MARKSISTICKO OBRAZOV AN J E NASTAVNIKA

BEOGRAD
1974.
 .j(

Dr MILORAD BERTOLINO

MATEMATIKA

I DIJALEKTIKA

BEOGRAD

1974.

 BIBLIOTEKA
MARKSISTICKO OBRAZOVANJE NASTAVNIKA

MARKSIZAM I NASTAVA

MATEMA TIKA I DIJALEKTIKA

FAKU LTET EKONOMSKlH HAUKA SPlIl

8re] ,
j ; , ... ..,
In\"( rdar:1

Signatura " .,
I •
~

.­

IZDAVAC

ZAVOD ZA UDZBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA • BEOGRAD

 PREDGOVOR

Ova knjiga sadrzi 10 Clanaka iz oblasti opstih, filozofskih

i istorijskih problema matematike, koje je autor, pocev od 1963.
godine, objavio u raznim casopisima.
Clanci nisu menjani, sem manjih stiLskih intervencija.
U njima ima izvesnih ponavljanja, koja autor nije eliminisao,
smatrajuci ih kao relativno pogodne spone od clanka do Clanka.
Autor podvlaci da je njegova uza specijalnost - kvalita­
tivna analiza diferencijalnih jednacina, u kojoj je dao naucne
radove. Ovi rezultati, objavljeni u 26 posebnih radova, od kojih
je veci deo objedinjen u monografiji »Inegalttes differentielles
et l'analyse qualitative des equations differentielles « (Editions
speciales de l'Institut mathematique de Beograd, t. 7, 1969,
pp 59-152), nisu usli u ovaj izbor Clanaka. Clanke koji su
usli u ovu zbirku autor ne smatra originalnim naucnim pri­
lozima, posto nije po obrazovanju filo zof. M edutim, autor
smatra da svaki specijalista uze struke treba da pokloni veliku
paznju opstim problemima svoje nauke i njenoj istoriji i da
u ovim izucavanjima ispolji istu skrupuloznost koju ispoljava
i u svojoj osnovnoj delatnosti. Rezultati do kojih dode ne
moraju biti beznacajni i za siru naucnu javnost. Citalac i naucna
kritika, ocenice koliki je domet autor postigao u ovoj knjizi.
On smatra da knjiga sadrzi na svaki nacin veliki broj sistema­
tizovanih Cinjenica i da ce korisno posluziti studentima, mate­
maticarima, filozofima i svima ostalim koji se za matematiku
interesuju, bar u smislu njihovog matematickog obrazovanja.
Beograd, 30. VII 1972.
Dr Milorad Bertolino,
vanredni profesor Prirodno-matematickog
fakulteta u Beogradu

3
 PROPRATNA REC

Pred citaocem je prva filozofska knjiga uglednog mate­

maticara profesora Bertolina. Ona pobuQuje paznju samim
svojim naslovom kakvi se, na zalost, retko sreeu u nasim knji­
zarskim izlozima, pogotovu iz pera nasih Ijudi. Zato je neop­
hodno ukazati na smisao, znacaj i domet ovog poduhvata.
Teorijski matematicar po specijalnosti, prof. Bertolino je
unutarnjom logikom svoga razvoja kao naucnika-specijaliste
dosao do granicnih problema matematike i filozofije i njihovim
sve uspesnijim resavanjem postao ne sarno epistemolog mate­
matike vee i filozof-dijalekticar sireg zahvata. .
Marksisticki opstefilozofski kontekst ove strane napora
prof. Bertolina mogao bi se na sledeCi nacin skicirati. Izdvaja­
njem i relativnim osamostaljivanjem specijalnih nauka (mate­
matickih, prirodnih i drustvenih - sa njihovim tehnicko­
-tehnoloskim primenama) iz njihovog prvobitnog jedinstva sa
filozofijom ne znaci da je njihova kohezija danas slabija nego
tokom njihove dosadasnje istorije, vee da je, naprotiv, jaca.
To se ogleda u tome sto se, i pored veze koju specijalne nauke
po jednoj strani svoje geneze iz filozofije imaju sa filozofskim
naukama, na danasnjem stupnju neslueene diferencijacije speci­
jalnih i filozofskih nauka odvija i tome suprotan proces njihove
logicko-teorijske, gnoseolosko-metodoloske i tehniCko-tehno­
loske integracije u vidu interdisciplinarnih i opstih pristupa.
Upravoovaj integracioni proces se danas nameee i svakom
kreativnom naucniku-specijalisti, a po samoj prirodi apstrakt­
nog misljenja ove grane nauka - posebno matematicaru. Ovaj
proces napredno orijentisanom kreativnom naucniku-specija­
listi daje argumente protiv konzervativnih filozofskih i ideo­
loskih tendencija protivstavljanja filozofije, nauke i tehnike
svakom, narocito socijalistickom, humanizmu. Naprotiv, iako

5
 se nauka i tehnika koriste i u ahumane svrhe, ta cinjenica (kao
ni cinjenica slicne zloupotrebe filozofije uopste, pa i marksis­
ticke filozofije) ne moze posluziti kao argument protiv njih
i za isticanje antagonizma izmedu specijalnih i filozofskih
nauka, vee pre kao argument u prilog neophodnosti povezivanja
svih oblasti nauka, ukljucujuCi i filozofske, radi revolucioni­
sanja i svestrane humanizacije covekovog zivota i rada.
Upravo ova humanisticka funkcija nauke uputila je pro­
gresivne naucnike-specijaliste da odbace jednostranosti scijen­
tizma i tehnicizma, ali i ideologizma, kao manifestacije ahumane
primene rezultata njihovoga rada i da time zadu u oblast filo­
zofskih nauka - kao sto to oni cine uvek kada teorijsko­
-metodoloski zasnivaju svoje nauke ; sa svoje strane, sve
presudnija uloga specijalnih nauka u zivotu savremenog cove­
canstva nagnala je mnoge filozofe da napuste jednostranosti
spekulacije, ideologizma i scijentizma, itd. i da u savezu s nau­
kama krenu putevima borbe za humanizaciju Ijudskih odnosa.
ZnaCi, susret naucnika-specijalista i filozofa i njihova
zajednicka akcija u resavanju humanistickih problema naseg
doba jeste zakonit proces u svetu i kod nas. Treba podsetiti da
tradicije naroda Jugoslavije na ovom planu nisu beznacajne:
pomenimo, pre svega, imena evropskog znacaja koja ulaze u
nauku i filozofiju nauka XVI-XIX veka, kao sto su fizicar
i utopist Marko Dominis, matematicar Marin Getaldie, fizicar,
matematicar i naturfilozof Ruder Boskovic, biolog Josif Pancic
i drugi. Tokom proteklih stotinu godina ove tradicije u Srbiji
nastavljaju: prirodno-naucna orijentacija socijalistickog pokreta
Svetozara Markovica, Vase Pelagiea i dr ., markistickog socijal­
demokratskog pokreta Dimitrija Tucoviea, .Dusana Popovica i
dr., ciji su pripadnici jedno vreme bili i filozofi biologije
Nedeljko Kosanin, Nedeljko Divac i dr. Naucni socijalizam, kao
opsta idejna platforma u borbi Komunisticke partije Jugo­
slavije izmedu dva rata, upuCivao je njene ideologe na nego­
vanje saveza politike sa specijalnim i filozofskim naukama.
Tako su sekretari KPJ Filip Filipovie i Sima Markovic bili
matematicari, a nosilac partijske filozofske ideologije pred samu
Revolucju Ognjen Prica bio je matematicar i fizicar, dok su
Veselin Maslesa, Dusan Nedeljkovic, Ljubomir Zivkovic, Sinisa
Stankovie i drugi marksisti u svom naucnom i filozofskom,
kao i drustvenopolitickom radu posebnu paznju posveCivali
filozofiji nauka, humanistickoj funkciji i smislu nauka i oslo­
bodilacke borbe radnickog pokreta uopste. Tako je jugoslo­
venska marksisticka filozofija i mogla biti relativno specificna

6
 i umnogome slobodna od staijinskih deformacija u teoriji i
praksi. Od znacaja su i rezultati gradanske filozofije nauka u
Srba ovoga perioda, cija su najpoznatija imena Mihailo Petro­
vic, Branislav Petronijevic, Toma Zivanovic, Jovan Cvijic,
Ivan Daja i dr.
Posle izvesnog zastoja ova je epistemoloska tradicija, u
uslovima samoupravnog socijalizma u Jugoslaviji, ozivljena na
naucnim skupovima Filozofija, matematika i prirodne nauke
(Beograd , 1963) i Marksizam i savremene matematicke, prirodne
i tehnicke nauke (Opatija, 1965), kao i delatnoscu Dijalektike
- casopisa za filozofsko-metodolosklO! probleme matematickih,
prirodnih i tehnickih nauka, koji od 1966. godine izlazi u Beo­
gradu i okuplja saradnike iz nase zemlje i iz inostranstva .
Svojom koncepcijom integralnog marksizma, saradnici ovog
casopisa nisu sarno uski specijalisti. Shvacena kao svojevrsna
nauka 0 covekovom saznajnom i vrednosnom teorijsko-prak­
ticnom odnosu prema svetu, koja ima progresivnu idejnu
funkciju u savremenom svetu, jugoslovenska marksisticka filo­
zofija dilajekticko-materijalisticke orijentacije tezi i sve vise
uspeva da bude relativno svestrana - da zahvati : 1) strukturu
i zakonitost prirode i drustva, 2) probleme logike, gnoseologije
i metodologije i 3) aksiologije i antropologije. Ona · je teZila
i postigla ohrabrujuce rezultate narocito u negovanju epistemo­
loske problematike - dakle opste teorije, logike, gnoseologije
i metodologije specijalnih nauka, kao njihove granicne oblasti
prema filozofiji. J edan od nasih istaknutih matematicara­
-marksista ove orijentacije, koji je i jedan od osnivaca i
saurednika Dijalektike - jeste prof. Bertolino.
Krug njegovog filozofskog interesovanja, koji je dosao do
izrazaja u ovoj knjizi, jeste epistemologija. NajviSe paznje
posvetio je problematici dijalektike protivurecnosti uopste, a u
matematici posebno, a u vezi stirn problemu zasnivanja mate­
matike i njenoj vezi sa praksom ; ovde je on dao i svoj naj~
znacajniji doprinos.
Ako sam prof. Bertolino u svom Predgovoru ovoj knjizi
izjavljuje da ne smatra u njoj objavljene radove naucnim pri­
lozima - to treba pripisati njegovoj skromnosti i kriticnosti
kao egzaktnog naucnika. Stvarno, svaki objektivni ocenjivac
naCi ce u njegovim filozofskim radovima (koji takode spadaju
u naucni rad , iako posebne vrste) ne sarno niz konkretnih epi­
stemoloskih rezultata vrednih paznje vec i novih osvetljenja
niza pitanja opste filozofije. NaCi ce svedocanstvo 0 piScevoj
moci opservacije i misaonosti, 0 samostalnosti njegovog suda

7
koji se ne povodi za autori tetima, vee traga ~ istinom. Skup­
ljene u ovoj knjizi, filozofske rasprave i studije prof. Bertolina
predstavljaju ga naucnoj i kulturnoj javnosti ne samo kao
epistemologa vee i kao filozofa-marksistu sireg zahvata, i to
celovitije, potpunije i vernije nego sto su to uspeva1i njegovi
pojedinacni radovi ove vrste rasuti po casopisima.
Preporucujuci paznji citalaca prvu . filozofsku knjigu prof.
Bertolina, mozemo samo pozeleti da on nastavi sa radom u ovoj
oblasti, uvereni da ce dati i znacajnijih rezultata i vecih sinteza.
5. X 1972. Dr Andrija B. Stojkovic
 VEZA IZMEDU MATEMATIKE I FILOZOFIJE

POSMATRANAKROZ POJMOVE PROSTORA

I BROJA DIMENZIJA

Od brojnih veza izmedu matematike i filozofije u ovom se

clanku, u ogranicenom obimu, posmatra sarno jedna: veza
izmedu matematike i filozofskih shvatanja 0 saznatljivosti
sveta. Posebno: do koje mere matematika »daje za pravo« raz­
licitim idealistickim interpretacijama u ovoj oblasti. U tom
krugu ideja od osnovnog je znacaja pojam prostora - da Ii
bogatstvo i relativnost pojma prostora u matematickom smislu
nuzno dovode do takvih filozofskih konsekvenci koje bi negi­
rale prostornost kao osnovnu odredbu materije, odnosno dovele
u pitanje egzistenciju objektivnog prostora?
Nesporazumi u vezi sa matematickim pojrnom dimenzije
cesto su izvor mnogih nepotrebnih napora u siroj diskusiji. Dok
neki silom pokusavaju da »zamisle« cetvrtu dimenziju, ne ras­
cistivsi pojam dimenzije uopste, drugi sve ono sto »izlazi« iz
trodimenzionog prostora smatraju kao cist »fa<;on de parler«,
dok trodimenzionalnost ostaje kao jedan od apsolutnih prostor­
nih atributa. ci.ie bi relativiziranie moglo znaciti idealisticku
deformaciju i zadati udar shvatan.iu 0 saznatljivosti sveta. Zato
je u ovom clanku pojmu broja dimenzija posvecena posebna
paznja.
Prema Marksovoi II tezi 0 Foierbahu, cisto teorijska
ar!!umentacija materijalistickih stavova je nemoguca. Ta nemo­
gucnost ne znaCi apsolutnu nedokazljivost. nego ukazuje na
poseban vid dokazivanja, u okviru koga se kombinuju posredni
i neposredni argumenti, pri cemu razoblicavanje apsurdnosti
idealistickih stavova igra znacajnu ulogu.
9
 Zato i ovo izlaganje ne pretenduje na dokazivanje materi­
jalistickih stavova putem matematike, nego se odnosi na prirodu
povezanosti matematickih nauka sa napretkom ljudskih saz­
nanja 0 svetu i prirodi, sa asimptotskim priblizavanjem objek­
tivnoj istini, pri cemu matematika osvetljava izvesne strane
ovog asimptotskog priblizavanja, dalekog od svakog prostog
dodavanja novih znanja starim znanjima, uz neku apsolutnu
kompatibilnost starog sa novim.

II

Razlikovacemo objektivni prostor, kao oblik egzistencije

materije i njenih posebnih vidova, procesa i promena u objek­
tivnoj stvarnosti, zatim subjektivno-opazajni prostor i mate­
maticko-fizikalne teorijske prostore.
Veliki matematicar Anri Poenkare detaljno je ispitivao
odnos izmedu subjektivno-opazajnog i matematicko-fizikalnog
prostora. U ovoj oblasti Poenkare je dosao do niza interesantnih
i tacnih zapazanja, kao i do mnogih nedovoljno konsekventnih ,
jednostranih zaklj ucaka oboj enih idealisticki. Idealisticku pri­
rodu tih zakljucaka objasnio je Lenjin u »Materijalizmu i
empiriokriticizmu «. Poenkareova razmatranja zasluzuju da se
njima posebno pozabavimo, s jedne strane, !<ao ilustracija
puteva kojim se, sledeci inace tacnim matematickim rasudiva­
njima, moze doCi do neadekvatnih filozofskih tumacenja, a s
druge strane, kao znacajan izvor gnoseoloskih rezultata, bitnih
za bolje razumevanje relativnosti nasih saznanja i za razbijanje
predrasuda 0 nekim pojmovim:;i i zakonima, koji bi iskustvom,
navodno, bili za svagda potvrdeni i usli u riznicu apsolutnih
istina. Najzad, Poenkare je dublje usao u pojam dimenzije, cija
matematicka teorija tek pocev od njega dobija u pravom smislu
naucni karakter.
Najpre, po Poenkareu, Euklidova geometrija nije istinitija
od geometrije Lobacevskog ili Rimana, nego prosto udobnija.
NiSta ne iskljucuje mogucnost da nas nova otkrica ne dovedu
do toga da usvojimo, u matematickom tretiranju fizickih prob­
lema, jednu od neeuklidskih geometrija. Danas je svakome
poznato da je Ajnstajn izvrsio ovakvo usvajanje u specijalnoj
i opstoj teoriji relativnosti . Glavno merilo za usvajanje takvih
tretiranja prostora mora biti u eksperimentalnoj potvrdi . Fizi­
cari su kompetentni za ocenu toga do koje mere eksperimenti
potvrduju Ajnstajnove teorije. Ovde napominjemo sarno toliko

10
 da u nasoj sredini postoje krajnje oprecna misljenja u oceni
eksperimenata 0 kojima je rec , sto je predmet posebne, strucne
diskusije.
Vratimo se Poenkareu. On daje analizu opazajnog i mate­
matickog prostora, pojma tacke , pravca, promene polozaja,
broja dimenzija u funkcionalnoj vezi sa nasim osetima, sa mus­
kularnim i nervnim promenama. U ovom izlaganju dajemo
sarno najopstiju skicu te analize. Konstatovanje da je duz AB
jednaka duzi CD dovodi se u vezu sa pokretom ociju kojim
se A pomera do poklapanja sa C, a B sa D, iz cega se zakljucuje
da bi za bice sa jednim jedinim nepokretnim okom pojam
poreclenja velicina u ovom smislu bio potpuno prazan. Promene
polozaja spoljnih objekata Poenkare povezuje sa nasim unutras­
njim promenama i dolazi do t v rclenja da bice koje se ne bi
moglo kretati ne bi moglo uociti razlike proistekle iz promene
polozaja, pa ni stvoriti geometriju. Zatim se daje klasifikacija
promena polozaja spoljasnjih tela , opet vezana za nase unu­
trasnje promene, pri cemu dye spoljne promene pdpadaju
istom kretanju ako su korigovane istom unutrasnjom prome­
nom. Uocimo Ii promenu polozaja A, pracenu jednom drugom
promenom polozaja B, slobodni smo da shvati mo skup dveju
promena kao jednu jedinu: A + B. Tako se skup promena polo­
zaja povezuje sa matematickim pojmom grupe, a zatim dolaze
u pomoc pojmovi iz teorije grupa (podgrupa, izomorfizam,
neprekidnost grupe, rotacione i helikoidalne podgrupe). Nacin
na koji opazamo fenomene iz opazajnog prostora navodi nas da
biramo vrste podgrupa iz naseg intuitivnog skladista, pri cemu
se odlucujemo za one koje nam daju najudobnija rezonovanja.
»Zakoni 0 kojima je rec nisu nametnuti od prirode nama ,
nego od nas prirodi « - veli Poenkare i nasta v lja: » Ako ih mi
namecemo prirodi, to .ie zato sto nam ona dozvoljava da to
Cinimo. Ako bi ona pruzala mnogo otpora , mi bismo trazili u
nasem arsenalu neku drugu formu koja bi bila za nju prihvat­
Ijivija«. I dalje: »Ono sto zovemo geometrijom nije nista drugo
nego izucavanje formalnih svojstava jedne neprekidne grupe.
Pojam ove grupe postoji u nasem duhu pre svakog iskustva,
ali isti je slucaj i sa mnogo drugih neprekidnih grupa, npr.
onom koja odgovara geometriji Lobacevskog. Izmeclu nepre­
kidn ih matematickih grupa koje nas duh moze da konstruise
m i biramo anu koja se najmanje udaljava od one grupe, ana­
logne fizickom kontinuumu , koju nam iskustvo pruza kao grupu
promena polozaja.« Najzad: »Nas duh daje jednu kategoriju
prirodi. Ali ova kategorija nije Prokrustova Dostelia u koju

11
silom smestamo prirodu prema svojim potrebama. Pruzamo
prirodi jedan izbor postelja medu kojima biramo onu koja naj­
vise odgovara njenome stasu.«

III

Precizna razmatranja Poenkarea bacaju zaista mnogo svet­

losti na mehanizam misaonih procesa, kojim se formiraju
matematicki pojmovi u zavisnosti od culnog iskustva . Kroz ova
razmatranja moze se dobro razumeti relativnost takozvanih
oCiglednih geometrijskih istina. Tu se vodi racuna 0 nasoj bio­
loskoj ogranicenosti, pri cemu se do men naseg iskustva moze
u buduenosti i kvalitativno izmeniti, kada sve veei razvitak
tehnike istrazivanja pocne da dovodi (sto je vee slucaj) do eks­
perimentalnih cinjenica sasvim posredno iskustvenih, koje
zahtevaju geometrijsku interpretaciju . Po sebi je jasno da te
geometrijske interpretacije mogu biti i neeuklidske, kao sto
je jasno i to da ako nam neki eksperimenti ukazu na dobro
slaganje sa jednom od neeuklidskih geometrija, nikako ne
smemo zakljuciti da je do sada pogresno smatrano kako je pro­
stor euklidski, a od sada pa za navek je utvrden da je on
neeuklidski u ovom iIi onom smislu. Shvatanja 0 promenljivosti
i razvojnosti pojma prostora ni u cemu ne protivurece osnovnoj
rnaterij alistickoj pretposta vci 0 0 bj ekti vnosti prostora i nj e­
govoj apsolutnosti u smislu objektivne egzistencije. Pojam
prostora sagledavamo u sve novim, kvalitativno razlicitim
vidovima.
Ono sto kod Poenkarea vodi idealizmu nije u shvatanju
relativnosti prostora, nego u tvrdenj u da mi dajemo zakone
prirodi, u jednostranosti prikazivanja potpune nezavisnosti intu­
icije u kojo,i , nezavisno od iskustva, postoje svi modeli. Medu­
tim, i model Lobacevskog dosao ie preko iskustva, iako ne u
gruboj , neposrednoj formi. Diskusija 0 nezavisnosti petof! postu­
lata predstavljala je, istina, cisto matematicku. teorijsku ras­
pravu, ali vezanu za jedan problem u uskoj zavisnosti S8
pojmom paralela, koii nije van svakog iskustva. Novi model
forrnira se u neposrednoj vezi sa starim i cesto se njime inspirise.
Ne dolazi do toga da nekome s neba odiednom padne ideja da
pravi takvu i takvu novu geometriju. Da intuicija vidi i vodi
dalje od neposrednih opazanja, jasno je svakom, kao i to da
je ona najbitnija komponenta svakog istrazivanja, do nije je­
dina i ne egzistira bez drugih. Zasto se »mastoviti« produkti

12
nase intuicije tako cesto realizuju u eksperimentalnim potvr­
dama, svakako nije savim jasno, jer uslovljenost intuicije
iskustvom ne moze potpuno objasniti ovo pitanje.
Izvedeni karakter geometrijskog prostora, u cijem je izvo­
denju nasa duhovna aktivnost od osnovnog znacaja, ipak ne
daje Poenkareu za pravo da onako kategoricno tvrdi kako
»opazajni prostor nema nicega zajednickog sa geometrijskim
prostorom«.

IV
Poenkare je detaljno tretirao i pojam dimenzije. On ga
zasniva na sledecem rasudivanju. Uocimo prvo jednu zatvorenu
krivu, tj. kontinuum od jedne dimenzije; ako na toj krivoj
oznacimo dve tacke preko kojih nam je zabranjeno da predemo,
kriva ce bib podeljena ria dva dela i bice nemoguce preci iz
jednog dela u drugi ostajuci na krivoj. Na zatvorenoj povrsi
(kojoj dodeljujemo 2 kao broj dimenzija) ulogu »zabranjenih«
tabaka igraju zatvorene krive ; u prostoru (kome dodeljujemo
3 kao broj dimenzija) tu ulogu igraju zatvorene povrsi. Ovakvo
prilazenje pojmu dimenzije analogno je definisanju zapremina
kao delova prostora, povrsi kao granica zapremina, linija kao
granica povrsi. : . ' ~':
S druge strane, Poenkare pokazuje kako, polazeci od rota­
eione podgrupe, pri cemu se uzima tacka ka6 element prostora,
dolazimo do prostora od tri dimenzije. Polazeci od helikoidalne
podgrupe, pri cemu se uZima prava kao element prostora, dola­
zimo do prostora od cetiri dimenzije. PolazeCi od takozvanog
»rotacionog snopa «, pri cemu se uzima prava sa tackom na njoj
kao element prostora, dolazimo do prostora od pet dimenzija.
Po Poenkareu, najudobnije je da se pode od rotacione pod­
grupe, sto dovodi do trodimenzionog prostora, a iskustvo nas
navodi na ocenu ovog iIi onog nacina kao udobnijeg.
Odredivanje broja dimenzija postaje , medutim, slozena
stvar cim se napuste okviri dobro poznatih geometrijskih figura.
Na primer, neka je M skup tacaka kojima je najvi.se jedna od
tri koordinate racionalan broj . Neposredno Se ne moze oceniti
koliko ovaj skup ima dimenzija, ali pokazuje se da je dimen­
zije 1. No s obzirom na koju definiciju?
Treba da se nade takav propis po kojem bismo svakom
delu S prostora dodelili odreden broj d (S), tako da ovaj broj
»zasluzuje« naziv dimenzije , tj. da se u slucaju dobro poznatih
figura sloze sa uobicajenim brojem dimenzija.

13
 Put kojim se doslo do danasnjih, jos uvek ne »sveobu­
hvatnih « definicija dimenzije nije bio jednostavan. Do otkrica
teorije skupova, pojam dimenzije nije bio definisan u potpunom
smislu te reCi. UgIavnom je dimenzija prostora tretirana kao
najmanji broj neprekidnih realnih parametara, potrebnih da
se prostor opiSe (broj dimenzija jednak je broju koordinata
tacke un-to dimenzionom prostoru) . Do koje je mere ovakav
prilaz problemu sadrZao opasnosti i protivrecnosti, videlo se
posle dva znacajna otkrica krajem XIX veka: otkrica kanto­
rovske uzajamno - jednoznacne korespondencije izmedu tacaka
linije i tacaka ravni i otkrica peanovskog neprekidnog presIi­
kavanja odsecka na .ceo kvadrat. Prvo otkrice je oborilo ube­
denje da je ravan »bogatija « tackama od krive linje i pokazalo
da se dimenzija moze menjati pri uzajamno jednoznacnim
transformacijama. Drugo otkrice je dokazalo da dimenzija moze
rasti pri jednoznacnim neprekidnim preslikavanjima.
Doslo je do postavljanja vaznog pitanja : da Ii su m-to
in-to dimenzioni euklidski prostor pri m =!=- n homeomorfni,
odnosno topoloski ekvivalentni? Kada bi oni to bili, klasa topo­
Ioskih transformacija pokazala bi se presirokom za realnu pri­
menu u geometriji.
Godine 1911. Brauer je dokazao na pri m =l= n euklidski
m-to in-to dimenzioni prostor nisu homeomorfni,' a 1913. godine
uveo pojarn dimenzije kao celobrojne funkcije prostora, po
definiciji topoloski invarijantne. Zatim je pokazao da, u slucaju
n-to dimenzionog euklidskog prostora »broj dimenzija « odnosno
dimenzija iznosi takode n po novoj definiciji, kao i po staroj.
Ali , euklidski n-to dimenzioni prostor je sarno jedan poseban
slucaj opstih topoloskih prostora.
Brauer je dakle prvi tvorac moderne definicije dimenzije,
koju su dvadesetih godina ovog veka usavrsili, razvijajuci i
teoriju dimenzija, ranD preminuli sovjetski matematicar Urison
i austrijski matematicar Menger. .
Danasnja egzaktna definicija glasi: Neka je E metricki
separabilan prostor ; svakoj tacki p € E dodelicemo jedan ceo
broj, dimenziju E u p, definisan na sledeci nacin:
1° . Prazan prostor i samo on ima dimenziju -1.
2° . a) Dimenzija prostora E u tacki p je ~ n (n ~ 0), ako
svaka okolina od p sadrZi jednu otvorenu okolinu, cija granica
ima dimenziju ~ n-l.
2°. b) Dimenzija prostora E je ~ n, ako E ima dimen­
ziju ~ n u svakoj tacki.

14
 3°. a) Dimenzija prostora E u taeki p je jednaka n, ako
je u toj taeki ~ n, ali nije ~ n-l.
3°. b) Prostor E je dimenzije n, ako je dimenzije ~ n,
ali nije ~ n-l.
4° . Dimenzija prostora E je beskonaena, ako za bilo koje n
nire dimenzije ~ n.
Definicija se odnosi na metricke separabilne prostore.
Negde se ona daje za metricke prostore sa prebrojivom bazom.
Euklidski n-to dimenzioni prostor je i jedno i drugo . Uostalom,
svaki topoloski prostor prebrojive baze je separabilan.
Induktivnost postupka datog ovom definicijom dala je i
ime ovoj dimenziji - induktivna dimenzija i oznaku d = ind. E
Zapazamo da se ova definicija zasniva na Poenkareovom
intuitivnom razmatranju vezanom za nase razlikovanje taeaka
kao granica linija, linija kao granica povrsi, povrsi kao granica
zapremina. Ocigledna je povrsnost i pogresnost laickog progla­
savanja dimenzija za »prav.c e U kojima se telo pruza«. Mi dode­
Ijujemo opazajnom, eulnom, punktualnom prostoru 3 kao broj
dimenzija u sustini zato sto opazamo, grubo reeeno, tri vrste
objekata eije su geometrijske idealizacije linije, povrsi i
zapremine.

v
Jedan drugi naCin definisanja dimenzije pripada Lebegu,
pokrivanjem datog skupa S pomocu otvorenih skupova VI , . . . VII
ili zatvorenih Fl, . .. Fn . Ovu dimenziju oznaeavamo sa dim. S .
Postoji i treca definicija Ind. S koju sarno spominjemo.
Urison je pokazao da je dim. S = ind. S za sve skupove
u 3-dimenzionom euklidskom prostoru. Takode je tu i Ind . S
jednaka prethodnim dvema. Nije poznato da li je Ind. S = ind S
za sve metricke prostore, kao ni za Hausdorfove prostore.
Takode se ne zna da Ii je dim. S ~ ind. S za sve normalne
prostore.
Postoji, dakle, raznovrsnost u mogucnosti izbora definicija
ekvivalentnih u tom smislu sto prostoru dodeljuju tri dimen­
zije, iako se inaee razlikuju medu sobom, sto se ocituje kada
se prede u takozvane apstraktne prostore, koji takode nisu cista
igrarija duha , koji imaju svoje prakticne primene i teorijska
obrazlozenja i kod kojih je pojam dimenzije takode od bitnog
interesa.

15
 Uostalom, unosenjem pogodnih struktura i opazajni se pro­
stor moze tretirati kao neki od »apstraktnih«.
Relatvinost pojma broja dimenzija odnosno dimenzije
vidljiva je delimicno vee iz izlozenog kratkog istorijata. Bitno
je za odredivanje broja dimenzija i sta uzimamo kao element
prostora. Medutim, pojam dimenzije uopste, potrebe dirigovane
iskustvom koje su imperativno dovele do uvodenja jednog
takvog pojma, svakako su u neodvojivoj vezi sa prostornoscu
kao odredbom materije. Braj dimenzija je dobrim delom ljud­
ska tvorevina i ne moze se tretirati kao svojstvo materije
nezavisno od ljudske svesti. Broj dimenzija (u tom smislu da
je on objektivno 3, 4 ili n) ne ubrajam, dakle, u sustinske objek­
tivne odredbe prostora u kakve ubrajam dimenziju uopste, tj.
kao dimenzionalnost, kao jedno svojstvo objektivno vazece, po
kome prostor zahteva da mu se dodeli neki broj dimenzija.
Kad kazemo da je prostor trodimenzionalan, mi ne mozemo
pod tim podrazumevati niSta drugo sem toga da su nas potrebe
dirigovane iskustvom dovele do uvodenja jednog apstraktnog
pojma - broja dimenzija i da je izmedu svih definicija koje
smo probali nadena jedna kao najudobnija s obzirom na
odredenu vrstu problema, ona koja prostoru, cije je sadasnje
opazajno shvatanje uslovljeno i stepenom naseg bioloskog
razvitka u bitnoj meri, dodeljuje 3 kao broj dimenzija, sto je
u skladu sa klasifikacijom objekata na liniji, povrsi i zapremine.
U daljem istrazivanju mi uopstavamo taj pojam.

VI

Na tvrdenja 0 relativnosti pojma broja dimenzija moze se

staviti prigovor da sve navedene definicije dodeljuju nasem
vidljivom, punktualnom prostoru , odnosno njegovoj geometrij­
skoj idealizaciji 3 kao broj dimenzija. Medutim, mi ne moramo
tacku uzeti kao element toga prostora . Ako se, na primer,
zadrzimo na onom pojmu dimenzije po kome se broj koordinata
elementa poklapa sa brojem dimenzija, posmratajmo skup svih
sfera sa centrom u tacki A (a, b, c) i poluprecnikom r. Neka
sfere budu elementi prostora . Ovaj prostor je cetvorodimen­
zioni, jer je svaki element odreden sa cetiri broja. Vizuelno
se taj prostor ne razlikuje od naseg opazaj nog, punktualnog
prostora, samo smo uneli jednu drugu strukturu . IIi, formirajmo

16
prostor Ciji su elementi sve prave cije su projekcije na dve
x y
upravne ravni III i II2 red om date jednacinama - +- = 1
m n
x y
- + --,--- = 1, gde su m, _n, ml, nl realni pozitivni brojevi.
1n1 nl
Brojevi m, n, ml, ni su koordinate prave u prostoru (u III i II2
uveli smo 'koordinatne sisteme cija je osa x preseena prava
dvej,u ravni, a odgovarajuce y-ose imaju, recimo, zajednicki
pocetak na osi x). Ovaj prostor vizuelno cini podskup naseg
opaiajnog prostora, pa ipak je on dimenzije 4 s obzirom na
usvojenu definicju. Ako znatno rede uzimamo pravu.iIi sferu
kao element prostora, razlog je sto to manje odgovara nepo­
srednom opazajnom iskustvu, a u nizu problema je i racunski
kompIikovanije. To, medutim, nije van naseg opazajnog isku­
stva. Naseiskustveno dozivljavanje svakako je uslovljeno i
bioloskom konstrukcijom (poznata je vazna, mada ne i jediria
u ovom smislu, uloga tri polukruzna kanala u unutrasnjem uhu
koji leze priblizno u ravnima jednog Dekartovog pravouglog
koordinatnog sistema, poznate su posledice koje izaziva njihovo
ostecenje, poznato je da postoje i organizmi sa dva polukruzna
kanala, cije se kretanje razlikuje od naseg - kruzno kretanje
japanskih miSeva).
Dalji prigovor moze se zasnivati na tvrdenju da su svi
»visedimenzioni« izleti ipak samo naucni »fac;on de parler«, dok
je objektivna vrednost trodimenzionalnosti u cinjenici da mi
opazamo realno takve objekte koje geometrjski idealizujemo
kao linije, povrsi i zapremine. Moze se reCi da se 0 tome zapravo
radi kada se, u filozofskom smislu, trodimenzionalnosti pridaje
objektivni karakter. U svakom slucaju, potrebno je bilo raz­
jasniti terrriinologiju, radi izbegavanja terminoloskih dvosmi­
slenosti. No ovakvo nase sagledavanje objektivne realnosti
svakako je bioloski ograniceno i mi ne smemo ignorisati moguc­
nost i takve nase bioloske evolucije koja bi dovela i do kvali­
tativno razlicitijih opazajnih iskustava. To ne znaci da predmeti
koje uocavamo objektivno ne postoje, nego da cemo vremenom
moCi b rtjima da sticemo sve tacniju sIiku, sve blizu njihovim
objektivnim kvaJitetima. A . i na sadasnjem stupnju je jasno
do koje su mere linije, povrsi i zapremine idealizacija objekata
koje stvarno zapazamo. Idealizacija je znatna, ali ipak u uskoj
vezi sa opazanjem, koji je opet relativno adekvatan odraz objek­
tivne realnosti.
2 Matematika I dljalektlka FAKULTET E.:O,IOMSKIH t:AU ' 17
S P LIT
 Ako, dakle, i ostanemo pri neposrednom opazajnom isku­
stvu, mozemo broj dimenzija relativizirati. Ako jos pretposta­
vimo da svakako postoje svojstva prostora koja i ne mozemo
direktno, nego sarno posredno iskustveno doziveti, putem
rezultata raznih fizikalnih eksperimenata, onda je jasno da
relativiziranje broja dimenzija moze ici i dalje , u jos apstrakt­
nijem smislu, analogno onome kako je to cinio Ajnstajn, pri
cemu ce nam slaganje tako formirane teorije sa eksperimentima
biti vodeci kriterijum za privremeno (vremenski duze ili krace)
usvajanje jedne takve »neiskustvene« teorije, neiskustvene,
naravno, sarno u smislu neposrcdnog, opazajnog iskustva.
Na slican nacin se m.oze tretirati euklidski odnosno neeu­
klidski karakter prostora.
U vezi sa pojmom dimenzije navedimo jos i to da postoje
definicije za najopstije topoloske prostore, no ciju je teoriju
vrlo tesko izgraditi. Formira se dimenzija d (X) kao celobrojna
topoloska invarijanta takva da je d (X') ~ d(X), ako je X' C x.

VII
1z izlozenog se donekle vidi kako su putevi matematike,
kao pomocnog sredstva za otkrivanje sveta, vezani sa isku­
stvom, ali imaju i svoju samostalnu ulogu, kako matematika
svojim apstraktnim mogucnostima i slobodom ide u prilog
uverenju 0 sve daljem napretku u saznavanju sveta.
Ali, matematika ne dopusta nikakva okamenjena shvatanja.
Dovedimo to u vezu sa tezom dijalektickog materijalizma 0
Ijudskom asimptotskom pribliZavanju apsolutnoj, objektivnoj
istini. Kakvog je karaktera to priblizavanje? Promenljivost
matematickih modela koji sluze za objasnjavanje novih ekspe­
rimentalnihcinjenica ukazuje na kvalitativne razlike izmedu
pojedinih stupnjeva na putu saznavanja objektivne realnosti,
pri cemu ovi kvaliteti imaju i bitno suprotnih elemenata, no
ne takvih da dovode u pitanje osnovne odredbe materije na
kojima materijalizam insistira. Ako ne petrificiramo euklidski
karakter prostora, ne znaci da smo otvorili vrata apsolutnom
skepticizmu u pogledu saznatljivosti uopste nego sarno to da
smo svesni beskrajne slozenosti sveta koga ne mozemo saznati
u totalitetu svih njegovih kvantiteta i kvaliteta, sem ako ne
pridamo sami sebi izvesne »bozanske « atribute. Tacno je da
smo apsolutnoj, objektivnoj istini blizi danas nego pre hiljadu
godina, ali ne mozemo i ne smemo tvrditi da cemo kroz milion

18
godina (»ako covecanstvo bude postojalo dovoljno dugo«, kako
kaze Engels u »Antidirngu«) biti njoj, recimo, »veoma blizu«,
posto bi to impliciralo konacnost jedne sasvim personificirane
objektivne istine.
Ako, dakle, matematika na skicirani nacin (svakako ne
sarno na taj) vrlo ubedljivo sluzi kao argument u skladu sa
materijalistickim stavovima, ona, s druge strane, daje vrlo
malo za pravo subjektivistickim zastranjivanjima kojima je
sklon Poenkare kada tvrdi da nas duh daje kategorije prirodi,
pri cemu te kategorije, potpuno nezavisno od iskustva, u duhu
vee egzistiraju. On i sam priznaje da priroda ne pruza otpora
(mnogo otpora) zakonima koje joj »nameeemo«. Pravo je cudo
kako on, priznajuei verbalno egzistenciju prirode van nas i
govoreCi cak 0 njenom »stasu«, ne vodi dovoljno racuna 0 tome
da taj opipljivi »stas« ima valjda i nekih svojih objektivnih
osobina.
Ruder Boskovie je rekao: »Ali kad bi neki urn, potpuno
razlicit od naseg, uocio osobinu neke krive, kao sto mi kon­
gruenciju prave uocavamo, onda ne bi vidio samu kongruenciju
prave; ovim daleko drukcijim umom on bi ustrojio elemente
svoje geometrije i sasvim bi drukcije odnose otkrivao«.
Slazuei se sa ovom misli Boskoviea, mozemo jos reei da
mislena pretpostavka ovakvog nekog »drukcijeg uma « nikako
ne daje razloga veri u misticna visa biea, ni da promenljivost
nasih predstava 0 svetu znaci nemoguenost saznanja uopste,
ni da zavisnost nasih teorija od nase bioloske konstrukcije znaci
egzistenciju sarno naseg Ja i objektivno niceg vise, ni da je
duh primaran a materija sekundarna, ni da je prostornost sarno
subjektivna forma naseg misljenja koja van njega nema nikak­
vog smisla. .

LITERATURA
[1] Eng e 1 s : Anti-Diring.
[2] Len j in: Materijatizam i empiriokriticizam.
[3] H u r e wi c z W. and Wa 11 man H.: Dimension theory, Princeton,
1948 (ruski prevod).
[4] F a v a r d J. : Espace et dimension. Paris , 1950.
[5] S e sic B. i S t 0 j k 0 vic A. : Dijalekticki materijalizam, Boograd,
1962.
[6] Poi n car e H.: Des jondements de la geometrie.
[6] Poi n car e H.: La Valeur de la Science .
[8] Poi n car e H.: Dernif!res pensees.

:1,'
19
 [9] Mar des i e S.: 0 dimenziji geometrijskih tvorevina, »Matematicka
biblioteka«, 22.
flO] I v a nov i c D.: 0 teoriji relativnosti, Beograd, 1962.
[11] Pin t e r T .: Lenjin i fizika na' pocetku XX stoleca, »Almanah
Boskovie «, 1950.
[12] B 1 a nus a D.: Teorija relativnosti , »Almanah Boskovic«, 1950.
[13] Mar k 0 vie Z . : Ruder Bo~kovic , »Almanah BoskoviC«, 1950.
[14] S tip ani c E.: Ruder Boskovic u matematici, astronomiji i nauc­
nom svijetu, »Nastava matematike i fizike «, VII, I, 1958.
[15] R'a do j c ie M. : 0 stanoviStima u geometriji, I kongres mat. i fiz.
FNRJ, Bled, 1949.
[16] B iii n ski S.: 0 osnovima aksiomatike, )) Nastava matematike i
fizike «, V, 2, 1956.
[17] K a g an V. F.: Lobacevski, Moskva-Lenjingrad , 1948.
[18] Be ski n N. M.: Metodika geometrije. Beograd, 1948.

P.S. Ovaj clanak je objavljen u casopisu )) Filozofija «, Beograd

1963, br. 1.

20
 ZERMELOV A AKSIOMA IZBORA I NEPROTIVRECNOST

MATEMATICKIH TEORIJA

UVOD

Ispitvanje osnova matematike danas je u punom jeku , pre~

plicuci se usko sa vise osnovnih filozofskih problema. Veze su
se posebno istakle u pitanjima aksiomatizacije teorije skupova
i neprotivrecnosti pojedinih matematickih teorija i matematike
uopste.. Po Hilbertu, egzistencija jednog matematickog bica
identicna je sa njegovom neprotivrecnoscu. Neprotivreenost
neeuklidskih geometrija svodi se na neprotivrecnost euklidske,
a neprotivrecnost ove na neprotivrecnost aritmetike odnosno
u krajnjoj instanci na neprotivrecnost teorije skupova. Doslo
se do teorije skupova kao veoma opste, matematicki i filozofski
znacajne teorije, na kojoj se zasniva sva matematika. Skupovno
stanoviSte danas sve viSe zahvata najrazlicitije matematicke
oblasti. .
Ali paradoksi koji su se javili u tzv. »naivnoj « teoriji
skupova dovode do potrebe njihovog uklanjanja putem aksio­
matizacije, koja daje sisteme u kojima se poznati paradoksi ne
javljaju, no cija neprotivrecnost ipak time nije dokazana. Drugi
put prevazilazenja paradoksa je uvodenje viSevalentnih logika,
cime se paradoksi sarno legalizuju. U sadasnjoj fazi svog raz­
vitka visevalentne logike jos nisu dale veoma brojnih primena
u matematici, iako tih primena ima, i to vrednih paznje.
Nas cecilj biti da detaljnije upoznamo Zermelovu aksiomu
izbora, njenu ulogu u teoriji skupova i matematici uopste, kao
i njene filozofske konsekvence ida, s druge strane, podrobnije
razmotrimo sarno neke misli 0 smislu traganja za dokazima
neprotivrecnosti.
 Glavnu ulogu u matematickoj obradi imali su radovi pro­
fesora Vaclava Sjerpinskog, * kao i knjiga » Teorija skupova«
f)ure Kurepe. Ostala koriScena literatura navedena je na kraju.

NEK1 POJMOV1 1Z TEOR1JE SKUPOVA

Skupovi M i M' su ekvivalentni, ako je izmedu njihovih

elemenata moguce uspostaviti uzajamno jednoznacnu kores­
pondenciju.
Za sve skupove koji su ekvivalentni sa jednim istim sku­
pom kazemo da su iste moci, te im dodeljujemo jedan isti broj fl,
koji nazivamo kardinalnim brojem.
Ako dvaskupa M i M' nisu ekvivalentni, a pri tome je M
deo od M', kazacemo za njihove kardinalne brojeve fl < fl'.
Skup prirodnih brojeva ima kardinalni broj kwo (alef-nula).
Skupovi ekvivalentni sa skupom prirodnih brojeva jesu pre­
brojivi. Skup realnih brojeva nije prebrojiv. Njegov kardinalni
broj je 2kwo (kardinalni broj skupa svih jednoznacnih preslika­
vanja prebrojivog skupa na dvoclani skup [0,1]).
Ako je u nekom skupu S definisana relacija poretka ~
taj se skup naziva ureaenim, odnosno delimicno (parcijalno)
ureaenim skupom. U tom slucaju skup S moze sadrzati kako
uporedivih tako i neuporedivih elemenata (sto naziv delimicno
ureaeni skup jasnije naglasava). Ako delimicno uredeni skup
nema neuporedivih elemenata, naziva se potpuno ureaenim.
Dobro ureaeni skup jeste potpuno uredeni skup koji ima
ovu osnovnu osobinu: svaki neprazni deo skupa ima svoj naj­
manji (pocetni) elemenat. Skup svih prirodnih brojeva je dobro
ureden. Skup svih racionalnih brojeva je potpuno, ali nije
dobro ureden.
KaZe se da je ureden skup (SI ~ 1) slican (izomorfan)
s uredenim skupom (S2 ~ 2) ako postoji jednoznacno preslika­
<I
vanje skupa SI tako da bude: f :(SI) = S2 i da iz x 5>: y u SI
<2
sledi po redu f(x) ;~ fey) u S2.
Zatim se uvode pojmovi rednih (ordinalnih) brojeva i tipova.
Redni brojevi odnose se na dobro uredene skupove, a redni
* Vaclav Sjerpinski, istaknuti poljski matematicar, ciji su radovi
znacili preokret u pogledu tretiranja Zermelove aksiome.

22
 tipovi na potpuno uredene. Za dva slicna dobro uredena skupa
kaze se da imaju isti ordinalni broj, analogno za potpuno ure­
dene skupove i tipove. Odnos ~ odnosno ~ uvodi se i izmedu
rednih brojeva odnosno rednih tipova. Redni brojevi karakterisu
nacin dobrog uredenja skupa, jer se jedan dobro uredeni skup
moze dobro urediti na vise nacina . Supremum skupa svih pre­
brojivih rednih brojeva oznacava se sa W1 - njegov je kardinalni
broj ku)1. Skup moei kWl moze se jos definisati kao skup koji
je neprebrojiv, a iste je moei kao svaki njegov neprebrojivi
podskup.
Poznati problem kontinuuma sastoji se u pitanju da Ii je
2kw o = kWl?
Dalje se uvode tzv. inicijalni redni brojevi, pri cemu sva­
kom rednom broju a pripada jedan broj W a. Kardinalne bro.ieve
inicijalnih rednih brojeva nazivamo »alefima «, po jevrejskom
slovu »alef «, koje takode sluzi za njihovo obelezavanje.
Dolazi se do niza »alefa«:
kwo, kWl, kW2, .... , kw .., ...
ali se ne zna da Ii ima kardinalnih brojeva i izvan niza alefa.
Specijalno, da Ii je u tom nizu 2k w o . 1z Zermelove aksiome ,
koju eemo tretirati u sledeeem odeljku, proizilazi da je u ovom
nizu svaki transfini tni kardinalni broj. Ali ni tad a se nije
znalo da Ii je :

i, uopste, da Ii je:
2k w ,, =kcoJa + ,(·) (opsta Kantorova hipoteza) .
Ovaj cuveni problem kontinuuma resio je P. Koen (videti
P. Cohen, The independence of the axiom of choice and the
continuum hypothesis, Pmc. Nat Acad . Sci USA 50 (1963)
1143-1148) dokazavsi nezavisnost ove hipoteze od ostalih
aksioma teorije skupova.

II
ZERMELOVA AKS10MA 1ZBORA

Zermelo je 1904. formulisao sledeeu aksiomu :

Neka je F jedna familija nepraznih skupova koji su dva
po dva bez zajednickih elemenata. Tada postoji bar jedan skup

23
 N koji sadrzi jedan i samo jedan elemenat svakog od skupova
familije F. ; ' ,.. l
Tn su osnovna ekvivalentna stava Zermelovoj aksiomi
1 o.Svaki skup se moze dobro urediti.
2° . Kombinirani produkt ma koje familije nepraznih sku­
pova nije prazan.
3°. Ako je M bilo kakva neprazna familija nepraznih sku­
pova, postoji jednoznacno preslikavanje: f (S), (S E M) tako da
bude f (S) E S za svaki S E M.
U poslednjem stavu ne zahteva se disjunktnost skupova
familije M, ali se ne govori 0 jednom jedinom zajednickom
elementu rezultujuceg skupa sa svakim skupom iz familije, jer
ovde rezultujuCi skup moze imati i vise zajednickih elemenata
sa pojedinim od skupova iz M.
Zermelova aksioma dovela je do duge i ostre polemike me.,.
du matematicarima, od kojih su jedni bili za njeno usvajanje,
a drugi za odbacivanje. Pitanje je u tome sta se podrazumeva
pod iskazom »postoji bar jedan skup N, itd.« Jos od Kantora,
osnivaca teorije skupova, smatralo se da dati jedan beskonacan
skup znaci formulisati n jegov zakon , karakteristicno svojstvo,
nj egovih elemenata, kriterijum po kome mozemo za posma­
trani element odrediti da li uripada datom skupu ili ne. Ovakvo
shvatanje navodi na priznavanje skupa kao postojeceg, ako .se
moze formulisati princip njegove konstrukcije. U slucaju skupa
N, 0 kome se govori u aksiomi izbora, nema teskoca za Ovu
konstrukciju (izbor) ako se radi 0 konacnoj familiji F. U slucaju
beskonacne familije F mi ne mozemo uvek formulisati zakon
po kome se formira skup N, iako je to u nizu slucajeva moguce.
Kako onda mozemo, na osnovu cega, tvrditi da takav skup N
postoji i u onim slucajevima kada ne znamo da ga konstruiSe­
mo? Za mnoge matematicare ova je aksioma bila potpuno ne­
razumljiva, dok se za druge radilo 0 cistom stavu egzistencije,
koji Se moze usvojiti ako ne dovodi do protivrecnosti.
U pogledu usvajanja Zermelove aksiome matematicari su
se bili podelili na »realiste « i »idealiste «. Prema »idealistima «,
pojam egzistencije je najprostiji , ne treba ga svoditi na nesto
jednostavnije. Postojati, to je - postojati. Oni i ne pokusavaju
da definiSu taj pojam .
Prema »realistima «, postoji samo one sto se moze definisati.
Po Borelu, dokaz egzis tencije sastoji se u davanju konshuk­
ktivne metode. Po »realistima «, samo aka je dat zakon kQn­
strukcije proizvoljnog elementa skupa, moze se taj skup treti­
rati kao dat.

24
 U jeku najzivlje polemike izmenjeno je cuvenih 5 pisama
(Borel, Hadamard, R. Ber, H . Lebeg), U okviru kojih su i sire
zahvacena pitanja osnova matematike, narocito u vezi sa poj­
mom beskonacnosti.
Bertran Rasel preporucivao je uzdriavanje od aksiome
izbora, a G. Peano smatrao je da u ovom slucajunase miSljenje
ostaje neodlucno. Borel naglasava da ne voli da piSe »aiefe«,
ali ipak smatra da se rezonovanja ovakve vrste ne smeju odba­
citi, jer mogu dovesti do korisnih rezultata. Svi paradoksi teo­
rije skupova, prema Borelu, proizilaze iz pretpostavke da je
svaki prebrojiv skup prebrojiv i efektivno.
Duro Kurepa istice da Zermelova aksioma, s jedne strane,
unosi znatno ogranicenje u matematiku, ali, s druge strane,
daje takve mogucnosti konstrukcija 0 kojima u klasicnoj ma­
tematici ne moze biti reci. Ogranicenje se zapaza u tom smislu
sto neka atomska i bioloska istraziv anja ukazuju na to da odnos
skup-elemenat nije uvek odreden, te da se moze zamisliti takav
»skup« koji je neprazan, ali kod koga ipak ne mozemo zamisliti
nikakav odreden »elemerit« (problem »premazanih« struktura) .
Uopste, teskoce vezane za zasnivilnje teorije skupova dob­
rim delom 5U prouzrokovane prenosenjem na beskonacne sku­
pove metoda operisanja sa konacnim skupovima, ciji se elementi
pri tome razmatraju kao apsolutno »cvrsta« tela, odkojih je
svako potpuno razlicito od svakog drugog iostaje i dalje »samim
sohom «, buduCi ukljuceno u rna kakav skup objekata ili sku­
pova. Antinomije' tzv. »naivne « teorije skupova svedoce da
zahtevi takve vrste »tacnosti« i »diskretnosti « nisu u toj teoriji
ispunjeni.
Navedimo sada sledeci primer za nove matematicke kon­
strukcije koje izlaze iz ovih okvira tzv, »klasicne« matematike,
a zasnovane su na aksiomi izbora,
Razbijmo zatvoreni interval rO,l] realnih brojeva na klasE'
brojeva, stavljajuci svaki put u istu klasu sve brojeve iz [0,1]
kojima je razlika, racionalna, Ocigledno, svaka takva klasa je
prebrojiva. Zato samih klasa ima kontinuum mnogo: one su
dve po dve bez zajednickih elemenata. Tada aksioma izbora
omogucava posmatranje i takvih skupova Z koji su svakom
klasom imaju jedan jedini zajednicki broj . Bez aksiome izbora
egzistencija takvih skupova Z ne moze se dokazati. Inace, skup
Z nema odredene mere u smislu teorije mere , pa je mnogo
opstiji od skupova kojima se bavi klasicna matematika, a koji
se u jednostavnijim slucajevima mogu cak i elementarno pre­
meriti.

25
 1z aksiome izbora proizilazi za svaki skup S egzistencija
funkcije f koja svakom v c A C S (v - prazan skup) pridru­
zuje izvesnu taeku f (A) _ A.
Sledeei stavovi su medusobno ekvivalentni:
l. Vazi Zermelova aksioma.
2. Svaki skupkardinalnih brojeva ·potpuno je ureden po
velieini.
3. Suma rna kojih dvaju transfinitnih kardinalnih brojeva
jednaka je jednom od tih brojeva.
4. Suma rna kojih dvaju transfinitnih kardinalnih brojeva
jednaka je njihovom produktu . .
5. Kvadrat svakog transfinitnog kardinalnog broja jednak
je tom broju.
Na kraju prethodnog odeljka naglasena je veza izmedu
opste hipoteze kontinuuma i aksiome izbora .
Zermelova aksioma ima ulogu i u dokazivanju ekvivalen­
cije nekih definicija konaenog skupa (te su definicije takode
izbor teskoea) . Dedekindova definicija konaenog skupa tretira
konaean skup kao skup koji nema istu moe ni sa jednim svo­
jim pravim delom. Po Veber-Stekelu, skup je konaean ako se
moze urediti tako da svaki njegov podskup ima u tom ure­
denju kako prvi tako i poslednji element. A. A. Frenkel je
pokazao da na osnovu njegovog sistema aksioma bez aksiome
izbora ne moze se pokazati ekvivalencija Dedekindove i nekih
drugih definicija, pretpostavljajuCi da se pomoeu aksiome izbora
moze dokazati ekvivalencija rna koje dve definicije konaenog
skupa. No Trahtenbrot je pokazao da ova pretpostavka nije
osnovana.
Navedimo sada neke slueajeve u kojima znamo da odre­
dimo skup N, 0 kome je ree u Zermelovoj aksiomi, kao i neke
u kojima to nismo u stanju.
1°. Posmatrajmo sve funkcije jedne realne promenljive x,
definisane u [0,1], koje nisu identieki jednake nuli u ovom seg­
mentu. Podelimo ove funkcije na parove, stavljajuei u isti par
dve funkcije, koje se razlikuju sarno znakom. Prerna Zermelo­
. voj aksiomi, postoji skup N koji sadrzi jednu i sarno jednu
funkciju iz svakog para, ali taj skup mi ne umemo da odredimo.
2°. Podelimo na klase sve beskonaene nizove realnih bro­
jeva, stavljaj uCi u istu klasu sve nizove koji se razlikuju sarno
po redu elanova. Bez aksiome Zermela ne bismo znali da poka­
zemo egzistenciju skupa N koji sadrZi jedan i sarno jedan clan
iz svake od tih klasa.

26
 3° . Ako se podele na klase svi beskonacni konvergentni
nizovi realnih brojeva, stavljajuCi u istu klasu nizove koji
imaju istu granicnu vrednost, odredivanje skupa N koji sadrzi
po jedan niz iz svake klase nije tesko.
40 . Neka j e F familija svih beskonacnih skupova racio­
nalnih pozitivnih brojeva. Mozemo definisati jedan zakon, po
kome svakom skupu E familije F odgovara jedan element f
(E) ovog skupa. Zaista, neka je E jedan skup familije F . Ele­
menti od E, buduci racionalni pozitivni brojevi, sadrze medu
sobom takve Ciji je imenilac najmanji, npr. m. Medu broje­
virna iz E sa imeniocem m postoji ocevidno jedan ciji je brojilac
n najmanji. Stavimo f(E) = - m'-' Element f {E) skupa E bice
na taj nacin definisan za svaki skup nase familije F. Ali, ako
je F familija ,s vih beskonacnih skupova realnih brojeva, mi ne
znamo da definisemo nikakav zakon po kome svakom skupu E
familije F odgovara jedan element f (E) od E.
5° . Neka je n jedan prirodan broj , oznacimo, kao sto cini
A. Mostovski, sa [n] specijalni slucaj opsteg principa izbora.
Za svaku familiju F skupova, od kojih svaki ima n elemenata,
postoji jedna korespondencija po kojoj svakom skupu E fami­
lije F odgovara jedan element f (E) od E.
Neka je F familija svih funkcija definisanih u [0,1], a koje
uzimaju sarno vrednosti 0 i 1. Neka je n> 1. Podelimo sve
funkcije F u klase, stavljajuci u jednu istu klasu dye funkcije
f (x) i 9 (x) jedino u tom slucaju ako postoji ceo broj k,
tako da je:
g (x) = f (x +; - (x +~-) )
E
za 0 .;; x < l (gde E (t) oznacava najveci deo koji ne prelazi t).
Na taj nacin dobija se jedno razlaganje familije F u klase bez
zajednickih elemenata dye po dYe. Ne znamo da definisemo
nikakav skup koji sadrzi jednu i sarmo jednu funkciju svake
od tih kla:sa, pa cak ni da dokazemo bez Zermelove aksiome da
jedan takav skup postoji. Moze se pokazati (V. Sjerpinski) da
ako bi se to znalo, znala bi se takode dokazati i egzistencija
jednog linearnog skupa, nemerljivog u smislu Lebega. Za n=2
dobija se familija skupova od kojih svaki saddi po dva ele­
menta, gde ne znamo da izaberemo iz svakog od ovih skupova
jedan element.
1z [2] moze se izvesti [4] bez akiSiome izbora i, uopste,
[kn] -> [n] (k prirodan broj).
Mostovski je pokazao da ne postoji implikacija [2] -> [3] i
[3]->[4], te da [2]->[n] vazi sarno za n=2 i n=4. Propozicija
27
 »implikacija [mJ-- (nJ ne po;s toji « oznacava da je [nJ nezavisno
od aksioma teorije skupova i propozicije (mJ. U vezi sa ovim
implikacijama dat je jos niz interesantnih rezultata(Mostovski,
A. Tarski, V. Sjerpinski) .
Od posebnog su znacaja sledece matematicke cinjenice
vezane za aksiomu izbora:
1° . Pomocu aksiome izbora dokazuje se da svaki neprazan
skup koji nije konacan sadrii jedan prebrojiv skup.
2° . Nekaje H skup svih funkcija f (x) jedne realne pro­
menljive koje nisu oblika Ax, gde je A konstanta , ikoje zado­
voljavaju za realne x i y uslov:
f (x+y) = f (x) + f (y).
Bez Zermelove aksiome ne mozemo dokazati da skup H nije
prazan .
3° . Poznate su dve definicije neprekidnosti funkcijef (x)
jedne realne promenljive u tacki x = xo (Hajneova i Kosijeva),
Bez aksiome izbora dokazuje se da ako je funkcija neprekidna
u ISmislu Kosijevom, neprekidna je i u smislu Hajneovom .
Obratno, da je funkcija neprekidna u smislu Kosijevom ako je
neprekidna u smislu Hajneovom ne moze se dokazati bez ak<;io­
me izbora.
4° . Mazurkijevic je dokazao, ' pomocu aksiome izbora, da
postoji jedan skup tacaka u ravni takav da svaka prava u ravni
ima sa ovim skupom dve i samo dve zajednicke tacke.
5° . Rezultat Banaha i Tarskog - paradoks lopte Banaha
i Tarskog: Jedna lopta (unutrasnjost i povrsina) moze biti ras­
tavljena na konacan broj 'n delova, tako da se posle povol jnih
kretanja dobijaju iz lopte S dve lopte od kojih. je svaka kon­
gruentna sa loptom S, Ovaj paradoks je dobijen pomocu Zero
melove aksiome. Robinson je pokazao da je n 2: :1.
Treba napomenuti da je D, Hilbert (D . Hilbert: »Uber das
UnendIiche «, Mathematische Annalen, B. 95/ 1926/) dao sledecu
akl':iiomu, opstiju od aksiome izbora, koja gla:si:
Postoji jedna funkcija f koja svakom svojstvu A dodeljuje
jedan objekt fA tako da ako neb objekt ima svojstvo A, obje­
kat fA imace takoae to svojstvo.
Zermelova aksioma izbora dobija se kao specijalan slucaj
ove aksiome na osnov u ' sledeceg jednostavnog razmatranja .
Oznacimo, za svaki neprazan skup E, Is a A svojstvo jednog
objekta da bude element skupa E. Posto je E neprazan skup,
svojstvo A postoji za bilo koji njegov element, pa je ispunjen
uslov iz prethodne, Hilbertove aksiome da neki objekt ima
svojstvo A . Ali, onda, po tvrdenju aksiome, objekt fA (objekt

28
 dodeljen svojstvu A funkcijom £) takode ima svojstvo A. Kako
ce u ovom slucaju ISvojstvo A »biti element skupa E«, znaci da
je fA element skupa E, sto znaci da funkcijom £ biramo jedan
odreden element skupa E . Ako sada posmatramo odgovarajuci
skup disjunktnih nepraznih skupova E, ocigledno funkcija E
bira iz svakog od tih skupo va po jedan element,' sto i jeste
sadrzaj Zermelove aksiome.
Jedna indirektna varijanta Hilbertove akslome, iz koje se
Zermelova aksioma izbora takode dobija kao specijalan slucaj
(videti [15]), iskazuje se na sledeci nacin:
Postoji funkcija , (A) koja $vakom svojstvu A dodeljuje
jedan objekt , (A) tako da ako objekt T (A) ima svojstvo A, ima
ga i svaki objekt.
Ovde cemo, za svaki skup E, sa A oznaciti svojstvo jednog
objekta da ne bude element skupa E . Oznacimo sa , (A) objekt
dodeljen svojstvu A pomocu funkcije T. Prema tekstu aksiome;
T (A) postoji. Tvrdimo da je, ako E nije prazan, ' (A) element
skupa E, element skupa E izabran funkcijom " sto je saddaj
Zermelove aksiome izbora. Tvrdenje se lako dokazuje dovo­
denjem suprotne pretpostavke do ' protivrecnosti. Nairne, ako
, (A) nije element skupa E, onda ', (A) ima svojstvo A. No, pre­
rna tvrdenju aksiome, tad a svaki objekt ima svojstvo A. tj. ako
uzmemo bilo koji objekt, on ne pripada skupu E. Znaci da je
skup E prazan, sto je suprotno pretpostavci. Prema tome, Qdba­
cujemo pretpostavku da , (A) nije element skupa E.
1z izlozenog se vidi da u dokazu koristimo dovodenje su­
protne pretpostavke do protivrecnosti, dok je dokaz kod prvo
navedene varijante direktan. Druga varijanta Hilbertove aksi­
orne u stvari je ranijeg porekla. Njen iskaz izgleda intuitivno
manje prihvatljiv od iskaza u prvoj varijanti. 1z obe se, medu­
tiin, varijante dobija, kao sto smo videli, Zermelova aksioma
izbora kao specijalan slucaj.

•
D zakljucku 0 polemici povodom Zermelove aksiome na­
vescemo jos neka stanovista. Poznato je da su Poenkare i
Kroneker bili uopste protiv teorije skupova. Sa stanoviSta
Hilberta (»D znaku aksiomatske metode matematika izgleda
pozvana za vodecu ulogu u nauci uopste«), uvodenje novih poj­
mova opravdano je ukoliko ne dovodi do protivrecnosti - on
se ostro suprotstavljao intuicionistickim shvatanjima Brauera
i Vajla. Adamar se takode zalagao za istrazivanje u svim prav­
cima (»malo li je stvari na svetu 0 kojima ne znamo inecemo

29
nikada saznati. Eto kaplje vode. Broj molekula je konacan, ali
koliki je on? Ja ne znam i necu nikada saznati, no to jos nije
razlog za unistenje kineticke teorije materije «).
Suprotstavljaj uci se hilbertovskoj a psol u tizacij i vrednosti
neprotivrecnosti N. N . Luzin kaze: ,)Nesumnjivo mi mozemo
da operisemo zwom mislju operisuCi simbolima, kao nad nekim
skamenjenim ostacima zive mis/i. Ali kada hocemo da izve­
demo odredene zakljucke 0 odsustvu protivrecnosti u zivoj misli
unutar nje same, mi smo duzni da ozivimo te okamenotine,
preobrativsi ih u proces zive misli. Ko nam sad a garantuje da
necemo naici na konflikt zive misli same sa sobom? « Luzin
daje i jednu skalu stanovista, koja u glavnim crtama izgleda
ovako:
Brauer. Njegova je oblast celog, ogranicenog, sa konacnom
gornjom granicom . Sve van te oblasti je van matematike.
Ber. Njegova je oblast celog, konacnog, bez gornje konacne
granice. Beskonacnost je sarno fa<.;on de parler ivan je mate­
matike.
Borel. Njegova je oblast prebrojive beskonacnosti. Svaki
neprebrojiv skup je van matematike.
Lebeg. Zastupa oblast moei kontinuuma. Dopustena je
svaka teorija koja zahteva kontinuum prostih koraka.
Zermelo. Njegovo polje su operacije svake moei. On moze
dobro urediti svaki skup.
;.

Polemika u vezi sa Zermelovom aksiomom danas se moze

smatrati okoncanom. Usledio je niz matematickih rezultata koji
su bolje osvetlili njeno mesto i ulogu. U ovom krugu ideja od
posebnog je znacaja bilo pitanje da Ii usvajanje Zermelove
aksiome nosi opasnost unosenja protivrecnosti u matematiku.
Gedel je u svom radu: The consistency of the axiom of
choise and of the generalised continum hypothesis, Proc. Nat.
Acad. Sci. USA 24 (1939) , str. 556, dokazao da Zermelova aksio­
rna nije u protivrecnosti sa ostalim aksiomama u teoriji sku­
pova pod uslovom da su one neprotivrecne. Preciznije, Gedel
je dokazao (1940) da ako teorija skupova zasnovana na sistemu
fon Nojman Bernsa, izuzev aksiome izbora, nije protivrecna,
tada nije protivrecna ni teorija skupova koja se dobija kada
se prethodnom sistemu kao aksiome dodaju aksioma izbora i
opsta Kantorova hipoteza kontinuuma . Ovaj Gedelov rezultat

30
 ukazuje na to da prihvatanje iIi neprihvatanje Zermelove aksi­
orne nije kIjucna tacka u problemu neprotivrecnosti teorije
skupova. Medutim, u svom vee navedenom radu P . Cohen je
dokazao i kompletnu nezavisnost aksiome izbora u odnosu na
sistem aksioma Zermelo-Frenkel, koji obuhvata savremenu
teoriju skupova. Za ovaj rezultat Koen je dobio Fildsovu na­
gradu na Internacionalnom kongresu matematicara u Moskvi,
16. avgusta 1966. godine. Matematicki i fiIozofski znacaj aksio­
me leZi, dakIe, vise u pitanju da Ii se za egzistenciju matema­
tickog biea mora garantovati efektivna moguenost njegove
konstrukcij e.
Ne moze se ocekivati da ee prihvatanje Zermelove aksiome
i u buducnosti dovesti do protivrecnosti, no ostaje pitanje realne
vrednosti i primenljivosti stavova koji ovu aksiomu impIiciraju.
Neosporno je da su mnogi posebni slucajevi Zermelove
aksiome verifikovani.
Zermelova aksioma je u danasnjem stadijumu razvitka
nauke neophodna za dokazivanje velikog broja vaznih teorema
iz algebre i analize, a da 0 teoriji skupova i ne govorimo.
Svaki dokaz pomocu Zermelove aksiome predstavlja u isti
mah jednu neospornu matematicku cinjenicu, naime da iz
odredenih hipoteza sleduju takve i takve odredene posledice .
Pojedini specijalni slucajevi Zermelove aksiome su po­
trebni ili dovoljni iIi potrebni i dovoljni za dokazivanje drugih
matematickih stavova .
Danas su matematicari pretezno usvojiIi Zermelovu aksi­
omu, uz naglasavanje, kada je to vazno, da Ii je koriseena iIi ne.
Duro Kurepa u svojoj knjizi »Teorija skupova « prihvata
Zermelovu aksiomu, no naglasava da to ne znaci da nema smisla
istrazivanje bez ove aksiome. Naprotiv, od interesa je znati
kakvu sve strukturu mogu da imaju skupovi kardinalnih bro­
jeva shvaeeni kao parcijalno uredeni skupovi.
Danasnjoj situaciji u vezi sa usvajanjem Zermelove aksi­
orne znatno je doprineo V. Sjerpinski. Lebeg je 1938. pisao :
»Posle radova g. Sjerpinskog i poljske skole nastala je jedna
evolucija. J edan broj matematicara sluzi se sa uspehom aksi­
omom izbora. Stvari nisu vise na istom mestu«. (Ciriski sasta­
nak 0 osnovama i metodama mat. nauka, decembar 1938,
Exposes et discussions, p. 139.)
Zato je sledeCi odeljak posveeen novijim radovima V.
Sjerpinskog u ovoj oblasti

31
 III

NEKI REZULTATI V. SJEHPINSKOG*

U ovom odeljku bice izlozeni sarno neki od novijih rezul­

tata V. Sjerpinskog, odabrani tako da ilustruju raznovrsnost i
znacaj problematike koja se vezuje za aksiomu izbora. Rezultati
su grupisani po godinama u kojima su objavljeni. Navedeno
je 14 teorema iz kojih vidimo ulogu aksiome izbora u teoriji
skupova (1 0, 2° , 5°), teoriji kardinalnih i ordinalnih brojeva
(3°, 4°, 6° , 8°, 10° ), teoriji realnih brojeva (11°, 14°), teoriji
mere (2 ° , 4°, 5° , 9° ), teoriji apstraktnih prostora (7°,12 ° , 13°),
matematickoj analizi (11 0, 13°). Izbor teorema je vrsen iz 33
separata koja je profesor Sjerpinski bio Ijubazan da posalje
autoru. Po godinama, raspored rezultata je sledeci: 1945: 1 °_2° ;
1946: 3°_6 ° ; 1947: 7° __8° ; 1949: 9° ; 1950: 10°; 1953:11 °_13°;
1961: 14° .
1 0. Kazacemo da jedna familija skupova ima Suslinovu
osobinu ako ne sadrzi nikakvu neprebrojivu podfamiliju dis­
juntktnih nepraznih skupova. M. E. Spilrajn postavio je pita­
nje: Ako su A i B dye familije skupova od kojih svaka ima
Suslinovu osobinu, da Ii familija A X B ima i'sto svojstvo? Ui
pretpostavku Zermelove aksiome, V. Sjerpinski je dokazao da
je odgovor na ovo pitanje negativan.
2°. Sofi Pikar je pokazala da vazi sledeei stay: Ako je
2 kw o= kw l, postoji jedan linearni skup E kongruentan sa svojim
komplementom, koji nije L merijiv (nije merljiv u smisiu Le:..
bega) nema Berovo (videti [17]) svojstvo i takav je da je skup M
(svih pozitivnih brojeva koji nisu jednaki jednom rastojanju
dveju tacaka iz E) prebrojiv. Bez hipoteze kontinuuma, Sjer­
piDISki dokazuje ovaj stay koristeci aksiomu izbora.
3°. Bez aksiome izbora Sjerpinski je dokazaosledeca svoj.;.
stva kardinalnih brojeva koja se odnose na razlikukardinainih
brojeva:
* Neki pojmovi vezani za ovaj odeljak: Pod prostorom podraz.u­
inevacemo takav skup S u kome je definisan postupak fl koji svakom
podskupu xes pridruzuje jedan jedini skup fleX) C S. U metrickom
prostoru svakom paru elemenata x, y dodeljen je nenegativan realan broj
d (x, y) tako da je d (x, y) = d (y, x), d (x, y) = 0 tada i samo tada ako je
x = y .j vazi d (x, y) :5 d (x, z) + d (z, y). Perfektan (savrSen) skup tacaka
M je onaj kod koga je M = M' (M' je skup svih granicnlh tacaka skupa
M). Separabilan je onaj topoloski prostor koji sadrzi prebrojiv svuda
gust skup. U komp!etnom metrickom prostoru svaki je Kosijev niz kon­
vergentan. Koneksan skup - termin za vezan skup , videti [8].

32
 Ako n-·p postoji, postoji takode i razlika (m+n)-p i jed­
naka je m+ (n-p), rna kakav bio kardinalni broj m.
Ako m-(n+p) postoji, postoji i m-n i jednak je [m-(n+
+p)] +p.
Ako je n prirodan broj, a m kardinalan broj > n, razlika
m- n postoji.
Hipoteza da postoji m-n za svaki kardinalni broj m i
za svaki kardinalni' broj n < m ekvivalentna je aksiomi izbora.
4°. Moze se smatrati kao skoro evidentno da jedna uni­
voka slika jednog skupa ne moze imati moe veeu od samog tog
skupa. Ali iz ove tvrdnje proisticu, kako je pokazao V. Sjerpin­
ski sledeee:
a) kWI ~ 2kl.l o.
b) Nije 2kw o=m+n, gde je m < 2kw o, n < 2 kw o.
c) Postoji jedan linearni skup koji ne saddi nikakav per­
fektan neprazan skup.
d) Postoji jedan linearni skup nemerljiv u smislu Lebega.
5° . KaZe se da je izmedu dva skupa P i Q uspostavljena
bi-v-voka korespondencija (gde je v prirodan broj), kada po­
stoji korespondencija koja svakom elementu p iz P dodeljuje
skup K (p), od v elemenata skupa Q, tako da postoji za svaki
element q iz Q tacno v elemenata p iz P takvih da je q€ K (p).
KoristeCi aksimu izbora Kenig je pokazao da ako postoji
bi-v-voka korespondencija izmedu P i Q, postoji takode jedna
biunivokakorespondencija f takva koja korespondira dva ele­
menta sarno ako oni odgovaraju jedan drugom u datoj bi-v-vo­
koj korespondenciji.
V. Sjerpinski pokazuje da, kad bi se znala dokazati teorema
Keniga za v =2 bez pozi vanj,a na aksiomu izbora, znala bi se bez
pozivanja na tu aksiomu dokazati egzistencija jednog skupa
nemerljivog u smislu Lebega.
. 6°, Bez pozivanja na aksiomu izbora Sjerpinski je dokazao
da se zna definisati familija <Po moei 2c linearnih skupova takva,
da ako je m kardinalni broj < C {moe kontinuuma), dva razIi­
Cita skupa iz <Po nikad nisu ekvivalentna u odnosu na dekom­
poziciju na m skupova.
7°. Ako je definisan jedan beskonacni niz PI, p2, ... ele­
menata jednog kompletnog metrickog prostora, ciji je skup
gust u M, zna se odrediti zakon po kome svakom nepraznom
zatvorenom podskupu F od M odgovara jedan element od F.
8°. Adolf Lindenbaum (ubijen 1941. od strane Gestapoa)
formulisao je bez dokaza sledeeu teoremu koju je dokazao V.
3 Matematlka 1 dljalektlka
33
Sjerpinski: Ako su min dva kardinalna broja razlieita od
nule, ili svaki skup moei m moze biti rastavljen na n disjunkt­
nih i nepraznih skupova Hi svaki skup moei n moze biti rastav­
Ijen na m nepraznih i disjunktnih skupova.
gO. V. Sjerpinski raspravlja 0 uslovima pod kojima se
moze dokazati egzistencija linearnih skupova koji nisu merljivi
u smi:slu Lebega, a da 'Se ne koristi aksioma izbora. Tako, npr..
rna kakav bio n> 1, iz [n] bez aksiome izbora sledi egzistencija
jednog linearnog skupa nemerljivog u smislu Lebega.
10°. Kazaeemo da je ordinalrti tip cp manji od ordinalnog
tipa 'IjJ (cp < lp) ako je svaki skup tipa cp sliean nekom podskupu
skupa tipa 'IjJ, ali ne vazi i obratno. Neka je J... ordinalni tip skupa
svih realnih brojeva uredenih preJ;lla velieini.
KoristeCi aksiomu izbora, V. Sjerpinski dokazuje: a) Ma kakav
bio beskonaeni niz CPI, cp2, ... ordinalnih tipova CPi < J..., . postoji
tip 'IjJ tako da je CPi < lp < I•. b) Postoje dva ordinalna tipa cpl
i cp2 moei kontinuuma tako da je cpl < cp2 < J... i da ne postoji 'IjJ
tako da bude qJI < 'IjJ < cp2. c) Ma kakav bio ordinalni tip cP
moei kontinuuma i <J..., postoji ordinalni tip 'IjJ Iffioei kontinuuma
takav da je '\jJ < cpo d) Ako je hipoteza kontinuuma tacna, pO-'
stoje dva neprebrojiva tipa cpl < J..., cpt < J... tako da ne postoji
nijedan neprebrojiv tip 'IjJ takav da bude 'IjJ < CPI, 'IjJ < cp2. e) Po­
stoji transfinitni niz moei kontinuuma rastueih (opadajueih)
ordinalnih tipova linearnih skupova moei kontinuuma. f) Po­
stoji familija moei 22kwo ordinalnih tipova linearnih skupova
moei kontinuuma koji su dva po dva neuporedivi.
11 0. Bez aksiome Zermela V. Sjerpinski dokazuje da su
PI i P2 ekvivalentna tvrdenja.
PI: Pootoji jedna funkcija f koja korespondira svakom pre­
brojivom skupu D realnih brojeva jedan realan broj.
P2: Postoji jedan skup realnih brojeva moei kw1.
12° . Pod pretpostavkom da se svakoj pravoj d smestenoj
u euklidskoj ravni P korespondira jedan kardinalni broj md
takav da je 2 :5 md :5 2kw o, Sjerpinski pokazuje da postoji ra­
van skup S takav da ds=md za svaku pravu d smestenu u ra­
van P. Ovo je dokazano uz pomoe Zermelove aksiome i pred­
stavlja uopstenje ranije spomenutog Mazurkijevieevog stava.
13°. Kaze se da realna funkcija f (x) jedne realne promen­
Ijive ima svojstvo Darbua ako ona ne prelazi s jedne vrednosti
na drugu, a da ne prode kroz sve meduvrednosti. V. Sjerpinski
precizira jedan Lindenbaumov stav u vezi sa funkcijama sa
svojstvom Darbua i dokazuje, izmedu ostalog, sledeee: Ako se

34
pretpostavi aksioma izbora, onda je svaka realna funkcija defi­
nisana u jednom metrickom koneksnom separabilnom prostoru
zbir dve funkcije koje imaju Darbuovo svojstvo.
14°. V. Sjerpinski dokazuje: Postoji jedna prebrojiva fami­
lija F beskonacnih skupova prirodnih brojeva koji imaju dva
po dva najviSe jedan zajednicki element i takva da ne postoji
nijedan skup koji bi imao sa svakim skupom familije F jedan
i sarno jedan zajednicki element. I dalje: Ako je F prebrojiva
familija beskonacnih skupova prirodnih brojeva koji imaju dva
po dva najvise jedan zajednicki element, postoji uvek jedan
skup koji ima sa svakim skupom familije F najmanje jedan
i najvise dva zajednicka elementa.
Iz izlozenog se vidi sve bogatstvo primena Zermelove aksi­
orne u raznim savremenim oblastima matematike. Veza sa
problemom kontinuuma izlozena je ranije, a ovde naglasimo
sarno to da se pomoeu aksiome izbora dokazuje ekvivalencija
sledeeih dveju hipoteza kontinuuma, Hi i H2 .
He Postoji jedna dekompozicija euklidskog prostora E od
tri dimenzije na tri skupa E; (i= 1, 2, 3) takva da, ako se oznace
sa 'OX; (i= 1, 2, 3) tri koordinatne ose pro.stora E, skup Ei je
konacan na svakoj paraleli osi OXi za i= 1, 2, 3.
H2 : Svaki neprebrojiv skup realnih brojeva ima moe kon­
tinuuma. (H2 je ekvivalentna iskazu: Skup svih realnih brojeva
ima moe k(JJ1.)

IV

POVODOM NEPROTIVRECNOSTI TEORIJE SKUPOVA

U savremenoj aksiomatici teorije skupova postoji viSe si­

stema od kojih su mnogi medusobno ekvivalentni po neprotiv­
recnosti. 1. Novak Gal dokazao je da je sistem, na primer, von
Nojman-Bernsa neprotivrecan ako je neprotivrecan ·sistem ak­
sioma Zermelo-Frenkela. Sem svoje samostalne uloge u mate­
matici i svog posebnog mateimaticko-filozofskog znacaja, aksi­
oma izbora se javlja i kao jedna od aksioma raznih sistema
aksioma teorije skupova. Vee smo ukazali na Gedelov rezultat
u vezi sa neprotivrecnoseu teorije skupova sa i bez aksiome
izbora kao i na konacni Koenov rezultat. Dokazana je i neza­
visnost aksiome izbora u odnosu na neke druge sisteme aksioma.
Jesenjin-Voljpin razmatrao je sistem aksioma e u kome su
osnovni pojmovi: predmet, klasa i odnos pripadanja, kome
3' 35
 ima mesta sarno izmedu predmeta i klase. Klase, koje se
javljaju kao predmeti, nazivaju se skupovima. U odnosu na ovaj
sistem dokazana je nezavisnost aksiome izbora, kao i u odnosu
na sistem »A, B, C« (dobijen udaljavanje-m jedne I8.ksiome iz
Gedelovog sistema ~). U vezi sa ovim rezultatima treba navesti
imena Mostovskog, Mendel!Sona, Stekera i J esenjin-Voljpina.
Teskoce vezane zazasnivanje teorije skupova ne mogu bitt
sav1adane pomocu njene izgradnje u obliku dovoljno jake
deduktivne formalne teorije, zasnovane na nekom sistemu ak­
sioma i finitnim pravilima izvodenja. Neprotivrecnost takve
teorije TI, na ·osnovu tzv. druge Gedelove teoreme, ne moze biti
dokazana njenim (teorije Tl) sredstvima; takav dokaz pretpo­
stavl}a postojanje druge teorije skupova T2 - dovoljno jake
da bi U ' njoj mogao da ,s e izvede dokaz neprotivrecnosti prve
i koja bi, sa svoje strane, bila neprotivrecna. Tako je u stvari
tesko racunati na dokaz neprotivrecnosti bilo kakve aksiomat­
ske teorije skupova .
Pokusaji da ,s e neprotivrecnost teorije skupova ipak dokaZe
nastavljaju se i dalje, pd cemu se traze i putevi principijelno
razliciti od dosadasnjih. Stirn u vezi interesantno je ukratko
izloziti ideje savremenog sovjetskog matematicara A. S. Jese­
njin-Voljpina. On kritikuje apstrakciju »potencijalne ostvarlji­
vosti «, koju smatra idealizacijom. · Posebno podvrgava sumnji
uverenost u princip matematicke indukcije, »ukoliko za ostva­
renje A (10 21 ) iz A (O) 1\ (n) (A(n) ~ A(n+ 1», ne pribegavajuCi
tom principu, treba izvesti 10 21 koraka, sto je nemoguce «. Stirn
u vezi on uvodi pojam »ostvarljivosti« koja oznacava fakticku,
a ne idealizovanu ostvarljivost. S njegovog stJanovista moze se
prihvatiti da je 0 ostv,a rljiv broj i da je n + 1 ostvarljivo ako
je n ostvarljivo, ali treba dopustiti da postoje neostvarljivi bro­
jevi, ukoliko otuda ne moze da se izvede protivrecnost. Prij1cip
matematicke indukcije pokazuje se tJacnim za O!Stvarljive bro­
jeve (pod pretpostavkom da je operacija ispisivanj.a formule
A(n) i prelaza od A(n) ka A(n + 1) za ostvarljivo n ostvarljiva).
Moze se govoriti i 0 relativnoj ostvarljivosti, tj. 0 ostvarljivosti
brojeva ili drugih mateml8.tickih objekata pod pretpostavkom
cia neke odredene brqjeve iIi objekte uzimamo kao ostvarljive.
Pri tame obezbedenje relativno ostvarljivih brojeva lezi u .mo­
gu¢nosti (unutar datog zadatka) konstrukcije jednih objekata
iz drugih. Ovo stanoviste Jesenjin naziva »otvorenim«. Pojmovj
»otvorenog« stanovista razlikuju se od tradicionalnih i ne mogu
se formalizovati u tradicionalnim sistemima. Kori:steci. svoje
ideje autor zamenjuje poj3im beskonacnosti pojmom ne.ostvar­

36.
Ijivosti i dObija, sa svog stanovista, dokaz neprotivreenosti teo­
rije skupova, a posebno Zermelovog sistema -aksibma.
Naravno, ovo se postize U1Svajanjem pojma »ostvarljivosti «
odnosno »neostvarljiVDsti«, koji 5e ne moze prihvatiti bez re­
zerve kao do kraja jasan i liSen matematiekih i filozofskih
teskoea. Praktiena nemoguenost da se izvrSi, korak po korak,
10 21 koraka jos uvek ne mora da znaCi apsolutnu »neostvarlji­
vost« ovakvog prebrojanja. Dokaz neprotivreenosti teorije sku­
pova dobijen takvim suzavanjem ne moze, oeigledno, pred­
stavljati kQmpletno resenje problema neprotivreenosti, sto ne
smanjuje njegov znaeaj i dubinu u povezivanju pojmova .
Ne ogranieav,ajuei se na finitne procese G. Gencen je 1936­
-1938. dao dokaz neprotivreenosti aritmetike upotrebom trans­
finitne indukcije i transfinitnih rednih brojeva sve do tzv.
prvog £ - broja.
Stavovi ove vrste, ako i ne resavaju problem u punom
smislu, imaju ipak svoj veliki matematieki znaeaj vee samiin
tim sto otkrivaju eesto neoeekivane ekvivalentnosti problema
i sto, svakako, kako je touvek u nauci bivalo, na svoj naein
vode resenjima koja ee sve blize osvetljavati prirodu teskoea
o kojima je ree. . .
U ispitivanju sustine matematickih pojmova i saznanja
jednu od glavnih uloga igra zahtev za neprotivreenoseu. Anti­
nomije teorije skupova, odnosno oglusenja 0 nas zahtev za
neprotivrecnoseu, bile su jedan od glavnih razloga za uvodenje
raznih sistema aksioma koji, kako je vee receno, poznate anti­
nomije uklanjaju, ali ne obezbeduju, u odsustvu dokaza · sop­
stvene neprotivrecnosti, da se neee pojaviti nove.
Za nacin otklanjanja antinomija karakteristiean je poku:­
saj Bertrana Rasela u njegovoj teoriji tipova. Raselov para­
doks u vezi sa skupom svih skupova koji ne sadrie sebe kao
element sastoji se u zakljueku da je iE E E iE E E. Prerna
Raselovoj teoriji, do paradoksa dovodi mesanje vise klase , i
nizih klasa koje nisu isto, jer visa klasa sadrii u sebi sve nize
klase, dok nijedna od nizih klasa ne sadrzi u sebi klase. Rec
je 0 pogresci prenosenja iIi primene odredaba nizih »klasa
koje same sebe ne sadrie« na visu klasu, tj. da i visa klasa
mora sebe »sadrzati iIi ne sadrzati kao element«.
Po B. Sesieu ([32]), u paradoksu mnozina, kao i u pozna­
tom sofizmu »Lazljivac«, ree je 0 protivrecnostima cisto
apstraktnih pojmova koji nemaju svoju sadrzajno-realnu os­
novu i korelat u objektivnoj stvarnosti, ukljucujuCi logicki
moguene neprotivrecno zamisljene predmete.

37
 Znacajno je, dakle, razmatrati preciznije pojarn skupa sa
gledista njegovih sadrZajno-realnih korelata.

v
PITANJA I ZAKLJUCCI

Pitanje usvajanja Zermelove aksiome moze se porediti

u izvesnom smislu sa pitanjem usvajanja raznih neeuklidskih
sistema aksioma u geometriji. Stavovi, na primer, geometrije
Lobacevskog ne odgovaraju nasim najneposrednijim pred­
stavama 0 ociglednosti, ali 'su na~le i mogu nalaziti svoju
primenu, jer svet svakako nije onakav kakav nam izgleda na
prvi pogled.
Sadrzina Zermelove aksiome cak i nije toliko u neskladu
sa zahtevom za ociglednoseu - u prvi mah moze da izgleda
i ocigledna, ali teskoee nastaju u stvari u vezi sa pojmom
skupa - kada mozemo smatrati da je jedan skup dat? Kao
cista egzistencija elemenata, skup N cini narn se prirodno
datim, ali zaista za sada ne mozemo znati da Ii u svakom
slucaju za njega postoji naCin konstrukcije. U nekim slucaje­
virna svakako postoji, ali mi ne umemo da ga nademo. Nekad
se · dovoljno i ne potrudimo, ukoliko dati problem nije od
veeeg znacaja. Ipak katkad zakon skupa N mozda zbilja ne
postoji. No sta znaci ovo »ne postoji «, nije li to sarno nemo­
gUCnost da se on iskaze na do sada uobicajene nacine?
Matematika ne moze ocekivati da resi sve zadatke. Stirn
u vezi citirajmo Z. Mamuziea ([13]): » Vee smo pomenuli u
cemu se sastoji problem neprotivrecnosti. Uostalom, resenje
tog problema proisteklo bi i iz resenja tzv. problema odluke
u teoriji T, koji se sastoji u tome da se nade .univerzalni
postupak koji, mehanicki primenjen rna na koju relaciju
formalizirane teorije t, konacnim brojem operacija trebalo bi
da pruzi odgovor na pitanje da li je u teoriji t ta relacija
tacna (istinita) ili to nije. Problem odluke je relativnog karak­
tera i 0 njegovom resenju ima smisla govoriti sarno unutar
teorije t. On nema nikakve veze sa verovanjem nekih mate­
maticara (medu kojima je bio i D. Hilbert) da ee s~ za svako
tvrdenje u matematici jednom saznati ili da je istinito, ili da
nije istinito ili da je u tome smislu neodluCivo «.
Za cuveni Fermetov problem, s obzirom na njegovu for­
mulaciju, sve nam ukazuje na to da je odgovor ili pozitivan

38
 ili negativan. Mozda sarno postoji neka principijelna nemogue­
nost resenja u okviru svih dosadasnjih algoritama. IIi je mozda
cak i tu deplasirano ocekivati sarno »da « ili »ne«? Za neke
druge probleme, kao sto je na primer dilema prihvatanja ili
neprihvatanja Zermelove aksiome, teskoee su vise filozofske
nego matematicke prirode. Rec je tu i 0 kriterijumima isprav­
nosti naseg misljenja uopste i pitanje je da Ii su Cisto mate­
maticka sredstva dovoljna za donosenje konacnih zakljucaka.
U datom trenutku moze se preporuciti jedino nastavljanje istra­
zivanja u postojeCim pravcima.
Postavlja se jos i pitanje da Ii se mogu smatrati resivim
i zadaci cija nam resivost ne izgleda vezana ni sa kakvim prin­
cipijelnim teskoeama, ali su tehnicke prepreke takve da je za­
datak prakticno neresiv i niko ga neee resiti. Mi mozemo da
napisemo jedan beskonacni red sa tako komplikovanim i glo­
maznim opstim clanom da mu prakticno ne mozemo ispitati
konvergenciju. Svaki red koji nije konvergentan smatramo
divergentnim . Da Ii ovakva polarizacija tvrdenja ima obavezno
svoje opravdanje i u navedenom slucaju?
Princip iskljucenja treeeg daje Raselov paradoks. Podse­
time se medutim stanovista V. Kruga koji je direktno odricao
princip iskljucenja treeeg za opste, apstraktne objekte. Svaki
konkretni, individualni trougao je ili pravougli iIi nije. Medu­
tim, opsti trougao nije ni pravougli ni nepravougli. Od interesa
je razmotriti slozenu predmetnu odredenost pojma skupa . Ne
tretiramo Ii ga u previse uproseenom vidu , Iisenog svojstava
koja ga Cine razvojnim predmetom u okviru koga mogu delo­
vati, shodno dijalektickoj logici, i protivrecni Cinioci? Da Ii je
11 nasem tretiranju pojma skupa zastupljena dijalekticka ver­
nost miSljenja samim predmetima misljenja? Zar nismo po­
negde u matematici vee uveli pojmove koji ne izgledaju u
potpunom skladu sa zahtevom 0 neprotivrecnosti, kada recimo
euklidsku ravan tretiramo i kao zatvoren i otvoren skup? Po­
jam skupa je toliko opsti, skupovno shvatanje toliko svojstveno
nasem miSljenju da je njegov sastavni deo, ali miSljenja kao
razvojnog, dijalekticki protivrecnog, zivog.
No, uopsteno pozivanje na dijalektiku svakako ne resava
problem. Izvesne radne shematizacije i uproseenja nikako se
ne mogu izbeei ni u dijalektickoj logici. Polivalentne logike
su nesumnjivo vazna karika u lancu prevazilazenje elemen­
tame, bivalentne logike, tako ocigledno danas nedovoljne. Ra­
selov paradoks se uklanja vee u trovaletnoj logici, no sarno u
smislu legalizacije. Ovakvo postuliranje se s pravom poredi sa

39
 postuliranjem neeuklidskih geometrija i predstavlja znacaJan
instrument daljeg saznanja, jer buduee otkrivene istine ne
moraju a priori ispunjavati ni zahteve najneposrednije ocigled­
nosti, ni jasnoee u skladu sa svim shemama elementarne logike.
Opasnost od protivrecnih sistema lezi i u neusmeravanju
nase prakse, u moguenosti davanja suprotnih uputstava. Ali ni
sva suprotna uputstva ne moraju uvek predstavljati cisti bes­
misao - to zavisi od predmeta proucavanja. Niko se ne bi
zalagao za takvu logiku u kojoj bi Beograd i bio i ne bi bio
glavni grad SFRJ, no vee recimo problem pripadanja ili nepri­
padanja skupu daleko je slozeniji i pitanje je da li u istrazi­
vanju ovakvih problema princip neprotivrecnosti mora biti
jedini kriterijum.
Postojanje vise sistema aksioma teorije skupova, razno­
vrsnost pokusaja dokaza neprotivrecnosti podseeaju nas na
situaciju matematicko-logickih problema u vreme kada se, pre
Lobacevskog, dokazivao peti postulat. Ovi radovi, cak i oni
pogresni, bitno su doprineli resenju problema, doveli do mnogo
novih saznanja i direktno pripremili revolucionarni preobrazaj.
Nije iskljuceno da je takva situacija i u pogledu neprotivrec­
nosti teorije skupova. Kada se moze ocekivati preokret, tesko
je govoriti unapred. Bujan procvat primena matematicke logike
pokazuje koliko je plodno i danasnje stanje stvari u kome se
tek traga za dokazom neprotivrecnosti.
Zahtev za neprotivrecnoseu sadrZi u sebi neku teznju
»totalnog pojimanja« . Medutim, kako kaze B. Sesie ([32]): »Cak
je otvoreno pitanje da li, mozda, potpuna aksiomatizacija ne
ni cele aritmetike nego samo teorije prirodnih brojeva ne
predstavlja racionalisticku iluziju ili himeru slicnu Laplasovoj
iluzornoj »forrilUli sveta«?«
Neosporno je da ee uvek ostajati pr~ncipijelno nejasnih
pitanja u tome smislu sto neeemo biti sigurni ni u . ispravnost
njihovog postavljanja u tom vidu, ali ovakav zakljucak ne znaci
poziv na obustavljanje ispitivanja neprotivrecnosti, jer je ovo
ispitivanje ocigledno zakoniti put razvitka matematicke misli.
Otvoreno je ptanje kako bi se prislo zasnivanju matema­
tike uzpostuliranje nekih protivrecnosti i koliko bi to u kon­
kretnim slucajevima doprinelo resavanju problema, cija vee
i sarna formulacija duboko implicira tradicionalni nacin mis­
Ijenja.
U slucaju, pak, i da se dode do nekog dokaza neprotiv­
recnosti teorije skupova koji bi nas za duze vreme zadovoljio,

40
ostajepitanjeadekva:tnosti objektivnoj stvarnosti i saglasnosti
s, praksom, sto je u svakom slucaju filozofski relevantno,
Kako se egzaktan logicki sistem ne moze zamisliti bez
strogih pravila koja, sa svoje strane, »okamenjuju zivu ·misao «,
kako rece Luzin, ocigledno ee bitni preokret u istrazivanju
osnova matematike biti veoma slozen posao, U takav se pre­
okret moze verovati u potpunosti, ali sarno na bazi najpreciz­
nijih istrazivanja i nikako ne zapostavljanjem sadasnjih puteva
koji . su vee dokazali svoju plodnost.

LITERATURA

[1] B 0 rei Em i 1 e: Lec;ons sur La theorie de s fonctions Principes de

la theorie des ensembles en vue des applications a la theorie
de s fonctions), Gauthier Villars, Paris, 1950,
[2] Can t 0 rG eo r g : Beitriige zur Begrundung der transfiniten Men­
genLehre, Math , Ann" 46, 49 B.
[3] E C e H H H - B' 0 Jl b n I1 .H A, C,: K 060C1tOBa1tU1O Teopuu M.1tOJICeCTB,
36. "I1puM.e1te1tu e JWZ1t'KU B '1taY'Ke 1t Te X1tU'Ke", AKa~. HaYK CCCP,
1960,
[4] H a 0 Wan g e t N aug h ton Rob e r t: Les systemes axio­
matiques de La theorie des ensembLes, Gauthier-Villars, Paris, 1953
[5] Hi 1 b e r t D a v i d: G esammelte AbhandLungen, III B., Berlin,
J , Springer Vert , 1935,
[6] N inc inA, J , : Osam predavnja iz matematicke anaLize, »Nallcna
knjiga «, Beograd , 1949.
[7] H HOB C K a H C, A ,: 0 _1te'KOTOp'bLX 'tepTax pa3 BuTuSL /,WTeM.aTU'tec­
'Koil. Jl.OZU'KU U OT1tOw,e1tUe ee 'K TeX1tu'teC'KU,IL npu.I/,OJICe1tUSL.AL, 36.
" I1puM.ene1tue .IWltt'KU B 1taY'Ke tt T€X1tU'Ke", AKa~, HaYK CCCp, 1960,
[8] K u rep a D u r 0 : Teorija skupova, »Skolska knjiJga «, Zagreb, 1951
[9] K u rep a D u r 0: Matematitki konti lluum, KolokViij 16-1-1946,
str, 1-14,
[10] JI Y 311 H H, fl ,: TeopuSL ¢y1t'K1J,UU oeUCTBUTeJl.'b1WZO nepeM.e1t1tozo,
MOCKBa, 1948,
(11] JI Y 311 H H, H ,; COBpeM.e1t1toe COCTOSL1tUe Teopuu ¢Y1t'K1J,uil. oeucTBU­
TeJl.b1WZO nepeM.e1t1tOZO, TPY ~bI Bcepoccl1l1CKoro MaTeM, C-Be3~a, M,
(1927), 11-32,
[12] MaTeM.aTu'Ka B CCCP 3a COP0'K Jl.eT 1917-1957,
[13] M a m u z i c Z 1 a t k 0: Klasicna-modern a konstruktivna matema­
tika, »Matematicka biblioteka «, 20, Beograd, 1963, str. 9-37,
[14] HOB 11 K 0 B IT, c. : 3Jl.eM.e1tT'bL ,,\wTeM.aTu'teC'KOu Jl.OZU'KU, MocKBa,
1959,
[15] S i e r p i il ski Wac law: Lec;ons sur Les nombl'es transfinis.
Paris, GauL Villars, 1928,
[16] S i e r pi il ski W.: Sur un probLeme de La theor i e generale des
ensembLes, Fund, Ma th " XXXIII T , (1945), pp, 299-302,
(17] S i e r p i il ski W, : Sur une proposition de M ile S, Piccard, Comm,
math, Helvetici, 1945-46, V, 18, F, 4, p , 349-352,

41
 [18) S i e l' pin ski W . : Sur la difference de ' deux nombres cardinaux,
Fund. Math., T. XXXIV (1946), pp. 119-,-126.
[19) S i e l' pi it ski W .: Sur une proposition qui entraine l'e x istence
des ensembles non mesurables, Fund . Math ., T. XXXIV (1946), pp.
157-162.
[20) S i e l' pi it ski W.: Les correspondances multivoques et l'axiome
du choix, Fund . Math ., T. XXXIV (1946), pp. 40-44.
[21) S i e l' p i it ski W.: Sur un theoT(?me de A. Lindenbaum, Ann. of
Math., Vol. 48, No.3, July, 1947, pp. 641-642.
[22) S i e l' pi it ski W.: Sur une proposition de A. Lindenbaum equi­
valente ci l'axiome du choix , Comptes rendu s de la Soc. des Sc. et
des Lett., Vars ovie, Cl. III (1947), pp. 1-3.
[23) S i e l' p .i it ski W.: Sur les types ordinaux des ensembles lineaires,
Rend. dell, Accad. Naz. dei Lincei, Cl. di Sc. fis., math. nat. S. VIII,
V, VIII, f. 5, pp. 427-428.
[24) S i e l' pi it ski W.: Dernieres recherche s et problemes de la Theorie
des Ensembles, Rend. di Mat. e deJle sue appl. S . V, V. X, F. 1-2,
Roma , 1951, pp. 1-2.
[25) S i e l' pi it ski W .: Sur une proposition equivalente ci l'e x istence
d'un ensemble de nombres reels de puissance kWl, Bull. de I' Acad.
Pol. des Sc., Cl. III, V. II, No. 2, 1954, pp. 53-54.
[26) S i e l' p i it ski W.: Coup d'oeil sur l'etat actuel de l'hypothese du
continu, Elem. del' Math ., V. VIII, 1, 1953, pp. 1-4.
[27) S i e l' p i it ski W.: Sur une propriete de fonctions reeUes quel­
conques, Le Matematiche, F. 2, V. VIII, 1953, pp. 1-6.
[28) S i e l' p i it ski W.: Une generalisation des theoremes de S. Mazur­
kiewicz et F. Bagemihl, Fund. Math ., T. XL (1953); pp. 1-2.
[29) S i e l' p i it ski W. : Sur les familles d'ensembles infinis de nombres
naturels, Fund. Math., T. XLIX (1961), pp. 151-155.
[30) S i e l' p i it ski W.: Aksioma izbora, Glas SAN, CCXLIX, knj. 22,
str. 233-243.
[31) C y 6 6 0 T J1 H A. A.: MaTe.MaTU'teC1WR, ./toZU1<:a - cTynen'b B pa3­
BUTUU JtQZU1<:U, BonpocbI cPJ1JlOCOq:H1J1, 9, 1960.
[32) S e sic Bog dan: Logika, »Naucna knjiga «, Beograd, 1962.
[33] Vue k 0 vic V I ad eta : Filozofski aspekti istrazivanja 0 osno­
vima matematike, »Filozofija, 1, 1963, str. 81-95.

* P .S . Ovaj clanak je objavljen u casopisu »Dijalektika«, Beograd,

1966, br. 2.

42
 DIJALEKTIKA I 'ZAHTEV ZA NEPROTIVRECNOSCU

U MATEMATICI

Cesto se vode diskusije 0 tome da Ii je zakon protivrecnosti

objektivno vazeei iIi ne, da Ii je on svojstvo objektivne stvar­
nosti nezavisno od naseg misljenja ili je karakteristican sarno
za nacin naseg pojimanja stvarnosti. Kada je rec 0 protivrec­
nosti, odn. neprotivrecnosti, one se klasifikuju na razlicite
nacine, kako radi svestranijeg i naucnijeg tretiranja brojnih
problema koji se u vezi sa njima javljaju, tako i radi termino­
loskih razgranicenja zbog cestih zabuna, ciji je izvor u razlici­
tim sadrZajima koje razliciti au tori pripisuju istom terminu iIi
obratno, u istom sadrzaju pripisanom raznim terminima. B.
Sesie (videti [1], str. 90-103) formulise zakone identiteta {zakon
opsteg identiteta i princip prpstog identiteta), iatim zakone raz­
Iicitosti (opsti zakon razlicitosti i princip proste razlicitosti),
zakone suprotnosti (opsti zakon suprotnosti i princip proste
suprotnosti), zakon protivrecnosti, zakon neprotivrecnosti, za­
kon iskljucenja i zakon neiskljucenja treeeg. Njegova klasifi­
kacija predstavlja ozbiljan i vredan napor u ovome smislu.
Naravno, jednom klasifikacijom ovakvi problemi izvanredne
slozenosti ne mogu biti u potpunosti reseni. Tako je zakon opste
neprotivrecnosti izrazen stavom: »Nijedan relativno statican
jedinstven i identican predmet nije opste protivrecan«. Atribut
»relativno statican« sadrzi velike teskoee u preciznom odredi­
vanju za pojedine predmete da Ii su, u kolikoj meri i na koji
naCin relativno staticni.
Kada je rec 0 matematici, poznato je da je zahtev za nepro­
tivrecnoseu jedan od vaznih kriterijuma valjanosti matematic­
kih teorija. Odmah je potrebno, s obzirom na vee istaknutu

43
slozenost problema klasifikacije i definicije pojedinih vrsta
neprotivrecnosti, odn. protivrecnosti, precizirati 0 kakvoj se
vrsti neprotivrecnosti radio Kada je jedna matematicka teorija
izgraaena, sa odgovarajucim osnovnim pojmovima, aksiomama
i pravilima izvoaenja, ana ce biti prativrecna ako se u akviru
nje maze dakazati i stav A i stav nan A .
U diskusijama se avaj zahtev za nep7'otivrecnoscu cesto
uzima kao ;povod sumnji da li je onda i uopste dozvoljeno po­
stavljati dijalekticki princip protivrecnosti sa p1'etenzijama da
vazi za objektivnu stvarnost . Ovo tim pre sto aksiomatska me­
toda prodire sve vise i u nauke koje' do sada kao da nisu imale
mnogo veze sa matematikom. S. Knjazev u svom clanku ([3],
str. 435) piSe : ), Bar jedna nauka - nairne, matematika - oCi­
gledno prihvata princip neprotivrecnosti (u razlicitim konkret­
nim formulacijama, bilo unutar-sistematskim, bilo meta-siste­
matskim, itd .) ne sarno kao kriterijum ispravnosti neke teorije
nego i kao kriterijum mogucnosti neke interpretacije te teorijP
(mogucnosti izgradnje modela) i kaokriterijum postojanja ma­
tematickih objekata.
Moglo bi se reCi da je to izuzetak koji potvrduje pravilo
(i traziti razloge zbog kojih je matematika izuzetak), ali kao
prepreka za trazenje resenja u tom pravcu stoji, kako cinjenica
da se sve veci broj nauka sluzi matematikom, da je ona, dakle,
inkorporirana u telo ostalih nauka, tako i cinjenica da mnoge
nauke teze da bar neke svoje delove izgrade u obliku aksioma­
tizovanih teorija. Cim se prihvatimo aksiomatske metode ­
priznanje autoriteta principa neprotivrecnosti je neizbezno, jer
nam u suprotnom slucaju (zbog pravila supstitucije kao jednog
od osnovnih pravila zakljuCivanja) preti opasnost da se u okviru
naseg aksiomatskog sistema moze izvesti i dokazati bilo koje,
pa i najbesmislenije tvrdenje.
Uostalom, cak i onda kada teorija nije aksiomatizovana
(iIi bar delimicno formalizovana), konjunkcija dva protivrecna
suda, umesto da nam daje najadekvatniju i najegzaktniju sliku
stvarnosti, daje slozen sud bez informativne i prakticne vred­
nosti .« .
Iz ovog citata, koji sadrzi najveCim delom zapazanja sa
kojima se mozemo sloZiti, ipak bi se moglo zakljuciti kao da
zahtev za neprotivrecnoscu, koji je u slucaju matematike jos
ranije bio bitan, tek sada ulazi u druge nauke, koje su, time
sto nisu bile aksiomatizovane, bile lisene i toga zahteva, bar u
njegovom najstrozijem vidu. MiSljenja sam da je zahtev za
neprotivrecnoscu, u mnogim vidovima i oblastima uvek bio

44
prisutan, ali da se ova cinjenica nikako ne moze uzeti kao raz­
log za odbacivanje realnog vazenja zakona protivrecnosti. Cilj
je ovog clanka da navedeno tvrdenje blize razjasni. Osnovna
ideja ovog dela clanka biee u razgranicavanju pojma same ne­
protjvrecnosti i pojma zahteva za neprotivrecnoseu.
Drugi deo clanka posveeen je nekim matematickim cinje­
nicama i situacijama u okviru matematike, koje ilustruju na
koji se nacin i u matematici mozegovoriti 0 vazenju opsteg
zakona protivrecnosti, s jedne strane, a s druge strane, koliko
je bespredmetno uzimati matematiku kao dokaz da se i u obla­
stima van nje vazenje opsteg zakona protivrecnosti moze do­
voditi u sumnju.

II

Kao. sto je poznato, ako u matematici zahtev za neprotiv­

recnoseu zauzima tako vidno mesto, to jos uvek ne dokazuje
da je matematika u celini 'neprotivrecna. Ne treba zaboraviti
opstepciznate i dokazane cinjenice: geometrija je neprotivrecna .
ako je neprotivrecna artimetika, a artimetika je neprotivrecna
teorija skupova. U tzv. »naivnoj teoriji skupova « javili su se,
medutim, paradciksi (Raselov paradoks skupa svih skupova koji
ne sadrze sebe kao element) cije se otklanjanje vrsi aksiomati­
zacijom teorije skupova, u okviru koje su poznati paradoksi
uklonjeni, bez obezbedenja od pojave novih . Dokazano je cak
(Gedel) da se neprotivrecnost matematickih teorija ne moze
dokazati sredstvima njih samih, nego oslanjanjem na sredstva
drugih. Tako neprotivrecnost matematike, najsire shvaeene,
nije dokazana, i veliko je pitanje moze Ii se ta neprotivrecnost
uopste i dokazati na naCin kako mi danas taj pojam i te dokaze
shvatamo.
Vee smo podvukli da zahtev za neprotivrecnoseu ne treba
isticati kao nesto sto je svojstveno sarno matematici. Nije Ii on,
U specificno oblikovanom vidu, prisutan i u toliko drugih obla­
sti? Kada dode do krajnjeg zaostravanja protivrecnosti izmedu
stepena razvitka proizvodnih snaga i produkcionih odnosa u
okviru jednog drustva, dolazi do revolucionarnog razresavanja
ovih protivrecnosti. Nije Ii nezadrzivi i drustvenim zakonima
uslovljeni zahtev za revolucionarnim razresavanjem takode u
stvari jedan zahtev za neprotivrecnoseu? I kada revolucionarno
razresenje, nezavisno od toga na koji nacin, ukine date protiv­
recnosti,. klica novih protivrecnosti vee je prisutna u novom

45
 drustvu. Prisutan je, dakle, i stalni zahtev za neprotivrecnoseu,
ali i protivrecnosti, sve nove i nove. Protivrecnost je i u tom
nasem zahtevu za neprotivrecnoseu, koju nikad ne dostizemo!
Ova je protivrecnost konstruktivna, posta kroz nju dolazimo do
novih tekovina. Koliko se sarno novih matematickih cinjenica
otkrilo u toku traganja za dokazom neprotivrecnosti, cinjenica
i teorija od prakticnog znacaja, iako poniklih u oblastima na
izgled veoma udaljenim od prakse! Kada bi se i dokazala ne­
protivrecnost matematike u danasnjem smislu te reci, nista nam
ne ukazuje da se u tom istom trenutku ne bi otkrile nove pro­
tivrecnosti takvih vrsta 0 kojima danas ne mozemo ni. da slu­
timo, niti bismo ih mogli formulisati.
I pored zahteva za neprotivrecnoscu, u matematici su pro­
tivrecnosti uvek i opasnost i inspiracija za dalji razvitak.
Predikatski racun je neprotivrecan, ali nije tesko uvideti da
je sustina ovakvih logickih shema i pored njihove dubine i
plodnosti ipak u preciziranju dogovora 0 strukturi i redosledu
izvesnih formalnih pravila kojima opisujemo svoje matematicko
rasudivanje. Cim se ovim shemama, radi formiranja kompletnih
matematicko-Iogickih teorija, dodaju specificno matematicki
pojmovi i aksiome, dakle kategorije ciji ontoloski korelati ne­
maju svojstvo cistog formalizma ni potpune jasnosti (univer­
zaIno shvacene), u novodobijenim celinama neprotivrecnost se
vee ne moze dokazati.
Princip neprotivrecnosti veoma je vazan zbog nedopustanja
»dvaju suprotnih uputstava « do kojih moze da dovede konjunk­
cija dva protivrecna suda. U istom clanku ([3], str 439), S. Knja­
zev pise : »Zasto, ipak, kada imamo na raspolaganju dva opisa
- jedan protivrecan i drugi neprotivrecan - biramo onaj koji
je neprotivrecan? Razlog za to je informativna (a samim tim
i prakticna) bezvrednost konjunkcije dva protivrecna suda.
Pretpostavimo da yam neko saopsti sledeei iskaz: ,zemlja X je
socijalisticka zemlja i nije socijalisticka zemlja', a da vi pri
tome ne raspolazete nikakvim drugim informacijama 0 toj
zemlji, njenom drustvenom uredenju i istoriji. Taj iskaz moZe
da znaci bar sledeee cetiri stvari : 1) zemlj a X se iz nekog dru­
gog (ne zna se kojeg) drustvenog uredenja kreee u pravcu uspo­
stavljanja socijalistickog drustvenog uredenja, ·2) u zemlji X
koja je bila socijalisticka zemlja doslo je do regresivnog kre­
tanja u pravcu nekog nizeg oblika drustvenog uredenja, 3) zem­
lja X je izgradila socijalizam i sada se kreee u pravcu komu­
nistickog drustva, 4) zemlja X je stagnirala u kretanju (ovde

46
opet postoje tri varijante) i nalazi se u stanju ravnoteze so.cija­
listickih i nesocijalistickih elemenata.
N a kakvu ste prakticnu akciju ovom informacijom upu­
ceni? «
Mislim da je suvise ostro govoriti 0 »bezvrednosti konjunk­
cije dva protivrecna suda «. Ako neko izjavi da zemlja i jeste
socijalisticka zemlja i nije socijalisticka zemlja, svakako da
ovu izjavu necemo shvatiti kao besmislicu tipa »zemlja X jeste
republika i zemlja X nije republika «. Ako pod republikom
podrazumevamo svaku ddavu kojoj na celu (ni formalno) nije
monarh, onda je bilo koja ddava ili republika ili monarhija i
gornja konjunkcija je besmislica. Ali, pojam socijalisticke zem­
lje nije toliko odreden kao pojam republike, zbog velikog broja
prelaznih oblika, pa konjunkcija dva protivrecna suda moze
imati sadrzaja, kao sto i gornji citat izlaze. Cuvsi takvu ko­
njunkciju, necemo is tina neposredno biti upuceni na prakticnu
akciju u najuzem smislu, ali nase dalje raspitivanje 0 detaljima
u vezi sa socijalistickom odn. nesocijalistickom zemljom X
ipak je jedna vrsta prakticne akcije.
Svakako da zahtev za neprotivrecnoscu u matematici tezi
da obezbedi matematiku od ocito besmislenih konjunkcija pro­
tivrecnih sudova ili od prostih protivrecnosti.
Ako bismo imali dva protivrecna uputstva tipa »Beograd
jeste glavni grad SFRJ « i »Beograd nije glavni grad SFRJ«,
onda nema nikakve sumnje u to koje cemo uputstvo jzabrati.
U svoje vreme je odreden skup ljudi gradu Beogradu, u ciju
objektivnu egzistenciju ne sumnjamo, dao obelezje glavnog
grada (u ovaj cin se takode ne moze sumnjati sem u okviru
najapsurdnijeg solipsistickog idealizma), pri cemu je pojam
glavnog grada vrlo jasno definisan odredenim funkcijama koje
se u njemu vrse i u ciju egzistenciju ne sumnjamo takode.
Ovakvu vrstu konjunkcija protivrecnih sudova ne dopusta, u
sustini, matematika, kada je 0 njenom domenu rec.
Nece biti dopustena konjunkcija tipa: »trougao sa tim i tim
osobinama jeste pravougli i nije pravougli «.
Osnov ovakvom zahtevu je u tretiranju trougla kao sasvim
jasnog pojma i njegovih odredenih osobina kao sasvim jasnih.
Kako i pored velike prividne jasnoce neprotivrecnost matema­
tike ipak nije dokazana, mora se posumnjati i u jasnocu poj­
mova.
Velika primenljivost matematike takode, sarna po sebi, ne
garantuje njenu globalnu neprotivrecnost. Matematika se u
praksi primenjuje sarno priblizno, dajuCi zadovoljavajuce apro­

47
 ksimacije. Dogada se da i u izvesnom smislu pogresni zakljucci,
do kojih se, uz pomoc matematike, doslo, nisu puko lutanje,
nego mogu da neslucenim asocijacijama, posrednim putem, do­
vedu do adekvatnijih resenja. Cini mi se da je veoma vredna
paznje cinjenica da se, iako neprotivrecnost matematike nije
dokazana, na antinomije nije naiSlo u jednom njen9m domenu
blizem »neposrednom iskustvu« (na primer u e!J.klidsk()j g~o-:
metriji), nego u oblasti osnova teorije skupovCl i u vezi sa »ina­
tematickim bicima «, ciji je karakter u vecemstepenu·.Speku­
lativan. Ako je ovakva cinjenica vredna paznje, ol).a ipak t~o-:
rijski ne znaci da se do protivrecnosti nikad nece dod i u jednoj
elementarnoj teoriji, recimo u vezi sa euklidskirri. trouglima.
Trougao, geometrijski shvacen, zivo je,. vizuelno vezan sa
okolnim svetom, pa ipak ciste »geometrijske trouglove«, kao
objektivno egzistirajuce, u prirodi ne nalazimo. Protivrecnost
se moze kriti u nacinu naseg geometrijskog apstrahovanja, Lto
ne neka prosta protivrecnost kojudanasznamo 'da. iskazemo,
nego protivrecnost koja ima poreklo udaleko komplikovanijoj
i danas nedoseznoj strukturi realnog sveta, akoj a se,danas
nama jos nepoznatim nacinom, manifestovala u . obliku vidlji­
vom za nas.
Marksisticka dijalektika, sto je notor-no, nepripisuje' sva­
kom pojmu i procesu svojstva proste protivrecnosti, s obzirom
na izuzetnu raznovrsnost protivrecnosti i nivoa na kojima se
one javljaju. Ne sumnja se u konacnost takvihistinakao stoje
neopsorno utvrdeni datum neke bitke ili cinjenicada je odre­
denog dana Beograd proglasen za glavni grad. Dijalekticka
priroda procesa trazi se u dinamici njihovog kretanja i razvitku
naseg uma kao dela prirode sa specificnom, na odreden 'nacin
autonomnom funkcijom i ulogom. Sva protivrecna ·uputstva
nisu destimulativna, s obzirom na postojanje kategorija koje
sasvim oCigledno sadrze u sebi kontradiktorne elemente, .na
primer, zemlje u kojima su zivo prisutne osobine dva suprotna
drustvena uredenja, u stanju uzajamneborbe.
Bilo bi metafizicko spekulisanje raspravljati sada, kada do
takve situacije jos nije doslo, 0 tome kakve bismo »korake «
preduzeli kada bi se otkrile protivrecnosti . u nekim veoma
starim matematickim istinama u vezi sa poj.movima za kojese.
odavno smatra da su sasvim preCisceni. Verovatno bi se nasto­
jalo na istrazivanju aksiomatike radi njene izmene tako dase
dobijeni pqradoks, recimo u vezi sa trouglovima, otkloni, oakIe
onako kako se to radi u opstoj teoriji skupova. Ako se ovakvi
p()stupciudgtom trenutku ne bi nasli, a zatim ne qi videli ni

48
za izvestan duzi period vremena, matematika bi se svakako i
dalje razvijala jer je ona u nepreglednom nizu drugih slucajeva
dokazala svoju vrednost i to svojom primenljivoScu u praksi.
Kada bi ona dala dva neprihvatljiva »suprotna uputstva« u
jednom slucaju, mi u tom slucaju uputstva od nje ne bismo ni
trazili, trazeci ih sarno tamo, a takvih »mesta « ima dosta, gde
nejasnosti, bar na izgled, nema.

III
U matematici, kao veoma stilizovanom iskustvu, prirodno
ce se izbegavati suprotna uputstva radi efikasnijeg pristupa
primenama. Ali u njoj postoje suprotna uputstva koja ne sarno
da ne i zazivaju nikakvo zgrazanje nego su i v eoma plodna. Nisu
H, na neki nacin (ne u okviru jedne matematicke teorije, ali
svakako u okviru matematike u celini), suprotna uputstva pri­
hvatanje ili neprihvatanje hipoteze kontinuuma odn. aksiome
izbora. Pa ipak, kada je dokazana nezavisnost ovih aksioma,
mi smo se osetili sasvim umireni, jer znamo da prihvatanje, odn.
neprihvatanje ovih stavova ne unosi protivrecnost u teoriju
skupova, ako ona vee nije protivrecna bez njih. Razdvajamo
dYe matematike, jednu sa potvrdnim odgovorom na hipotezu
kontinuuma i jednu sa odreenim. Zar u tom nema nikakve
protivrecnosti? Zar pod protivreenoscu obavezno moramo sma­
trati sarno protivrecnost u okviru jedne teorije? Ista je situacija
i sa prihvatanjem odn. neprihvatanjem Euklidovog petog postu­
lata. Ravnopravne su nam obe geometrije i obe su u praksi
nasle primenu. Na izvestan nacin je njihova koegzistencija pro­
t:ivrecna a primenljivost je, moze se smatrati, neka vrsta nji­
hove siriteze.
E. StipaniC u svom radu ([4], str. 47) piSe: »IIi, na primer,
poznato je da su osnovne teskoce u resavanju klasicnih proble­
ma rektifikacije, kvadrature i kubature proizillazile iz suprot­
nosti koje impliciraju uzajamni odnosi prave i krive linije,
rayne i krive povrsi, tela ogranicenog ravnim i tela ograniee­
nog krivim povrsima, tj . iz suprotnosti, uopste uzev, implici­
rcinih protivstavompravo-krivo. Jer, protivrecno je, na primer,
meriti luk krive korespondentnom tetivom, posta nikad ne moze
<;a njim biti kongruentna; ili protivrecno je meriti povrsinu tela
ogranicenog krivim povrsima povrSinom prizmatickog tela, posto
deo povrsi prvog nikad ne moze biti kongruentan sa korespon­
dentnim delom povrsi drugog; slieno je ako je rec 0 zapremini
Ii Matemat1lta I dljalektlka
49
tela ogranicenog krivim povrsima. Trebalo je naCi izlaz iz ovih
protivrecnosti, trebalo ih je dijalekticki razresiti ... Tada se,
kao sto je dobro poznato, doslo i do opste ideje metode resenja
problema tangente, a to je upravo ideja dijalekticke identifi­
kacije prave i krive linije ...
Navedeni primer dobro ilustruje i vrste protivrecnosti koje
se mogu javiti u matematici, a da nisu tipa »vazi stav A«i
»vazi stav non A «, kao i naNn kako se one novim pojmovima
i otkriCima prevazilaze i ukidaju.

•
Nasem nacinu razmisljanja u okviru matematike veoma je
svojstveno isticanje suprotnih teza, a zatim njihovo obaranje.
U »borbi «' takvih suprotnih teza, uz cesto koriScenje principa
iskljucenja treceg, dolazimo, pomocu usvojenih pravila izvo­
denja, do prihvatljivog zakljucka . Ovo je primer dijalektickog
rasudivanja u njegovom prvobitnom, klasicnmn vidu. Intuicio­
nisti su se, pak, kao sto je dobro poznato, suprotstavili principu
iskljucenja treceg dopustajuCi tako slozenije mogucnosti, modi­
ficirajuci matematicke teorije u skladu sa svojim stanoviStem.
U ovome se takode moze videti svojevrstan pokusaj sinteze
suprotnih mogucnosti, jedan nacin razresavanja protivrecnosti
izmedu bezuslovnog prihvatanja principa iskljucenja treceg i
konstruktivnih teskoca do kojih dolazi kada, koristeci pobijanje
suprotne pretpostavke, dokazemo egzistenciju jednog »mate­
matickog bica", ali prakticna nemogucnost njegove konstrukcije
nas vodi sumnji u njegovu egzistenciju u punom smislu. Uopste,
u matematici se moze govoriti 0 protivrecnim situacijama iz­
medu pojmova i stavova usvojenih u odredenoj fazi razvitka
nauke i novonastalih problema koji jasno pokazuju nedovoljnost
ili neadekvatnost dotadasnje teorije.
Primenjuje se oduzimanje veceg prirodnog broja od ma­
njeg i: dobija se nesto sto je apsurdno na izgled, sto protivreci
')jedino moguCim« prirodnim brojevima, »jedino mogucim«
osobinama brojeva, koje u stvari nisu jedino moguce za sve
moguce brojeve uopste, nego sarno karakteriSu jedan odreden
skup. Uvodenje celih brojeva razresava protivrecnost. Ovakva
situacija se javlja i prilikom uvodenja kompleksnih brojeva,
kardinalnih brojeva beskonacnih skupova, zatim funkcija opsti­
jih od ranije jedino priznatih neprekidnih i diferencijabilnih,
pa prilikom uvodenja Lebegovog integrala, itd. Ali, i radanje
Citavih novih matematickih oblasti, ne sarno pojmova u okviru

50
 jedne oblasti, biva u slicnim situacijama. Koliko je u topologiji
geometrijskih konstrukcija koje su protivreCile do tada prizna­
tim! Na ovu problematiku posebno se osvrnuo E. Stipanic u
svom clanku (2].
Razmatranjima kojima smo se upravo bavili mogao bi se
staviti prigovor da prividne protivrecnosti proglasavaju za
»prave«, objektivno vazece. Rec je, medutim, 0 jednoj vrsti
istinskih protivrecnosti izmedu bezrazlozno apsolutizovanih poj­
mova i slozenih situacija koje ih premasaju. I jos je jednom
rec 0 ilustrovanju dijalekticke prirode Ijudskog umovanja pri­
likom stvaranja novih matematickih pojmova i teorija, gde se
ranijim pojmovima suprotstavljaju novi, siri i slobodniji, sa
novim osobinarna koje raniji nisu imali. Sto se u novonastalim
pojmovima stari cesto cuvaju kao specijalan slucaj, a ne uki­
daju se bezuslovno, ne smanjuje vrednost zakljucka, jer slo­
zenost dijalektickih sinteza ne zadrzava elemente starog sarno
u ovom slucaju.
U oblasti obicnih diferencijalnih jednacina decenijama je
resavanje jednaCina pomocu kvadratura bilo jedini poznati i
priznati metod. U jednom trenutku doslo je do protivrecnosti
izmedu organicenih mogucnosti ovog metoda i egzistencije re­
senja u jednoj mnogo siroj klasi jednacina, koja kvadraturama
ne bi mogla biti ' dobijena, pa ne bi, sa glediSta metoda kvadra­
tura, mogla biti ni priznata. Savremena teorija egzistencije
resenja i kvalitativne analize sjedinila je ova stanovista obu­
hvatajuCi sva resenja u jedinstvenu teoriju, pri cemu su, rado­
virna Sofus Lija izdvojene jednacine koje imaju tu dodatnu
osobinu da im se resenja mogu dobitipreko kvadratura, sto
njihovu geometrijsku sustinu ostavlja identicnom u poredenju
sa resenjima ostalih jednacina. Jer geometrijske osobine su
prejudicirane osobinarna desne strane, recimo, jednacine
Y'= f (x, y) i mogu se proucavati nezavisno od toga da Ii smo
uspeIi, tj, pokusavali da dobijemo opsti integral y = qJ (x, c),
ukoliko on u ovakvom obliku uopste postoji.

IV

Danas nije moguce jasno proceniti kakve bismo stvarne

prednosti dobili jednim dokazom 0 neprotivrecnosti matema­
tike. I bez tog dokaza matematika se rapidno razvija. Odsustvo
ovakvog dokaza nije bitno uticalo na samopouzdanje matema­
tike i matematicara ni na rascenje mogucnosti primene. Ali
4'
51
 traganje za neprotivrecnoscu nastavljace se sa svom potrebnom
upornoscu, jer je u tom traganju, danas je to jasno, jedan od
osnovnih, zakonitih, neizbeznih i plodnih puteva njenog raz­
vitka. Izgleda da je jedan dokaz neprotivrecnosti citave mate­
matike presedan za mogucnost neke vrste apsolutnog saznanja,
koji protivreci ogranicenim, mada rastuCim, mogucnostima na­
seg saznanja uopste. Takvim dokazom kao da bismo se sasvim
ubedili da smo u svojoj matematickoj misli nasli najbolji put.
Ipak, ne i jedini moguci. Lebdela bi iznad nas, verovatno, mo­
gucnost neke druge matematike u kojoj neprotivrecnost, sa
njenog stanovista, ne bi bila tako jednostavna stvar. SkorQ da,
analogno Volteru pomislimo da kad ne bi bilo matematike
sporne u pogledu njene neprotivrecnosti, trebalo bi takvu ma­
tematiku izmisliti.
Apsolutizovanje zahteva za neprotivrecnoscu u matematici
i njegovo prosirivanje bez izmena i u druge oblasti uklapa se
u istorijski poznate, a siroko rasprostranjene i danas, pokusaje
suprotstavljanja formalne logike dijalektickoj u smislu pretera­
nog sirenja domena formalne logike. Ovde cemo, iako je rec
o poznatim cinjenicama, dati izvesna, pre svega, terminolo.ska
r<lzjasnjenja. Sam termin formalne logike (videti [6], str. 11)
prvi put se nalazi u Kantovoj »Kritici cistoga uma« u izrazu
»cisto forma Ina logika«, ali je usao u siroku upotrebu blagoda­
reci Hegelu. »Kriticki usvajajuCi pozitivne rezultate Kantovih
ispitivanja, Hegel usvaja Kantov protivstav »obicne«, »for­
malne « i »dijalekticke logike« kao protivstav »razuma« i »uma«,
»razumskog « (»metafizickog«) i »umstvenog« (svesno dijalek­
tickog) miSlj enj a (videti [6], str. 12).
Dusan Nedeljkovic (videti [7], str. 648) pise: »Medutim, ako
je tacno za Dekartovu i Ajnstajnovu metodu da je u osnovi
svojoj matematicka, sasvim je netacno reci to i za Hegelovu.
Hegel je svu kvantitativnost i sa njom matematiku ogranlcio
na sarno jedan momenat dijalektickog procesa stvarnosti i po­
kazao kako protezanje matematickog na svu stvarnost jeste
nelegitimno uopstavanje jednog specijalnog dijalektickog mo­
menta i pravljenje od njega suplje i beskrajne jedne razumske
apstrakcije koja vodi neizbezno mehanicizmu. Dijalektika pod­
razumeva matematiku i matematicko kao specijalan sarno jedan
svoj momenat.«
Danasnjim razvojem matematike identifikovanjematema­
tickog i kvantitativnog je besumnje prevazideno, ali sa nave­
denom tvrdnjom, posmatranom u celini, ipak se moramo sloziti.

52
 Navescemo i poznatu Hegelovu misao ([7], str. 63): "Shva­
tanje da dijalektika sacinjava samu prirodu misljenja, da mis­
ljenje kao razum mora pasti u negaciju samog sebe, u protiv­
recnost, sacinjava one sto je glavno u logici. MiSljenje, ocaja­
vajuei za tim da uzmogne iz sebe izvesti razresenje protivurec­
nosti, u koju je sarno sebe dovelo, vraea se razresenjima i umi­
rivanjima, koja nastaju u duhu, u drugom od njegovih nacina
i oblika postojanja«. IIi: "Stav iskljucenja treceg (koji je sarno
stav apstraktnog razutna) treba zameniti stavom: sve je protiv­
stavljeno. Nema u stvari nigde, ni na nebu, ni na zemlji, ni u
duhovnom ni u prirodnom svetu , toga nekakvog apstraktnog
ili - ili, kako to razum smatra. Ma sto i rna gde bilo, konkretno
je, a time je u sebi razlikovano i suprotstavljeno«.
Agnosticizam Karnapa i brojnih logickih pozitivista (inace
cesto vrsnih logicara i matematicara) u protivrecju je sa njiho­
vom apsolutizacijom simbolickog jezika. Shvatanje B. Rasela
da »Filozofija ne moze dati nikakvo novo saznanje 0 svetu,
vee se svodi na logicku analizu naucnog saznanja, odakle za­
kljucuje da je logika osnovna Filozofska nauka, dok je Filo­
zofija uopste uzev, nicija zemlja, izmedu nauke i teologije «
(videti [8], str. 18) u svojoj razradi takode je na liniji »mate­
matizacije« filozofije, izmedu ostalog i u njegovom odbacivanju
principa kauzaliteta uz usvajanje zakona funkcionalne poveza­
nosti pojava ([8], str. 212). I danas se, dakle, ponavlja slucaj
mnogih filozofskih sistema koji su imali velikih zasluga za
izrazavanje pojedinih znacajnih strana ljudskog totaliteta, ali
su opravdano kritikovani zbog jednostranosti. Jedna od osnov­
nih osobina dijalekticke metode bas je u njenoj svestranosti,
u unosenju sadrzaja u logiku, kako je to toliko puta naglaseno.
Napomenimo da povodom takozvanih kvalitativnih, nepo­
srednih sudova Hegel pravi ostru razliku izmedu tacnosti i
istinitosti. D. Nedeljkovie (videti [7], str. 509) detaljno objas­
njava kako to, recimo, sud »ruza je crvena« moze biti sarno
tacan, ali ne i istinit, isticuci da je tacnost ovoga suda ograni­
cena na »ograniceni krug percepcije, ograniceni predstavni i
misaoni svet. « I dalje: »Naprotiv, istina se moze postavljati
sarno takvim sadrzajem koji svojom beskrajnom opstoseu iscrp­
ljuje postavljeni pojam i njemu odgovarajucu stvarnost, te
znaci nuznost koja se sarna sobom postavlja i dokazuje kao
potpuna apsolutna celina.« U matematici, dodajemo, tacnost
se analogno namece kao tacnost u okviru odredenih formalnih
teorija, snabdevenih osnovnim pojmovima, aksiomama, defini­
cijama, ali ne i kao istinitost u navedenom sirokom smislu. Bez

53
 obzira na hilbertovsku apstraktnost aksioma i osnovnih poj­
mova, oni nisu bez ikakve veze sa perceptivnim svetom i ako
bi se u okviru ispravnog rezonovanja u okviru jedne teorije
javili i stay A i stay non A, razlog bi se morao traziti u na
izgled skrivenoj, ali ipak na neki nacin postojeeoj perceptivnoj
ogranicenosti osnova te teorije. Ucinilo nam se, znaCi, da je sa
osnovama sve u redu, da ( sve posledice moraju imati onu tac­
nost analognu perceptivnoj neospornosti suda »ruza je crvena«,
ali je to bila sarno varka, koja nije bila vidljiva u osnovama,
ali se javlja u posledicama.
U vezi sa odnosom formalne logike i dijalekticke logike,
kao i vrstama protivrecnosti, biee od koristi da se navede sle­
deCi citat A. Stojkoviea (videti [6], str. 49), u kome on ovako
interpretira Lenjinove stavove:
»1) Postoje objektivne dijalekticke protivrecnosti stvarno­
sti, i kao njihov relativno adekvatan izmz u misljenju:
2) dijalekticke protivrecnosti istinitog misljenja.
3) Od ovih poslednjih treba strogo razlikovati »protivrec­
nosti nepravilnog rasuaivanja«, koje nisu odraz realnih protiv­
recnosti; one narusavaju misaonu doslednost i uopste pokazuju
da misljenje ne odrazava relativno adekvatno stvarnost, te ih
ne sme biti u istinitom misljenju. .
4) Kriterijum za razlikovanje dijalektickih protivrecnosti
istinitog misljenja i ,protivrecnosti nepravilnog rasudivanja'
jeste praksa. «
Velika prakticna primenljivost matematike navodi na po­
misao (ukoliko, najopstije govoreei, neprotivrecnost matematike
u celini principijelno ne moze biti dokazana) da je rec 0 objek­
tivnim dijalektickim protivrecnostima istinitog miSljenja, a ne
o protivrecnostima nepravilnog rasudivalfja, koje se u mate­
matici otkrivaju relativno lako.
Koristiti matematicki zahtev za neprotivrecnoseu radi ospo­
ravanja objektiviteta protivrecnosti uopste znaCi, kako smo vee
napomenuli, apsolutizaciju zahteva formalne Jogike radi negi­
ranja dijalekticke logike, koja, meautim, formalnu apsolutno
ne negira, vee ide dalje od nje. A. Stojkovie (videti [6], str. 27)
ovako formulise nacin na koji Lenjin u svojoj praksi resava
problem znacenja i uloge formalne logike:
»a) Formalna logika materijalisticki zasnovana jeste ,ele­
mentarna logika', ali je zbog svoje jednostranosti, apstraktnosti
i staticnosti nedovoljna i mora se prevaziei dijalektickom logi­
kom ; ,elementarna logika' ostaje na onome 5tO je ,najmasovnije

54
 vidno', a i dijalekticka logika odatle polazi (kao sto je, istice
Lenjin, i Marks ucinio u »Kapitalu «), ali na tome ne ostaje,
vee rukovodeei se zahtevima svestranosti, konkretnosti, dina­
micnosti i prakse kao izvora i kriterijuma istine - u istrazi­
vanju objektivne istine, tumacenju i menjanju sveta sa te povr­
sine pojava ,ide dalje', te prodire u njihovu najdublju sustinu,
u zakonitost njihovog imanentnog kretanja i razvoja.
b) Formalna logika ,bez popravki', tj . ideatisticki i meta­
jizicki zasnovana, koja odvaja saznanje od stvarnosti, .proucava
,cisto' formalno misljenje i zadovoljava se formalnom pravil­
noseu misljenja - morala bi se zvati jormalistickom togikom,
koja je bliska sofistici ali nije identicna sa njam «.
Bilo bi pogresno na osnovu izlozenog shvatiti matematiku
prosto kao deo formalne logike. Matematika je nauka sa po­
sebnim, sve sirim, raznovrsnijim i sve neocekivanijim predme­
tima istrazivanja. Njen jezik, pravila njenog jezika cine,
istorijski gledano, matematicku logiku. Matematicka logika se,
medutim, javila i kao posebna disciplina, s jedne strane siste­
rnatizujuei logicki sadrzaj dotadasnje matematike, a s druge
strane, nalazeei i svoje novo, specificno polje istrazivanja. Ma­
tematicka logika, koja je ipak sarno deo rnatematike (od nar­
znacajnijih i najrasprostranjenijih), deo je i simbolicke logike
koja se ne svodi na matematicku logiku, tretirajuei, nesum­
njivo, i takve logicke kategorije koje za maternatiku nisu od
presudnog in teresa (simbolicka logika je deo formalne logike
(ne »formalisticke «) koja se ne ukida, jer je od najveee vazno­
sti i neophodna je u obicnom i rnnogim delovima naucnog
rasudivanja, od koje dijalekticka polazi dalje u smislu nave­
denom u poslednjem citatu). Polivalentne logike jos uvek ostaju
deo forrnalne logike, ulazeei i u simbolicku uopste i u mate­
maticku logiku.
Insistiranje na opstem vazenju dijalektickih zakona ne
znaci njihovo kanoniziranje, koje bi i njih svelo na logiku
formalisticku. N e sme se deducirati polazeei sarno od »spiska
zakona «; od toga dijalektiku spasavaju zahtevi svestranosti i
odredenosti. Medutim, neispravno je poricati dijalektickim za­
konima »neoperativnosti «. Nije Ii operativnost svoje vrste vee
i cinjenica da poznavanje ovih zakona dovodi , recimo , i u mate­
matici do jednog sasvim pribranog »ocekivanja neocekivano­
sti«? Operativnost je i u tome sto danas, kada naidemo na
paradokse, znamo da razlog ne mora biti u nasoj »racunskoj
gresci «. Prosla su vremena kada su pojave neeuklidskih geo­
metrija izazivale »senzaciju «.

55
LITERATURA

(1) S e ~ i c dr Bog dan: Logika, drugo izdanje, "Naucna knji,ga«,

Beograd, 1962.
(2) s tip ani c dr Ern est: Matematika i fi!ozofija (dva fragmen­
tarna osvrta na ovu temu), "Filozofija", III, 1 (1959), 13-22.
(3) K n j a z e v S vet I a n a : Zakon (i princip) jedinstva i borbe su­
protnosti i protivre~nosti i Logi~ki princip neprotivre~nosti, »Filo­
zofija«, 1965, 434-440.
(4) S tip a ri i c dr Ern est: EngeLsov sud 0 Descartes-ovoj ulozi u
razvitku matematike, »Dijalektika«, 1966, sv. I, 34-51.
(5) B e r t 0 lin 0 Milo r ad: ZermeLova aksioma izbora i neprotivre~­
nost matemati~kih teorija, »Dijalektika«, 1966, sv. 2, 7-29.
(6) S to j k 0 vic B. And r i j a: Lenjin 0 formalnoj logici, Beograd,
1959.
[7) He gel F. V . G.: DijaLektika (u prevodu i sa komentarima dr D.
Nedeljkovica), Beograd, 1939.
(8) S e sic dr · Bog dan, S t 0 j k 0 vic dr And r i j a: Dijalekti~ki
materijaHzam, Beograd, 1962.

* P.S. Ovaj clanak je objavljen u casopisu »Dijalektika«, Beograd,

1967, sv. 1.

56
JEDNA MATEMATICKA METAFORA FRIDRIHA ENGELSA

Po Engelsovom shvatanju sustine i odnosa apsolutne i

relativne istine ([1], str. 36, [2], str 241), apsolutna istina postoji
i sastoji se u iscrpnom znanju svetskog sistema i njegove po­
vezanosti. Ovaj zadatak, medutim, ljudi ne mogu nikada pot­
puno da rese kako zbog prirode svetskog sistema tako i usled
svoje sopstvene prirode. . Protivtecnost ~zmedu apsolutne i
relativne istine predstavlja,po Engelsu, i glavnu polugu celo­
kupnog intelektualnog napretka i ona se razresava neprekidno,
»u beskrajnom progresivnom razvitku covecanstva, isto onako
kao sto se, npr., neki matematicki zadaci rjesavaju u beskraj­
nom nizu Hi veriznom razlomku tako da se i apsolutna istina
moze , po svojoj prirodi, ostvariti samo u beskonacnom asimpto­
tickom procesu.«
Navedeni Engelsovi stavovi klasicni su u marksistickoj
teoriji saznanja. U njima se Engels sluzi matematickom meta­
forom i komparacijom.Pojam matematickog asimptotskcig pri­
blizavanja posluzio mu je kao pogodna ilustracija u vidu ana­
logije pojmu pribliZavahja covecanstva apsolutnoj objektivnoj
istini u njenom totalitetu, u toku beskrajnog niza generaeiia.
Mi cemo pokusati da pokazemo koliko ovakva analogija moze
biti plodna i koliko asocijacija ona izaziva, bez obzira na veliku
preciznost i, reklo bi se, uskost i staticnost matematicke defini­
cije asimptotskog priblizavanja i asimptotskog ponasanja (misli
se samo na osnovne definicije u ovoj oblasti, vec dovoljne za
naSa razmatranja, ane na sve obilje asimptotskih definicija i
relacija koje se u matematickim naukama srecu). Ne dokazu­
juci, naravno, nikakve . konacne gnoseoloske stavove pomocu
matematickih definicija i teorema, sto bi bilo grubo, naivno i,
s ozbirom na slozenost problematike, uglavnom neadekvatno,
mi cemo matematicke pojmove, inspirisani Engelsom, koristiti

57
takode sarno u svojstvu pogodnih ilustracija i asocijacija, kako
bismo misIi koje izlazemo ucinili preglednijim, aida bismo
ukazali na cinjenicu kako vec i u matematici, cija je predmetna
oblast (i pored sve sireg rasprostiranja matematike i njene
veHke opstosti) daleko od pretenzija na sveobuhvatnost, izvesne
jednostavne relacije sadrZe mnostvo slucajeva i interpretacija,
razlicitih cak i u vaznim detaljima, ali sa bitnim zajednickim
svojstvima.
U pocetku cemo navesti matematicke definicije kojiina
cemo se sluziti.
Za funkciju f (x), definisanu za x ;::: Xo kazemo da ima ho­
rizontalnu asimptotu {{J(x)=c= const, kada x->+oo, ako je lim
X"" +00
f (x) = c. Grafik funkcije f (x) asimptotski se priblizava grafiku
prave y = c. F\.Wkcija f (x) moze se asimptotski priblizavati i
nekoj drugoj funkciji cp (x) (koja ne mora biti konstantna),
ako je lim [f (x) - {{J (x)] = O. Tada je rec 0 krivolinijskoj
x .... + 00
asimptoti. U oba slucaja razlika odgovarajucih ordinata dvaju
grafika postaje proizvoljno mala za dovoljno velike vrednosti
nezavisno promenljive. Desava se da poredbeni grafici nemaju
zajednickih tacaka, ali ih mogu imati, pa i beskonacno mnogo.

Tako, na primer, funkcija y = sin x asimptotski se priblizava

x
x - osi kada X-> + 00 iako !sa x osom ima zajednicke sve tacke
x = kJt (k = 0, ± 1, ± 2, ...) Razlika ordinata ne mora mono­
tono teziti nuli.
Od pojma asimptotskog priblizavanja (gde se grafici »pri­
ljubljuju« jedan uz drugi) razlikuje se pojam asimptotskog
ponasanja ili asimptotske jednakosti, gde kazemo da se funk­
cija f (x) asimptotski ponasa kao cp (x) kad x -> + 00, ako je lim
f (x) = I.
x .... +ootp(x)
Dve funkcije mogu se asimptotski ponasati jedna kao druga,
x2 + x
ali se ne priblizavati asimptotski. Tako je, recimo, lim - - = 1,
x .... +00 x2
pa je, dakle, X2+X_X2 za x-> + 00, ali je lim (f(x)-cp(x)) = lim
x .... +00 x .... +oo
(X2 +x- x 2) = lim x =+ 00,
x .... +00

58
dak1e, ne sarno da se grafici ne priljub1juju nego se razlika
ordinata beskonacno uveeava. Ipak su x 2 + X i x 2 funkcije
bliske jedna drugoj u smis1u na gornji nacin definisane hrzine
rascenJa.
v, • . l'1m -f (x)
Ak 0 Je - = 1,on d a f un k" . . ~va k a k 0
c1Je 1maJu
x-d 00 tp (x)
izvesnih zajednickih osobina, istog su znaka, na primer, za
dov01jno veliko x. Iako razlika ordinata tezi beskonacnosti,
funkcije x 2 + x i x 2 su mnogo » blize« jedna drugoj nego, re­
. . ~+x . ~
cimo, funkciji x 3 jer je lIm - - - = lIm - = 0, sto znaci
x3 x]
x .... +oo x .... +00
da x 3 toliko »brZe« tezi beskonacnosti nego x 2 + x ili x 2 da su
ove funkcije u poredenju sa njom prakticno konstantne. Dve
funkcije se, inace, mogu i asimptotski ponasati jedna kao druga
i asimptotski se priblizavati jedna drugoj, kao, na primer,
x2+ ..!.. i
x 2•
x
iNavedimo jos primer x 2 + sin x - x 2 , gde razlika (f (x) ­
- cp (x)) = (x! I- sin x-x 2 ) = sin x oscilira u interva1u [-1, 1] .

II

Ako bismo smisao Enge1sovog poredenja shvatili kroz ana­

logiju sa slucajem f.(x) -> C, morali bismo se cuvati pretpostavke
x .... +00
o apsolutnoj istini kao jednoj cvrsto fiksiranoj realnosti, ne­
promenljivoj uvrernenu i prostoru, kojoj se mi tako pribli­
zavamo da se kroz dug vremenski period moze doci do situacije
da je covecanstvo saznalo »skoro sve«, da za saznavanje ostaju
manje-vise beznacajni detalji, kojih ee, doduse, uvek biti, no
koji su, s obzirom na glavne prob1eme, skoro zanemarljivi.
Ovakvo bi shvatanje bilo u suprotnosti sa dijalektikom same
stvarnosti, ciji su zakoni, po Engelsu ([2], 287, 245-6; [8l,
str. 234), takode razvojni, pa takvi pogotovu moraju biti naucni
zakoni kao njihov odraz.
Kao jasnija ilustracija Enge1sove teze 0 asimptotskom co­
vekovom priblizavanju apsolutnoj istini kroz sumu relativnih
istina moze da posluzi ono matematicko asimptotsko pribliZa­
vanje u kome nijedna od poredbenih funkcija nije konstantna.
Mogu se obe funkcije zamisliti kao funkcije koje teze besko­
I
nacnosti, bilo, dak1e, kao par (X2 + -, X2), iIi (x2 + sin x, x 2)
x

59
ili, cak, kao par (X2 + x, :i;2), a da ne govorimo obeskonaeno
mnogo drugih naCina interpretacije. Sve su ove komparacije
krajnjeuslovne, jer cak i kada obe poredbene funkcije teze
beskonacnosti, one su, u matematici, kao stilizovanoj slici samo
nekih strana totaliteta, ipak u svakom trenutku fiksirane , sto
se ne moze reci i za apsolutnu istinu koja, dijalekticki, uvek
postojeci, u svakom trenutku i postoji kao jedna stvarnost i
prelazi u nesto drugo. Mi ovde, podvucimo jos jednom, i ne­
mamo nameru da objektivnu istinu svodimo na neke grafike,
nego se graficima sluzimo kao pomocnim sredstvima za opsta
razmatranja, ciji je cilj detaljnija analiza implicitno veoma
sadrZajnih, a konciznih .Engelsovih stavova.
. 1 ·
Poredenje sa parom (X2 + -, x 2) nosi delimicno istu opas­
x
nost kao i poredenje funkcije sa konstantom, ukoliko se radi 0
nekoj pretenziji na apsolutno smanjenje distancije izrriedu na­
seg saznanja i apsolutne objektivne istine.. Mi sve dalje odmi­
cerno u saznanju, mi sve dublje shvatamo, mi sve vise preobra­
zavamo »stvari po sebi « u »stvari za nas«, gde je uspesnost
prakse glavni kriterijum, ali se moze pretpostaviti i da vecito
promenljiva, dijalekticki razvojna stvarnost i sve dalje »odmi­
ce «. Zato nam se cini da je uvek ispravnije upotrebljavati
termine »sve dalje«, »sve vise «, »sve dublje«, nego »sve tac­
nije «, »sve pribliznije« i s1. I ovi drugi termini se mogu upo­
trebljavati, ali ne u smislu da »sve tacnije« saznajemo prirodu
koja nas negde, istina vrlo daleko, »ceka«, nego da sve pri­
bliznije ostvarujemo svoje saznajne ciljeve koji su naravno,
kao i mi sarrii, deo prirode i njenog kretanja, sto svakako pred­
stavlja u izvesnomsmislu i sve pribliznije saznavanje prirode:
Ovo pitanje slicno shvata i Dusan Nedeljkovic ([6], str. 95 i 97).
Kada se govori 0 zadacima koje Ijudi sebi postavljaju, onda
se ne radi 0 zadacima tipa »postati bog« iIi »razumeti svet u
svom njegovom totalitetu«, nego b zadacima koji realno prois­
ticu u kontinuitetu naucne misli i s obzirom na ciljeve cove­
canstva vezane za opstanak, licnu srecu u njenim .i storijskim
mogucnostima i s obzirom na istorijski nastale eticke principe,
saznavanje sveta koji nas okruzuje i ciji smo deo, uz svest 0
relativnosti i istorijskoj uslovljenosti tog saznanja. Ako smo
rekli da objektivna istina principijelno moze u nekom smislu
i da »odmice«, nismomislili na takvo neko »bekstvo« u okviru
koga se nas trud unapred javlja kao uzaludan, jer se opravda­
nost naseg angaZovanja u saznavanju prirode opravdava u

60
 uspesnosti naSe dosadasnje prakse u odnosu na zadatke koje
sebi postavljamo, a i u nasoj nezaddivoj, prirodno usadenoj
teznji da se angazujemo (cak i kada neposredna korist nije
vidljiva, kao u slucaju nekih vasionskih istrazivanja). .
Preokretanjem stvari po sebi u stvari za nas kroz naSu
uspeSnu praksu mi stvarno u nizu problema ne ostajemo vise
na · radnim hipotezama i saznajemo kakve su one objektivno;
sto ne znaci da mozemo iscrpiti njihov totalitet sa gledista svih
mogucih pitanja koja 0 njima mozemo postaviti.
Po Lefevru([4L str. 129), Dusanu Nedeljkovicu ([6], str. 95)
i drugim marksistima, kao i po Marksu i Engelsu, objektivnost
saznanja ne znaci eliminisanje iz . ovog procesa samog coveka
koji misli i deluje, vee naprotiv to znaci da se pomoeu prakse
kao aktivnog delovanja na priiodu covek ukljucuje u objektivni
proces, menja ga i saznaje. Prema tome, u svakom saznanju
mora biti prisutna praksa kao njegov izvor i kriterijum. .
Medutim, ni kada je uspesnom ljudskom praksom »stvar
po sebi« pr~obraeena u »stvar za nas«, cime se pitanje »prin­
cipijelno nesaznatljive stvari« po sebi viSeprakticno ne po­
stavlja, to ne znaci, kako smo vee nagovestili, poimanje stvari
u beskonacnom skupu njenih atributa. Engels je jasno rekao
da je, na primer, vestacko hemijsko dobijanje alizarina zavr­
silo sa· tretmanom alizarina .kao nesaznatljive stvari po sebi.
No i alizarin, kao stvar,sastavljen je od atoma 0 kojima nikad
necemo saznati sve. Trivijalno govoreci, ni sve primene neke
hemijske supstance ne mogu se smatrati nikad iscrpenim. Pro-:
izvodnjom i uspesnim koriscenjem hemijske supstance saznali
smo . neosporno j{akva je .stvar · po sebi sa glediSta osnovnih
pitanja koja 0 njoj udat.o m trenutku mozemo da postavimo i,
sto je najvaznije, porusili smo principijelnu grani~u izmedu
sebe i nje. Saznali smo kakva je »stvar po sebi«, ali ne kakva
je »do kraja« po sebi, jer i u . tretiranju najobicnijeg, pojedi­
nacnog predmeta ili rna koje banalne istine u stvari se nikada
ne mozemo zaustaviti. TumaceCi Engelsa, B. Sesie ([7], str. 512)
ukazuje da po ovom klasiku marksizma postoje veene istine i
to dveju vrsta. To su, prvo, opstepoznate istine (da svet postoji,
da se materija vecno ·kreee, itd.), i drugo, cinjenicke istine (na
primer, da je Napoleon umro 5. maja 1821. god.). Sve ostale
istine 0 svetu i drustvu su jedinstvo apsolutne i relativne istine.
Gde je tacna granica izmedu navedenih vrsta istina nije
uvek lako odrediti i mnoge na prvi pogled ocigledne istine
dozive se kasnije u izmenjemom vidu. Vecita je istina da je
Napoleon umro tad i tad, da je pre toga postojao i izvrsio

61
odredene aktivnosti. Vecita je istina da je covecanstvo u bas
takvom vidu zapazilo i zabelezilo cinjenice. Ali samim tim sto
je Napoleon bio covek i 0 njemu je nesaznato bar sve ono !ito
je nesaznato 0 coveku uopste, pa upotreba reci »Napoleon'< u
prostom iskazu 0 njegQvoj smrti vee vuce u ponor neistraZenog.
Iskaz da je on umro vecita je, egzistencijalna istina 0 odrede­
nom zbivanju koje je registrovano, ali ne i 0 svemu onome 8to
to zbivanje krije. Neka nam bude dopusteno da opet poredimo
sa nasim graficima. Funkcija sin x stalno se priblizava osi x,
. x
nikada se ne poklopivsi sa njom na jednom intervalu, sekuei
je medutim beskonacno mnogo puta. Moe skupa njenih nula
je prebrojiv kardinalni broj. Skup njenih nula je beskonacan,
a ipak beznacajan prema skupu tacaka u kojima se ne anulira.
Nule funkcije poredim sa apsolutnim istinama koje efektivno
osvajamo. I pored njih, kriva se ne identifikuje sa x-os om, pri­
blizujuCi joj se u ranije objasnjenom smislu.
Protivrecnost izmedu sustine i pojave stvari (v. Rozental,
[5], str. 330) biva savladana kada, posto smo postavili hipotezu
o njenom razresenju, uspesnom praksom tu hipotezu potvrdimo
na nacin koji nas zadovoljava. Ovim je »stvar po sebi« postala
»stvar za nas«.
Iz izlozenog se vee nazire bogatstvo moguenosti Engelsove
metafore 0 »beskonacnom asimptotskom procesu«. Tu se ukla­
pa, dakle, ne sarno asimptotsko priblizavanje nego i aSimptotsko
ponasanje gde se, u izvesnom smislu, funkcije mogu cak i
razilaziti,ali sustinski ostajati povezane sa gledista nekih vaz­
nih kriterijuma. IIi, ako se ne razilaze, njihovo rastojanje
oscilira, pa su ipak cvrsto povezane, nerazrusivo funkcionalno
vezane, iste »brzine raseenja«.

III
Po Anri Lefevru (videti [4], str. 128); »ona (dijalekticka
metoda) ne postavlja drugu aksiomu osim one 0 vezi cinjenica
u njihovim protivrecnostima, njihovim dejstvovanjima i njiho­
yom razvoju«. Razmotrimo sa ovog stanovista (do koje mere
su aksiome a do koje to nisu) u pocetku navedene osnovne
Engelsove stavove 0 asimptotskom procesu ostvarenja apso­
lutnog.
Kada govori 0 »beskonacnom procesu«, Engels nikako ne
tvrdi da je egzistencija takvog beskonacnog procesa sigurno
obezbedena. Gcivoreei 0 nizu ljudskih pokolenja, on kaze »koji

62
 je, bar za nas, praktieno beskonaean «. Ovo »bar za nas « unosi
element postuliranja, jer se ne moze dokazati da ce eoveean­
stvo postojati veeito, ali dosadasnja istorija daje za pravo da
se interval postojanja zamisli proizvoljno velikim. DanaSnja
realna opasnost samounistenja eoveeanstva takode unosi re­
zervu. Postuliranje 0 kome je ree ipak je potpuno umesno jer
razlozi pretezno govore za njega. Engelsov stay 0 beskonaenom
asimptotskom procesu moze da bude shvacen kao ilustracija
dijalektickog jedinstva apsolutne i relativne istine. Ukoliko
je relativna, istina predstavlja jednu od vaznih stepenica preko
kojih eoveeanstvo dolazi do apsolutne istine. I on u buducnosti
moze da bude modifikovan, ne gubeci svoju vrednost kljuene
karike u lancu priblizavanja apsolutnoj istini. Ovakva konsta­
tacija ga ne degradira, kao sto ga delimieno svodenje na aksi­
omu ne eini »proizvoljnoscu «. Cak kada je ree 0 matematickim
postulatima, i pored velike slobode u njihovom postavljanju,
svi ti postulati dubinski odrazavaju ili neku opazajnu ili dublju
logicku realnost do koje je covecanstvo doslo putem razvoja
nauke. U nauci uvek postoji jak razlog zasto je neki postulat
postavljen u datom trenutku . Euklidske aksiome neposredno,
sugestivno dolaze iz spoljasnjih utisaka, ali pokazala se korist
i drugih. Ukoliko Engelsov stay 0 asimptotskom procesu shva­
time delimicno postulativno, nikako ne mozemo, za sada,
nljedan od njega bitno drukciji iIi njemu suprotan postaviti sa
dovoljno razloga , jer niSta nam ubedljivo ne ukazuje na to da
ce se Qvaj proces brzo prekinuti, niti da se covecanstvo, bar u
savladavanju prirode, do sada »udaljavalo od objektivne istine«
i pored svih teskoca i neravnina u razvitku.
Kakva je bioloska buducnost coveeanstva u pogledu nje­
gave evolucije otvoreno je pitanje. Teorijski se ne moze isklju­
citi ni takva evolucija u okviru koje ni sam termin »ljudski «
ne bi bio sasvim adekvatan. Ostavljanje ovakvih pitanja otvo­
renim nije nikakav razlog da se prestane za nacinom rasudi­
vanja kakav nam je bitno svojstven na danasnjem stepenu
razvoja.
I matematicke aksiome tipa hipoteza kontinuuma iIi Zer­
melova aksioma (videti ([10]) svoje su vrste objektivne istine,
bez obzira na to sto se moze postulirati i aksioma i njena nega­
cija. Sarna cinjenica da se do njih doslo govori 0 nekoj njihovoj
stvarnosti, ond . 0 stvarnosti naseg uma, ali kojoj u spoljasnjem
svetu ipak nesto odgovara. Mi opazamo skupove, vrsimo izbore
elemenata, prebrojavanje, nama se neodoljivo namecu i besko­
nacni skupovi i pitanja 0 njima koja tretiraju aksiome 0 kojima

63
 je rec. Postoji jedna objektivna realnost skupova koja se izra~
zava i kroz Zermelovu hipotezu i kroz njenu negaciju, jedna
realnost koja omogucava da i matematika sa ZermelovOllll hipo~
tezom i sa .njenom negacijom ostaje neprojivrecna ako je to
bila pre njih:
Moze se ici i dotle da se kaze kako i pogresni rezultati, ali
do kojih se doslo na osnovu momentalno raspolozivih podataka
i na osnovu tekuce situacije ljudske misli, cine deo apsolutne
istine ukoliko cine neizbeznu prelaznu formu ka tacnim rezul­
tatima. Nekada su Ijudi smatrali da je Zemlja ploca koja pliva
na vodi. Mi se danas smejemo tome kao pogresnoj naivnosti,
iako j e to bio sasvim objektivan zakljucak s obzirom na on­
dasnje mogucnosti posmatranja i rezonovarija. Za nas je danas
neosporna cinjenica da je Zemlja geoid i 0 tome, Cini nam se,
mozemo jos da saznajerrio sarno sekundarne detalje. Ali (~to
moze, mada ne mora, biti sarno stvar daleke buducnosti, pa je
bolje 0 tome niSta ne govoriti), . jednoga bi dana u evoluiranom
covecanstvu i s obzirom na joS dublje poznavanje materije i
sam pojam geoida mogao biti u nekom smislu deplasiran isme..,
san. Ali i ta nasa shvatanja,. bez obzira na to kako ce se nekad
nekorrie ciniti, deo su objektivne istine, kao sto je to i ploea
na moru . Zato davanje postulativnog smisla mnogim na izgled
za svagda neospornim cinjenicama i tvrdenjima te cinjenice i
ta tvrdenja ne degradira.
Lenjinovoj tvrdnji ([3], str. 257), po kojoj »jedino 'svojstvo'
materije za Cije je priznavanje vezan filozofski materijalizam
jeste da bude objektivna realnost, da postoji izvan nase svijesti«
u okviru materijalizma ne moze se, medutim, dati postulativni
smisao (pod postulatom podrazumevamo iskaz koji smo formu­
lisali i od njega polazimo u daljem razmatranju, ne pripisujuci
mu apsolutno vazenje za sva vremena), jer materijalizam ne
moze dopustiti ninajmanjuuslovnost ovakvog iskaza, a da ne
prestanebiti materijalizam.
Ostale stavove,· odnosno sisteme stavova, moramo smatrati
otvorenim i uslovnim, analogno onome kakoto biva u mate~
matici, koja .nema pretenzije na sveobuhvatnost Po tacnom
zapazanju E. Stipanica (v. [9], str. 20), »kad se jednom otkriju
novi kvantitativni i prostorni odnosi i forme koji se vise ne
mogu obuhvatiti starim formalnim sistemom, stvara se novi
fo·rmahi.i sistem s ciljem da obuhvati novootkrivene kvantita­
tivne i prostorne odnose i forme. Proces stvar.anja sve novih i
novih formalnih sistema ne moze se nikad zavrSiti {podvukao
M. B.), jer jenemoguce zaustaviti .sve dublje covekovo sazna:­

64
vanje realnog sveta i u njemu otkrivanje sve slozenijih-kvanti­
tativno-prostornih odnosa i formi, koji se na neki nacin ap­
straktno fiksiraju formalnim sistemima matematike «. Ako je
ovako u matematici, ne moze biti bitno drukcije ni u filozof­
skim teorijama.

IV

U gnoseoloskim stavovima EngeIsa i Lenjina nalazimo jasnu

distinkciju na ljudsko misljenje, na vaznost stavova u ovom,
ljudskom »sistemu referencije«.
Lenjin je dobro shvatio da nase priblizavanje apsolutnoj
istini ne mora imati savrseno pravilan tok, apsolutnu sigurnost .
napredovanja pri svakom koraku, nego da je priblizavanje glo­
balrio, a da u pojedinacnim trenucima moze da bude i udalja­
vanje (podsetimo se nase ilustracije pomocu funkcija koje se
asimptotski ponasaju jedna kao druga, ali im razIika ordinata
raste, iIi slucaja funkcija x 2 + sin x i X2, gde je rec 0 stalnom
osciliranju rastojanja, gde i jedna i druga funkcija teze besko­
nacnosti istom brzinom, a rastojanje u nekom smislu ostaje isto
po karakteru, iako stalno promenljivo, oscilatorno).
Nasa ogranicenost kao dela prirode sa odredenim percep­
tivnim i misaonim mogucnostima (koje su takode u stanju
razvitka i ne moraju da postavljaju bitne, principijelne ograde
izmedu »stvari po sebi « i »stvari za nas «) mozda nam namece
sarno ogranicene ,ciljeve, koji istina neprekidno rastu (i dolaze
novi), ali su »sa gornje stran'e« na neki naCin limitirani. U tom
slucaju se, hipoteticno, moze govoriti 0 nekom konstantnom
cilju kome tezimo (kao kada bi funkcija tezila konstanti). Ova­
kva hipoteza ne znaci »apsolutnu nesaznatljivost stvari po sebi «
a jos manje njenu bitnu, principijelnu razliCitost od »stvari za
nas « u Kantovom smislu.
Klasici marksizma nikada nisu odbacivali mogucnost dru­
gih svesti u prirodi sem ljudske (samim tim sto je dopustena
mogucnost zivota na drugim planetama i sto je ona predmet
naucnog istrazivanja, ova mogucnost se i ne moze a' priori
odbaciti). .
Engels podvlaci ([1]), str. 87): »Kad kazem Ijudskog sazna­
nja, ja to ne velim s namerom da vrijedam stanovnike drugih
planeta koje nemam cast da poznajem, nego sarno zato sto i
zivotinje imaju moe saznanja ; ali niposto suverenog. Pas u
svom gospodaru saznaje svog boga, dok taj gospodar moze biti
5 Matematika i dijalektlka
65
najveei lupez.« I joS Engels kaze, misleei (kako istice Lenjin
([3], str. 108) 0 bieu ljudi na Marsu i s1.: »biee je uopee otvoreno
pitanje (offene Frage) pocevsi od granice gde se zavrsava nas
vidokrug«.
Dopustajuei i moguenost drugih oblika svesti, mi dakle, ne
iskljucujemo moguenost da ovaj sto moze »Marsovcu« izgledati
kao masna mrlja, ali cak kada ga »Marsovac« ne bi ni opazao,
sto postoji kao objektivna realnost koju ee razliciti perceptivni
sistemi razIiCito opazati i koristiti ili ne koristi, vee prema svom
ustrojstvu i ciljevima. Dovoljno je da ga opaza i koristi jedan
(ljudski, kolektivno i istorijski shvaeen) perceptivni sistem, pa
je i njegova egzistencija kao stvari po sebi, okrenute u stvar
za nas, potp.uno dokazana. J edan deo njegovog totaliteta je
apsolutno saznan, ali on moze imati i takve atribute koji nasem
perceptivnom sistemu izmicu, iIi mu nisu od interesa, a koji
su od sasvim drugog, nama neslueenog znacaja za drugi per­
ceptivni sistem.

v
Kada je rec 0 adekvatnosti nasih opazanja objektivnoj
stvarnosti, 0 stepenu verodostojnosti nasih zakljucaka, Lenjin
je s pravom ostro osudio (videti [3]) Helmholcovu teoriju sim­
bola, buduCi da simbol ne mora verno odrazavati original, da
se od njega moze i sustinski razlikovati. Doista, svodenje na
simbole moze da dovede do »nesaznatljive stvari po sebi« u
smislu da je ona principijelno nesto drugo od svog pojavnog
oblika za nas. Medutim, u stvarnosti nije rec ni 0 potpuno ver­
nim kopijama, koje impliciraju apsolutnu moe naseg saznanja
u sveukupnom totalitetu. Ovde pomaze dijalekticki princip
odredenosti - videti u svim dostupnim slucajevima kakav
smisao ima pridavanje termina »slika« odn. »simbol«. Jer se
ni simboli ne mogu apsolutno iskljuciti: veoma slozena stvar­
nost cesto se za nas manifestuje u veoma sekundarnim poja­
varna ciji je vidljivi trag toliko bleda slika, otisak, da se moze
nazvati r sarno simbolom. »Slike« neke mikrocestice su cesto
zapravo njihovi tragovi, a ne one same. Kada je rec 0 mikro
i makrosvetu, brisaee se cesto razlika izmedu ovih termina.
Za niz pojavnih oblika mi, medutim, imamo u svojoj dosadas­
njoj praksi dovoljno razlbga za pretpostavku da su one viSe ili
manje verne slike, a ne simboli koji se jako razlikuju od ori­
ginala, odnosno nemaju s njim nikakve veze.

66
 VI

Sva konkretna slozenost odnosa objektivne istine i naseg

saznanja omogucava nam, kao i bogatstvo matematickog pojma
asimptotike u ilustrativnoj ulozi, da bolje shvatimo Engelsovu
misao 0 beskonacnom asimptotskom procesu u svoj njenoj po­
tencijalnoj i e£ektivnoj sadrzajnosti, te da je ne usvojimo u
nekom vulgarnom vidu zasnovanom na mehanicistickoj analo­
giji sarno sa jednim matematickim aSimptotskim pojmom, sto
bi Engelsovoj misli oduzelo njen dinamicki i dijalekticki ka­
raIder. U ovim razmatranjima uzeli smo sarno najelementarnije
strane asimptotskog ponasanja u svojstvu pri bliznih shema za
svoje izlaganje, shema koje, iako po prirodi stvari mogu biti
sarno ovlasni simboli i ponekad blede analogije, ipak daju ne­
slucene i nove asocijacije. Mozda bi se, uz jospreciznije zahva­
tanje u teoriju saznanja i uz obimnije koriscenje matematickog
aparata, mogao dobiti podsticaj za jos interesantnije zakljucke.

LITERATURA

[1] Eng e 1 s F r d e d r ,i c h: Anti-Duhring, izdanje izdavackog predu­

zeca »Naprijed«, b. g.
(2] Eng e 1 s F rid r i h: Dija!ektika prirode, Beograd, 1951. god.
[3] V. I . Len j in: Materijalizam' i empirio-kriticizam, »Kultura ",
1948, izdanje latinicom.

(4] L e f e v rAn r i : Marksizam, Beograd, 1961.

[5] R 0 zen tal M. M.: Marksisticki dija!ekticki' metod, Beograd, 1950.

[6] Ned e 1 j k 0 vic D usa n :' Enge!sova metoda obrade dija!ektickih
zakonitosti u »Dija!ektici prirode « i njen znacaj, »Dijalektika «, 1966,
sv. 2, str. 93-101.
[7] S e sic Bog dan: Logika, Beograd, 1962.
[8] S e sic Bog dan, S t 0 j k 0 vic And r i j a: Dijatekticki materi­
jalizam, Beograd, 1962.
[9] S tip ani c Ern est : Matematika i fito zofija, »Filozofija«, III, 1
(1959), 13-22.
rIO] Be r t 0 1 i noM i lor ad: ZermeLova aksioma izbora i neprotiv­
recnost matematickih teorija, »Dijalektika «, 1966, sv. 2, 7-29 .

i
P .S . Ovaj clanak je objavljen u casopisu »Dijalektika«, Beograd,
1967, sv . 3.

5'
67
 POJAM PRIBLlZNOSTI I PRIBLlZNE METODE

U MATEMATICI

U ovom tekstu nece biti reci 0 pribliznosti sa kojom se,

preko matematickih razmatranja, odrazava objektivna realnost.
Nece biti govora ni 0 stepenu pribliznosti koji se dostize pri­
likom pokusaja da se gotove matematicke teorije primene u
praksi. Rec je, pre svega, 0 pribliznosti i pribliznim metodama
u okviru same matematike.
KoriScenje pribliznih rezultata, umesto tacnih, ne javlja
se samo u vanmatematickim primenama. Ono je siroko prisutno
i kao unutrasnja matematicka potreba, na nacin koji cemo
pokusati da ilustrujemo nizom primera.
Ostvarivanje savremene uloge matematike, kao univerzal­
nog jezika u nizu egzaktnih nauka i prakticnih primena, usko
je vezano za priblizne metode. One se javljaju kao najneop­
hodnije potrebe matematicke teorije i prakse, pa su dostigle
nesluceni razvitak, kako u visini svog teorijskog zasnivanja tako
i u sirini svoje primenljivosti. Na priblizne rezultate i metode
nailazimo vec u najelementarnijim matematickim pojmovima i
primenama. Kada je ree, na primer, 0 realnim brojevima, sa
beskonacno mnogo decimala, u praksi racunamo samo sa pri­
bliznim vrednostima, gde je broj decimala konacan. U izracu­
navanju integrala samo su izuzetni slucajevi u kojima pozna­
vanje primitivne funkcije dovodi do neposrednog rezultata, u
svim drugim slucajevima koriste se priblizne metode. Grafici
funkcija, nivoske linije, nomogrami, samo su priblizni pred­
stavnici odgovarajucih matematickih bica. Umesto tacne vred­
nosti funkcije posluzicemo se pribliznom vrednoscu, bilo sto
cemo umesto taene vrednosti argumenta koristiti pribliznu
vrednost, bilo sto cemo, ostavljajuCi argument nepromenjenim,
umesto date funkcije uzeti drugu, pogodniju za racun. Posma­

68
tranu funkciju izrazicemo u vidu konvergentnog reda, a ovaj
aproksimirani samo jednim njegovim delom, polinomom sa ko­
nacno mnogo clanova, dakle funkcijom veoma povoljnih geo­
metrijskih i analitickih osobina. U svim navedenim i mnogim
drugim primerima postupci se opravdavaju moguenoscu praee­
nja greske koja se Cini pri zameni tacnog sa pribliznim. Okvirno
su poznate dopustive greske, koje je sasvim moguee zanemariti
prilikom ostvarivanja mnogih teorijskih i prakticnih ciljeva.
Na priblizne vrednosti i metode ne prelazimo samo onda kada
je do tacnih rezultata nemoguee dod. Brojni su primeri u
kojima je put do konacnog rezultata teorijski sasvim jasan, pa
cak i prakticno ostvarljiv, ali po cenu toliko mnogo racunanja
da je u nizu prakticnih problema sasvim dopustivo zadovoljiti
se i ne sasvim tacnim rezultatom, ako je do njega doslo jedno­
stavnijim i kraCim putem. ,
U slucaju saglasnih sistema linearnih algebarskih jednaCi­
na, gde je broj jednacina jednak broju nepoznatih, poznati Kra­
merovi obrasci, koji se relativno lako izvode, daju tacan rezul­
tat. Meciutim, vee u slucaju osam jednaCina sa osam nepoznatih,
za resavanje sistema po Kramerovim obrascima potrebno je
ispisati 1024 broja, a onda jos izvrsiti 2 540 160 pojedinacnih
rnnozenja. Ne treba ni govoriti koliko se racun komplikuje kod
sistema sa veoma velikim brojem jednacina, do kojih se u
praksi ipak cesto dolazi. Zato su se razvile brojne metode pri­
bliznog resavanja ovih sistema (iteracijom i na druge naCine),
koje ni same nisu uvek sasvim jednostavne, ali ipak bitno
olaksavaju postupak.
Koriseenje pribliznih metoda nikako ne smemo shvatiti
kao banalizaciju matematike, niti kao njeno svocienje na krajnje
jednostavna razmatranja. Teorija aproksimacija je jedna od
najlepsih i najdubljih matematickih oblasti, sa mnostvom sup­
tilnih postupaka i neocekivanih rezultata. Ona je dostigla i vis ok
stepen apstrakcije, koji, meciutim, daje sirok spektar sasvim
prakticnih primena . U svojstvu ' primena posmatraeemo tako­
zvane najbolje aproksimacije u linearnim normiranim prostori­
mao Ne upustajuCi se u definiciju linearnih normiranih pro­
stora, naglasicemo samo da su to veoma opsti skupovi odreciene .
strukture, sa brojnim konkretnim realizacijama. U okviru
ovakvih prostora posmatraju se odrecieni potprostori, recimo
potprostor svih moguCih linearnih kombinacija od n line­
arno nezavisnih elemenata. Za proizvoljan element osnov­
nog prostora trazi se takav element uocenog potpro­
stora koji ga najbolje aproksimira, . koji mu je najblizi sa

69
 gledista odredenih kriterijuma. Ti kriterijumi se odnose na
veliCinu norme razlike uoeenog elementa i bilo kog elementa
posmatranog potprostora. Dokazuje se da za proizvoljan ele­
ment prostora postoji najbolja aproksimacija. Pokazuje se i
kada je ona jedna jedina. Ako za linearni prostor uzmemo skup
svih neprekidnih funkcija na konaenom intervalu, iz prethod­
nog mozemo zakljuCiti da postoji jedan jedini polinom stepena
ne viseg od n, koji predstavlja najbolju aproksimaciju uoeene
funkcije, koji u izvesnom smislu najbolje predstavlja tu funk­
ciju, pa najbolje moze posluziti kao njena zamena. Ovde je ree
o takozvanom egzistencijalnom stavu, koji jos ne govori 0 efek­
tivnoj konstrukciji takvog polinoma. Dakle, za konstrukciju
polinoma najboljeaproksimacije, koji je i sam vee jedna pri­
blizna funkcija za datu funkciju, postavlja se nov problem
pribliznog polinoma, koji se razresava na razne interesantne
naeine.
Siroka primena zamene jednih matematiekih objekata dru­
gim dovodi i do potrebe prosirenja pojroa jednakosti, jer pri­
likom ovakvih zamena mi praktieno nejednake objekte tretira­
mo kao jednake, buduei da su njihove razlike nebitne u datom
problemu. Pojam relacije ekvivalencije dovodi do ovakvog
uopstenja pojma jednakosti. Dve funkcije f1 (x) i f2 (x) mozemo
smatrati ekvivalentnim ako je graniena vrednost njihovog kolie­
nika jednaka jedinici, kada se nezavisno promenljiva x besko­
naeno uveeava. Sa ovog stanovista su funkcije x 2 + x i x 2 jedno
x2+ x
isto, ekvivalentne funkcije, jer je lim - - = l. Ove funkcije
x+ co x 2
ee imati odredene zajednieke osobine koje proistieu iz gornjih
okolnosti i za odredene zakljueke biee dovoljno umesto funkcije
X2+X posmatrati funkciju x 2 . Medutim, oCigledno nije ree 0
funkcijama identienim u obicnom smislu. Razlika ovih funkcija
(X2 + x)-x 2 = x cak se beskonaeno uveeava sa beskonacnim uve­
eavanjem nezavisno promenljive.
oOblast diferencijalnih jednaCina, eija je primena u najraz­
. novrsnijim domenima, narocito u tehnici, krajnje siroka, pred­
stavlja oblast tipienu za obilato prisustvo pribliznih metoda.
Uproseeno govoreei, kod mnogih klasa diferencijalnih jednacina
resenja su krive linije u ravni (ne brojevi kao kod algebarskih
jednaeina) . Veoma je razradena teorija egzistencije resenja,
pa postoje brojne teoreme na osnovu kojih mozemo prouea­
vanjem same jednaeine, bez njenog eksplicitnog resavanja, da
zakljuCimo da resenja postoje, da postoje krive linije koje su

70
 grafici resenja date jednaCine. Od saznanja 0 egzistenciji pa
do realne konstrukcije tih krivih put je, uglavnom, dosta dug.
Relativno uzak je krug klasa gde se skup resenja dobija u ob­
Iiku eksplicitno izrazenih funkcija. Postoji posebna oblast, ta­
kozvana kvalitativna analiza, koja nam omogucava da bez
resavanja jednacine sto vise kazemo 0 njenim resenjima; na
primer, da Ii su to ogranicene iIi neogranicene krive, da Ii su
monotone iIi oscilatorne, imaju Ii i kakvih ekstremuma. Stekne
se sIika 0 prirodi resenja, cesto bez upustanja u njihove broj­
cane karakteristike, ako jeto dovoljno za dati problem. Crtaju
se sarno pribliznekrive, mozda i sa veCim greskama, ali se
dobija predstava 0 svim resenjima ili bar 0 vaznim klasama.
Numericka, pak, analiza omogucava da se ove krive brojcano
priblizno odrede cesto sa proizvoljnom tacnoscu, sa greskorn
koja je onoliko mala koliko hocemo. Analogni racunari daju
direktne crteze krivih 0 kojima je rec, sa zanemarljivim gres­
kama koje se mogu proceniti viSe ili manje. Ipak je uvek rec
o pribliznim resenjima, cije je odstupanje od stvarnih zaista
beznacajno.
Kao lep primer jedinstva teorije i prakse, i celovite veze
koja spaja vrhove matematicke misli sa njenim najprakticnijim
aspektima, navescemo takozvanu Ritzovu metodu pribliznog re­
savanja diferencijalnih jednacina. Na vrhu stoji izvestan deo
teorije pozitivnih linearnih operatora. To je deo najsavreme­
nije, veoma apstraktne matematicke oblasti ~ funkcionalne
analize, Cije su realizacije meautim i brojne i siroko primen­
Ijive. Zatim se postavljakonturni problem diferencijalne jed­
nacine, u okviru koga se traze ne sva njena resenja, nego sarno
ona koja zadovoljavaju odreaene rubne uslove. Ovajse problem
svodi na jednu operatorsku jednacinu. Proucavanje te j€dna­
cine dovodi do takvih rezultata, koji omogucavaju da se kon­
turni problem svede na pitanje minimuma jednog integrala.
Sada se novi problem resava priblizno na takav naCin da se
na kraju sve redukuje na obican sistem Iinearnih algebarskih
jeclnacina. Sinteza vis~ matematickih disciplina visokog ranga ,
ali data na elegantan, u osnovi kratak nacin, omogucava jedno
prosto resenje u kome pribIizne metode cine kljucnu kariku.
U topologiii se kao to polo ski ekvivalentni smatraju skupovi
izmeau kojih je uspostavljen homeomorfizam, odnosno uzajam­
no jednoznacna i uzajamno neprekidna korespondencija. Sa
ovog stanovista su iste, odnosno ekvivalentne, sve geometrijske
figure koje prelaze jedna u drugu prilikom takvih deformacija
kod kojih ne dolazi do kidanja i lepljenja. Kvadrat, pravougao­
71
nik, krug, topoloski su ekvivalentni . Jedan od problema topo­
logije je izucavanje topoloskih invarijanti, to jest osobina koje
su zajednicke za skupove ekvivalentne u topoloskom smislu.
Rec je 0 jos jednom prosirenju pojma jednakosti. Ovakvih pro­
sirenja ima i u elementarnoj matematici, recimo slicnost tro­
uglova, gde je opet rec 0 jednoj relaciji ekvivalencije.
Spomenucemo jos i zamenu jednih postupaka drugim kada
je rec 0 potrebi efikasnog postizanja razlicitih ciljeva. Ovde
oCigledno ne moze biti reci 0 pribliznosti shvacenoj na neki od
ranijih naCina, ali je ipak u pitanju jedna sire shvacena ekvi­
valencija. Tesko je zamisliti jednostavniju funkciju od funk­
1
cije - , pa ipak se u racunskoj praksi reciprocne "vrednosti pro­
x
menIjive x nece racunati tako sto ce se svaki put jedinica deliti
sa x. Vrednosti ove funkcije izracunavace se preko sukcesivnih
aproksimacija, pomocu jedne formule kojaje sarno prividno
komplikovanija od prvobitne, a u stvari ima tu prednost sto
sve svodi na mnozenje. Do istog rezultata cesto dolazimo raz­
!icitim postupcima, koristeci razlicite algoritme. Svi algoritmi
kojima se uspesno resava jedan zadatak ekvivalentni su u tome
smislu sto dovode do istog rezultata, ali mogu biti veoma r az-.
licitog kvaliteta sa odredenih stanovista, pa se tako mogu i
klasirati, uz izbor najboljeg, s obzirom na neko posebno g1ediste.
Ni izbliza nismo pobrojali sve znacajnije matematicke ob­
lasti u kojima priblizne metode i priblizni postupci, koji dovode
do pribliznih vrednosti, igraju bitnu ulogu u teoriji, i praksi.
Izostavili smo citavu prostranu oblast teorije verovatnoce i ma­
tematicke statistike, gde su takve metode od Qsnovnog znacaja.
Cinjenica da neprotivrecnost matematike u celini nije ni do
danas dokazana u smislu koji mi dajemo tom pojmu nije, kao
sto znamo, bitnije zasmetala ni razvoju matematicke misli, ni
izvanredno uspesnom sirenju primene matematike. Ocigledno,
ovde ne treba zanemariti cinjenicu da se matematika, na kraju
krajeva, primenjuje u nesto izmenjenom vidu, priblizno, pri
cemu cisto matematicki pojmovi, koji mogu biti sporni sa odre­
denih logi ckih stanovista, nalaze u praksi svoje relati vne· ekvi­
valente u jednom ostvarljivom obliku, koji se pravda svojom
uspesnoscu. Principi pribliznosti , ekvivalencije, medusobne za­
mene pojmova, objekata, postupaka, u slucajevima kada za to
postoje opravdanja i potrebe, s jedne su strane spona matema­
tike sa primenom, ali s druge strane, i bitna komponenta duha
savremene matematicke misli shvacene sasvim autonomno.

72
Razloge cemo naci u ekonomiji vremena, u lepoti pojedinih
misaonih tokova, u otkrivanju sasvim neslucenih veza, u vecitoj
teznji covekovoj ka sto efikasnijem ulazenju u sustinu stvari,
uz odbacivanje svega nebitnog, ali i uz estetsko oblikovanje
onoga sto ostaje. Danasnji procvat masinske racunske tehnike
i odgovarajuCih pribliznih metoda koje ih prate nikako ne znace
porast pukog kvantiteta i rutine. Naprotiv, one sto nalazi naj­
direktniju primenu sve se vise vezuje sa najvisim uzletima
matematickog genija i cesto se najvece lepote raaaju bas onde
gde su ciljevi izgledali sasvim prakticni i bez visih pretenzija.

• P.S. Ovaj clanak je objavljen u casopisu »Treci program Radio­

-Beograda«, Beograd, 1969, br. 2.

73
 o PROTIVRECNOSTI I POMERANJU ZNACENJA
\

U »Filosofiji «, 3-4, 1968, objavljen je (Janak dr Svetlane

Knjazev-Adamovic »Jos jednom 0 neprotivrecnosti «, koji saddi
polemicki osvrt na moj Clanak »Dijalektika i zakon neprotiv­
recnosti u matematici«, pUblikovan u casopisu »Dijalektika«
(br. 1 za 1967 . god .). U vezi sa ovom polemikom duzan sam da
pruzim neka objasnjenja.
U spomenutom clanku citirao sam doslovno dva stava Svet­
lane Knjazev-Adamovic iz njenog rada [1], uz izvesne komen­
tare. To su bili i jedini njeni stavovi koje sam komentarisao.
Medutim, Svetlana Knjazev-Adamovic zakljuciIa je da sam
»na dosta prikriven nacin « polemisao sa njenim radom [1] u
celini, interpretirajuci ga pri tome na krajnje neadekvatan, pa
cak i »izopacen nacin «. Taj njen utisak je osnovni razlog, Cini
mi se,' preterano ostrog tona njenog odgovora, iako ova ostrina,
doduse, ne prelazi granice dopustive u akademskim diskusi­
jama. Na citaocima je da zakljuce, procitavanjem clanaka 0
kojima je rec, da li moj napis zaista predstavlja ovakvu jednu
prikrivenu polemiku, tj. da li moj tekst pruza dovoljno povoda
za kvalifikaciju takve vrste. Ja jedino mogu da izjavim, otvo­
reno i odgovorno, da sam raspravljao jedino 0 stavovima Svet­
lane Knjazev-Adamovic koje sam u clanku doslovno citirao.
Ako objektivno posmatranje dovodi do drukcijeg utiska, ostaje
mi jedino da izrazim svoje zaljenje.
Kada sam napisao da se »u diskusijama ovaj zahtev za
neprotivrecno_scu cesto uzima kao povod sumnji da Ii je onda
i uopste dozvoljeno postavljati dijalekticki princip protivrec­
nosti sa pretenzijama da vazi za objektivnu stvarnost«, mislio
sam na ' diskusije u najsirem smislu, prilicno nelokalizovano ni
vremenski, ni u odnosu na pojedine diskutante. U stvari, ovakve
se diskusije cesto vode, zvanicno i nezvanicno, medu filosofima,

74
 medu matematiearima, i uzajamno. Lieno sam takve diskusije
verovatno vise vodio sa matematiearima nego sa filosofima.
Najvise sam ih, po svoj prilici, vodio sa sobom samim. Pitanje
o kome je ree bilo je i ostalo i moja lien a dilema. Daleko sam
od pomisli da sam je u potpunosti raseistio stanoviStima koja
sam dao u elanku 0 kome je ree. Izlozio sam stavove koji su
u mojim razmisljanjima u datom trenutku, pai dan as, preov­
ladivali, bez pretenzija kako na konaene is tine, tako i na svoju
poslednju ree 0 ovim toliko slozenim pitanjima.
U poeetku svog odgovora, Svetlana Knjazev-Adamovie
stavlja primedbu na moju formulaciju protivreenosti i nepro­
tivreenosti. Pre svega, treba naglasiti da sam dao sarno defi­
niciju protivreenosti i neprotivreenosti u matematiekim teori­
jama, a ne neku opstu. Pri tome nisam dao najegzaktniju
mogueu definiciju, raeunajuei i na siri krug eitalaca. Dao sam
jednu opisnu varijantu, jasno naznaCivsi da je' ree sarno 0
matematiekim teorijama. Pod neprotivreenom formalnom ma­
tematiekom teorijom podrazumevam, naravno, takvu teoriju u
kojoj formule A i non A nisu obe teoreme. Za matematicka
razmatranja bitne su aksiomatske teorije skupova, koje se
uvod~ jezikom formula kvantifikatorskog raeuna. Te su teorije
specijalni kvantifikatorski raeuni. Ni za jednu od poznatih
aksiomatskih teorija skupova ne znamo da Ii je neprotivrecna,
sto je opstepoznato. Kada sam napisao: »Kada je jedna mate
matieka teorija izgradena, sa odgovarajueim osnovnim pojmo­
virna, aksiomama i pravilima izvodenja, ona ee biti protivreena
ako se u okviru nje moze dokazati i stav A i stav non A«, pod
reeju »odgovarajuCim« podrazumevao sam pojmove, aksiome i
pravila koji pripadaju toj izgradenoj teoriji - njene pojmove,
aksiome i pravila i to je razjasnjenje »nejasnoee « oko reci
»odgovaraj uei«.
U daljoj kritici moga teksta Svetlana Knjazev-Adamovie
nalazi kod mene viSe pomeranja znaeenja, po svoj prilici uvek
misleCi na ovu definiciju neprotivreenosti koju sam dao, kao da
sam, navodeei definiciju protivreenosti odn. neprotivreenosti u
matematici, zeleo da formulisem jednu opstevazeeu i jedinu sa
kojom eu posle operisati, pa u tome bio nedosledan. Ako se
moje namere tako shvate, za sta ja smatram da moj tekst ne
daje povoda, onda se, vrlo verovatno, moze naei i vise »pome­
ranja znaeenja« od onih koje je pronasla Svetlana Knjazev­
Adamovie.
Medutim, najkraee govoreCi, smisao mog elanka je bio u
sledeeem:

75
 U matematici, kao jednoj posebnoj . nauci, postoji ovako
strogo formulisan zahtev za neprotivrecnoseu. Ipak, neprotiv­
recnost matematike, eak ni u ovom smislu, jos nije dokazana.
U samojmatematici tolerisemo protivrecnosti drugih vrsta, koje
ja onda redom navodim. Protivreenosti drugih vrsta nalazimo u
jos mnogo veeem broju u nematematiekim oblastima. Zbog toga
onaj posebni zahtev za neprotivreenoseu u matematici ne znaCi
argument protiv jednog znatno sireg, opsteg zakona protivree­
nosti. Ovaj opsti zakon protivreenosti ja nisam definisao i to
sasvim namerno, sto se vidi i iz moje istina ovlasne kritike
nekih postojeeih formulacija (sto Svetlana Knjazev-Adamovie
ne pominje), na primer iz kritike jedne formulacije B. Sesiea
u vezi sa terminom »relativno statiean «. Namerno, dakle, nisam
davao neki svoj »zakon protivreenosti «, znajuei da bi on oba­
vezno bio nepotpun, jednostran, nedovoljan. Medutim, mi ne­
mamo ni definiciju matematike, pa se Ijudi matematikom ipak
veoma uspesno bave. Pledirao sam za vazenje jednog opsteg
zakona protivrecnosti koji se manifestuje kroz razne pojave,
koje sam navodio u primerima. Na str. 82 rada [2] kazem, na
primer: »Navedeni primer dobro ilustruje i vrste protivreenosti
koje se mogu javiti u · matematici, a da nisu tipa, vazi A
i non A, kao i naein kako se one novim pojmovima i otkrieima
prevazilaze i ukidaju «. Ovde se vidi da potpuno jasno govorim
o protivreenostimakoje nisu tipa A i non A, te zato otpadaju
primedbe 0 »pomeranju znaeenja « kao mojoj logiekoj gresci i
odstupanju od neke definicije koju sam u poeetku dao i koje
bi trebalo da se konsekventno pridrzavam.
Naravno, neke od mojih primera Svetlana Knjazev-Ada­
movie odbacuje. Ona smatra da se ne moze govoriti 0 protiv­
reenosti izmedu »dve matematike, jedne sa potvrdnim odgo­
vorom na hipotezu kontinuuma i jedne sa odreenim «, kako sam
ja to napisao. Ona ostro odbacuje moje pitanje: »Zar pod pro­
tivreenoseu obavezno moramo smatrati sarno protivreenost u
okviru jedne teorije?« Ona kao mistiku odbacuje moju hipotezu
da se u buduenosti mogu javiti i takve protivreenosti kojih
mi danas nismo svesni niti bismo urn eli da ih formulisemo.
Ona ne vidi nikakvu protivreenost u stalnom prisustvu zahteva
za neprotivreenoseu u matematici i Cinjenice da se ta neprotiv­
recnost ipak ne dokazuje. Van svake je sumnje da u navedenim
primerima nije ree 0 protivrecnosti tipa A i non A iz matema­
tickih teorija, pa ni nekih drugih poznatih i priznatih tipova.
Dopustam i da su neki moji primeri metaforieke samovred­
nosti, ali ni u tom slucaju nisu sasvim prazni ni daleki od

76
 jednog opstijeg pojma protivrecnosti. U naUCl Je bar uvodenje
novih pojmova tako reei stvar tekuee prakse. Ako nove pojmove
o kojima govorim nisam svud egzaktno formulisao, uciniee to
mozda neko drugi, ako oni to zasluzuju, ako su formulacije
moguce i ako na te pojmove neko obrati paznju. 1pak se i
nagovestaji koji nisu bez saddaja ne mogu olako, · bez priziva
i detaljnijeg obrazlozenja prosto odbacivati.
Na kraju krajeva, moguee je imati razlicita misljenja 0
smislu primera 0 kojima je rec, a da nijedna strana nema
pravo u apsolutnom smislu i da kasniji razvoj ideja da pravo
jednoj ili drugoj strani iIi i samu diskusiju deplasira.
Prvi citat iz clanka [1] Svetlane Knjazev-Adamovic koji
sam naveo u [2], komentarisao sam tamo na sledeei nacin (str. 78,
[2]): »lz ovog citata, koji sadrzi najvecim delom zapazanja sa
kojima se mozemo sloziti, ipak bi se moglo zakljuciti kao da
zahtev za neprotivrecnoscu, koji je u slucaju matematike jos
ranije bio bitan, tek sada ulazi u druge nauke, koje su, time
sto nisu bile aksiomatizovane, bile Iisene i toga zahteva, bar u
njegovom najstrozijem vidu. MiSljenja sam da je zahtev za
neprotivrecnoscu u mnogim vidovima i oblastima uvek bio
prisutan, ali da se ova cinjenica ne moze uzeti kao razlog za
odbacivanje realnog vazenja zakona protivrecnosti.« Navodeci
ovu moju recenicu na str. 227 svog rada [3], Svetlana Knja­
zev-Adamovic izostavila je (stavljajuei, doduse, tackice zbog
zakonske korektnosti) sledece reci: »koji sadrzi najveCim delom
zapazanja sa kojima se mozemo sloziti «. Ovim postupkom je
nesrazmerno potencirala moje polemicke namere i jednu moju
manju primedbu u vezi sa njenim stavom (za koji sam sam
direktno rekao da se najveCim delom slazem) pretvorila u znat­
no ostrije suprotstavljanje. Ni ovde, ni na drugim mestima, ni
javno ni prikriveno, nisam uzimao Svetlanu Knjazev-Adamo­
vic kao primer »borca« protiv opsteg zakona protivrecnosti.
VeI1ovatno je ipak trebalo da,' umesto navodenja jedino ova
dva stava u vezi sa kojima unosim neke dopunske i donekle
korektivne elemente, navedem i neke druge njene stavove iz
istog rada sa kojima se slazem jos potpunije i eksplicitnije.
Mozda tada ne bi bilo nesporazuma. Nisam navodio sire jer su
ciljevi nasih Clanaka u izvesnom smislu razliciti, iako se ne
mogu okarakterisati kaJo suprotni. U clanku (1] ona je davala
semanticku analizu pojmova i nesporazuma oko protivrecnosti
bez opredeljivanja u vidnijem obliku u vezi sa realnim vaze­

77
njem opsteg zakona protivrecnosti, dok sam ja direktno pledi­
rao za ovakVlo jedno vazenje, u smislu koji sam mu dao i uglav­
nom preko primera, bar kada je rec 0 mojim sopstvenim raz­
misljanjima, a ne 0 citiranju drugih autora, cega kod mene ta­
kode ima u prilicnoj meri.
Slicnu ostrinu S. Knjazev-Adamovie pokazuje kada ko­
mentarise drugi od ukupno dva citata iz njenog rada {I], kOjim
sam se posluzio. U tome stavu je navela primer informativne
bezvrednosti konjunkcije dva protivrecna suda (»zemlja X je
socijalisticka zemlja i nije socijalisticka zemlja«). Ja sam na
to primetio [2], str. 79): »Mozda je« suviSe ostro govoriti 0 bez­
vrednosti konjunkcije dva protivrecna suda«, misleei naravno,
na primer 0 kome je rec i pokazujuei da vee iz autorovog ko­
mentara sleduje da ova ktOnjunkcija daje bar neku informaciju
- ako ne potpunu, ipak ne ni sasvim nistavnu. Saznaje se
bar da u zemlji X ima i socijalistickih i nesocijalistickih pojava,
da tako to nazovemo. Drugim recima, za bezvrednost konjunk­
cije dva protivrecna suda ima i ubedljivijih primera, jer tu
onda treba misliti na prostu protivrecnost izmedu sasvim od.,.
redenih pojmova. Ne nalazim ovde kod sebe.nikakvo pomeranje
znacenja - i S. Knjazeva-Adamovie i ja isto mislimo u
principu. Unjenom primeru su nedovoljno odredeni pojmovi,
pa neka informativnost ipak postoji. Nije, znaci, izabrala naj­
bolji primer za ilustrovanje sopstvenog tvrdenja s kojim se ja
inace slazem, kada je rec 0 tzv. prostoj protivrecnosti. Da se
slazem, vidi se i iz moje recenice sa str. 80 clanka [2]: »Sva­
kako da zahtev za neprotivrecnoseu u matematici tezi da obez­
bedi matematiku od oCito besmislenih konjunkcija protivrecnih
sudova, ili od prostih protivrecnosti «.
Uzgred budi receno, dr Svetlana Knjazev-Adamovie je
interpretirala moj Clanak [2] u dosta osiromasenom, skoro ubo­
gom vidu. Naravno, radilo bi se sarno 0 vraeanju ravnom me­
rom s njene strane, kada bi se usvojilo njeno ubedenje da sam
i ja u [2] imao nameru da interpretiram njen clanak [1] i da sam
to ucinio ne sarno oskudno nego i izopaceno. Kako to nije bio
slucaj, kako je, dakle, rec 0 nesporazumu za koji se nadam
da je sada razjasnjen,ostaje da su razlike u nasim stavovima,
iako ih ima, ipak znatno marije nego sto bi se reklo na prvi
pogled i da strpljenju citalaca oboje dugujemo zavrsetak po­
lemike, uz ocuvanje do sada i od sada nepomueenog uzajamnog
uvazavanja.

78
LITERATURA
[1] K n j a z e v S vet I a n a: Zakon (i princip) jedinstva i borbe suprot­
nosti i protivrecnosti i logicki princip neprotivrecnosti, »Filozofija«,
godina 9, br. 4, 1965, str. 433--440.
[2] B e r t 0 lin 0 Milo r ad: Dijalektika i zahtev za neprotivrecno§cu
u matematici, »Dijalektika«, 1, Beograd, 1967, str. 77-87.
[3] K n j a z e v - A dam 0 vic S vet I a n a: Jo§ jednom 0 neprotiv­
recnosti, »Filosofija«, 3--4, Beograd, 1968, str. 217-229.

P.S. Ovaj ·clanak je objavljen u casopisu »Filozofija«, Beograd,

1969, sv. 2.

79
o DIJALEKTICKOJ INTERPRETACIJI NEKIH PROBLEMA
ZASNIVANJA, RAZVOJA I PRIMENE MATEMATIKE

Raznovrsne su i ponekad u neskladu jedna sa drugom

odredbe dijalektike, posmatrane u njenom istorijskom razvitku,
od Heraklita do danas ([6], [7]). Da bismo rna sta govorili 0
dijalektickim interpretacijama matematike, moramo se, ipak,
terminoloski i sU5tinski izjasniti sta cemo podrazumevati pod
dijalektikom u daljem izlaganju. 0 dijalektici se govori kao 0
opstoj filozofskoj teoriji i metodi, kao 0 nauci 0 najopstijim
zakonima razvoja objektivne stvarnosti, kao 0 nauci 0 zakonima
i metodologiji istinitog misljenja, kao 0 filozofskom pogledu na
svet, kao 0 metodi istrazivanja iIi sarno kao 0 jednom filozofemu
ciji privilegisani polozaj u odnosu na druge nije zasnovan na
dovoljnim razlozima. Fuzija dijalektike i materijalizma dovela
je do pojma dijalektickog materijalizma, ciji su koreni u filo­
zofskim pogledima Marksa i Engelsa. U momentima kada je
zeleo da istakne dijalekticki materijalizam kao filozofsku me­
todu i logiku, Lenjin je upotrebljavao termin materijalisticka
dijalektika. Upravo u ovom smislu govoricemo i mi 0 dijalektici,
podrazumevajuci marksisticku materijalisticku dijalektiku u
njenim najbitnijim crtama.
Terminoloske teskoce ne govore 0 neuhvatljivosti, neodre­
denosti dijalektike kao opste teorije. Setimo se sarno matema­
tike, cije je polje dejstva ipak uze, a kod koje se pitanje njene
definicije izgleda moze smatrati neresivim. Engelsova odredba
matematike, kao nauke ciji su predmet kolicinski odnosi i pro­
storne forme realnog sveta, odgovarala je vremenu u kome je
data. Dodu5e, i sam Engels je, kao 5tO cemo kasnije videti, ot­
krivao iprisustvo kvaliteta u matematici. Predmet matematike

80
je danas nesluceno prosiren, pa su ne samo koliCinski odnosi i
prostorne forme objekt njenog interesa nego i ovima slicni
odnosi i forme ([10]). Sa razvitkom matematike menjaju se i
njene odredbe, ali potpune definicije nema, sto matematicarima
ni najmanje ne smeta kada u praksi treba da se opredele da
li jedno rezonovanje spada u matematiku ili ne. Analogno
ovome, Ziva i objektivna misao, otvorena razlozima i spremna
na istrazivanje, razlikovace dijalektiku od svake teorije koja
joj je po duhu tuda.
Engels je dijalekticke zakone, kada je 0 njima sumarno
zeleo da govori u »Dijalektici prirode «, sveo na tri -osnovna:
zakon prelaska kvantiteta u kvalitet i obratno, zakon prozima­
nja suprotnosti i zakon negacije negacije. Dalji razvitak dija­
lektike donosio je nove kategorije, nove spiskove zakona i
principa. Navescemo samo principe: materijalnosti sveta, opste
dijalekticke povezanosti, objektivnosti, svestranosti, odredeno­
sti, razvojnosti, analize, sinteze, kri ticnosti itd. Sem nave­
dena tri zakona, javljaju se i drugi. Zakon negacije nega­
cije zamenjuje se samo zakonom negacije, da se izbegne He­
gelova trijada teza - antiteza - sinteza, pa je saddina zakona
negacije u tome sto se negacijom starog odbacuje u njemu ono
sto predstavlja unutarnju granicu razvoja, a zaddavanjem i
daljim razvojem pozitivnog u starom dolazi do novog opsteg
kvaliteta, tako da proces uzet u celini predstavlja beskonacni
progresivni hod od nizeg ka visem. Zakon prozimanja suprot­
nosti formulise se i kao zakon jedinstva i borbe suprotnosti,
gde se protivrecnosti javljaju- kao takozvane konfliktne sup­
rotnosti. Ovaj cemo zakon dalje zvati prosto zakonom protiv­
recnosti, nemajuci prostora da se upustamo u suptilne razlike
pojmova »suprotnosti« i »protivrecnost«, niti u sve vrste i
odnose suprotnosti i protivrecnosti kojima obiluje i formalna,
a da ne govorimo 0 dijalektickoj logici. Medusobni odnosi dija­
lektickih principa i zakona danas su detaljno razradeni u dija­
lektici. U te veze mi se ne mozemo udubljivati, ali cemo se
truditi da prividna izolovanost principa i zakona, koja ce se
opaziti u nasem povezivanju sa matematikom, ne zasmeta os­
novnim mislima koj e zelimo da izlozimo.
Iako neki smatraju da dublja logicka analiza otkriva
negaciju kao pojam osnovniji od protivrecnosti, ipak se kao
osnovni zakon uzima zakon protivrecnosti i to kako kod dija­
lekticara tako i kod onih koji dijalektiku negiraju ([11]). Oko
ovog zakona se najvise »koplja lome « i stav jednog mislioca
prema ovom zakonu najjasnije ga obelezava kao protivnika
6 Matematika i dijalektika 81
dijalektike ili njenog pristaIicu. Ovom zakonu posveticemo i
mi najvecu paznju - posebno je vazno razmotritiga u vezi sa
matematikom, zbog zahteva za neprotivrecnoscu kao uslovom
valjanosti matematickih teorija.
Staljinova dogmatizacija dijalektike, koju je on smatrao
sarno kao dijalekticki metod, sastojala se u nacinu deduciranja,
gde je on u celo razmatranja stavio jedan skraceni spisak za­
kona (kao aksiome) i zatim nedefinisanim pravilima izvodenja
izvodio odgovarajuce zakljucke. Nezavisno od tacnosti ili ne­
tacnosti zakljucaka do kojih je dosao u IV glavi Istorije
SKP(b), samim svojim metodoloskim postupkom, on je omogu­
cio prosirenje ovakve prakse i na takve slucajeve u kojima se
trazi povrsno logicko obrazlozenj e za unapred stvorene za­
kljucke. Dijalekticki zakoni ne mogu se shvatiti kao apriorni
sistem aksioma - oni su suviSe opsti i omogucavaju razlicite
interpretacije, ako se ne polazi od studioznog pristupa cinje­
nicnom materijalu.
Reakcija na Staljinov pristup imala je, medutim, i drugih
krajnosti: negiranje dijalektickih zakona uopste, iIi svodenje
dijalektike sarno na razvojnost, kretanje i uzajamnu povezanost.
PoceIi su se uopste izbegavati primeri koji ilustruju dijalekticke
zakone. Medutim, veoma opsti i oCigledno veoma prosireni
dijalekticki zakoni i formulisani su na osnovu vekovnog ljud­
skog iskustva. Oni se manifestuju, naravno ne svi, na svaki
nacin i na svakoj pojavi koju vizuelno uocima, cesto i mnogo slo­
zenijim putevima, u veIikim vremenskim i prostornim intervali­
rna i oblastima, u makro- i mikro-svetu i svuda gde dolazimo
do ivica saznanja i, prevashodno, u nasoj misli koja je deb nas,
pa time i prirode, kojoj svakako odgovaraju i dijalekticki pro­
cesi u prirodi. Primere dijalektickih procesa uocavamo, s druge
strane, u mnogo slucajeva i neposredno. Njihovo neuocavanje
u datoj pojavi ne daje nam za pravo da ih odbacimo, jer datu
pojavu redovno uocavamo bar kao kariku u lancu ciji se to­
talitet ipak dijalekticki izrazava. Ne odbacivati primere, nego
izbegavati lazne i nategnute, jer je pravih primera svuda toliko
da daju puno pravo prihvatanju dijalektike kao naucnog po­
gleda na svet.

II

Prelazeci na matematiku, osvrnucemo se ukratko na En­

gelsovo uspostavljanje veze izmedu matematike i dijalektike,

82
ukoliko ga nalazimo u »Antidiringu« i »Dijalektici prirode«.
Vee smo spomenuli njegovu odredbu matematike, koju vreme
nije opovrglo, nego sarno dopunilo. Engels uvida veliki Dekar­
tov znaeaj i ispravno tvrdi da je »promenljiva« unela u mate­
matiku kretanje i dijalektiku. On otkriva i prisustvo kvaliteta
u aritmetici, koja, dakle, ni po njemu nije sarno grubo nizanje
kvantiteta. Opstu dijalektieku povezanost vidi i .u na izgled
medusobno udaljenim aritmetiekim operacijama. Istiee razno­
likost i mnogostrukost sadrzine u pojmovima nule i jedinice.
NaroCito istice ulogu pojma beskonaenog koji priznaje u slu­
eajevima kada nas do njega neposredno dovodi praksa, ali koji
ostro odbija u njegovim apstraktnim vidovima, priznajuei,· me­
dutim, da, za eudo, matematieari sa njim dolaze do taenih re­
zultata. Ovde je ogranicenost epohe ocigledno imala uticaja.
Tako, i imaginarni broj, kao i eetvorodimenzioni prostor, En­
gels odbacuje kao besmislice u filozofskom smislu, ali sarno u
neobjavljenoj za njegova zivota »Dijalektici prirode«, doR se u
»Antidiringu « 0 imaginarnom broju izrazava sa veeom filo­
zofskom simpatijom i priznaje znaeaj paralela Lobaeevskog.
Vezu i uzajamno prozimanje protivreenih pojmova pravog i
krivog posmatra kroz odnos krive i njene asimptote, a u dife­
renciranju i integraciji vidi negaciju negacije. Narocito podvlaei
vezu matematike sa praksom i cesto je lucidno ilustruje. Ka­
sniji" razvoj matematike uneo je nove svetlosti i nova shva­
tanja, pa poneki Engelsov primer ne deluje danas ubedljivo,
ali ostaje neosporna Engelsova zasluga da je uvideo dijalek­
Henost matematike i ukazao na puteve kojima treba iCi u
dokazivanju ove dijalektienosti - to su putevi istrazivanja
razvitka matematike kroz istoriju i analize novih pojmova koji
u njoj nastaju. Takode neke njegove pojedinaene primedbe nisu
izgubile vrednost. On ispravno primeeuje da su sve matema­
ticke velicine u krajnjoj liniji apstrakcije, ali previse oprezno
preporueuje da se sa apstrakcijama ne ide suviSe u krajnost.
Kasniji razvoj matematike pokazao je, medutim, da i najveee
apstrakcije eesto nadu neoeekivanu primenu. Sudeei po opstem
duhu Engelsovih dela moze se tvrditi da bi on pozdravio sva ·
dostignuea matematike koja su demantovala neke njegove
rezerve, jer ta dostignuea u jos veeoj meri potvrduju moe
coveka u ovladavanju prirodom - moe u koju je Engels bio
toliko ubeden.

83
 III

U daljem tretiranju matematike pokusaeemo da usposta­

vimo vezu sa zakonom protivrecnosti ([8], [13]). Poznato je da
matematika ne dopusta vazenje stava A i stava ne A u okviru
jedne teorije. Geometrija je neprotivrecna ako je neprotivrecna
aritmetika, a aritmetika je neprotivrecna ako je neprotivrecna
teorija skupova. Neprotivrecnost teorije skupova do danas,
medutim, nije mogla biti dokazana. Cak je Gedel dokazao da se
neprotivrecnost matematickih teorija ne moze dokazati sred­
stvima njih samih. Neki u zahtevu za neprotivrecnoseu, tako
vidnom u matematici, vide razlog za negiranje zakona protiv­
recnosti uopste. Ali zahtev za neprotivrecnoseu, pravo govoreCi,
ne javlja se sarno u matematici nego i u drugim oblastima,
mozda na modifikovan naCin. Kada dode do krajnjeg zaostra­
vanja protivrecnosti izmedu stepena razvitka proizvodnih snaga
i produkcionih odnosa U okviru jednog drustva, dolazi do re­
volucionarnog razresavanja ovih protivrecnosti. Nije li zahtev,
nezaddiv i drustvenim zakonima uslovljen zahtev za revolu­
cionarnim razresavanjem, takode u stvari jedan zahtev za
neprotivrecnoseu? I kada revolucionarno razresenje, nezavisno
od toga na koji naCin, ukine date protivrecnosti, klica novih
protivrecnosti vee je prisutna u novom drustvu. Prisutan je,
dakle, i stalni zahtev za neprotivrecnoseu, ali i protivrecnosti,
sve nove i nove. Protivrecnost je i u tom nasem zahtevu za
neprotivrecnoseu, koju nikad ne dostizemo! Ova je protivrec­
nost konstruktivna, posto kroz nju dolazimo do novih tekovina.
Koliko se sarno novih matematickih cinjenica otkrilo u toku
traganja za dokazom neproti vrecnosti, cinj enica i teorija od
prakticnog znacaja, iako poniklih u oblastima na izgled veoma
udaljenim od prakse! Kada bi se i dokazala neprotivrecnost
matematike u danasnjem smislu te reci, nista nam ne ukazuje
da se u tom istom trenutku ne bi otkrile nove protivrecnosti
takvih vrsta 0 kojima danas ne mozemo ni da slutimo, niti
bismo ih mogli formulisati. Medutim, kako neprotivrecnost
matematike ni do danas nije dokazana, teorijski se mogu
ocekivati novi paradoksi u njoj. Naravno, oni bi pogodnom
aksiomatizacijom bili otklonjeni, kao u slucaju Raselovog pa­
radoksa, sto ne bi obezbedivalo od pojave novih paradoksa.
Protivrecne teorije se, dakako, izbegavaju u formalnim
sistemima, da ne bi doslo do takozvanih suprotnih uputstava.
Ali, s druge strane, u matematicivee postoji jedna vrsta suprot­
nih uputstava koja ne izaziva nikakvo zgrazanje. Nisu Ii, na

84
neki nacin (ne u okviru jedne matematicke teorije, ali svakako
u okviru matematike u celini), suprotna uputstva prihvatanje
euklidske ili neeuklidske geometrij e, iIi teorij e skupova sa
Zermelovom aksiomom, odnosno sa suprotnim tvrdenjem, iIi
teorije skupova sa hipotezom kontinuuma, odnosno sa suprot­
nim tvrdenjem? Zar u razdvajanju dye matematike, jedne sa
potvrdnim odgovorom na hipotezu kontinuuma i druge sa
odrecnim, nema nikakve protivreenosti? Zar pod protivrecno- \
seu obavezno moramo smatrati same protivrecnost u okviru
jedne teorije? Ravnopravne su nam obe geometrije 0 kojima
je bila ree i obe su u praksi nasle primenu. Na izvestan naein
je njihova koegzistencija protivreena, a primenljivost je, moze
se smatrati, neka vrsta njihove sinteze .
U protivreenosti, dakle, ubrajamo i one koje se mogu javiti
u matematici, a da nisu tipa »vazi stay A « i »vazi stay ne A « u
okviru jedne teorije. Te je vrste protivreenost merenja luka
krive korespondentnom tetivom, eije je dijalektieko razresenje
u ideji metode resenja problema tangente.
Nasem nacinu razmisljanja u okviru matematike, a i
uopste, veoma je svojstveno isticanje suprotnih teza, a zatim
njihovo obaranje. U »borbi« takvih suprotnih teza, uz cesto
koriseenje principa iskljueenja treeeg, dolazimo, pomocu usvo­
jenih pravila izvodenja, do prihvatljivog zakljucka. Ovo je
primer dijalektiekog rasudivanja u njegovom prvobitnom, kla­
sicnom vidu . .Intuicionisti su se, pak, kao sto je dobro poznato,
suprotstavili principu iskljueenja treceg dopustajuci tako sloze­
nije mogucnosti, modificirajuei matematicke teorije u skladu
sa svojim stanovistem . U ovome se takode moze videti svojevr­
stan pokusaj sinteze suprotnih moguenosti, jedan naCin raz­
resavanja protivreenosti izmedu bezuslovnog prihvatanja prin­
cipa iskljueenja treeeg i konstruktivnih teskoca do kojih se
dolazi kada, koristeci pobijanje suprotne pretpostavke, dokaze­
mo egzistenciju jednog »matematickog bica«, ali praktiena
nemogucnost njegove konstrukcije nas vodi sumnji u njegovu
egzistenciju u punom smislu. Uopste, u matematici se moze
govoriti 0 »protivreenim situacijama« izmedu pojmova i sta­
vova usvojenih u odredenoj fazi razvitka nauke i novonastalih
problema koj i jasno pokazuj u nedovoljnost ili neadekva tnost
dotadasnje teorije (uvodenje negativnih, racionalnih, irac~o­
nalnih, kompleksnih brojeva, uvodenje »defektnih « funkcija,
Lebegovog integrala, itd.).
U oblasti obicnih diferencijalnih jednacina decenijama je
resavanje jednacina pomocu kvadratura bilo jedini poznati i

85
priznati metod. U jednom trenutku doslo je do protivrecnosti
izmedu ogranicenih moguenosti ovog metoda i egzistencije
resenja u jednoj mnogo siroj klasi jednacina, koja kvadratu­
rama ne bi mogla biti dobijena, pa ne bi, sa gledista metoda
kvadratura, mogla biti ni priznata. Savremena teorija egzisten­
cije resenja i kvalitativne analize sjeclinila je · ova stanovista
obuhvatajuci sva resenja u jednu teoriju, pri cemu su, radovima
Sofus Lija izdvojene jednacine koje imaju tu dodatnu osobinu
da im se resenja mogu dobiti preko kvadratura, sto nji.hovu
geometrijsku sustinu ostavlja identicnom u poredenju .sa re..;.
senjima ostalih jednacina. J er, geometrijske osobine resenja
prejudicirane su osobinama funkcija koje figurisu u jednacini
i mogu se proucavati nezavisno od toga da Ii smo uspcli, tj.
pokusavali daeksplicitno dobijemo opsti integral , ukoliko on u
ovakvom obliku uopste postoji.
Protivrecna je nasa teznja da nacin operisanja sa konac­
nim skupovima prenosimo na beskonacne skupove, ali je ona
dala znacajnih rezultata.
Protivrecan je i nas pojam potencijalne beskonacnosti,
10
gde kao ostvarljive brojeve tretiramo i brojeve tipa 10 10 , ialro
se 0 njihovoj prakticnoj ostvarljivosti ne moze govoriti ([12]) .
Ali pokusaj Jesenjin-Voljpina da eliminise ovu protivrecnost
ipak nije doveo do resenja problem protivrecnosti matematic­
kih teorija. Protivrecan je i pojam aktualne beskonacnosti u
smislu koji je jasan iz ranijeg. '
Polivalentne logike ne smatraju se dijalektickim jer .ne
postuliraju istovremeno vazenje dvaju suprotnih tvrdenja, ali
svojim meduvrednostima znace korak dalje u prevazilaienju
»ili-ili«. Otvoreno je pitanje kako bi se prislo zasnivanju mate­
matike uz postuliranje nekih protivrecnosti i koliko bi to u
konkretnim slucajevima doprinelo resavanju problema cija vee
i sarna formulacija duboko implicira tradicionalni naNn mi­
sljenja. .
Luzin je pisao: »Nesumjnivo, mi mozemo da operisemo zi­
vom miSlju operiSuci simbolima, kao' nad nekim skamenjenim
ostacima zive misli. Ali kada hocemo da izvedemo odredene
zakljucke 0 odsustvu protivrecnosti u zivoj misli unutar nje
same, mi smo duzni da ozivimo te okamenotine, preobrativsi
ih u proces zive misli. Ko nam sada garantuje da necemo naiei
na konflikt zive misli same sa sobom?«
Zahtev za neprotivrecnoscu sadrzi u sebi neku teznju
totalnog »poimanja«, mozda himericnu, ali takvu koja nas vocli
dalje kroz sve nove i nove protivrecnosti. I ovaj je odeljak

86
umesno zavrsiti sledeeim Hegelovim citatom: »Shvatanje da
dijalektika sacinjava samu prirodu misljenja, da misljenje kao
razum mora pasti u negaciju samog sebe, u protivrecnost, sa­
cinjava one sto je glavno u logici. Misljenje, ocajavajuei za tim
da uzmogne iz sebe izvesti razresenje protivrecnosti, u koju
je sarno sebe dovelo, vraea se razresenjima i umirivanjima, koja
nastaju u duhu, u drugom od njegovih nacina i obIika posto­
janja«. I jos: » Stav iskljucenja treeeg (koji je same stav
apstraktnog razuma) treba zameniti stavom: sve je protivstav­
ljeno. Nema u stvari nigde, ni na nebu, ni na zemlji, ni u
duhovnom ni u prirodnom svetu, toga nekakvog apstraktnog
ili-iIi, kako to razum smatra. Ma sta i rna gde bilo, konkretno
je, a time je u sebi razlikovano i protivstavljeno .«

IV

Zakon negacije neki autori vide prvenstveno u Hankelo­

vom principu permanencije ([4], [5]). Pojam prirodnog broja
negiran je pojmom celog broja u kome je ovaj prethodni sadr­
zan. Svi zakoni koji vaze za prethodni skup ne moraju vaziti
u sledeeem (proizvod dva racionalna broja uvek je racionalan
broj, . ali proizvod dva iracionalna broja ne mora biti iracio­
nalan). Pojmom beskrajnog skupa negirana je aksioma »deo je
mariji od celine«, jer svaki deo prebrojivog skupa koji sadrzi
beskrajno mnogo elemenata datog skupa takode je prebrojiv
skup, pa dakle ekvivalentan datom skupu. S druge strane,
ako uzmemo neprebrojiv skup, onda deo tog skupa, koji sadrZi
beskrajno nmogo njegovih elemenata, ne mora biti ekvivalentan
datom skupu, tj. sad moze i da vazi pomenuta aksioma. U toj
cinjenici vidi se negacija negacije. Pojam ekvivalencije dva
beskrajna skupa koji se zasniva na biunivokoj korespondenciji
elemenata skupova obuhvata pojam jednakosti dva konacna
skupa, tj. taj se pojam javlja kao specijalni slucaj pojma ekvi­
valencije. Tako isto, beskonacni skup El ima veeu moe od
beskonacnog skupa E2 ako je deo skupa El ekvivalentan skupu
E2, dok obratno, nijedan deo skupa E2 !ne moze biti ekvivalentan
skupu El. Ovde se pojam nejednakosti dvaju konacnih skupova
javlja kao specijalan slucaj nejednakosti beskrajnih skupova.
U oba slucaja formalno logicki pojam jednakosti (odnosno ne­
jednakosti) je negiran, ali ne tako · da je prosto zbrisan, vee je
sadrzajno i formalno uopsten. U Kantorovoj i Peanovoj kores­
pondenciji tacaka moze se videti negacija pojma dimenzija,

87
da bi se duboka razlika koja postoji izmedu prostora raznih
dimenzija, otkrivena putem homeomorfriih korespondencija,
shvatiia kao negacija negacije. Uvodenje novih klasa rednih
transfinitnih brojeva moze se shvatiti kao negacija prethodnih
klasa. 1z nekoliko navedenih primera vidi se i jedan aspekt
posmatranja veze izmedu zakona protivrecnosti i zakona nega­
cije, gde se negiranje javija kao rezultat sukoba protivrecnosti.
Primeri su ugIavnom Castona Kazanove. Siri prikaz i izvesne
umesne kriticke osvrte dao je svojevremeno Ernest Stipanie
([4], [5]).

v
Savremena dijalektika zakonu prelaska kvantiteta u kva­
Iitet daje sadrzaj prelaska kvantitativno-strukturainih promena
u kvalitativne i obratno. Narocito se i obratni prelaz podviaci.
Zaista, Euklidova aksiomatizacija geometrije, na primer,
nastaia je, s jedne strane, kao kvalitativni skok posle obiine
grade koju je skupiia ranija geometrija, ali je, s druge strane,
izazvaia jedan znatan porast kvantiteta - izvanredno bujan
razvitak novih aksiomatizacija u citavoj matematici ivan nje.
Napomenimo da se skokovitost prelaza danas tretira na mnogo
siozeniji nacin nego ranije i da se dopustaju skokovi razlicltih
vrsta, duzina i sadrzaja, sto ne menja sustinu ovog dijalektic­
kog zakona.
Mi eemo spomenuti zakon posmatrati samo preko jednog
oviasnog pogieda na istoriju matematike. Prva, empirijska,
tesno sa praksom vezana faza dobija novi kvalitet Euklidovom
aksiomatizacijom. Period srednjeg veka, tretiran kao epoha
najcistijeg mracnjastva i regresa, dodaje, u stvari, jednim
usporenijim tempom, takve kvantitete novih saznanja koji,
kombinovani sa arhimedovskim iskustvom, dovode do novog
skoka u Vijetovom zasnivanju algebre i Dekartovom analiticke
geometrije. Nije Ii teorija Calua opet jedan takav skok (mnogo
jevekova i iskustva trebalo da se jasno uvidi plodnost toliko
jednostavnog i prirodnog pojma grupe)? Druga problematika
dovodi do sustinski novog kvaliteta u Njutn-Lajbnicovom ot­
krieu diferencijalnog i integrainog racuna. Ponovo nastupa jed­
no nagomilavanje rezultata iz koga proistice Kantorova revolu­
cija. Nagli razvoj matematicke Iogike dosao je u trenutku
kada je prakticno postojeeih, iako eksplicitno neformulisanih,
logickih algoritama bilo vee toliko u matematici da se njihova

88
 »svesna pojava « desila skoro skokovito. Skok je i u brzom
porastu funkcionalne analize koja znaci nov kvalitet veoma
produbljenog shvatanja aksiomatike.
Ali, da Ii bi bilo Banahovog stava da nije postojalo ono­
liko obilje raznovrsnih rezultata vezanih za primenu sukce­
sivnih aproksimacija? Navedena razmisljanja daju nade za
nove nagle uspehe matematike, pogotovu kada uzmemo U obzir
da se danas publikuje oko 15.000 naucnih clanaka iz matema­
tike godisnje. Verovatno su na pomolu nove, neocekivane
sinteze. I u tom svesnom ocekivanju neocekivanosti nalazi se
jedna velika prednost dijalektickog uma. Umesto da nas para­
doksi sputavaju, oni nas mobilisu. Iza dugih, naizgled neplod­
nih dana, skokovito dolaze uspesi, sto daje samopouzdanje u
toku cesto bezizlaznih atmosfera kada u istrazivanju nista ne
polazi za rukom, ali kada nagomilavanje neuspelih misaonih
- kombinacija neminovno vodi do one koja ce uspeti, a koja u
podsvesti ceka na svoj logicki red. .

VI

Za dijalektiku je fundamentalno pitanje odnosa sa objek­

tivnom realnoscu. Ovde nista necemo red 0 izvanrednoj pri­
menljivosti matematike koja, cas inspirisana praksom, cas
svojim gotovim aparatom, iznenada resi neki novi problem za
koga nije bila podesavana. Brojne primere ove vrste smatra­
cemo poznatim. Razmotricemo jednu matematicku metaforu
Fridriha Engelsa ([14]), koji je rekao da se covecanstvo pribli­
zava apsolutnoj istini putem asimptotskog procesa. Matemati­
cari znaju koliko je pojam asimptotike razgranat vee u elemen­
tarnijoj sferi. Kriva se moze priblizavati pravoj paralelnoj sa
x-os om kao horizontalnoj asimptoti. Engelsovu metaforu ne­
eemo shvatiti ovako, jer ne bi bilo u skladu sa dijalektikom
da apsolutnu istinu zamisljamo kao konstantu, tj. nesto sto se
ne menja u vremenu i prostoru, a sto mi, zbog svoje bioloske
ogranicenosti, ne mozemo nikako da dostignemo. Apsolutnu
istinu moramo takode shvatiti dijalekticki, kao nesto sto u
svakom trenutku postoji nezavisno od nase volje i svesti, ali
se i sarno neprekidno razvija i menja. A ovo cemo ilustrovati
slikom dveju krivih koje teze beskonacnosti i aSimptotski se
priblizavaju jedna drugoj iIi cak se samo asimptotski ponasaju
u beskonacnosti jedna kao druga, uz dopustenje moguenosti da
njihova razlika ordinata ne tezi nuIi, nego varira na mnoge

89
 nacme, ukljucujuci i tezenje beskonacnosti. Jer, dijalektika
dopusta i takvo priblizavanje istini koje je na neki nacin cak
udaljavanje. Mozemo u izvesnom smislu biti sve dalje od nje,
a u drugom sve blize, ukoliko vise odmicemo od ranijeg stanja,
od ranijeg neznanja ka sve vecem znanju. Nase aSimptotsko
priblizavanje istini ne sme se shvatiti tako kao da cemo jednom
znati »skoro« sve, pa ce ostati za saznavanje samo beznacajne
sitnice. Mi smo uvek pred ponorom, ali uspesi nase prakse
pokazuj u da smo na dobrom, odnosno prirodnom putu. Pore­
denje sa krivim nije nikakvo gnoseolosko dokazivanje prozeto
mehanicizmom, jer je kriva tek najbleda aproksimacija za
totalitet istine. Htelo se reci samo ovo: kada vec matematicki
pojam asimptotike ima toliku raznovrsnost, kakvo tek bogatstvo
sadrzi Engelsova metafora i kakvi tek sve mogu biti putevi
pribliZavanj a istini! Svaka interpretacija sve viSe istice plod­
nost Engelsove metafore - svaka sem one koja bi istini pri­
pisala staticnost, a Ijudskom umu principijelnu i bitnu ogra­
nicenost, mada bioloske ogranicenosti u izvesnom smislu uvek
moramo biti svesni.
Setimo se sada Gedelovog rezultata ([12]) 0 principijelnoj
nepotpunosti dovoljno ' razvijenih formalnih sistema tipa Ra'­
sela i Uajtheda, · tj. 0 prisustvu nerazresivih stavova, koji se
ne mogu ni dokazati ni opovrgnuti u datom sistemu . Postoji
primedba da je ovaj dokaz dat pomocu jedne matematicke teo­
rije koja onije lisena elemenata intuitivne aritmetike, pa se do­
kaz ne moze smatrati kao »apsolutan «. Svejedno, stav dobro
ilustruje relativnost saznanja i jos jednu protivrecnost: pro­
tivrecnost izmedu onoga sto, intuitivno neprotivrecno, mozemo
da zamislimo i onoga ciju tacnost mozemo dokazati iIi opovrg­
nuti. Za mene je filozofski znacajna i navedena primedba na
dokaz. Ali da je dokaz i besprekoran, stav ne bi znacio da za
nas postoje principijelno nesaznatljive stvari, nego samo da
su one principijelno nesaznatljive uokviru date dovoljno bo­
gate teorije koja nasu matematiku dovoljno prekriva. S jedne
strane, svest 0 relativnosti saznanja, a s druge, nada da se
teskoce ipak prevazilaze. Opet jedna od konstruktivnih dija-'
lektickih protivrecnosti!

VII

I najapstraktnije matematicke teorije, dakle i one koje na

izgled protivrece culnom iskustvu, imaju sanse da budu jed­

90
 nom primenjene i bivale su to u toliko slucajeva. Dijalektika
uzima prostor i vreme kao objektivno egzistirajuce kategorije,
nezavisno od nase svesti. Ali to ne znaci da su nama dostupne
sve osobine prostora i vremena, niti da nasa predstava 0 tim
osobinama sasvim adekvatno odgovara tim osobinama kakve su
one u datom trenutku. Ovu rezervu koju sadrzi spominjanje
datog trenutka dajemo zato sto dijalektika mora pretpostav­
ljati i promenljivost samih zakona prirode u ciju egzistenciju
inace ne sumnja. Mnogo je diskusija bilo vezano za pojam
broja dimenzija realnog prostora ([8]), pri cemu se svako od­
stupanje od trodimenzionalnosti prostora shvatalo kao sholas­
ticko nadmudrivanje. Naravno, onaj ko broj dimenzija prostora
ne petrificira u apsolutnom smislu, nece pretendovatida vicli
svet nekak'O drukcije nego drugi, da mu njegove bioloske oso­
bine (u cemu, valjda, ,i 'tri polukruzna kanala igraju neku
ulogu) omogucavaju neki culni dozivljaj »cetvrte ,c limenzije«.
Medutim, ako eksperimenti pokazu takve pojave za Cije je
matematicko objasnjenje pojam euklidskog trodimenziO'l1og
prostora nedovoljan, a neki visedimenzioni pojam dovoljno
dobro objasnjava pojavu, sa datog stanovista se prostor mora
smatrati visedimenzionim. Veliki francuski matematicar Poen­
kare, koga je njegov konvencionalizam doveo do potpunog
subjektivizma i idealizma (sto je objasnio Lenjin u »Materi­
jalizmu i empiriokriticizmu«), dao je, medutim, niz znacajnih
i interesantnih pojedinacnih gnoseoloskih razmatranja koja ba­
caj u dosta svetlosti na ' odnos nasih cula prema okolnom svetu
i na osobine tih cula koje uslovljavaju trodimenzi<:mo shvatanje
(nase predstave 0 linijama, povrsinama i telima). No kako je
pojam dimenzije u svom. strogom zasnivanju matematicki,
topoloski pojam, to se broj dimenzija u matematici, a i uopste,
moze smatrati konvencionalnim. Uostalom, u nasem takozva­
nom obicnomopazajnom prostoru mi takode mozemo, i to
culno, zamisliti takvo uredenje u kome su sfere, a ne tacke,
elementi prostora. A kako je sfera odredena sa cetiri paramet­
ra, tako shvacen prostor je cetvorodimenzioni. IIi, formirajmo
prostor ciji su elementi sve prave cije su projekcije na dye
x y x y
upravne ravni date jednacinama - + - = 1, - + - = 1,
m n ml nl
gde su m, n, ml, nl realni pozitivni brojevi. Brojevi m, n, ml.
nl su koordinate prave u prostoru (u ravnima smo uveli koor­
dinatne sisteme cija je x-osa presecna prava dveju ravni, a
odgovarajuce y-ose imaju, recimo, zajednickipocetak na osi x).

91
Ovaj prostor vizuelno cini' podskup naseg opazaJnog prostora,
no ipak je on dimenzije 4 s obzirom na usvojenu definiciju,
Ako znatno rene uzimamo pravu iIi sferu kao element prostora,
razlog je sto to manje odgovara nepos red nom opazajnom iskus­
tvu, a u nizu problema je i racunski komplikovanije. To, me­
dutim, nije van naseg opazajnog iskustva.
Prigovor se moze zasnivati na tvrdenju da su svi »viSe­
dimenzioni izleti« ipak sarno nacin gov,ora, dok je objektivna
vrednost trodimenzionalnosti u cinjenici da mi opazamo realno
takve objekte koje geometrijski idealizujemo kao linije, povrsi
i zapremine. No ovakvo nase videnje objektivne realnosti sva­
kako je bioloski ograniceno (mada u izvesnom smislu adekvat­
no, sto potvrduju uspesi nase prakse) i mi ne smemo ignorisati
mogucnost i takve bioloske evolucije oovecanstva koja bi do­
vela i do kvalitativno razlicitih opazajnih iskustava. To ne
znaci da predmeti koje uocavamo objektivno ne postoje, nego
da cemo vremenom moci 0 njima da sticemo sve tacniju sliku,
sve blizu njihovim objektivnim kvalitetima. A i na sadasnjem
stupnju je jasno do koje su mere linije, povrsi i zapremine
idealizacija objekata koje stvarno zapazamo. Jdealizacija je
znatna, ali ipak u uskoj vezi sa opazanjem, koje je opet rela­
tivno adekvatan izraz objektivne realnosti.
Ako broj dimenzija shvatimo kao dobrim delom ljudsku
tvorevinu i ne budemo ga tretirali kao svojstvo materije ne­
zavisno od Ijudske svesti, ne mozemo tako postupiti i sa »di­
menzionalnoscu uopste «, koju moramo shvatiti kao jedno svoj­
stvo objektivno vazece, po kome prostor »zahteva« da mu se
dodeli jedan broj dimenzija.
Cini nam se da ovaj kratki pogled na jednu mogucnost
dijalekticke analize matematike vee pomaze da se oseti koliko
su daleko od istine laicke predstave 0 ukocenosti i formalizmu
matematike. Dijalekticki zakoni matematicaru daju jedno ose­
canje siroke stvaralacke perspektive, a matematiku, svojom
istorijom, genezom svojih pojmova i svojom vezom sa objek­
tivnom realnoscu pruza dijalektici obilje vitalnih primera, koji
potvrduju njene generalne zakone. Dijalektika, medutim, nece
sluziti matematici kao aparat u otkrivanju pojedinacnih istina,
pa se to ne moze ocekivati cak ni pri eventualno uspelom for­
maliziranju dijalekticke logike, koja se, uostalom, svojom uni­
verzalnoscu i svojim kretanjem protivi formalizaciji. Ali ni
matematika nece posluziti dijalektici time sto bi mogla da je
matematicki dokaze - dijalektika trazi sveobuhvatno tuma­

92
cenje sveta kome svaka posebna nauka moze doprinositi ·samo
svojim specificnim sredstvima, pa to vazi i za matematiku i
pored njene sirine u primenama.

LITERATURA

[1] 1. v. Len j in: Materijalizam i empiriokriticizam, Beograd, 1948.

[2] Eng e 1 s F rid r i h : Dijalektika prirode, Beograd, 1951.
[3] In gel s F rid r i h: Anti-Diring, izdanje izd . preduzeca »Na­
prijed«.
[4] S tip ani c E.: Matematika i dijalektick( materijalizam od G . Ka­
zanove, Vesnik Drustva matematicara i fizicara NRS, 1951, 1-2,
79-85.
[5] S tip ani c E.: Le principe de la permanence de Hankel a la
lumiere de l'evolution hystorique de la notion du nombre depuis Ze
nombre naturel jusqu'au nombre imaginaire, Vesnik Drustva mate­
maticara i fizicara NRS, 1953, 1- 2, 57-66.
[6J S eli i c dr Bog dan: Logika, Becxgrad, 1962.
[7J S e Ii i c dr Bog dan i S to j k 0 vic dr And r i j a: DijaZekticki
materijalizam, Beograd, 1962.
[8J Be r t 01 i noM i lor ad: Veza izmedu matematike i jiZozojije po­
smatrana kroz pojmove prostora i broja dimenzija, »Filozofija «, 1963,
sv. 1, 67-75.
[9J Be r t 0 1 i'tl 0 Milo r ad: Zermelova aksioma izbora i neprotivrec­
nost matematickih teorija, »Dijalektika «, 1966, 2, 7-29 .
[10J D a j 0 vic V 0 j in: EngeZsovo shvatanje matematike i matematika
danas, Drugi naucni skup Marks i savremenost, Beograd, 1966,
39--47.
[I1J K ron Ale k san dar: DijaZektika kao metajizika, Drugi naucni
skup Marks i savremenost, Beograd, 1966, 377-383.
[12] A Ji e K C a HAP 0 B H a K J1 C e Ji e BaH J1 H a: MaTe.lWTU1W U deil.c­
TBuTeJtb1WCT1:>, J13A. MOCK. YHI1B., 1967.
[13J B e r t 0 1 i noM i lor ad: Dijalektika i zahtev za neprotivrecnoscu
u matematici, »Dijalektika«, 1967, 1, 77-86.
[14J Be r t 0 1 i noM i lor ad: 0 jednoj matematickoj metajori Fridriha
EngeZsa, »Dijalektika«, 1967, 3, 51-62.

* P.S. Ovaj clanak je objavljen u casopisu »Dijalektika «, Beograd,

1968, sv. 1, str. 63-76.

93
 o KONVENCIJI U MATEMATICI

U vezi sa konvencijom u matematici, njenim mestomi

ulogom, postoje mnogi nesporazumi. Veoma prisutna »kon­
vencionalnost« matematike, iako sasvim specificne vrste i vrlo
relativnog karaktera, navodi mnoge da njen znacaj apsolutizuju
ida, na osnovu nje, izvode gnoseoloske i filozofske zakljucke u
daleko sirim oblastima. S druge strane, neshvatanje Hi cak
neuocavanje prisustva konvencije u matematici dovodi razne
nadobudne i neosnovano samouverene laike do veoma bukval­
nog shvatanja matematickih istina i pojmova, a zatim, s tim
u vezi, do bitno neadekvatnih zakljucaka.
Precenjivanje konvencionalnos!i vodi do raznih subjekti­
vistickih filozofema, a potcenjivanje odnosno nerazumevanje
konvencija unesrecuje one koji resavaju razne »kvadrature
kruga «. IlustrujuCi i jedno i drugo zastranjivanje, pokusacemo,
na kraju, da jace istaknemo i donekle obrazlozimo svoju mi­
sao da je sve u matematici konvencionalno i da niSta nije kon­
vencionalno u potpunosti, trazeci kroz ovakvo shvatanje clija­
lekticko razresenje pitanja do koje je mere matematika nauka
konvencija i do kakvih filo:wfskih zakljucaka, s obzirom na ovu
konvencionalnost, smemo da idemo. .
U cuvenom Lenjinovom delu »Materijalizam i empirio­
kriticizam « nailazimo na ostre zamerke Poenkareu kao ugled­
nom predstavniku »konvencionalizma «. Na str. 39 ([1]) · Lenjin
piSe: »Mah specijalno izrazava svoju solidarnost s francuskim
fizicarima P. Dijemom i A. Poenkareom. 0 filozofskim pogle­
dima ovih neobicno konfuznih i nedoslednih pisaca imacemo
prilike da govorimo u glavi 0 novoj fizici. Ovde je dovoljno
zabeleziti da su stvari za Poenkarea ,grupe oseeaja' i da Di­
jem uzgred iznosi slicne poglede«. Na str. 150 ([1]) nalazi se
opsezniji navoo:

94
 »Od francuskih pisaca tog filozofskog pravca na tu istu
stazu agnosticizma stalno skrece Anri P.oenkare, krupni fizicar
i sitni filozof - - Za Poenkarea - - zakoni prirode jesu sim­
boli, uslovnosti, koje covek stvara radi udobnosti « - - jer se
sustina ,originalne' Poenkareove teorije svodi na pOricanje
objektivne realnosti i objektivne zakonitosti prirode (iako
Poenkare ni izdaleka nije dosledan u tome) «.
U glavi 0 »krizi savremene fizike « ([1] str. 237) Lenjin
se obara na Poenkareov zakljucak da »ne daje (iIi ne namece)
nama pril'oda pojmove prostora i vremena, nego ih mi dajemo
prirodi « i »sve sto nije misao jeste Cisto nista «. I na mnogim
drugim mestima u svojoj knjizi Lenjin ostI10 pobija Poenka­
reove filozofske stavove i bavi se klasifikacijom Poenkareovih
stanoviSta u skupu njima slicnih tvrdenja savremenih ruskih
i stranih filDzofa i prirodn jaka, svodeci sva ta gledista na
varijante idealizma. Kritika Lenjinova je ostra, argumento­
vana i beskompromisna, posebno posvecena ruskim mahistima
- eklekticarima. .
Knjiga je klasicna u smislu razoblicavanja svih pokusaja
da se uz pomoc jednostranih interpretacija rezultata prirodnih
nauka neosnovano vaskrsavaju stare idealisticke teorije (Ber­
kE i dr.). Iako vi dna, kritika konvencionalizma ne zauzima
centralno mesto u knjizi. U ideoloskoj borbi protiv fideizma,
s obzirom na moguce negativne posledice u okviru borbe za
socijalizam, Lenjin vise istice idealisticku stranu Poenkareovih
razmatra:nja nego sto podvlaci Poenkareove zasluge u teoriji
saznanja, koje nisu male. U clanku [5], str. 68, pisao sam :
»Veliki matematicar Anri Poenkare detaljno je ispitivao odnos
izmeau subjektivno-opazajnog i matematicko-fizikalnog pro­
stora. U ovoj oblasti Poenkare je dosao do niza interesantnih i
tacnih zapazanja, kao i do mnogo nedovoljno konsekventnih
jednostranih zakljucaka, obojenih idealisticki .«
Neki od tih idealistickih zakljucaka upravo su citirani i to
su oni koje Lenjin najkategoricnije pobija. Na str. 69, istog
clanka [5] naveo sam i sledecu Poenkareovu recenicu: »Nas
duh daje jednu kategoriju prirodi. Ali ova kategorija nije
Prokrustova postelja u koju ' silom smestamo prirodu prema
svojim potrebama. Pruzamo prirodi jedan izbor postelja menu
kojima biramo onu koja najvise odgovara njenom stasu. « I
dalje na str. 74 ([5]) konstatujem da Poenkare i sam priznaje
da priroda ne pruza otpora (mnogo otpora) zakonima koje joj

95
 »namecemo«. Pravo je cudo kako on, priznajuci verbalno eg­
zistenciju prirode van nas i govoreCi cak 0 njenom »stasu«,
ne vodi dovoljno racuna 0 tome da taj opipljivi »stas « ima
valjda inekih svojih objektivnih osobina.
I sam Lenjin je podvukao nedoslednost P.oenkarea. Isto­
rijski je opravdana ostrina sa kojom je Lenjin isticao nega­
tivne strane ove nedoslednosti, ne odajuci posebno priznanje
»stihijskom materijalizmu « Poenkarea i ostalih prirodnjaka,
pa cak ni veoma dragocenim Poenkareovim zapazanjima u po­
gledu gnoseoloskih potankosti. Lenjinova knjiga je definitivno
suzbila sve pokusaje plitkog iskretanja novih naucnih otkrica
gde se, uz dramatizaciju »krize fizike, krize matematike« itd.,
na izgled vesto ubacivala i »kriza materije«, odnosno »kriza
objektivne realnosti «.
Lenjin je nazvao Poenkarea »krupnim fizicarem a sitnim
filozofom «, ne naglasavajuci znacaj Poenkarea kao matemati­
cara. Mozemo se, medutim, skoro sasvim saglasiti sa sledecom
ocenom znacaja Poenkarea u matematici: »Poslednji covek
koji je mogao pogledom da obuhvati celu analizu svog vre­
mena bio je univerzalni urn Poenkare, a 'o n je bio u stanju
da to ucini u tako izvanrednoj meri zato sto su veliki tokovi
analize onakve kakva je bila u njegovo vreme bili upravo
njegovo delo. Ovaj veliki, svestrani genije u gotoV'O svim
granama matematike je utisnuo dubok trag svoje izuzetne
stvaralacke licnosti« (videti [3], str. 163).
Navedeni citat nismo izneli zbog apoteze Poenkareu, nego
radi objasnjenja nekih korena njegovog · konvencionalizma.
Pomenimo sarno ulogu Poenkarea u dokazu nezavisnosti petog
postulata. Poenkare je bio duboko prozet aksiomatskom me­
todom i posebno fasciniran stvarnom slobodom matematicara
u izboru postulata, od kojih se deduktivno izvode odgovara­
juCi zakljucci .
Velike su zasluge Poenkarea i u fundiranju teorije rela­
tivnosti. Isuvise svestan pribliznosti kojom nase teorije opi­
suju prirodne pojave, dobro znajuci relativnost mnogih nasih
osnovnih pojmova i zakljucaka, bolje nego iko uvidajuci dogo­
vorni karakter mnogih na izgled sasvim jasnih, skoro »opip­
ljivih « matematickih istina, Poenkare je mogao biti i bio je
sklon precenjivanju svega toga, sve do zakljucaka da su nase
teorije sarno »udobnosti « i da se objekti'Vna realnost u potpu­
nosti identifikuje sa svetom nasih subjektivnih predstava.

96
 ,..

»Dva matematieara, astronoma, filozofa - Ruder Bosko­

VIC i Hanri Poenkare - zi veli su i radili u vremenskom raz­
maku od veka i po, a u mnogim pitanjima nauke i filozofije
mislili su slieno. I kad je ova misljenja Poenkare objavljivao
pre nekoliko decenija, padala su ona na svet kao eudo duboke
novosti. A nije Poenkare njih nasao u spisima naseg Dubrov­
eanina; sledila su ona za njega iz samoga tkiva nauenih kon­
statacija, kao i za Boskovica «.
Ovu svoju konstataciju Dusan Nedeljkovic ([2] str. 64) daIje
razraduje i kaze (str. 70):
»Zgodnost (oommoditas), kao idealisticko-pragmatieki
kriterijum istine, izgradio je na osnovu iste konstatacije reIa­
tivnosti naseg sveta i Boskovic. Istinita je i za njega ana hipo­
teza koja je zgodruja, najistinitija je ona koja je najzgodnija.
- Ovaj kriterijum istine Boskovic istice pre svega pri oceni
svojih sopstvenih shvatanja . Ni za jednu svoju naucnu iIi fiIo­
zofsku koncepciju Boskovic ne kaze da je tacna ili istinita, nego
da je zgodnija od drugih, tako on za svoje shvatanje vremena
i prostora ne veli da je »stvarno«, »tacno « ili »istinito «, nego da
se njime vrlo zgodno i najzgodnije mogu formulisati i objasnja­
vati prirodni fenomeni« .. .
Poredenje Boskovica i Poenh,area NedeIjkovic daje u vezi
sa nekim drugim njihovim stanoviStima, u sta seovde neeemo
upustati. NedeIjkovic, medutim, dokazuje dijalektienost Bosko- .
vicevog i adijalektienost Poenkareovog fiIo:zJofiranja. Ovo je
prva prednost Boskovica nad Poenkareom. Drugu prednost daje
Boskovicu vreme u kome je radio. Jedan od preteea teorije
relativnosti, Boskovic svojim konvencionalizmom u stvari krei
nove puteve, razbijajuci skamenjene predstave 0 vecitim i
nepI'omenljivim istinama i zakonima. Poenkare, koji se javIja
znatno kasnije, svojim verbalno skoro istim konvencionaliz­
mom praktieno vuce unazad, hipertrofirajuci znacaj konven­
cije i ostvarujuci na svoj nacin objektivnu realnost van naSih
predstava. Skoro identiene misli, u zavisnosti od ostalog kon­
teksta i vremena u kome su nastaIe, mogu imati, sto je dobro
poznato, sasvim razlicit, pa i suprotan objektivni smisao i
vrednost.
,..
U prethodnim odeljcima razmatrali smo jednu krajnost:
precenjivanje znacaJa naucne konvencije i izvIacenje neoprav­
dana sirokih zakIjucaka na osnovu ovakvog precenjivanja.
7 Matematlka I dljalektika 97
 Na redu je druga jednostranost: ignorisanje iIi nerazume­
vanje konvencija u matematici, koje dovodi do teskih vulgari­
zacija.
Kao primer ovakve vulgarizacije razmatraeemo pokusaje,
istina sve rede, alijos uvek prisutne, da se i danas »resava «
problem kvadrature kruga, trisekcije ugla i s1. iako su ti pro­
blemi u matematici reseni.
Problemi ove vrste postavlj eni su sa glediSta moguenosti
konstrukcije pomoeu sestara i lenjira . Ovo je prva konvencija
koju ne shvataju najneobrazovaniji medu upornim ljudima
koji se i dalje bave kvadraturom kruga .
Dokazano je da se kvadratura kruga ne moze izvesti poma­
eu sestara i lenjira, a ne da se ne moze izvesti uopste. Kao
sto je pozna to, problem je sveden na konstrukciju broja n,
koji je transcendentan. Aparat integraf, recimo, mehanickim
arc sin x xVI- x2
putem konstruise krivu y = + - - - - ciji preseci
2 2
:1t 3n
sa ordinatnom osom daju brojeve 0, n, - - , .. .
2 2
Medutim, ovo nije konstrukcija pomoeu sestara i lenjira.
Talentovaniji medu »kvadraturcima « eventualno nadu neko
resenje problema, ali ne pomoeu sestara i lenjira, i onda sma­
traju da su resili izvorni problem.
Nemoguenost kvadrature kruga. dokazana je sa egzaktnos­
eu iste vrste kojom su dQkazane sve ostale »priznate« mate­
maticke teoreme, na primer Pitagorina teorema. Napadati
dokaz nemoguenosti kvadrature kruga ekvivalentno je napada­
nju nekog od valjanih dokaza F'itagorine teoreme. U samoj
formulaciji problema vee su implicirane danas vazeee kon­
vencije u vezi sa pojmom povrsine i realnog broja. Ako bi se
menjala konvencija u vezi sa povrsinom i realnim brojem, pa
uz takvu modifikaciju bila »resena « kvadratura kruga, onda
bi to bilo, oCigledno, resenje jednog sasvim drugog problema.
Medutim, s druge strane, neprotivrecnost matematike u
celini, kao sto je dobro poznato, nije dokazana. U ovom
smislu, cisto teorijski za bilo koji matematicki A (pa i za stav
o nemoguenosti kvadrature kruga pomoeu sestara i lenjira)
nismo sigurni da ne vazi i stavnon A. Sa ovog stanovista stav
o kvadraturi kruga nema ni u kom smislu posebno mesto.
Ista »opasnost« preti i Pitagorinoj teoremi. Kako . kaze E. T .

98
Bel ([3] str. 170): »Povremeno spektakularna pirotehnika po­
stulata moze da navede na neprijatno osecanje da smo negde
duz puta bili vesto prevareni primajuci dinamit umesto zivota.
Mozda smo i bili prevareni. Doista, filozof A. Sopenhauer stav­
ljao je najzucnije prigovore Pitagorinoj teoremi. Dokaz, go­
vorio je, isto je toliko prevarantski kao i misolovka u koju je
bio namamljen suvise olako uzetim pretpostavkama. U svojoj
matematici Sopenhauer je bio ono sto se danas naziva in­
tuicionistom . «
Da li ove okolnosti ipak »daju za pravo« »kvadraturcima«
da se dalje bave svojim problemom? Svakako net Pre svega,
kako smo pokazali, nema smisla izdvajati ovu teoremu iz
ogromnog broja drugih, jer u pogledu tacnosti odnosno ne­
tacnosti nema u odnosu na ostale nikakvo posebno mesto. Drugo,
pitanje neprotivrecnosti matematike u celini ne resava se ispi­
tivanjem jedne teoreme, nego osnova matematike, cime se
bave veoma duboke i teske oblasti kao: matematicka logika,
teorija skupova i dr., za koje je potrebno veliko znanje i ve­
liki rad . Trece, kada bi se dokazala pI'otivrecnost danasnje
matematike, tj . kada bi se dokazalo da ona mije »valjana«
onda bi se stvarala neka druga, valjanija, u kojoj problem
kvadrature kruga u danasnjem smislu svakakto ne bi ni po­
stojao. Cetvrto, pretpostavimo li da bi u toj novoj matematici
i problem u nekom vidu postojao i odgovor bio afirmativan,
a ne negativan kao danas, u prakticnom smislu se ne bi niSta
dobilo, jer, bilo sestarom i lenjirom, bilo spravama, konstruk­
cije se u praksi mogu izvoditi sarno priblizno, a sto se kon­
strukcije broja :It tice, danas ima toliko i takvih pribliznih
metoda da je savrseno nepotrebllo davati neke nove. U osnovi
nesporazuma je neshvatanje pojma konvencije odnosno shva­
tanje povrsine kao neceg jasnog, apsolutnog, jedinstvenog i
sa gledista teorije i sa glediSta prakse. Povrsina je, medutim,
za matematicara pre svega definicija povrs~ne koju je mate­
matika dala. Dalje, za matematicara koji nije idealisticki filo­
zof, objektivno postoje predmeti van nas samih i oni imaju
izvesne osobine, objektivno postojece, koje od mas objektivno
zahtevaju da ih izrazavamo i preko takvih mernih brojeva
koji se veoma uspesno mogu racunati uz pomoc nase definicije
povrsine i odredenih racunskih postupaka. Ja predmet vi dim,
on postoji i njegova slika preda mnom nije moja fikcija, nego
je relativno adekvatna sustini ovog predmeta. Ta slika, sa
gledista mojih potreba, iziskuje i odredena izracunavanja. Za
jedno od njih uspesno nam sluzi matematicki pojam povrsine.

99
 Ako se u matematickoj definiciji povrsine i reaLnog broja
krije neka protivrecnost (a ona se pre moze traziti tu nego
u konvencionalnim pravilima izvodenja, iskljucujuei takva
kao »iskljucenje treeeg «), eventualna korekcija definicije pre
moze da sasvim deplasira problem kvadrature kruga, nego sto
bi mogla da dovede do »pozitivnog« resenja.

*
Citava matematika sazdana je od konvencija. Vee je po­
jam tacke i konvencionalan i protivrecan, u sta se necemo
dublje upustati.
Kroneker je rekao: »Bog je stvorio cele brojeve, sve
ostalo je delo coveka«. Uzgred budi receno, koliko je tek ma­
tematickih i filozofskih teskoea u vezi sa celim brojevima!
Nigde u prirodi ne nalazimo ni tacke, ni prave, ni kvadrate,
o algebarskim ili cliferencijalnim jednacinama da i ne govo­
rimo! U torri smislu je sve matematika konvencionalna, dogo­
vorna, nase delo.
Ali u isto vreme, nista u toj matematici nije puka kon­
vencija, cista umetnost radi umetnosti, shema kojoj nista ne
odgovara u objektivnoj realnosti! U njoj doduse ima mnogo
toga sto nije naslo svoju primenu. S druge strane, toliki
primeri svedoce da su primenu nasle teorije za koje se na
prvi pogled' to nije moglo pretpostaviti. Ni za jedan do sada
neprimenjen stav ne moze se tvrcliti da jednom neee biti
primenjen, Ima ih koji tvrde da ne postoji neprimenljiv stav,
samo je pitanje kada ce se (i hoee li se) primena naei. Sto
matematicari stvaraju bas ovakve stavove, a ne neke druge,
takode moze da ima dublju osnovu u objektivnoj realnosti,
a te osnove Tie moramo uvek biti svesni u svim detaljima.
Matematicar je deo prirode, a time i njegove misli - pomoeu
njih se uspostavlja odreden, uspesniji iIi manje uspesan kon­
tankt sa okolnim svetom. I manja uspesnost nekih kontakata
moze da ima svoje dublje naucno objasnjenje, pa i prirodnu
svrsishodnost - u tom smislu i manje uspesni kontakti ne
moraju biti puko lutanje.
Dalje, mnogimatematicki pojmovi, iako konvencionalni,
veoma direktno su inspirisani bilo spoljnimoblicima bilo dru­
gim poj a vama iz okolnog sveta. . Apstraktnij e oblasti nalaze
neocekivane primene pa time dokazuju svoju dublju poveza­
nost sa totalitetom. Ove oblasti se nekad radaju iz takozvanih
unutraSnjih potreba matematike. Matematicar oseea odredenu

100
potrebu kompletiranja jedne teorije i ono sto se njemu neodo­
ljivo namece kao teorijska potreba uopste nije apriorno prav­
ljenje novih konvencija. Posten matematicar nikada ne pravi
konvenciju radi konvencije, a mi sarno 0 takvoj matematici
govorimo i sarno takvu matematiku priznajemo. Matematicar
moze napraviti jednu konvenciju sarno zato sto se ona neodo­
ljivo namece njegovom matematickom estetizmu. Ali ovakva
konvencija pre nije nego jeste »konvencija radi konvencije«.
Ono sto rodenom matematicaru izgleda sarno kao lepo, najpre
da odgovara jednoj sire shvacenoj harmoniji, cije ce kasnije
otkrivanje znaciti prakticnu primenu 0 kojoj matematicar nije
mislio a priori. Matematicko nadahnuee pojedinca moze se
shvatiti kao deo jednog svrsishodnog prirodnog procesa ciji je
finale primena. Vee egzistencija matematicki sposobnih i na­
dahnutih pojedinaca moze se razumeti kao deo prirodnog toka
stvari, ciji rasplet mozemo da predvidimo sarno na kraeoj vre­
menskoj distanci. Stvarajuci na izgled apstraktne konvencije,
mi uzimamo potreban zalet za ulazenje u samu sustinu stvari.
Tako matematika izgleda apsolutno konvencionaLna pri grubom
poredenju njenih bica sa biCima okolnog sveta, a pri dubljem
razmatranju njene se konvencije toliko sa tim svetom spajaju
da prestaju da budu ono sto su - ne vise konvencije nego
sustinski i neodvojivi deo totaliteta.

LITERATURA

[1) I. V. Len j in: Materijalizam i empiriokriticizam, »Kultura«, Beo­

grad, 1959, str. 360.
[2) Ned e 1 j k 0 vic D usa n: Ruder Boskovic u svome vremenu i
danas, »Kultura«, Beograd, 1961, str. 188.
[3) T e m p 1 Be!. E r i k: Matematika, kraljica i ropkinja nauke, "Vuk
Karadzic «, Beograd, 1967, str. 270.
[4) V ran i c dr V 1 a dim i r : Kvadratura kruga, »Matematicka 6­
tanka «, Zagreb, 1947, str. 155-167.
[5] Be r to 1 i noM i lor ad: Veza izmedu matematike i filozofije po­
smatrana kroz pojmove prostora i broja dimenzija, »Filozofija «, 1,
_ 1963, str. 67-79.
[6) Poi n car e H.: Des fondements de la geometrie.
[7) Poi n car e H.: La Valeur de la Science.
[8] Poi n car e H.: Dernieres pensees.

P.s. Ovaj clanak je objavljen u c.3sopisu »Dijalektika«, Beograd

1970, sv. 1.

101
 DIJALEKTIKA I UPUTSTVA ZA PRAKSU

'Ima prigovora dijalektici, posebno materijalistickoj dija­

lektici, da ona ne daje konkretna uputstva za rad u praksi,
da ona ne sluzi kao neposredna metodologija pri dobijanju novih
naucnih rezultata, da su vrhunska dostignuca ostvarena i bez
eksplicitno prisutne dijalekticke svesti. Cilj je ovog Clanka
da doprinese pobijanju ovih prigovora. U ovakvom poslu ne­
mamo iluzija 0 nekom svom prioritetu, pa ne insistiramo ni na
novini svih detalja. Zelimo, inedutim, da pokazemo kako i jed­
no vrlo nepretenciozno i u dobroj meri relativizirano shvatanje
dijalektike daje prakticna uputstva 'Od velikog znacaja; pru­
zamo jedan sasvim skroman ,»dijalekticki program «, ciji rezul­
tati, cini nam se, nisu za zanemarivanje.
Sasvim namerno ne polazimo od bilo koje »cvrste« defi­
nicije materijalisticke dijalektike - ne insistiramo na tome
da je dijalektika nauka nad naukama, 'Opsta nauka koja obu­
hvata sve ostale, niti na tome da je ona poseban filozofem,
poseban pogled na svet, poseban filozofski pravac, ni na dija­
'lektici kao prvenstveno metodologiji u filozofiranju, ni na
dijalektici kao pre svega logici, itd. Poznate su nam objektivne
teskoce do kojih se dolazi kada se dijalektika striktno definise
svodenjem na sarno jednu svoju stranu. Vee u samom pristupu
definiciji sluzimo se, znaci, dijalektickim davanjem prednosti
iskazima tipa })i - i« nad iskazima tipa »ili-ili«. Za nas je,
znaci, dijalektika uvek, u izvesnoj meri, sve ono na sta uka­
zuju pojedine od definicija na koje smo ukazali i ona nikada
nije u potpunosti sarno one sto pojedine od tih definicija
impliciraju. Ne smatramo da smo time posli putem manjeg
otpora, spojivsi mehanicki niz odredaba izmedu kojih nismo

102
 bili u stanju da se odlueimo. Ovo, pre svega, zbog toga sto
odredbe 0 kojima je ree nisu takveda se iskljueuju kao proste
logieke protivreenosti, a zatim se, svakako, moze dati i de­
taljnija argumentacija (koja nije ciIj ovoga elanka) u prilog
prisutnosti u dijalektici, kako je mi shvatamo, elemenata iz
bilo koje od postojecih definicija. U skladu sa ovakvim pristu­
porn mi ne smatramo da je neophodno potrebno · dijalektiku,
kao celinu, konstituisati u kompletan, koliko je moguce kohe­
rentan Iogieki odn. filozofski sistem, jer svaka takva ziltvorena
celina, po dijalektici samoj, »izaziva « svoju negaciju i dovodi
do protivreenosti. S druge strane, mi ne smatramo da je kon­
strukcija ovakvih sistema stetna. Naprotiv, nije tesko nabro­
jati koristi od takvih konstrukcija, u najgorem slueaju i zbog
toga sto nijedan ozbiljan misaoni napor ne ostaje bez ikakvih
plodova. Pokusaji da se konstituise koliko-toliko koherentna
dijalektieka Iogika u svakom slueaju, pa i ako je ree 0 skrom­
nim rezultatima, znaee bezusIovno izvesno prevazilazenje
klasiene formalne logike, iako nuzno bivaju i }) eeda« te iste
klasike, sto je neizbezno eim je ree 0 formalnim sistemima.
Prema izlozenom, mi cemo svoja shvatanja dijalektike,
koliko umemo jasnije, izrazavati kroz sasvim odredena pi­
tanja 0 kojima cemo raspravljati - koncepcije pojedinih dija­
lektiekih kategorija, principa, zakona, metoda, bice tako viSe
iziagane preko svojih realizacija nego preko svojih strogo za­
snovanih definicija.

II

Kako smo vee nagovestili, davanje prednosti iskazima tipa

"i-i« u dijalektiekom smislu, nad iskazima tipa »iIi-ili« u me­
tafiziekom smislu, mi ne shvatamo kao svojevrsni oportunizam,
skionost mirenju svega i svaeega, zaslepljenost pred oeigledno
nespojivim pojavama, eija istovremena tolerancija moze da
dovede do stetnih konfuzija u najrazlieitijim oblastima, poeev
od vrhunske nauke pa do svakidasnje taktike u tekucoj poli­
tici. Prednost 0 kojoj je ree nije apsolutna i svodi se na veoma
produbljenu svest 0 mogucnosti spojivosti na izgled nespojivih
kategorija, sud ova, pojmova, pojava u slucajevima kada se to
i dokaze preciznom analizom, do Dekartove meTe u kojoj vise
u tu analizu nismo u stanju da ozbiljnije posumnjamo. U svo­
jim dosadasnjim Clancima u ))Dijalektici«, u kojima sma se
najpreteznije bavili analizom matematiekih bica, na nizu pri­

103
 mera smo pokazali kako i u matematici, koja je po formalizQ­
vanosti prva medu naukama, sve vise dolazi do izrazaja spo­
jivost na prvi pogled apsolutno suprotnih tvrdenja. Na te se
primere necemo vracati niti ih ovde ponavljati. Ovo, 'naravno,
nisu bili primeri gde je formalni stay 0 jedinstvu suprotnosti
sluzio kao dokazno sredstvo za odredene matematicke Cinje­
nice, nego primeri za situacije u kojima svest 0 mogucnosti
dublje sinteze na izgled sasvim nepomirljivih alternativa daje
inspiraciju za svestranu analizu koja do zeljene sinteze najzad
dovodi. Ova dijalektieka svest daje saznanje 0 mogucnosti, pa
i nuznosti javljanja i daljih protivreenosti, sto dovodi do, kako
smo se u tim elancima izrazavali, »p1'ibranog oce kivanja n e­
ocekiv anog «. Iovu )) pribranost« ne mozemo ignorisati kada je
ree 0 primenama dijalektickih stavova. Nikako joj ne mozemo
osporiti izvesne metodoloske prednosti . Bez te )) pribranosti«,
u momentu kada naidem na protivreenost ili na nesto sto mi
se protivrecnim cini, bio bih ubeden da sam pogresio u ranijim
razmatranjima, pa bih mozda izgubio mnogo vremena u bes­
krajnom .proveravanju u stvari tacnih rezultata. Sa tom »pri­
branoscu «, ne gubeci iz vida m ogucnost da sam mazda i P:J­
gresio, krenucu i u analizu u drugom jednom smeru - traienja
opstijeg stanovista sa koga se vidi da su nepomirljive Cinjenice
do kojih sam dosao u stvari ravnopravni posebni slueajevi jedne
sire istine.
Da Ii su protivrecnosti ove vrste ))prave« protivrecnosti?
Nisu Ii one sarno prividne, iIi odraz lose skrojene strukture
moje misli, nije Ii kasnija )) spojivost njihova dokaz da se ni
o kakvim istinskim suprotnostima, odn. protivrecnostima, u
stvari i ne radi, ne radi Ii se, dakle, sarno 0 nekoj vrsti mog
prebrzog afektivnog reagovanja na neuobicajene pojave, 0 ne­
kom defektu moje mi sli, sklone da novosti dozivljava najpre
kao iznenadenja i nemogucnosti?
Nas je odgovor na ova pitanja, ipak, negativan. Euklid­
ska geometrija i geometrija Lobacevskog moguce su jedna
pored druge u poznatom smislu ravnopravnosti u pogledu
protivreenosti. Ako u geometriji euklidskoj zamenimo peti
postulat postulatom Lobacevskog, geometrija nece postati pro­
tivrecnom ako to vec nije i bez tih postulata. Odredena vrsta
ravnopravnosti ovih geometrija postoji i u pogledu prakse:
neke ce se prirodne pojave bolje objasniti uz koriscenje jedne
geometrije, a neke druge pojave uz koriscenje one druge.
Ipak, ovim se geometrijama ne moze osporiti svaka sup rot­
stavljenost. N e moze u jednom trouglu biti zbir uglova i jed­

104
nak 180 stepeni i manji od 180 stepeni. Nije moguea svaka
koegzisteneija ovih geometrija . One na odreden nacin ostaju
i dalje suprotne i pored sinteze koja ih je izmirila sa odrede­
nog stanoviSta. Njihova ravnopravnost u praksi, onako kako
je vee uvedena, objasnjava se, izmedu ostalog, i time sto je
primena matematike uvek samo aproksimativna. Objek7.ivna
realnost postoji, ali ni euklidska geometrija ni geometrija
Lobacevskog nisu apsolutno veran njen obraz nego jedna moze
biti verniji odraz u jednom problemu, a druga u drugom. Ne
moze se reei da u apsolutnom prostoru apsolutno i objektivno
vaZi bilo euklidska geometrija, bilo geometrija Lobacevskog,
bilo koja posebna geometrija , a geometrija vee danas ima
poveliki broj.
Analiza, na kojoj uvek insistiramo, svakako ee dovesti
do slucajeva gde ee »ili-ili « odneti prevagu nad »i-i «, i to ne
samo u slucajevima koji se svode na proste formalno-Iogicke
protivrecnosti. Sus tina nase teze i nije u apsolutnoj prednosti
dijalekticke alternative u svim mogucim situaeijama. U su­
protnosti su, reeimo, u odredenim prilikama na bojnom polju
alternative: »sacuvati zivot sto veeeg broja boraea« i »maksi­
malno napadati neprijatelja sa sto veeim snagama «. Suprot­
nost ovih zadataka samo je relativna . Ako se bukvalno shvati
zadatak 0 cuvanju zivota u tome smislu da se svaki borae
sto dublje ukopa i, u momentalno sto bezbednijoj situaciji
odbija napade, nesto duze ee se odrzati zivoti veeeg broja
ljudi, ali ee ovakvo drianje po isteku toga vremena dovesti
do pogibije svih ako postoji moguenost da neprijatelj, do­
vodenjem novih snaga, formira joos jaci obruc. Ako se, pak,
uputstvo 0 cuvanju zivota shvati sa gledista krajnjeg eilja
u optimalnom smislu ocuvanja zivota, a zna se za moguenost
neprijateljskih pojacanja, onda ee opsti juris doduse nesto
malo skratiti zivot jednog broja u odnosu na moguenost koju
pruza pozieiona odbrana, ali zato se dobija realna sansa da
oni koji u jurisu ne poginu i probiju se sacuvaju zivot i za
sledeee bitke, a mozda i za mir. U ovoj drugoj interpretaeiji
nase odredbe nisu nespojive suprotne, treba izabrati »i-i«, jer
analiza pokazuje da bas maksimalni rizik znaci mogucnost
spasa za sto veei broj. Ako bi, pak, eilj bio da se zivot svih
momentalno sto duze odrzq.va radi sto duzeg angazovanja ne­
prijatelja na istom mestu, pa i po eenu da se svi borei zrtvuju,
onda do izrazaja dolazi »ili-ili « - opsti juriS se iskljucuje
sa zadatkom cuvanja zivota, ciji je smisao sada izmenjen.

105
 Sve, dakle, zavisi od konteksta, od dubljeg smisla datih
zbivanja, od veza, cesto skrivenih, izmedu raznih kretanja i
pojava. Marksove analize kapitalistickog drustva polazile su .
od najminucioznijeg ispitivanja savremene stvamosti, a rezul­
tati nisu dobijeni formal nom primenom dijalektickih zakona
na utvrdene cinjenice,nego su dobijene cinjenice i rezultati, s
jedne strane, mogli posluziti kao vrsta dokaza dijalektickih
zakona, a s druge strane, poznavanje ovih zakona Marksu
davalo je veeu metodolosku sirinu i 'kriticnost, koja mu je
olaksavala posao.

III

U ovom Clanku manje se govori 0 objektivnom vazenju

dijalektickih zakona kada je rec 0 prirodnim procesima. U
ranijim clancima smo ovo pitanje tretirali na takav nacin da
smo vise govorili 0 sirokoj rasprostmnjenosti pojava kod kojih
se manifestuje vazenje dijalektickih zakona, nego sto smo
davali tvrdenja da se dijalekticki zakoni manifestujui to svi:
u svako doba, na svakom mestu, u svim prirodnim postupcima.
Za nas su ovakve rezerve u izrazavanju prirodne vee i zbog
toga sto ni mi, ni rna ko drugi ne poznajemo sve prirodne
procese u njihovom totalitetu. Ako je, recimo, rec 0 prelasku
kvantiteta u kvalitet, onda ne nedostaju primeri gde bas
ovakva interpretacija izgleda sasvim adekvatna. Brojni su i
primeri u kojima se vidi da tacka »dijalektickog skoka « ne
sme biti shvaeena preusko, da njeno trajanje i njena »radikal­
nost« u smislu kvalitativne promene ne moraju biti shvaeeni
optimalno, a da se time nj ena egzistencij a u jednom sirem
smislu ipak ne dovede u pitanje. Ima primera u kojima se
potreba ovakve interpretacije iIi ne vidi iIi se ne opaza za
sada. Primere zadnje vrste obilato koriste protivnici dijalek­
tike, kada osporavaju univerzalno vazenje dijalektickih za­
kona. Za nas, kako smo ga u pocetku uveIi, »skromni pro­
gram «, vee siroka moguenost jedne interpretacije znaci po­
trebu njenog ozbiljnog uzimanja u obzir. Svest 0 egzistenciji
velikog broja pojava sa kojima se zakon prelaska kvantiteta u
kvalitet sasvim zadovoljavajuee slaze daje nam u praksi ako
nista drugo a one k1-itican i neophodrw skeptican prilaz mnogo
cemu na izgled stabilnom i nepromenljivom. Ovakva kriticnost
je neophodna i u naucnom rildu, i u politickom zivotu , j u
zivotu privatnom i svakodnevnom. Zasto bismo odbacivali

106
ovako korisno uputstvo samo zato sto nailazimo na teskoce
pri pokusaju dokaza njegovog univerzalnog vazenja ili samo
zato sto ne mozemo da dokazemo da je ree 0 jedino mogucem
opisu datog procesa?

IV

Jedino moguci opis X (da li je data interpretacija jedini

moguci opis) - za ovaj problem -se cvrsto vezuju protivnici
dijalektike, naroeito kada je ree 0 praktienoj primenljivosti
dijalektike. Da li je jedna dijalektieka interpretacija jedini
moguci opis, zaista moze da bude relevantno u slueajevima
kada ta interpretacija upucuje na odredenu akciju, a even­
tualno druga interpretacija upucuje na suprotnu akciju . Jos
je sigurnije da apstraktna diskusija na ovome nivou ne vodi
do korisnih rezultata, a da ce i sira analiza u mnogim odre­
denim slueajevima eliminisati lazne dileme. U jednom broju
slueajeva mogucnost razlieitih interpretacija i ne dovodi uop­
ste do konfuzije. U drugim slueajevima drugacije interpreta­
cije mozda postoje, ali ih nije lako naci. Ako vidimo samo
jednu interpretaciju, zasto da je odbacimo samo zbog toga
sto ne znamo i drugu, ako ova prva dobro sluzi i u odredenim
granicama se slaze sa iskustvom. Pretemna strogost zahteva
prema dijalektickim interpretacijama najcesce je ideoloske
prirode, blagodareci einjenici da mnogi protivnici radniekog
pokreta vide u ma terijalistiekoj dij alektici sarno ideolosku
platformu socij alista i ko'munista, stvon:inu da opravda pro­
letersku revoluciju. Medutim, Marks nije tvrdio da proleter­
ska revolucija mora da do de zato sto kvantitet mora da prede
u kvalitet, nego je neminovnost proleterske revolucije izv eo
iz analize kretanja savremenog kapitalistickog drustva. Onda
se revolucija mogla shvatiti kao taeka dijale'ktiekog skoka .
Kada je ree 0 »jedinoj interpretaciji « ili »jedinom do­
kazu «, dopusticemo sebi manji izlet u jednu specijalizovanu
matematicku oblast, radi nekih analogija, a i radi ukazivan.ia
na to kako ponekad zahtevi za »drugim dokazima « mogu da
budu i liseni smisla.
U svom radu na kvalitativnoj analizi diferencijalnih
jednaeina eesto sam koristio takozvani princip Vazevskog u
kome sustinski figuri se topoloski pojam retrakta. Moje korisce­
nje se svodilo, s jedne strane, na izbor novih tipova jednaeina
kod kojih se princip Vazevskog moze primeniti, a s druge

107
strane, na specifikaciji opstih skupova 0) i S iz ovoga principa.
Svaka specifikacija jednacine i skupova 0) i S daje jedan
rezultat iz kvalitativne analize u kome se sam retrakt (neop­
hodan u iskazu principa Vazevskog)uopste ne spominje. Sarna
cinjenica da se retrakt ne spominje u posebnim realizacijama
principa Vazevskog ukazuje na moguenost da se ove posebne
realizacije, posebne teoreme, pojedinacno mogu dokazivati
i bez pojma retrakta. Ovo je zaista i slucaj, pa za mnoge
realizacije postoje dokazi, za neke druge se naziru, za neke
mozda postoje ali su, po svoj prilici, dosta teski. Medutim, u
diskusijama prilikom raznih saopstenja, ja cesto dobijam pi­
tanja 0 samom principu Vazevskog, maze Ii se i on dokazati
elementarno, moze li se, cak, njegov sadrzaj dobiti bez pojma
retrakta. To su pitanja u stiIu: moze Ii se neka teorema 0
visinama trougla formulisati bez pojma trougla. Princip Vaiev­
skog je princip velike opstosti - gde retrakt sustinski figurise
bas da .obuhvati bezbroj partikularnih rezultata, koji se inace,
svaki na svoj partikularni nacin, po svoj prilici mogu dobiti i
drukcije. Moze Ii princip Vazevskog bez retrakta? Mozda i
moze, prividno, tako sto eese izostaviti termin a zadrZati su­
stina, pa onda princip formulisati na nepotrebno duzi i rogo­
batan nacin.
Dijalekticki principi i zakoni svakako nemaju onu vrstu
primenIjivosti koju imaju matematicke formule za koje je vee
utvrdeno da dobro sluze pri nekim modelima, pa sarno treba
u njih unositi dobijene rezultate merenja. Pogoditi momenat
"dijalektickog skoka« pred koji je pogodno i lienom aktivno­
seu ubrzati neke procese nije uvek stvar ni 1aka ni jednostav­
na i zahtevace cesto najpreciznija istrazivanja .

v
Bez dijalektickog ispitivanja procesa u kretanju, sa svim
beskrajnim spletom uzajamnih veza, bez traganja za konkret­
nom istinom, tj. bez dij alektickog principa odredenosti istine
(gde se izgovoreni iskaz posmatra u citavom sklopu svoje
vremenske, prostorne, drustvene i svake druge usIovljenosti),
dijalekticki principi ne sarno da ne mogu biti dovoljni kao
sredstvo za izna1azenje novih istina nego mogu voditi i do
najveCih zabluda. Kao da je sasvim dijalekticki misliti da novi,
dinamicni pokreti koji se radaju u krilu starog poretka, 10­
meei ga i ruseCi, zasIuzuju svaku podrsku i paznju, cak ako

108
 momentalno ne preovladavaju, ako su na izgled slabiji, ali su
u stvari jaCi, jer su u procesu nezadrzivog bujanja, dok se
preovladujuci stari poredak raspada, razdiran mnogim pro­
tivrecnostima. Sarno, ako se na ovome i zadr.zimo,onda bi i
fasisticki pokreti u nastajanju mogli da izgledaju dostojni
prihvatanja. Stvar se mora, ipak, posmatrati u celini i zaklju­
citi, na osnovu rigoroznog proucavanja koga pokret u stvari
predstavlja i kuda, u krajnjoj liniji, pokret vodi. Tek uz
pozitivne zakljucke iz ovog domena podrzacemo uocenu di­
namiku i znanje odredenog dijalektickog principa dace nam
odredenu nada da one sto se razvija, ali sto je i sa gledista
postojecih mogucnosti i sa glediSta napretka prihvatljivo, mo­
ze i da se ostvari i pored svoje momentalno skromne pozicije.
Staljin, u svom poznatom spisu 0 dijalektickom i istorij­
skom materijalizmu, doslovce kaZe: »Ako je prelaz sporih
kvantitativnih promena u brze i iznenadne kvalitativne pro­
mene zakon razvitka, onda je jasno da revolucionarni pre­
vrati, koje izvrsuju ugnjetene klase, predstavljaju potpuno
prirodnu i neizbeznu pojavu.
Dakle, prelaz od kapitalizma socijalizmu i oslobodenje
radnicke klase od kapitalistickog jarma ne moze se ostvariti
putem sporih promena, putem reformi, nego samo putem kva­
litativne promene kapitalistickog pokreta, putem revolucije.
Dakle, da se ne pogresi, u politici treba biti revolucionar, a ne
reformist.
Dakle. Ako se razvitak vrsi putem izbijanja unutrasnjih
protivrecnosti, putem sukoba suprotnih sila na bazi tih pro­
tivrecnosti, s time da se savladaju te protivrecnosti, onda je
jasno da je klasna borba proletarijata potpuno prirodna i neiz­
bezna pojava.
Dakle ne treba zataskavati protivrecnosti kapitalistickog
poretka, nego ih treba otkrivati i rasplitati, ne treba gasiti
klasnu borbu nego je dovoditi do kraja.«
Evo primera formalnog koriScenj a dij alektickih zakona,
gde se, polazeci od njih kao dogmi, stavljaju stvarnost i bu­
ducnost u odredene okvire, bez mnogo obrazlozenja.
Najpre je zakon 0 prelasku kvantiteta u kvalitet i apso­
lutizovan i suzen na »brze i iznenadne « kvalitativne promene,
medutim i brzina i iznenadnost su veoma relativni pojmovi.
No i ako se apsolutizuje ovaj zakon na dati iIi slican nacin,
po cemu se moze bez daljeg zakljuciti da revolucionarni pre­
vrati predstavljaju »potpuno prirodnu i neizbeznu pojavu«? Po

109
cemu ne bi proletarijat koji bi parlamentarnim . putem dosao
na vlast mogao, i bez prevrata, donosenjem novih zakona,
vrlo brzo da uvede novi. poredak,»uklopivsi « se tako u pre­
lazak kvantiteta u kvalitet? ni, po cemu spore reforme, aIi
koje bi isle u smeru socijaIizacije, ne bi mogle doCi do takvog
kvantiteta danas koji bi omoguCio da vee sutra konstatu jemo
da socijalizam vee preovladuje, da je novi kvalitet vee osvo­
jen? Naravno, stvar sa refonnistickim putem u socijalizam
ni j e tako jednostavna, ali ne zato sto je ovaj put nespojiv sa
fonnalno formuIisanim zakonom 0 prelasku kvantiteta u kva­
litet.
Medutim, neadekvatno tretiranje, preuveIicavanje iIi for­
malizovanje dijalektickih principa nikako ne mogu njihovu
vrednost ne sarno anuliratl ·nego ni smanjiti njihov veliki
znacaj u teoriji i praksi, kada se koriste u sklopu detaljne i
savesno analizirane dokumentacije i argumentacije.

VI

Kao primer nedijalektickog iskaza naveseemo iskaz u

za,d nje vreme upotrebljavan kod nekih nacionalnih 'separa­
tista, a koji glasi : »nas interesuje sarno samoupravna Jugosla­
vija i nikakva drukcija«.
S obzirom na znacaj samoupravljanja kao krupne tekovi­
ne socijaIisticke Jugoslavije, izgledalo bi, ali sarno na prvi
pogled, da je sa ovim iskazom sve u redu. Pridimo, medutim,
ovom iskazu sa dijalektickog stanovista, uzimajuCi u obzir
moguee relacije u vezi sa »i-i «, odnosno »iIi-iIi«, a takode i,
sto je dijalekticki , sa gledista moguCih veza, implikacija, u
sklopu savremenih kretanja. Ako se posmatracu na prvi po­
gled citirani iskaz ne bi svideo, on bi se, provokativnom
ostlinom iskaza osetio pobunjen da da suprotan iskaz tipa:
»Ocuvanje Jugoslavije je najglavnije, pa makar bila nesamo­
upravna .« Ako bi dao ovakvu izjavu, osetio bi se neprijatno
na drugi nacin, ne oseeajuei dovoljno motiva za bilo kakvu
toleranciju nesamoupravnosti. Gde je, dakle, izlaz?
Prvobitni iskaz je, u stvari, postavljen u ekskluzivnoj for­
mi sa »iIi-ili«. IIi samoupravna Jugoslavija ili nikakva Jugo­
slavija. Ovakvo razgranicavanje podrazumeva da bi ' jedna
»nesamoupravna Jugoslavija « obavezno, u svakom slucaju,
bila gora od bilo kakve sudbine koja bi snasla narode Jugo­
slavije posle razbijanja savezne drzave, ukljucujuei i njihova

110
potpadanje pod stranu okupaciju. Ova konstatacija vee daje
odredenu boju razmatranom iskazu i skoro da nas oslobada
napora da razmisljamo sta sve autor iskaza eventualno pod­
razumeva pod »nesamoupravnom Jugoslavijom«. Dalje, sta
ovaj iskaz znaci u smislu konkretne akcije na koju poziva?
Da li je pojam »samoupravne Jugoslavije « dovoljno precizan?
Samoupravljanje je, kako rekosmo, krupna tekovina, ali i
teska obaveza sa cijim su ostvarivanjem skopcane ne male
prepreke. U zemlji, kako u narodu, tako i u rukovodstvu, ne
postoji apsolutno zadovoljstvo dostignutim stepenom samo­
upravnosti, sto se neprekidno i javno istice. Ova okolnost daje
za pravo pristalicama citiranog iskaza da prilicno proizvoljno
mogu izabrati momenat proglasenja postojeee J ugoslavije za
nesamoupravnu, cak i pod pretpostavkom VI-Io povoljnih sa­
moupravnih kretanja, samim tim sto idealno, za svagda dato
samoupravljanje ne moze ni postojati, vee sarno moze da bude
sve bolje i bolje. Prakticno, iskaz ukazuje sarno na zelju
autora da, u n-ajmanju ruku, zadrzi velike rezerve u vezi sa
smislom egzistencije Jugoslavije, a da se nicim ne obaveze u
smislu borbe za nju. Upotreba jednog termina prilicne opsto­
sti (»samoupravna Jugoslavija «) u impliciranoj alternativi sa
bilo kakvom drugom sudbinom navodi nas na odbacivanje
ovakvog »ili-ili« za kojim osee a potrebu sarno onaj kome je
cilj zaostravanje odnosa, a navodi nas na sintezu tipa »i-i« ­
dakle: i Jugoslavija i samoupravljanje. Jos detaljnija analiza
pokazuje da u datim uslovima, u datoj situaciji , s obzirom na
cvrstinu zemlje i postignute tekovine svaka alternativa Ju­
goslaviji predstavlja u najmanju ruku jalovo naklapanje. I
jos jedna sinteza tipa »i-i« : i samoupravnost, i osamostaljiva­
nje republika, i sve veea kohezija i integracija 'na samou­
pravnoj osnovi i sve veea relativna samostalnost organizacija
udruzenog radal Nisu po sredi nespojive suprotnosti, sarno
ako se do kraja, samoupravno ali i na naucnoj osnovi, razradi
sistem, koncepcije, kratkorocne i dugorocne i ako je, naravno,
i pre svega, dovoljno mudrosti i dobre volje.

VII

Dijalekticki urn pristupa saznatom iskazu ne sarno sa

gledista sta on saddi nego i kada je izrecen, od koga je izre­
cen i u kome cilju. On se ne lisava ispitivanja svih veza koje
su mu dostupne_ U uzrujanoj atmosferi nekih demonstrativnih

111
 situacija bili smo svedoci dogaaaja da lica, skoro sa ulice,
puna postenih i pravednih parola, izreeenih u krajnje borbe­
nom obliku, za tren oka »zagreju« uzburkanu mladost. Prigo­
vori da je red videti sa kim imamo cast da razgovaramo od­
bijani su uzvicima : »Nije nam vazan njegov rodoslov, nego
sta eovek kaze«. Cinilo se pojedinima da je pridoslica rekao
sarno istine 0 socija:lnim nepravdama, a nisu zapazali da je, u
stvari, jedino bacio poziv na nemire. Mozda bi to zapazili kada bi
saznali da eitava proslost pridoslice, eitavo njegovo dotadasnje
ponasanje, sve njegove liene i 'porodiene veze ama bas nieega
zajednickog nemaju sa teznjom za socijalnom pravdom, a
svakako imaju sa interesom za nemire. I uopste, na koji naCin
moze zlonamerna lienost podstaci nemire u dobronamernoj
i postenoj sredini, sem ako se ne posluzi verbalno dobrona­
mernom i postenom teoriJom? Nemiri se mogu podsticati i iz
naivnosti. Da Ii je posredi naivnost i zla namera valja, narav­
no, ispitivati . A kako ispitati kada u stvari ne znamo skim
govorimo?
Male su navike u »spajanju nespojivog«! Naivnost ne
ume da spaja lepe reei i lose namere! Priprosta pamet je
sklona crno-belom slikanju: ili je neko dobar, divan eovek
iIi je crni davo. Kao da, sem »ekstremno dobrih« i »ekstrem­
no zlih Ijudi«, nema bezbroj prelaznih oblika, kao da se u
toliko primera ne pokazuje da se u istoj Iicnosti bore dobro i
zlo, pri cemu preovladuje cas jedno cas drugo. Rezime se iz­
vlaci na kraju zivotnog puta, kada su »podaci sredeni «. ni,
kako kaze narod, »mrtvome se kurjaku rep meri.

VIII

Dijalekticki stavovi 0 vecitom kretanju, 0 relativnosti

istina, 0 asimptotskom pribliZavanju apsolutnoj istini koju
nikad ne dostizemo, 0 relativnosti odnosa uzroka i posledice,
o dijalektickom jedinstvu globalnog determinizma i slobodne
Ijudske delatnosti - dragocena su pomoc u naucnom radu,
odnosno sve dragocenije ukoliko je misaona delatnost sloze­
nija ili ukoliko je slozenija situacija u kojoj treba donositi
odluke. Prigovarac ce primetiti da i u ovoj i u dosadasnjim
tvrdnjama u stvari i ne plediramo za neku dijalektiku u SPQ­
cijalnijem smislu, nego prosto za svestran, ozbiljan, naucan,
oprezan prilaz ispitivanjima i razmatranjima. Stvar je, me­
autim, ocigledno u Cinjenici da se, za nas, ove dye pozicije

112
 prakticno izjednacuju iIi bar da nisu u suprotnosti. Mi i ne
smatramo da kroz dijalektiku treba da pruzamo neka neo­
eekivana otkrica . Ali, ne zavaravajmo se misleci da eksplicitno
ponavljanje nekih prostih istina znaei obavezno bespredmetan
i trivijalan posao! Okrenimo se oko sebe i nece biti tesko
pronaci primere licnosti i uglednih i uspesnih u nekim po­
sebnim oblastima, a ciji se urn ipak ne odlikuje onom dijalek­
ticnoscu za koju u skromnom vidu plediramo : nerazlikovanje
glavnog od sporednog, izolovano posmatranje pojava, prerano
uopstavanje, slaba procena situacije, nerazlikovanje snaga u
kretanju od onih u staticnosti, insistiranje na ovestalim dog­
mama i pored obilja dogadaja koji ih prevazilaze. Cudna tez­
nja da se specijalni rezultati iz svoje nauke protegnu do uni­
verzalnog, do kosmiekog znacenja. Materijalizam materijali­
sticke dij alektike mi, sa gledista primena, gledamo prven­
stveno kao stav koristan za eliminisanje svake mistike, svih
dodatnih elemenata koji nisu zasnovani na zapazanju, ekspe­
rimentu, akciji i na razmisljanjima dijalektickog uma zasno­
vanim na tim zapazanjima, eksperimentima i akcijama. Znamo
da se materijalisticko stanoviste dokazuje prvenstveno uka­
zivanjem na apsurde suprotnih stanovista. U konkretnim
istrazivanjima materijalisticko stanoviste otklanja, dakle, sve
mogucnosti zabune. U politickim kretanjima one otklanja ma­
nipulisanje masama pomocu vanzemaljskih faktora, pri cemu,
priznajemo, ostaje i sasvim dovoljno cisto ovozemnih moguc­
nosti za razne zloupotrebe . Ne poricemo ni svaku istinitost
ni svaku dijalekticnost stavovima u stilu Unamuna po kojima
se u besmrtnost ne moze ni do kraja verovati ni u potpu­
nosti ne verovati (u podsvesti bar, kazu, ostaje neunistiva
klica vere).
Znamo da ni vazenje opstih, dijalektickih zakona i princi­
pa, ni onih iz posebnih nauka, ne daje dovoljno razloga nekom
opstem »vasionskom optimizmu «, ni apsolutnoj veri u to da
razvitak prirode znaci sigurno dobro za covecanstvo. No kako
ipak imamo izvesnu slobodu izbora, mi biramo Ijudsku solidar­
nost i Ijubav, Ijudsko stvaralastvo za dovoljne motive zivota,
a dosadasnji uspesi u ostvarivanju tih ideala (i pored teskih
neuspeha) ulivaju nam nadu za buducnost. Dijalekticko je­
dinstvo vidimo i u istovremenoj prisutnosti uspeha i neuspeha
o kojima je ree. Bez neuspeha ne znamo sta bi nam znacili
uspesi.
Razmatranja zavrsavamo kracim razmisljanjem 0 dija­
lektickoj spirali. Eto vestacke konstrukcije ako sa njom,
8 Matemati ka i dljalektika 113
unapred zamisljenom, kao sa Prokrustovom posteljom, prila­
zirilo zivoj stvarnosti! A ipak se sa ovom spiralom sreeemo
na svakom koraku . Neka nam se oprosti ako uzimamo pro­
stij,e' primere . Uostalom, to einimo sasvim namerno, jasnoee
radi" a i zbog vee u poeetku najavljene »skromnosti dijalek­
tiekog programa «. Koliko smoputa, u obienom zivotu, »nasli
pravu meru « nekim svojim nastojanjima. U nekoj mucnoj
situaciji, koja nam je zbog odredenih smetnji postala neiz­
drzljiva, preduzeli smo nagle korake da situaciju izmenimo
uklanjanjem, negiranjem srrietnji 0 kojima je ree, Dosli smo
u novu situaciju u kojoj ranijih smetnji nema, ali koja je sad
neobiena i ne sasvim prijatna na jedan drugi naein. Na ranije
smetnje smo eak i na neki nacin naviknuti, a s druge strane
su eesto za smetnje vezani i neki pozitivni elementi koji su
sada zajedno sa smetnjama iSeezli. Nase »nalazenje prave me­
re « eesto je sustinski u jednoj novoj negaciji koja je, ali sarno
donekle, vraeanje na staro, bar onoliko da iseezli pozitivni ele­
menti ne iseeznu sasvim. Vratili smo se na isto, ali bolje.
IIi, rascepkanost sitne proizvodnje negirana je u posleratnom
nasem razvoju centralnim planiranjem i forsiranjem drzavne
intervencije. Doslo je do nove negacije u kojoj se rascepkanost
opet javlja, ali nije ona ista, nego na visem drustvenom nivou, sa
integracionim nastojanjima, eiji je cilj da ovu rascepkanost
zastiti od anarhije uz zadriavanje prednosti individu~Jne ini­
cijative. Nije »isto to, sarno malo drukeije «, nego »istoto,
sarno mnogo drukeije« dijalektieka negacija koja od starog
zadriava ono sto doprinosi daljem razvitku, ali u kojoj novo
vlada i preovladuje. '

* P .S. Ovaj cianak je objavijen u ca sopis u »Dijaiektika «, Beograd,

1971, sv. 3.

114
 POGLED NA ENGELSOVA SHVATANJA MATEMATIKE

U clanku »0 dijalektickoj interpretaciji nekih problema

zasnivanja, razvoja i primene ITliatematike « (»Dijalektika«,
1968, sv. 1, str. 63-76) dao sam i sazet osvrt na Engelsove
poglede na matematiku, koliko se mogu videti iz odgovara­
juCih tekstova iz »Anti-Diringa « i »Dijalektike prirode«. Bu­
duci da ovaj osvrt, iako veoma koncizan, spominje manje-vise
sve Engelsove teze iz navedena dva znacajna dela, smatrao
sam kao neku vrstu obaveze da spomenuti osvrt prosirim i
jasnije obrazlozim svoje sudove.
Doduse, 0 Engelsovim stavovima u vezi sa matematikom
pisano je mnogo i tesko da se moze naci analiza koja vee
u nekom obliku nije izrecena. Nisam nalazio, pogotovu na
nasem jeziku, analizu te vrste koja bi se osvrtala, na jednom
mestu, pasus po pasus, na manje-vise sve Engelsove teze, a
koja bi istovremeno imala, sem kritickog, i informativni ka­
rakter - da 0 tim tezama obavesti neupucene citaoce kakvih,
naravno, uvek ima. 1z tih razloga sam se usudio da izaberem
ovakvu temu, pravdajuci jos ovaj postupak i time sto ce moj
pristup svakako imati i jedan »licni ugao « koji ipak, u veCini
slucajeva, obezbeduje da nece doCi do potpunog poklapanja
sa sistemom sudova nekog drugog autora. Uostalom, poznato
je da se bas 0 tzv. »velikim temama «, bas zbog njihove dubine
i velikog znacaja uvek moze red ponesto novo ili bar star~
reci na donekle nov naCin, koji prisnije zvuci uhu savremenog
slusaoca.
Sam Engels je ne sarno priznavao nego i isticao u pred­
govoru »Anti-Diringa « da se nije sa istom kompetencijom mo­
gao kretati u svim oblastima u koje ga je dov.ela polemika
115
sa Diringom. U oblastima koje je manje poznavao trudio se da
se drzi neospornih, opstepriznatih cinjenica. Za Marksa En­
gels istice da je temeljno poz.navao matematiku , dok za sebe
to ne tvrdi, iako naglasava da je u toku od oko osam godina,
za vreme boravka: u Londonu, posvetio mnogo vremena izu­
cavanju matematike i prirodnih nauka .
Trece izdanje »Anti-Diringa« objavljeno je 1894. godine.
Matematicke beleske iz »Dijalektike prirode « poticu iz 1873.
i kasnijih godina. Matematicke nauke u ovo doba bile su ve­
oma razvijene, znatno bogatije nego sto bi se moglo zaklju­
citi iz. Engelsovih tekstova, ako bi trebalo da oni predstavljaju
filozofski rezime Citave tadasnje matematike. Ovo, medutim,
nije bila Engelsova namera. Ddeci se, kao sto smo vec nago­
vestili, opstepoznatih cinjenica, ali ulazeci i u domen tzv. viSe
matematike, on je koristio te Cinjenice kada je u njima
nalazio pogodne primere za dijalekticke zakone, odn. kada ih
je smatrao kao posebno relevantne u filozofskom smislu.
U izlaganju cemo se pozivati na srpskohrvatska izdanja:
»Anti-Diring« (Novinsko-izdavacko preduzece »Naprijed «) i
»Dijalektika prirode « (Kultura, 1951). Pocecemo sa »Dijalek­
tikom prirode «.

II

U »Dijalektici prirode « Engels se najpre dotice mate­

matike na str. 57 obarajuci se, svom zestinom, na misticne
interpretacije svih vrsta i dobacujuCi: »AIi kad se jednom
priviknemo da korenu iz minus jedan iIi cetvrtoj dimenziji
pripisemo bilo kakvu realnost izvan nase glave, tada vise nema
velikog znacaja ako krenemo korak dalje, pa priznamo i svet
duhova, koji se prikazuje medijumima «. Rec je 0 reakciji na
neke spiritisticke pokusaje da se vizuelno dozivi cetvoro­
dimenzioni svet. Zaista, svaka nada da se vizuelno okolni svet
moze doziveti na drugi nacin nego sto ga dozivljavamo zaslu­
zuje gnev, sto ne smanjuje matematicki znacaj visedimenzi­
onih prostora . Imaginarnom broju se ne moze pripisivati, zaista,
nikakva bukvalna realnost, kao, uostalom, ni realnom broju.
Mislene hipoteze vezane za cetvorodimenzionu realnost, za
koje su spiritisti tvrdlli da su »reaIizovane«, imaju, medutim,
veliki znacaj u matematici posto bibno doprinose boljem
shvatanju pojmova .
U »Dijalektici prirode « posebno matematici je posveceno
poglavlje »Matematika«, sa ukupno 17 stranica (264-281), na

116
kojima je izlozeno 17 fragmenata . Neki od fragmenata su
razradeniji, a neki predstavljaju najkrace skice za kasniju
razradu.
Prvi fragment odnosi se na aksiome, a saddi i najsu­
marniju definiciju matematike kao nauke 0 veIicinama. Ra­
zumljivost, »jasnocu samu po sebi« aksioma, Engels, zajedno
sa Spenserom, smatra za rezultat nasleda. Jasno je da se
»ociglednost « aksioma ne moze odnositi na sve moguee sisteme
aksioma toliko brojne danas u matematici, koja se, u skladu
sa sve veeom rigoroznoscu, sve vise aksiomatizuje. Ociglednost
cak nije danas ni bitan kriterijum za izbor aksioma. Nije, me­
dutim, slucajno sto su istorijski ranije nastali sistemi aksioma
bili »ocigledniji «. Nema nikakve sumnje da su prvobitne ma­
tematicke teorije predstavljale prvu apstrakciju dotadasnjeg
neposrednog ljudskog iskustva, na cemu Engels insistira, s
pravom, na vise mesta. Ovaj se fragment zavrsava nedovoljno
objasnjenom konstatacijom da se aksiome, ako nisu tautologije.
mogu »dijalekticki dokazati«.
Drugi fragment pokazuje povezanost matematickih ope­
racija, svodenje jednih na druge, prelazenje jednih u njima
suprotne, gde Engels, ne podvlaceei to eksplicitno, oCigledno
trazi primere kako za sveopstu dij alekticku povezanost, tako
i za jedinstvo suprotnosti. »A ovo pretvaranje iz jednog oblika
u suprotni nije nikakva dokona igra, ono je jedna od najmoe­
nijih poluga matematicke nauke, bez koje bi se danas jedva
mogao izvesti neki tezi racun.« Engels se zaddava na prostim
primerima tipa x 2 = VF X4 • Moze se, naravno, navesti bezbroj
primera neocekivanih veza pojmova i rezultata u matematici.
Drugo je pitanje da li svi primeri koji se izaberu, recimo,
kao primeri za jedinstvo suprotnosti znace i dublju sintezu
karakteristicnu za jedinstvo suprotnosti kao zakon razvitka
iIi da Ii cinjenica x 2 = VF T predstavlja sustinsko svojstvo
broja X2, koje znaci jednu njegovu bitnu odrednicu. Ne upu­
stajuCi se u ovakve podrobnosti, ipak moramo priznati da
Engels ovde ukazuje na rasprostranjenost, u matematici, izves­
nih jedinstava suprotnih odredaba i to takvih koje se smatraju
kao najprirodnije. Nesumnjivo, termin »suprotne odredbe« mo­
ramo shvatiti u nesto sirem smislu.
Engels naglasava revolucionarnost Dekartove promenlji­
ve velicine, s pravom tvrdeei da su kretanje i dijalektika sa
njom usli u matematiku. Naglasava da su Njutn i Lajbnic pre
dovrsili nego otkrili diferencijalni i integralni racun. Mi bismo

117
 rekli da je ovo otkrice bilo jedan dijalekticki skok - vrlo
temeljno pripremljen u toku proslih vekova, sto ni najmanje
ne smanjuje genijalnost Njutna i Lajbnica.
U trecem fragmentu na . jednostavnim primerima Engels
kvantitetima (prirodni brojevi) korespondira odredene kvali­
tete (npr. 16 nije sarno zbir od 16 jedinica, on je takode kva­
drat od 4 i bikvadrat od 2) . »GovoreCi 0 beskonacno velikom
i beskonacno malom, matematika uvodi kvalitativnu razliku
koja se cak ispoljava kao nepremostiva kvalitativna suprotnost:
javljaju se kvantiteti koji se medusobno tako jako razlikuju
da medu njima prestaje svaki racionalni odnos, svako upore­
divanje i oni postaju kvantitativno inkomenzurabilni (nesa­
merljivi). « Bez obzira na cinjenicu da uvodenje beskonacnb
velikog i beskonacno malog zaista znaci uvodenje novih kvali­
teta, sto je, uostalom, jedino .i znacajno za Engelsa, jer je u
tome poenta njegove misli, ipa~ moramo naglasiti da je ' pre­
terano govoriti 0 odsustvu svakog racionalnog odnosa, svakog
uporedivanja. Recimo, duz i prava imaju isH kardinalni broj,
sto takode nije liSeno svake paradoksalnosti s obzirom na usta­
ljene navike. Ovde je, naravno, Engelsova misao ogranicena
stepenom naucnog saznanja doba u kome je pisao.
U sledecem, cetvrtom fragmentu Engels se bavi brojnim
sistemima, podvlaceci da brojevi dobijaju odredene kvalitete u
zavisnosti od brojnog sistema. Recimo, u svakom sistemu kome
je baza neparan broj nestaje razlika izmedu parnih i neparnih
brojeva, sto ilustruje relativnost nasih pojmova i saznanja.
U petom i sestom fragmentu dosta iscrpno se komentarisu
jedinica i nula, da bi se podvuklo »kakva je raznolikost i mno­
gostrukost sadrzana u pojmu jedinice, koji nam na prvi po­
gled izgleda tako jednostavan «, odnosno »ma gde se sreli sa
nulom, tu ona predstavlja nesto vrlo odredeno i njena prak­
ticna primena u geometriji, mehanici, itd. dokazuje da je ona
- kao granica . vaznija od svih stvarnih, njome ogranicenih
velicina«. Smisao ovih fragmenata opet je u tome da se otkriva
beskrajna slozenost i mnostvo relacija u na izgled jednostav­
rum pojavama, ali i da se pokaze da nista moze da bude nesto
(vrsta jedinstva suprotnosti), odnosno da se brani Hegelova
misao da »nista od necega jeste neko odreaeno niSta «. Engelsu
promakne i neki iskaz neprihvatljiv sa danasnjih matematic­
kih stanovista, kao da je »nula negacija svake odredene koli­
Cine «. Uostalom, citavo njegovo dalje izlaganje demantuje
ovakvo shvatanje, jer mu je bas cilj da i nulu predstavi kao
»koliCinu « svoje vrste. Sedmi fragment se odnosi na potencije

118
 sa eksponentom nula, sa ciljem da se pokaze kako jedinica
»koliko god se ona cinila identicna samoj sebi - sadrzi bes­
konacnu raznolikost time sto ona moze biti nulta potencija
bilo kojeg drugog broja«. Po svoj prilici, cilj fragmenta je da
se i ovde ospori klasicni princip identiteta a = a: svaka stvar
je jednaka samoj sebi, postojana je, nije jednaka nicemu dru­
gom, sto je princip sasvim nedovoljan, sem kada se ogranicimo
na »sitne razmere i kratka vremenska razdoblja « (str. 221).
Promenljivost objekta vezana je za vreme, sto nije slucaj sa
jednakoseu XO = 1. . Ipak, ova jednakost se moze koristiti za
relativizaciju pojma jednakosti, jer ima situacija u kojima je
jedinica znacajna bas kao xO, za neko odredeno x ili za bilo
koje realno x, pri cemu fakat da je to XO jednako bas 1 igra
sporedniju ulogu.
Osmi fragment pocinje recenicom: »Negativne velicine
algebre realne su samo utoliko ukoliko su u nekoj vezi s po­
zitivnima, samo u svom odnosu prema poslednjima; izvan ovog
odnosa, uzete same za sebe, one su cisto imaginarne «,pri cemu
se u daljem ova tvrdnja obrazlaze. Osnovna misao je tacna
i implicira neku vrstu jedinstva suprotnosti- drugi deo re­
cenice je sporan, jer pozitivnim velicinarna pripisuje veeu
Healnost «, dok je u stvari i »realnost« i »imaginarnost « u da­
tom slucaju ravnopravna. I negativne velicine imaju vrlo real­
neprimene, a i sa pozitivnim velicinama ima mnogo logickih,
pojmovnih i filozofskih , teskoea. Svakako da nas je nase fi­
ziolosko ustrojstvo vodilo razlikovanju pojedinacnih predmeta,
a time i brojanju, svakako da zbog toga pojam prirodnog broja
izgleda intuitivno jasniji od ostalih pojmova koji su nastali
kasnije. Medutim, vee samo pridavanje »pozitiviteta« nekim
brojevima implicira i »negativitet«, pa bi se moglo i obratno
reei, da sui pozitivne velicine »realne « samo utoliko ukoliko
su u nekoj vezi sa negativnim. .
Deveti fragment sastoji se samo od dye recenice: »Obic­
nom ljudskorn razumu cini se glupo razviti neku odredenu
velicinu, npr. binom, u beskonacni red, dakle u nesto neodre­
deno. Ali· gde bismo bili bez beskonacnih redova i bez binom­
ske teoreme?«
Ove recenice (druga narocito) sadrZe potpuno uvidanje
opravdanosti i korisnosti beskonacnih redova. S druge strane,
ispravna je i konstatacija da su mnogi matematicki pojmovi
neprihvatljivi za »obican ljudski razum «. Svakako su, isto­
rijski gledano, narocito dok se nije . doslo do preciznih definici­
ja, i redovi izgledali kao neki apsurd koji moramo prihvatiti sarno

119
zato jer dovodi do korisnih i taenih rezultata. Naroeito apsurd­
no su mogli izgledati redovi ako se zbir a1 + a2 + ... + an +
. " bukvalno shvati kao sabiranje beskrajno mnogo sabiraka.
Ako se, medutim, izraz a1 + a2 + . .. + all + '" shvati sarno
kao naein pisanja za lim (at + a2 + . . . + an), pri eemu je
n--> 00

pojam graniene vrednosti definisan vrlo precizno, onda »apsur­

dnosti « u vezi sa redom, bar ove vrste, naravno, iseezavaju.
Deseti i jedanaesti fragment odnose se na dijalektieko
jedinstvo pravog i krivog, preko primera asimptota i diferenci­
jalnog trougla. Dakako da nije ree 0 apsolutnom, nego aprok­
simativnom izjednaeavanju, sto i Engels na jasan nacin pod­
vlaei.
Dvanaesti fragment pridaje trigonometriji dijalektieko
obelezje utoliko sto se nove einjenice 0 trouglu dobijaju njego­
vim posmatranjem u vezi sa krugom. Mozemo se sloziti da je
izabran dobar primer' koji svedoei »kako dijalektika shvata
stvari u njihovoj uzajamnoj vezi, a ne izolovane.
Trinaesti fragment ima sarno jednu reeenicu : »Taj dija­
lektieki odnos nalazimo vee u diferencijalnom racunu, gde je
dx beskonaeno malo, no zato ipak aktivno i eini sve«. Reee­
nica, sarna po sebi, nije suvise informativna. Ako dx shvatimo
kao dx koje tezi nuli u smislu dx -> 0, onda je recenica svakako
v . lim f(x+/).x)-f(x) d I k
t acna, Jer ~x->O = pre stav ja izvod fun ­
/).x
cije u taeki x,' a 0 znaeaju izvoda ovde svakako ne treba go­
voriti. Moglo bi se zameriti jedino ako iskaz »dx beskonaeno
malo « znaei neodredenost koja je bila prisutna u matematici,
a i danas je prisutna kod nekih koji nisu raseistili pojmove,
gde se dx smatra kao da nekako istovremeno i jeste nula i nije
nula, vee prema tome kako nam zatreba. Bez obzira na to sta
se iz dx u Engelsovom iskazu krije, zakljueak je taean i sa
d~nasnjeg stanoviSta.
Cetrnaesti fragment ima takode sarno jednu reeenicu:
» Videman direktno suprotstavlja konacni razmak moleku­
larnom «.
Petnaesti fragment je opsirniji od svih ostalih posmatra­
nih pojedinaeno. Poeeeemo analizu od reeenice (str. 276): »Mi­
sterija kojom su jos danas obavijene veliCine primenjivane
u infinitezimalnom raeunu, diferencijali i beskonacno male ve­
lieine razliCitog stepena najbolji je dokaz za to da se jos uvek
zamislja kao da je ovde ree 0 eistim, slobodnim tvorevinama
i imaginacijama ljudskog duha, koMma nista ne odgovara u

120
 objektivnom svetu. Pa ipak je upravo obratno. Za sve ove za­
misljene velicine nalazimo u prirodi realne primere«. Posle
ovoga Engels navodi primere iz fizike gde se, recimo, izostav­
ljanje diferencijala viseg reda moze tacno fizicki interpretirati,
kao i druge primere gde se u prirodi dogadaju procesi ana­
logni procesima infinitezimalnog racuna. Ovi su primeri sa­
svim umesni kao ilustracije ne sarno primenljivosti matematike
nego i cinjenice da se matematika bogato (istorijski gledano i
primarno) inspirise praksom. Medutim, posle ovoga, dosta lju­
tito Engels kaze: »No cim se matematicari povuku u svoju
neosvojivu tvrdavu apstrakcije, u tzv. cistu matematiku, sve ·
se one analogije zaborave; beskonacno postaje nesto potpuno
misteriozno i onaj nacin na koji se s beskonacnim operise u
analizi postaje nesto sasvim neshvatljivo, nesto sto protivreci
!:;vemu iskustvu i samom razumu. Gluposti i apsurdnosti ko­
jima su matematicari vise opravdali nego objasnili ovaj svoj
metod, koji zacudo uvek dovodi do pravilnih rezultata, pre­
masuju najgora prividna i stvarna fantaziranja, npr. Hegelove
filozofije prirode, za koje matematicari i prirodnjaci ne mogu
da nadu dovoljno reci da izraze svoj uzas. Oni u mnogo vecoj
meri i sami cine ono sto zameraju Hegelu - da on, nairne,
s apstrakcijama ide u krajnost. Oni zaboravljaju da se cela tzv
cista matematika bavi apstrakcljama, da su sve njene velicine,
strogo uzevsi, imaginarne velicine i da se sve apstrakcije, do­
terane do krajnosti, pretvara.iu u besmislicu ili u svoju su­
protnost.« Ocigledno, ostrina Engelsova ukazuje na postojanje
neposrednih povoda njegovog gneva na matematicare. Kada
bismo ove povode znali, bilo bi nam lakse da »arbitriramo« u
sporu. Cinjenica da metod na koji se Engels obara »zacudo
uvek dovodi do pravilnih rezultata« ukazuje ne sarno na
Engelsovu objektivnost i kada pise u afektu nego u dobroj
meri opravdava matematicke metode, jer »cuda« ove vrste se
u nauci ne desavaju, a najmanje bi Engels bio sklon da veruje
u cuda. Danas znamo da i najapstraktnije teorije nailaze na
neocekivane primene, sto se manje moglo znati u Engelsovo
vreme. S druge strane; znamo da u XIX veku u matematici
jos nije bila dostignuta danaSnja rigoroznost izlaganja, pa je
Engels i s te strane mogao imati odredenih prigovora. Za nas
je posebno znacajna Engelsova izjava da, u krajnjoj liniji, sve
matematicke velicine imaju apstraktan karakter, dakle i one
ciju primenljivost i korisnost i on sam bezuslovno priznaje.
Odbacimo Ii previse ostar ton koji dolazi i do termina »glu­
posti«, ostaje ipak prihvatljiva opomena da ne treba preteri­

121
 vati sa apstrak~ijom radi apstrakcije, sto ne znaCi dateorije
ne treba kompletirati u smislu njihovih sop~tvenih unutrasnjih
potreba, kao logickih, misaonih celina. .
Sesnaesti fragment ponavlja vee iskazanu ranije, no nesto
upotpunjenu, tacnu misao da diferencijalni racun »omogueuje
prirodnim naukama da prikazu ne samo stanja nego i procese:
kretanje«. .
Sedamnaesti fragment fiksira savremeno stanje primene
matematike: »U mehanici cvrstih tela je apsolutna, u mehanici
gasova priblizna, u mehanici tecnosti vee je teza - u fizici
vise 11 obliku pokusaja i relativna - u hemiji najjednostavnije
jednacine prvog stepena, u biologiji = 0«.
Sa zadovoljstvom mozemo konstatovati nesumnjiv ,revo­
lucionaran razvoj primena od Engelsovog vremena do danas
- u biologiji se primenjuje najmoderniji matematicki aparat
i skoro nema nauke u kojoj se matematika ne primenjuje.

III
U »Anti-Diringu « se razmatranja u vezisa matematikom
prvo nalaze u odeljku 0 apriorizrrlu (str. 37), gde Engels utvr­
duje poreklo matematike iz okolnog sveta, pri cemu matema­
tick i zakoni u svojoj prvobitnoj osnovi iskustvenog porekla
bivaju svetu »suprotstavljeni kao nesto samostalno, kao zakoni
koji dolaze izvana, prema kojima svijet ima da se upravlja«,
Cista matematika se primenjuje na svijet, mad a je uzeta ' bas
iz toga svijeta i predstavlja sarno jedan dio oblika iz kojih je
svijet sastavljen - pa se upravo samo zbog toga i moze uopee
primenjivati na njega«. Dodaeemo da, posta je i ljudski urn
deo toga sveta, nije nikakvo cudo sto prirrienu nalaze ioni
matematicki stavovi koji nemaju neposredne . yeze sa iskus­
tvom, nego su nastali matematickim umovanjem koje se pri­
rodno rada i iz unutrasnjih pO,treba matematike kao logicke
celine.
Engels napominje da matematika iz logike pozajmljuje
sarno dve aksiome - onu da je celina veea · od dela i onu da iz
.4= BiB = C sleduje da je A d B. Poenta nije na ovom,
suvise uproseenom shvatanju, nego na nesto kasnijem isprav­
nom tvrdenju da su uvodenju prvobitnih aksioma bili potrebni
i drugi culni utisci geometrijskog karaktera . Inace, znam9 da
u savremenoj matematici celina ne mora biti veea od dela u
svakom mogueem smislu. Aka je N skup celih brojeva a R

122
skup racionalnih brojeva, onda iako je N C R, tj. pravi deo
od R, ipak su N i R, kao prebrojivi skupovi, istog kardinalnog
broja.
Dalje, Engels, polemisuei (str. 50) sa Diringovim shvata­
njem beskonacnosti, naglasava protivrecnost pojma besko­
nacnosti. lzmedu ' ostalog kaze: »Upravo zato stoje protivu­
recnost beskonacnost i jest beskonacan proces koji se razvija u
vremenu i prostoru bez kraja. Ukidanje protivurecnosti zna­
cilo bi kraj beskonacnosti. « lako se, u cisto matematickom
smislu, pojam beskonacnosti ovde dalje ne razvija, ipak .ie
tesko ne uvideti izvesnu vezu sa teskoeama oko »apsolutnog «
dokaza neprotivrecnosti matema~j.¢kih teorija, gde se para­
doksi javljaju bas u vezi sa pojmom -beskonacnog.

*
Engels je vrlo dobro uvideo , do koje se mere matematika,
na prvi pogled puna apsolutno neoborivih cinjenica, ne sarno
ne suprotstavlja dijalektickoj viziji sveta nego joj doprinosi
na veoma upecatljiv nacin. Ovo uverenje. on, sa izvesnim
humorom, naglasava na str. 89, tvrdeei: »Uvodeei promenljive
velicine i prosirujuei njihovu promenljivost do ' beskonacno
maloga i beskonacno velikoga, ucinila je, inace tako strogo
moralna, matematika prvi grijeh; jela je od jabuke saznanja
koja joj je otvorilo karijeru najogromnijih uspjeha, ali i gre­
saka. Zauvijek bjese izgubljeno djevicanstvo apsolutnog va­
zenja, neoborive dokazanosti svega (mog sto spada u matema­
tiku; otpoce era sporova i dosli smo dotle da verina ljudi di­
ferenciraju i integriraju ne zato sto bi razumevali sto rade,
nego iz cistog vjerovanja, zato' sto su se dosad uvijek dobili
tacni rezultati. « Podvucimo da su se, od ' Engelsova vremena,
sporovi jos umnozili, a ipak se matematika sve vise primenji­
vala. Svest 0 dijalekticnosti ovakvog razvoja (i kod protivnika
dijalektike) ucinila je da se u ovakvim sporovima ne vidi vise
nikakva »kriza «, ni matematike, ni ljudske misli uopste. Shva­
ta se da napretka i nema bez stalnih »kriza « ove vrste.

*
U odeljku 0 kvantitetu i kvalitetu Engels navodi vise
primera, vee komentarisanih u »Dijalektici prirode«, a u ko­
jima nalazi dijalekticke protivrecnosti (pravo-krivo, paralele

123
u vi,soj matematici koje se seku pred naSlm oClma na pet do
sest centimetara, a ipak vaze kao paralele, a l/z = Va: l/~
U odeljku 0 negaciji negacije uzima primer algebarske veli­
cine a, negira je i dobija -a, negira ovu negaciju mnozeci -a
sa -a i dobija + a2 , »tj. prvobitnu pozitivnu velicinu, ali na
visem stupnju, naime na drugom stepenu. I tu niSta ne mari
sto ovo isto a2- mozemo da dobijemo i kad pozitivno a pomno­
zimo samim sobom. J er se u ovome a 2 tako ucvrstila negirana
negacija da ono u svakom slucaju ima dva kvadratna korena,
naime a i -a«.
Ovaj Engelsov primer ne znaci da Engels u bilo kojoj
matematickoj operaciji trazi i nalazi negaciju negacije. Moglo
bi se postaviti pitanje zasto je mnozenje (-a) sa (-a) izabrano
kao druga negacija, a ne, recimo, sabiranje, gde bi (-a) + (-a)
dalo -2a, dakle negativnu veliCinu. Odgovor na pitanja ove
vrste, kojih bi se, naravno, moglo nab viSe nab cemo u opstem
Engelsovom odgovoru na slicne prigovore dijalektici (str. 146),
gde kaze: »U dijalektici negirati ne znaci prosto reb ,ne' ili
izjaviti da neka stvar ne postoji iIi unistiti je na bilo koji na­
cin ... Treba ne samo da negiram nego i da opet ,ukinem'
negaciju. Moram, dakle, tako podesiti prvu negaciju da druga
negacija ostane ili postane moguca. A kako to? ... Svaka vrsta
stvari ima, dakle, svoj osobeni nacin da bude negirana tako da
iz toga nastane razvitak, a to vazi i za sve kategorije predstava
i pojmova.«
Stranu pre ovoga Engels kaze da je negacija negacije
»veoma opci, pa bas zbog toga i vrlo vazan i rasprostranjen
zakon razvitka prirode, historije i misljenja ... « Smemo za­
kljuciti da Engels ne pretenduje na manifestovanje negacije
negacije svuda, na svakom mestu, u svakom kretanju. Na ovo
upucuje i termin »rasprostranjen«, ciji obim svakako nije
sveobuhvatan.
Raspravljajuci dalje 0 negaciji negacije Engels u svojstvu
primera navodi integraciju diferencijalne formule u cijem se
rezultatu resavaju mnogi zadaci na kojima bi »obicna geo­
metrija j algebra mozda uzalud polomile zube«.
Engelsovu matematicku metaforu 0 asimptotskom pribli­
zavanju apsolutnoj istini analizirao sam u jednom ranijem
clanku u »Dijalektici«, pa 0 njoj sada nece biti recL

124
 IV

U zakljucku mozemo da rezimiramo sledece:

1. Engelsovi komentari matematike u »Dijalektici prirode«
i »Anti-Diringu« fragmentarni su, ne zauzimaju jedno od
centralnih mesta njegovog filozofiranja i ogranicavaju se na
ne suvise veliki broj pojmova i rezultata, ukljucujuCi i neke
pojmove viSe matematike (imamo i nagovestaj paralelnih
Lobacevskog).
2. Engelsova razmatranja ogranicena su stepenom saznanja
njegovog doba, a ponekad su i ispod toga stepena, ukoliko
Engels nije bio kompletan matematicar. Tako, recimo, Engels
kaze: »Zato je kvadratni koren iz minus jedan ne samO protivu­
rjecnost nego cak apsurdna protivurjecnost stvarna besmislica.
Pa ipak, u mnogim slucajevima je -1 nuzan rezultat tac­
nih matematickih operacija; i jos viSe, sta bi bilo od matema­
tike, nize i viSe, kad bi joj se zabranilo da operira sa -1«?
I pored toga ,sto neosnovano (sa danasnjeg stano viSta) progla­
sava -1 za besmislicu, on ne samo da uvida njegov znacaj
nego ga u drugom delu recenice ubedeno brani, osecajuci svo­
jim dijalektickim umom i ovde jedno konstruktivno jedinstvo
suprotnosti.
3. Sve navedene mane i nepotpunosti Engelsovog tretmana
matematike ne uticu na najvazniji zakljucak da je Engels
uvideo dijalekticnost matematike, njena ogmnicenja i moguc­
nosti njenog beskonacnog napretka, prisustvo njenih protiv­
recnosti koje je vuku napred, njenu duboku vezu sa iskustvom
i njenu podobnost da se pomocu nje menja svet, obilje uza­
jamne povezanosti i zavisnosti njenih pojmova i rezultata.
Uz dijalekticko razlikovanje glavnog od sporednog moze se
sasvim zanemariti usiljenost ponekog njegovog primera ­
danasnja matematika pruZila bi mu primera i vise i boljih.

P.S. Ovaj clanak je objavljen u casopisu »Dijalektika«, Beograd,

1972, SV. 1.

125
 SADRZAJ

Strana
PREDGOVOR A UTORA 3
PROPRATNA REC - - 5
Veza izmedu matematike i filozofije posmatrana kroz poj­
move prostora i ' broja dimenzija - - - - - 9
Zermelova aksiorna izbora i neprotivrecnost matematickih
teorija - - - - - - - - - ~ - 21
Dijalektika i zahtev za neprotivrecnoscu u matematici - 43
Jedna matematicka metafora Fridriha Engelsa - - 57
Pojam pribliznosti i pribliZne metode u matematici - ~ 68
o protivrecnosti i pomeranju znacenja - - - - 74
o dijalektickoj interpretaciji nekih problema zasnivanja,
razvoja i primene matematike. - . 80
o konvenciji u matematici - - - - 94
Dijalektika i uputstva za praksu - - - 102
Pogled na Engelsova shvatanja matematike 115

"
 Dr MILORAD BERTOLINO

MATEMATIKA I DIJALEKTIKA

IZDAVAC

Zavod za ud1benike i nastavna sredstva,

Beograd, Obllicev venae Sf I

Urednici

Mr NADA LUKIC i GLISA NESKOVIC

Koriee izradili

Mr MIHAILO PISANJUK i MIRKO MARKOVIC

Lektor

RADMILA MUSIC

Tehnl~ki urednik

STEVAN TADIROVIC

Korektori

NADEZDA PLANOJEVIC 1 SOFIJA BOSKOVIC

RukopiS predat u ~tampu marta 1974, godine;

~tampanje zavr~eno avgusta 1974. godine.

Obim : 8 Stamparsklh tabaka

Tlra:!.: 6.000 primeraka

Format: 14 X 20 em

Stampa Beogradskl lzdava~ko-grafl~kl zavod,

Beograd, Bulevar vojvode M!SiCa 17

FAKULTET EKDNOMSKIH HAUKA

S P LI T