TEORIJSKE VEŽBE IZ

ANALITIČKE HEMIJE 1
2017

UNIVERZITET U BEOGRADU – HEMIJSKI FAKULTET

Katedra za analitičku hemiju

Materijal sastavio Predmetni nastavnici

Doc. dr Filip Andrić Prof. dr Živoslav Tešić Prof. dr Dušanka Milojković-Opsenica

Uvažene kolege studenti,
Na stranama koje slede objedinjeni su računski i teorijski problemi koje ste rešavali tokom teorijskih
vežbi iz predmeta Analitička hemija 1, 2017. godine, a koji se izvodi na Hemijskom fakultetu
Univerziteta u Beogradu za studente studijskih programa: Hemija, Hemija životne sredine i Nastava
hemije.

Ovaj materijal, kao sastavni deo kursa Analitička hemija 1, ima za cilj da vam pomogne u
razumevanju osnova ravnotežnih procesa u razblaženim vodenim rastvorima jakih i slabih elektrolita,
savladavanju problematike kvalitativne hemijske analize neorganskih jedinjenja, te da bude od
naročite koristi tokom pripreme ispita.

Računski problemi i teorijska pitanja organizovani su u četrnaest jedinica koje odgovaraju

pojedinačnim terminima vežbi. Ove jedinice su dalje, shodno tematskom smislu, grupisane u sedam
poglavlja označenih različitom bojom (I – Rastvori i kvantitativni sastav rastvora, II – Elektroliti i
aktivitet u rastvorima elektrolita, III – Kiselinsko-bazne ravnoteže, IV – Ravnoteže u heterogenim
sistemima, V – Ravnoteže u rastvorima kompleksnih jedinjenja, VI – Oksido-redukcioni procesi i VII –
Metode odvajanja). Računski problemi propraćeni su numeričkim rešenjima.

Materijal je u izvesnoj meri izmenjen i dopunjen u odnosu na prvobitnu formu. U okviru III poglavlja
dodato je nekoliko teorijskih problema vezanih za jačinu kiselina i baza. Isto poglavlje obogaćeno je
sa nekoliko računskih problema koji se tiču slabih organskih baza, mono- i poliprotičnih organskih
kiselina, konstrukcije logaritamskih i semilogaritamskih dijagrama za poliprotične sisteme uz isticanje
tačaka od naročitog značaja (protonski balans, maksimum puferskog kapaciteta i sl.). Niz teorijskih
pitanja i računskih problema pridodato je poglavljima V i VI.

Autor koristi ovu priliku da se zahvali saradnicima: Vesni Vasić, Đurđi Krstić i Aleksandri Dramićanin
na proveri rešenja računskih problema u III poglavlju (jedinice 2-5).

Beograd, jun 2017. Filip Andrić

Ovaj materijal je elektronski dostupan.

FILIP ANDRIĆ, Teorijske vežbe iz analitičke hemije 1 za studente Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 2017,
Univerzitet u Beogradu – Hemijski fakultet, Beograd
© Univerzitet u Beogradu – Hemijski fakultet, Beograd 2017
SADRŽAJ

RASTVORI strana | 1
1 Pojam rastvora · rastvorljivost · klasifikacija disperznih sistema · kvantitativni sastav rastvora

AKTIVITET U RASTVORIMA ELEKTROLITA strana | 3

2 Rastvori jakih i slabih elektrolita · jonska sila · faktor aktiviteta · aktivitet kao mera efektivne koncentracije

RAVNOTEŽE U RASTVORIMA JAKIH KISELINA I BAZA strana | 5

3 Teorije kiselina i baza · acido-bazna ravnoteža · protonski aktivitet · pH · jonski proizvod vode · balans mase · balans naelektrisanja ·
balans protona

RAVNOTEŽE U RASTVORIMA SLABIH MONOPROTIČNIH KISELINA I BAZA strana | 7

4 Rastvori slabih monoprotičnih kiselina i baza i njihovih soli · stepen protolize · pH

RAVNOTEŽE U RASTVORIMA SLABIH POLIPROTIČNIH KISELINA I BAZA strana | 10

5 Rastvori slabih poliprotičnih kiselina i baza i njihovih soli · amfoliti · pH

GRAFIČKO PRIKAZIVANJE RAVNOTEŽA U RASTVORIMA SLABIH PROTLITA strana | 12

6 Konstrukcija semilogaritamskih i logaritamskih dijagrama · raspodela slabih protolita u razblaženim vodenim rastvorima

PUFERSKI SISTEMI strana | 16

7 Pojam pufera · pH · puferski kapacitet

RAVNOTEŽE U HETEROGENIM SISTEMIMA (TALOŽNIE REAKCIJE) strana | 18

8 Proizvod rastvorljivosti · molarna rastvorljivost · uticaj zajedničkog jona i jonske sile na rastvorljivost

UTICAJ KISELINSKO-BAZNIH PROCESA NA RASTVORLJIVOST strana | 22

9 Uticaj pH na rastvorljivost slabo rastvornih soli slabih kiselina i baza · sporedne reakcije · uslovni proizvod rastvorljivosti

RAVNOTEŽE U RASTVORIMA KOMPLEKSNIH JEDINJENJA strana | 24

10 Formiranje kompleksnih jedinjenja · sukcesivne i kumulativne konstante stabilnosti kompleksa · raspodela vrsta prisutnih u rastvorima
kompleksnih jedinjenja

UTICAJ GRAĐENJA KOMPLEKSA NA RASTVORLJIVOST strana | 26

11 Rastvorljivost slaborastvornih soli u prisustvu kompleksirajućih sredstava · uslovni proizvod rastvorljivosti · uticaj zajedničkog jona kao
kompleksirajućeg sredstva na rastvorljivost

RAVNOTEŽE U OKSIDO-REDUKCIONIM SISTEMIMA strana | 28

12 Pojam oksido-redukcija · hemijski i elekstrohemijski redoks procesi redoks potencijal · Nernstova jednačina · konstanta ravnoteže redoks
procesa · spontanost (smer) oksido-reduckionih reakcija

UTICAJ GRAĐENJA KOMPLEKSA I TALOŽENJA NA REDOKS PROCESE strana | 30

13 Uticaj sporednih reakcija na osobine redoks sistema · formalni redoks potencijal · određivanje konstanti sporednih reakcija iz redoks
potencijala · određivanje koncentracije analita koji učestvuju u sporednim reakcijama iz redoks potencijala

METODE ODVAJANJA strana | 32

14 Ekstrakcija · konstanta raspodele · distribucioni koeficijent · efikasnost ekstrakcije · osnove hromatografskih tehnika · tankoslojna
hromatografija
RASTVORI
Program
Pojam rastvora | rastvorljivosti | klasifikacija disperznih sistema | kvantitativni sastav
rastvora – maseni, zapreminski, molski udeo, količinska (molarna) koncentracija,
molalitet
1
Računski problemi
1. Koliko grama NaCl treba odmeriti za pripremu 250 g 5% rastvora?
Rešenje: 12,5 g
2. Koliko grama NaOH treba odmeriti za pripremu 500 cm3 rastvora koncentracije C = 0,5 mol/dm3?
Rešenje: 10 g
3. Izračunati molarnu koncentraciju 5% rastvora NaOH gustine ρ = 1,05 g/cm3.
Rešenje: 1,31 mol/dm3
4. Koliko grama 10% i 2% rastvora H2SO4 treba pomešati da bi se dobilo 500 g 5% rastvora?
Rešenje: 187,5 g 10% i 312,5 g 2% rastvora
5. Koliko cm3 rastvora HCl koncentracije C = 12 mol/dm3 i rastvora koncentracije C = 2 mol/dm3
treba pomešati da bi se dobilo 300 cm3 rastvora koncentracije C = 5 mol/dm3?
Rešenje: 90 cm3 C = 12 mol/dm3 i 210 cm3 C = 2 mol/dm3.
6. Jedan analitički postupak zahteva 250 cm3 rastvora HNO3 koncentracije C = 0,5 mol/dm3. Kako
biste pripremili ovaj rastvor polazećí od koncentrovane HNO3 (68,9%, ρ = 1,42 g/cm3).
Rešenje: Potrebno je odmeriti 8 cm3 konc. HNO3 i razblažiti vodom do ukupne zapremine od 250 cm3.
7. Koliko cm3 65% rastvora azotne kiseline ρ = 1,40 g/cm3 i koliko cm3 vode treba odmeriti za
pripremu 250 g 15% rastvora?
Rešenje: Potrebno je odmeriti 41,2 cm3 65% HNO3 i 192 cm3 vode.

Teorijska pitanja
1. Šta su rastvori i kako se definišu glavne komponente rastvora (rastvorak i rastvarač)?
2. Šta su pravi rastvori, a šta emulzije i suspenzije? Šta su koloidni rastvori?
3. Kako se izražava kvantitativni sastav rastvora?

Dodatni problemi za vežbanje

1. Koliko cm3 50% rastvora perhlorne kiseline gustine 1,41 g/cm3 treba uzeti i koliko cm3 vode treba
dodati da bi se dobilo 265 g 28%-tnog rastvora?
Rešenje: 105 cm3 perhlorne kiseline i 117 cm3 vode
2. Uzorak mineralne vode sadrži 15 mg Cl- u 100 g. Kolika je molarna koncentracija hloridnih jona
ukoliko je gustina mineralne vode ρ = 1,02 g/cm3?
Rešenje: C = 4,3×10-3 mol/dm3
3. Morska voda sadrži 270 mg SO42- u jednom kilogramu. Kolika je molarna koncentracija sulfatnih
jona ukoliko je gustina morske vode ρ = 1,02 g/cm3?
Rešenje: C = 2,9×10-3 mol/dm3
4. Za neki analitički postupak potrebno je 50 cm3 rastvora sirćetne kiseline koncentracije C = 0,2
mol/dm3. Kako biste pripremili ovaj rastvor polazeći od glac. CH3COOH (100%, ρ = 1,05 g/cm3)?
Koliki je maseni udeo sirćetne kiseline u dobijenom rastvoru?
Rešenje: Potrebno je odmeriti 0,57 cm3 CH3COOH glac., preneti u normalni sud od 50 cm3 i dopuniti vodom
do oznake. Maseni udeo ovako pripremljenog rastvora sirćetne kiseline iznosi w = 1,2%.

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 1

RASTVORI
Vodič kroz V analitičku grupu katjona
1. Koji katjoni pripadaju V analitičkoj grupi?
2. Zbog čega se preporučuje da što pre po prijemu uzorka proverite prisustvo NH4+ jona?
3. Dokazivanje kojih katjona ometa prisustvo NH4+ jona? Odgovor obrazložite hemijskim
jednačinama.
4. Pri kojoj pH-vrednosti treba izvoditi reakciju identifikacije K+ jona i zašto? Odgovor obrazložite
hemijskim jednačinama.
5. Kojom bojom boje plamen soli K, Na, i Li? Jednačinama prikažite identifikacione reakcije za NH4+
jon.
6. Kako biste uklonili NH4+ jon?
7. Karbonati kojih katjona V analitičke grupe nisu rastvorni u vodi?
8. Jednačinama prikažite reakcije identifikacije Mg2+ jona.
9. Uzorak bele boje, rastvoran u vodi boji plamen u žuto. Vodeni rastvor sa Neslerovim reagensom
daje talog narandžaste boje. Dodatkom NaOH dil. iz vodenog rastvora uzorka izdvaja se beli
voluminozan talog koji se rastvara dodatkom NH4Cl i ponovo taloži dodatkom Na2HPO4. Koji
katjoni su prisutni u uzorku?
10. Uzorak bele boje, rastvoran u vodi boji plamen u žuto. Vodeni rastvor u rekaciji sa Na3[Co(NO2)6]
gradi žuti talog pri pH = 4 – 5. Koji katjoni su prisutni u uzorku?
11. Uzorak bele boje, rastvoran u vodi boji plamen u ljubičasto. Vodeni rastvor u rekaciji sa
Na3[Co(NO2)6] gradi žuti talog pri pH = 4 – 5. Dodatkom NaOH dil. iz vodenog rastvora uzorka
izdvaja se beli voluminozan talog koji sa rastvorom nitrobenzo-azorezorcinola (magnezon I) gradi
adsorpcioni kompleks plave boje. Navedite katjone prisutne u uzorku?

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 2

RASTVORI
AKTIVITET U RASTVORIMA ELEKTROLITA
Program
Pojam rastvora | rastvorljivosti | klasifikacija disperznih sistema | kvantitativni sastav
rastvora – maseni, zapreminski i molski udeo, količinska (molarna) koncentracija,
molalitet
2
Računski problemi
1. Izračunati aktivitet svih jonskih vrsta prisutnih u rastvoru Na2SO4 koncentracije C = 0,05 mol/dm3?
Rešenje: a(Na+) = 7,2×10-2 , a(SO42-) = 1,3×10-2
2. Izračunati aktivitet svih jonskih vrsta u rastvoru dobijenom mešanjem rastvora K2SO4 C = 0,02
mol/dm3 i rastvora MgCl2 C = 0,01 mol/dm3 u zapreminskom odnosu 1:1.
Rešenje: a(K+) = 3,0×10-2, a(SO42-) = 6,8×10-3, a(Mg2+) = 3,4×10-3, a(Cl-) = 1,5×10-2
3. Izračunajte jonsku silu u rastvorima NaCl i MgSO4 istih koncentracija C = 0,01 mol/dm3.
Rešenje: I = 0,01, I = 0,04 u rastvorima NaCl i MgSO4 redom.
Odredite srednji koeficijent aktiviteta u rastvorima NH4Cl, K2SO4 i Na3PO4 jednakih koncentracija
C = 0,01 mol/dm3.
Rešenje: y±(NH4Cl) = 0,90; y±(K2SO4) = 0,71; y±(Na3PO4) = 0,51
4. Izračunati koncentraciju rastvora Na3PO4 u kojem je jonska sila I = 0,1.
Rešenje: C = 0,02 mol/dm3

Teorijska pitanja
1. Šta podrazumevamo pod pojmom aktiviteta u opštem (termodinamičkom) smislu?
2. Šta predstavlja jonska sila rastvora elektrolita?
3. Kako se definiše pojam aktiviteta u rastvorima elektrolita?
4. Objasnite vezu faktora aktiviteta, naelektrisanja i jonske sile rastvora oslanjajući se na granični
Debaj-Hikelov zakon. Kako naelektrisanje jonskih vrsta i jonska sila rastvora utiču na smanjenje
faktora aktiviteta.
5. Definišite pojam prosečnog (srednjeg) faktora aktiviteta i aktiviteta. Zašto nije moguće
eksperimentalno odrediti aktivitete i faktore aktiviteta pojedinačnih grupa katjona i anjona u
rastvorima elektrolita.

Dodatni problemi za vežbanje

1. Izračunati jonsku silu rastvora dobijenog mešanjem 25 cm3 AlCl3 C = 0,01 moldm-3 i 75 cm3
Na2SO4 C = 0,02 mol/dm3.
Rešenje: I = 0,06
2. Koje koncentracije NaCl, MgSO4, Na2SO4, AlCl3 i Fe2(SO4)3 daju rastvore u kojima jonske sila
iznosi I = 0,1?
Rešenje: C(NaCl) = 0,1 mol/dm3, C(MgSO4) = 0,025 mol/dm3, C(Na2SO4) = 0,033 mol/dm3, C(AlCl3) = 0,017 mol/dm3
i C(Fe2(SO4)3) = 6,7×10-2 mol/dm3
3. Odrediti srednji koeficijent aktiviteta u rastvorima AlCl3, MgSO4, NaCl i K3PO4 jednakih
koncentracija C = 0,02 mol/dm3.
Rešenje: y±(AlCl3) = 0,41; y±(MgSO4) = 0,36; y±(NaCl) = 0,87; y±(Na3PO4) = 0,41

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 3

AKTIVITET U RASTVORIMA ELEKTROLITA
Vodič kroz sistematski tok analize anjona
1. Zbog čega se preporučuje provera prisustva acetata i karbonata na samom početku analize?
Navedite reakcije za njihovo dokazivanje i ukratko opišite postupak.
2. Kako biste dokazali prisustvo oksalata i nitrata u uzorku? Navedite jednačine identifikacionih
reakcija.
3. Jednačinama prikažite dokazivanje PO43-, Cl- i SO42-?
4. Zašto je neophodno, tokom dokazivanja Cl-, beli talog AgCl iznova staložiti dodatkom HNO3 dil.
nakon prethodnog rastvaranja u NH3. Odgovor ilustrujte jednačinama hemijskih reakcija.
5. Opišite rastvorljivost CH3COO-, CO32-, Cl-, NO3-, PO43-, C2O42-, SO42- barijuma i srebra u vodi i
azotnoj kiselini. Znakom plus označite rastvorne, a znakom minus nerastvorane komponente.
6. Koji od gore pomenutih anjona pokazuju redukcione osobine?
7. U čemu se rastvara barijum-sulfat?
8. U kojim kiselinama biste prethodno rastvorili uzorak kako biste dokazali Cl- i PO43-, NO3- i C2O42,
odnosno SO42-.
9. Na osnovu svega iznetog osmislite jednostavan plan za analizu gore pomenutih anjona.

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 4

AKTIVITET U RASTVORIMA ELEKTROLITA
RAVNOTEŽE U RASTVORIMA JAKIH KISELINA I BAZA
Program
Teorije kiselina i baza | acido-bazna ravnoteža | zakon o dejstvu masa | protonski
aktivitet | pH | jonski proizvod vode | ravnoteže u rastvorima jakih kiselina i baza |
balans mase | balans naelektrisanja | balans protona
3
Računski problemi
1. Odredite koncentracije svih jonskih vrsta u vodenom rastvoru HCl C = 0,01 mol/dm3.
Rešenje: [H3O+] = 0,01 mol/dm3, [Cl-] = 0,01 mol/dm3, [OH-] = 1×10-12 mol/dm3.
2. Odredite koncentracije svih jonskih vrsta u vodenom rastvoru NaOH C = 1×10-6 mol/dm3.
Izračunajte pH-vrednost datog rastvora.
Rešenje: [Na+] = 1×10-6 mol/dm3, [OH-] = mol/dm3, [H3O+] = 1×10-12 mol/dm3, pH =
3. Izračunajte ravnotežne koncentracije H3O+ i OH- jona u rastvoru NaCl C = 0,1 mol/dm3. Uzeti u
obzir uticaj jonske sile.
Rešenje: [H3O+] = [OH-] = 1,3×10-7 mol/dm3 (uporedite sa vrednošću za čistu vodu i uočite da povećanje
jonske sile rastvora dovodi do smanjenja faktora aktiviteta jonskih vrsta, što za posledicu ima povećanje
koncentracije H3O+ i OH- jona).
4. Odredite pH-vrednost rastvora HCl dobijenog razblaživanjem 1 cm3 HCl conc. (36%, ρ = 1,18
g/cm3) do 500 cm3. Uzeti u obzir jonsku silu rastvora.
Rešenje: pH = 1,70
5. Izračunati pH-vrednost rastvora NaOH dobijenog rastvaranjem 2 g u 250 cm3 vode. Uzeti u obzir
jonsku silu rastvora.
Rešenje: pH = 13,15
6. Izračunati pH-vrednost rastvora koji se dobije rastvaranjem 0,15 g Mg(OH)2 u 100 cm3 rastvora
HCl koncentracije C = 0,1 mol/dm3. Uzeti u obzir jonsku silu rastvora.
Rešenje: pH = 1,36
7. Izračunati pH-vrednost rastvora koji se dobije kada se 10 cm3 rastvora HNO3 koncentracije 2
mol/dm3 doda u 210 cm3 rastvora NaOH koncentracije 0,1 mol/dm3. Uzeti u obzir jonsku silu
rastvora.
Rešenje: pH = 12,56

Teorijska pitanja
1. Definišite šta su kiseline, a šta baze prema Arenijusovoj teoriji elektrolitičke disocijacije, Bronšted-
Lorijevoj i Luisovoj teoriji kiselina i baza.
2. Na osnovu protolitičke teorije kiselina baza objasnite:
- protolizu sirćetne kiseline u perhlornoj kiselini
- autoprotolizu amonijaka
- autoprotolizu etanola
- protolizu amonijum jona u vodi
i o značite konjugovane kiselinsko-bazne parove
3. Šta označavaju termini lionijum, odnosno liat jon
4. Objasnite diferencirajuće i nivelirajuće uticaj rastvarača na kiselinsko-bazna svojstva supstanci.
5. Na osnovu Luisove teorije kiselina i baza objasnite:
- rastvararanje FeCl3 u HCl
- rastvaranje AlBr3 u HBr

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 5

JAKE KISELINE I BAZE
 - reakciju između BF3 i F- jona

Dodatni problemi za vežbanje

1. Na osnovu protolitičke teorije kiselina baza objasnite:
- protolizu mravlje kiseline u azotnoj kiselini
- protolizu amonijaka u vodi
- protolizu acetata u vodi
- rastvaranje cink-hidroksida u višku alkalnih hidroksida
i označite konjugovane kiselinsko-bazne parove

Vodič kroz sistematski tok analize katjona IV analitičke grupe

1. Koji katjoni pripadaju IV analitičkoj grupi i šta je grupni reagens?
2. Poređajte u niz sulfate barijuma, kalcijuma i stroncijuma prema rastućoj rastvorljivosti u vodi.
Obrazložite odgovor.
3. Koja jedinjenja smatramo nerastvornim ostatakom u okviru sistematskog toka analize katjona IV
analitičke grupe?
4. Za potpuno taloženje Ba2+ jonova neophodan je dodatak natrijum-acetata. Hemijskim jednačinama
obrazložite odgovor.
5. Kojom bojom boje plamen katjoni IV analitičke grupe?
6. U čemu se rastvara BaSO4? Odgovor obrazložite jednačinama hemijskih reakcija.
7. Objasnite proces pripreme sodnog ekstrakta koji se izvodi u cilju prevođenja nerastvornih sulfata
barijuma i stroncijuma u kiselinama rastvornim SrCO3 i BaCO3. Zbog čega se koriste petostruko
veće količine Na2CO3 uz zagrevanje? Odgovor objasnite primenom Le Šateljeovog principa.
8. Jednačinama hemijskih reakcija prikažite identifikaciju Ba2+ i Sr2+ jonova?
9. Zašto ne dolazi do taloženja CaSO4 u prisustvu velike količine amonijum-sulfata? Kako se to može
iskoristiti za odvajanje Sr2+ od Ca2+?
10. Koji od katjona IV analitičke grupe grade talog sa CrO42-?

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 6

JAKE KISELINE I BAZE
RAVNOTEŽE U RASTVORIMA SLABIH MONOPROTIČNIH
KISELINA I BAZA
Program
Slabe monoprotične kiseline i baze | konstante kiselosti i baznosti | stepen protolize
| pH | uticaj jonske sile na protolitičke procese 4
Računski problemi
1. Izračunajte ravnotežne koncentracije H+, CH3COO‾ i CH3COOH u rastvoru kada se 20 cm3 sirćetne
kiseline koncentracije C = 0,5 mol/dm3 razblaži vodom do zapremine od 500 cm3. pKk(CH3COOH)
= 4,75
Rešenje: [H3O+] = [CH3COO-] = 5,9×10-3 mol/dm3, [CH3COOH] = 0,194 mol/dm3
2. Izračunati pH-vrednost rastvora HCOOH sledećih koncentracija: C1 = 0,1 mol/dm3, odnosno C2 =
1×10-4 mol/dm3 (Kk = 1,8 × 10-4). Koliko iznosi stepen protolize u oba slučaja?
Rešenje: pH1 = 2,38; pH2 = 4,14; α1 = 4,15%; α2 = 71,55%
3. Izračunati pH-vrednost rastvora sirćetne kiseline, C = 1×10-3 mol/dm3, kome je dodat KNO3 tako
da ukupna jonska sila rastvora iznosi I = 0,2 mol/dm3 (Kk = 1,8 × 10-5).
Rešenje: pH = 4,10 (y = 0,70)
4. Izračunati pH-vrednost rastvora NH4Cl koji u 250 cm3 sadrži 0,54 g ove soli. Uzeti u obzir uticaj
jonske sile. pKk(NH4+) = 9,25.
Rešenje: pH = 5,41
5. Izračunati pH-vrednost rastvora CH3COONa masenog udela 1,6% i gustine 1g/cm3. Uzeti u obzir
jonsku silu rastvora. Kk = 1,76 × 10-5.
Rešenje: pH = 2,89
6. Izračunati pH-vrednosti rastvora KCN koji u 150 cm3 sadrži 0,50 g ove soli. pKk(HCN) = 9,21.
Rešenje: pH = 10,96 (pH = 10,86 ako se uzme u obzir uticaj jonske sile rastvora)
7. Lakmus je dvobojni indikator koji na pH ˂ 5,5 ima crvenu, na pH ˃ 7,3 plavu, a u pH ˗ intervalu
5,5 ˗ 7,3 ljubičastu boju. Koju boju će pokazivati ovaj indikator u rastvoru KNO 2 C = 1×10-3
mol/dm3? pKk (HNO2) = 3,29
Rešenje: pH = 7,14; indikator će pokazivati ljubičastu boju

Teorijska pitanja
1. Poređati sledeće vrste u rastući niz prema porastu baznog karaktera: H2PO4ˉ, NH3, N2H4, HSO4ˉ,
HCOOˉ, HCO3ˉ, C6H5COO-
pKk(H3PO4) = 2,12; pKk (NH4+) = 9,25; pKk(N2H5+) = 8,10; pKk(H2SO4) = -3; pKk(HCOOH) = 3,75;
pKk(H2CO3) = 6,35; pKk(C6H5COOH) = 4,18
Rešenje: HSO4ˉ < H2PO4ˉ < HCOOˉ < C6H5COO- < HCO3ˉ < N2H4 < NH3
2. Kako se menja stepen protolize sa smanjenjem koncentracije slabog protolita u rastvoru?
3. Kakav uticaj ima jonska sila (prisustvo neutralnog elektrolita) na protolizu slabih kiselina i baza?
4. U kom smeru je pomerena ravnoteža sledećih kiselinsko-baznih reakcija:
a) HSO4ˉ + H2PO4ˉ  SO42ˉ + H3PO4 pKk(H3PO4) = 2,12 ; pKk(HSO4-) = 1,94
b) HCO3ˉ + HC2O4ˉ  CO32ˉ + H2C2O4 pKk (HCO3-) = 10,32; pKk(H2C2O4) = 1,25
Rešenje: a) u desno (pKsum = -0,18); b) u levo (pKsum = 9,07)

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 7

SLABE MONOPROTIČNE KISELINE I BAZE
5. Odredite u kom smeru je pomerena ravnoteža sledećih kiselinsko-baznih reakcija:
a) NH4+ + HSO3ˉ  NH3 + H2SO3 pKk (NH4+) = 9,25; pKk(HSO3-) = 7,20
b) N2H5+ + C6H5NH2  N2H4 + C6H5NH3+ pKk(N2H5+) = 8,10; pKk(C6H5NH3+) = 4,60
Rešenje: a) u desno (pKsum = 2,05); b) u levo (pKsum = 9,07)

Dodatni problemi za vežbanje

1. Izračunajte ravnotežne koncentracije svih vrsta u vodenom rastvoru HNO2 koncentracije C = 0,01
mol/dm3 i stepen protolize. pKk (HNO2) = 3,29.
Rešenje: [NO2-] = [H3O+] = 2×10-3 mol/dm3; [HNO2] = 8×10-3 mol/dm3; [OH-] = 5×10-12 mol/dm3; α = 20,22%
2. Izračunajte pH-vrednost zasićenog rastvora anilina (3,6 g/100 cm3 vode) ukoliko je ukupna jonska
sila rastvora I = 0,2. pKk(C6H5NH3+) = 4,6. Koliki je stepen protolize anilina u ovom rastvoru, a
koliki ukoliko se rastvor razblaži deset puta?
Rešenje: pH = 8,78
3. Izračunajte pH-vrednost rastvora koji sadrži 1,4 g hidrazin-hidrohlorida (N2H5Cl) u 200 cm3 vode.
pKk(N2H5+) = 8,10
Rešenje: pH = 4,54
4. Izračunajte pH-vrednost u vodenim rastvorima Bi(NO3)3, FeSO4, CrCl3 i SnCl2 jednakih
koncentracija C = 0,1 mol/dm3, ako su uspostavljene sledeće ravnoteže:
[Bi(H2O)6]3+ + H2O  [Bi(OH)(H2O)5]2+ + H3O+
[Fe(H2O)6]2+ + H2O  [Fe(OH)(H2O)5]+ + H3O+
[Cr(H2O)6]3+ + H2O  [Fe(OH)(H2O)5]2+ + H3O+
[Sn(H2O)4]2+ + H2O  [Sn(OH)(H2O)3]+ + H3O+
pKk(Bi(H2O)63+) = 2,0; pKk(Fe(H2O)62+) = 5,9; pKk(Cr(H2O)63+) = 3,8; pKk(Sn(H2O)42+) = 1,7
Rešenje: 1,57; 3,45; 2,41; 1,45
5. Bromtimol-plavo je dvobojni indikator koji na pH < 6,0 ima žutu, na pH > 7.6 plavu, a u pH-
intervalu 6.0-7.6 zelenu boju. Koju će boju pokazivati ovaj indikator u rastvoru CH3COONa
koncentracije C = 0.1 mol/dm3? Uzeti u obzir jonsku silu rastvora. pKk(CH3COOH) = 4,75
Rešenje: pH = 8,75; rastvor indikatora će biti obojen plavo.
6. Izračunajte pH-vrednost rastvora dobijenog rastvaranjem 1,5 g natrijum-benzoata u 100 cm3 vode.
Uzeti u obzir jonsku silu rastvora. pKk(C6H5COOH) = 4,18
Rešenje: pH = 8,05
7. Izračunajte pH-vrednost rastvora koji sadrži 1 g hidroksil-amina (NH2OH) u 250 cm3 vode.
pKk(NH3OH+) = 6,03
Rešenje: pH = 9,25
8. Odredite ravnotežne koncentracije svih vrsta zastupljenih u vodenom rastvoru piridinijum-bromida
(C5H5NHBr) koncentracije C = 0,01 mol/dm3. pKk(C5H5NH+) = 5,25
Rešenje: [C5H5NH+] = [H3O+] = 2,3×10-4 mol/dm3; [C5H5N] = 9,7×10-3 mol/dm3

Vodič kroz sistematski tok analize katjona III analitičke grupe

1. Koji katjoni pripadaju III (IIIa, odnosno IIIb) analitičkoj grupi?
2. Soli katjona III analitičke grupe su raznovrsno obojene. Šta možete zaključiti o sastavu analize na
osnovu njene boje?
3. Iz smeše katjona III analitičke grupe vodeni rastvor amonijaka (u prisustvu NH4Cl, pH ≈ 9) taloži
Fe(OH)2, Fe(OH)3, Cr(OH)3, Al(OH)3. Zašto ne dolazi do taloženja hidroksida cinka, nikla i
kobalta(II)? Zašto se Mn(OH)2 taloži delimično? Zbog čega se taloženje izvodi iz vrelog rastvora?
4. Koji od gore navedenih hidorksida poseduju amfoterne osobine?

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 8

SLABE MONOPROTIČNE KISELINE I BAZE
5. Zbog čega pre početka taloženja katjona IIIa analitičke grupe dodajemo u rastvor 2 – 3 kapi HNO3
conc.?
6. Jednačinama hemijskih reakcija prikažite kako biste odvojili Al(OH)3 od Cr(OH)3?
7. Napišite po dve jednačine dokaznih reakcija za Fe3+ i Mn2+.
8. Kakve su boje talozi Fe(OH)2, Cr(OH)3 i Al(OH)3?
9. Napišite reakcije koje ukazuju na amfoternost Al(OH)3. Kako biste odvojili Al(OH)3 i Cr(OH)3 od
taloga Mn(OH)2 i Fe(OH)2/Fe(OH)3?
10. Kako biste dokazali prisustvo Mn2+, odnosno Fe3+ jona polazeći od smeše taloga Mn(OH)2 i
Fe(OH)3?
11. Zašto sveže staloženi Fe(OH)2 i Mn(OH)2 potamne prilikom stajanja (odgovor obrazložite
reakcijama)?
12. Nakon taloženja sulfida IIIb grupe kako biste “odvojili” ZnS i MnS od CoS i NiS?
13. Kako biste odvojili Zn(OH)2 od MnO2?
14. Kako biste dokazali prisustvo Zn2+ jona.
15. Zašto se nakon stajanja CoS i NiS rastvaraju tek pod drastičnim uslovima (HNO3 conc.), dok se
sveže staloženi sulfidi kobalta i nikla lako rastvaraju u HCl dil.? Jednačinama hemijskih reakcija
prikažite rastvaranje ovih sulfida u HNO3 conc.? Zašto se u iste svrhe ne može upotrebiti HCl
conc.?
16. Napišite jednačine dokaznih reakcija za Ni2+ i Co2+ jone. Zašto reakcija za dokazivanje Ni2+ jona
izostaje u kiseloj sredini?
17. Kako biste direktno iz analize dokazali Co2+ u prisustvu Fe3+ jona?
18. Kojom bojom boje plamen soli mangana?
19. Prisustvo kojih katjona biste mogli da utvrdite direktno iz analize, bez prethodnog odvajanja?
Odgovor obrazložite hemijskim jednačinama.
20. Sastavite šematski prikaz sistematskog toka analize katjona III analitičke grupe.

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 9

SLABE MONOPROTIČNE KISELINE I BAZE
SLABE POLIPROTIČNE KISELINE I BAZE
Program
Ravnoteže u rastvorima slabih poliprotičnih kiselina i baza | amfoliti
5
Računski problemi
1. Izračunati pH rastvora fosforne kiseline koncentracije C = 0,1 mol/dm3. pKk1(H3PO4) = 2,12;
pKk2(H3PO4) = 7,21
Rešenje: pH = 1,32
2. Izračunati pH-vrednost rastvora oksalne kiseline H2C2O4 koncentracije 0,05 mol/dm3,
pKk1(H2C2O4) = 1,25; pKk2(H2C2O4) = 4,27
Rešenje: pH = 1,50
3. Izračunati pH-vrednost rastvora Na2CO3, C = 0,01 mol/dm3, pKk1(H2CO3) = 6,35; pKk2(H2CO3) =
10,32. Uzeti u obzir uticaj jonske sile rastvora.
Rešenje: pH = 11,16
4. Izračunati ravnotežne koncentracije svih oblika etilendiamina (C2H6N2) prisutnih u vodenom
rastvoru koncentracije C = 0,1 mol/dm3. pKk(C2H6N2H22+) = 6,85; pKk(C2H6N2H+) = 9,93
Rešenje: [C2H6N2] = 0,097 mol/dm3; [C2H6N2H+] = 2,87×10-3 mol/dm3; [C2H6N2H22+] = 7,04×10-8 mol/dm3
5. Koliko iznosi pH-vrednost rastvora NaHCO3 koji sadrži 1,05 g u 250 cm3? pKk1(H2CO3) = 6,35;
pKk2(H2CO3) = 10,32. Uzeti u obzir uticaj jonske sile rastvora.
Rešenje: pH = 8,33
6. Izračunajte pH-vrednost rastvora Na2HPO4 i KH2PO4 jednakih koncentracija C = 0,02 mol/dm3.
pKk1(H3PO4) = 2,12; pKk2(H3PO4) = 7,21; pKk3(H3PO4) = 12,36.
Rešenje: pH = 9,78 (u slučaju Na2HPO4); pH = 4,73 (u slučaju KH2PO4)
7. Koliko iznosi pH-vrednost rastvora NaHSO3 masenog udela 0,5% (ρ = 1g/cm3). pKk1(H2SO3) =
1,76; pKk2(H2SO3) = 7,20.
Rešenje: pH = 4,55
8. Izračunati pH-vrednost rastvora dinatrijum-hidorgencitrata koncentracije C = 0,05 mol/dm3.
pKk1(H3C6H5O7) = 3,09; pKk2(H3C6H5O7) = 4,75; pKk3(H3C6H5O7) = 6,41
Rešenje: pH = 5,58

Teorijska pitanja
1. Prema protolitičkoj teoriji hidrogen-karbonatni jon je:
a) kiselina b) baza c) amfolit.
Navesti odgovarajuću jednačinu/jednačine i obeležiti konjugovane kiselinsko-bazne parove.
2. Prema protolitičkoj teoriji svaka od sledećih supstanci/jonskih vrsta: [Fe(H2O)6]3+, CO32-, PO43-,
[Zn(OH)2(H2O)4], [Al(OH)3(H2O)3], [Cr(OH)3(H2O)3] je:
a) kiselina b) baza c) amfolit
Navesti odgovarajuću jednačinu/jednačine i obeležiti konjugovane kiselinsko-bazne parove.

Dodatni problemi za vežbanje

1. Izračunati pH-vrednost rastvora natrijum-hidrogenoksalata koncentracije C = 0,01 mol/dm3,
pKk1(H2C2O4) = 1,25; pKk2(H2C2O4) = 4,27.
Rešenje: pH = 3,17 (neophodno je uzeti u obzir koncentraciju amfolita).

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 10

SLABE POLIPROTIČNE KISELINE I BAZE
2. Izračunati pH-vrednost rastvora koji sadrži 0,62 g ugljene kiseline u 500 cm3 rastvora.
pKk1(H2CO3) = 6,35 pKk2(H2CO3) = 10,32
Rešenje: pH = 4,02
3. Izračunati ravnotežne koncentracije svih oblika malonske kiseline prisutnih u rastvoru
koncentracije C = 0,1 mol/dm3, pri pH-vrednosti rastvora pH = 4,00. pKk1(H2C3HO4) = 2,83;
pKk2(H2C3HO4) = 5,69.
Rešenje: [H2C3HO4] = 0,076 mol/dm3; [HC3HO4-] = 1,54×10-3 mol/dm3; [C3HO42-] = 0,023 mol/dm3
4. Izračunati pH-vrednost rastvora natrijum-hidrogentartarata koncentracije C = 2×10-3 mol/dm3.
pKk1(H2C4H4O6) = 3,22; pKk2(H2C4H4O6) = 4,40.
Rešenje: pH = 3,87
5. Izračunati pH-vrednost rastvora i stepen protolize u rastvoru maleinske kiseline (H2C4H2O4)
masenog udela 2,4%. Koliko iznosi stepen protolize ukoliko se rastvor razblaži sto puta?
pKk1(H2C4H2O4) = 1,9; pKk2(H2C4H2O4) = 6,07
Rešenje: pH = 1,34; α = 21,8%; nakon razblaženja: pH = 2,74 i α = 87,4%
6. U 20 cm3 rastvora limunske kiseline koncentracije C = 0,15 mol/dm3 dodato je 10 cm3 rastvora
NaOH koncentracije C = 0,9 mol/dm3. Izračunajte pH-vrednost dobijenog rastvora.
pKk1(H3C6H5O7) = 3,09; pKk2(H3C6H5O7) = 4,75 pKk3(H3C6H5O7) = 6,41.
Rešenje: pH = 10,70
7. Izračunajte pH-vrednost rastvora koji se dobije mešanjem 5 cm3 rastvora oksalne kiseline
koncentracije C = 0,3 mol/dm3 i 10 cm3 NaOH koncentracije C = 0,15 mol/dm3.
pKk1(H2C2O4) = 1,25; pKk2(H2C2O4) = 4,27.
Rešenje: pH = 2,86 (neophodno je uzeti u obzir koncentraciju nastalog amfolita)
8. U 10 cm3 rastvora HCl koncentracije C = 0,2 mol/dm3 dodata je ista zapremina etilendiamina
koncentracije C = 0,1 mol/dm3. Izračunajte pH-vrednost dobijenog rastvora.
pKk(C2H6N2H22+) = 6,85; pKk(C2H6N2H+) = 9,93
Rešenje: pH = 4,07

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 11

SLABE POLIPROTIČNE KISELINE I BAZE
GRAFIČKO PRIKAZIVANJE RAVNOTEŽNIH PROCESA U
RASTVORIMA SLABIH PROTLITA
Program
Semilogaritamski i logaritamski dijagrami | raspodela slabih protolita u razblaženim
vodenim rastvorima 6
Računski problemi
1. Konstruišite semilogaritamski dijagram raspodele vrsta prisutnih u razblaženom rastvoru sirćetne
kiseline. pKk(CH3COOH) = 4,75
Rešenje:
Dijagram se konstruiše tako što se udeo protonovanog i deprotonovanog oblika kiselinsko-baznog para
nanosi na y-osu, a pH skala na x-osu. Pri tome se posmatraju karakteristične tačke (1-5), koje pokrivaju pH
interval unutar koga se udeli protonovanog i deprotonovanog oblika izmene u rasponu od 1% - 99% i obratno.
pH-vrednosti u ovim tačkama se se mogu izračunati prostom primenom Henderson-Haselbalhove jednačine:

𝛼(𝐶𝐻3 𝐶𝑂𝑂𝐻)
𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘 − 𝑙𝑜𝑔
𝛼(𝐶𝐻3 𝐶𝑂𝑂− )

Tačka α(CH3COOH) α(CH3COO-) pH

99
1 99% 1% 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘 − 𝑙𝑜𝑔 ≈ 𝑝𝐾𝑘 − 2 = 2,75
1
90
2 90% 10% 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘 − 𝑙𝑜𝑔 ≈ 𝑝𝐾𝑘 − 1 = 3,75
10
50
3 50% 50% 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘 − 𝑙𝑜𝑔 = 𝑝𝐾𝑘 = 4,75
50
10
4 10% 90% 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘 − 𝑙𝑜𝑔 ≈ 𝑝𝐾𝑘 + 1 = 5,75
90
1
5 1% 99% 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘 − 𝑙𝑜𝑔 ≈ 𝑝𝐾𝑘 + 2 = 6,75
99

1,00 1 5
2 4
0,90 α(CH3COOH)
0,80 α(CH3COO-)
0,70
0,60 3
α, % 0,50
0,40
0,30
0,20
2 4
0,10 1 5
0,00
2,0 3,0 4,0 5,0 6,0 7,0 8,0
pH

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 12

GRAFIČKO PRIKAZIVANJE RAVNOTEŽA
2. Konstruišite semilogaritamski dijagram svih vrsta prisutnih u razblaženom rastvoru karbonatne
kiseline. pKk1(H2CO3) = 6,35; pKk2(H2CO3) = 10,35
Rešenje: Postupa se na sličan način kao u gornjem primeru, ali se pri tome posmatraju dva stupnja protolize
za koje važi:

𝛼(𝐻2 𝐶𝑂3 ) 𝛼(𝐻𝐶𝑂3 − )

𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘1 − 𝑙𝑜𝑔 , odnosno 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘2 − 𝑙𝑜𝑔
𝛼(𝐻𝐶𝑂3 − ) 𝛼(𝐶𝑂3 2−)

Tačka α(H2CO3-) α(HCO3-) α(CO32--) pH

99
1 99% 1% 0% 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘1 − 𝑙𝑜𝑔 ≈ 𝑝𝐾𝑘1 − 2 = 4,35
1
90
2 90% 10% 0% 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘1 − 𝑙𝑜𝑔 ≈ 𝑝𝐾𝑘1 − 1 = 5,35
10
50
3 50% 50% 0% 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘1 − 𝑙𝑜𝑔 = 𝑝𝐾𝑘1 = 6,35
50
10
4 10% 90% 0% 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘1 − 𝑙𝑜𝑔 ≈ 𝑝𝐾𝑘1 + 1 = 7,35
90
1
5 1% 99% 0% 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘1 − 𝑙𝑜𝑔 ≈ 𝑝𝐾𝑘1 + 2 = 8,35
99
99
5 0% 99% 1% 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘2 − 𝑙𝑜𝑔 ≈ 𝑝𝐾𝑘2 − 2 = 8,35
1
90
6 0% 90% 10% 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘2 − 𝑙𝑜𝑔 ≈ 𝑝𝐾𝑘2 − 1 = 9,35
10
50
7 0% 50% 50% 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘2 − 𝑙𝑜𝑔 = 𝑝𝐾𝑘2 = 10,35
50
10
8 0% 10% 90% 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘2 − 𝑙𝑜𝑔 ≈ 𝑝𝐾𝑘2 + 1 = 11,35
90
1
9 0% 1% 99% 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑘2 − 𝑙𝑜𝑔 ≈ 𝑝𝐾𝑘2 + 2 = 12,35
99

1,00 1 5 9
2 4 6 8
0,90
0,80 α(H2CO3)
α(HCO3-)
0,70
α(CO32-)
0,60
3 7
α 0,50
0,40
0,30
0,20
2 4 6 8
0,10 1 5 9
0,00
4,0 5,0 6,0 7,0 8,0 9,0 10,0 11,0 12,0 13,0
pH

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 13

GRAFIČKO PRIKAZIVANJE RAVNOTEŽA
3. Konstruisati logaritamski dijagram azotaste kiseline koncentracije C = 0,01 mol/dm3. Na dijagramu
označite tačke koje odgovaraju: a) pH-vrednosti datog rastvora, b) pH-vrednosti maksimalnog
puferskog kapaciteta sistema HNO2/NO2- c) pH-vrednosti rastvora natrijum-nitrita iste
koncentracije. pKk(HNO2) = 3,75
Rešenje: Logaritamski dijagram se konstruiše tako što se na x-osu nanose vrednosti pH, a na y-osu nanose
logaritmi ravnotežnih koncentracija protolita prisutnih u rastvoru.
[H3O ][NO2 ]
Uzimajući u obzir da je C = [HNO2] + [NO2-] i K k 
[HNO2 ]
onda je:
[H3O ]C Kk C
[HNO2 ]  
i [NO2 ] 
K k  [H3O ] Kk  [H3O ]

Za sledeće uslove treba odrediti koncentraciju slobodne nitritne kiseline i nitritnih jona

• pH < pKk – 2, odnosno [H3O+] > 100 Kk

[H3O ]C [H3O ]C
[HNO2 ]    C , odnosno log [HNO2] = log C
Kk  [H3O ] [H3O ]

Kk C Kk C
[NO2 ]  
 , odnosno log [NO2-] = log Kk + log C – log[H3O+]
Kk  [H3O ] [H3O ]

tj. log [NO2-] = -pKk + log C + pH (prava na logaritamskom dijagramu sa nagibom 1 i odsečkom log C - pKk)

• pH = pKk, odnosno [H3O+] = Kk

[H3O ]C [H3O ]C C
[HNO2 ]  
 
 , odnosno log [HNO2] = log C – log 2
K k  [H3O ] 2[H3O ] 2

Kk C Kk C C
[NO2 ]  
  , odnosno log [NO2-] = log C – log 2
Kk  [H3O ] 2Kk 2

• pH > pKk + 2, odnosno [H3O+] < Kk/100

[H3O ]C [H3O ]C
[HNO2 ]  
 , odnosno log [HNO2] = log[H3O+] – log Kk + log C
Kk  [H3O ] Kk

tj. log [HNO2] = -pH +pKk + log C (prava sa nagibom -1 i odsečkom pKk + log C)

Kk C Kk C
[NO2 ]  
  C , odnosno log [NO2-] = log C
Kk  [H3O ] Kk

Koristeći se ovim relacijama logaritamski dijagram se jednostavno konstruiše prema priloženoj slici.

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 14

GRAFIČKO PRIKAZIVANJE RAVNOTEŽA
Logaritamski dijagram raspodele protolita u vodenom rastvoru HNO2 koncentracije C = 0,01 mol/dm3.

Na dijagramu se uočavaju tri tačke. Prva tačka (a) je tačka preseka dve prave: prve koja opisuje
opadanje koncentracije H3O+ jona i druge koja opisuje porast koncentracije NO2- jona. U ovoj tački je
[NO2-] = [H3O+], drugim rečima reč je o protonskom balansu. To je ujedno i tačka koja odgovara pH
vrednosti rastvora HNO2 date koncentracije (pH = 2,88).

Druga tačka (b), odgovara uslovu pH = pKk. Pri ovom uslovu [HNO2] = [NO2-], odnosno rastvor ima
maksimum puferskog kapaciteta.

Treća tačka (c) odgovara preseku prave koja opisuje pad koncentracije HNO2 i prave koja opisuje porast
koncentracije OH- jona. U ovoj tački je [HNO2] = [OH-]. Ovo je takođe uslov protonskog balansa, ali u
rastvoru nitrita. To je ujedno i tačka koja odgovara pH vrednosti rastvora nitrita koncentracije C = 0,01
mol/dm3 (pH = 7,88).

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 15

GRAFIČKO PRIKAZIVANJE RAVNOTEŽA
PUFERSKI SISTEMI
Program
Puferi kao smeše konjugovanih parova slabih protolita | pH-vrednost pufera
|puferski kapacitet | puferski kapacitet jakih protolita 7
Računski problemi
1. Izračunati pH-vrednost rastvora koji se dobije mešanjem 10 cm3 rastvora HCOOH, C = 0,05
mol/dm3, 20 cm3 rastvora NaOH, C = 0,02 mol/dm3 i 30 cm3 vode. pKk(HCOOH) = 3,75.
Rešenje: pH = 4,34
2. Koliko grama CH3COONa i koliko cm3 rastvora CH3COOH koncentracije C = 2 mol/dm3 za
pripremanje 500 cm3 pufera u kome je ukupna koncentracija C = 0,5 mol/dm3, a pH = 4,5? = 4,75.
Rešenje: m = 11,52 g, V = 125 cm3
3. Koje zapremine rastvora CH3COOH, C = 0,5 mol/dm3 i NaOH, C = 0,4 mol/dm3 treba pomešati da
bi se dobilo 100 cm3 pufera čija je pH-vrednost = 5,0?
Rešenje: V(CH3COOH) = 55,55 cm3, V(NaOH) = 44,45 cm3
4. Koliko cm3 HCl koncentracije C = 1 mol/dm3 treba dodati u 250 cm3 rastvora natrijum-citrata
koncentracije C = 0,1 mol/dm3 da bi se dobio rastvor čija je pH-vrednost: a) pH = 5,00 b) pH =
4,00; odnosno c) pH = 3,00.
pKk1(H3C6H5O7) = 3,09; pKk2(H3C6H5O7) = 4,75 pKk3(H3C6H5O7) = 6,41.
Rešenje: a) V = 24,06 cm3; b) V = 46,22 cm3; c) V = 63,80 cm3
5. Za koliko se promeni pH-vrednost amonijačnog pufera pH = 9,5 i ukupne koncentracije C = 0,2
mol/dm3, ako se u 20 cm3 datog rastvora doda 1 cm3 rastvora HCl koncentracije C = 1 mol/dm3.
Rešenje: pH = 9,06; dakle smanji se za 0,44 jedinice
6. Za koliko se promeni pH-vrednost pufera koji sadrži 2,4 g benzojeve kiseline i 2,9 g natrijum-
benzoata u 200 cm3, ako se tom rastvoru doda 5 cm3 HNO3 koncentracije C = 2 mol/dm3. Izračunati
ukupnu koncentraciju datog pufera.
Rešenje: pH-vrednost puferskog rastvora opadne sa 4,19 na 3,71 (ΔpH = 0,48); Ctot = 0,197 mol/dm3
7. Koliko grama Na-benzoata, a koliko grama benzojeve kiseline treba odmeriti za pripremu 500 cm3
pufera ukupne koncentracije C = 0,2 mol/dm3 i pH-vrednosti 4,5. pKk(C6H5COOH) = 4,18
Rešenje: 9,74 g C6H5COONa i 3,95 g C6H5COOH
8. Koliko cm3 HCl koncentracije C = 1 mol/dm3 treba dodati u rastvor koji sadrži 0,4 g CH3COONa
u 50 cm3 da bi se dobio rastvor čiji je pH = 4. Koliko iznosi ukupna koncentracija puferskog
rastvora?
Rešenje: V(HCl) = 4,14 cm3; Ctot = 0,09 mol/dm3.

Teorijska pitanja
1. Šta su puferski sistemi?
2. Šta predstavlja puferski kapacitet? Pri kojoj vrednosti pH puferski sistem dostiže maksimum
kapaciteta?
3. U kom smislu rastvori jakih kiselina i baza predstavljaju pufere?
4. "Univerzalni" pufer se može pripremiti od konjugovanih parova slabih protolita čije se pKk-
vrednosti međusobno razlikuju za:
a) jednu b) dve c) četiri pH-jedinice.

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 16

PUFERSKI SISTEMI
Dodatni problemi za vežbanje
1. U kom molskom odnosu treba pomešati Na2HPO4 i KH2PO4 da bi se dobio pufer pH = 7,00.
Rešenje: n/n = 0,62
2. Koliko grama NH4Cl treba dodati u 20 cm3 rastvora NH3 C = 0,5 mol/dm3 da bi se dobio puferski
rastvor pH = 9,50. pKk(NH4+) = 9,25.
Rešenje: m = 0,3 g
3. Izračunajte pH-vrednost rastvora dobijenog rastvaranjem 20 g Na2HPO4 i 10 g NaH2PO4 u 500 cm3
vode. pKk1(H3PO4) = 2,12; pKk2(H3PO4) = 7,21; pKk3(H3PO4) = 12,36.
Rešenje: pH = 7,43
4. Koliko grama NaOH treba dodati u 100 cm3 5% rastvora H3PO4 da bi se dobio pufer pH = 2,00
pKk1(H3PO4) = 2,12; pKk2(H3PO4) = 7,21; pKk3(H3PO4) = 12,36.
Rešenje: m = 1,1 g
5. Koliko cm3 HCl koncentracije C = 0,1 mol/dm3 treba dodati u 100 cm3 rastvora koji sadrži 2 g
kalijum-hidrogenftalata (KHC8H4O4) kako bi se dobio rastvor čiji je pH = 3,50? Kolika je ukupna
koncentracija dobijenog puferskog rastvora?
pKk1(H2C8H4O4) = 4,20; pKk2(H2C8H4O4) = 5,6
Rešenje: V = 20 cm3, C = 0,098 mol/dm3
6. Koliko grama NaOH treba dodati u 250 cm3 rastvora koji sadrži 5 g kalijum-hidrogenftalata
(KHC8H4O4) kako bi se dobio rastvor čiji je pH = 6,0? Kolika je koncentracija dobijenog puferskog
rastvora?
pKk1(H2C8H4O4) = 4,20; pKk2(H2C8H4O4) = 5,6
Rešenje: m = 0,98 g; C = 0,2 mol/dm3
7. Koliko grama borne kiseline (H3BO3) treba dodati u 250 cm3 rastvora NaOH koncentracije C = 0,1
mol/dm3, kako bi se dobio rastvor pH = 10.
pKk1(H3BO3) = 9,24; pKk2(H3BO3) = 12,4; pKk3(H3BO3) = 13,3
Rešenje: m = 3,3×10-4 g
8. Za koliko se promeni pH-vrednost rastvora kada se u 200 cm3 rastvora HCOOH C = 0,1 mol/dm3
koji sadrži 1,4 g natrijum-formijata, doda 5 cm3 rastvora HCl koncentracije C = 1 mol/dm3.
Rešenje: pH-vrednost rastvora opadne sa 3,76 na 3,64 (ΔpH = 0,12)
9. Za koliko se promeni pH-vrednost amonijačnog pufera ukupne koncentracije C = 0,05 mol/dm3, i
pH = 9,50 ukoliko se u 100 cm3 rastvora doda 10 cm3 HCl koncentracije C = 0,2 mol/dm3.
pKk(NH4+) = 9,25
Rešenje: pH-vrednost rastvora opadne na 9,03 (ΔpH = 0,47)
10. Izračunaj koliko grama čvrstog NH4Cl, a koliko cm3 koncentrovanog rastvora NH3 (w = 35%, ρ =
0.98g/cm3) je potrebno odmeriti za pripremanje 250cm3 pufera ukupne koncentracije C = 0,5
mol/dm3 i pH = 9,00. pKk(NH4+) = 9,25.
Rešenje: m = 4,28 g, V = 2,23 cm3

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 17

PUFERSKI SISTEMI
RAVNOTEŽE U HETEROGENIM SISTEMIMA (TALOŽNE
REAKCIJE)
Program
Rastvorljivost | proizvod rastvorljivosti | uticaj zajedničkog jona i jonske sile na
rastvorljivost slabo-rastvornih neorganskih soli | početak taloženja i kvantitativno
taloženje | frakciono taloženje
8
Računski problemi
1. Izračunati rastvorljivost CaC2O4 u vodi? Ksp(CaC2O4) = 1,6×10-8.
Rešenje: R = 3,5×10-8 mol/dm3;
2. Izračunati rastvorljivost PbSO4 u: a) vodi; b) rastvoru Mg(NO3)2 C = 0,01 mol/dm3; c) rastvoru
Na2SO4, C = 0,01 mol/dm3. Uzeti u obzir jonsku silu rastvora. Ksp(PbSO4) = 1,6×10-8.
Rešenje: 1,3×10-4 mol/dm3; R = 2,5×10-4 mol/dm3; R = 6,4×10-6 mol/dm3
3. U rastvor koji sadrži Sr2+ jone u koncentraciji C = 0,01 mol/dm3 dodata je ista zapremina zasićenog
rastvora CaSO4. Da li će doći do formiranja taloga SrSO4? Ksp(SrSO4) = 3,2×10-7; Ksp(CaSO4) =
2,8×10-5
Rešenje: Dolazi do taloženja SrSO4 jer je Q = [Sr2+][SO42-] = 1,32 ×10-5 > Ksp(SrSO4)
4. Pri kojoj pH-vrednosti će otpočeti, a pri kojoj završiti taloženje Fe(OH) 3 ukoliko je koncentracija
Fe3+ jona u rastvoru C = 0,05 mol/dm3? Ksp(Fe(OH)3) = 3,2×10-38.
Rešenje: [Fe3+] = 8,6×10-13 mol/dm3
5. Kolika je koncentracija Bi3+ jona u rastvoru u kojem je [S2-] = 2×10-15 mol/dm3, a koji je u ravnoteži
sa talogom Bi2S3? Ksp(Bi2S3) = 1,6×10-72
Rešenje: [Bi3+] = 6,3×10-22 mol/dm3
6. U rastvoru su prisutni joni Ba2+, Sr2+ i Ca2+ u koncentraciji od C = 0,01 mol/dm3. Da li se dati
katjoni mogu razdvojiti frakcionim taloženjem u obliku sulfata? Ksp(BaSO4) = 1,1×10-10;
Ksp(SrSO4) = 3,2×10-7; Ksp(CaSO4) = 2,8×10-5.
Rešenje: Koncentracije SO42- jona neophodne da započne taloženje Ba2+, Sr2+ i Ca2+ jona iznose redom:
1,1×10-8 mol/dm3; 3,2×10-5 mol/dm3 i 2,8×10-3 mol/dm3; Koncentracije SO42- jona neophodne da se Ba2+ i
Sr2+ kvantitativno istalože iznose: 1,1×10-4 mol/dm3 i 0,32 mol/dm3;
Odavde se jasno vidi da će taloženje SrSO4 započeti (3,2×10-5 mol/dm3) pre nego li se taloženje BaSO4
završi (1,1×10-4 mol/dm3). Slično, taloženje CaSO4 će započeti (2,8×10-3 mol/dm3) pre nego li se taloženje
SrSO4 završi (1,1×10-4 mol/dm3). Ova tri jona u smeši se ne mogu razdvojiti frakcionim taloženjem u obliku
sulfata.

Teorijska pitanja
1. Šta je molarna rastvorljivost?
2. Od čega zavisi rastvorljivost neorganskih soli?
3. Zašto se talozi NiS i CoS nakon starenja ne rastvaraju u HCl conc., ali se rastvaraju u HNO3 conc.?

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 18

TALOŽNE REAKCIJE
Dodatni problemi za vežbanje
1. Izračunati rastvorljivost hlorida prve analitičke grupe, AgCl, PbCl2, Hg2Cl2, u vodi, ukoliko su date
vrednosti njihovih proizvoda rastvorljivosti. Ksp(AgCl) = 1,8×10-10; Ksp(PbCl2) = 1,6×10-5;
Ksp(Hg2Cl2) = 1,3×10-18
Rešenje: R = 2,7×10-5 mol/dm3; R = 0,016 mol/dm3; R = 6,9×10-7 mol/dm3
2. Koristeći se vrednostima proizvoda rastvorljivosti hidorksida IIIa analitičke grupe, Al(OH)3,
Cr(OH)3, Fe(OH)3, Mn(OH)2, izračunajte njihovu rastvorljivost u vodi.
Ksp(Al(OH)3) = 1×10-32; Ksp(Cr(OH)3) = 6,3×10-31; Ksp(Fe(OH)3) = 3,2×10-38;
Ksp(Mn(OH)2) = 4,5×10-13
Rešenje: R = 4,4×10-9 mol/dm3; R = 1,2×10-8 mol/dm3; R = 1,9×10-10 mol/dm3; R = 3,6×10-4 mol/dm3
3. Na osnovu podataka o molarnoj rastvorljivosti izračunajte proizvode rastvorljivosti sledećih teško
rastvornih hromata: BaCrO4 (R = 1,1×10-5 mol/dm3), Ag2CrO4 (R = 6,3×10-5 mol/dm3), Hg2CrO4
(R = 4,5×10-7 mol/dm3).
Rešenje: Ksp(BaCrO4) = 1,2×10-10; Ksp(Ag2CrO4) = 1×10-12; Ksp(Hg2CrO4) = 2×10-9
4. Izračunati rastvorljivost PbCl2 u rastvoru olovo-nitrata koncentracije C = 5×10-4 mol/dm3.
Ksp(PbCl2) = 1,6×10-5
Rešenje: R = 0,09 mol/dm3
5. Izračunati rastvorljivost Ag2CrO4 u rastvoru kalijum-hromata C = 0,01 mol/dm3. Ksp(Ag2CrO4) =
1,1×10-12
Rešenje: R = 1,7×10-5 mol/dm3
6. Izračunati rastvorljivost Ce2(C2O4)3 u: a) rastvoru natrijum-oksalata C = 0,05 mol/dm3, odnosno b)
rastvoru cerijum-sulfata iste koncentracije. Ksp(Ce2(C2O4)3) = 2,6×10-29
Rešenje: a) R = 2,3×10-13 mol/dm3; b) R = 7,8×10-10 mol/dm3
7. Da li će se izdvojiti talog PbSO4 ako se pomešaju iste zapremine rastvora Pb(NO3)2, C = 1×10-4
mol/dm3 i rastvora H2SO4, C = 4×10-4 mol/dm3? Ksp(PbSO4) = 1,6×10-8.
Rešenje: Neće doći do izdvajanja taloga jer je Q = [Pb2+][SO42-] = 1,0 ×10-8 < Ksp(PbSO4)
8. U rastvor koji sadrži 0,01 mol Ag+ i 0,01 mol Bi3+ jona u jednom dm3, polako se dodaje
koncentrovani rastvor KI. Koji se katjon prvi taloži? Ksp(AgI) = 8,3×10-17, Ksp(BiI3) = 8,1×10-19.
Rešenje: Koncentracije I- jona pri kojima započinje taloženje AgI, odnosno BiI3 iznose 8,3×10-15 mol/dm3 i
4,3×10-6 mol/dm3, redom. Kako je za taloženje AgI potrebna niža koncentracija I- jona to će se isti taložiti
prvi.
9. U rastvor koji sadrži Cl-, CrO42- i PO43- u jednakim koncentracijama, C = 0,01 mol/dm3, dodaje se
koncentrovani rastvor srebro-nitrata. Koji anjon počinje da se taloži prvi, a koji poslednji?
Ksp(AgCl) = 1,8×10-10; Ksp(Ag2CrO4) = 1,1×10-12; Ksp(Ag3PO4) = 1,3×10-20
Rešenje: Koncentracije Ag+ jona neophodne za početak taloženja Cl-, CrO42- i PO43- jona iznose redom:
1,8×10-8 mol/dm3; 1,1×10-5 mol/dm3; 1,1×10-6 mol/dm3. Odavde sledi da će najpre započeti taloženje
hloridnih, potom fosfatnih, a na kraju hromatnih jona.
10. U rastvor u kojem su prisutni I-, C2O42- i SO42- u jednakim koncentracijama, C = 0,05 mol/dm3,
dodaje se koncentrovani rastvor olovo-nitrata. Kojim redosledom dolazi do njihovog taloženja?
Ksp(PbI2) = 1,1×10-9; Ksp(PbC2O4) = 8,5×10-9; Ksp(PbSO4) = 1,6×10-8
Rešenje: Koncentracije Pb2+ jona pri kojima će započeti taloženje PbI2, PbC2O4 i PbSO4 iznose redom:
4,4×10-7 mol/dm3, 1,7×10-7 mol/dm3 i 3,2×10-7 mol/dm3. Najpre će se taložiti onaj anjon za čije taloženje je
potrebna najniža koncentracija Pb2+ jona. U ovom slučaju to su oksalati, potom sulfati, i na kraju jodidi.
Obratite pažnju da su ove koncentracije veoma bliske, što bi u laboratorijskoj praksi značilo gotovo
istovremeno taloženje prisutnih anjona.
11. Izračunati rastvorljivost Al(OH)3 u rastvoru u kome nakon uspostavljanja ravnoteže pH-vrednost
iznosi pH = 5,5. Ksp(Al(OH)3) = 1×10-32
Rešenje: R = 3,2×10-4 mol/dm3

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 19

TALOŽNE REAKCIJE
12. Izračunati rastvorljivost SrF2 u rastvoru KNO3 koncentracije C = 0,10 mol/dm3.
Ksp (SrF2) = 2,5×10-9. Uzeti u obzir jonsku silu rastvora.
Rešenje: R = 1,5×10-3 mol/dm3
13. Pri kojoj pH-vrednosti će početi taloženje Zn(OH)2, a pri kojoj će se završiti, ukoliko je
koncentracija Zn2+ jona u rastvoru C = 0,01 mol/dm3. Ksp(Zn(OH)2) = 7,1×10-18.
Rešenje: Taloženje započinje pri pH = 6,43, a završava se na pH = 8,43. (Primetite da uprkos ovome ne dolazi
do taloženja Zn(OH)2 pri uslovima taloženja katjona IIIa analitičke grupe. Zašto?)
14. U kom odnosu treba pomešati zasićen rastvor CaSO4 i rastvor BaCl2 C = 1×10-3 mol/dm3 da bi
došlo do taloženja BaSO4, ukoliko se: a) rastvor CaSO4 dodaje u rastvor BaCl2 i b) obratno?
Ksp(CaSO4) = 3,2×10-7; Ksp(BaSO4) = 3,2×10-7
Rešenje: ☺
15. U okviru sistematskog toka analize anjona, preporučuje se dokazivanje sulfata, hlorida, oksalata i
fosfata iz karbonatnog rastvora nakon kuvanja sodnog ekstrakta. Izračunati pKsum sledećih
ravnotežnih procesa:
SrSO4(s) + CO32-  SrCO3(s) + SO42-. Ksp(SrSO4) = 3,2×10-7; Ksp(SrCO3) = 1,1×10-10.
2AgCl(s) + CO32-  Ag2CO3(s) + 2Cl-. Ksp(AgCl) = 1,8×10-10; Ksp(Ag2CO3) = 8,2×10-12
PbSO4(s) + CO32-  PbCO3(s) + SO42-. Ksp(PbSO4) = 1,6×10-8; Ksp(PbCO3) = 1,1×10-10
Rešenje: pKsum(SrSO4/SrCO3) = -3,46; pKsum(AgCl/Ag2CO3) = 8,40; pKsum(PbSO4/PbCO3) = -2,16

Vodič kroz sistematski tok analize katjona I i IIa analitičke grupe

1. Koji katjoni pripadaju I analitičkoj grupi?
2. Šta je grupni reagens za I analitičku grupu?
3. Poređajte hloride katjona I analitičke grupe po opadajućoj rastvorljivosti.
4. Kakve su boje hromati Pb2+, Ag+ i Hg22+?
5. Kakve su oksido-redukcione sposobnosti katjona prve analitičke grupe?
6. Kako hloridi katjona I analitičke grupe reaguju sa razblaženim rastvorom NH3?
7. Jednačinama prikažite formiranje žutog taloga olovo(II)-jodida i njegovo rastvaranje u višku
reagensa.
8. Kakve su boje jodidi ostalih katjona I analitičke grupe? Šta se dešava u višku reagensa sa svakim
od datih taloga?
9. Prilikom dodatka razblaženog rastvora NaOH u rastvor koji sadrži Ag+ jone dolazi do formiranja
mrkog taloga. Objasnite ovo hemijskim jednačinama.
10. Koji katjoni pripadaju II analitičkoj grupi?
11. Na osnovu čega se ova grupa deli na dve podgrupe, IIa-sulfobaze i IIb-sulfokiseline?
12. Iz kakve sredine se talože sulfidi sulfobaza? Zašto je neophodno dodatno razblažiti rastvor kako
bi došlo do taloženja žutog CdS? Zbog čega se za razblaživanje koristi topla voda?
13. Živa(II)-sulfid je jedno od najteže rastvornih jedinjenja. Objansite koja dva procesa deluju
sinergijski prilikom korišćenja carske vode za rastvaranje HgS? Zašto je nedevoljno za
rastvaranje upotrebiti samo jako kisele uslove (HCl conc.)?
14. Šta je carska voda?
15. Kako biste direktno iz analize dokazali prisustvo Hg2+? Šta su to amalgami?
16. Kako biste razdvojili Bi(OH)3 od Pb(OH)2?
17. Koje boje su hidroksidi katjona I i IIa analitičke grupe.
18. Koji hidroksidi katjona I i IIa analitičke grupe ispoljavaju amfoterne osobine?
19. Jednačinama prikažite pripremanje rastvora alkalnog stanita (tetrahidroksostanata(II))? Zbog čega
je neophodno da se ovaj rastvor pripremi svež?

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 20

TALOŽNE REAKCIJE
20. Napišite jednačine reakcija rastvaranja hidorksida kadmijuma i bakra(II) u višku NH3?
21. Kakve je boje [Cu(NH3)4]2+?
22. Zbog čega i kako se izvodi maskiranje Cu(II)?
23. Hemijskim jednačinama napišite reakcije katjona IIa analitičke grupe sa I- jonom. Kakve boje su
staloženi jodidi? Koji se od njih rastvaraju u višku reagensa?

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 21

TALOŽNE REAKCIJE
UTICAJ KISELINSKO-BAZNIH PROCESA NA
RASTVORLJIVOST
Program
Rastvorljivost | proizvod rastvorljivosti | uticaj sporednih (kiselinsko-baznih) reakcija
na rastvorljivost slabo-rastvornih neorganskih soli | uslovni proizvod rastvorljivosti 9
Računski problemi
1. Izračunati rastvorljivost AgCN u: a) vodi i b) rastvoru sirćetne kiseline C = 0,01 mol/dm3?
Ksp(AgCN) = 1,2×10-16; pKk(HCN) = 9,21; pKk(CH3COOH) = 4,75
Rešenje: a) R = 3,5×10-8 mol/dm3; b) R = 9,1×10-6 mol/dm3
2. Izračunati rastvorljivost (mg/dm3) CaC2O4 u rastvoru u kome je pH = 2.
Ksp(CaC2O4) = 2,3×10-9; pKk1(H2C2O4) = 1,25; pKk2(H2C2O4) = 4,27.
Rešenje: R = 7,1×10-4 mol/dm3
3. Koliko grama NH4Cl treba dodati u 300 cm3 rastvora u kome je koncentracija NH3 C = 0,1 mol/dm3,
tako da rastvorljivost Mg(OH)2 ne prelazi vrednost od R = 600 mg/dm3?
Ksp(Mg(OH)2) = 6,0×10-10; pKk(NH4+) = 9,25
Rešenje: m < 0,12 g
4. Pomešani su rastvori NH3, NH4Cl i Al2(SO4)3 jednakih zapremina i istih koncentracija C = 0,03
mol/dm3. Da li će doći do taloženja Al(OH)3? Ksp(Al(OH)3) = 1,0×10-32; pKk(NH4+) = 9,25.
Rešenje: Dolazi do taloženja Al(OH)3 jer je [Al3+][OH-]3 = 1,1×10-16 > Ksp

Teorijska pitanja
1. Zašto prisustvo NH4+ jona ometa dokazivanje Mg2+ jona?
2. Objasnite zašto prilikom sistematskog toka analize ne dolazi do formiranja taloga CdS iz rastvora
HCl C > 1 mol/dm3?

Dodatni problemi za vežbanje

1. Izračunati rastvorljivost SrC2O4 i CaC2O4 u rastvoru CH3COOH C = 1 mol/dm3. Ksp(SrC2O4) =
5,6×10-8; Ksp(CaC2O4) = 2,3×10-9;
pKk1(H2C2O4) = 1,25; pKk2(H2C2O4) = 4,27; pKk(CH3COOH) = 4,75
Rešenje: R(SrC2O4) = 2,2×10-3; R(CaC2O4) = 4,4×10-4
2. Izračunati rastvorljivost CaF2 u rastvoru pH = 2.
Ksp(CaF2) = 3,95×10-11; pKk(HF) = 3,17.
Rešenje: R = 1,4×10-3 mol/dm3
3. Koliko puta je veća rastvorljivost CaSO4 u vodenom rastvoru pri pH = 1,0 u odnosu na rastvorljivost
u vodi?
pKk2(H2SO4) = 1,94; Ksp(CaSO4) = 2,8×10-5.
Rešenje: Rastvorljivost je veća 3,12 puta i iznosi R = 0,0165 mol/dm3
4. Da li će doći do formiranja taloga Mn(OH)2 ukoliko se pomešaju rastvori NH3, NH4Cl i MnSO4
jednakih zapremina i istih koncentracija C = 0,06 mol/dm3? Ksp(Mn(OH)2) = 4,5×10-18. pKk(NH4+)
= 9,25.
Rešenje: Dolazi do formiranja taloga Mn(OH)2 jer je [Mn2+][OH-]2 = 6×10-12 > Ksp

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 22

UTICAJ ACIDO-BAZNIH REAKCIJA NA TALOŽENJE
5. Koliko grama NH4Cl treba odmeriti u 100 cm3 rastvora u kome su koncentracije Mn2+ i Cr3+ jona
jednake i iznose C = 0,01 mol/dm3, tako da nakon dodatka NH3 ([NH3] = 5×10-3 mol/dm3), Cr(OH)3
bude selektivno staložen.
Ksp(Cr(OH)3) = 6,3×10-31; Ksp(Mn(OH)2) = 4,5×10-18; pKk(NH4+) = 9,25.
Rešenje: m = 22,4 g
6. Izračunajte koncentraciju H3O+ jona pri kojoj će otpočeti taloženje PbS, odnosno CdS iz rastvora u
kojem su koncentracije Pb2+ i Cd2+ jednake i iznose C = 1×10-5 mol/dm3. Koncentracija H2S u
zasićenom vodenom rastvoru na 25°C iznosi C = 0,1 mol/dm3.
Ksp(PbS) = 2,5×10-27; Ksp(CdS) = 7,9×10-27; pKk1(H2S) = 7,05; pKk1(H2S) = 7,05
Rešenje: [H3O+] = 2,12 mol/dm3; [H3O+] = 1,20 mol/dm3
7. Pri kojoj koncentraciji H3O+ jona će početi, a pri kojoj završiti taloženje ZnS iz rastvora u kojem je
koncentracija Zn2+ jona C = 0,05 mol/dm3. Rastvorljivost H2S u vodi pri normalnim uslovima iznosi
C = 0,1 mol/dm3.
Ksp(ZnS) = 2,5×10-22; pKk1(H2S) = 7,05; pKk1(H2S) = 7,05
Rešenje: [H3O+] = 0,22 mol/dm3 (početak taloženja); [H3O+] = 2,67 mol/dm3 (kvantitativno taloženje)
8. Pri kojoj pH-vrednosti će početi, a pri kojoj će se završiti taloženje MnS iz rastvora u kojem je
koncentracija Mn2+ jona C = 0,01 mol/dm3. Rastvorljivost H2S u vodi pri normalnim uslovima
iznosi 0,1 mol/dm3.
Ksp(MnS) = 2,5×10-10; pKk1(H2S) = 7,05; pKk1(H2S) = 7,05
Rešenje: pH = 6,67 (početak taloženja); pH = 8,67 (kvantitativno taloženje)
9. Uzorak koji sadrži Zn2+, Ni2+ i Co2+ rastvoren je u CH3COOH koncentracije C = 2 mol/dm3, tako
da su ravnotežne koncentracije [Zn2+] = [Ni2+] = [Co2+] = 0,01 mol/dm3. U rastvor se uvodi vodonik-
sulfid do zasićenja, [H2S] = 0,1 mol/dm3. Sulfidi kojih katjona će se taložiti pod ovim uslovima?
Ksp(ZnS) = 2,5×10-22; Ksp(CoS) = 4,0×10-21; Ksp(NiS) = 3,2×10-19; pKk1(H2S) = 7,05;
pKk1(H2S) = 7,05; pKk(CH3COOH) = 4,75
Rešenje: Pod datim uslovima je [H3O+] = 0,006 mol/dm3. Ovakva kiselost rastvora uslovljava da
koncentracija sulfidnih jona iznosi [S2-] = 1,15×10-20 mol/dm3. Odavde sledi da će se taložiti jedino sulfidi
onih katjona kod kojih je Ksp < Q = [M2+][S2-] = 1,15×10-22. Ovaj uslov je ispunjen jedino u slučaju zink-
sulfida.

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 23

UTICAJ ACIDO-BAZNIH REAKCIJA NA TALOŽENJE
RAVNOTEŽE U RASTVORIMA KOMPLEKSNIH JEDINJENJA
Program
Kompleksna jedinjenja | sukcesivne i kumulativne konstante građenja (stabilnosti)
kompleksa | ravnoteža u razblaženim rastvorima kompleksnih jedinjenja | reakcije
maskiranja, izmene centralnog jona i liganda
10
Računski problemi
1. Izračunati koncentracije svih vrsta prisutnih u rastvoru CoCl 2 koncentracije C = 0,01 mol/dm3, u
koji je dodat amonijak u višku tako da je [NH3] = 0,1 mol/dm3.
logβ1 = 1,99; logβ2 = 3,50; logβ3 = 4,43; logβ4 = 5,07; logβ5 = 5,13; logβ6 = 4,39;
Rešenje: [Co2+] = 1,2×10-4 mol/dm3; [Co(NH3)2+] = 1,2×10-3 mol/dm3; [Co(NH3)22+] = 3,8×10-3 mol/dm3;
[Co(NH3)32+] = 3,3×10-3 mol/dm3; [Co(NH3)42+] = 1,4×10-3 mol/dm3; [Co(NH3)52+] = 1,6×10-4 mol/dm3;
[Co(NH3)62+] = 3,0×10-5 mol/dm3;
2. U 2 cm3 rastvora bakar(II)-sulfata koncentracije C = 0,01 mol/dm3 dodato je 0,5 cm3 rastvora
amonijaka koncentracije C = 2 mol/dm3. Izračunati koncentraciju slbodnog bakra u rastvoru?
logβ4 = 12,6
Rešenje: [Cu2+] = 3,1×10-16 mol/dm3
3. Izračunati koncentraciju slobodnih Zn2+ jona u rastvoru dobijenom mešanjem 5 cm3 rastvora ZnSO4
C = 5×10-4 mol/dm3 i 1 cm3 rastvora KCN koncentracije C = 0,1 mol/dm3. logβ4 = 19,62
Rešenje: [Zn2+] = 1,3×10-16 mol/dm3
4. Izračunajte ravnotežnu koncentraciju cijanida u rastvoru u kojem je ukupna koncentracija srebra
C = 0,1 mol/dm3, a ravnotežna koncentracija [Ag+] = 1,0×10-10 mol/dm3. logβ2 = 20,48
Rešenje: [CN-] = 1,8×10-6 mol/dm3
5. Izračunati ravnotežnu koncentraciju amonijaka u rastvoru u kojem je ukupna koncentracija srebra
C = 0,01 mol/dm3, a koncentracija slobodnog srebra [Ag+] = 2,5×10-3 mol/dm3?
logβ1 = 3,31; logβ2 = 7,22
Rešenje: [NH3] = 3,7×10-4 mol/dm3
6. U 10 cm3 rastvora kadmijum-sulfata koncentracije C = 0,001 mol/dm3 dodato je najpre 5 cm3 NH3
C = 2 mol/dm3, a potom ista zapremina rastvora KCN C = 0,01 mol/dm3. Izračunajte ravnotežnu
koncentracije Cd2+, Cd(CN)42-, odnosno Cd(NH3)42+ jona.
logβ4(Cd(CN)42-) = 17,92; logβ4(Cd(NH3)42+) = 6,74
Rešenje: [Cd2+] = 3,7×10-4 mol/dm3; [Cd(NH3)42+] = 3,8×10-5 mol/dm3; [Cd(CN)42-] = 4,6×10-4 mol/dm3
7. U rastvor [Ni(NH3)6]2+ u kome je koncentracija slobodnog amonijaka [NH3] = 0,5 mol/dm3, dodata
je mala količina KCN tako da je [CN-] = 1×10-6 mol/dm3. Rastvor je obojen plavo ukoliko je
[Ni(NH3)62+] deset puta veća od [Ni(CN)42-]; žuto ukoliko je [Ni(CN)42-] deset puta veća od
[Ni(NH3)62+], a zeleno ukoliko je odnos koncentracija ova dva kompleksa između 0,1 – 10. Kako
će biti obojen rastvor nakon dodatka kalijum-cijanida?
logβ6 (Ni(NH3)62+) = 8,5; logβ6 (Ni(CN)42-) = 31,3
Rešenje: Kako je odnos koncentracija [Ni(CN)42-]/[ Ni(NH3)62+] = 4, to će rastvor biti obojen zeleno.

Teorijska pitanja
1. Šta su kompleksna jedinjenja?
2. Kako se definišu sukcesivne i kumulativne konstante građenja (stabilnosti) kompleksa?
3. Jedna od važnih primena kompleksnih jedinjenja u hemijskoj analizi je tzv. maskiranje ometajućih
katjona. Kako biste dokazali prisustvo Co2+ jona pored Fe3+ jona?

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 24

RAVNOTEŽE U RASTVORIMA KOMPLEKSA
4. Građenje karakteristično obojenih kompleksnih jona služi za dokazivanje pojedinih katjona. Kako
biste dokazali prisustvo Cu2+, Fe3+, Ni2+ jona?

Dodatni problemi za vežbanje

1. Izračunajte udeo svih kompleksnih jona prisutnih u razblaženom rastvoru bakar(II)-sulfata, koji
istovremeno sadrži [NH3] = 2,5×10-3 mol/dm3.
logβ1 = 4,04; logβ2 = 7,47; logβ3 = 10,27; logβ4 = 11,75;
Rešenje: α(Cu(NH3)42+) = 4,2%; α(Cu(NH3)32+) = 55,4%; α(Cu(NH3)22+) = 34,9%; α(Cu(NH3)2+) = 5,2%
2. Izračunajte konentraciju slobodnog aluminijuma u rastvoru koji se dobije mešanjem 10 cm3
rastvora AlCl3 C = 5×10-3 mol/dm3 i 10 cm3 NaF koncentracije C = 0,025 mol/dm3. logβ4 = 19,10
Rešenje: [Al3+] = 5,1×10-12 mol/dm3
3. Izračunajte koncentraciju Pb2+ jona u rastvoru koji se dobije mešanjem 4 cm3 rastvora olovo-acetata
koncentracije C = 1×10-3 mol/dm3 i 1 cm3 KCN koncentracije C = 0,05 mol/dm3. logβ4 = 10,0.
Rešenje: [Pb2+] = 3,7×10-5 mol/dm3
4. Izračunajte ravnotežnu koncentraciju CN- jona u rastvoru u kojem je ukupna koncentracija cinka
C = 0,05 mol/dm3, a koncentracija slobodnih cinkovih jona [Zn2+] = 1×10-6 mol/dm3. logβ4 = 19,6.
Rešenje: [CN-] = 1,9×10-4 mol/dm3
5. U rastvor kobalt(II)-hlorida C = 0,01 mol/dm3 dodaje se HCl conc. Izračunajte ravnotežnu
koncentraciju hloridnih jona u trenutku kada rastvor promeni boju u plavu. Rastvor ima ružičastu
boju ukoliko je koncentracija [Co(H2O)6]2+ deset puta veća od koncentracije [CoCl4]2-, odnosno
plavu boju kada je koncentracija [CoCl4]2- deset puta veća od koncentracije [Co(H2O)6]2+.
logβ4(CoCl42-) = -2,32
Rešenje: [Cl-] = 6,8 mol/dm3
6. Razblaženi rastvori CdCl2 i amonijaka su pomešani u takvom odnosu da je udeo Cd2+ u rastvoru
jednak udelu [Cd(NH3)4]2+ jona. Odredite udele svih oblika kadmijuma u rastvoru.
logβ1 = 2,53; logβ2 = 4,56; logβ3 = 5,90; logβ4 = 6,74
Rešenje: α(Cd2+) = α(Cd(NH3)42+) = 3,15%; α(Cd(NH3)2+) = 23%; α(Cd(NH3)22+) = 48,7%;
α(Cd(NH3)32+) = 22%;
7. Kolika je koncentracija slobodnog amonijaka u rastvoru srebro-nitrata u kojem su udeli Ag+ i
Ag(NH3)2+ jona jednaki? logβ1 = 3,31; logβ2 = 7,22
Rešenje: [NH3] = 6×10-8 mol/dm3
8. U 4 cm3 rastvora [Cd(NH3)4]2+ koncentracije C = 0,3 mol/dm3 dodato je 2 cm3 rastvora zink-sulfata
koncentracije C = 0,5 mol/dm3. Izračunajte koncentracije [Cd(NH3)4]2+ i [Zn(NH3)4]2+ u rastvoru.
logβ4(Zn(NH3)42+) = 8,89; logβ4(Cd(NH3)42+) = 6,74
Rešenje: [Cd(NH3)42+] = 0,0382 mol/dm3
9. U 10 cm3 rastvora [Cu(CN)4]3- koncentracije C = 0,05 mol/dm3 dodata je ista zapremina rastvora
nikal(II)-hlorida koncentracije C = 0,1 mol/dm3. Izračunajte koncentracije [Ni(CN)4]2- i
[Cu(CN)4]3- u rastvoru. logβ4(Ni(CN)42-) = 31,3; logβ4(Cu(CN)43-) = 30,3
Rešenje: [Ni(CN)42-] = 0,023 mol/dm3; [Cu(CN)43-] = 1,97×10-3 mol/dm3
10. Izračunajte kumulativne konstante građenja, β1 i β2, kompleksnih jona prisutnih u rastvoru u kojem
je ukupna koncentracija žive C = 0,01 mol/dm3, a koncentracije pojedinih vrsta nakon
uspostavljanja ravnoteže: [NH3] = 1,6×10-9 mol/dm3 i [Hg2+] = [Hg(NH3)22+] = 2,8 ×10-3 mol/dm3.
Rešenje: β1 = 9,82×108; β2 = 3,91×1017;

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 25

RAVNOTEŽE U RASTVORIMA KOMPLEKSA
UTICAJ GRAĐENJA KOMPLEKSNIH JEDINJENJA NA
RASTVORLJIVOST TALOGA
Program
Rastvorljivost taloga u prisustvu kompleksirajućih reagenasa | uslovni proizvod
rastvorljivosti | uticaj građenja kompleksa sa zajedničkim jonom taloga 11
Računski problemi
1. Izračunati rastvorljivost AgBr u: a) vodi i b) rastvoru u kome je [NH3] = 0,1 mol/dm3?
Ksp(AgBr) = 5,3×10-13; logβ1 = 3,4; logβ2 = 7,4
Rešenje: a) R = 7,3×10-7 mol/dm3; b) R = 3,6×10-4 mol/dm3
2. Izračunati rastvorljivost AgBr u amonijačanom rastvoru u kome je [NH3] = 0,1 mol/dm3 i koji
sadrži višak natrijum-bromida u koncentraciji C = 0,01 mol/dm3?
Rešenje: R = 1,3×10-5 mol/dm3
3. Da li će doći do taloženja AgI ukoliko se pomešaju jednake zapremine rastvora srebro-nitrata C =
0,1 mol/dm3 koji istovremeno sadrži [NH3] = 0,01 mol/dm3 i rastvora kalijum-jodida koncentracije
C = 0,01 mol/dm3? Ksp(AgI) = 8,3×10-17; logβ1 = 3,4; logβ2 = 7,4
Rešenje: Dolazi do taloženja jer je Q = [Ag+][I-] = 3,9×10-7 > Ksp
4. Izračunajte rastvorljivost AgCl u rastvoru u kojem je nakon rastvaranja [Cl-] = 0,1 mol/dm3. Uzmite
u obzir formiranje hloro kompleksa srebra.
Ksp(AgCl) = 1,8×10-10; logβ1 = 3,31; logβ2 = 5,25; logβ3 = 6,40; logβ4 = 6,70.
Rešenje: R = 9,0×10-6 mol/dm3 (primetite da je rastvorljivost značajno niža, R = 1,8×10-9 mol/dm3, ukoliko
se zanemari građenje serije hloro kompleksa).
5. Izračunajte ravnotežnu koncentraciju amonijaka u rastvoru nakon rastvaranja 0,1 mol Ag2CO3 u 1
dm3, odnosno nakon rastvaranja iste količine AgCl.
Ksp(Ag2CO3) = 8,2×10-12; Ksp(AgCl) = 1,8×10-10; logβ2 = 7,4
Rešenje: a) C = 0,03 mol/dm3; b) C = 1,46 mol/dm3

Teorijska pitanja
1. Zašto se pri redovnom toku analize katjona III grupe ne talože hidroksidi nikla, kobalta i cinka (pH
= 9,5), dok se hidroksidi katjona IIIa grupe potpuno talože?
2. Formiranje kompleksnih jedinjenja utiče na rastvaranje slabo ratsvornih taloga. U čemu biste
rastvorili AgCl, odnosno PbSO4? Jednačinama hemijskih reakcija obrazložite svoj odgovor.
3. Cd2+ jon se može selektivno dokazati u prisustvu Cu2+ jona ukoliko se isti maskira dodatkom
kalijum-cijanida. Objasnite zašto pod datim uslovima dolazi do taloženja CdS, a ne i CuS.
4. Jednačinama hemijskih reakcija prikažite formiranje taloga jodida katjona IIa analitičke grupe i
njihovo rastvaranje u višku reagensa.

Dodatni problemi za vežbanje

1. Izračunajte rastvorljivost PbI2 u rastvoru KI u kojem je nakon uspostavljanja ravnoteže
koncentracija [I-] = 0,01 mol/dm3. Uzmite u obzir formiranje serije jodo kompleksa olova.
Ksp(PbI2) = 1,1×10-9; logβ1 = 1,91; logβ2 = 3,19; logβ3 = 3,89; logβ4 = 4,49.
Rešenje: R = 2,17×10-5 mol/dm3 (primetite da je, ukoliko se zanemari garđenje serije kompleksa,
rastvorljivost duplo niža R = 1,1×10-5 mol/dm3).

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 26

UTICAJ GRAĐENJA KOMPLEKSA NA RASTVORLJIVOST
2. Izračunajte rastvorljivost Al(OH)3 u rastvoru u kome je nakon uspostavljanja ravnoteže pH = 10.
Uzmite u obzir formiranje hidorkso-aluminata. Ksp(Al(OH)3) = 6,3×10-31; logβ4 = 33,40.
Rešenje: R = 0,15 mol/dm3
3. Izračunajte rastvorljivost Zn(OH)2 u rastvoru u kojem je nakon uspostavljanja ravnoteže pH = 11.
Uzmite u obzir nastajanje tetrahidrokso-cinkata. Ksp(Zn(OH)2) = 7,1×10-18; logβ4 = 17,66
Rešenje: R = 3,2×10-6 mol/dm3
4. Izračunajte rastvorljivost Ni(OH)2 u amonijačnom puferu u kojem je nakon uspostavljanja
ravnoteže [NH3] = 0,025 mol/dm3, a pH = 9,5. Ksp(Ni(OH)2) = 2,0×10-15; logβ1 = 2,72; logβ2 = 4,89;
logβ3 = 6,55; logβ4 = 7,67; logβ5 = 8,34; logβ6 = 8,31;
Rešenje: R = 2,8×10-4 mol/dm3
5. Izračunati rastvorljivost Ag2S u rastvoru kalijum-cijanida, ako je nakon uspostovljanja ravnoteže
koncentracija [CN-] = 0,01 mol/dm3. Kolika je vrednost uslovnog proizvoda rastvorljivosti srebro-
sulvida? Ksp(Ag2S) = 6,3×10-50; logβ2 = 21,2
Rešenje: R = 1,4×10-4 mol/dm3; Ksp’ = 1,6×10-11
6. Izračunajte koncentraciju S2- potrebnu za početak taloženja CdS iz rastvora u kome je ukupna
koncentracija kadmijuma C = 0,05 mol/dm3, a koncentracija cijanida [CN-] = 0,1 mol/dm3.
Ksp(CdS) = 7,9×10-27; logβ1 = 5,5; logβ2 = 10,6; logβ3 = 15,3; logβ4 = 18,9.
Rešenje: [S2-] = 1,3×10-10 mol/dm3
7. Izračunajte koncentraciju S2- neophodnu za početak taloženja HgS iz rastvora u kojem je ukupna
koncentracija živa(II) soli C = 0,01 mol/dm3, a koncentracija cijanida [CN-] = 0,1 mol/dm3.
Ksp(HgS) = 1,6×10-52; logβ1 = 18,0; logβ2 = 34,7; logβ3 = 38,5; logβ4 = 41,5.
Rešenje: [S2-] = 5,1×10-13 mol/dm3
8. U 100 cm3 rastvora koji istovremeno sadrži [CN-] = 0,1 mol/dm3 i nitrate žive(II), bakra(I) i
olova(II) jednakih koncentracija, C = 0,01 mol/dm3, dodato je 10 cm3 rastvora Na2S koncentracije
C = 0,1 mol/dm3. Sulfidi kojih katjona će se istaložiti?
Ksp(HgS) = 1,6×10-52; Ksp(Cu2S) = 2,5×10-48; Ksp(PbS) = 1,6×10-52; kumulativne konstante građenja
cijanidnih kompleksa žive(II): logβ1 = 18,0; logβ2 = 34,7; logβ3 = 38,5; logβ4 = 41,5;
bakra(I): logβ2 = 24,0; logβ3 = 28,6; logβ4 = 30,3; olova(II): logβ4 = 10
Rešenje: Uslovni proizvodi rastvorljivosti sulfida gore pomenutih katjona iznose: Ksp’(HgS) = 3,5×10-15;
Ksp’(Cu2S) = 6,9×104; Ksp’(PbS) = 1,1×10-46; Kako uslovni proizvodi koncentracija iznose:
Q’(HgS) = Q’(PbS) = 8,3×10-5 mol/dm3; Q’(Cu2S) = 7,5×10-7 mol/dm3 jasno je da jedino do taloženja neće
doći u slučaju Cu2S jer je Q’(Cu2S) < Ksp’(Cu2S). Dakle, taložiće se HgS i PbS.
9. U 50 cm3 rastvora koji sadrži jednake koncentracije Cl-, Br- i I-, C = 5×10-3 mol/dm3, dodata je ista
zapremina rastvora AgNO3 koncentracije C = 0,01 mol/dm3, koji istovremeno sadrži [NH3] = 0,2
mol/dm3. Koji halogenidi srebra će se istaložiti?
Ksp(AgCl) = 1,8×10-10; Ksp(AgBr) = 5,3×10-13; Ksp(AgI) = 8,3×10-17; logβ1 = 3,4; logβ2 = 7,4
Rešenje: Uslovni proizvodi rastvorljivosti halogenida srebra iznose: Ksp’(AgCl) = 4,5×10-5; Ksp’(AgBr) =
1,3×10-7; Ksp’(AgI) = 2,1×10-11; Kako je uslovni proizvodi koncentracija isti za sve halogenide i iznosi:
Q’ = 1,25×10-5 mol/dm3, jasno je da se jedino neće taložiti AgCl jer je Q’ < Ksp’(AgCl); Dakle, do taloženja
dolazi u slučaju AgBr i AgI.

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 27

UTICAJ GRAĐENJA KOMPLEKSA NA RASTVORLJIVOST
RAVNOTEŽE U OKSIDO-REDUKCIONIM SISTEMIMA
Program
Hemijske i elektrohemijske redoks reakcije | redoks potencijal redoks para |
Nernstova jednačina | konstanta ravnoteže redoks reakcija | spontanost (smer)
redoks reakcija | redoks potencijal smeše redoks parova
12
Računski problemi
1. Izračunati redoks potencijale u sledećim redoks sistemima:
a) Cu2+ + 2e-  Cu(s); [Cu2+] = 0,01 mol/dm3, Eo = 0,34 V
b) Hg2+ + 2e-  Hg22+; [Hg2+] = [Hg22+] = 5×10-4 mol/dm3, Eo = 0,907 V
c) MnO4- + 8H+ + 5e-  Mn2+ + 4H2O; [MnO4-] = [Mn2+] = [H+] = 0,01 mol/dm3, Eo = 1,51 V
Rešenje: a) E = 0,281 V; b) E = 0,809 V; c) E = 1,321 V
2. Izračunati ravnotežne konstante sledećih oksido-redukcionih procesa, ako su poznate vrednosti
standardnih redoks potencijala odgovarajućih polureakcija:
a) Sn2+ + 2Fe3+  2Fe2+ + Sn4+; Eo(Sn4+/Sn2+) = 0,15 V; Eo(Fe3+/Fe2+) = 0,77 V
b) Cr2O72- + 6Fe2+ + 14H+  6Fe3+ + 2Cr3+ + 7H2O; Eo(Cr2O72-/ Cr3+) = 1,33 V; Eo(Fe3+/Fe2+) = 0,77 V
Rešenje: a) K = 1,04×1021; b) K = 8,90×1056
3. Izračunati vrednost redoks potencijala Pt-elektrode uronjene u 25 cm3 rastvora FeCl2 C = 0,1
mol/dm3, nakon dodatka sledećih zapremina rastvora Ce(IV)-sulfata iste koncentracije:
a) 24 cm3 b) 25 cm3 c) 26 cm3
Eo(Ce4+/Ce3+) = 1,44 V; Eo(Fe3+/Fe2+) = 0,77 V
Rešenje: a) E = 0,85 V; b) E = 1,10 V; c) E = 1,36 V
4. Da li će se spontano (u kom smeru) odvijati sledeće oksido-redukcione reakcije:
a) Hg22+ + 2Fe3+  2Fe2+ + 2Hg2+; Eo(Fe3+/Fe2+) = 0,77 V; Eo(Hg2+/Hg22+) = 0,91 V
C(Fe2+) = C(Hg22+) = 0,1mol/dm3; C(Fe3+) = C(Hg2+) = 0,05 mol/dm3
b) Cu2+ + 2Fe2+  Cu(s) + 2Fe3+; Eo(Fe3+/Fe2+) = 0,77 V; Eo(Cu2+/Cu) = 0,34 V
C(Cu2+) = 0,02 mol/dm3; C(Fe2+) = 0,01mol/dm3; C(Fe3+) = 0,1 mol/dm3
Rešenje: a) E(Fe3+/Fe2+) = 0,75 V < E(Hg2+/Hg22+) = 0,90 V, stoga će se reakcija spontano odigravati s leva
na desno, u smislu oksidacije živa(I) do živa(II) soli; b) E(Fe3+/Fe2+) = 0,83 V > E(Cu2+/Cu) = 0,28 V,
to će se reakcija spontano odigravati s desna na levo, u smislu oksidacije elementarnog bakra do
Cu2+ jona.
5. Izračunati standardni redoks potencijal odgovarajuće polureakcije ukoliko su poznati sledeći
standardni redoks potencijali:
a) Au3+ + 3e-  Au(s) E1o = 1,50 V
Au + 2e  Au
3+ - +
E2o = 1,41 V
Au+ + e-  Au(s) E3o = ?

b) Fe3+ + e-  Fe2+ E1o = 0,77 V

Fe2+ + 2e-  Fe(s) E2o = -0,44 V
Fe3+ + 3e-  Fe(s) E3o = ?
Rešenje: a) E3o = 1,68 V; b) E3o = -0,037 V

Teorijska pitanja
1. Šta su oksido-redukcione reakcije?
2. Kakva je razlika između elektrohemijskih i hemijskih redoks reakcija?

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 28

OKSIDO-REDUKCIONI SISTEMI
3. Šta je elektrodni potencijal? Šta je standardni elektrodni potencijal? Šta je standardna vodonična
elektroda?
4. Opišite odnos između redoks potencijala i oksido-redukcione moći redoks parova?
5. Tokom oksido-redukcionih procesa dolazi do promene redoks potencijala redoks parova koji u
reakciji učestvuju. Pod kojim uslovima dolazi do uspostavljanja ravnotežnog stanja?
6. Navedite nekoliko oksido-redukcionih reakcija sa kojima ste se upoznali tokom praktičnih vežbi iz
analitičke hemije.

Dodatni problemi za vežbanje

1. Izračunati redoks potencijale u sledećim redoks sistemima:
a) Pb2+ + 2e-  Pb(s); [Pb2+] = 0,005 mol/dm3, Eo = -0,126 V
b) Sn4+ + 2e-  Sn2+; [Sn4+] = 0,001 mol/dm3; [Sn2+] = 0,05 mol/dm3, Eo = 0,15 V
c) Cr2O72- + 14H+ + 6e-  2Cr3+ + 7H2O; [Cr2O72-] = [Cr3+] = [H+] = 0,001 mol/dm3, Eo = 1,33 V
Rešenje: a) E = -0,194 V; b) E = 0,100 V; c) E = 0,946 V
2. Izračunati redoks potencijal Pt-elektrode uronjene u 100 cm3 rastvora SnCl2 C = 0,05 mol/dm3,
nakon dodatka sledećih zapremina rastvora Ce(IV)-sulfata koncentracije C = 0,1 mol/dm3:
a) 90 cm3 b) 100 cm3 c) 110 cm3
Eo(Ce4+/Ce3+) = 1,44 V; Eo(Sn4+/Sn2+) = 0,15 V
Rešenje: a) E = 0,18 V; b) E = 0,58 V; c) E = 1,38 V
3. Izračunati ravnotežne konstante sledećih oksido-redukcionih procesa, ako su poznate vrednosti
standardnih redoks potencijala odgovarajućih polureakcija:
a) Sn2+ + 2Hg2+  Hg22+ + Sn4+; Eo(Sn4+/Sn2+) = 0,15 V; Eo(Hg2+/Hg22+) = 0,91 V
b) 2MnO4- + 10Cl- + 16H+  2Mn2+ + 5Cl2 + 8H2O; Eo(MnO4-/ Mn2+) = 1,51 V; Eo(Cl2/Cl-) = 1,36 V
Rešenje: a) K = 5,80×1025; b) K = 2,65×1025

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 29

OKSIDO-REDUKCIONI SISTEMI
UTICAJ GRAĐENJA KOMPLEKSA I TALOŽENJA NA REDOKS
PROCESE
Program
Uticaj sporednih reakcija na osobine redoks sistema | formalni redoks potencijal |
određivanje konstanti sporednih reakcija iz redoks potencijala | određivanje
koncentracije analita koji učestvuju u sporednim reakcijama iz redoks potencijala
13
Računski problemi
1. Izračunati redoks potencijal srebrne elektrode uronejene u zasićen rastvor Ag2C2O4 u kome je
[C2O42-] = 0,1 mol/dm3?
Ksp(Ag2C2O4) = 1,0×10-11; Eo(Ag+/Ag) = +0,80 V
Rešenje: E = 0,505 V
2. Izračunati proizvod rastvorljivosti TlCl ukoliko su poznati standardni redoks potencijali sledećih
polureakcija:
TlCl(s) + e-  Tl(s) + Cl- Eo(TlCl/Tl) = -0,577 V
Tl+ + e-  Tl(s) Eo(Tl+/Tl) = -0,366 V
Rešenje: Ksp = 2,6×10-7
3. Izračunati kumulativnu konstantu stabilnosti, logβ2, kompleksa [Ag(NH3)2]+ ukoliko su dati
standardni redoks potencijali sledećih polureakcija:
[Ag(NH3)2]+ + e-  Ag(s) + 2NH3 Eo = 0,373 V
Ag+ + e-  Ag(s) Eo = 0,799 V
Rešenje: logβ2 = 7,22
4. Izračunati koncentraciju sulfatnih jona u zasićenom rastvoru PbSO4 u koji je uronjena olovna
elektroda čiji redoks potencijal iznosi E(Pb2+/Pb) = -0,312 V. Kolika je rastvorljivost PbSO4 u ovom
rastvoru?
Ksp(PbSO4) = 1,6×10-8; Eo(Pb2+/Pb) = -0,126 V
Rešenje: [SO42-] = 0,032 mol/dm3; R = 5,0×10-7mol/dm3.
5. Izračunati redoks potencijal srebrne eletkrode uronjene u rastvor AgNO3 koncentracije C = 0,01
mol/dm3 u kome je ravnotežna koncentracija [CN-] = 0,1 mol/dm3.
Eo(Ag+/Ag) = 0,799 V; logβ2 = 21
Rešenje: E = -0,44 V
6. Za koliko se promeni redoks potencijal sistema Co3+/Co2+ ukoliko se u rastvor koji sadrži jednake
koncentracije oba katjona doda dovoljna količina cijanida da ih u potpunosti prevede u par
Co(CN)63-/Co(CN)64- ?
Eo(Co3+/ Co2+) = 1,84 V; logβ6(Co(CN)63-) = 64; logβ6(Co(CN)64-) = 19,1
Rešenje: potencijal se smanji će se umanjiti za 2,65 V (E = -0,81 V).
7. Koliko iznosi koncentracija Ca2+ jona u rastvoru u kojem je elektrodni potencijal srebro-
srebrooksalatne elektrode E = 0,276.
Eo(Ag2C2O4/Ag) = 0,472; Ksp(CaC2O4) = 2,3×10-9
Rešenje: [Ca2+] = 0,01 mol/dm3

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 30

OKSIDO-REDUKCIONI SISTEMI
Teorijska pitanja
1. Zašto u kiseloj sredini arsenatna kiselina oksiduje jodide do trijodidnog jona, dok u slabo baznoj
sredini ova ravnoteža biva pomerena u suprotnu stranu, tj. trijodidni jon oksiduje arsenite do
arsenata?
2. Da li dolazi do promene elektrodnog potencijala srebrne elektrode uronjene u zasićene rastvore
AgCl u različitim kompleksirajućim sredstvima, različitih koncentracija (na primer kalijum-
cijanidu C = 0,1 mol/dm3, odnosno amonijaku C = 0,5 mol/dm3)?
3. Zlato se izuzetno teško oksiduje. Međutim, u prisustvu cijanida do anodne oksidacije dolazi veoma
lako. Zašto?

Dodatni problemi za vežbanje

1. Izračunati kumulativnu konstantu stabilnosti, logβ4, kompleksa [Zn(CN)4]2- ukoliko elektrodni
potencijal cinkane elektrode uronjene u rastvor ZnSO4 koncentracije C = 0,005 mol/dm3, u kome
je ravnotežna koncentracija [CN-] = 0,1 mol/dm3, iznosi E(Zn2+/Zn) = -1,20 V. Eo(Zn2+/Zn) = -0,76 V
Rešenje: logβ4 = 16,7
2. Za koliko se promeni potencijal bakarne elektrode uronjene u rastvor CuCl2 C = 0,01 mol/dm3,
nakon što se rastvoru doda amonijak u višku tako da je [NH3] = 0,1 mol/dm3.
logβ1 = 4,1; logβ2 = 7,6; logβ3 = 10,5; logβ4 = 12,6; Eo(Cu2+/Cu) = 0,34 V
Rešenje: potencijal opadne za 0,313 V, odnosno iznosi E = -0,032 V
3. Izračunati elektrodni potencijal bakarne elektrode uronjene u zasićen rastvor Cu(OH) 2 pri pH = 4,
odnosno pH = 11. Ksp(Cu(OH)2) = 5,0×10-20; Eo(Cu2+/Cu) = 0,34 V
Rešenje: E (pH = 4) = 0,36 V; E (pH = 11) = -0,05 V
4. Izračunati proizvod rastvorljivosti HgI2 ukoliko redoks potencijal živine elektrode uronjene u
zasićen rastvor HgI2 u kome je [I-] = 0,1 mol/dm3 iznosi E(Hg2+/Hg) = 0,067 V. Kolika je rastvorljivost
HgI2 u ovom rastvoru?
Ksp(HgI2) = 1,0×10-11, logβ1 = 12,9; logβ2 = 23,8; logβ3 = 27,6; logβ4 = 29,8; Eo(Hg2+/Hg) = 0,850 V
Rešenje: Ksp = 2,9×10-29; R = 5,0×10-7mol/dm3
5. Izračunajte proizvod rastvorljivosti živa(I)-hlorida, odnosno živa(I)-sulfata ukoliko su poznati
standardni redoks potencijali sledećih polureakcija:
Hg2SO4(s) + 2e-  2Hg(l) + SO42- Eo = 0,614 V
Hg2Cl2(s) + 2e-  2Hg(l) + 2Cl- Eo = 0,268 V
Hg22+ + 2e-  2Hg(l) Eo = 0,792 V
Rešenje: Ksp(Hg2Cl2) = 1,73×10-18; Ksp(Hg2SO4) = 9,25×10-7
6. Odredite koncentraciju fosfatnih jona u rastvoru u kojem potencijal srebro-srebrofosfatne elektrode
iznosi E = 0,480; Ksp(Ag3PO4) = 1,3×10-20; Eo(Ag+/Ag) = 0,80 V
Rešenje: [PO43-] = 2×10-4 mol/dm3

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 31

OKSIDO-REDUKCIONI SISTEMI
METODE ODVAJANJA
Program
Tečno-tečna ekstrakcija | podeoni koeficijent i efikasnost ekstrakcije | tečna
hromatografija | hromatografski mehanizmi razdvajanja | hromatografija na
tankom sloju
14
Računski problemi
1. Nakon ekstrakcije 200 cm3 vodenog rastvora određenog alkaloida pomoću 10 cm3 ekstrakcionog
sredstva, u vodenoj fazi zaostaje 3,5 puta manja količina analita u odnosu na ekstrakcioni sloj.
Izračunajte podeoni koeficijent datog alkaloida.
Rešenje: KD = 70
2. 50 cm3 rastvora koji sadrži 100 mg joda ekstrahovan je sa 10 cm3 ugljen tetrahlorida. Izračunati masu
joda zaostalog nakon ekstrakcije. KD = 85
Rešenje: m = 0,23 mg (0,23%)
3. Koliki je udeo joda koji zaostaje u vodenom rastvoru nakon druge ekstrakcije, ako se ekstrakcija
izvodi jednakom zapreminom ekstrakcionog sredstva. Koliki je udeo zaostalog joda nakon četvrte
ekstrakcije, ako se ekstrakcija izvodi sa duplo manjom zapreminom ekstrkcionog sredstva? KD = 85
Rešenje: a) U rastvoru nakon druge ekstakcije zaostaje 1,3×10-2 %; b) nakon četvrte ekstrakcije sa duplo
manjom zapreminom ekstrakcionog sredstva zaostaje 2,8×10-5 %
4. Izračunajte masu analita ekstrahovanog iz 100 cm3 vodenog rastvora koji sadrži 800 mg date
supstance, ukoliko se esktrakcija izvodi: a) dva puta sa po 10 cm3 esktrakcionog sredstva, odnosno
b) četiri puta sa po 5 cm3 ekstrakcionog sredstva. Kolika je efikasnost ekstrakcije u jednom, a kolika
u drugom slučaju? KD = 25
Rešenje: a) u prvom slučaju se ekstrahuje 734 mg (efikasnost 91,84%); b) u drugom slučaju se ekstrahuje 769
mg (efikasnost 96,10%).
5. Efikasnost nekog ekstrakcionog postupka nakon prve ekstrakcije je 90%. Koliko puta treba ponoviti
ekstrakcioni postupak kako bi efikasnost bila 99%.
Rešenje: n = 10
6. Iz 150 cm3 vodenog rastvora koji sadrži 50 mg analita, vrši se ekstrakcija sa 15 cm3 ekstrakcionog
sredstva. Koliko puta treba ponoviti ekstrakcioni postuak kako bi u rastvoru zaostalo manje od 0,5
mg analita. Koliko puta treba ponoviti postupak ekstrakcije koristeći 5 cm3 ekstrakcionog sredstva,
kako bi se ostvario isti prinos ekstrakcije? KD = 20
Rešenje: Efikasnost ekstrakcije je 99% i postiže se nakon n = 5 ponavljanja sa 15 cm3 ekstrakcionog sredstva,
odnosno n = 10 ponavljanja sa tri puta manjom zapreminom ekstrakcionog sredstva.
7. U smeši su primenom tankoslojne hromatografije identifikovane tri komponente, A, B i C. Izračunati
njihove RF vrednost ukoliko je front rastvarača f = 5 cm, a pojedinačni putevi analita a = 1,5 cm;
b = 2,2 cm i c = 3,2 cm.
Rešenje: RF(A) = 0,30; RF(B) = 0,44; RF(C) = 0,64
8. Dva analita su razdvajana na tankom sloju silika-gela. Pri kom frontu rastvarača će rastojanje između
zona analita iznositi 5 mm, ukoliko su njihove RF vrednosti: RF(A) = 0,33 i RF(B) = 0,38?
Rešenje: f = 10 cm
9. Ukoliko su hromatografske zone dva analita, A i B, udaljene za d = 2,5 mm pri frontu rastvarača od
f = 5 cm, pri kom frontu rastvarača će rastojanje između zona iznositi d = 4 mm.
Rešenje: f = 8 cm

TEORIJSKE VEŽBE IZ ANALITIČKE HEMIJE 1 Strana I 32

METODE ODVAJANJA