije obraća okupljenom narodu povodom nekog politiĉki aktuelnog
povoda.
- Stranaĉki govori se tiĉu unutrašnjih aktivnosti jedne stranke i odrţavaju se u krugu te stranke

43
 60. DEBATA

Debeta je pravilima ureĊen obilik argumentovane rasprave na zadatu temu, u kojoj se sukobljavaju
dvije strane, od kojih jedna ima zadatak da zastupa tezu (afirmativna strana) a druga da je opovrgava
(negativna strana). Pod debatom se uglavnom podrazumijeva takmiĉarska umna disciplina neodvojiva od
moralnoestetskih naĉela jedne intelektualne igre.
Standardna takmiĉarska debata okuplja dva tima sa po dva, tri ili ĉetri ĉlana, auditorijum i struĉni
tim koji procjenjuje i vrednuje, tzv. Sudije. Tako debata postaje konstruktivna, organizovana, planirana
igra.
Okvir debate ĉine slljedeći elementi: plan (tema, rezolucija), afirmativna stana, negativna strana,
argumenti, dokazi, unakrsno ispitivanje, odluka
Plan je poĉetak igre, tema koju izaberu timovi iz postojećeg izbora tema. Debata podrazumjeva
kulturu i umjeće razumjevanja mišljenja (tolerantnost i poštivanje tuĊeg mišljenja) i kao takva, ona je put
do zdrave i kvalitetne komunikacije meĊu ljudima.
Afirmativna strana zastupa utvrĊivanje zadate rezolucije i teţi da ubjedi sudije u ispravnost svog
gledišta. Negativna strana se bavi obaranjem argumenata afirmativne strane u debati.
Argumenti koji se koriste u debati su svi oni koji se koriste u besedi. Koliko god argumenti bili
jaki za njih su potrebni dokazi bazirani na silogizmima i logiĉkim kauzalitetima, oĉigledni pokazatelji
znaci, pre svega semeion i temerion i primeri (ĉesto u postupku poreĊenja). Unakrsno ispitivanje se
koristi radi konstruktivnosti debate i sloţenije postavke rasprave. Odluka je finalni produkt debate –
isticanje najkvalitetnijih i najjaĉih argumenata.

U svakoj debati na snazi je trojstvo: method (naĉin na koji se iznose argumenti, odnosno brani ili
opovrgava neko stanovište) manner (etika uĉesnika u debati, koja ne toleriše nadmenost, netolerantnost,
osoran ton, netrepeljivost, omalovaţavanje i sl.) matter (srţ, esencija ideje koju tim propagira).
Tri zlatna pravila debate su: uĉiti, (ikustvo slušanja i rasuĊivanje o stavovima i idejama drugih povećava
naše znanje) istraţivati (put ka istini jer odanost isini je jedini pavi put u debati) i poštovati (osnovna
kultura komuniciranja: znati saslušati druge, ispoštovanji njihovo mišljenje pa na uĉtiv naĉin izneti svoje
mišljenje kao moguće).
Veţbe debate kreće od pitanja ĉinjenica, preko pitanja vredosti do pitanja traţenja rješenja.
Opšta pravila debate:
- Obe strane moraju imati isti broj govorika, i moraju raspolagati istim vremenom
- Afirmativni tim mora govoriti prvi i poslednji
- Predmet debate je rezolucija problemskog karaktera koja se zadaje u forme tvrenje
- Auditorimu ĉii sucija ili sudski panel sa neparnim brojem ĉlanova
- Debatom rukovodi predsjedavajući koji daje rijeĉ uĉesnicima, mjeri vrijeme i odluĉuje o
opravdanosti prigovora

Propozicije (teze, teme) debate mogu biti:

- Propozicije ĉinjenice (istorijske ili nauĉne teme koje traţe odgovor da/ne)
- Propozicije vrednosti (kao tvrdnja kojom se vrednjue jedan objekat ii kao propozicije koje porede
dva objekta, koncepta)
- Propozicije akcije (zahtjevaju preduzimanje odreĊenih postupaka zarad postizanja ţeljenog cilja)

Kako se vrednuje debata – prednost treba dati sadrţini u odnosu na nastup i suštini govora u odnosu na
tehniku izlaganja.
Ko je sudija u debati
- Neko ko svoja specifiĉna znanja mora ostaviti po strani, zanemariti svoje sopstvene sudove i
stavove i samo ocjenjivati ono što su timovi dali u argumentaciji
- Moţe da raskrinka obmanu ĉak i ako je debateri ne otkrivaju
- Oni koji odreĊuju snagu izloţene pozicije u odnosu na idelanu, najbolju moguću – procjenjuju
domet argumentovanja
- Mogu da zasnuju sudsku filozoviju na više naĉina: kao evaluaciju debatnih vještina – analize,
rezonovanja, dokazivanja, organizacije govor, pobijanja osporavanja, nastupi; kao vrednovanje

44
 kritiĉkih tvrdnji, kao procjenu kvaliteta ponuĊenih planova ili kao zasnivanje relevantnijih
hipoteza.
Koristi od debate:
1. debate razvija kritiĉko mišljenje ,
2. debeta postiĉe tolerantnost,
3. debata osposobljava za kvalitetan i sistematiĉan nauĉni rad,
4. debata doprinosi racionalnom rješavanju svakodnevnih ţivotnih situacija,
5. debata je posebno vrijedna za studente prava, jer vjeţba racionalno argumentovanje i
vispreno rasuĊivanje.
61. DUHOVNE BESEDE

Podjela prema obliku propovjedi:

- Paraneza (ekshorta) – najstariji oblik hrišćanske propovjedi, kratak govor moralnog sadrţaja
kojim se preporuĉuju pojedine istine i duţnosti
- Omilija – razgovor izmeĊu propovjednika i prisutnih ĉlanova crkvene zajednice u kome
propovednik tumaĉi deo iz Svetoh pisma, omilija je u suštini analitiĉko izlaganje biblijskog teksta
- Tematska propoved – vrsta propovedi koja za svoj predmet uzima neku konkretnu temu, ona se
još naziva i slovo
- Umetniĉka omilija – ima osobine i omilije i tematske propovedi. Njene zaĉetke vezujemo za sv.
Jovana Zlatoustog koji je iz JevanĊelja ili Apostola uzimao jedan stih i obraĊivao ga u propovedi.
Podjela prema sadrţini propovjedi:
- Dogmatska propovjed – njena svrha je da vernima pruţi temeljno i praktiĉno objašnjenje
regligijskih istina
- Moralna propoved – tumaĉi i praktiĉno objašnjava moralne propise hrišćanske religije sa
zadatkom da oni postanu rukovodstvo ka savršenijem ţivotu vernih
- Prigodna propovjed – u zavisnosti od povada u njih ubrajamo pohvalne propovjedi ili panegirike
(koje obiĉno veliĉaju uzornu liĉnost i upućuju slušaoca na primjer za ugledanje)
- Posmrtne ili nadgrobne propovedi (za vrijeme opela ili o godišnjici smrti, evocira se uspomena na
upokojenog)
- Pozdravna beseda – u znak dobrodošlice nekoj liĉnosti ili zvanicama na nekoj sveĉanosti.

62. NAUĈNA BESEDA

- Akademska beseda – osim govora koji se drţe u samoj Akademiji obuhvata i javna predavanja
koja organizuju društva knjiţevnika na svojim tribinama kao i druga predavanja koja organizuju
kulturne institucije U uţem smislu pod akademskom besedom se misli na tzv. Pristupnu besedu
koju govori novoizabrani akademik, i koja je obiĉno zahvalnica. Ovoj vrsti besede pripada i
univerzitetski govor, govor prilikom uruĉivanja nagrada, besede dobitnika nobelove nagrde
za knjiţevnost, pozdravni govor dekana brucošima, govor prilikom otvaranja seminara,
kongresa i sl. Ĉestitka, pohvala nauĉniku, profesoru, umetniku.
- Katedarska beseda – je predavanje (školsko, univerzitetsko, javn) u organizaciji kulturnih i
nauĉnih insititucija. Cilj katedarske besede je da ubedi auditorijum u saznanje koje predavanjem
se izlaţe
- Popularna beseda – ima za cilj da neka nauĉna saznanja uĉini pristupaĉnijim za širi auditorijum,
da vrši tzv. Popularisanje nauĉnih istina.

63. VOJNIĈKE BESEDA

Nosilac specifiĉnosti ove besede je ratniĉka beseda i na nju obiĉno mislimo kad se pomene vojniĉka
beseca. Vojniĉka beseda treba da bude snaţna jer time ispunjava jedan od svojih vaţnijih ciljeva –
podsticanje (haranga): ulivanje hrabrosti, izazivanje snaţnog osjećanja pemenitosti podviga,
osjećanja zajedništva, svesti o znaĉaju i doprinosu svakog vojnika ponaosob i sl. Vojniĉka beseda
reba da bude i emocionalna ali u granicama doliĉnosti i vojniĉkog dostojanstva

45
 - Sveĉane vojniĉke besede – govore vojne starešine prilikom većih drţavnih i vojniĉkih sveĉanosti,
dodjele odlikovanja, vojnih poĉsti i sl. Karakter sveĉena reĉi zahtjeva od govornika miran stav i
odmeren pokret.
- Prigodne vojniĉke besede – su one koje se govore u raznim prilikama vojniĉkog ţivota:
povodom polaganja zakletve regruta, pozdrav novom komandantu, uruĉivanje odlikovanja
pojedincima, ali i svi sluţbeni govori kojim se vojnicima objavljuju naredbe i zadaci. Prigodna
beseca je ĉesto improvizovana.
- Ratniĉke besede – su najstarija i najvaţnija vrsta vojniĉkog besedništva. Njihov cilj je da obodre
duh, podignu vojniĉki moral, podstaknu odluĉnosti hrabrost, podsee na vrlinu junaštva i znaĉaj
svakog pojedinaĉng uĉešća u zajedniĉoj borbi. U ovim govorima dominira patos i njemu
adekvatan povišen ton, emocionalno stilizovan. Ove besede treba da budu snaţne, jasne i kratke.
64. PRIGODNE BESEDE

Svrha prigodnog besedništva je da istiĉe ono što je ĉasno ili sramotno. U prigodnom besedništvu
se govornik s pravom moţe više obraĉati emocijama a manje razumom. Ovdje je dozvoljen pa i poţeljan
uzvišen stil u kome je pathos bar u odreĊenoj mjeri nezaobilazan. Ovaj govor nema za cilj da uvjerava
slušaoce, već da što ljepšim rijeĉima kod njih izazove posebno osjeĉanje i razvije pozitivan ili negativan
odnos prema nekoj osobi ili ponašanju. Auditorijum je kod ove vrste besedništva po pravilu naklonjen
govorniku.
Vrste prigodnog besedništva su: sveĉana besjeda, vojniĉki govor, i posmrtna besjeda.

65. SUDSKO BESEDNIŠTVO- istorijat i opšte odlike

Prve škole besedništva su uĉile kako se istupa na sudu.ovde se danas pre svega misli na obuku
advokata i tuţilaca. Kako napadati i kako se braniti. Sudnica je poprište mnogih drama i arena
dovitljivosti i reĉitosti. Sudsko besedništvo je jako bitno kod porotnog suĊenja, gdje treba ostaviti jak
utisak na ljude koji nisu pravnici. Latinski naziv forenziĉno besedništvo derivira od latinske rijeĉ foris –
spolja , napolju, od koje dolazi rijeĉ forum – trg otvoreni prostor, na kome su se ljudi okupljali i gdje se
izmeĊu ostalog sudilo. Od njega se izvodi i rijeĉ forensis - forenziĉan, koja takoĊe podrazumjeva sud i
suĊenje. U sudskom besedništvu je do krajnosti zaoštreno pitanje dokazivanja.
Sudsko besedništvo u velikoj mjeri zavisi od vrste auditorijuma. Procvat sudskog besedništva je
snaţno podstaknut uvoĊenjem porotnog suĊenja u grĉkim polisima. Laiĉka porota je idealan medijum za
uvjeravanje kako tehniĉkim tako i psihološko etiĉkim metodama. Na porotu se više na sudiju pojedinca
moţe uticati emocijama. Snaga govora ĉesto više nego snaga argumenata umije da donese uspjeh kod
porotnika. Tamo gdje sudi inokosni sudija kome eventualno pomaţe atrofirana porota od nekolicine
nezainteresovanih graĊana nema mnogo prostora ni inspiracije za nadahnute sudske besede. Zbog toga
savjeti u vezi sa sudskim besedništvom obiĉno dolaze od pisaca iz anglosaksonskog svijeta i
podrazumijevaju eksplicitno ili implicitno govor pred porotom.

66. SUDIJA I ADVOKAT U SUDSKOM BESEDNIŠTVU

Advokati su i najcenjenija i najomraţenija profesija. Grci su smatrali da pravo nije za previše

umne ljude, oni treba da se posvete filozofiji. Rimljani pravu i advokatskoj profesiji odaju najveĉu
poĉast.U engleskoj se sudije biraju iz reda poznatih advokata. Advokat mora da bude svestrano
informisan i obrazovan i da se pripremi za odbranu. Advokat smije da koristi samo «dopuštena i ĉasna
sredstva». Etiĉki obziri, ukoliko se poštuju priliĉno suţavaju prostor za djelovanje zastupnika, pogotovo u
odnosu na vrijeme kada ta oblast kod nas nije bila precizno normirana. Od svega je najvaţnije da odbir
argumenata bude takav da je i sam advokat uvjeren u njihovu opravdanost. On mora sve vrijeme dok
nastupa i govori pokazivati da zaista vjeruje u ono što izlaţe, mora biti maksimlano sugestivan i ubjedljiv,
potpuno se uţivljavajući u ulogu svog klijenta. U koliko jedno bude uhvaćeno u laţi i neetiĉnom
ponašanju (makar i da izbjegne sankciju Komore koja se ne izriću baš ĉesto), to neće biti dobra reputacija
za buduće sporove u kojima će zastupati klijente. Pitanje advokatske etike dodiruje jednu od najvećih
boljkih mnogih advokata – nedovoljna pripremljenost.
46
 Sva besjeda se mora dobro pripremiti, a pogotovo sudska, jer, ovdje zalog nije samo govorniĉki
uspjeh ili neuspjeh, nego su u igri sudbine ljudi. Zbog toga je pripremljenost advokata etiĉki pitanje
parexcellence.Klijen mora biti potpuno iskren sa njim a on mora poštovati advokatsku etiku i ne otkrivati
što mu je klijent rekao. Mora i dobro poznavati propise i tumaĉiti ih. Treba znati i karakter sudije i nešto o
poroti da bi govor prilagodio tome. Ĉuvanjem sopstvenog etiĉkog stava, advokat ĉuva i svoj profesionalni
ugled. To se moţda uvijek ne isplati na kratke staze, ali kao i govorniĉka reputacija uopšte, predstavlja
vaţan zalog ukupnog advokatskog ugleda i prestiţa, koji kad tad dobije odgovarajuće priznanje.

67. SADRŢINA I STRATEGIJA SUDSKE BESEDE

Sadrţina sudskog govora dobrim dijelom zavisi od njegove vrste koji su neki pisci odredili
trojako: kao glavni (afirmativni) govor, odgovor (negirajući) na suparniĉki glavni govor, i odgovor na
suparnikog odgovor. Glavni govor pa i svaki podnesak u naĉelu treba da prati logiĉku strukturu prema
kojoj će se na poĉetku najprije izloţiti faktografija tj. ĉinjeniĉni opis spornog dogaĊaja. Po tom bi trebalo
da usljedi pravna analiza u kojoj se ukazuje na relevantne propise koji se mogu primjeniti na tu situaciju.
Na kraju bi se iznjeli kljuĉni argumenti koji vode pri ţeljenom zakljuĉku. Jedan od najdelikatnijih stvari
u ĉemu se oglada profesionalna vještina i inteligencija dobrih advokata je da iz mnoštva informacija koje
dobije od klijenta odabere one prave , najznaĉajnije i najefektnije ĉinjenice i argumente sa kojima
namjerava da upozna sud kao besjednik. Kada se upozna sa predmetom sudski govornik mora najprije da
razluĉi koji bi se sve argumenti u toj situaciji mogli koristiti, na koje se propise moţe pozivati, a potom da
se odluĉi za samo neke od njih. Kada se premosti ta prva vaţna prepreka treba smisliti najefektniji naĉin
na koji ĉe se ono što je odabrano izloţiti.
Na besedniku je da u udarnom glavnom govoru svoju municiju racionalno rasporedi vedeći raĉuna
o logiĉkim psiholoških i retoriĉkim momentima . Strategija zastupanja odreĊuje sadrţinu sudskog govora
i sadrţinu podnesaka. Pošto se poslje analize odredi cilj, neophodno je paţljivo osmisliti redosljed poteza.
Strategija odreĊuje na kom mjestu i u kom trenutku će advokat iskoristi odabrane argumente, tako da oni
izazovu najpovoljniji rezultat. Haotiĉnim rasporedom lako se moţe upropastiti i vrlo povoljan sluĉaj.
Svaki slušalac pa i sudija voli da bude logiĉki i razumno voĊen mislima svog sagovornika makar ih i ne
prihvatao.
Ĉak se i suprotna strana svjesno ili podsvjesno divi dobro psotavljenoj i efektno saopštenoj
argumentaciji. Advokati po pravilu tvrde da je pravni propis jasan i da ide u korist njegovog klijenta. Ipak
to nije uvijek tako. U takvim situacijama veliku vještinu predstavlja nastojanje da se tokom sudskog
govora kroz niz uzastopnih pitanja i odgovora i sam sudija mentalno uvuĉe u napor da zajedno sa
govornikom protumaĉi dvosmislenu pravnu normu. Odgovorno izlaganje suprotne strane mora biti
koncizan , jasan i argumentovan. Naroĉito je vaţno šta drugi (suparnik) govori. Argumente protivnika
treba respektovati , pa i predviĊati a nikako ignorisati i podcjenivati. Vrlo je vaţno paţljivo uoĉiti suštinu
svakog od njih, jer se u odgovoru mora gaĊati u centar. Kada se pravilno identifikuju glavni argumenti
druge strane oni se mogu tretirati na tri naĉina:
1. prvo i najĉešće je da se pobijaju suprotnim argumentima
2. druga je moguĉnost da se argument druge strane prihvati ali da se promjeni tema. Pristup «da ali»
3. a treći je put da se pojedini argumenti suprotne strane ignorišu pogotovo oni koji su oĉigledno
beznaĉajni. Loši sudski govornici se nekad upuste u odgovaranje u svaki detalj što vodi ka
gubljenju glavne linije rezonovanja.
Veliku uvjerljivost svakom a naroĉito sudskom govoru daju detalji koji ih oţivljavaju. Naroĉito su
znaĉajni u kriviĉnom postupku. Detalji predstavljaju meso sudskog govora dok sam kostur nije uvijek
dovoljno ubjedljiv. Vaţno je da odluĉne ĉinjenice i argumenti budu ilustrovani nizom pojedinosti koje će
doprinjeti uvjerljivosti govora u cjelini. Jezik podnesaka i sudskog govora treba da bude što jednostavniji
i što jasniji. Dok se govori na sudu pogled ne treba skrivati niti ga neprestano drţati prikovanim za
papire. Barem povremeno se mora uputiti prema sudiji odnosno sudskom vijeĉu jer pogled u oĉi ostavlja
utisak veĉe iskrenosti i sigurnosti u ono što se govori. I kod sudskog govora je poţljeno da se koriste
cezure, promjene tempa i glasnosti, retorska pitanja , argumenti iz vjerojatnog , jezik primjera,
ponavljanje rijeĉi, fraza , citata ili noseĉe ideje itd.

47
 Sudski govor zahtijeva sve ono što se oĉekuje i od drugih besjeda samo što je zahtjevniji naroĉito
u pogledu sadrţine. Dobar govor je samo onaj kod koga su u saglasnosti i ono što se kaţe i naĉin na koji
je to saopšteno.

68. GOVOR ZA MEDIJE

Govor za masovne medije (mass medija) predstavlja naroĉito iskušenje, koje zahtjeva sasvim
specifiĉnu vrstu besedniĉkog obraćanja. Mnoga pravila retorike padaju pred uzbuĊenjem i izazovom
ukljuĉenog novinarskog diktafona, mikrofona ili kamere. Svijest da je auditorijum kome se besjednik u
tom sluĉaju obraća disperzivan – difuzan, potpuno raznorodan i veoma brojan, povećava zahtjeve, kako u
pogledu sadrţine, tako i u pogledu forme govora. Istovremeno, naroĉito kod manje iskusnih govornika,
taj oblik komunikacije povećava tremu, zbog toga što će mu se «ceo svet smejati» ukoliko nešto krene
kako ne treba, kao i zbog ĉeste agresivnosti novinara, nedostatka raspoloţivog vremena, ţurbe i panike,
niza tehniĉkih prohtjeva i brojnih dr. pritiskujućih okolnosti koje se u redovnih govornim situacijama ne
pojavljuju. Istovremeno, svjesno ili podsvjeno, govornik ima u vidu kolika je danas moć medija i u kojoj
mjeri se povećava odgovornost za izgovorenu rijeĉ ukoliko se saopšti preko njih. Jer, medijska slika
stvarnosti ĉesto je vaţnija od same stvarnosti. Najmasovniji skup slušalaca na mitingu je beznaĉajna u
odnosu na broj onih do kojih će doprijeti poruka koja je prenijeta preko sredstava javne komunikacije.
Danas mediji vladaju, oni formiraju publiku i od nje prave proizvod. Ako se nekada za sofiste govorilo da
su trgovci mišljenjem, onda su to sada mediji. Medijska moć je odluĉujuća u modifikovanju bitnih
društvenih odluka. Namoćnije sredsvo je televizija, ali ni radio, ni pisani mediji nisu za potcjenjivanje. Pri
tom, problem etike o kome je toliko vodila raĉuna antiĉka retorika, sve više odlazi u drugi plan.
Pošto su mediji obiĉno vezani za vlast, drţavu, politiĉke partije ili privatni sektor priliĉno je vaţno
imati u vidu komi i kakvom se mediju besednik obraća i kakav će biti eventuani odnos tog medija prema
porukama koje govronik namerava da sopšti. S obzirom na to ĉak i onaj ko makar jednokratno govori za
medije, mora imati u vidu moguće domete i uticaj svjih rijeĉi, kao i mogućnoti njihovog pogrešnog ili
selektivnog interpretiranja. Zbog toga nikoga ne treba da iznenadi kada intervju novinama ili govor koji
snima TV kamera potraje petnaest minuta, a da od toga novinar iskoristi samo par reĉenica ili kadar od
desetak sekundi, ĉesto izvlaĉeću u prvi plan ono što je za govornika bilo najmanje vaţn, ili još ĉešće samo
ono što odgovara ureĊivaĉkoj politici kuće. Ĉesto se sva besedniĉka nijansiranja, argumentacija i ograde
brišu u jednm potezu, a ostaje i emituje se u javnosti samo ideja koju su novinar ili njegova redakcija
unaprijed ţeleli da ĉuju.
Govor za pisane medije (intervju) bitno je drugaĉiji od govora za elektronske medije (a pri tom su
razlike takoĊe veoma velike izmeĊu govora za radio i onoga na televiziji). Izdvajamo tri najtipiĉnije
situacije: govor za novine, govor za radio i govor na televiziji.

Intervju pisanim medijima

Govor za pisane medije obiĉno ima dijalošku formu intervjua, u kome se novinar ili grupa novinara
pojavljuju kao radoznali sagovornici, koji ţele da svoje ĉitaoce detaljnije upoznaju sa odreĊenom temom.
Dobri novinari se ozbiljno pripremaju za razgovor (mada sve reĊe), tako da ponekad znaju mnogo od toga
što kompetentni sagovornik ţeli da im saopšti. Ali nisu svi novinari takvi. Zbog toga je jedna od prvih
svari koje intervjuisani besednik treba da uĉini pokušaj da ustanovi o kakvom s novinaru radi. Jer kada je
u pitanju novinar sa relativn malo znanja o temi neophodan je povećan oprez i paţnja.
Zbog okolnosti da je prostor u novinama obiĉno ograniĉen, sam besednik mora povesti raĉuna o selekciji
najvaţnijih ĉinjenica koje će izgovoriti i to ne sme prepustiti novinaru. Ne sme se nikad smetnuti sa uma
da svaki novinar ţeli zanimljiv tekst i makar neki vid ekskluziv pa je zbog toga korisno da intervjuisani
besednik smisli i iznese prvenstveno one podatke koji bi mogli biti novi i neobiĉni u vezi sa predmetom
razgovora. I ovdje vaţe tri vaţna opšta besedniĉka pravila: govoriti koncizno, jasno i zanimljivo.
I pored sveg opreza i nastojanja da se pomogne novinaru, ĉesto se dešava da govornik jedva prepozna
svoje rijeĉi dada budu objavljene. Da bi se taj rizik smanjio, moţe se koristiti više metoda koji opet zavise
od vrste govora (ragovor uţivo, govor koji se snima diktafonom ili ono što je danas sve ĉešće u
nedostatku vremena novinara, intervju dat telefonom).
Kada se razgovor vodi u prisustvu novinara koji ga pismeno beleţi, novinaru se mora ostaviti dovoljno
vremena da zapiše najvaţnije stvari. Kada su u pitanju najvaţniji delovi govora i poente valja ih
izgovarati sa tolik cezura, da taj deo razgovora skoro moţe za naliĉi na diktiranje.
48
Razgovor uz diktafon, mada na prvi pogled djeluje komotnije za oba sagovornika, postavlja pred
besednika sliĉne zahjeve. I tada treba govoriti kratko, koncizno i jasno, sa što kraćim reĉenicama.
Znatno delikatniji je govor – intervju koji se daje telefonom, što postaje sve ĉešća praksa. Zbog
nametnutog ritma i prirode posla, oni su retko u stanju da se ozbiljnije pripreme za razgovor i da prouĉe
premet o kome pišu. Uz sve to nedostatak vizuelne komunikacije sa sagovornikom, a ĉesto i anonimnost
novinara oteţava govroniku procjenu sa kakvim tipom profesionalca komunicira, onemogućava govor
tijela i ostvarivanje meĊusobnog neposrednog liĉnog doţivljaja. S druge strane odbiti tu vrstu intervjua
ĉesto nije zgodno ni preporuĉljivo. Zbog toga preostaje da se govornik maksimalno koncentriše samo na
najvaţnije ideje, da povede raĉuna o formulacijama skoro kao da je u pitanju diplomatski govor, a
naroĉito da govori sporo, se cezurama, ĉime daje vremena novinaru da zapisuje njegove rijeĉi, a i sebi da
ih paţljivije promišlja.

Govor za radio
Ova vrsta govora na prvi pogled moţe izgledati manje zahtjevna nego nastup na televiziji. Pa ipak,
tu vrebaju neke druge opasnosti, od kojih su dvije meĊu najznaĉajnijim. Prvo, nedostatak vizuelnog
kontakta sa slušaocima potpuno eliminiše jedno od najvaţnijih besedniĉkih oruĊa – govor tjela, odnosno
neverbalnu komunikaciju. Zato naroĉito oni koji rade na tom mediju ili oni koji goore ĉešće za radio
moraju da nauĉe govornu segestiju, pa i zvuĉnu fascinaciju koja ima mnogo nijansi i elemenata.
Zbog nevidljivosti sagovornika raĊa se još jedna nedaća; slušaocu govora na radiu ne skreću
paţnju scenografija, ponašanje sagovornika i besednika, tekst na kajronu koji eventualno prolazi na dnu
ekrana, nego je on znatno koncentrisaniji na ono što se govori. Na radiju se zato svaki lapsus, bilo
mentalni ili govorni, mnogo lakše uoĉava nego prilikom televizijskog nastupa. Neadekvatna arikulacija
pogotovo na radiju moţe apriorno odbiti slušaoca i petvoriti ga u dio neprijateljskog auditorijuma.
Govornik na radiju mora osobitu paţnju da posveti dikciji i razgovetnom izgovaranju svake rijeĉi. Rijeĉ
radio spikera mora biti ĉista, jasna, pravilna, razumljiva, ubedljiva.
Sve vrste retorskih šumova su na radiju katastrofalni (ovaj, mislim, znaĉi, itd.), kao i uzdasi,
mumlanje, šaptanje sagovorniku, drhtanje glasa zbog treme itd. Izuzetno se mora biti paţljiv i sa
mikrofonom koji je po pravilu veoma osjetljiv, tako da registruje uobiĉajenu glasnost govora, pa je ne
treba povećavati. Zbog toga se svako nakašljavanje, energiĉno prevrtanje papira ili koncepta mora
izbjegavati, jer izaziva krajnje neprijatne zvuĉne efekte.
Što se sadrţinske strane govor tiĉe vaţe skoro ista pravila kao i za televizijski nastup. U pripemi
besednik najprije mora da ustanovi koliko će vremena imati na raspolaganju, da li će biti i drugih
sagovornika koji će davati polemiĉki ton raspravi, da utvrdi kakav je karakter emisije i kojoj ciljnoj grupi
slušalaca je preteţno upućena, pa ĉak treba da vodi raĉuna o tome u koje vrijeme se program emituje
(veoma rano ujutro slušaoci su penzioneri i oni koji se spremaju na posao, pre podneva domaćice i
nezaposleni, tek od podneva mlaĊa populacija). Od svega najvaţnije je napraviti dobar izbor podataka
koji se nameravaju saopštiti u raspoloţivom vremenu i izgovoriti ih sugestivno, konciozno i jasno.
Uvijek treba raĉunati i na posrednika, novinara, medijatora. On ne mora uvijek biti prijateljski
raspoloţen, nekad iz neznanja, nekad zbog svog stava ili interesa. Treba biti spreman na njegove zamke.
Jeziĉki odnos varira od indiferentnosti, površnosti, nepoznavanja oblasti, do arogancije, pretencioznosti,
podreĊivanja sagovornika, teme i slušalaca svom novinarskom egu. Zbog toga je prilikom dogovaranje
emisije potrebno ispitati i procjeniti novinara.

Nastup na televiziji
Televizija sve ĉešće moţe da se desi svakom. Izrastao je ogroman broj televizijskih kuća,
ukljuĉujući i one na lokalnom nivou, a sa njima i potreba za brojnim sagovornicima. Zato zaista svako
moţe doći u situaciju da za neku od televizija kaţe nešto o svom poslu ili dostignuću, firmi u kojoj radi,
da objasni širem auditorijumu nešto o ĉemu ima posebno znanje, da se javno poţali na neki problem,
agituje za neku akciju,predstavi svoje knjiţevno, umjetniĉko ili struĉno djelo, da iznese svoje mišljenje
kao sluĉajni prolaznik. Jedan broj onih od kojih se oĉekuje da ĉesto javno nastupaju, po pravilu angaţuju
profesionalne portparole, menadţere za odnose sa javnošću, koji se danas još ĉešće nazivaju kratko i
jasno – PR. Trema koja je inaĉe sastavni dio svakog govornog nastupa, obiĉno se znatno pojaĉava kada
treba govoriti na televiziji. Jedna od prvih stvari koja stvara dodatnu tremu neiskusnom govorniku je
ambijent u studiju ili grupa tehniĉara koja postavlja opremu za snimanje priloga van studija.
49
 Od njih svako ima svoje zahtjeve, koji će se ticati mjesta sa koga će se govoriti, da li će se stajati
ili sjediti, kakvo će biti osvjetljenje, kako će se snimati zvuk, a tu je, naravno, i novinar koji treba da vodi
razgovor. Svako od njih smatra da je njegov dio posla najvaţniji, a da je govornik u cijeloj stvari
sporedan. Tako zbog tehnike nastaje trka i nervoza, koja se lako moţe prenijeti na govornika, pogotovo
kada se uz to pribliţava trenutak ukljuĉenja kamere „uţivo“. Prvi zadatak govornika je da se izbori za
svoj status i ne dozvoli da ga sporedne stvari, aktivnosti i uzbuĊenje koje vlada u studiju dekoncentrišu.
Treba bez mnogo ustezanja obezbjediti za sebe okolnosti u kojima će se osjećati prijatno, ignorisati
aktivnosti u studiju, zamoliti tehniĉare, reţisera priloga i novinare da se oni prilagode potrebama i ţeljama
govornika. Korisno je ponijeti u studio pripremljen tekst sa podacima o sebi koji treba da budu saopšteni
publici, bilo od strane moderatora emisije ili kroz tekst koji će se emitovati pri dnu slike (ime i prezime,
profesija, svojstvo zbog koga je pozvan kao sagovornik, itd.). Veoma je korisno ponuditi sliĉan
podsjetnik i voditelju emisije, koji ĉesto ne zna mnogo o govorniku. Taj podsjetnik moţe sadrţati i
sugestiju kojih bi nekoliko pitanja bilo najvaţnije dotaći u razgovoru. Mada obiĉno pred nastup nema
mnogo vremena za kontakt sa voditeljima, valja iskoristiti makar i jedan minut da se nešto prozbori o
tome u kom pravcu namjerava da vodi razgovor, šta eventualno sugeriše sagovorniku i obrnuto. To će
obostrano biti od koristi a i stvoriće prijatniju prijateljsku atmosferu zajedniĉkog poduhvata.
Brojni savjeti su i da treba, ako je moguće, prethodno pogledati emisiju u kojoj će govornik
nastupiti (kako bi se sagledao njen karakter, dinamika, naĉin voĊenja, itd.), povesti raĉuna o odijevanju,
saĉiniti kraći koncept najvaţnijih misli koje se ne smiju zaboraviti, razmišljati kada pogled treba da bude
upućen prema sagovorniku, a kada prema kameri, osjećati se kao da se ne govori velikom auditorijumu,
nego pojedincu, umiriti gestove, obratiti paţnju na prećutne signale iskazane kroz ponašanje voditelja koji
ukazuju da bi trebalo da privodite kraju svoj govor. U svemu tome, meĊu najvaţnijim je savjet – budite
svoji onakvi kakvi ste. Postoji razlika izmeĊu nastupa u emisijama ''uţivo'' i snimljenih televizijskih
intervjua. U ovom drugom sluĉaju korisno je postupati na sliĉan naĉin kao kad se govori za pisane medije
– govornik treba da sam odabere nekoliko najvaţnijih misli, a ne da prepusti novinaru da skraćivanjem i
sjeĉenjem priloga on bira šta mu je zanimljivo, tako da u eter odu nevaţne poruke. Zato je od presudne
vaţnosti da se sazna kolika će biti minutaţa priloga i tome valja prilagoditi nastup – ne smije se govoriti
mnogo duţe. Treba izbjegavati duge reĉenice.
Nastup ''uţivo'', za razliku od snimljenih priloga, donosi govorniku veću izvjesnost da će moći
zaista da kaţe javnosti šta ţeli, ali i tada treba veoma ozbiljno voditi raĉuna o faktoru vijeme. Uloga
voditelja ili sagovornika u debati je veoma vaţna ukoliko su oi logoreiĉni što nije rijetka pojava, onda se
borba voditi i za pravo da se doĊe do rijeĉi. Jednom rijeĉju nastup na televiziji podrazumijeva niz spoljnih
elemenata sa kojima se treba izboriti, a uz sve to valja voditi raĉuna o sadrţini govora i svakoj
izgovorenoj misli. Zbog toga je dobra priprema neophodna i tu se uglavnom mogu primjeniti opša
pravila. Za televiziju nepripremljen smije da govori samo onaj govornik koji suvereno poznaje temu i ima
priliĉno iskustvo sa televizijskim nastupima. Oblaĉenje je uvijek vaţan dio govorniĉkog nastupa, a
pogotovo kad je u pitanju televizija. Ni u jednoj drugoj vrsyti govora slušaoci neće imati priliku da vide
besjednika tako blizu u tako krupnom planu. Zbog toga je vaţan izbor odjeće. Kamera otkriva nervozno
lupkanje po naslonu stolice, lomljenje prstiju i niz drugih znakova da se govornik ne osjeća opušteno i
prijatno, a nervoza moţe biti i znak neiskrenosti. Treba izbjegavati uzdahe, kontrolisati drhtanje glasa
zbog treme, kao i sve retorske šumove. Znojenje predstavlja ĉest problem govornika na televiziji. Srećom,
studijo je sve ĉešće klimatizovan. Gdje gledati? Za neiskusne govornike je da vode razgovor sa
moderatorom i ostalim uĉesnicima i da zaborave na kamere. Oni iskusniji mogu sa tim kombinovati
pogled u kameru, jer se gledaoci tada direktno uvlaĉe u razgovor i postaju dio priĉe. Taj potez treba
rezervisati za trenutke kada se saopšavaju najvaţniji dijelovi govora i osnovne poruke. Kada je u pitanju
snimljeni prilog, to je lako postići: tokom dijela razgovora se govornik obraća novinaru, onda se u
vaţnom trenutku okrene ka kameri. U studiju to moţe biti teţe, kada se emisija radi sa više kamera, ali i
tu iskustvo moţe pomoći govorniku da krajiĉkom oka uoĉi na kojoj kameri je upaljeno crveno svjetlo, pa
onda usmjeri pogled ka njoj.
Što se sadrţinske strane govora tiĉe, tu vaţe ista pravila kao i kod obraćanja putem radija. Moraju
se odabrati samo najvaţnije poruke jer je vrijeme uvijek ograniĉeno, a naĉin na koji će se saopštiti mora
biti sugestivan, koncizan sa kratkim reĉenicama. Potrebno je odmah na poĉetku govora izloţiti osnovnu
ideju a potom obrazlagati onoliko koliko to vrijeme dozvoljava a ne obrnuto.

50
 S obzirom na karakter auditorijuma dobro je ponoviti poentu više puta kroz razliĉite formulcije.
Sve to treba da bude koncizno, jasno i saopšteno kratkim reĉenicama, ne šireći nepotrebno priĉu.
Kada su u pitanju emisije tipa okruglih stolova i panel debata polemiĉarsko iskustvo je
dragocjeno. Ono iziskuje brzinu reagovanja i duhovite obrte, što se takoĊe moţe sticati vremenom i uoĉiti
ali ipak prvenstveno zavisi od inteligencije i uroĊene veštine, pa i dozvoljne besjedniĉke drskosti. Ako bi
se svi savjeti o tome kako govoriti za televiziju morali svesti na jedan najvaţniji on bi vaţio: treba ostati
hladnokrvan. Uostalom to je opšti zahtjev koji se postavlja pred svakog besjednika pa ukoliko se ta
vještina samokontrolisanja savlada kod drugih vrsta govora onda ni televizijski nastup neće biti toliko
teţak izazov.

51
Contents
1. DEFINICIJA RETORIKE I OSNOVNI RETORIĈKI POJMOVI .......................................................1
2. DRUŠTVENA ULOGA I CILJEVI BESEDNIŠTVA .........................................................................1
Postoje tri osnovna zadatka – ciljevi besjedništva po Kvintilijanu ...........................................................1
3. LOGOS, PATHOS, ETHOS U RETORICI ...........................................................................................2
4. RETORIKA KAO VEŠTINA I UMETNOST .......................................................................................3
5. RETORIKA I NAUKA O KNJIŢEVNOSTI (poetika) ........................................................................3
6. RETORIKA I TEORIJA INFORMACIJA I KOMUNIKACIJA .........................................................4
7. RETORIKA I DRUGE NAUKE I UMJETNOSTI (logika, etika, lingvistika, poezija, scenske
umjetnosti)) ....................................................................................................................................................4
8. RETORIKA I PISMENOST ..................................................................................................................5
GOVOR, GOVORNIK I PUBLIKA ............................................................................................................5
9. SAMONIKLO BESEDNIŠTVO ............................................................................................................5
10. NASTANAK RETORIKE U ANTIĈKOJ GRĈKOJ: .......................................................................6
KORAKS ...................................................................................................................................................7
TISIJA........................................................................................................................................................7
11. SOFISTI..............................................................................................................................................7
LOGOGRAFI ............................................................................................................................................8
12. PLATON.............................................................................................................................................8
13. ARISTOTEL.......................................................................................................................................9
14. DEMOSTEN.....................................................................................................................................10
15. BESEDNIŠTVO U STAROM RIMU ..............................................................................................11
16. CICERON .........................................................................................................................................11
Ciceronove pouke za moderno doba: ......................................................................................................12
17. KVINTILIJAN .................................................................................................................................12
18. ETAPE REALIZOVANJA BESEDE I DELOVI BESEDE (RHETORICA AD HERENIUM) .....13
19. RETORIKA U DOBA POZNE ANTIKE -’’DRUGA SOFISTIKA ...............................................13
20. ANTIĈKO RETORIĈKO NASLEĐE I SAVREMENO BESEDNIŠTVO .....................................14
21. SREDNJOVEKOVNO I HRIŠĆANSKO BESEDNIŠTVO ............................................................14
22. RETORIKA U SISTEMU OBRAZOVANJA..................................................................................15
23. RETORIKA KOD SRBA .................................................................................................................15
RETORIKA OD RENESANSE DO ROMANTIZMA ...........................................................................17
KRIZA RETORIKE I POKUŠAJI NJENE REHABILITACIJE (Perelman, Berk, francuski
strukturalisti) ............................................................................................................................................17
ODLIKE USMENOG GOVORA............................................................................................................18
24. DEFINICIJA I OSNOVNE ODLIKE BESEDE ..............................................................................18
25. STRUKTURA I ODLIKE ESEJA....................................................................................................19
26. BESEDA I ESEJ ...............................................................................................................................20
27. PEDMET, CILJ I PRIPREMA BESEDE – INVENTIO ..................................................................21
Predmet besjede .......................................................................................................................................21
Cilj besjede ..............................................................................................................................................22
Priprema besede – inventio .....................................................................................................................23
28. IZRADA KONCEPTA .....................................................................................................................24
29. IMPROVIZOVANI GOVOR ...........................................................................................................25
30. ORGANIZOVANJE (PODJELA) GOVORA – DISPOZITIO ........................................................25
31. UVOD U GOVOR (PROEMIUM) ..................................................................................................26
32. TITULISANJE I OSLOVLJAVANJE .............................................................................................27
33. RAZRADA – IZLAGANJE PREDMETA (NARATIO) .................................................................27
34. RAZRADA - ARGUMENTACIJA U BESEDI ...............................................................................28
35. NAGOVARANJE I UBJEĐIVANJE ...............................................................................................28
36. ZAKLJUĈAK (CONCLUSIO) ........................................................................................................29
37. POJAM I VRSTE STILA .................................................................................................................29

52
38. LEKSIĈKI SLOJEVI JEZIKA .........................................................................................................30
RETORIKA I STILISTIKA ....................................................................................................................30
39. PRETPOSTAVKE DOBROG STILA U BESEDNIŠTVU: ĉistota, jasnost, skladnost, slikovitiost,
sugestivnost..................................................................................................................................................31
40. KARAKTERISTIKE RAZGOVORNOG JEZIKA .........................................................................32
41. STILSKE FIGURE: POJAM I PODELA.........................................................................................32
42. TROPI – figure ikoniĉnog znaka: metafora, personifikacija, metonimija, simbol, alegorija ...........33
43. FIGURE MISLI (figure konstrukcije): retorsko pitanje, poreĊenje, kontrast, epitet, paradoks,
oksimoron, gradacija, tautologija, apostrofa, elipsa, asindeton, polisindeton, ironija, sarkazam ................34
44. FIGURE DIKCIJE (figure jezika): asonanca, aliteracija, onomatopeja, etimiološko ponavljanje,
anafora, epifora, anadiploza, simpoka .........................................................................................................35
45. DRŢANJE GOVORA – ACTIO ......................................................................................................36
46. GLASOVNI SISEM SRPSKOG JEZIKA........................................................................................36
47. ARTIKULACIJA: disanje, pravilan izgovor glasa ..........................................................................36
48. DIKCIJA ...........................................................................................................................................37
49. AKCENAT .......................................................................................................................................37
50. MODULACIJA ................................................................................................................................38
51. RETORSKI ŠUMOVI ......................................................................................................................39
52. TREMA ............................................................................................................................................39
53. GOVOR GESTOVA ........................................................................................................................39
54. TEHNIKE ILUSTROVANJA U BESEDI .......................................................................................40
55. INTELEKTUALNA I DUHOVNA SVOJSTVA GOVORNIKA ...................................................40
56. POJAM I VRSTE AUDITORIJUMA ..............................................................................................42
57. GOVORNIK I PUBLIK ...................................................................................................................42
58. VRSTE BESEDNIŠTVA .................................................................................................................43
59. POLITIĈKA BESEDA: opšte odlike, vrste .....................................................................................43
60. DEBATA ..........................................................................................................................................44
61. DUHOVNE BESEDE ......................................................................................................................45
62. NAUĈNA BESEDA .........................................................................................................................45
63. VOJNIĈKE BESEDA ......................................................................................................................45
64. PRIGODNE BESEDE ......................................................................................................................46
65. SUDSKO BESEDNIŠTVO- istorijat i opšte odlike .........................................................................46
66. SUDIJA I ADVOKAT U SUDSKOM BESEDNIŠTVU .................................................................46
67. SADRŢINA I STRATEGIJA SUDSKE BESEDE ..........................................................................47
68. GOVOR ZA MEDIJE.......................................................................................................................48
Intervju pisanim medijima .......................................................................................................................48
Govor za radio .........................................................................................................................................49
Nastup na televiziji ..................................................................................................................................49

53