БЕОГРАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ

ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Анализe јавних политика

Систем месних заједница Републике Србије

Ментор: Студент:
проф. др Снежана Ђорђевић Милован Кубуровић

у Београду, август 2020.

 Садржај:

Увод…………………………………………………………………………………………..3.

1. Месна заједница – Правни оквири, надлежности и функције

1.1 Месна заједница правни оквири...........................................................................…. 4.
1.2 Кратак историјат МЗ.............................................................................................…. 5.
1.3 Избори савета месних заједница......................…………………...…..…………... 6.
1.4 Страначки утицај на формирање локалних власти и савета МЗ..…..…………... 8.

2. Буџет Месних заједница

2.1. Анализа буџета месних заједница у Републици Србији.......…..………....…… 10.
2.2. Компаративна аналуза буџета.………………..……………..…..………..……... 10.

3. Директна демократија и добре праксе

3.1 Прилик аукључивањаљ грађана – директна демократија…………………….. 12.
3.2 Пример добре праксе – Град Шабац.................................................................... 12.

4. Квалитетна јавна управа и месне заједнице за 21. век ..............................….. 14.

5. Закључак…………..…………………………………………………………...…….. 16.

Литература…………..……………………………………………………………...…….. 17.
 УВОД

На помен појма месна заједница, прве асоцијације које искрсавају су полупразне

просторије са ентеријером из 70-их година у којима припадници старијих генерација
прекраћују време картањем, играњем шаха или читањем новина. Овакве и сличне
представе асоцирају на нешто прошло које успорено и невидљиво егзистира у сенци
све бржег темпа савременог начина живота, који тежи да се сведе на релацију посао-
кућа и фокусираност на приватне јаде и личне проблеме. 1

Циљ овог рада јесте управо реално сагледавање ситуације у којој се налази
систем друштвеног организовања у Републици Србији и степен интересовања и
могућности грађана за решавање проблема из непосредног окружења. Месна заједница
омогућава грађанима у сеоским срединама и градским квартовима да се
самоорганизују, том приликом креирају статут, планове развоја, решавају социјалне и
комуналне проблеме, притискају локалну власт и тако значајно врше контролу над
њом...

Први део рада сачињава анализа изборног система месних заједница за нове
чланове савета, разлике између одлука локалних самоуправа, начин на који се избори
одржавају, завршно са формирањем новог руководства, кратка историја и такође
анализа страначког утицаја на формирање локалних и месних власти. Главна веза у том
односу се пре свега огледа у пропорцијалном страначком систему, којим странке
настоје да од врха заузму све полуге власти, на тај начин повећају своју, а умање
контролу од стране грађана. Потом у другом делу детаљним прегледом градских и
општинских буџета у 13 локалних замоуправа, долази се до компаративне анализе
општине са највећим и најмањим издвајањима за функционисање месних заједница. И
најзад у завршном делу рада најважније јесте проналажење добрих пракси, на примеру
Града Шапца и понуду нових решења ка модерној локалној самоуправи.

Најзад, важност анализе јесте представљање тренутне ситуације

функционисања месних заједница, идентификовање проблема и понуда потенцијално
добрих решења.

1
https://www.gkp.org.rs/lokalne-politike-i-urbana-samouprava/mesne-zajednice-strano-telo-u-drzavi/ , 20.
Август 2020.
 1.1 Месна заједница - правни оквири

Месна заједница, односно самоуправа, представља најнижи облик власти

(практично није реч о власти, јер МЗ имају статус правног лица), али то не умањује
њену важност, већ је она управо та која остварује најприсније односе и прва је тачка
додира са грађанима у решавању проблема у непосредном окружењу и спровођењу
иницијатива за боље услове живота. Реч месна је придев од речи место, а заједницу
чине изабрани грађани тог подручја, односно њихов савет.

Закон о локалној самоуправи РС Члан 72 :

Ради задовољавања потреба и интереса локалног становништва у селима се

оснивају месне заједнице и други облици месне самоуправе. Месне заједнице и други
облици месне самоуправе могу се образовати и у градским насељима (кварт, четврт,
рејон и сл). Месна заједница може се оснивати и за два или више села.2

Дакле, реч је о местима и подручјима која имају до неколико хиљада

становника, њихови називи најчешће имају пуно име села (нпр. МЗ Мачкат) или
делови града (МЗ Центар). Председника савета месне заједнице бира савет из реда
својих чланова, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова савета
месне заједнице.

Савет месне заједнице:

1) доноси статут месне заједнице;

2) доноси финансијски план и програме развоја месне заједнице;

3) бира и разрешава председника савета месне заједнице;

4) предлаже мере за развој и унапређење комуналних и других делатности на

подручју месне заједнице;

5) доноси пословник о раду савета месне заједнице и друге акте из надлежности

месне заједнице;

6) покреће иницијативу за доношење нових или измену постојећих прописа

општине;

7) врши друге послове из надлежности месне заједнице утврђене статутом

општине, актом о оснивању месне заједнице или другим општинским
прописима.

Број становника који би једна месна заједница требало да има није

стандардизован. По правилу, доња граница би требало да буде од 200 становника, али у
пракси се може видети да се мање месне заједнице не укидају због општен интереса,
док у Београду постоје месне заједнице са чак 20.000+ становника.
2
Закон о локалној самоуправи, 2006. ...
 Одлука о оснивању, укидању и промени територије јединице локалне
самоуправе се доноси на референдуму, али је остављено да одлуку о томе донесе
скупштина општине (града). Општине такође имају право на оснивање месних
заједница или других облика месне самоуправе на својој територији, без обавезе
референдумског изјашњавања грађана, што је такође системски пропуст. Могућност
увођења месних заједница(квартова) је одлучно решење јер су општине у Србији
релативно велике, па ови облици самоуправе смањују постојећи “демократски
дефицит” и повећавају партиципацију грађана.... Могући проблем дефицита
демократије се може решити јачањем улоге месних заједница као јединица власти у
којима грађани могу лакше идентификовати своје потребе, проблеме и сугерисати
начин промене стања.3

1.2 Кратак историјат месних заједница

Као део Југославије, Србија је до 1990. године имала наглашено

децентрализован систем (такозвани комунални систем) са веома развијеним облицима
партиципације грађана. Њене велике општине широких надлежности, добрих
капацитета и великих буџета успешно су реализовале веома комплексне пројекте. На
нивоу општина грађани су учествовали у процесима одлучивања организованих по
територијалном принципу (такве јединице су се називале месне заједнице, скраћено
МЗ), радном принципу (такозване организације удруженог рада- ОУР-и), интересном
(самоуправне интересне заједнице- СИЗ-ови) или политичком принципу (када су
организоване друштвено-политичке заједнице). Свака од јединица - месна, радна,
територијална и интересна- имала је одговарајуће општинско веће (веће удруженог
рада, веће МЗ-а, веће СИЗ-а, друштвено-политичко веће) и опредељивала се о
различитим питањима. Делегат је постојао у одговарајућем већу сваке од јединица
(отуда назив делегатски систем). Имао је слободан мандат, то јест, могао је потпуно
слободно одлучивати о различитим питањима, уважавајући ставове своје средине, али
узимајући у обзир и интересе других јединица у општини. Јавна расправа у срединама
на које су се решења закона односила била је обавезна за све предлоге закона. Систем
је осим овакве праксе имао и развијене облике партиципације грађана: скупштине,
зборове грађана, референдуме, јавне расправе, иницијативе, петиције, жалбе и друго.
Локална самоуправа се уводи 1990. године, али с обзиром да тада почиње снажна
централизација система, општинама се оставља мало надлежности, одузима им се
имовина, постају финансијски зависне од државе, одузима им се могућност
прикупљања пореза. У складу са таквом праксом, почиње снажно потискивање
институција партиципације, као и маргинализација грађана. Тек после 2000. године
поново се поставља питање децентрализације система, јачања локалне самоуправе и
афирмације различитих модела директне партиципације грађана.4

3
Ђорђевић, Снежана, Децентрализација и јачање капацитета локалних власти у Србији, Анали
Хрватског политолошког друштва; 8/1; 2011;
4
Покренимо заједнице! : приручник за јавно заступање у процесу децентрализације. Снежана Ђорђевић,
Снежана Стојановић, Александра Весић Антић. - Београд : (БЦИФ). 2009
 1.3 Избори савета месне заједнице

Грађани имају право једном у четири године да изаберу нови састав Савета
месне заједнице, који расписује градска, односно општинска изборна комисија на
територији коју контролише. Избори се одржавају редовно и непосредно након избора
Скупштине на локалном нивоу. За разлику од републичког и локалног новоа, грађани
не добијају лично позив на кућну адресу да искористе своје бирачко право, већ се тај
позив качи на инфо-пултове, јавне објекте од значаја и непосредном комуникацијом
међу грађанима. Из тог разлога, изборима се одазове најчешће мање од 30% бирача.
Самим тим, већ на почетку се поставља питање легитимитета тог савета, ако нису сви
бирачи правовремено обавештени о дану и месту избора, плану и програму које листе
нуде и слично. Чести су случајеви и да се кандидује само једна листа...

Свака јединица локалне самоуправе на основу члана 24. Одлуке о месним

заједницама има право да одреди број чланова комисије, место одржавања избора, број
чланова будућег савета по местима и такође број потребих потписа које кандидат мора
приложити да би његова кандидатура била призната. Дакле, не постоји
стандардизован број за све ове чиниоце на Републичком нивоу, па тако можемо
приметити да је општина Ивањица 20195. објавила да је довољно сакупити 5 потписа
подршке и тако се кандидовати за члана савета месне заједнице, док је у Пријепољу 6
2018. било потребно сакупити најмање 20 потписа.

Управо због те варијабилности не може се дати општи образац који важи за све
локалне самоуправе, па је потребно навести и анализирати спровођење избора у
одређеној самоуправи. У наставку следи анализа избора чланова месне заједнице
општине Ивањица из 12. маја 2019. године:

Подношење пријава кандидата се врши најкасније 15 дана пре одржавања

избора. За кандидатуру је потребно приложити потврду о пребивалишту, личне
податке и потписе подршке најмање 5 грађана са пребивалиштем на подручју месне
заједнице. Документација се прилаже прецизно према упутствима изборне комисије,
којој се и предаје иста.

Изборна комисија је тело које образује локална самоуправа ради спровођења

изборног процеса, правног регулисања, пупуњавања листе кандидата, праћења
изборног дана и објављивања резултата. Изборну комисију чине председник и шест
чланова које именује Скупштина општине.

Комисија има секретара кога именује Скупштина општине и који учествује у

раду Изборне комисије без права одлучивања. Председник, чланови и секретар
изборне комисије имају заменике. Чланови Изборне комисије именују се на период од
4 године. Изборна комисија спроводи изборе за чланове Савета месне заједнице
искључиво у сталном саставу. Чланови Изборне комисије и њихови заменици могу
бити грађани који имају изборно право, као и пребивалиште на територији Општине.7

5
(„Службени лист општине Ивањица“, број 9/2018
6
„Сл. гласник општине Пријепоље“ број 12/2010 и 2/2018
7
„Службени лист општине Ивањица“, број 9/2018
 Изборна листа кандидата се формира након завршеног рока за пријаве.
Редослед на изборној листи кандидата утврђује се према редоследу њиховог
проглашавања. Први услов за одржавање избора јесте да број кандидата буде већи или
једнак броју чланова које би савет требало да чини. Међутим, постоје локалне
самоуправе које се не одлучују за избор кандидата директно по имену и презимену,
већ се бира збирна, затворена, изборна листа под једним бројем, а касније се према
освојеном проценту сачињава нови састав савета месне заједнице.

Извор: Слика 1 Јужне вести, слика 2 Дневни лист Блиц

На сликама су приказани оригинални гласачки листићи МЗ Трговиште (Град

Врање) и МЗ Милошевац (Општина Велика Плана). У Трговишту је одлучено да се
савет месне заједнице бира заокруживањем збирне изборне листе, док је општина
Велика Плана расписала изборе на којима се бира 15 кандидата директно по имену и
презимену.

Нажалост, Трговиште није најбољи пример јер се за изборе 9. фебруара 2020.

године пријавила само једна листа. Да се том приликом пријавило више листа, оне би
имале свој редни број, а након тога би се приступило формирању новог савета према
проценту освојених гласова. Бирачи имају право да заокруже само 1 број.

У Милошевцу су грађани имали прилику да бирају 15 чланова савета месне

заједнице директно заокруживајући број испред кандидата. На листи је било 30
кандидата, а поред имена се налазило и занимање и назив страначке листе. Бирачи су
имали право да заокруже до 15 бројева. Важећи листић је од 1 заокруженог до 15 (јер
савет те месне заједнице има 15 чланова). Дакле, бирач може заокружити уколико жели
једног, пет, петнаест, колико год жели, а уколико би заокружио 16 кандидата, листић
би био неважећи.
 Избори се расписују према упутствима и правилима локалне изборне комисије
најкасније 30 дана након истека претходног сазива месне заједнице, а након
расписивања не може проћи више од 45 дана до избора. Неопходно је обезбедити
место за гласање, услове потврде идентитета бирача, њихово право тајности гласања,
не дозволити да бирач гласа више од једног пута, контролоре, чланове изборне
комисије, званичне листиће и бирачку кутију.

Формирање новог савета месне заједнице, врши се након пристиглих

званичних резултата гласања, и то најкасније до месец дана. На првој конститутивној
седници чланови савета имају задатак да изгласају новог председника савета, тј.
председника месне заједнице и његовог заменика. Према закону, савет је у обавези да
се састаје најмање једном у три месеца. И трећа најважнија обавеза савета је да донесе
финансијски план у роковима које предвиђа локална самоуправа.

Уколико дође до превременог распуштања савета, локална самоуправа има

рок од 15 дана да распише нове изборе, а од тог момента може проћи још 45 дана до
одржавања избора. За тај период, општинска управа додељује повереника који
формално обавља функцију председника месне заједнице,

1.4 Страначки утицај на формирање локалних власти

и савета месних заједница

Извор: самостални приказ аутора

Недостаци посредне, представничке демократије уочени су веома рано.
Политички филозофи 18. века још увек су са носталгијом истицали примере
непосредне античке демократије, тврдећи да се у посредничкој демократији отуђује
суверенитет од народа, да народни представници могу да изиграју вољу и интересе
народа, да је народ у ствари слободан само на дан избора.8

У Републици Србији је пракса да се парламентарни и локални избори одржавају

истог дана. На тај начин велики државни проблеми и пројекти долазе до изражаја,
потискивајући локалне теме, изазове, идеје... Политичке странке које се кандидују на
републичком нивоу преливају кампању на све остале, под истим називом, често истог
носиоца листе. Тако се долази до парадокса, да је једна особа премијер, градоначелних
свих градова и општина, па чак и председних свих месних заједница? Заокруживајући
жељени број на листићу за Републичке парламентарне изборе, грађани се одучују да
заокруже исти број и на локалу, што су показале анализе бројних истраживачких
агенција. Из тог разлога централизација постаје још више оснажена. Када дође до
промене власти на републичком нивоу, у исто време се на исти начин мења и
структура локалних власти, што је јасан показатељ потчињености локала странкама из
централе.

Такође, такав однос се намеће и месним заједнмицама, поготову када се

општина одлучи да избори за савет месних заједница буду спроведени по принципу
локалних, да се гласа за затворене страначке листе, а не грађане директно. Бирач у том
случају нема пред собом листу кандидата, већ само име странке, за коју је из потпуно
других разлога гласао на републичком нивоу (као на слици за Петра Петровића), не
упуштајући се у то који је програм те листе, нити који се људи иза ње налазе.

Дакле, странке имају изузетно велики утицај чак и на избор чланова савета
месних заједница, служе да смањи ниво контроле са локалног нивоа, додатно повећају
своју подршку и учврсте структуру. На тај начин се смањује интересовање грађана да
се укључе у процес одлучивања, јер уколико би желели било шта да промене, врло
вероватно би морали да буду део владајуће партије, а у супротном би тај план био
прилично теже остварив.

8
ЕВРОПСКЕ стратегије и политике у локалној заједници:програм за одборнике и представнике локалне
власти у општинама златиборског региона / [уредници Наташа Вучковић, Светлана Вукомановић]
Београд : Фонд Центар за демократију, 2006
 2.1 Анализа буџета месних заједница у Србији

Рачун месне заједнице је укинут од новембра 2012. године. Од тада сва

буџетска средства се налазе под контролом локалне власти, а месна заједница на њих
може рачунати када се донесе одлука о усвајању годишњег буџета, према плановима
реализације, ребалансом и посебним захтевима општинском већу.

Од 30. новембра свим месним заједницама биће блокиран рачун за сопствене

приходе, што је резултат Измене и допуне закона о буџетском систему, који је
ступио на снагу 29. септембра, а ког је предложио министар финансија и привреде
Млађан Динкић. Свака месна заједница до сада је имала три рачуна.
Један који је задужен за буџетска средства, уз помоћ којег се финансирао рад
секретара и део материјалних трошкова, затим рачун за донације и спонзорства, као
и рачун за сопствене приходе. Новим законом сав новац који је до сада стизао на
рачун за сопствене приходе, биће уплаћен на рачун Града.9

Грађани су подељеног мишљења по овом питњу. Локалне листе су негодовале,

сматрајући да је реч о великом удару на децентрализацију одлучивања.У коментарима
овог интернет чланка9 можемо видети да има грађана који поздрављају ову одлуку,
речима да ће сада бити већа контрола председника месних заједница, који су зарад
личног богаћења издавали просторе месних заједница, да је одлука добра и да је
потребно само имати поштену локалну власт.

У складу са Законом о локалној самоуправи и статутима општина и градова,

средства за рад месне заједнице обезбеђују се из:
1. средстава утврђених одлуком о буџету општине, односно града, укључујући и
самодопринос;
2. донација
3. прихода које месна заједница, оствари својом активношћу.

Статутима је прописана и обавеза месних заједница да доносе финансијске планове на

који сагласност даје надлежни орган општине, односно града. Најчешће је то
општинско, односно градско веће које даје сагласност на финансијски план месне
заједнице.
Одлуком скупштине општине, односно града, може се свим и појединим месним
заједницама поверити вршење одређених послова из надлежности општине, односно
града, уз обезбеђивање за то потребних средстава.

Одлука о буџету локалне самоуправе се доноси сваке године у децембру месецу

за годину која тек предстоји. Буџет садржи суму свих прихода и расхода локалне
самоуправе, према којима се сумира успешност претходног нацрта, суфицит, односно
дефицит утрошених средстава, спровођење капиталних инвестиција, да би се најзад
извлачењем закључака дошло до још рационалнијег трошења у будућности.

Буџетом се предвиђа финансирање основног функционисања месних заједница,

а то су: расходи за запослене, стални (режијски) трошкови, трошкови набавке услуга и
материјала, набавке неопходних основних средстава за рад органа МЗ...

9
https://www.subotica.com/vesti/centralizovanje-budzeta-za-mesne-zajednice-id13377.html , 20.8.2020.
 Детаљном анализом званичних Одлука о буџету за 2020. годину у 13 градова и
општина у Републици Србији, долази се до следећих резултата:

Лок. Број Број Просечан расходи Буџет Проценат

самоуправа становника Месних број лок. самоуправе Намењен Буџета
(а) Зајеница становника за 2020. МЗ ЛОК : МЗ
(б) по МЗ (а/б)
Суботица 103.985 37 2.810 8.006.899.000 44.212.000 0,53%
Зрењанин 74.500 36 2.069 4.338.516.707 109.422.235 2,52%
Нови Сад 370.580 47 7.884 22.322.805.943 38.367.600 0,17%
Панчево 123.414 17 7.259 5.545.378.672 87.387.550 1,57%
Град Београд 1.659.440 255 6.507 116.635.427.801 одр.општине :::
Шабац 115.844 61 1.899 3.177.749.405 33.001.785 1,03%
Смедерево 104.987 39 2.691 4.571.935.288 45.248.376 0,98%
Крагујевац 179.200 78 2.297 6.975.264.000 44.032.000 0,63%
Чачак 110.524 69 1.601 4.708.000.000 37.026.000 0,78%
Ужице 81.512 30 2.717 3.219.037.799 9.178.000 0,28%
Ниш 260.705 122 2.136 10.982.944.123 одр.општине :::
Лесковац 162.750 139 1.170 4.637.307.000 42.000.000 0,90%
Нови Пазар 100.410 26 3.860 3.167.460.000 5.000.000 0,15%
Извор: Самостални приказ аутора10

Анализа је спроведена да би се утврдила два фактора, а то су:

1) Просечан број становника који чини једну месну заједницу по градовима.

2) Проценат буџета локалне самоуправе који је намењен за основно
функционисање месних заједница.

Закључци који се могу извући из табеле су, да у највећем броју случајева месну
заједницу чини од 1.000 до 3.000 становника, осим у већим градовима, као што су Град
Београд, Панчево и Нови Сад. Буџетом Града Београда и Ниша нису предвиђени
трошкови месних заједница, већ је то у њиховом случају надлежност градских
општина.
Град Зрењанин издваја чак 2,52% буџета за финансирање месних заједница, док тај
проценат у Новом Пазару износи свега 0,15%. То је јасан показатељ значајно веће
развијености месних заједница, њихових надлежности и значаја за друштво.
Дакле, месне заједнице у Новом Пазару просечно добијају око 200.000 динара, док
Зрењанинске преко 3 милиона (када се подели буџет намењен за месне заједнице са
бројем месних заједница).

2.2 Компаративна анализа буџета месних заједница

Главни разлог оволике разлике у приходима који припадају месним заједницама

између Зрењанина и Новог Пазара се налази у самом положају града и развијености
сеоских средина. Места као што су Лукаре, Врановина, Шароње, Попе, Штитаре и
многе друге имају од 100 до 300 становника и образовану месну заједницу, док у
централном делу града Новог Пазара 66.000 грађана има 6 месних заједница. Такође
људи који живе у централном делу града, већину административних, социјалних,
здравствених обавеза и културних потреба могу остварити на простору града.
10
Подаци су пронађени на званичним порталима градских и општинских управа Републике Србије
 Са друге стране Зрењанин има сеоске средине као што су Меленци са 6.700
становника, МЗ Сава Ковачевић 2.929, Бело Блато 1.500... Меленци су 21,4 километра
удаљени од центра Зрењанина, имају статус месне заједнице, али безмало и довољан
број становника за оснивање општине, здравствени центар, атракцију као што је Бања
Русанда, фудбалски клуб, зелену пијацу...

3.1 Прилика укључивања грађана – Директна демократија

Локалне власти тек ослонцем на грађане и на њихове иницијативе, могу

успешно да решавају горуће проблеме своје средине.Због чињенице да се локална
власт протеже на малом сегменту државе њена делатност је видљивија и теже се све
злоупотребе власти могу сакривати. Зато је локална самоуправа права лабораторија
демократије у којој је она по дефиницији самовлада грађана, који активно учествују у
очувању и унапређењу јавног добра локалне заједнице.11

У самоувереном правном окружењу, МЗ представљају најновије

институционалне форме за развој непосредне демократије, а они најбоље остварују
делегатски принцип и непосредну одговорност делегата пред грађанима и радним
људима. У овом органу, могу покренути народну иницијативу у свим видовима, донети
одлуку оштрих аката општине и закона ширих друштвено-политичких заједница
(утицај на државу одоздо). У МЗ, активности грађана се подружују и продубљују, чиме
се проблеми директно сагледавају и износе предлоге за своје решавање. На тај начин,
друштвени елемент преко грађанске активности изражава и преноси државне органе,
тако да држава поприма друштвени карактер.12

У светским оквирима све је актуелнија тема неопходости увођења могућности

да грађани предлажу идеје за побољшање места у којем живе и гласају за она најбоља
током целе године, а не само једанпут у четри године изаберу своје представнике који
ће радити по својој вољи.

3.2 Пример добре праксе

Позитиван пример у Србији који је спроведен од стране локалне - Град Шабац:

Непосредно изјашњавање се одржава у првој половини децембра. Грађани

непосредно одлучују о улагању 214.359.792,71 динара, који је прикупљен од пореза на
имовину. Шабац је једини град у Србији у коме грађани одлучују како ће бити
потрошен новац из градског буџета. Овакав вид непосредне демократије у Шапцу се
спроводи од 2017. године. Сваке године, сваки грађанин може да поднесе иницијативу
на који начин би потрошио новац прикупљен од пореза на имовину. Грађани своје
11
ЕВРОПСКЕ стратегије и политике у локалној заједници:програм за одборнике и представнике
локалне власти у општинама златиборског региона / [уредници Наташа Вучковић, Светлана
Вукомановић] Београд : Фонд Центар за демократију, 2006
12
https://www.gkp.org.rs/lokalne-politike-i-urbana-samouprava/mesne-zajednice-strano-telo-u-drzavi/
идеје кандидују својим суграђанима и комшијама и заједно директним одлучивањем
бирају између кандидованих предлога. Идеју грађана која добије највише гласова
реализује управа Града Шапца. До сада су у непосредном одлучивању о потрошњи
новца из буџета учествовали грађани месних заједница које припадају шабачким
селима. Интересовање грађана да на овај начин учествују у политичким одлукама
је изузетно велико, што је резултирало тиме да у појединим месним заједницама за
предлоге суграђана гласа око 60% људи, што је већи проценат од изборне изласности
на истим територијама.

Ове године се непосредно изјашњавање грађана по први пут спроводи и у

градским месним заједницама истовремено са изјашњавањем и сеоских подручја.
Групе грађана и савети месних заједница, из укупно 58 месних заједница, имају право
да до 9. новембра предложе своју идеју. Паралелно са овом процедуром, у току је
пријављивање грађана који желе да гласају за предлоге својих комшија на непосредном
изјашњавању. До сада се пријавило више од половине становника градских месних
заједница, што представља огромно интересовање оних који су први пут, на територији
града, у прилици да учествују у директном политичком одлучивању. Последњи рок за
пријаву грађана који желе да учествују у непосредном одлучивању је два дана пред
само гласање. Грађани имају право да кандидују само оне предлоге које град Шабац
може да спроведе у складу са надлежностима града и локалне самоуправе.13

Градоначелник Шапца за Глас Подриња: ,,Ова пракса је веома важна. Њоме

показујемо да тим људи који води Град Шабац није власт у Шапцу већ сервис грађана.
Грађани одлучују, а ми спроводимо. Посебно је значајно то што Град Шабац и његови
грађани негују дух директне демократије у тренутку опште кризе слободе,
демократије, па и морала у земљи. Док је према свим релевантним европским и
светским извештајима стање слободе и демократије у Србији све горе и горе, док у
другим општинама и градовима у Србији дословно владају локални шерифи у спрези
са локалним криминалцима, Шабац показује да градска управа заиста може да изгледа
и да се понаша потпуно другачије, у сарадњи са одговорним људима који поседују
грађанску врлину учествовања у јавном. Праксом директног одлучивања грађани
Шапца су стали раме уз раме са локалним самоуправама из Шведске, Швајцарске,
Сједињених Америчких Држава и Канаде, и показали да демократија у Србији није у
стању у коме је због грађана, већ због власти“.13

Град Шабац је једна од ретких локалних самоуправа у којима није иста странка
на власти као на републичком нивоу. И поред ове позитивне праксе коју је град
понудио грађанима, на недавно одржаним изборима до тада актуелна власт на локалу
није добила довољно поверења да настави са радом. Ипак, избори су поништени због
неправилности које су се догодиле на чак 100 бирачких места, које су према речима
бившег градоначелника режиране од стране владајућег режима са републичког нивоа.
То је у пракси највећи доказ кризе демократије из анализе, тачке 1.4, где странке теже
да освоје апсолутну власт на свим нивоима и потпуно угуше било какав отпор и глас
грађана.

Имајући у виду такав начин функционисања система у Републици Србији,

јењава оптимизам да у скорије време може доћи до већег степена демократизације,
давања већих надлежности мањим нивоима власти и најзад децентрализације.
13
https://www.glaspodrinja.rs/vesti/15827/sabac-jedini-grad-u-srbiji-u-kome-se-pitaju-gradjani/
 4.1 Квалитетна јавна управа и месне заједнице за 21. век

Сумирајући тренутну ситуацију, положај, значај и функције месних заједница,

можемо уочити више фактора који директно утичу на смањење квалитета живота,
остваривање грађанских права, социјалне заштине, културних и економских потреба.

Проблем 1: Гласање за страначке листе, а не за људе по имену и презимену.

Сужава простор да се у процес одлучивања укључе грађани који нису страначки
обојени, групе грађана бивају потиснуте, људи не знају ко се иза те листе све налази и
не могу директно утицати на избор председника МЗ.

Проблем 2: Мале ингеренције месне заједнице, укидање рачуна и личног

буџета који контролишу.
Месне заједнице су у потпуно подређеном положају у односу на локалну самоуправу.
Свака инвестиција, важнији пројекат и слично се спроводи директно од општине, на
коју се веома мало може утицати скупљањем потписа, апелима, молбама, захтевима
општинском већу, уколико не постоји предвиђен план за решавање проблема који
грађане тог подручја тишти.

Проблем 3: Драстично смањење броја становника сеоских и мањих градских

средина у Централној Србији.
Ту се поставља питање шта је узрок, а шта последица? Да ли се мештани села у
близини Новог Пазара селе у град зато што немају пошту, школу, амбуланту, апотеку и
сл. или се на свему томе не ради, јер људи одлазе? Било како било, месне заједнице би
морале да буду гарант стабилности у мањим местима, да подстичу развој и обезбеђују
сигурност мештана, а то би уједно била и њихова најважнија функција.

Проблем 4: Застарела инфраструктура у власништву месних заједница

Месна заједница као социјалистичка тековина 20. века данас у фрагментима има
структуру и намену као што је то било раније. Месне канцеларије, зграде бивших
задруга и уопште јавна добра су најчешће старија од 50 година, а у међувремену нису
имале реконструкцију.

Проблем 5: Централизација државног система

Центар свих најважнијих одлучивања се налази у главном граду и то је нормално,
међутим у случају Републике Србије та улога постаје све наглашенија. Држава се
понаша сходно унутрашњим кретањима и уместо да оживљава нестабилна и рурална
подручја, државни пројекти су Београд на Води који ће населити нових 70.000
становника у најужицентар града, Београдски Метро који се финансира из државног
буџета, док стотине села у ,,унутрашњости“ годишње губи последњег становника.

Шта је решење?

Предлог 1: Нови изборни систем директног бирања представника на локалном

и месном нивоу, без страначке повезаности са централом.
На тај начин че људи на локалном нивоу имати већу жељу да се укључе у креирање
политика, квалитетних група грађана... Уз то такође директно бирање ,,јаког
градоначелника“, који се бира према угледу, образовању, идејама и плановима,
досадашњем доприносу, а не да буде постављен по вољи мањих интересних група.

Предлог 2: Прилика да грађани одлучују како ће се утрошити њихов новац

Добра пракса из Шапца могла би да се пренесе на остатак Србије, да се од приспелог
пореза на имовину новац да на располагање месним заједницама.

Предлог 3: Дивелопинг апликације за локалне самоуправе и месне

заједнице.
У питању је мобилна апликација, која омогућава грађанима да у пар кликова предложе
нове идеје, информишу се, имају контакте свих најважнијих институција, упуте захтев,
савету МЗ, општинском већу, градоначелнику и сл.

Предлог 4: Подстицаји и субвенције привредним субјектива за отварање

својих погона у мањим срединама.
Бројне су сеоске утрине и бивше задруге (површине у центру села у државној својини)
које су остале напуштене, празне и неискоришћене. Довољно је да се барем један
инвеститор доведе, запосли барем око 50 особа и већ све у окружењу почиње да се
мења на боље. Уз инвеститоре, боље услове заслужују и стартап-ови,
пољопривредници бољи и сигурнији пласман робе уз инсистирање на финалном
производу...

Предлог 5: Побољшање инфраструктуре месних заједница, амбуланта,

апотека, пошта, спортских терена, интернет мреже...
Један од основих предуслова за опстанак мањих средина јесу квалитетне услуге и
услови које грађани могу добити у непосредној близини. Боља инфраструктура
објеката, путева и плански урбанизам центра гарантују развој читавог непосредног
окружења.

Предлог 6: Пронаталитетна политика и субвенције за оснивање породичног

дома.
Влада АП Војводине годинама у назад спроводи доделу средстава за куповину парцеле
и куће на селумладим брачним паровима који немају обезбеђено стамбено питање у
вредности од милион динара и грађевинског објекта до два милиона динара.14

Предлог 7: Плански стратешки циљеви за сеоске средине (модерне задруге)

Стратешки циљ једног села у Ариљу би могло бити формирање акционарског друштва
у власништву мештана за откуп, складиштење и чување у хладњачама шумског воћа, а
пре свега малине. Таква сировина би могла да се претвори и у финални производ (џем,
торту, сок...) или се продаје у брендираном паковању широм света... У Лесковцу би тај
производ била паприка (пуњена паприка, сарме, ајвар), у Шумадији грожђе (вино)...
Али што је важно, не само пољопривредни, већ то могу бити стратешки циљеви
засновани на производњи других грана привреде: намештаја, пластичних амбалажа,
уникатног камена, ручно израђених џемпера...

Предлог 8: Нумерисање свих улица и бројева

Бројне су месне заједнице широм Србије чији становници немају нумерисану улицу ни
број, већ пошта стиже на име места уз ознаку ББ (без броја). Локални поштари се

14
https://www.agrofin.rs/subvencije/konkursi/apv-konkurs-za-bracne-parove-za-kupovinu-seoskih-kuca/
временом навикну, док када неко долази први пут са стране или из приватне брзе
поште, имају велике изазове да пронађу жељену адресу.

Закључак

Република Србија је држава са централизованим системом без превише слуха за

потребе ,,обичног човека“ који живи у мањи срединама. Све велике политичке странке
имају формиране одборе широм Србије са циљем да учврсте своју власт вертикално од
врха до месних заједница. Пропорционални изборни систем затворених листа им
додатно омогућава да поставе своје кадрове на локалну власт користећи утицај, моћ и
репутацију странке.

Након завршеног истраживања, главни утисак ипак оставља компаративна

анализа између месних заједница на примеру локалних самоуправа Зрењанина и Новог
Пазара. Та разлика се пре свега огледа по броју становника у сеоским срединама,
буџету који им припада од локалне самоуправе, инфрастуктури...

Град Шабац је понудио једно потпуно ново решење, односно прилику

грађанима да гласају на који начин ће се утрошити новац од пореза на имовину,
референдумским одлучивањем сваке године у децембру месецу. Грађани су то
прихватили са великим задовољством и више се одазивају том позиву, него редовним
изборима. Потребно је само такав начин функционисања проширити на читаву Србију
и сигурно је да би се ствари поправиле на боље, постојало би веће поверење међу
грађанима, интересовање за стварање нових тимова и идеја...

Међу понуђеним решењима у овом раду, многа од њих не захтевају додатне

финансијске издатке, као што су промена изборног система и организовање локалних
референдума. Са друге стране улагање у развој привреде, модерних задруга у својству
акционарског друштва, пронаталитетне политике, школа, амбуланта и сл. гарантује
трајну сигурност, да млад човек може да изгради породични дом, породицу, посао...

Дакле, потребна је озбиљна реформа државног система, укључивање грађана у

процес одлучивања, смањење одласка младих из мањих средина, развој привреде и
инфраструктуре месних заједница.
 Литература:

ЕВРОПСКЕ стратегије и политике у локалној заједници:програм за одборнике и представнике локалне

власти у општинама златиборског региона / [уредници Наташа Вучковић, Светлана Вукомановић]
Београд : Фонд Центар за демократију, 2006

Ђорђевић, Снежана, Анализа јавних политика, Факултет политичких наука, Чигоја штампа, Београд,
2009.);

Ђорђевић, Снежана, Децентрализација и јачање капацитета локалних власти у Србији, Анали Хрватског
политолошког друштва; 8/1; 2011;

Покренимо заједнице! : приручник за јавно заступање у процесу децентрализације. Снежана Ђорђевић,

Снежана Стојановић, Александра Весић Антић. - Београд : (БЦИФ). 2009

Непосредно учешће грађана у јавном животу на локалном нивоу, Стална конференција

градова и општина (СКГО), Београд, 2006.

Линкови:

https://www.gkp.org.rs/lokalne-politike-i-urbana-samouprava/mesne-zajednice-strano-telo-u-drzavi/ , 20.08.
2020.
https://www.subotica.com/vesti/centralizovanje-budzeta-za-mesne-zajednice-id13377.html , 20.8.2020.
https://www.gkp.org.rs/lokalne-politike-i-urbana-samouprava/mesne-zajednice-strano-telo-u-drzavi/
23.8.2020.
https://www.glaspodrinja.rs/vesti/15827/sabac-jedini-grad-u-srbiji-u-kome-se-pitaju-gradjani/ 24.8.2020.
https://www.agrofin.rs/subvencije/konkursi/apv-konkurs-za-bracne-parove-za-kupovinu-seoskih-kuca/
25.8.2020.

Документи:

,,Закон о локалној самоуправи“, Народна скупштина Републике Србије, 2006

„Службени лист општине Ивањица“, број 9/2018
„Сл. гласник општине Пријепоље“ број 12/2010 и 2/2018

Одлука о буџету Града Суботице 2020: http://www.subotica.rs/index/pagelist/lg/cp/id_page_node/76

Одлука о буџету Града Новог сада 2020: https://skupstina.novisad.rs/budzeti/
Одлука о буџету Града Зрењанина 2020: http://www.zrenjanin.rs/sr-lat/gradska-vlast/budzet-grada-zrenjanina
Одлука о буџету Града Панчева 2020: http://www.pancevo.rs/dokumenta/budzet/
Одлука о буџету Града Београда 2020: http://www.beograd.rs/lat/gradska-vlast/1767358-odluka-o-budzetu-grada-beograda-za-2020-godinu/
Одлука о буџету Града Шапца 2020: https://sabac.rs/dokumenta/budzet/
Одлука о буџету Града Смедерева 2020: http://www.smederevo.org.rs/OpstinaSmederevo-Gradski-budzet_3172_lat
Одлука о буџету Града Крагујевца 2020: https://www.kragujevac.rs/pruzmi/odluka-o-budzetu-grada-kragujevca-za-2020-godinu/
Одлука о буџету Града Чачка 2020: https://www.cacak.org.rs/253-1-l
Одлука о буџету Града Ужица 2020: http://uzice.rs/wp-content/uploads/2020/01/Odluka-o-budzetu-grada-Uzica-za-2020.-god.pdf
Одлука о буџету Града Ниша 2020: http://www.gu.ni.rs/gradska-uprava/budzet/?pismo=lat
Одлука о буџету Града Лесковца 2020: https://www.gradleskovac.org/index.php/lokalna-samouprava/budzet-grada
Одлука о буџету Града Новог Пазара 2020: https://www.novipazar.rs/en/dokumenti
*Подаци су пронађени на званичним порталима градских и општинских управа Републике Србије,
20.8.2020.