Žrtvovanje i Ponude

Blot

Mišljenja sam da je uvek neophodno pokušati da se prodre dublje u svaki naziv koji je pred
nama. Imena su veoma bitan faktor kako u ezoteriji uopšte tako i u svakodnevnom životu.
Imena nisu samo oznaka nečije posebnosti već i prolaz ka dubljem razumevanju fenomena,
ljudi, tradicije ali i Bogova.

Blót je veoma stara reč i u prevodu sa Staro Norveškog znači Žrtvovanje, ova reč se pojavljuje i
u staro Engleskom sa istim značenjem dok rekonstruisana proto Germanska reč je blōtą,
žrtvovanje ili obožavanje. Takođe se pojavljuje i u Staro Norveškoj reči blót-hús kao kuća
obožavanja. Smatra se povezanom sa Proto Germanskim blōaną od koje dolaze i reči to bloom
(procvetati), kao i Proto Germanska reč blōþą iz koje dolazi i Engleska reč blood (krv).

Reč blóta znači obožavanje uz žrtvovanje, gde se prema istorijskim navodima više životinja
posvećivalo Bogovima, da bi se zatim ubijala i kuvala u velikim kotlovima sa ugrejanim
kamenjem. Krv se smatrala posebnom i sa njom bi prskali idole, zidove hrama kao i prisutne.

Blot je najčešći ritual u Asatru a kako mi više nismo poljoprivrednici i naše su potrebe danas
jednostavnije, najobičniji Blot je ponuda božanstvima medovine ili drugog alkoholnog pića. Iako
je sama gozba i dalje uključena kao deo rituala veoma retko se posvećuje životinja, ubija i kuva
na licu mesta iako metoda ritualnog klanja nije strana modernim organizovanim religijama.

Glavni sukob oko Solomonovog hrama između Jevrejske i Muslimanske zajednice u Izraelu je
upravo cilj Jevrejske zajednice, zauzimanje hrama da bi se žrtvovanje nastavilo u skladu sa
njihovom tradicijom hrama. To je prema njihovim zapisima jedino mesto gde je dozvoljeno
ritualno klanje ovna za plemenskog boga Jehovu… njihovog plemenskog Boga! Ovo veoma
ćesto naglašavam ljudima, Jehova je bog Semitskih plemena i kao takav u samom početku je
imao i svoju ženu odnosno Boginju Asherah, ili Semitsku Gospu Mora, koja je naravno takođe i
Žena Sumerskog Boga Anu koji je zapravo i izvor Boga Jehove. Jevreji nisu nikad u tekstovima
tvrdili da je Jehova jedini Bog već da je jedini Bog koji im je naklonjen. Vremenom su ostali
Bogovi i Boginje nestali iz njihovog mita da bi ostao samo jedan Sve Otac kome su se klanjali.
Ovo nije nimalo čudno, sve paganske vere uvek imaju jednog Sve Oca iznad svih dok su drugi
Bogovi na određeni način njegove manifestacije ili emanacije te sile stvaranja. I Jehova, i
Svarog, i Zevs, i Jupiter kao i Odin ili Votan su pre svega plemenski Bogovi odnosno različiti
uglovi percepcije prema tom jednom izvoru sveopšteg...

Mnogi će biti sumnjičavi prema takvom ritualu jer rituali koji se smatraju "žrtvama", kao što je
Blot, imaju određenu negativnu konotaciju (zahvaljujući pre svega hrišćanstvu koji su
sistematski uklanjali tragove stare vere) i post-paganski izvori su pogrešno interpretirani kako bi
ih demantovali ili trivijalizirali. Najčešći mit o ritualnoj žrtvi je da neko kupuje božanstvo, npr. ako
bacimo devicu u vulkan on neće izbacivati lavu i uništiti selo. Drugo uobičajeno nerazumevanje
žrtvovanja jeste da je svrha sticanje neke vrste energije iz akcije ubijanja ili straha ili patnje
životinje. Ako radite bilo kakvu vrstu klanja - obrednu ili svakodnevnu tačno, ne postoji nijedno
od pomenutog.

Naši drevni duhovni prethodnici klali su životinje jer su bili farmeri i ubijanje životinja je deo
svakodnevnog života, a žrtvovanje je bio jednostavno sveti način. Kao kad neko pozove
prijatelja na večeru ali se ova uloga deli sa Bogovima. Takođe mislim da je potrebno i razumeti
našu povezanost sa životinjama, uzmimo na primer jelena, tu divnu životinju i veoma često
glavni simbol paganskog života.

U mestima gde je uklonjen njen predator jeleni se veoma brzo razmnožavaju. Ne moraju da trče
velike distance imaju više prinova i nastanjuju se na jednoj teritoriji gde brste svo novo drveće
odnosno mladice koje usled toga nemogu da opstanu. Za Jelenima ostaju ogoljene velike
teritorije, što znatno utiče na čitav eko sistem, manjak drveća smanjuje populacije ptica i
dabrova, manjkom dabrova reke presušuju jer nisu zadržane branama niti su usmeravane,
ukratko ceo sistem odumire. Ali kad se pojavi vuk… ceo sistem se menja, populacija jelena se
smanjuje na neki prirodno prihvatljiv nivo da ne ugrožava eko sistem, više se kreću a time i
manje zadržavaju na jednoj teritoriji, drveće može nesmetano da opstane a dalji uticaj vam je
jasan. Čovek je deo tog sistema i kao predator i kao plen u svojoj osnovnoj prirodnoj formi.

Ali mi živimo veoma drugačije danas, barem neki deo ljudi. S tim u skladu otvaranje konzerve
sardina posvećene Bogovima ne umanjuje vaš čin deljenja, bitna je namera.

Staro-Nordijska koncepcija našeg odnosa prema Bogovima važna je u razumevanju prirode

žrtve. U Asatru se veruje da mi nismo samo poštovaoci Bogova, već da smo duhovno, pa čak i
fizički s njima povezani. Edde govore o Bogu Rigu, ovo je zapravo Heimdal koji je kao i mnoga
božanstva nositelj i mnogih imena, kao što su Rig, Hallinskiði, Gullintanni, Vindlér ili Vindhlér,
koji je išao po raznim seoskim imanjima i „oplemenjivao“ ljudski rod. Legenda govori o tome
kako je Heimdal prenoćio u tri različite kuće među ljudima (u skladu sa tri klase u starom svetu,
farmeri, vojnici i vladari), nakon devet meseci svaka kuća je imala prinovu… odnosno Bogovi su
pomešali svoju krv sa našim precima. Simbolično, mi sebe doživljavamo kao mlađe rođake
Bogova.

Ukoliko nameravate da bolje i dublje uđete u proučavanje Germansko – Nordijskog mita, veoma
bitan segment pručavanja je poznavanje imena kao što sam već i pomenuo. Svrha toga je
zadiranje u dublje aspekte određenog božanstva. Tako se na primer Heimdallr (Heimdal je
anglonizovano ime) smatra povezanim sa imenom Mardöll koje je jedno od Freyjinih imena
(Freya nosi devet imena), Hallinskiði je takođe jedno od njegovih imena čije značenje još nije
dešifrovano, Gullintanni je u doslovnom prevodu „On sa zlatnim zubima“, dok Vindlér znači
„Onaj koji štiti od vetrova“, ovo ime se smatra veoma zanimljivim jer nam otkriva jedan čitav nov
spektar o mogućim aspektima ovog Božanstva.

Hajde malo da pobliže objasnimo šta su nam to Bogovi dali… zašto smo im zahvalni.

Na ezoteričnijem nivou, čovečanstvo je darovano sa "ond" ili darom ekstaze. Ond je sila koja je
od Bogova. Kao stvorenja s ovim darom, odmah smo povezani sa Bogovima, mi smo deo
njihovog plemena, njihov srodnik. Dakle, mi jednostavno ne kupujemo Bogove nudeći im nešto
što oni žele, već delimo sa Bogovima nešto u čemu se svi radujemo. Hajde da zastanemo ovde
da bih malo pojasnili šta je „Ond“, nije u pitanju nikakav staro Nordijski aspekat i zapravo je
mnogo novijeg datuma.

Odic sila, nazvana još i Od, Odyle, Önd, Odes, Odylic ili Odems je ime za vitalnu energiju ili silu
života imenovana od strane Barona Carl von Reichenbacha, Pruskog naučnika sredinom 19og
veka. Proučavanje ove vitalne sile naziva se Odology a ime je nastalo namerno kao forma
Odinovog imena. U pitanju je životna sila koja se nalazi u ljudima, životinjama i biljkama i Baron
je radio na tome da se ova sila identifikuje i klasifikuje pored magnetizma, elektriciteta i toplote
kao posebna sila. Naravno da je za to, tokom svog vremena ali i kasnije bio veoma kritikovan
čak i nazivan šarlatanom. Ali, ova teorja donela je jedan talas izuzetnih stričnjaka kojima je
objašnjenje Odic sile pomoglo u njihovim daljim radovima, kao primer mogu da navedem i
Albert de Rochasa. Ova sila je nama možda poznatija pod imenom Prana u Indiji ili Qi u
Kineskoj filozofiji, nauka usled nedostatka eksperimenata odnosno nemogućnost njihovih
ponavljanja da bi se određeni fenomen dokazao nemože da stane iza ovog koncepta, ali lično
smatram da polako idemo u tom pravcu mogu da izvojim teoriju o Kameleon česticama i druge
naučno ozbiljno razmatrane teorije o česticama i silama energetskog tipa koje prožimaju ceo
univerzum. Na kraju, nije li se na užarenu zemljinu loptu velikom silom srušio zaleđeni asteroid
noseći život? Nije li ovaj sudar leda i vatre opisan u Staro Nordijskom mitu o postanku?

Ali osvrnimo se na sam koren verovanja o sili koja prožima sve, moramo ozbiljno uzeti u
razmatranje primitivni animizam odnosno prvobitnu vreu ljudi gde sve oko nas poseduje
duhovnu energiju koja povezuje sve… u mrežu, mrežu koja čini Wyrd . Niko, nikad nije potpuno
sam na ovom svetu… uvek vas posmatra i prožima sila koja obuhvata sve. Ova sila… je dar
Bogova i ono šta nas sa njima povezuje. Naš život je uslovljen prodnim procesom ovog sveta,
ali naše poreklo je Božansko. Pagani nisu Bogove smatrali nekim super herojima kojima se
klanjamo da nas nebi kaznili… već našim duhovnim roditeljima koji su iznad ovog realma
postojanja kao potvrda naše večnosti.

Deljenje i davanje poklona bilo je važan deo većine drevnih kultura i imalo je magični značaj.
Kaže se: "Za poklon je potreban dar." Dobar plemenski starešina kod nordijaca bio je poznat
pod nazivom „Davalac prstena“, jer prsten povezuje. Davanje poklona bilo je i jeste znak
prijateljstva, srodstva i povezanosti. Među runama, gebo : X : obuhvata misteriju Blot rituala. Na
engleskom jeziku runa je nazvana "poklon", a dve linije koje se presecaju predstavljaju dve
strane odnosa koje obe daju jedna drugoj. Deleći sa Bogovima, mi potvrđujemo svoju
povezanost sa njima i tako ponovno budimo njihove moći u nama i njihovu budnost nad našim
svetom.

Blot može biti jednostavna stvar u kojoj se rog medovine ili vina posvećuje Bogovima i potom
delom prosipa na zemlju a delom konzumira (setimo se da I danas na našim prostorima tokom
sahrana prosipa piće na zemlju čime mi šaljemo poruku pokojniku da je i dalje deo nas i mi
delimo sa njim/njom naš svakodnevan život i darove), ili može biti deo većeg obreda o čemu
ćemo ovde govoriti.

Blot se sastoji od tri dela, posvećenja ponude, deljenja ponude i oslobađanja. Svaki od njih je
podjednako važan a jedini potrebni fizički predmeti su medovina (vino ili pivo); rog ili veći pehar;
grančica zimzelene biljke koja se koristi za posvetu; i ceremonijalna posuda, poznata kao
Hlautbowl, u koju će se izvršiti prvo prosipanje.

Posvećenje

Blot započinje posvećenjem ponude gde Gothi (sveštenik) ili Gythia (sveštenica) koji vrše Blot
pozivaju Boga ili Boginju. To se obično postiže usmenom izjavom, a ruke su postavljene iznad
glave u obliku rune Elhaz. (Ovo držanje se koristi za većinu poziva i molitvi u Asatru.) Nakon
izgovorenog zazivanja, prstom ili štapom u vazduhu može biti nacrtana odgovarajuća runa ili
drugi simbol Boga ili Boginje koji se priziva. Jednom kada se Bog prizove, Gothi uzima rog i
njegov/njena pomoćnik/ca ili on/ona sam/a sipa ponudu iz flaše u rog. Goti zatim rukom daje
znak čekića (naopako T) preko roga kao blagoslov i drži ga iznad glave nudeći ga Bogovima.
Zatim izgovora svoj zahtev da Bog ili Boginja blagoslove ponudu i da je prihvate kao žrtvu.
Očekuje se da bar neko osetiti prisustvo božanstva; u najboljem slučaju čovek će moći da na
neki unutrašnji način oseti kako Bog uzme med i pije.

Potrebno je napomenuti da je znak čekića kao vid blagoslova ljudi i predmeta evidentiran kao
istorijski a ne moderna interpretacija. Čak se smatra da je ovo pored ritual krštenja kod Indo
Evropskih plemena zapravo preuzeto od strane hrišćana. Znak čekića posvećuje i štiti.

Takođe je potrebno uzeti u obzir da je veoma često Gothi posvećen jednom Božanstvu,
odnosno na primer to može biti Odinsgothi ili Thorsgothi. Ukoliko je u pitanju praznik pod
imenom Lammas odnosno u Nordijskoj tradiciji Freyfaxi gde se ponude pripremaju za Freyra
složićete se da nema smisla prizivati Odina da mu se zahvalimo na plodnim njivama. Odnosno,
ukoliko je veća grupa i postoji Freyrsgothi posvećen ovom božanstvu sa kim se festival
povezuje bilo bi dobro to i iskoristiti, ukoliko to nije slučaj jedan Gothi može svakako imati ulogu
na svim ceremonijama kao Gothi cele grupe ili plemena.

Gothi koji je veoma jako povezan sa određenim Božanstvom će na određeni način i reflekovati
ovo Božanstvo kroz svoj život. S tim u vezi su u stara vremena bili česti Thorsgothi sveštenici i
sam kult Thora je bio veoma proširen i jak, kao što je i slučaj Peruna kod Slavena. Snaga,
povezanost sa ljudima i položaj sina vrhovnog boga je dobro mesto oslonca. Dok je povezanost
sa Odinom bila veoma često i izbegavana, nemojte imati predrasudu da je položaj Sve Oca
predstavljalo vezu prema kojoj su svi stremili… čak naprotiv.

Malo je ljudi bilo spremno da beskućno luta dalekim zemljama, često odvojeni da lutaju šumama
i selima, da prolaze kroz procese smrti i preporoda u svom životu više puta, da su obuzeti
opsesivnom potragom za znanjem i da su spremni da svakog časa nasilno umru u posveti svom
Bogu. Odinsgothi očekuje svoju smrt svakog dana! Mnogo je bilo primamljivije biti posvećen
Freyru, Feyji ili Thoru mada se veruje da taj izbor nije na nama i da se događa neki vid
zaposednutosti i refleksije Božanstva na život onog koji obožava kao potvrda povezanosti.

Deljenje ponude

Ponuda sada nije samo blagoslovljena božanskom snagom, već je prešla usne Boga ili Boginje.
Gothi zatim pije odnosno uzima gutljaj pića iz roga a zatim je i nudi okupljenim ljudima. Neke
grupe u ovim “modernim” ritualima dopuštaju da svaka osoba nazdravlja božanstvu pre nego
što pije. Mišljenja sam da bi ovo trebalo ili ostaviti na volju individue ili rešiti na nivou grupe. Niko
ne treba da bude primoran na nešto ukoiliko njemu ili njoj odgovara tišina uz uzimanje gutljaja
ali takođe smatram da niko nebi trebao biti uskraćen da izgovori koju reč prema Božanstvu. U
ovom trenutku ponuda više nije samo napitak, već je prožeta blagoslovom i snagom Boga ili
Boginje koji se poštuju. Kada neko pije, čovek uzima tu snagu u sebe odnosno povezuje se sa
silom od koje je i nastao. Nakon što rog jednom napravi krug, Gothi ponovo uzima jedan gutljaj
iz roga, a ostatak prosipa u hlautbowl. Gothi tada uzima zimzelenu grančicu I umače je u
posudu a zatim oko kruga ili hrama ili na oltar (ukoliko postoji drveni ili glineni idol božanstva
ovo se obavezno posvećuje na ovaj način). Ako se okupio veliki broj ljudi, veoma često iz
samog roga pije mali broj ljudi oko Gothia ali se graničicom prskaju prisutni kao način deljenja
blagoslova. U maloj grupi može se eliminisati ovo prskanje i samo piti kao blagoslov.

Odlobađanje

Kada se to uradi, Gothi je uzeo Hlautbowl i izlio ga na zemlju. To se radi kao prinos ne samo
Bogu pozvanom na Blot, već je takođe i tradicionalno deljenje sa Nerth, boginjom Zemlje.
Mnoga zazivanja spominju Boga ili Boginju ili duha za koje je ponuda, a potom i Majku Zemlju,
kao što je u Sigrdrifinoj molitvi „Pozdrav Bogovima i Boginjama; Pozdrav Zemlji koja daje svim
ljudima“. (Sigrdrifumal 3) i Blot je okončan.

Reči koje koristim u mom izvođenju prlikom oslobađanja su na primer: „Pozdrav Bogovima i
Boginjama, Pozdrav Zemlji koja nesebično daje. Od Bogova ka ljudima, od ljudi ka prirodi
(momenat oslobađanja), od prirode nazad Bogovima…“

Očigledno je da se radi o vrlo jednostavnom ritualu i ako se izvodi samostalno, mogao bi biti
završen za samo nekoliko minuta. Tako treba i biti jer se Blot ponude često obavljaju ne zato
što je to vreme okupljanja ili svečanosti za narod ili grupu, već zato što se Blot mora obaviti u
čast ili molbu Boga ili Boginje na njihov praznik ili neku drugu važnu priliku. Na primer, otac koji
njeguje svoje bolesno dete mogao bi da obavi Blot Eiri Boginji izlečenja. Očigledno je da nema
vremena da troši na kompleksne rituale, svako je u svojoj kući bio svoj Gothi. Namera je
ponuditi Boginji ili Bogu što je brže moguće i povezati se sa energijom ili silom tog božanstva.
Ponekad ljudi možda neće biti spremni za potpunu proslavu, ali barem bi se trebalo učiniti
osnovno kako bi se obeležila ta prilika, samostalno ili sa malom grupom u parku. Jednostavnost
ovog rituala ga takođe čini veoma praktičnim, ali u većini slučajeva Blot će takođe biti propraćen
izjavom o namerama na početku i nekom vrstom zaključka na kraju. Ukoliko ste recimo
samostalno radili ritual u svom stanu, bilo bi dobro prosuti ponudu na zemlju nakon toga. Dali
kroz prozor ili ćete tek sutradan izneti je negde napolje nije toliko važno koliko je važno da bude
prosuta na zemlju!

Jedna bitna stvar koju treba napomenuti o svakom Asatru ritualu jeste ta što je vera integrisana
u svakodnevni život. Ne ograničavamo Bogove ili duhovnost na određeno vreme i mesto. Dok
se sakrament Blota obično izliva kao deo ceremonije, gozba posle, pevanje svetih pesama,
recitovanje poezije, otvorene rasprave i zdravice za vreme obroka, itd. su takođe deo rituala.
 Sumbel

Jedno od najčešćih proslava koje se pominju u starim pričama predaka je Sumbel ili ritualno
slavlje. Ovo je bio društveniji ritual od Blota, ali ne manje važan. Kad je Beowulf došao kod
Hrothgara, prvo što su napravili bilo je da piju Sumbel. To je bio način da se utvrdi identitet
Beowulfa što je bila i glavna namera ali na sveti i tradicionalan način. Ovaj ritual možemo
pronaći u mnogim tekstovima, kao što je Anglo-Saxonska poema Heliand (red 3339), Staro-
Nordijska Lokasenna (strofa 8) kao i u drugim tekstovima kao što su Heimskrigla i Fagrskinna.

Ovaj ritual nebi trebalo zanemariti ili ga gledati kao običnu pijanku. Veoma često je ovaj ritual
trivijalizovan od strane mnogih grupa dok je zapravo ovaj ritual od velikog značaja za stara
Germanska plemena, ako ne možda jedan od naj značajnijih.

Reč možemo pronaći u Staro Engleskom kao symbel, Starom Saksonskom kao symbal ili
sumbal kao i kod Staro Visoko Nemačkog. U Staro Nordijskom je pronalazimo kao sumbl, dok
se svi ovi termini prevode kao gozba. Takođe se ova reč smatra korenom druge reči koje
veoma često koristimo i danas… sum kao skup ili ono što povezuje zajedno.

Sumbel je zapravo prilično jednostavan. Gosti sede uglavnom oko stola ili na neki drugi
formalan način, a domaćin kuće započinje obred kratkom izjavom pozdrava i namere, nudeći
prvu zdravicu. Zatim se rog prenosi oko stola i svaka osoba redom nazdravlja. Na Sumbelu se
nazdravlja Bogovima, kao i ličnim precima ili herojima. Umesto zdravice, osoba može ponuditi i
neku priču ili pesmu koja ima značaj. Važno je da na kraju zdravice, priče ili bilo šta drugo,
osoba koja priča i pije iz roga, i da na taj način „popije“ ono što je govorio.

Sumbel je takođe važan trenutak da se ljudi upoznaju na intimniji način nego što je većina ljudi
voljna da deli sa drugima. Ljudi unutar našeg „modernog“ društva često se ponašaju u jednoj od
dve krajnosti. Na jednom su kraju pojedinci koji ostaju neprirodno udaljeni od svojih vlastitih
emocija, bilo zato što bi iskazivanje emocija bilo "nečovečno" ili zato što su bili socijalizovani da
vjeruju da je samožrtvovanje za druge jedini poželjan način življenja odnosno uklapanje u neki
društveni kalup. S druge strane su oni koji neguju svoje „osećaje“ i koji svesno provode život
pokušavajući da uzburkaju svoje emocije i koji forsiraju neprirodan nivo intimnosti između sebe i
drugih. Postoje neki nivoi emocionalne intimnosti koje se ne dele otvoreno sa strancima ali na
suncu barijere se mogu spustiti na mestu koje je sveto za Bogove. Misli se mogu deliti sa
drugarima i prijateljima bez sramote ili prisilne intimnosti. Za neke je sloboda i emotivno deljenje
u otvorenom iskazivanju svojih emocija dok je za neke sloboda da mogu da ćute sa drugima
bez osećaja neugodnosti. Uvek postoji mera odnosno balans šta delimo sa kim.

Postoji više okvira za Sumbel. Jedan format je ispijanje tri runde gde je prva posvećena
Bogovima, druga velikim junacima naroda poput istorijskih ličnosti ili herojima iz saga, a treća
ličnim precima, herojima ili prijateljima koji su otišli sa ovog sveta.

Još jedna forma je prošlost, sadašnjost i budućnost. Ova vrsta Sumbela više je magijski ritual
nego oblik proslave. Ideja je napraviti zravice koje prikazuju neki aspekt vaše prošlosti i
sadašnje situacije, a treća zdravica predstavlja vaše želje za budućnost. Neko bi mogao
nazdraviti prvom ritualu Asatru kojem su prisustvovali u prošlosti, drugu druženju i rodbini potom
okupljenim, a za svoj treći zdravica može biti iskazivanje namere da se posveti kao Gothi u
narednoj godini. Svrha bi bila povezati nadolazeći događaj njegovog posvećenja sa dva već
obavljena događaja i pronalaženja povezanosti sa dva druga važna obreda prelaska. U ovom
slučaju inicijacija kao Gothi tada postaje nešto što je vezano za lanac događaja koji su se već
dogodili, pre nego izolovana radnja koja bi se mogla dogoditi. Tako magično, to kreće osobu ka
njenom cilju. Ovde se možemo podsetiti na pristup starih naroda vremenskom toku, kao
povezan sled događaja koji je bio – jeste, odnosno događa se - i razvija se u nešto što dolazi.

Opet bi istakao da nije svakome cilj da bude Gothi… čak bi dodao da to može ili potpuno uništiti
vaš sadašnji život da bi se polako izgradio jedan nov splet okolnosti ali može biti i prirodan
nastavak vašeg već postojećeg života. Osoba koja je deo neke grupe nije manje vredna, takođe
se preporučuje da se osoba koja je Gothi u grupi menja u skladu sa promenama u prirodi i
proslavama. Mnogima je teško da hrišćanski koncept hijerarhijskog funkcionisanja zamene za
kružni tok na osnovu prirode u mnogim grupama.

Treća i možda najpopularnija vrsta Sumbela je takozvana „Free for All“ gde se pričaju priče,
prave se zdravice i hvalisanja dok svi okupljeni ne budu ispod stola. Možda to i nije baš tako
ezoterično ili svrhovito kao prethodne ideje, ali sigurno je u skladu sa primerima Bogova i
predaka. Takođe je bitna namera, dali se okupljamo radi pukog pijančenja ili je to posvećeno sa
namerom spajanja i deljenja.

Ovo su sve ipak samo ideje sa tragovima drevne prošlosti, Blot i Sumbel čine glavni tok
moderne Asatru tradicije što ne znači da su oni i jedini rituali…

Miro