OBRAČUN HONORARA ZA

REALIZACIJE ARHITEKATA,
INŽENJERA, URBANISTA I
PROSTORNIH PLANERA

Sa detaljnim opisima svih faza

realizacije posla i detaljno
obračunatim tabelama honorara

Priredjivač i autor:
Slobodan Maldini
Izdavač:
Slobodan Maldini
11070 Novi Beograd
Ljubinke Bobić 11
Tel. 064 202 49 04

e-mail:
slobodan.maldini@gmail.com

Dizajn i kompjuterska obrada:

Slobodan Maldini

Korektura:
Branka Lancoš-Maldini

Priprema za štampu:
Slobodan Maldini

Mesto i godina izdanja:

Beograd, avgust 2005.

Štampa:
AMD grafika, Zemun

Izdanje: prvo
Tiraž: 300

® Slobodan Maldini

❑ 57 PRIMENA OBRAČUNA:
(1) Obračun predstavlja predlog
i može se kao predlog za obračun primenjivati po sopstvenoj volji
i nahodjenju projektanata – izvršilaca i investitora – naručilaca,
a uz obostranu saglasnost.

ISBN 86 – 904433 – 3 - 9
COBISS.SR-ID 125237772
ZA KOMPLETNU KNJIGU (350 str.)
NAZOVITE:
064/ 202 4904

OBRAČUN HONORARA
ZA REALIZACIJE ARHITEKATA,
INŽENJERA,
URBANISTA I
PROSTORNIH PLANERA

Sa detaljnim opisima
svih faza realizacije posla i
detaljno obračunatim
tabelama honorara
SADRŽAJ: str.
DEO I
OPŠTA PRAVILA 8
❑1 PODRUČJE PRIMENE 8
❑2 POSTIGNUĆA – FAZE REALIZACIJE POSLA 8
❑3 DEFINICIJE I ODREDJIVANJE POJMA 8
❑4 UTVRDJIVANJE HONORARA 11
❑5 IZRAČUNAVANJE HONORARA U
POSEBNIM SLUČAJEVIMA 11
❑6 VREMENSKI HONORAR 12
❑7 SPOREDNI TROŠKOVI
(USPUTNI NEPREDVIDJENI TROŠKOVI) 13
❑8 PLAĆANJE 14
❑9 POREZ NA DODATU VREDNOST
(ROBA I USLUGA) 14
DEO II
REALIZACIJE PROJEKATA ZGRADA,
SLOBODNOG PROSTORA I
UNUTRAŠNJEG PROSTORA 15
❑ 10 OSNOV ZA HONORARE 15
❑ 11 HONORARNE ZONE
ZA IZVRŠENJE FAZA REALIZACIJE
(POSTIGNUĆA)
PROJEKTOVANJA OBJEKATA 19
❑ 12 TIPOLOŠKA LISTA OBJEKATA U
HONORARNIM ZONAMA 21
❑ 13 HONORARNE ZONE ZA REALIZACIJE
SLOBODNIH POVRŠINA 24
❑ 14 TIPOLOŠKA LISTA
SLOBODNIH POVRŠINA U
HONORARNIM ZONAMA 26
❑ 15 PRIKAZ REALIZACIJE PROJEKTOVANJA
ZA OBJEKTE I SLOBODNE POVRŠINE 28
❑ 16 TABELA HONORARA
ZA OSNOVNE FAZE PROJEKTOVANJA ZGRADA 43
❑ 17 TABELA HONORARA ZA
OSNOVNE FAZE RADOVA PROJEKTOVANJA
SLOBODNIH POVRŠINA 47
❑ 18 PORUDŽBINA POSLA ZA ZGRADE I
SLOBODNE POVRŠINE 47
❑ 19 IDEJNO REŠENJE,
IDEJNI PROJEKAT I
PROJEKTANTSKI NADZOR KAO
POSEBNI RADOVI 47
❑ 20 SLUČAJ SA VIŠE OD JEDNOG
IDEJNOG REŠENJA I
IDEJNOG PROJEKTA 48
❑ 21 VREMENSKA PODELA
REALIZACIJE POSLA 48
❑ 22 PORUDŽBINA ZA VIŠE OBJEKATA 48
❑ 23 RAZLIČITI POSLOVI NA
JEDNOM OBJEKTU 50
❑ 24 PREPRAVLJANJE I MODERNIZACIJA
OBJEKTA 50
❑ 25 UNUTRAŠNJE OBLIKOVANJE
 PROSTORA 50
❑ 26 UNUTRAŠNJI DIZAJN OBJEKTA I
INTEGRISAN DIZAJN
VIZUELNIH KOMUNIKACIJA 51
❑ 27 DOVODJENJE OBJEKTA U ISPRAVNO STANJE
I ODRŽAVANJE OBJEKTA U ISPRAVNOM
STANJU 52

DEO III
DOPUNSKI RADOVI
DODATNI RADOVI 53
❑ 28 PROJEKTOVANJE RAZVOJA I
IZRADE ELEMENATA KOD
PREFABRIKOVANE GRADNJE
(PREFABRIKOVANE,
PREDFABRIKOVANE I
INDUSTRIJSKE GRADNJE) 53
❑ 29 UČINAK RACIONALIZACIJE
KOD POSEBNIH FAZA RADA
(POSTIGNUĆA) 54
❑ 30 IZVRŠILAC RACIONALIZACIJE
KOD GRADNJE
(POSEBNO KOD STAMBENE GRADNJE) 54
❑ 31 UPRAVLJANJE PROJEKTOM 55
❑ 32 PROJEKTOVANJE OBJEKATA
NAMENJENIH ZIMSKIM USLOVIMA 55
DEO IV
STRUČNO MIŠLJENJE I
IZRAČUNAVANJE VREDNOSTI 57
❑ 33 STRUČNO MIŠLJENJE 57
❑ 34 IZRAČUNAVANJE VREDNOSTI 57
DEO V
POSTIGNUĆA (UČINCI) NA POLJU
URBANISTIČKOG PROJEKTOVANJA 61
❑ 35 PODRUČJE PRIMENE 61
❑ 36 DODATNI TROŠKOVI
URBANISTIČKIH STUDIJA 61
❑ 37 POSTIGNUĆA NA POLJU
GRADSKOG URBANISTIČKOG
PROJEKTOVANJA KORISNIH POVRŠINA –
GRADSKOG GRADJEVINSKOG
ZEMLJIŠTA 62
❑ 38 TABELA HONORARA
ZA IZRADU OSNOVNIH FAZA REALIZACIJE
(POSTIGNUĆA) KOD GRADSKOG URBANISTIČKOG PROJEKTOVANJA KORISNIH
POVRŠINA –
GRADSKOG GRADJEVINSKOG ZEMLJIŠTA 68
❑ 39 IZVODI REALIZACIJE PLANA -
ISEČCI 72
❑ 40 POSTIGNUĆA NA POLJU
DETALJNOG URBANISTIČKOG PLANIRANJA I
PROJEKTOVANJA 72
❑ 41 TABELA HONORARA ZA IZRADU
OSNOVNIH FAZA REALIZACIJE
(POSTIGNUĆA) KOD
DETALJNOG URBANISTIČKOG PLANIRANJA I
PROJEKTOVANJA 78
❑ 42 OSTALA POSTIGNUĆA
PRI URBANOM PLANIRANJU I
PROJEKTOVANJU 85
DEO VI
REALIZACIJE KOD
PEJSAŽNOG URBANISTIČKOG PLANIRANJA 87
❑ 43 PODRUČJE PRIMENE 87
❑ 44 UPOTREBA UPUTSTAVA SADRŽANIH U DELU V 88
❑ 45 PRIKAZ POSTIGNUĆA (UČINKA)
KOD PEJSAŽNOG URBANISTIČKOG
PLANIRANJA 88
❑ 46 TABELA HONORARA ZA
OSNOVNE FAZE REALIZACIJE
(POSTIGNUĆA) KOD PEJSAŽNOG
URBANISTIČKOG
PLANIRANJA 93
❑ 47 SLIKA FAZA REALIZACIJE –
POSTIGNUĆA KOD HORTIKULTURNOG
UREDJENJA 95
❑ 48 TABELA HONORARA ZA OSNOVNE FAZE
REALIZACIJE
(POSTIGNUĆA) KOD PLANA
HORTIKULTURNOG UREDJENJA 100
❑ 49 PLANOVI NEGE I ODRŽAVANJA PEJSAŽA 103
❑ 50 OSTALE FAZE REALIZACIJE (POSTIGNUĆA)
NA POLJU
PEJSAŽNOG PLANIRANJA 103
DEO VII
FAZE REALIZACIJE (POSTIGNUĆA)
NA POLJU IZVODJAČKOG PROJEKTOVANJA
U OBLASTI ZGRADARSTVA,
KONSTRUKCIJA, KONSTRUKTIVNIH SISTEMA I
KONSTRUKTIVNOG SKLOPA ZGRADE 105
❑ 51 PODRUČJE PRIMENE 105
❑ 52 OSNOVA ZA HONORARE 105
❑ 53 HONORARNE ZONE ZA
FAZE REALIZACIJE (POSTIGNUĆA)
KOD IZVODJAČKOG PROJEKTOVANJA
U OBLASTI ZGRADARSTVA,
KONSTRUKCIJA,
KONSTRUKTIVNIH SISTEMA I
KONSTRUKTIVNOG SKLOPA ZGRADE 107
❑ 54 PRIKAZ FAZA REALIZACIJE –
POSTIGNUĆA KOD IZVODJAČKOG
PROJEKTOVANJA U
OBLASTI KONSTRUKCIJA,
KONSTRUKTIVNIH SISTEMA I
KONSTRUKTIVNIH SKLOPOVA ZGRADE
(STATIKA KONSTRUKCIJA) 110
❑ 55 TABELA HONORARA ZA
OSNOVNE FAZE RADOVA
(POSTIGNUĆA) NA POLJU
IZVODJAČKOG PROJEKTOVANJA
U OBLASTI KONSTRUKCIJA,
KONSTRUKTIVNIH SISTEMA I
KONSTRUKTIVNIH SKLOPOVA
ZGRADE (STATIKA) 117
❑ 56 PORUDŽBINA, UGOVOR ILI
RADNI NALOG SA VIŠE
PROJEKATA KONSTRUKCIJE,
UKLJUČUJUĆI SLUČAJEVE
KONSTRUKTIVNOG PREPRAVLJANJA I
NADZIDJIVANJA OBJEKTA 119
DEO VIII
ZAVRŠNE ODREDBE I
ODREDBE VEZANO ZA PRIMENU
OBRAČUNA HONORARA 120
❑ 57 PRIMENA OBRAČUNA 120
❑ 58 ZAKONI I ZAKONSKE ODREDBE 120
❑ 59 STUPANJE NA SNAGU OBRAČUNA
HONORARA 121
PROŠIRENE TABELE HONORARA
❑ 16, ❑ 17, ❑ 34 ❑ 38, ❑ 41 I ❑ 55 123
❑ 60 PROŠIRENE TABELE HONORARA
ZA REALIZACIJE
ARHITEKATA, INŽENJERA, URBANISTA I
PROSTORNIH PLANERA 229
❑ 61. STRUKTURA PODATAKA KOJI SU
UKLJUČENI U PROCENU I KONTROLU
UKUPNIH TROŠKOVA 232
❑ 62. DOPRINOS STRUKTURE PODATAKA
KOJI SU UKLJUČENI U PROCENU I
KONTROLU UKUPNIH TROŠKOVA 237
❑ 63. PROCENA UKUPNIH TROŠKOVA PROJEKATA
(OBJEKATA) 238
❑ 64. ANALIZA, TIPOLOGIJA I METODOLOGIJA
ARHITEKTONSKOG PROJEKTOVANJA
❑ 65. ZAHTEVI PLANIRANJA, PROJEKTOVANJA I
GRADJENJA
❑ 66. ZAHTEVI FAZE REALIZACIJE POSLA
❑ 67. IDEJNA FAZA REALIZACIJE PROJEKTNE
DOKUMENTACIJE
❑ 68. FAZA REALIZACIJE DOZVOLA ZA
GRADJENJE
❑ 69. FAZA REALIZACIJE PROJEKTA
❑ 70. ELABORAT TEHNIČKO EKONOMSKE
REALIZACIJE
❑ 71. PROJEKAT IZVEDENOG STANJA
❑ 72. UGOVORNA DOKUMENTACIJA
❑ 73. PODLOGE ZA IZRADU ELABORATA
ORGANIZACIJE REALIZACIJE RADOVA
❑ 74. TEHNOLOGIJA IZVODJENJA
❑ 75. FINANSIJSKI PLAN GRADJENJA
❑ 76. IZRADA I KALKULACIJA PROJEKTANTSKOG
PREDRAČUNA ZA NEPOZNATOG IZVODJAČA
(PROJEKTANTSKI PREDRAČUN RADOVA)
❑ 77. IZRADA I KALKULACIJA PROJEKTANTSKOG
PREDRAČUNA ZA POZNATOG IZVODJAČA
POZNATOG IZVODJAČA
❑ 78. IZRADA PREDRAČUNA REALIZACIJE POSLA
❑ 79. PRORAČUN REALIZOVANE UGOVORENE
CENE
❑ 80. VREMENSKI PLAN REALIZACIJE
❑ 81. VANREDNE DOGADJAJI I REALIZACIJA
OBJEKTA
❑ 82. OBRAČUN REALIZACIJE PROIZVODNJE
❑ 83. REČNIK VAŽNIJIH STRUČNIH REČI
I IZRAZA
 DEO I

OPŠTA PRAVILA

❑ 1 PODRUČJE PRIMENE

Ova pravila se primenjuju za obračunavanje naknade za izvršen posao arhitekata,

gradjevinskih inženjera, prostornih planera, urbanista, pejsažnih arhitekata, inženjera hortikulture,
statičara, nadzornih organa i drugih u tekstu navedenih stručnih profesija (izvršilaca posla,
projektanata) u periodu tokom i neposredno nakon izrade ugovorene ili naručene projektne
dokumentacije i ostalih primeraka dokumentacije i dokumentacionog materijala, obuhvaćenih
ovim pravilima.

❑ 2 POSTIGNUĆA –
FAZE REALIZACIJE POSLA

(1) Sve dok se faze izrade projektne dokumentacije ne završe, uredjuju se opšte i
posebne faze realizacije procesa projektovanja.

(2) Početne ili polazne faze realizacije (postignuća) su one koje moraju da ispune sve
programom postavljene zahteve jednog poslodavca (nalogodavca, investitora). Stvarno stvorena
postignuća su najčešće gotove postignute i primenjive faze realizacije projekta.

(3) Posebna postignuća mogu da budu dodata početnim ili pak mogu da potpuno
preuzmu mesto početnog postignuća (faze realizacije posla). To se postiže posebnim uslovima
izrade projektne dokumentacije, koje je potrebno izvršiti. Ovo su uslovi koji su viši od normalnih i
zbog toga je potrebno menjati projektnu dokumentaciju. Posebne faze nisu obuhvaćene opštom
projektnom dokumentacijom (opštim poslom).

❑ 3 DEFINICIJE I
ODREDJIVANJE POJMA

U ovim pravilima koriste se sledeće osnovne definicije i odredjenja pojmova:

1. Objekti su zgrade, ostale gradjevine, uredjeni prostori na otvorenom i unutrašnji

prostori. Pojam obuhvata ove prostore sa pripadajućim arhitektonskim, konstruktivnim i drugim
elementima koji ih odredjuju.
 2. Novoizgradjeni objekti ili novoizgradjeni prostori su objekti novogradnje, odnosno, oni
objekti koji su upravo izgradjeni ili se nalaze u procesu izgradnje, odnosno, prostori koji su upravo
uredjeni ili se nalaze u procesu uredjenja.

3. Rekonstruisani objekti su nanovo izgradjeni objekti, odnosno, prethodno srušeni

objekti koji se nanovo izgradjuju na istom mestu ili na istim temeljima.
Ovi objekti se tretiraju kao novogradnja, u svim slučajevima kada se vrši izrada novog
projekta.

4. Dogradnja i proširivanje objekta je postupak povećanja postojećeg objekta, kao na

primer: nadzidjivanje jednog ili više spratova ili dozidjivanje zgrade u osnovi objekta.
Postoje sledeći vidovi dogradnje i proširivanja objekta:
• nadzidjivanje,
• dozidjivanje
• podzidjivanje
• dogradnja unutar enterijera objekta
• spajanje objekata – izrada spojnih objekata

5. Prezidjivanja (u smislu rekonstrukcije) su: preobražavanje jednog već postojećeg

objekta u skladu sa opštim zahtevima, kao i posebnim zahtevima u smislu preobražavanja
konstrukcije ili postojeće gradjevinske, konstruktivne strukture ili strukture prostora objekta.

6. Modernizacija (osavremenjavanje) objekta su oni radovi kojima se korišćenim

objektima poboljšavaju opšti uslovi i standardi. Modernizacija nije u smislu radova datih
paragrafima ❑ 4., ❑ 5. i ❑ 10.
Modernizacija objekata može da bude:

• funkcionalna modernizacija,
• osavremenjavanje materijala gradnje
• estetska modernizacija
• konstruktivna modernizacija
• modernizacija opreme (elektroopreme, vodovoda i
kanalizacije, grejanja, vetrenja i klimatizacije, nadzora nad
objektom i dr.)
• modernizacija enterijera u gradjevinskom smislu
• modernizacija eksterijera

7. Unutrašnje oblikovanje prostora (izgradnja unutrašnje arhitekture) predstavlja

unutrašnje uredjenje, uredjenje ili izgradnju unutrašnjih prostorija objekta, bez opštih
gradjevinskih poduhvata u planu ili konstrukciji zgrade.
Unutrašnje oblikovanje prostora obuhvata:

• projekat enterijera,
• izradu detalja projekta enterijera,
• izradu konstruktivnih detalja,
• izradu funkcionalnih detalja,
• izradu detalja opreme objekta,
• izradu detalja konstruktivne dekoracije prostora
• izradu projekta funkcionalnih sistema prostora
• eventualnu izradu funkcionalnih detalja prostora.

Unutrašnje oblikovanje prostora može da bude u vezi sa predmetima iz brojeva 2. i 6., a

takodje, može da bude u njihovom sastavu.
 8. Unutrašnji dizajn objekta predstavlja završne faze izrade projektne dokumentacije ili je
to poseban projekat. Unutrašnji dizajn predstavlja i uključuje dizajn predmeta izvanserijske izrade,
koji nisu izvedeni u fabrici ili u procesu masovne proizvodnje.
Unutrašnji dizajn objekata obuhvata:
• dizajn nameštaja,
• dizajn upotrebnih predmeta
• dizajn opreme prostorije (prostorija)
• elemente estetike unutrašnjeg prostora,
• dizajn oblaganja: podova, zidova, tavanica,
• dizajn aplikacija na: podovima, zidovima, tavanicama,
• dizajn posebnih funkcionalnih elemenata enterijera.
9. Projekat vizuelnih komunikacija. Predstavlja projekat – dizajn koji, grafički vizuelno
predstavljen, obuhvata odnos korisnika prema prostoru, dajući korisniku osnovne i posebne
informacije o prostoru, i to o:
• načinu upotrebe,
• tipovima prostorija,
• planu komunikacija u objektu,
• funkcionalnoj shemi objekta,
• planu orijentisanja u prostoru i slično.
Projekat vizuelnih komunikacija obuhvata:
• grafički dizajn vizuelnih komunikacija,
• uputstvo za upotrebu (korišćenje) prostora,
• naslove i nazive funkcionalnih jedinica prostora,
• slike, crteže, panoe i dr.,
• uputstva za boravak u prostoru i dr.

10. Dovodjenje u ispravno stanje su radovi i postupci kojima se objekat ili delovi jednog
izgradjenog objekta dovode u ispravno stanje. Ovaj postupak se primenjuje kod radova pod
tačkama 3. ili 6.
Dovodjenje u ispravno stanje može da bude:
• dovodjenje u tehnički ispravno stanje,
• dovodjenje u upotrebno ispravno stanje (funkcionalno
ispravno stanje)
• dovodjenje u tehnički ispravno stanje u konstruktivnom
smislu.
Prilikom realizacije faze 10. može da dodje do promene:
• funkcije objekta
• elemenata konstrukcije
• elemenata funkcionalnog sistema i dr.
Dovodjenje u ispravno stanje vrši se izmenom neispravnih delova funkcionalnog sistema
objekta.

11. Dovodjenje u ispravno stanje sačuvanjem postojećeg izgleda i funkcionalnog sistema

objekta. Ovaj postupak je karakterističan za zaštićene objekte i istorijske fizičke celine. Sprovodi
se putem:
• restauracije,
• konzervacije,
• prezervacije,
• sanacije,
• sanacije i restauracije i dr.
 12. Projektovanje i uredjenje slobodnog i otvorenog prostora predstavlja uredjenje
slobodnih površina, neangažovanih površina ili slobodnih površina neposredno vezanih uz
zgrade.

❑ 4 UTVRDJIVANJE HONORARA

(1) Honorari se utvrdjuju na osnovu pisanog dokumenta – ugovora (sporazuma,

dogovora) ili naloga za rad kojeg sačinjavaju ugovorne strane: naručilac (investitor, nalogodavac)
i izvršilac (projektant, projektant - izvršilac). Honorari se utvrdjuju unutar okvira koji odredjuju
minimalne i maksimalne vrednosti honorara za pojedine slučajeve.

(2) Honorari manji od onih zaključenih ovim pravilnikom, mogu da budu, u izuzetnim
slučajevima, odredjeni i predračunati na osnovu pismeno usaglašenog ugovora ili dogovora
izmedju naručioca i izvršioca posla.

(3) Honorari veći od onih koji su predstavljeni i obračunati ovim pravilnikom u vidu
najviših iznosa honorara za pojedine slučajeve, mogu biti odredjeni i predračunati samo putem
pismenog ugovora ili dogovora izmedju naručioca i izvršioca posla.
Pri tome, obzirom na posebne okolnosti koje utiču na realizaciju posla:
• otežan rad,
• hitnost posla,
• kompleksnost posla,
• autorski rad i posebna angažovanost u smislu autorskog
učešća u poslu, i dr.
utiču na povećanje raspona izmedju najnižeg i najvišeg iznosa mogućeg ugovorenog ili
dogovorenog honorara.
Pri tom, posebno se uzimaju u obzir okolnosti rada koje utiču na povećanje iznosa
honorara, kao što su:
• stepen otežanosti posla,
• posebna postignuća, odnosno, učešće posebnih radova.
Prilikom obračuna iznosa honorara, odabira se grupa postignuća, koja se smešta unutar
raspona (dijapazona) najnižih, odnosno najviših iznosa honorara.

(4) Sve dok se ne zaključi posao, ili nešto drugo ne dogovori u pismenom obliku,
primenjuju se uobičajeni, najniži uslovi dogovora.

❑ 5 IZRAČUNAVANJE HONORARA
U POSEBNIM SLUČAJEVIMA

(1) Ako se ne izvedu sve ugovorene faze jednog projekta ili se pojedine nerealizovane
faze prenesu u naredne faze realizacije, moguće je obračunati honorar samo za realizovan deo
projekta. Prenete faze realizacije se obračunavaju u sklopu faza u koje su prenete.
Moguće je fakturisati i naplatiti samo onaj deo honorara koji je utvrdjen za deo ili fazu
posla koja je realizovana.
Onaj deo posla koji nije realizovan, ili čija je realizacija tek planirana ili je još uvek u toku,
po pravilu se ne naplaćuje.
Onaj deo posla koji je izradjen ali iz bilo kojeg neopravdanog uzroka nije predat, po
pravilu se ne naplaćuje.

(2) U slučaju kada se ne predaju svi elementi posla koji su sadržani kao osnovna
postignuća (osnovne faze realizacije) u jednoj podcelini projekta (fazi realizacije), odnosno, ne
preda se postignuće koje uključuje sve elemente koji su uključeni ovim pravilnikom, kao i u
slučaju kada se ne preda celokupna realizacija posmatrane podceline posla, može se za predate
faze izračunati honorar koji ima sadržaj predate faze a u iznosu cele faze realizacije. Naručilac
plaća celu fazu, bez obzira što je dobio samo njene delove.
Za ovaj slučaj postoji posebna tabela honorara.

(3) Ako se preda samo početna faza, a na osnovu te dokumentacije investitor (naručilac
posla, poslodavac) započne realizaciju te faze posla, tada investitor mora da plati honorar koji mu
je obračunat za obim radova koje je moguće izvršiti na osnovu predate projektne dokumentacije.
Honorar obračunat za pojedinu fazu realizacije posla se isplaćuje samo u slučaju kada je
ta faza projekta uradjena u svemu u skladu sa zakonom i propisima.
❑ 10 stav (4) se ne menja i ostaje na snazi.

(4) Za posebne faze realizacije (projekte, postignuća) koje se dodaju na osnovne faze,
honorar može da bude preračunat u slučaju kada je postignuće (faza realizacije) različito od
ugovorene faze i samim tim bitno menja proces projektovanja.
Takodje, u slučaju kada postoje posebni projekti, honorar je potrebno obračunati i isplatiti
i ako bude problema sa realizacijom posla i vremenom realizacije posla, i onda kada je visina
honorara prethodno već bila utvrdjena i pismeno ugovorena ili dogovorena.
Iznos tako obračunatog honorara je u upravnoj srazmeri sa ugovorenim osnovnim
honorarom i u obračunu se direktno vezuje za njegove odredbe, kako u smislu vrste, tako i obima
posla. U slučaju kada dopunske projekte ne možemo da definišemo u odnosu na osnovne, tada
honorar definišemo u odnosu na vreme izrade posla, u obliku tzv. vremenskog honorara
(satnice).
Vremenski honorar se obračunava u svemu prema odredbama iz paragrafa ❑ 6.

(5) U slučaju kada postoje posebni radovi (posebna postignuća) sasvim ili delimično
iskazani u odnosu na osnovne radove, računa se poseban honorar koji zamenjuje honorar
obračunat za ugovorene radove.

❑ 6 VREMENSKI HONORAR

(1) Vremenski honorari su u osnovi iznosi honorara dati na bazi satnice, predstavljene i
sadržane u stavu (2) ovog člana. Vremenski honorari se ugovaraju ukoliko nije moguće utvrditi
tačnu vrednost niti precizan obim posla. Satnice se obračunavaju na osnovu predvidjenog
vremena potrebnog da se uradi odredjeni posao. Ukoliko nije moguće izvršiti normiranje posla niti
predvidjanje vremenskog trajanja posla, primenjuje se obračun posla na bazi iznosa vrednosti
satnice, u svemu prema stavu (2) ovog člana.

(2) Ukoliko se realizacije arhitekata i inženjera ili njihovih stručnih saradnika

obračunavaju prema vremenskom principu, može se za svaki sat rada izvršioca posla ugovoriti
iznos od 45 do 70 €, i za svaki radni čas njihovih saradnika koji vrše tehničke ili privredne
poslove, obračun od 35 do 60 € na sat.

❑ 7 SPOREDNI TROŠKOVI
(USPUTNI NEPREDVIDJENI TROŠKOVI)
 (1) Kod realizacije ugovorenih poslova nastaju odredjeni, takozvani, sporedni troškovi na
strani izvršioca posla, koji se u strukturi troškova mogu izuzeti iz ukupne troškovno predvidjene
sume. Sve ove troškove je potrebno pojedinačno obračunati.
Ugovorna strana može prilikom ugovaranja posla pismenim putem da ugovori i ugovorom
definiše sporedne troškove, njihov poseban broj, iznos, cenu, uslove i način obračuna. Pri tome
uzimaju se u obzir specifičnosti svakog pojedinog posla.

(2) Sporedni troškovi mogu da budu sledeći i oni ulaze u ugovor:

1. troškovi poštanskih i telefonskih računa, računa slanja poruka na
daljinu, troškovi kurirskih usluga;

2. troškovi za umnožavanje slika i pismenih dokumenata, kao i

pravljenje filma i fotokopija;

3. troškovi biroa na gradilištu, uključujući osvetljenje, struju, grejanje i

troškove opremanja nameštajem i tehničkim uredjajima;

4. putni troškovi za neophodna putovanja na mesta koja se nalaze

na udaljenosti više od 15 km od mesta rada izvršioca posla od mesta
izgradnje objekta.

Sporedni troškovi mogu da budu obračunati paušalno, ili po računima

pojedinih putnih troškova. Ako se plaćanje vrši u paušalnim iznosima,
sporedni troškovi se obračunavaju u iznosima za prosečne troškove.
Ukoliko su troškovi povećani u odnosu na prosečne, oni se
obračunavaju pojedinačno.

5. Ukoliko u toku izvršenja posla dodje do potrebe rada izvršioca na

značajnoj udaljenosti izvan mesta njegovog boravka, investitor –
naručilac posla će snositi troškove boravka izvršioca van mesta
njegovog prebivališta. Takodje, potrebno je obračunati i troškove za
potrebna putovanja izvršioca posla od mesta rada do mesta boravka, u
onoj učestalosti koja je dogovorena sa naručiocem posla. Nivo visine
ovih troškova, kao i vrsta prevoznog sredstva koje se koristi, takodje su
predmet dogovora izmedju naručioca i izvršioca posla. Putovanja iz
porodičnih razloga nalogodavac najčešće plaća u paušalnom iznosu, ili
po predatim računima za putovanje.

Prethodno navedeni troškovi i plaćanja od strane naručioca mogu da

budu predmet obračuna. Ukoliko u sporednim troškovima dodje do
značajnog povećanja troškova saradnika izvršioca, ti troškovi imaju
odredjenu prednost prilikom obračuna ukupnih sporednih troškova.

U osnovnim slučajevima, plaćanje se vrši samo po postojećoj

ugovorenoj tarifi.

6. Nadoknada za ostale troškove kod dužih putovanja prema broju 4.

isplaćuje se u slučajevima sve dok je trošak pismeno dogovoren u
periodu pre putovanja. Ukoliko dodje do naknadnog obračuna
troškova, nakon obavljenog putovanja koje nije najavljeno i dogovoreno
sa naručiocem posla, ovi troškovi ne moraju da budu priznati.

7. Nadoknade za izvršene faze realizacije koje izvršilac nije ugovorio i nije

u obavezi da uradi, a u njegovo ime to vrše u sporazumu sa
poslodavcem treća lica.
 (3) Sporedni troškovi mogu da budu plaćeni paušalno ili pojedinačno. Oni su pojedinačno
plaćeni u onom slučaju kad nije pismeno ugovoreno da će biti plaćani paušalno.

❑ 8 PLAĆANJE

(1) Honorar dospeva na plaćanje kada se ugovorena faza realizacije izvrši i napravi
obračunska situacija koju odobri investitor (naručilac posla).
Investitor može da kontroliše obračunsku situaciju i u pogledu:
• kvantiteta i
• kvaliteta.

(2) Plaćanje se može izvršiti u prikladnim vremenskim periodima sa dokazanim i pred

investitorom odbranjenim realizovanim poslom.

(3) Sporedni troškovi koji dospevaju za plaćanje moraju se dokazati, ukoliko se kod
ugovaranja posla nešto drugo pismeno ne dogovori.

(4) Drugi načini plaćanja se mogu dogovoriti pismenim putem.

❑ 9 POREZ NA DODATU VREDNOST

(ROBA I USLUGA)

Porez na dodatu vrednost za uradjen posao izvršioca se, prema ovom pravilniku i prema
paragrafu ❑ 7 pravilnika, ne koristi u obračunu, odnosno, nije uzet u obzir. Svi iznosi u pravilniku
dati su u neto iznosu.

Porez na promet za obračunate dopunske i naknadne radove obračunava se u

zakonskom iznosu naknade poreza za ugovorenu realizaciju izvršioca.
 DEO II

REALIZACIJE PROJEKATA ZGRADA,

SLOBODNOG PROSTORA I
UNUTRAŠNJEG PROSTORA

❑ 10 OSNOV ZA HONORARE

(1) Honorar za osnovne realizacije u slučaju projektovanja

1. zgrada
2. slobodnog prostora i
3. unutrašnjeg prostora

ustanovljava se na osnovu:

1. predračunskih vrednosti objekata

2. pripadnosti projektovanog objekta odredjenoj
honorarnoj zoni,

i to: za zgrade i unutrašnji prostor po Tabeli honorara iz ❑ 16, a za slobodne prostore po tabeli
honorara u ❑ 17.

(2)

2.1.
1. Za predračunske vrednosti objekta se uzimaju
standardima obuhvaćene vrednosti radova izgradnje koje se
nalaze sadržane u elaboratu predmera i predračuna radova, a
koji je sastavni deo projektne dokumentacije. Predračun
radova koji se koristi za odredjenje vrednosti radova treba da
bude realno izradjen i treba da obuhvati sve pozicije radova.
Sve pozicije radova treba da odgovaraju važećim standardima
i propisima.
Ukoliko dodje do nepredvidjenih radova, njihova vrednost se
sabira sa vrednostima radova koji su sadržani u predračunu.

2. Za predračunsku vrednost objekta, kao komparativni

metod odredjenja vrednosti, može da bude uzeta u obzir
vrednost radova na izgradnji objekta koju sadrži ugovor o
zakupu gradskog gradjevinskog zemljišta (u slučajevima gde
postoji), pod uslovom da je vrednost realno prikazana.

3. Za predračunsku vrednost objekta se koristi tržišna

vrednost radova na izgradnji gradjevinskog objekta.
 4. U slučaju da postoji značajno odstupanje vrednosti iz
projektne dokumentacije i one koja se nalazi u ugovoru o
korišćenju gradjevinskog zemljišta, koristiće se veća vrednost
radova na izgradnji objekta.

5. U slučaju da postoji značajno odstupanje vrednosti

radova iz ugovora o korišćenju gradjevinskog zemljišta i
tržišne vrednosti radova na izgradnji objekta, koristiće se ona
vrednost koja je veća.

6. Ukoliko u periodu izrade projektne dokumentacije

dodje do značajne promene tržišne vrednosti radova zbog
promena na tržištu ili drugih promena na koje nije moguće
neposredno uticati, koristiće se vrednost koja je sadržana u
projektnoj dokumentaciji.

2.2. Vrednost objekta iz predmera i predračuna se izračunava tako što se obračunava:

1. vrednost ugradjenog materijala;

2. vrednost izvršenog rada po norma času,

pa se ova i prethodna vrednost sabiraju.

2.3. Vrednost objekta može da se izračunava:

1. proračunom iz predračuna i predračuna (finansijskog

ili finansijsko - tehničkog elaborata);

2. procenom vrednosti jednom od pouzdanih metoda

procene (na primer, komparativnom metodom procene);

3. čvrstom postavkom vrednosti objekta kao uslovom

investitora ili mogućnostima gradnje.
U ovom slučaju, vrednost objekta je fiksno zadata i od nje se
ne sme odstupiti.

4. ukoliko nije moguće dobiti pravu vrednost objekta,

zbog njegove specifičnosti ili specifičnosti radova, koristi se
vrednost dobijena od strane ponudjača. U slučaju da postoji
više ponudjača, koristi se srednja vrednost (obračunata kao
aritmetička sredina).

(3) Nije moguće utvrditi realnu vrednost objekta na osnovu podataka cena radova i
materijala, u slučaju da:

1. naručilac predvidja da samostalno proizvodi, uvozi ili

dostavlja gradjevinski i drugi materijal i opremu;

2. naručilac predvidja da samostalno, kao gradjevinski

preduzimač ili neposredni izvodjač preduzima i izvodi radove
na izgradnji i opremanju objekta;

3. realizacija radova ili kvalitet ugradjenog materijala, kao

i stručnost i kvalitet predvidjene radne snage, nisu u skladu i
ne odgovaraju standardima i propisima;
 4. za gradjenje se koriste jednom već upotrebljeni
materijali ili materijali preuzeti na terenu izgradnje, kao i
materijali i oprema nižeg standarda od projektom ili propisima
predvidjenog;

5. za gradjenje se koristi besplatna radna snaga.

6. U svim prethodnim slučajevima (od 1. do 5.) za

izračunavanje gradjevinske vrednosti objekta, ono se vrši na
osnovu standarda predmera i predračuna, uz korišćenje
prvoklasnog materijala i opreme i propisano obučene radne
snage, u njenom propisanom broju.

(4) Za predračun objekata zgrada i radova na enterijeru, uključuju se takodje i vrednosti

nabavke i ugradnje svih predvidjenih instalacija i opreme.

1. Za predvidjenu opremu, koriste se važeći cenovnici

proizvodjača opreme. Pretpostavlja se da sva projektovana
oprema odgovara važećim normama i standardima.

2. Takodje, moguće je za predvidjenu opremu objekata i

enterijera koristiti tržišnu vrednost opreme, ukoliko nije manja
od kataloške vrednosti proizvodjača.

3. Ukoliko se ugradjuje oprema koja je posebno izradjena

za potrebe objekta i ima unikatni karakter, koriste se cene
proizašle iz cenovnika proizvodjača te opreme, ili, ukoliko to
nije moguće, koristi se cena dobijena postupkom analize
cene.

4. Moguće je izvršiti umanjenje cene opreme obzirom na

količinu predvidjene opreme za ugradnju.

5. Za dokazivanje cene unikatne opreme koristi se

predračun proizvodjača opreme.

(5) Nije moguće egzaktno odredjenje cene objekta i cene unutrašnjosti objekta za
obračun honorara na osnovu sledećih slučajeva elemenata vrednosti objekta:

1. Cene gradjevinskog zemljišta.

2. Finansijske (ne)isplativosti predmetnog gradjevinskog

zemljišta u kratkom i dužem periodu.

3. Finansijskih nameta, obaveza ili oslobadjanja vezano

za predmetno gradjevinsko zemljište.

4. Troškova pripreme i privodjenja gradjevinskog

zemljišta u stanje da se na njemu može otpočeti
gradnja, odnosno:

1. učešća u urbanističkom planiranju;

2. promene namene;
3. kupovine starog objekta na zemljištu na kome će
se graditi novi objekat;
 4. rušenja starog objekta da bi se zemljište pripremilo
za gradnju;
5. troškova rešavanja prethodnih vlasničkih odnosa
nad zemljištem;
6. troškova eventualne licitacije za dobijanje
zemljišta;
7. troškova izrade pravne dokumentacije vezano za
zemljište i buduću gradnju;
8. troškova dobijanja potrebnih licenci, dozvola,
odobrenja i saglasnosti (urbanistička dozvola,
gradjevinska dozvola, saglasnosti institucija i dr.)
9. troškova uspostavljanja finansijske konstrukcije
gradnje: kredita, hipoteka, pozajmica, dobijanja
investicionih sredstava i sl.
10. troškova nastalih usled delovanja faktora vremena
(protok rokova, zastarelost dokumentacije, dozvola i
licenci i sl.).

5. Troškova javno priznatih eventualnih oslobadjanja od

taksi, poreza i drugih finansijskih obaveza (u slučaju
društveno korisnih i neprofitabilnih investicija),
posebno vezanih za donacije.

6. Interno priznata eventualna oslobadjanja investicija,

posebno u slučaju donacija, dotacija, bespovratne
pomoći i dr.

7. Spoljašnja ulaganja koja nisu obuhvaćena tačkom 5.

8. Ulaganja i uredjenja na svaki drugi način, koja nisu

sadržana u stavkama predmera i predračuna.

9. Ulaganja i uredjenja za koje naručilac posla planira

sopstveno angažovanje u smislu rukovodjenja poslom
ili nadzor nad poslom.

10. Vrednost alata, orudja i opreme za rad, kao i kućne

opreme, koji se neplanirano pojave ili ih u projekat
unese izvršilac posla bez dogovora i saglasnosti sa
naručiocem posla.

11. Umetnički radovi i umetnički predmeti, sve dok nisu to

suštinski sastavni delovi objekta koji se projektuje.

12. Umetnički izvedeni elementi objekta, ukoliko nisu

posebno planirani i naručeni od strane investitora –
naručioca ili uradjeni prema njegovom nalogu.

13. Ulaganja u uredjenje za koje naručilac – investitor nije

dao svoju saglasnost (nalog) za projektovanje.

14. Troškovi mera zaštite objekta u toku zimskog perioda,

ukoliko nije drugačije dogovoreno sa naručiocem
posla.

15. Troškovi mera zaštite objekta u slučaju vremenskih

 neprilika (jake kiše, oluje i dr.), a što ne potpada pod
pojam “više sile”.

16. Ulaganje u spoljašnji prostor – slobodni prostor oko

objekta.

(6)

1. Ne ulaze u postupak odredjenja cene osnovnih faza

realizacije projekata slobodnih površina (slobodnih
prostora) porezi i druge takse koje proističu iz cene i
vrednosti same zgrade.

2. Posebno, ne ulaze u odredjenje cene radova za

projekte slobodnih površina (slobodnih prostora) stavke
iz stava (5), tačke od 1. do 15.

❑ 11 HONORARNE ZONE
ZA IZVRŠENJE FAZA REALIZACIJE
(POSTIGNUĆA)
PROJEKTOVANJA OBJEKATA

(1) Honorarne zone za objekte se u osnovnoj podeli vrednuju prema sledećim

karakteristikama objekata:

1. HONORARNA ZONA I:

Zgrade i ostali arhitektonski objekti sa veoma malim projektnim zahtevima,

odnosno:

• sa vrlo malim zahtevima u smislu povezivanja objekta sa njegovom

neposrednom i širom okolinom;
• sa jednim funkcionalnim područjem (jednofunkcionalni objekti);
• sa vrlo malim oblikovnim zahtevima (oblikovno jednostavni objekti);
• objekti sa vrlo jednostavnom konstrukcijom;
• objekti bez ili sa vrlo jednostavnim tehničkim zahtevima;
• objekti bez ili sa vrlo jednostavnom tehničkom opremom;
• objekti bez posebnih zahteva u pogledu izrade ili sa
najjednostavnijim sistemom izgradnje.

2. HONORARNA ZONA II:

Zgrade sa malim projektnim zahtevima, odnosno:

• sa malim zahtevima povezivanja zgrade sa ostalim objektima do nje

i neposrednom okolinom;
• sa malo funkcionalnih zahteva;
• sa malim zahtevima oblikovanja zgrade;
• objekti sa jednostavnom konstrukcijom;
 • objekti sa jednostavnim tehničkim zahtevima izgradnje;
• objekti sa jednostavnom tehničkom opremom;
• sa jednostavnom izradom objekta.

3. HONORARNA ZONA III:

Zgrade sa prosečnim projektnim zahtevima, odnosno:

• sa prosečnim zahtevima povezivanja zgrade sa ostalim objektima

oko nje i neposrednom okolinom;
• sa više jednostavnih funkcionalnih zahteva;
• sa prosečnim zahtevima oblikovanja zgrade;
• uobičajenom, propisanom konstrukcijom ili konstrukcijom objekta
koja je u uobičajenoj upotrebi;
• sa prosečnim tehničkim zahtevima izgradnje objekta;
• sa prosečnom tehničkom opremom objekta;
• sa prosečnim, uobičajenim načinom izrade objekta.

4. HONORARNA ZONA IV:

Zgrade sa natprosečnim projektnim zahtevima, odnosno:

• sa natprosečnim zahtevima povezivanja zgrade sa ostalim objektima

oko nje i neposrednom okolinom;
• sa više funkcionalnih zahteva i sa više različitih korisnika
(stanovnika);
• sa natprosečnim zahtevima oblikovanja zgrade;
• sa natprosečnim zahtevima u pogledu konstrukcije zgrade;
• sa upotrebom natprosečno složene konstrukcije i konstruktivnog
sistema;
• sa natprosečnim tehničkim zahtevima izgradnje objekta;
• sa natprosečnom tehničkom i drugom opremom objekta;
• sa natprosečnim načinom i sistemom izrade zgrade.

5. HONORARNA ZONA V:

Zgrade sa vrlo visokim projektnim zahtevima, odnosno:

• sa vrlo visokim zahtevima povezivanja zgrade sa ostalim objektima

oko nje i neposrednom okolinom;
• sa mnogobrojnim funkcionalnim zahtevima koji obuhvataju sve
tipove potencijalnih korisnika;
• sa vrlo visokim zahtevima oblikovanja;
• sa vrlo visokim zahtevima u pogledu konstrukcije zgrade;
• sa upotrebom vrlo složene konstrukcije i konstruktivnog sistema;
• sa vrlo visokim mnogostrukim i mnogobrojnim tehničkim zahtevima
izgradnje objekta;
• sa vrlo visokim zahtevima u pogledu tehničke opreme objekta.

(2) Ukoliko jedan objekat po svojim karakteristikama pripada grupama više honorarnih
zona, ili ukoliko postoji sumnja u to kojoj honorarnoj zoni jedan objekat pripada, odnosno, po kojoj
honorarnoj zoni se obračunava honorar, moguće je iz prethodne podele po honorarnim zonama,
prema stavu (3) ❑ 11 dati prosečnu honorarnu zonu, prema kojoj se izračunavaju ostale
honorarne zone.

Jedan objekat, prema bodovima koje nosi svaka karakteristična honorarna zona, dobija
sledeće bodove, pomoću kojih je moguće odrediti njegovo stvarno prisustvo u odredjenoj
honorarnoj zoni:

1. honorarna zona I: objekti sa do 10 bodova;

2. honorarna zona II: objekti sa 11 do 18 bodova;

3. honorarna zona III: objekti sa 19 do 26 bodova;

4. honorarna zona IV: objekti sa 27 do 34 boda;

5. honorarna zona V: objekti sa 35 do 42 boda;

(3) Kod izračunavanja pripadnosti objekta jednoj honorarnoj zoni, medjusobno

odgovaraju stepen težine projektantskih zahteva i elementi projektantskih zahteva u pogledu:

• povezivanja objekta sa okolinom;

• konstruktivnih zahteva;
• tehničkih zahteva izgradnje;
• tehničkih zahteva opremanja.

Prilikom vrednovanja ovih karakteristika dodeljuje se do 6 bodova koji se uračunavaju,

dok se za:

• funkcionalne zahteve i
• zahteve oblikovanja zgrade

daje vrednost do 8 bodova.

❑ 12 TIPOLOŠKA LISTA OBJEKATA U

HONORARNIM ZONAMA

Sledeći tipovi objekata su vrednovani u paragrafu ❑ 11. i imaju obeležja karakteristična

za prethodno predstavljene honorarne zone:

3. HONORARNA ZONA I:

• barake za spavanje i boravak;

• ostali priručni i pomoćni objekti;
• hale na otvorenom prostoru kao skloništa od kiše i kratak odmor;
• otvorene hale za povremeno korišćenje;
• proste magacinske hale;
• proste ostave;
• jednostavne dvorane za igru;
• montažno – demontažne hale;
• nadstrešnice;
• pokriveni vezni prolazi i pasaži;
• poljski ambari;
 • ostale jednostavne poljoprivredne zgrade;
• obori;
• tribine;
• kolibe;
• senice;
• osmatračnice;
• lovački zakloni i sl.

4. HONORARNA ZONA II:

• jednostavne stambene gradjevine sa zajedničkim sanitarnim i

kuhinjskim čvorom;
• pokrivena parkirališta;
• jednostavni garažni objekti;
• kuće od pruća i rastinja;
• zatvorene hale;
• pomoćne hale; priključni objekti;
• hale kao samostalne gradjevine;
• portirnice;
• prijavnice;
• kuće na vodi (pontonske kuće i sojenice);
• male (jednostavne) radionice bez kranske staze;
• skladišta prodavnica;
• saobraćajne i sanitarne stražarnice;
• muzički paviljoni i sl.

5. HONORARNA ZONA III:

• stambeni objekti – kuće;

• stambene kolektivne zgrade prosečnih projektantskih zahteva i sa
prosečnom opremom;
• dečje jasle;
• obdaništa;
• zajednička skloništa;
• hosteli za mlade;
• osnovne škole;
• domovi učenika;
• letovališta za mlade;
• mesta za odmor mladih;
• omladinski centri;
• gradski domovi;
• studentski domovi;
• objekti dnevnog boravka za stare osobe;
• socijalne ustanove za boravak;
• radionice;
• štamparije;
• hladnjače;
• radionice sa višim zahtevima od onih u honorarnoj zoni II;
• zatvorene hale sa višim zahtevima od onih u honorarnoj zoni II;
• industrijske zgrade sa višim zahtevima od onih u honorarnoj zoni II;
• objekti garaža sa integrisanim drugim funkcijama prostora;
• objekti biroa sa prosečnim projektnim uslovima;
 • trgovinski objekti standardnih projektantskih zahteva;
• prodavnice;
• supermarketi;
• pijace;
• tržni centri;
• sajamske hale;
• gostionice;
• menze;
• kantine;
• privredni objekti;
• protivpožarne stanice;
• stanice za spasioce;
• policijske stanice;
• popravni domovi;
• ambulante;
• sirotišta bez medicinsko – tehničkog sadržaja;
• pomoćne bolnice;
• izložbene zgrade;
• bioskopske zgrade;
• sportske sale;
• sportske zgrade;
• drugi sportski objekti koji nisu obuhvaćeni u honorarnoj zoni II ili u
honorarnoj zoni IV. i dr.

6. HONORARNA ZONA IV:

• stambeni objekti sa natprosečnim projektantskim zahtevima;

• stambene zgrade kolektivnog stanovanja sa natprosečnim
projektantskim zahtevima;
• terasaste stambene zgrade;
• habitati;
• raskošnije jednoporodične kuće sa odgovarajućom izgradnjom i
opremom visokog standarda;
• domovi sa pripadajućim medicinsko – tehničkim funkcijama;
• glavni radionički objekti;
• pivare;
• proizvodne zgrade, kao na primer one za automobilsku industriju i
drugu industriju visoke tehnologije;
• zgrade elektro centrala (hidrocentrale, termocentrale);
• školske zgrade (izuzev osnovnih škola);
• obrazovni centri;
• javne i državne visoke škole;
• visokoškolske obrazovne ustanove;
• univerziteti;
• akademije;
• objekti slušaonica;
• amfiteatri;
• laboratorije;
• biblioteke;
• arhive;
• zgrade instituta za bavljenje naukom;
• zgrade za učenje i istraživanje;
 • svi ostali arhitektonski kulturno - obrazovni objekti koji nisu
obuhvaćeni honorarnom zonom V;
• poljoprivredne zgrade sa višim projektnim zahtevima;
• velike kuhinje;
• hoteli;
• banke;
• robne kuće;
• gradske većnice;
• druge gradske upravne zgrade;
• zgrade parlamenata;
• zgrade sudova;
• ostale upravne zgrade sa natprosečnim projektnim zahtevima;
• bolnice I i II stepena;
• bolnice sa stacionarima;
• specijalističke bolnice;
• bolnice sa posebnim zahtevima;
• klinike;
• terapeutske ustanove;
• rehabilitacione ustanove;
• oporavilišta;
• lečilišta;
• banjske zgrade za lečenje;
• banjska oporavilišta;
• crkve;
• koncertne dvorane;
• muzeji;
• studijska pozorišta;
• višenamenske dvorane opšte upotrebe;
• višenamenske verske dvorane;
• višenamenske kulturne dvorane;
• višenamenske sportske dvorane;
• dvorane sa zatvorenim bazenima;
• veliki sportski centri;
• sportski kompleksi i dr.

7. HONORARNA ZONA V:

• bolnice III stepena;

• univerzitetske klinike;
• čeličane;
• objekti za sinterovanje;
• objekti za kokerovanje;
• studiji za radio i televiziju;
• pozorišni studiji;
• koncertne zgrade;
• teatri;
• objekti scenografije za filmsku i TV produkciju;
• objekti za eksperimentalan naučno – istraživački rad (objekti za
vršenje naučnih eksperimenata) i dr.
 ❑ 13. HONORARNE ZONE ZA REALIZACIJE
SLOBODNIH POVRŠINA

(1) Honorarne zone za projektovanje na području slobodnih površina u osnovi se, po

karakteristikama zona, svrstavaju u sledeće vrednosne grupe:

1. HONORARNA ZONA I:

Slobodne površine sa vrlo malim projektnim zahtevima i uslovima, odnosno:

• sa vrlo malim zahtevima projektovanja u pogledu povezivanja i

uklapanja u okolinu;
• sa vrlo malim ekološkim projektnim zahtevima;
• sa samo jednim funkcionalnim područjem;
• sa vrlo niskim oblikovnim projektnim zahtevima;
• bez ili sa najjednostavnijim zahtevima u smislu posebnih propisa i
standarda u pogledu zaštite životne sredine;
• bez ili sa najjednostavnijim uslovima zaštite životne sredine od
polucija visoke tehnologije.

2. HONORARNA ZONA II:

Slobodne površine sa niskim projektnim zahtevima i uslovima, odnosno:

• sa malim projektnim zahtevima u pogledu povezivanja i uklapanja

slobodne površine u okolinu;
• sa niskim ekološkim projektnim zahtevima;
• sa malim funkcionalnim područjem;
• sa niskim oblikovnim projektnim zahtevima;
• sa niskim zahtevima u smislu posebnih propisa i standarda u
pogledu kontrole polucija visoke tehnologije, zaštite životne sredine i
dr.

3. HONORARNA ZONA III:

Slobodne površine sa prosečnim projektnim zahtevima, odnosno:

• sa prosečnim projektnim zahtevima u pogledu povezivanja i

uklapanja u okolinu;
• sa prosečnim ekološkim projektnim zahtevima;
• sa višim ali jednostavnim funkcionalnim područjem;
• sa prosečnim oblikovnim projektnim zahtevima;
• sa normalnim ili uobičajenim zahtevima u smislu posebnih propisa i
standarda u pogledu kontrole polucija visoke tehnologije, zaštite
životne sredine i dr.

4. HONORARNA ZONA IV:

Slobodne površine sa natprosečnim projektnim zahtevima, odnosno:

• sa natprosečnim projektnim zahtevima u pogledu povezivanja i

uklapanja u okolinu;
 • sa natprosečnim ekološkim projektnim zahtevima;
• sa nekoliko funkcionalnih područja, odnosno, sa višestrukom
funkcionalnošću;
• sa natprosečnim oblikovnim projektnim zahtevima;
• sa jednim natprosečnim izdvojenim zahtevom u smislu posebnih
propisa i standarda u pogledu kontrole polucije visoke tehnologije,
zaštite životne sredine i dr.

5. HONORARNA ZONA V:

Slobodne površine sa vrlo visokim projektnim zahtevima, odnosno:

• sa visokim projektnim zahtevima u pogledu povezivanja i uklapanja

u okolinu;
• sa vrlo visokim ekološkim projektnim zahtevima;
• sa mnogostrukim funkcionalnim područjima, odnosno, obuhvaćenim
svim funkcijama projektovanog prostora
• sa veoma visokim oblikovnim projektnim zahtevima;
• sa posebnim, naročitim zahtevima u smislu posebnih propisa i
standarda u pogledu kontrole polucije visoke tehnologije, zaštite
životne sredine i sl.

(2) Ukoliko jedna slobodna površina po svojim karakteristikama pripada grupama više
honorarnih zona, ili ukoliko postoji sumnja u to kojoj honorarnoj zoni jedan objekat pripada,
odnosno, po kojoj honorarnoj zoni se obračunava honorar, moguće je iz prethodne podele
honorarnih zona, prema stavu (3) paragrafa ❑ 13 uzeti ovu vrednost za prosečnu honorarnu
zonu, prema kojoj se izračunavaju ostale honorarne zone.

Jedna projektovana slobodna površina, prema bodovima koje nosi svaka karakteristična
honorarna zona, dobija sledeće bodove, pomoću kojih je moguće odrediti njenu vrednost i na taj
način njeno stvarno prisustvo u odredjenoj honorarnoj zoni:

1. honorarna zona I: objekti sa do 8 bodova;

2. honorarna zona II: objekti sa 9 do 15 bodova;

3. honorarna zona III: objekti sa 16 do 22 boda;

4. honorarna zona IV: objekti sa 23 do 29 bodova;

5. honorarna zona V: objekti sa 30 do 36 bodova;

(3) Kod izračunavanja pripadnosti slobodne površine jednoj honorarnoj zoni medjusobno
odgovaraju stepen težine projektantskih uslova i elementi projektantskih zahteva u pogledu
povezivanja i uklapanja slobodne površine u okolinu, visine ekoloških zahteva projektovanja,
stepenom visine projektnih zahteva vezano za oblikovne karakteristike prostora, sa posebnim
zahtevima u smislu posebnih propisa i standarda u pogledu kontrole polucije visoke tehnologije,
zaštite životne sredine i dr. Prilikom vrednovanja ovih karakteristika dodeljuje se do 6 bodova
koji se sabiraju. Za elemente mnogostrukosti područja projektovane slobodne površine,
funkcionalne složenosti projektovane slobodne površine, dodeljuje se do 9 bodova.
 ❑ 14 TIPOLOŠKA LISTA
SLOBODNIH POVRŠINA U
HONORARNIM ZONAMA

Sledeći tipovi slobodnih površina su vrednovani u paragrafu ❑ 13 i imaju obeležja

karakteristična za prethodno pretstavljene honorarne zone:

1. HONORARNA ZONA I:

• tereni za gradnju objekata;

• placevi;
• bašte;
• površine predvidjene za useve;
• površine pod sadnicama u prirodnom predelu;
• prirodni predeli;
• ski staze bez tehničke opreme;
• zimske staze bez tehničke opreme;
• obezbedjenja protiv lavina;
• planinarske staze;
• turističke staze u prirodi.

2. HONORARNA ZONA II:

• slobodne površine sa jednostavnim gradjevinskim objektima kod

malih naseobina;
• slobodne površine uz pojedinačne zgrade;
• slobodne površine kod poljoprivrednih izgradnji;
• saobraćajno zelenilo;
• zeleni pojasevi bez posebne opreme;
• staze za šetnju u prirodi;
• travnate površine za igru;
• površine za igre loptom;
• ski staze sa tehničkom opremom;
• zimske staze sa tehničkom opremom;
• sportski tereni bez trkališta, odnosno, bez posebne tehničke
opreme;
• deponije;
• hortikultura – zasadi u slobodnoj, prirodnoj sredini sa otežanim
projektnim uslovima.

3. HONORARNA ZONA III:

• slobodne površine sa prosečnim projektnim zahtevima kod

privrednih objekata;
• slobodne površine sa prosečnim projektnim zahtevima kod javnih
objekata;
 • spomen groblja;
• spomen obeležja;
• sportski tereni (prateći) sa posebnim programom za projektovanje;
• kampinzi za automobile sa prikolicama;
• tereni za postavljanje šatora (bivaci);
• kupališta;
• područja za vodene sportove;
• površine malih bašti;
• šetališta u prirodi sa zahtevima posebnog uredjivanja, i dr.

4. HONORARNA ZONA IV:

• slobodne površine sa natprosečnim projektnim zahtevima kod

privatnih i javnih objekata;
• groblja;
• botaničke bašte;
• zoološki vrtovi;
• pešačke staze u urbanim prostorima;
• pešačka područja (pešačke zone);
• zelene površine sa posebnim projektnim uslovima i programom;
• igrališta;
• bine na otvorenom prostoru;
• otvorena kupališta (kupališta na otvorenom);
• sportski stadioni;
• parkovi, parkovski kompleksi i dr.;
• tereni za golf igrališta

5. HONORARNA ZONA V:

• kućni vrtovi;
• dvorišni vrtovi sa vrlo visokim projektnim zahtevima;
• bašte na terasama;
• krovne bašte;
• istorijski vrtovi i trgovi;
• zelene površine sa posebnim projektnim zahtevima u pogledu
načina korišćenja prostora;
• vrtne izložbe, izložbe hortikulture i sl.;
• zabavni parkovi i kompleksi.

❑ 15. PRIKAZ REALIZACIJE PROJEKTOVANJA

ZA OBJEKTE I
SLOBODNE POVRŠINE

(1) Prikaz realizacije projektovanja obuhvata realizacije izvršilaca projektnog zadatka na

području:

• novoizgradjenih objekata;
• novoizgradjenih kompleksa zgrada;
• ponovne izgradnje objekata;
• proširenja objekata - dogradnje;
 • proširenja objekata – nadgradnje;
• prepravljanja objekata;
• modernizacije objekata;
• planiranja spoljašnjeg prostora;
• izgradnje spoljašnjeg prostora;
• održavanja objekata;
• dovodjenja objekata u ispravno stanje.

Osnovne realizacije su u (2). stavu ovog člana predstavljene fazama realizacije u kratkim
opisima, od broja 1. do broja 9. One su u sledećoj tabeli za objekte date u procentima vrednosti
honorara iz ❑ 16, a za slobodne površine u procentima vrednosti honorara iz ❑ 17.

Ocenjivanje (vrednovanje)
osnovnih faza
realizacije projektovanja
(postignića) u procentima (%)
iznosa honorara

zgrade slobodne
površine

1. Idejna skica
Idejno rešenje
Osnovna skica

Pretpostavka rešenja za
projekat objekta.
Rešenja iz kojih se izborom
dolazi do budućeg
projektovanog objekta. 3 3

2. Predidejni projekat
Idejno rešenje
Projektni planski prednacrt

Razrada osnovnih elemenata

projekta, postavka
osnovnih rešenja
projektnog zadatka. 7 10

3. Idejni projekat
Arhitektonski idejni projekt
Sistemski i integracioni projekt

Razrada definitivnih rešenja

projektnog zadatka 11 15

4. Odobreni projekat
Odobreni idejni projekat
Korigovani (korektovani) idejni
projekat

Razrada i razvrstavanje predloga

potrebnih za odobrenja i saglasnosti,
tehnička kontrola projekta. 6 6

5. Izvodjački projekat
Glavni projekat

Razrada i prikazivanje svih

elemenata projekta potrebnih za
izvodjenje planskog rešenja. 25 24

6. Izrada detalja,
supervizija projekta i
izrada plana realizacije objekta

Proračun masa,
predmer objekta i
priprema dinamičkog plana
realizacije objekta 10 7

7. Proračun troškova
(predračun) i saradnja na
opremi završnog projekta 4 3

8. Projektantski i gradjevinski
nadzor
Nadzor nad objektom u toku
gradnje (nadzor nad gradnjom)
Autorski nadzor

Nadzor nad izvodjenjem objekta 31 29

9. Direktor gradnje
Rukovodilac gradnje
Rukovodilac gradilišta
Šef gradilišta
Direktor tehničkog održavanja
objekta

Nadziranje i kontrola gradilišta

u celini, kontrola otstupanja veličina
na licu mesta i onih datih u
projektnoj dokumentaciji.
Jemčenje za tačnost podataka
izvedenih iz projekta na terenu.
Odgovoran za gradilište u celini. 3 3

(2)Tabela projektnih faza i postignuća sa detaljnijim opisom karakteristika faza:

 Osnovna postignuća Posebna postignuća
osnovni radovi posebni radovi

1. Idejna skica
Analiza lokacije, analiza mesta
Analiza projektnog zadatka.
gradnje.
Razjašnjenje projektnoga zadatka.
Postavljanje programa prostora
Analiza, savetovanje i rešavanje
objekta.
projektnih zahteva.
Postavljanje programa funkcije
Formulisanje odluka i opredeljenje
objekta.
za izbor tipa projekta koji će ući u
Analiza i potvrda značaja uticaja
dalju proceduru projektovanja.
sredine na objekat.
Predstavljanje čvrstog stava u vezi
Potvrda saglasja sredine i objekta.
projekta i objekta.
Postavljanje zajedničkog cilja i
rezultata.

2. Idejno rešenje,
Predprojekt,
Projektni i planski prednacrt

Analiza situacije terena. Istraživanje mogućih odgovora na

Analiza urbane sredine i urbane
okoline.
Medjusobno usaglašavanje
postavljenih ciljeva
(granični uslovi, konflikti ciljeva).
Predstavljanje kataloga ciljeva
sadržanih unutar programa
(programski ciljevi).
Razrada programskih ciljeva.
Izrada koncepata projekta uključujući
istraživanje alternativnih mogućnosti
rešavanja projektnog zadatka na
osnovu jednakih projektnih zahteva,
sa predstavljanjem rešenja u obliku
crteža.
Analiza datih koncepata i njihovo
vrednovanje.
Na primer: istraživanje nacrtanih
prikaza, linearnih skica, često uz
navodjenje podataka vezano za
skicu.
Integrisanje postignuća drugih
arhitekata i projektanata na
projektovanom planu.
Analiza postignuća drugih arhitekata
na projektovanom planu.
Objašnjavanje i razjašnjavanje
najvažnijih:
- gradograditeljskih,
- urbanističkih,
različite osnovne projektne zahteve.
Upotpunjavanje predprojektnih skica
u odnosu na posebne projektne
zahteve.
Predstavljanje finansijskog plana.
Predstavljanje analize mogućeg
koštanja gradjevinskih radova.
Predstavljanje analize potreba
vezano za program projektovanog
objekta.
Sudelovanje u ostvarivanju rešenja
za programska i gradjevinska pitanja.
Izrada idejnih podloga u različitim
tehnikama, kao na primer,
perspektivnim prikazima, crtežima,
uzorcima, modelima.
Predstavljanje vremenskog i
organizacionog plana.
 - položajnih,
- oblikovnih,
funkcionalnih,
- tehničkih,
- sa područja gradjevinske
fizike,
- privrednih,
- energetskih privrednih,
- bioloških,
- ekoloških
zajedničkih veza, postupaka i uslova
prethodnih rešavanja sa nadležnim
institucijama i ostalima koji su
prisutni i specijalizovani za pojedine
oblasti projektovanja, kao i onim
institucijama koje su nadležne za
izdavanje dozvola za pojedine
oblasti i faze projektovanja.
Kod slobodnih površina, utvrdjivanje
ekoloških zajedničkih projektnih
postavki, na primer:
- tla,
- terena,
- vode,
- klime,
- vegetacije
i njihova analiza i definisanje
graničnih parametara važnih za
povezivanje slobodne površine sa
neposrednom okolinom i širom
urbanom sredinom.
Izrada preliminarnih postavki
mogućih troškova izgradnje
projektovanog objekta i na osnovu
njih utvrdjivanje okvirnog finansijskog
obima projekta.
Na osnovu zadatih finansijskih
parametara, odredjivanje stepena
funkcionalno oblikovnih
karakteristika objekta.
Zajedničko usaglašavanje svih
predprojektnih rezultata.

3. Idejni projekt
Sistemski i
integracioni projekt

Analiza alternativa/ varijanti i njihovo

Obrada koncepata projekta.
Postupna razrada nacrtanih –
grafičkih rešenja, uzimanjem u obzir
projektovanih zahteva i uslova:
- urbanističkih uslova,
- urbanističko – tehničkih,
vrednovanje putem istraživanja
finansijskih parametara.
Optimizacija varijanti.
Finansijska optimizacija.
Studija ekonomske izvodljivosti i
opravdanosti.
 - gradskih graditeljskih, Proračun investicije putem
- oblikovnih, sagledavanja količina u pogledu
- uslova gradjevinske gradjevinskih delova objekta i
fizike, njegove opreme, ili iz kataloga
- privrednih, gradjevinskih elemenata.
- ekonomskih,
- energetskih,
- bioloških,
- ekoloških uslova,
koji se primenjuju prilikom izrade
pojedinih elemenata projekta i
njihove analize i koji, uzeti u obzir
zajedno, daju konačan izgled
projektovanog rešenja.
Integrisanje rešenja poznatih iz
prakse i datih uslova na pojedine
delove projekta.
Iscrtavanje objekta po normativima i
propisima datim za tehničko crtanje i
tehničke prezentacije.
Predstavljanje objekta
kompjuterskim tehnikama tehničkog
prikazivanja, sa poštovanjem normi i
propisa tehničkog crtanja.
Zajedničko izlaganje crteža –
likovnih priloga – ukupnog
projektnog materijala:
- likovno predstavljenih
analiza projekta,
- sveukupnih
predprojektnih skica,
- projektnih skica,
- ostalih crteža,
u razmeri i na tehnički način, tako da
se predstavlja objekat u pravim
odnosima mera, na osnovu kojih je
moguće izvesti detaljan plan po
pojedinim grupama projektovanog
prostora.
Rešavanje i učešće od strane
projektanata nadležnih za različita
područja tehničkog aspekta projekta:
- idejno rešavanje
instalacija visoke struje
- idejno rešavanje
instalacija niske struje,
- instalacija vodovoda
- instalacija kanalizacije,
- instalacija grejanja,
- instalacija klimatizacije.
Rešavanje idejno specifičnih
tehničko – tehnoloških problema i
zahteva projekta:
- tehnologije zatvorenog ili
otvorenog bazena za
kupanje u sklopu
 objekta,
- tehnologije solarnog
sistema grejanja,
- tehnologije liftovskog
postrojenja i sl.
Rešavanje globalnog predmera i
predračuna na osnovu standarda za
predmer i predračun, uzimajući u
obzir specifične zahteve vezano za
pojedini tip objekta i specifične
pravilnike vezano za predmere i
predračune.
Rekapitulacija svih elemenata
projekta.
Medjusobno usaglašavanje svih
osnova objekta, osnova i preseka,
kao i osnova, preseka i fasada.
4. Odobreni projekat
Odobreni idejni projekat
Korigovani projekat
Razrada podloga za predstavljanje i
odbranu projekta pred
predstavnicima zakona, radi
dobijanja potrebnih dozvola i
saglasnosti, medju kojima su:
- urbanistička dozvola,
- urbanistička saglasnost,
- gradjevinska dozvola,
- posebne saglasnosti na
projekat i dr.,
takodje kao i zadnji korak za
dobijanje ponuda za izvodjenje
radova, za korišćenje finansijskog
učešća drugih sudeonika u
gradjevinskom poslu.
Prilagodjavanje projektne
dokumentacije za zaključivanje
ugovora sa svim nadležnim
institucijama vlasti, kao na primer:
- direkcijom za gradsko
gradjevinsko zemljište (ili
zavodom za izgradnju
grada)
- javnim preduzećem
PTT,
- javnim preduzećem za
vodovod i kanalizaciju,
- elektrodistribucijom,
- preduzećem za javna
skloništa,
- protivpožarne institucije i
Sudelovanje u ostvarivanju
eventualno potrebnih saglasnosti
suseda i stanovnika okolnih objekata
kao i vlasnika okolnog zemljišta za
projekat.
Sudelovanje u ostvarivanju
eventualno potrebnih saglasnosti
predstavnika mikrourbane zajednice
na projektnu dokumentaciju.
Razrada projektnih podloga za
potrebe dobijanja eventualnih
specifičnih dozvola i odobrenja od
strane nadležnih institucija.
Razrada projektnih podloga za
potrebe specifičnih postupaka
odobrenja projekta.
Stručno i organizaciono učešće i
saradnja sa izvodjačem radova i (ili)
investitorima u procesu donošenja
odluka vezano za doneta rešenja u
postupku odobrenja projektne
dokumentacije.
Učešće u eventualnim žalbama na
doneta rešenja.
Eventualno savetodavno učešće u
mogućim pravno – tehničkim
postupcima vezano za proces
donošenja i usvajanja projektne
dokumentacije.
Učestvovanje u procesu
obezbedjenja dozvole u opširnijem
obliku, za koje nije uobičajeno
 dr. prisustvo izvršioca.
Predavanje završene faze projektne
dokumentacije.
Upotpunjavanje i usaglašavanje
projektnih podloga u skladu sa
prilozima ostalih učesnika u poslu,
vezano za pojedine stručne delove:
- projekt konstrukcije,
- projekt elektroinstalacija,
- projekt vodovoda i
kanalizacije,
- projekt grejanja i
ventilacije i dr.
Tehnička kontrola projekta.
Može da bude:
- interna tehnička kontrola
i
- spoljašnja tehnička
kontrola.
Tehnička kontrola obuhvata:
- gradjevinsku tehničku
kontrolu,
- tehničku kontrolu
elektroinstalacija,
- tehničku kontrolu
vodovoda i kanalizacije,
- tehničku kontrolu ptt i
instalacija slabe struje i
dr.

5. Izvodjački projekat

Predstavljanje detaljnog crteža –

Razrada predmeta faze realizacije 3
i 4.
Postepena razrada i predstavljanje
rešenja uzimajući u obzir osnovne
uslove projektovanja.
Postepena razrada i predstavljanje
rešenja uzimajući u obzir korekcije
projekta date uslovima u toku
sprovodjenja postupka odobrenja
projektne dokumentacije.
Razrada predmeta faze realizacije 3
i 4 vrši se na planu uslova iz oblasti:
- urbanizma,
- gradskih urbanističkih
zahteva,
- oblikovnih zahteva,
- funkcionalnih zahteva,
- tehničkih zahteva,
- zahteva iz oblasti
gradjevinske fizike,
- zahteva iz oblasti
projekta objekta u formi gradilišne
izvodjačke dokumentacije, kao
osnova za izvodjenje radova,
zajedno sa programom izvodjenja
radova.
Program izvodjenja radova ili šema
izvodjenja radova mogu da budu
uradjeni za celokupni projekt ili samo
za njegove pojedine faze.
Ako je program izvodjenja radova
radjen samo za fazu, to može da
bude plan montaže ili neki drugi
izvodjački plan.
Po pravilu, svaka faza radova na
objektu ima svoj program izvodjenja
radova, kao što je:
- izvodjenje temelja,
- betoniranje,
- montaža fasade,
- program realizacije
podcelina zgrade,
 mikrourbanizma,
- biologije,
- ekologije i dr.,
a u saglasju sa ostalim učesnicima u
projektovanju:
- statičarima,
- konstruktorima,
- strukturnim inženjerima,
- elektroinženjerima,
- mašinskim inženjerima,
- inženjerima gradjevinske
fizike,
- akustičarima,
- termoinženjerima,
- ostalim specijalizovanim
stručnjacima i dr.
Usaglašavanje crteža projekta sa
svim pojedinačnim zadacima,
neophodnim za izvodjenje, kao što
su:
- izrada konačnih
izvodjačkih detalja,
- izrada opštih
konstrukcionih detalja,
- izrada plana oplata,
- šeme armature,
- plana obezbedjenja
terena
- plana organizacije
gradilišta,
- plana dinamike
izgradnje,
- plana upotrebe
mehanizacije,
- izrada finansijskog plana
gradnje,
- izrada plana otvaranja
gradilišta i dr.
Izrada konstrukcionih detalja i drugih
detalja u razmeri 1:50 do 1:1, sa
pripadajućim tehničkim opisom.
Izrada tehničkih opisa izgradnje
objekta, kao razrada predmera i
predračuna.
Razrada podloga i detalja ostalih
učesnika – iz drugih tehničkih oblasti
– u procesu projektovanja.
Integrisanje svih elemenata projekta
u jedinstveno rešenje.
Izrada prednacrta plana izvodjenja
radova, čiju je realizaciju moguće
izvršiti i u toku počinjanja realizacije
radova na izgradnji objekta.
- program realizacije
podcelina opreme,
- program realizacije
enterijera zgrade i dr.
Predstavljanje detaljnog crteža
objekta kao osnov za vršenje
predmera radova na gradilištu,
odnosno za vodjenje gradjevinske
knjige, u formi izvodjačke
dokumentacije.
Provera usaglašenosti izvodjačkog
plana radova, uradjenog od strane
izvodjača ili podizvodjača prilikom
licitacije za dobijanje posla na
izvodjenju projektovanog objekta, sa
osnovnom izvodjačkom projektnom
dokumentacijom.
Provera se odnosi na:
- opšte količine utroška
materijala i
- opšte norme za
realizaciju datog posla.
Razrada modela detalja objekta.
Potvrda i prihvatanje planova trećih
učesnika u procesu izrade
izvodjačkog projekta, a koji nisu
uključeni u tim za izradu
dokumentacije izvodjačkog projekta,
niti su pod patronatom autora
objekta. Na primer:
- projekat radionica na
gradilištu,
- projekat upravnih i
pomoćnih objekata na
gradilištu koje koriste
podizvodjači,
- planovi montaže teških
mašina i opreme, koje
daju isporučioci mašina i
opreme,
- planovi temelja teških
mašina i opreme, koje
daju isporučioci mašina i
opreme,
- planovi za postavljanje
kranova,
- betonskih baza,
- asfaltnih baza,
- planovi fabrika
montažnih elemenata na
gradilištu i dr.
Prethodno se odnosi na faze i
radove koji:
- nisu obuhvaćeni
predračunom radova
datim u izvodjačkom
 projektu,
- niti su predmet
izvodjačkog projekta,
- niti su obuhvaćeni
cenom (predračunom)
radova,
jer padaju na teret trećih lica –
podizvodjača radova.

6. Supervizija projekta
Izrada plana realizacije
objekta
Vršenje pripreme za
licitaciju za izbor izvodjača
posla

Kontrola projektne dokumentacije.

Usaglašavanje rezultata izrade
Kontrola:
projektne dokumentacije sa
- mera koje se nalaze u
programskim uslovima za izradu
projektnoj dokumentaciji,
projektne dokumentacije.
- elemenata mera,
Analiza i kontrola posebnih
- tabela,
izvodjačkih elemenata projekta.
- predmera,
Donošenje alternativnih projekata
- predračuna
realizacije, za područja koja
- kontrola priloga svih
predstavljaju zatvoren proizvodni
učesnika u procesu
ciklus.
projektovanja,
Analiza i usaglašavanje predračuna
- projekta
troškova i vrednovanje predračuna
elektroinstalacija niske i
drugih učesnika u poslu.
visoke struje,
Izrada delova konkursnog elaborata
- projekta vodovoda i
za izbor najpovoljnijeg izvodjača
kanalizacije,
radova koji nisu predmet opšteg
- projekta grejanja i
konkursa.
vetrenja,
Ustanovljenje i izrada posebnih
- statike konstrukcije,
uslova konkursa za izbor
- projekta konstruktivnog
najpovoljnijeg izvodjača radova.
sistema,
- projekta strukturnog
sistema i dr.
- kontrola podataka i
tabela,
- kontrola podataka
vezano za termički
proračun,
- provera podataka
vezano za proračun
zaštite od buke,
- provera podataka
vezano za proračun
zaštite od prekomerne
insolacije,
- provera podataka
 vezano za proračun
osvetljenja i dr.
Usaglašavanje opisa faza izrade
objekta sa tabelarnim brojčanim
podacima i prilozima, za svaku
pojedinačnu tehničku oblast
posebno.
Usaglašavanje i koordinacija opisa
faza izrade projekta različitih
tehničkih područja projektne
dokumentacije.
Analiza i usaglašavanje projekata
realizacije projektovanog objekta u
svim opštim područjima i fazama
realizacije.
Donošenje plana proizvodnog
ciklusa izgradnje objekta:
- tehnički proizvodni plan,
- ekonomski plan,
- finansijski plan,
- dinamički plan izgradnje,
- tehnološki plan
realizacije objekta,
- plan korišćenja
mehanizacije,
- plan korišćenja radne
snage i dr.
Priprema licitacionog elaborata –
konkursnih podloga za izbor
najpovoljnijeg i najpogodnijeg
ponudjača.
Objedinjavanje u celinu elaborata
pojedinih faza i područja gradnje:
- projekta visoke i niske
struje,
- projekta vodovoda i
kanalizacije,
- projekta grejanja i
vetrenja,
- statičkog proračuna,
- projekta konstruktivnog
sistema i dr.
i izrada konkursnog elaborata za
izbor najpovoljnijeg izvodjača
radova.

7. Učestvovanje u vršenju
izbora najpovoljnijeg
izvodjača radova putem
konkursa ili neposrednom
pogodbom
Kontrola i vrednovanje ponuda
uporedjivanjem sa programom
Učestvovanje u procesu izbora realizacije radova i licitacionim
najpovoljnijeg izvodjača radova elaboratom.
putem konkursa: Kontrola i uporedjenje listinga
- javnog konkursa, predračuna radova učesnika licitacije
- javne licitacije, i predračuna radova iz projekta,
- opšteg konkursa, odnosno, licitacionog elaborata.
- anonimnog konkursa, Ovaj deo posla moguće je primeniti
- konkursa po pozivu na celokupan obim radova na
(pozivnog konkursa), objektu, ili samo na nekoj relevantnoj
ili putem fazi realizacije posla.
- neposredne pogodbe U slučaju izdvajanja pojedine faze iz
sa ponudjačem. opšteg predračuna radova, potrebno
Obrada svih prispelih podataka na je njeno uporedjenje sa istom fazom
konkursu i njihovo vrednovanje, u programu realizacije objekta,
klasifikacija i priprema argumenata odnosno, sa istom fazom iz
za donošenje konačne odluke. licitacionog elaborata.
Medjusobno uporedjivanje uslova Kontrola, uporedjivanje, vrednovanje
ponudjača, za svaku fazu izvodjenja lista cena za posebne zahteve i
radova pojedinačno. uslove izgradnje.
Odobravanje i vrednovanje svih
prispelih ponuda uključujući izradu
uporednih tabela cena i vrednosti
ponudjenog posla prema listi
učesnika u licitaciji, uzimajući u obzir
sve elemente i sve učesnike u
realizaciji projektnih faza 6 i 7.
Vrednovanje i usaglašavanje
(racionalizacija i snižavanje cena)
ponuda, kao i zajedničko
usaglašavanje ponuda svih
ponudjača, uključujući i posebne
faze realizacije
- elektroinstalacija,
- instalacija vodovoda i
kanalizacije,
- instalacija grejanja i
klimatizacije,
- ptt instalacija,
- tv instalacija i dr.
Pregovaranje sa ponudjačima.
Analiza uslova ponudjača.
Priprema elemenata za ugovaranje
posla sa ponudjačima.
Procena ukupnih troškova.
Procena troškova eventualnih
nepredvidjenih radova.
Ugovaranje posla:
- po fiksnim cenama,
- po pozicijama,
- paušalno,
- po situacijama,
- po kliznim skalama.
Ugovaranje dinamike izvodjenja
radova.
Ugovaranje dinamike isplate.
Ugovaranje kvaliteta i standarda
kvaliteta izvodjenja gradjevinskih i
završnih radova na objektu.
Ugovaranje kvaliteta i standarda
kvaliteta ugradjene opreme.

8. Projektantski nadzor
Autorski nadzor
Gradjevinski nadzor
Direktivni nadzor
Nadzor nad objektom u toku
gradnje
Nadzor nad gradnjom

Prikazivanje, nadzor i predlaganje

Nadzor nad izvodjenjem objekta: drugih, različitih planova, kao što su:
- nadgledanje, - dinamički plan,
- kontrola, - investicioni plan,
- savetodavstvo, - predračun,
- odobravanje, - planovi kapaciteta.
- usaglašavanje Delovanje kao odgovorni rukovodilac
prilikom gradnje. gradnje ili rukovodilac gradilišta.
Nadzor nad kvalitetom gradnje. Delovanje kao odgovorna osoba
Nadzor nad kvalitetom ugradjenog pred zakonom i predstavnicima
materijala. gradskih urbanističkih, gradjevinskih i
Nadzor nad kvalitetom ugradjene drugih službi, a za poslove koji nisu
opreme. obuhvaćeni osnovnim radovima iz
Davanje odobrenja za početak, faze 8.
nastavak, prekid ili završetak radova
za pojedine faze gradnje, na primer:
- overa postavljene
armature,
- odobrenje za početak
betoniranja,
- overa kvaliteta materijala
donetog na gradilište,
- overa ugradjenog
kvaliteta materijala,
- overa kvaliteta
ugradjene opreme.
Uporedjenje kvaliteta radova i
ugradjenog materijala sa uslovima i
standardima datim u projektnoj
dokumentaciji.
Uporedjenje kvaliteta radova i
materijala na gradilištu sa
standardima i zakonskim propisima.
Koordinacija nadzora nad
gradjevinskim i drugim radovima:
- radovima na
instalacijama visoke i
niske struje,
- vodovoda i kanalizacije,
- grejanja i klimatizacije,
 - ptt instalacije,
- tv instalacije i dr.
Nadzor i korekcija detalja “na licu
mesta”, u toku gradnje ili neposredno
pre počinjanja pojedine faze gradnje.
Nadzor nad završenim – ugradjenim
detaljima objekta.
Uspostavljanje i nadziranje nad
realizacijom dinamičkog plana
(dinamički dijagrami).
Nadzor nad realizacijom plana
organizacije gradjenja –
organograma.
Vodjenje gradjevinskih knjiga,
odnosno, vodjenje glavne
gradjevinske knjige u ime investitora.
Vodjenje gradjevinskog dnevnika –
glavnog gradjevinskog dnevnika u
ime investitora.
Kontrola posebnih gradjevinskih
dnevnika izvodjača, kao i posebnih
gradjevinskih dnevnika za različite
vrste radova:
- radove na instalacijama
visoke i niske struje,
- vodovoda i kanalizacije,
- grejanja i klimatizacije,
- ptt instalacije,
- tv instalacije i dr.
Premeravanje izvedenih radova u
vidu količina radova.
Premeravanje izvedenih radova u
vidu količina ugradjenog materijala.
Prijem ukupno izvršenih radova
zajedno sa nadzornim organima
nadležnim za pojedine tipove
radova:
- radove na instalacijama
visoke i niske struje,
- vodovoda i kanalizacije,
- grejanja i klimatizacije,
- ptt instalacije,
- tv instalacije i dr.
i ukupna završna kontrola veličina.
Potvrda uskladjenosti radova sa
zakonom i zakonskom regulativom.
Utvrdjivanje troškova radova prema
standardima ili prema posebnim
zakonskim aktima ili normativima
vezano za pojedine oblasti.
Predlog i nadleštvo nad svim
promenama koje mogu da nastanu u
toku gradnje i njihovo autorizovano
sprovodjenje.
Nadzor nad objektima uključujući i
pravno – tehničke postupke
realizacije predmeta, kao na primer:
- donošenje uputstava za
upotrebu opreme,
- odobrenje uputstava za
upotrebu opreme,
- protokol predaje objekta
u upotrebu,
- protokol predaje delova
ili faza objekta u
upotrebu,
- prijem garancija za
izvršene radove,
- prijem garancija za
ugradjenu opremu.
Nalaganje proizvodjačima i
isporučiocima opreme ispravljanje
svih primećenih nedostataka prilikom
izvršenja radova, u smislu:
- tehničkih nedostataka
radova na gradilištu,
- nedostataka u smislu
količina materijala i
izvršenih radova,
- nedostataka u smislu
kvaliteta radova,
- nedostataka u ugradnji
materijala,
- nedostataka prilikom
isporuke opreme
- nedostataka prilikom
ugradnje opreme na
gradilištu,
- nedostataka prilikom
isporuke delova opreme
i rezervnih delova
opreme na gradilištu.
Nadzor i kontrola cena.
Ukupna kontrola radova na izgradnji
objekta.

9. Vršenje radova direktora

gradilišta
Rukovodilac gradilišta
Rukovodilac gradnje
Rukovodilac – palir
Direktor tehničkog
održavanja gradilišta i
objekta

Izrada plana postojećeg stanja

Predstavnik na gradilištu odgovoran objekta.
za: U plan postojećeg stanja unete su
- ispravnost i tačnost sve promene koje su izvršene u toku
 mera prenetih iz
projekta,
- sprovodjenje toka
izgradnje u skladu sa
projektom,
- sprovodjenje toka
izgradnje u skladu sa
dinamičkim planom,
- sprovodjenje toka
izgradnje u skladu sa
drugim planovima
gradnje,
- koordinaciju rada
generalnog izvodjača i
podizvodjača, i dr.
Predstavnik na gradilištu koji
garantuje naručiocu posla ili
generalnom izvodjaču za izvedene
radove, a posebno za radove svih
podizvodjača.
Generalno ovlašćena osoba koja
nadzire sprovodjenje mera zaštite na
radu, koja odgovara za sprovodjenje
zaštite radnika na gradilištu.
Nadzire pravilnu upotrebu sredstava
rada.
Nadzire tehnologiju gradnje.
Nadzire gradnju u smislu propisa
dozvoljenih i ograničenih uslova iz
domena:
- ekologije i zaštite životne
sredine,
- zaštite od buke,
- zaštite od polucija i
zagadjenja.
Nadzire i uklanja sve uočene
nepravilnosti neposredno tokom
gradnje – realizacije gradjevinskog
procesa.
Nadzire i uklanja nepravilnosti u
izvršenju dinamičkog plana:
- u rokovima realizacije
faza gradnje,
- rokovima isporuke
materijala,
- rokovima isporuke
opreme.
Nakon izgradnje sprovodi nadzor
nad objektom u toku garantnog roka
za objekat.
Sprovodi čuvanje objekta
idokumentacije u toku gradnje i u
periodu puštanja objekta u rad.
U toku perioda nakon puštanja
objekta u rad:
- sprovodi nadzor nad
gradnje, a nisu bile predvidjene
izvodjačkim projektom.
Opremanje gradilišta i vodjenje
spiska inventara na gradilištu.
Čuvanje i staranje o gradilištu.
Nadziranje i čuvanje objekta, preko
čuvarske i nadzorne službe.
Upravljanje objektom.
Obilazak objekta nakon tehničkog
prijema.
Predaja objekta na korišćenje.
Nadgledanje i nadziranje održavanja
objekta i upravljanja objektom:
- nakon tehničkog prijema
i predaje objekta u rad
(korišćenje)
- u toku njegovog probnog
rada
- u toku garantnog roka za
objekat.
Priprema numeričkih podataka u vezi
izgradjenog objekta, statističkih i
drugih podataka.
Proračunavanje konačnih podataka
cene izgradnje objekta uključujući:
- troškove tehničkog
prijema,
- troškove predaje objekta
u upotrebu,
- troškove probnog rada,
- izdatke u toku trajanja
garantnog perida.
Potvrda, overa ili prihvatanje
konačne analize:
- gradjevinskih radova,
- ukupnog poslovanja
gradilišta,
- troškova gradilišta, kao i
- analize ukupne dobiti.
Potvrda konačne situacije radova na
objektu, kao preduslov njenog
prihvatanja od strane nadzornog
organa i, na kraju, prihvatanja od
strane samog investitora – naručioca
posla.
 upotrebom objekta,
- propisuje njegovu
pravilnu upotrebu i
- otklanja nedostatke
objekta.
U toku garantnog perioda objekta:
- stara se o pravilnom
funkcionisanju objekta
- stara se o pravilnom
funkcionisanju ugradjene
opreme,
- otklanja eventualne
kvarove,
- otklanja eventualne
nedostatke.
Koordinira i kontaktira sa
proizvodjačima ugradjenog
materijala i opreme i prijavljuje
eventualne nedostatke u materijalu i
opremi njihovim proizvodjačima,
predstavnicima proizvodjača i
distributerima.
Stara se da se otklone svi nedostaci
u toku trajanja garantnog perioda.
Stara se o ispravnom puštanju
objekta u rad u periodu nakon
tehničkog prijema.
Sistematski vodi svu potrebnu
dokumentaciju vezanu za objekat u
periodu nakon tehničkog prijema.

❑ 16 TABELA HONORARA
ZA OSNOVNE FAZE PROJEKTOVANJA ZGRADA

(1) Sadržaj sledeće tabele honorara predstavlja tačno utvrdjene minimalne i maksimalne
honorare za osnovne faze radova opisane u ❑ 15 (Vidi: Tabela honorara uz ❑ 16, odeljak 1).
 (2) Dopušteni minimalni i maksimalni iznosi za medjufaze predstavljenih predračunatih
investicionih vrednosti, izračunati su putem principa interpolacije.

(3) Honorar za osnovne faze radova projektovanja zgrada dat je za minimalni iznos
investicije od 50.000 €. Za investicije ispod 50.000 € može se ugovoriti paušalan honorar ili
vremenski honorar (dnevnica, satnica) koji se izračunava prema paragrafu ❑ 6, s tim da je
mogući najviši iznos ovako obračunatog honorara manji ili jednak iznosu honorara obračunatom
za minimalan iznos investicije od 50.000 €.
Kao najmanji iznos pri obračunu satnice treba da se uzmu iznosi prema paragrafu ❑ 6
stav (2). Kao najviši iznosi satnice, medjutim, uzimaju se iznosi iz tabele honorara priložene uz ❑
16, obračunati na osnovu minimalne vrednosti investicije od 50.000 €.

(4) Honorar za zgrade čija investiciona vrednost premašuje iznos od 50 miliona €, može
da bude procenjen, odredjen i ugovoren sporazumno, u dogovoru sa investitorom, odnosno,
naručiocem posla.
 TABELA HONORARA UZ ❑ 16. ODELJAK 1
__________________________________________________________
______________________________________
predračunate zona I zona II zona III zona IV zona V
investicione
vrednosti od do od do od do od do od do
____€________________________________________________________________________________________________________________

6 000 000 267 000 312 200 312 200 372 400 372 400 462 700 462 700 522 900 522 900 568 000
7 000 000 311 500 361 700 361 700 428 600 428 600 528 900 528 900 595 800 595 800 646 000
8 000 000 356 000 411 200 411 200 484 800 484 800 595 200 595 200 668 800 668 800 724 000
9 000 000 400 500 460 700 460 700 541 000 541 000 661 500 661 500 741 800 741 800 802 000
10 000 000 445 000 510 300 510 300 597 300 597 300 727 800 727 800 814 800 814 800 880 000
20 000 000 890 000 1 012 000 1 012 000 1 174 000 1 174 000 1 417 000 1 417 000 1 579 000 1 579 000 1 700 000
30 000 000 1 335 000 1 504 000 1 504 000 1 729 000 1 729 000 2 066 000 2 066 000 2 291 000 2 291 000 2 460 000
40 000 000 1 780 000 1 987 000 1 987 000 2 263 000 2 263 000 2 677 000 2 677 000 2 953 000 2 953 000 3 160 000
50 000 000 2 225 000 2 473 000 2 473 000 2 803 000 2 803 000 3 298 000 3 298 000 3 628 000 3 628 000 3 875 000
 ❑ 17 TABELA HONORARA ZA
OSNOVNE FAZE RADOVA PROJEKTOVANJA
SLOBODNIH POVRŠINA

(1) Minimalni i maksimalni iznosi honorara za osnovne faze radova opisane u paragrafu
❑ 15 za slobodne površine, dati su u tabeli honorara priloženoj uz ❑ 17 (vidi: Tabela honorara uz
❑ 17).

(2) Paragraf ❑ 16, stavovi od (2) do (4), saobrazno se primenjuju i u slučaju obračuna
honorara za radove projektovanja slobodnih površina.

❑ 18 PORUDŽBINA POSLA ZA ZGRADE I

SLOBODNE POVRŠINE

Honorari za osnovne faze radova izrade projektne dokumentacije i vršenja nadzora na

objektima zgrada i slobodnih površina, odvojeni su proračunom. Ovaj proračun se ne uzima u
obzir u slučaju kada se razdvojeni obračun odnosi na predračunate vrednosti investicija u
manjem iznosu od 15.000 € za predmet rada. Ukoliko dodje do slučaja iz ❑ 10, stav (5) br. 5 i
stav (6), proračun nije moguće primeniti.

❑ 19 IDEJNO REŠENJE,
IDEJNI PROJEKAT I
PROJEKTANTSKI NADZOR KAO POSEBNI RADOVI

(1) U slučaju izrade idejnog rešenja (faza realizacije 2. po paragrafu ❑ 15) kod
projektovanja zgrada ili projektovanja unutrašnjeg prostora (enterijera), kad su ove dve faze
predstavljene zasebno u ugovoru ili nalogu za rad, odredjuju se pojedinačni procentualni iznosi
honorara od predračunskih iznosa investicija, u skladu sa ❑ 16:

1. za idejno rešenje 10%

2. za idejni projekt 18%

Ukoliko je faza idejne skice (faza realizacije 1. iz paragrafa ❑ 15) pridodata fazama
realizacije datim u stavu (1) ovog člana, moguće je obračunati za fazu idejnog rešenja 13% a za
fazu idejnog projekta 21%, a sve u skladu sa ❑ 16.

(2) U slučaju izrade idejnog rešenja (faza realizacije 2. iz paragrafa ❑ 15) ili idejnog
projekta (faza realizacije 3. iz paragrafa ❑ 15) kod realizacije slobodnih površina, kad su ove dve
faze date zasebno u ugovoru ili nalogu za rad, za svaku fazu posebno odredjuju se sledeće
procentualne vrednosti iznosa honorara od predračunskih vrednosti investicije, a u skladu sa
paragrafom ❑ 17:

1. za idejno rešenje 15%

2. za idejni projekt 25%

Ukoliko je idejna skica (faza realizacije 1. iz paragrafa ❑ 15) pridodata predmetnim

fazama realizacije, potrebno je uvećati procentualne iznose pojedinih faza i to za idejno rešenje
se obračunava 18%, a za idejni projekat se vrši obračunavanje 28%, a u skladu sa paragrafom ❑
17.

(3) Ukoliko je realizacija projektantskog nadzora (faza realizacije 8. iz paragrafa ❑ 15)

kod izgradnje zgrada data kao posebna faza u ugovoru ili nalogu za rad, moguće je ustanoviti
najniže iznose po osnovu paragrafa ❑ 15 i ❑ 16 u sledećim procentima od predračunskih iznosa
investicija prema paragrafu ❑ 10:

1. 1,8% kod zgrada iz honorarne zone II

2. 2,0% kod zgrada iz honorarne zone III
3. 2,2% kod zgrada iz honorarne zone IV
4. 2,4% kod zgrada iz honorarne zone V

❑ 20 SLUČAJ SA VIŠE OD JEDNOG

IDEJNOG REŠENJA I
IDEJNOG PROJEKTA

U slučaju kad je za jedan objekat, na zahtev ili uz dopuštenje naručioca posla, potrebno
uraditi više od jednog idejnog rešenja i idejnog projekta, ili to zahteva kompleksnost posla,
moguće je za svako obuhvaćeno idejno rešenje i idejni projekat posebno obračunati iznos
honorara za svaku fazu realizacije posla, u skladu sa paragrafom ❑ 15, s tim što se za svako
naredno idejno rešenje ili naredni idejni projekat obračunava 50% (polovina) pripadajućeg
procentualnog iznosa.

❑ 21 VREMENSKA PODELA
REALIZACIJE POSLA

Ukoliko jedna narudžbina obuhvata jedan ili više objekata, koje nije moguće izvesti
odjednom, već je potrebno vreme izvodjenja podeliti u veće vremenske faze, cela zgrada ili
celokupna projektna zamisao se deli u faze. Honorar se, ako je to moguće, ne obračunava za
svaku fazu realizacije posla zasebno, već u procentualnom iznosu od ukupne predračunske
investicije i naplaćuje se nakon predaje projekta.

Ukoliko nije moguće izvršiti projektovanje celokupnog posla u jednom vremenskom

periodu, već se radi u fazama, naplaćuje se i honorar u fazama i to u procentualnom iznosu od
vrednosti pojedine faze posla. U tom slučaju se iznos honorara obračunava u odnosu na
celokupnu predračunsku vrednost te faze posla.

❑ 22 PORUDŽBINA ZA VIŠE OBJEKATA

(1) Ukoliko jedna porudžbina obuhvata više objekata, obračun honorara se vrši prema
posebnim slučajevima datim u narednim stavovima ovog paragrafa (člana).

(2) Ukoliko jedna porudžbina sadrži:

• više istovetnih objekata, odnosno,

• objekata sa medjusobno istovetnim osnovama ili
 • istovetnim ali simetričnim osnovama, simetrično obrnutim kao lik u
ogledalu,
ili su to
• suštinski istovetni objekti, koji su postavljeni zajedno u vremenskoj
vezi (istovremeno), ili
• u medjusobnoj prostornoj vezi (na istom ili zajedničkom prostoru),
kao i
• koji se nalaze u medjusobnoj srazmeri u gradjevinskom smislu
(objekti imaju iste osnove, ali imaju različit broj spratova) i
• gradjeni su istim gradjevinskim sistemom (postupkom gradnje),
ili su to
• objekti projektovani prema tipskom projektu, ili kao
• serijska gradnja:
o industrijska izgradnja,
o prefabrikovana gradnja
o predfabrikovana gradnja,
za svaki projekat takvog objekta i to za svaki naredni ponovljeni projekat, počev od 1. do 4.
ponovljenog projekta, upotrebljavaju se procentualni iznosi faza realizacije 1. do 7., kao i faza 9. u
paragrafu ❑ 15, umanjeni od propisanih za 50%. Za peti i svaki dalji ponovljeni projekat umanjuje
se iznos honorara za 60% od propisanog. U slučaju kad se radi o identičnim objektima, oni se
izvode na osnovu više istih idejnih projekata.
Ako se radi o objektima koji se izvode serijski i medjusobno su identični, oni se izvode na
osnovu jednog, suštinskog (osnovnog) idejnog projekta.

(3) Ukoliko postoji više naručilaca posla koji ugovaraju posao sa zajedničkim izvršiocem
posla za objekte koji su
• medjusobno istovetni, sa istim ali u ogledalu simetričnim osnovama,
ili su to
• suštinski istovetni objekti koji su postavljeni zajedno u vremenskoj
vezi (istovremeno), ili su
• u medjusobnoj prostornoj vezi (na istom ili zajedničkom prostoru) i
gradjeni su istim gradjevinskim sistemom, kao i
• koji se nalaze u medjusobnoj srazmeri u gradjevinskom smislu
(imaju iste osnove, ali su različite spratnosti),
sa svim karakteristikama koje se nalaze u stavu (2) ovog paragrafa, koriste se u obračunavanju
honorara procentualni iznosi faza realizacije 1. do 7. kao i faze 9. iz paragrafa ❑ 15 u svemu kako
je to naznačeno u stavu (2) ovog paragrafa.
Izvršilac posla će obračunati honorar srazmerno broju naručilaca posla, tako što će
umanjenja honorara proporcionalno podeliti na sve naručioce posla.

(4) Ukoliko je data jedna porudžbina koja već predstavlja predmet nekog drugog ugovora
ili narudžbine posla, a odnosi se na:
• istovetan objekat, ili
• objekte sa medjusobno istim osnovama, ili
• objekte sa medjusobno simetričnim osnovama, ili
• osnovama simetrično obrnutim kao lik u ogledalu,
primenjuje se stav (2) ovog člana za odgovarajući slučaj, kada ova dva posla nisu u medjusobnoj
vremenskoj ili prostornoj vezi.

❑ 23 RAZLIČITI POSLOVI NA
 JEDNOM OBJEKTU

(1) U slučaju poslova projektovanja objekata koji se:

• nanovo zidaju,
• proširuju,
• prepravljaju,
ili za slučajeve:
• nadzidjivanja,
• dogradnje unutar enterijera,
• spajanja,
odnosno, svih slučajeva datih u paragrafu ❑ 3, broj 3. do 5. i broj 7., a koji se odvijaju u isto
vreme i za koje su predvidjeni pojedinačni predračuni radova za svaku pojedinačnu fazu, honorari
za izradu projektne dokumentacije se uvećavaju 10-50% od cene iz tabele uz ❑ 16.
Paragraf ❑ 25, stav (1) ostaje nedodirnut.

(2) Ukoliko je obim svake pojedinačne faze radova manji, a faze radova se izvode
zajedno u isto vreme, u tom slučaju se obračunava zbir honorara svih pojedinačnih faza, a u obzir
se uzima smanjenje vremena izrade.

❑ 24 PREPRAVLJANJE I MODERNIZACIJA
OBJEKTA

Honorari za faze realizacije kod prepravljanja i modernizacije objekata obračunavaju se

na osnovu predračuna troškova i radova po paragrafu ❑ 10, honorarnih zona koje su date za
zgrade u paragrafima ❑ 11 i ❑ 12, fazama realizacije datim u paragrafu ❑ 15 i tabelama honorara
datim uz paragraf ❑ 16, srazmerno izmerenim, s tim da se u ovom slučaju primenjuje uvećanje
honorara od 30% do 90%, koje se ugovara za ovu vrstu posla.

❑ 25 UNUTRAŠNJE OBLIKOVANJE
PROSTORA

(1) Za slučajeve postignuća na izradi projektne dokumentacije za unutrašnje oblikovanje

prostora kod zgrada i to kod:
• novoizgradjenih objekata (novogradnje),
• nanovo izgradjenih objekata (obnovljene zgrade, rekonstrukcija),
• proširenja zgrada,
• prepravljanja zgrada,
koriste se osnovne liste faza realizacije koje su date u paragrafu ❑ 15, a koje se prenose na
tipove radova unutrašnjeg oblikovanja prostora, tako da za ove radove nije predvidjeno posebno
obračunavanje honorara.
Vrednosti ovih radova – faza realizacije se prilikom utvrdjivanja honorara za osnovne
radove (osnovna postignuća) kreću u okvirima datih obračunatih najmanjih i najviših vrednosti.

(2) Za slučajeve postignuća (realizacije) unutrašnjeg oblikovanja prostora kod zgrada i to:
• novogradnje,
• ponovne izgradnje,
• proširenja, ili
• prepravljanja
zgrada koje vrši jedan izvršilac posla a na koje nije moguće direktno preneti iznose i principe
izračunavanja honorara date u paragrafu ❑ 15, za izračunavanje honorara za poslove
unutrašnjeg oblikovanja prostora primenjuje se paragraf ❑ 5, stav (4), saobrazno odgovarajućim
slučajevima, s tim što se, ukoliko za to postoje uslovi, koristi takodje i slučaj opisan u paragrafu ❑
5 stav (3).

(3) Honorari za unutrašnje oblikovanje prostora kod postojećih objekata obračunavaju se

primenom odgovarajućih paragrafa ❑ 10, ❑ 11 i ❑ 16. Prilikom primene paragrafa ❑ 11
obračunavanje se vrši u zavisnosti od pripadnosti kategoriji honorarne zone, sa uključivanjem u
obračun postavljenih projektantskih zahteva u smislu:
• povezivanja objekta sa njegovom neposrednom i širom okolinom,
• sa stepenom tražene funkcionalnosti objekta (nivo i broj
funkcionalnih područja),
• oblikovnim zahtevima,
• složenošću konstrukcije,
• složenošću tehničkih zahteva,
• sa stepenom složenosti zahteva tehničke opreme objekta,
• sa stepenom složenosti konstruktivnog sistema izgradnje objekta.
Prethodno nabrojani standardni projektni zahtevi i uslovi za posmatran slučaj uvećavaju
se dopunskim uslovima za unutrašnje oblikovanje prostora, medju kojima su najznačajniji:
• stepen uredjenosti unutrašnjeg prostora,
• uslovi vezano za osvetljenost unutrašnjeg prostora:
o prirodna osvetljenost – insolacija i
o veštačka osvetljenost prostora,
• uslovi vezano za boje u unutrašnjem prostoru,
• uslovi vezano za upotrebu odredjenih vrsta i tipova materijala u
enterijeru:
o kako na fiksnim elementima enterijera, tako i
o na pokretnim elementima enterijera.

Posebno mogu da budu dati uslovi vezano za:

• akustičnost prostora,
• grejanje i klimatizaciju,
kao i posebni uslovi karakteristični za pojedine tipove prostora.
U tim slučajevima, može se izvršiti uvećanje honorara od 25% do 50%, u saglasnosti sa
paragrafom ❑ 16.

❑ 26 UNUTRAŠNJI DIZAJN OBJEKTA I

INTEGRISAN DIZAJN
VIZUELNIH KOMUNIKACIJA

Honorare za realizacije posla na području unutrašnjeg dizajna objekta i integrisanog

dizajna grafičke komunikacije moguće je obračunavati putem:
• paušalnog iznosa honorara za celokupan posao, ili
• za pojedinačne faze realizacije.
Ukoliko uslovi i iznos paušalnog honorara nisu ugovoreni u pismenoj formi ili ih nije
moguće sporazumno dogovoriti, u tom slučaju primenjuje se obračun honorara kroz njegov
vremenski iznos (satnica), uz primenu elemenata paragrafa ❑ 6.
 ❑ 27 DOVODJENJE OBJEKTA U ISPRAVNO STANJE
I ODRŽAVANJE OBJEKTA U ISPRAVNOM
STANJU

Honorari za realizacije posla na održavanju objekata i njihovom dovodjenju u ispravno

stanje obračunavaju se na osnovu:
• propisanih troškova iz paragrafa ❑ 10,
• honorarnih zona u koje su svrstani objekti prema paragrafima ❑ 11 i
❑ 12,
• faza realizacije posla prema paragrafu ❑ 15 i na osnovu
• tabele honorara koja je data uz paragraf ❑ 16,
srazmerno proračunati, s tim da uvećanje procenata za realizaciju posla nadzora (faza realizacije
8. iz paragrafa ❑ 15) iznosi do 50% uvećanja iznosa honorara.
DEO III

DOPUNSKI RADOVI
DODATNI RADOVI

❑ 28 PROJEKTOVANJE RAZVOJA I
IZRADE ELEMENATA KOD
PREFABRIKOVANE GRADNJE
(PREFABRIKOVANE,
PREDFABRIKOVANE I
INDUSTRIJSKE GRADNJE)

(1) Prefabrikovani elementi su oni gradjevinski elementi jednog objekta, njegove

konstrukcije ili konstruktivnog sistema, koji su izradjeni u procesu serijske proizvodnje
konstrukcije objekta ili predstavljaju drugi gradjevinski proizvod.

(2) Medju prefabrikovane elemente ubrajaju se sledeći značajniji tipovi:

1. Noseće konstrukcije, kao što su:
• podupirači,
• stubovi,
• grede,
• vezači,
• nosači,
• rešetkasti nosači,
• ramovski nosači,
• konzole i dr.
2. Tavanične i krovne konstrukcije, uključujući i fasadne
elemente.
3. Završni elementi zgrade, kao što su:
• nenoseći pregradni zidovi,
• instalacioni duktovi,
• mokri čvorovi (WC i tuš kabine)
• obešeni krovovi i dr.
4. Prefabrikovani elementi za uredjenje enterijera, kao što
su:
• elementi za pokrivanje zidova,
• nameštaj,
• svetlosna tela i dr.

(3) Honorar za izradu projektne dokumentacije i radove nadzora na području

projektovanja, razvoja i projektovanja izrade prefabrikovanih elemenata može da bude odredjen
slobodno, putem paušalnog iznosa naknade za izvršene radove.
Ukoliko paušalni iznos honorara nije ugovoren pismenim putem, ili ga nije moguće tačno
utvrditi, u tom slučaju se obračunava vremenski honorar, prema paragrafu ❑ 6.
Obračun jednog honorara prema stavu (1) i stavu (2) je isključen u slučaju kada je
posmatrana faza realizacije izašla izvan okvira za projektovanje objekata datim paragrafom ❑ 15.
 ❑ 29 UČINAK RACIONALIZACIJE
KOD POSEBNIH FAZA RADA
(POSTIGNUĆA)

(1) Delovanje racionalizacije kod posebnih faza rada je u prvom redu dostizanje višeg
nivoa postignuća putem izrazito inovativnih tehničko privrednih rešenja koja stoje izvan datog
okvira privrednog planiranja ili izvan opšteg stava i nivoa razvoja tehnike i nauke u pogledu datih
rešenja, a koja dovode do značajnog smanjenja investicija gradnje i troškova korišćenja
projektovanog objekta.
Ukoliko su zahtevi naručioca posla, kao i zahtevi samog karaktera posla u ovom pogledu
jasno postavljeni kroz projektni program i projektne uslove, nije ih potrebno pismeno odobravati.

(2) Honorare za učinak racionalizacije kod posebnih faza rada (postignuća) potrebno je
obračunati u onim slučajevima kada su oni prethodno – pre početka realizacije posla – pismeno
dogovoreni.
Oni moraju biti obračunati tako da njihovi iznosi budu objektivno vezani za uspeh posla,
odnosno da budu procentualno izraženi u odnosu na numerički iskazan uspeh planirane
racionalizacije. U tom slučaju, honorari su u direktnoj povezanosti sa uspehom posla.
Ukoliko nije moguće obračunati ili numerički iskazati uspeh učinka racionalizacije, u tom
slučaju primenjuje se vremenski honorar (satnica), koji se obračunava po paragrafu ❑ 6.

❑ 30 IZVRŠILAC RACIONALIZACIJE
KOD GRADNJE
(POSEBNO KOD STAMBENE GRADNJE)

(1) Postignuća koja izvrše posebni stručnjaci za oblast racionalizacije su uključena u

ukupna postignuća izvršilaca posla, ali često predstavljaju rezultat rada drugih arhitekata i
inženjera, posebno na području stambene gradnje, a pripadaju fazama realizacije 2., 3., 5., 6. i 7.,
paragrafa ❑ 15, a u vrednovanje se uključuju smernice paragrafa ❑ 29, kao učinak racionalizacije
kod posebnih faza rada (postignuća).

(2) Medju postignuća izvršilaca racionalizacije kod gradnje, posebno ubrajamo:

1. Davanje mišljenja izvršilaca racionalizacije u pogledu nacrta

(plana) objekta i koncepta gradnje objekta;
2. Davanje mišljenja u pogledu nosećeg konstruktivnog
sistema;
3. Davanje mišljenja u pogledu koncepcije izgradnje
objekta;
4. Davanje mišljenja u pogledu integracije postignuća drugih
učesnika u procesu projektovanja sa osnovnim arhitektonskim
projektom;
5. Davanje mišljenja u pogledu projektnih rešenja.

(3) Honorare za realizacije radova (postignuća) posebnih izvršilaca racionalizacije

projekta u pogledu gradnje, treba obračunati jedino u slučaju kad su oni pismeno predvidjeni i
definisani ugovorom.
Ovi honorari mogu da budu slobodno dogovoreni – ugovoreni.

❑ 31 UPRAVLJANJE PROJEKTOM
 (1) Postignuća i ovlašćenja u upravljanju projektom mogu da budu proširena u odnosu na
ona predvidjena opštim uslovima racionalizacije posla u slučaju kad izvršilac posla ima pod
svojom nadležnosti više posebnih stručnih poslova.
Medju ove poslove posebno ubrajamo sledeće:

1. Razjašnjavanje postavljenih zadataka.

2. Odredjivanje, razrada i koordiniranje programa celokupnog
projekta.
3. Razjašnjenje pretpostavki za priloge prostornih planera i
predstavnika drugih stručnih oblasti, a koji na stručnom planu
imaju učešća u realizaciji projekta (učesnici stručnog tima).
4. Predstavljanje i nadzor nad realizacijom:
• organizacionih,
• terminskih,
• obračunskih i
• drugih planova
koji su u direktnoj vezi sa realizacijom projektne dokumentacije i
realizacijom posla svih učesnika u izradi projektne
dokumentacije.
5. Koordinacija i kontrola rada ostalih učesnika u realizaciji posla,
sa izuzetkom firmi izvodjača na terenu.
6. Priprema i saradnja na rešavanju iskrslih nepredvidjenih
problema vezanih za projekat.
7. Predstavljanje i postavljanje cilja projekta i razjašnjenje
konflikata vezano za cilj projekta.
8. Tekuće informisanje naručilaca posla u vezi sa razvojem rada
na projektu i sprovodjenje u pravo vreme odluka investitora –
naručilaca posla.
9. Koordinacija i kontrola rada na realizaciji posla sa
aspekta:
• finansija,
• tekućih zahteva
• potraživanja, kao i
• saglasnosti za faze realizacije.

(2) Honorari za postignuća na području upravljanja projektom obračunavaju se u slučaju

kad su ugovorom pismeno definisani.
Ove honorare je moguće slobodno formirati, u dogovoru sa investitorom – naručiocem
posla.

❑ 32 PROJEKTOVANJE OBJEKATA
NAMENJENIH ZIMSKIM
USLOVIMA
 (1) Projektovanje objekata namenjenih zimskim uslovima predstavlja postignuća koje vrši
izvršilac posla na realizaciji projekta koji sadrži posebne zahteve projektovanja za geografska
klimatska i mikroklimatska područja koja su izložena oštroj klimi i dugotrajnim zimskim uslovima.

(2) U ovu vrstu realizacije ubrajamo:

1. Istraživanje realizacije i održavanja objekta u zimskim uslovima, kao i

istraživanje i realizacije mogućnosti adaptacije objekta na promene
klimatskih uslova.
Ova istraživanja se sprovode u pogledu:
• forme objekta,
• troškova održavanja objekta,
• proračuna i predvidjanja mogućih gubitaka koji su vezani za projekat
objekta,
• analize buduće eksploatacije projektovanog objekta u zimskim i
drugim klimatski ekstremnim uslovima.
2. Istraživanja na području upotrebe najboljih mera zaštite budućeg objekta
u zimskom periodu.
3. Istraživanje načina izvodjenja objekta za zimske uslove, u smislu
upotrebe najprikladnijih gradjevinskih materijala, načina izgradnje,
metoda gradnje i konstruktivnih detalja.
4. Priprema analize i vršenje pratećih studija mera zaštite objekta u zimskim
uslovima.

(3) Honorar za postignuća na projektovanju objekata namenjenih zimskim uslovima može

da bude obračunat i izražen:
• u paušalnom iznosu,
• u slobodnoj proceni i
• u dogovoru sa investitorom – naručiocem posla.
Ukoliko nije moguće obračunati paušalan honorar, ili ga nije moguće odrediti u pismenoj
ugovornoj formi, tada se primenjuje obračun:
• vremenskog honorara,
u svemu prema paragrafu ❑ 6.

(4) Ukoliko je realizacija posla od strane izvršioca po stavu (2) ovog člana, br. 4.,
obimnija od ukupne date stavom (2), primenjuju se odgovarajuće odrednice date za osnovne
radove u paragrafu ❑ 15.
Ukoliko postoje odstupanja u realizaciji posla u odnosu na stav (3), troškovi mera
pripreme zaštite objekta u zimskim uslovima koji mogu da budu uzeti u obzir i budu pripisani
konkretnom objektu, obračunavaju se na osnovu paragrafa ❑ 10.
 DEO IV

STRUČNO MIŠLJENJE (REVIZIJA PROJEKTA) I

IZRAČUNAVANJE VREDNOSTI INVESTICIJE

❑ 33 STRUČNO MIŠLJENJE

Honorar za realizovan posao stručnog mišljenja, odnosno revizije projekta ili njegovih
pojedinih faza, datih ovim pravilnikom, može da bude obračunat slobodnim dogovorom sa
investitorom – naručiocem posla kao paušalan iznos honorara.
Ukoliko paušalan honorar nije dat ugovorom izmedju naručioca posla i izvršioca posla u
pismenoj formi, moguće je izvršiti obračun njegovog iznosa kao vremenskog honorara, prema ❑
6.
Ukoliko ovaj obračun ne ide u prilog izvršiocu, moguća je njegova dodatna korekcija, u
dogovoru sa naručiocem posla.

❑ 34 IZRAČUNAVANJE VREDNOSTI INVESTICIJE

(1) Honorari za realizovan posao procene i izračunavanja vrednosti investicije (na osnovu
koje se kasnije izračunavaju svi ostali honorari u procesu projektovanja) dati su u tabeli uz stav
(3) ovog paragrafa na strani 59. Pod pojmom «investicija» se , pri tome, podrazumevaju svi
elementi koji se odnose na vrednosti zemljišta za izgradnju, objekata i drugih gradjevinskih i
negradjevinskih radova, kao i prava na zemljište i svih ostalih prava koja iz njega proističu.
Najmanji i najveći iznosi honorara za realizovan posao procene i izračunavanja vrednosti
investicije:
• zemljišta za gradnju (gradjevinskog zemljišta),
• gradjevinskih objekata,
• zgrada,
kao i procena vrednosti:
• prava na jedno zemljište i
• vrednosti svega ostalog što proističe iz prava na jedno
zemljište.
Odnosi honorara i ovih vrednosti dati su u tabeli priloženoj uz ❑ 34.

(2) Mogući slučajevi najmanjih i najviših iznosa honorara za medjuvrednosti koje nisu
obračunate i predstavljene na tabeli, odredjuju se putem interpolacije i dati su na proširenoj tabeli
sa strana 186 do191.

(3) Honorar je odredjen na osnovu:

• vrednosti gradjevinskog zemljišta (zemljišta za gradnju),

• vrednosti zgrade,
• vrednosti drugih gradjevina, ili
• vrednosti prava
za koje je, u cilju obračunavanja, u odredjenom vremenskom trenutku izvršeno izračunavanje
njihove ukupne vrednosti i ova vrednost tačno utvrdjena.
Kod neizgradjenog zemljišta, merodavna za utvrdjivanje vrednosti je vrednost samog
terena – zemljišta.

TABELA HONORARA UZ ❑ 34 STAV 1

Normalan stepen Posao sa stepenom
Posla otežanosti
Vrednost od do od do
€ € €

50 000 420 540 520 810

100 000 610 740 720 1 010
150 000 830 1 020 980 1 390
200 000 1 030 1 260 1 220 1 720
250 000 1 210 1 480 1 430 2 010
300 000 1 370 1 670 1 620 2 280
350 000 1 440 1 760 1 710 2 400
400 000 1 640 2 000 1 930 2 720
450 000 1 750 2 130 2 070 2 910
500 000 1 840 2 250 2 180 3 070
600 000 2 020 2 460 2 380 3 350
700 000 2 160 2 630 2 550 3 590
800 000 2 270 2 780 2 680 3 780
900 000 2 380 2 900 2 800 3 950
1 000 000 2 480 3 030 2 930 4 130
1 500 000 2 940 3 600 3 480 4 910
2 000 000 3 340 4 100 3 960 5 580
2 500 000 3 730 4 550 4 400 6 200
3 000 000 4 080 4 980 4 800 6 780
3 500 000 4 450 5 430 5 250 7 390
4 000 000 4 720 5 760 5 560 7 840
4 500 000 5 040 6 120 5 940 8 370
5 000 000 5 400 6 600 6 400 9 000
6 000 000 5 940 7 260 7 020 9 900
7 000 000 6 510 7 910 7 700 10 900
8 000 000 7 040 8 640 8 320 11 800
9 000 000 7 740 9 540 9 180 13 000
10 000 000 8 200 10 000 9 700 13 700
15 000 000 10 800 13 200 12 800 18 000
20 000 000 13 400 16 200 15 600 22 200
25 000 000 15 800 19 300 18 800 26 500
30 000 000 17 700 21 600 20 700 29 100
35 000 000 20 000 24 200 23 500 32 900
40 000 000 21 200 26 000 25 200 35 600
45 000 000 23 400 28 800 27 900 39 200
50 000 000 25 500 31 500 30 500 43 000
 Ukoliko se u okviru izračunavanja vrednosti nadje više objekata – elemenata obračuna
nego što je obuhvaćeno u stavu (1), honorar se u tom slučaju obračunava na osnovu proračunate
vrednosti zbira pojedinačnih objekata koji ulaze u ukupan obračun vrednosti.

(4) Honorar za vrednosti ispod 50.000€ može da bude obračunat kao:

• paušalni honorar, ili kao
• vremenski honorar (satnica),
po ❑ 6. Medjutim, najviši iznos honorara u tom slučaju može da bude onaj dat u tablici honorara,
prema stavu (1), za vrednost od 50.000€.
Za najmanji iznos vrednosti honorara u opticaju uzima se vremenski honorar i to satnica
odredjena u ❑ 6, stav (2). Najviši iznos satnice, medjutim, ograničen je najnižim iznosom
honorara datim u prvom stavu tabele honorara priložene uz ❑ 34, za vrednost od 50.000€.

(5) Honorar za vrednosti preko 50 miliona eura (50.000.000€) može da bude odredjen
slobodno, u dogovoru sa naručiocem posla.

(6) Izračunavanje vrednosti može da bude odredjeno i prema:

• elementima brojnosti,
• količini posla faze realizacije,
• obimu posla faze realizacije,
• težini faze realizacije,
prema stavu (7), u odnosu na stepen težine, a iznosi honorara dati su u tabeli honorara uz ❑ 34.,
stav (1) i to u slučaju kad je ovakav način izračunavanja pismeno odobren i ugovoren.
Honorar izražen na osnovu stepena težine posla može da bude predvidjen na osnovu
elemenata datih u stavu (7), broj 3.

(7) Stepen težine odnosi se na sledeće slučajeve:

1. Kod izračunavanja vrednosti vezano za:

• nasledna prava u vezi nekretnine,

• nasledna prava vezano za predmetno gradjenje,
• stambena prava,
• prava uživanja imovine i
• druga slična prava,
• pravno stanje imovine,
• eventualno otudjenje prava svojine,
• ocenu poreskog stanja i poreskog statusa imovine,
• različite vidove korišćenja i pravnog uživanja u imovini,
• uzimanje u obzir stepena šteta i naknada za štete u
odnosu na posmatrani objekat,
• kod posebnih nepredvidjenih slučajeva i okolnosti, kao što
su naglašena prisutnost prašine na terenu, blata i
prljavštine, ili sličnih
• znatnih otežanih uslova na koje treba računati prilikom
realizacije posla.

2. Kod izračunavanja vrednosti prilikom:

• realizacije od strane izvršioca posla neophodnih i drugih

podloga za rad,
• u slučaju prekovremenog rada izvršioca,
 • u slučaju dopunskog rada izvršioca, odnosno
• posla dobijanja i dopunjavanja izvoda iz zemljišnih knjiga,
• posla dobijanja kopije plana,
• posla dobijanja geodetskih podloga
• odredjivanja geodetskih granica na terenu,
• odredjivanja troškova održavanja
• odredjivanja grubih prihoda na imovinu,
• prostornog snimanja terena i gradjevinskih objekata (kod
izrade plana postojećeg stanja),
• završavanja sistemskih skica u razmeri, nakon njihovog
usvajanja,
• obnavljanja prvobitnih crteža osnova i preseka.

3. Kod izračunavanja vrednosti:

• za više postavljenih različitih rokova realizacije posla,

• kod pojedinačnih slučajeva:
• razlaganja,
• sporazumevanja,
• uskladjivanja
• sa osnovnim pitanjima vezano za obračun vrednosti i
• izrade odgovarajućeg pismenog obrazloženja.

(8) Honorari obračunati po stavovima (1), (3), (6) i (7) umanjuju se u sledećim
slučajevima:

• postojanja procenjenih proračuna vrednosti

• u predlozima banaka i osiguravajućih
• društava, u iznosu do 10%
• u slučajevima promena u proračunu
• vrednosti, ali jedino uz učešće
• stručne procene promena, u iznosu do 20%
ili
• smanjenja vrednosti investicije iz unapred
nepredvidjenih razloga, u iznosu do 20%.

(9) Ukoliko dodje do slučaja obnavljanja već čvrsto postavljenog i realizovanog obračuna
vrednosti i zbog toga budu obračunate veće ili manje vrednosti, odnosno, budu uzeti u obzir
rezultati povećanja, odnosno, smanjenja, smanjuje se prethodno pretpostavljen izračunat honorar
za do 20% (procenata).
Ovo se odnosi na one dopune, kod kojih učinak posla ne obuhvata suštinske elemente,
već uključuje manje bitne proračune stavki koje proističu iz elemenata tačke 1. stava (7).
 DEO V

POSTIGNUĆA (UČINCI) NA POLJU

URBANISTIČKOG PROJEKTOVANJA

❑ 35 PODRUČJE PRIMENE

(1) Postignuća (učinci) na polju urbanističkog projektovanja obuhvataju:

• pripremu planskog materijala prema stavu (2) ovog

paragrafa,
• postavljanje planskog materijala prema stavu (2) ovog
paragrafa,
• pripremu neophodne dokumentacije,
• pripremu planskih predložaka, kao i

sudelovanje u postupcima realizacije prethodno nabrojanih faza realizacije, prema paragrafu ❑

42.

(2) Odredjivanja prethodnih postignuća odnose se na sledeća područja i tipove planova:

1. Planove iskorišćavanja zemljišta, kao što su:

• prostorni planovi,
• gradski prostorni planovi,
• generalni urbanistički planovi,
• regulacioni planovi i dr.

2. Detaljno planiranje gradskog gradjevinskog zemljišta, u koje se

svrstavaju sledeći planovi:

• detaljni urbanistički planovi,

• urbanistički projekti,
• urbanističke analize,
• urbanistički uslovi,
• urbanističko – tehnički uslovi i dr.

❑ 36 DODATNI TROŠKOVI
URBANISTIČKIH STUDIJA
 Dodatni troškovi urbanističkih studija mogu biti svrstani u postignuća na polju
urbanističkog projektovanja i to kao dodatni troškovi u smislu ❑ 7, a obračunavaju se prema
paragrafu ❑ 7, stavu (3).
Oni se plaćaju paušalno ili pojedinačno.
Pojedinačno se plaćaju u onom slučaju kad nije pismeno ugovoreno da će se plaćati
paušalno.
Umanjenje troškova zbog smanjenja opsega radova na polju urbanističkog projektovanja
uzima se u obzir prilikom utvrdjivanja honorara.

❑ 37 POSTIGNUĆA NA POLJU
GRADSKOG URBANISTIČKOG
PROJEKTOVANJA
KORISNIH POVRŠINA –
GRADSKOG GRADJEVINSKOG
ZEMLJIŠTA

(1) Osnovna postignuća (faze realizacije) kod gradskog urbanističkog projektovanja

korisnih površina – gradskog gradjevinskog zemljišta predstavljena su u stavu (2), fazama
postignuća 1. do 5.
Ova postignuća su u narednoj tabeli koja prati paragraf ❑ 38 vrednovana u
procentualnim iznosima takozvanih “obračunskih jedinica,” (OJ).

vrednovanje osnovnih
postignuća u %
(procentualnim) iznosima honorara

1. Razjašnjenje postavljenog zadatka.

Iznalaženje pretpostavki za rešenje
postavljenog zadatka. 1 do 5

2. Iznalaženje predrešenja –
predloga za rešenje plana.
Utvrdjivanje i prihvatanje stanja i
stavova, kao i prognoza
predvidjenog razvoja. 1 do 20

3. Realizacija prethodnog,
privremenog plana –
skice plana – predprojekta.
Razrada bitnih delova predloženog
rešenja postavljenog zadatka
plana. 37

4. Izrada konačnog rešenja plana –

predprojekta.
Razrada konačnih rešenja zadatka plana
kao osnova za konačno usvajanje
od strane gradskih i opštinskih organa
(komisije, izvršni odbor, odbornici opštine
ili gradska skupština). 30
 5. Izrada korigovanog plana podobnog za
odobravanje
razrada podloga koje se podnose za
dobijanje neophodnih odobrenja. 8

(2) Slika postignuća sadrži sledeće opise radova – faze realizacije:

Osnovne faze realizacije – Posebne faze realizacije –

Postignuća postignuća

1. Razjašnjenje
postavljenog
zadatka

Sveukupno postavljanje, pregled i Izrada kataloga postignuća – faza

analiza postojećeg stanja datog realizacije posla.
zadatkom plana i postojeće tekuće
planske dokumentacije vezano za
zadati prostor i njegovo uže i šire
okruženje.
Istraživanje i analiza drugih sličnih
realizacija.
Analiza zahteva i potreba koje
postavlja opštinska uprava.
Sveukupno prikupljanje i analiza:
- raspoložive
dokumentacije,
- urbanističkih podloga,
- geodetskih podloga,
- relevantnih podataka
i njihovo razvrstavanje po:
- obimu i
- kvalitetu.
Utvrdjivanje dopunskih
specijalizovanih faza realizacije.
Uključivanje u realizaciju posla
ostalih, za izradu planske
dokumentacije specijalizovanih
učesnika u poslu, koji su neophodni
za njegovu realizaciju.
Vrednovanje prethodno sakupljenog
– raspoloživog osnovnog materijala i
materijalnih priloga.
Utvrdjivanje okvira realizacije posla.
Utvrdjivanje stepena težine
realizacije posla.
Izlasci na teren i pregledi terena –
područja izrade plana.

2. Utvrdjivanje prethodnih
radova na izradi plana
a) Utvrdjivanje obima i vrste
radova na realizaciji posla
Odredjivanje cilja: Izrada prostornih modela područja
- prostorne organizacije, obuhvaćenog planom.
- zemljišnog planiranja, Geodetski rad na terenu.
- namere plana, Kartografsko tehničko obnavljanje
- svrhe plana podloga.
- mera opštinske uprave Izrada potrebnih karata postojećeg
- mera drugih nosilaca stanja.
javnih funkcija vezanih Razrada karte – podloge iz različitih
za urbanističko izvora i različitog kartografskog
planiranje i materijala.
projektovanje. Analiza aerofotogrametrijskih
Predstavljanje stanja, posebno u snimaka i korišćenje već postojećeg
pogledu: materijala - snimaka iz vazduha.
- topografije, Vodjenje anketnih akcija medju
- prethodne gradnje, stanovnicima posmatranog područja
- postojećeg stanja i radi dobijanja primarnog statističkog
njegovog uticaja na materijala i njegovog vrednovanja u
planiranje, odnosu na sekundarni statistički
- predstavljanje stanja materijal.
postojećih slobodnih Vršenje strukturnih analiza
površina i njihovog posmatranog prostornog područja.
uticaja na planiranje, Statističko i prostorno prikupljanje
- plana saobraćajnica, podataka, za one elemente faza
- planske gradnje, realizacije koji nisu predmet
- neplanske gradnje, osnovnih faza realizacije, niti su
- uticaja zakonske obuhvaćeni javno dostupnim
regulative na postojeće podacima koje poseduje naručilac
stanje, posla, odnosno, gradska uprava.
- stanja zaštite životne Diferencirano prikupljanje posebnih
sredine, podataka.
- postojanja i uticaja
objekata vodoprivrede,
- postojanja objekata
deponija,
- stanja vezanog za
stanovništvo
(naseljenost, gustina
naseljenosti)
- stanja objekata trgovine i
snabdevanja,
- zemljišta,
- postojanja šumskih i
pošumljenih struktura.
Realizacija manjih dopuna
prethodnih urbanističkih planova i
karata u odnosu na postojeće
izmene u prostornom uredjenju,
uzimajući u obzir nasledjenu
strukturu prostora koja ima uticaja na
realizaciju plana prostora.
Opisivanje stanja u prostoru
pozivanjem u tekstu na statističke
podatke vezano za posmatrani
prostor ali i šire područje, putem
predstavljanja:
- numeričkih podataka,
- brojeva i odnosa
brojeva, ili putem
- grafičkog prikazivanja
koje može da sadrži vremenske
odrednice statistike i na taj način
predstavlja razvojne karakteristike
prostornog područja.
Vršenje analiza promena u prostru.
Vršenje analiza razvoja prostora.
Obuhvatanje potreba stanovnika
posmatranog područja.

b) Analiza ostvarenja
postignutih u procesu
prethodne realizacije posla

c) Prognoza predvidjenog
razvoja posmatranog
područja
Prognoza predvidjenog razvoja
posmatranog područja vrši se u
sledećim aspektima:
- razvoja naseljenosti,
- stepena
urbanizovanosti,
- socijalnog razvoja,
- stepena kulturnog
razvoja,
- stepena trgovinskog
razvoja,
- privrednog razvoja u
celini,
- razvoja saobraćaja,
- razvoja propisa,
- stepena i razvoja
urbanizacije,
- stepena dezurbanizacije,
- zaštite životne sredine i
okoline,
- usaglašenosti sa
stavovima prostorne
politike,
- usaglašenosti sa
razvojem stavova
gradske uprave i
predstavnika gradske
vlasti.
-
d) Saradnja kod
predstavljanja i izlaganja
konkretnih planskih
programa

3. Realizacija prethodnog
plana -
skice plana –
predplana

Saradnja prilikom učestvovanja

Osnovno rešavanje bitnih delova
zadatka plana u obliku grafičkih
priloga sa tekstualnim prilozima i
objašnjenjima, kao osnova
koncepcije urbanističkog plana,
nastale iz nekoliko mogućih,
prethodno dobijenih i prikazanih
alternativnih rešenja.
Sudelovanje i saradnja u realizaciji
programa sa nadležnim organima
vlasti, institucijama i javnim
zvaničnicima.
Saradnja na realizaciji programa sa
predstavnicima susednih opština i
susednih urbanih područja.
Saradnja prilikom odabiranja jednog
medju alternativnim rešenjima za
dalju razradu, kao osnova za
realizaciju projekta – projektnog
rešenja.
Uskladjivanje prvobitnih planskih
rešenja sa zahtevima i potrebama
naručilaca posla.
tokom realizacije plana onih
institucija, grupa ili pojedinaca koji:
- izražavaju neslaganje sa
predloženim planom,
- koji imaju sukob interesa
u odnosu na plan i
- obrazlažu druge
predloge u odnosu na
one obuhvaćene
planom.
Saradnja na javnom radu sa
naručiocem posla vezano za
projekat, uključujući i izradu pisanih
izveštaja i obaveštenja – informacija.
Sprovodjenje postupaka za
uključivanje predstavnika vlasti i
javnosti u analize i provere
mogućnosti za donošenje odredjenih
rešenja u vezi projekta, a na osnovu
različitih zahteva.

4. Izrada konačnog plana -

projekta
Sudelovanje na realizaciji
iznalaženja rešenja zajedno sa onim
Projektovanje konačnih urbanističkih
institucijama, grupama ili
planova, plansko urbanističko
pojedincima koji izražavaju
uredjenje prostora i njihova priprema
neslaganje i nezadovoljstvo sa
za javno izlaganje u grafičkoj i
ponudjenim planskim rešenjima.
tekstuelnoj formi, sa svim potrebnim
Ovo podrazumeva javan rad (rad sa
– detaljnim analizama i
javnim uvidom) zajedno sa
obrazloženjima.
naručiocem posla (predstavnikom
Saradnja prilikom analize i
vlasti – gradske ili opštinske uprave),
uredjivanja predložene planske
a obuhvata učešće u radu,
dokumentacije od strane gradskih i
uključujući pripremu i pisanje
opštinskih nadležnih institucija i
izveštaja o radu.
organa:
Izrada:
- komisije za urbanizam,
- dodatnih planova,
 - izvršnog odbora, - planskih studija,
- prilikom postupka javnog - planskih detalja,
uvida plana, - analiza, kao na primer:
- gradske skupštine, - planskih studija
- opštinske skupštine. saobraćaja,
Otklanjanje nedoumica i nedostataka - planova izgradnje i
projektne dokumentacije. rekonstrukcije
Uskladjivanje konačnog planskog infrastrukture,
rešenja od strane naručioca posla – - planova održavanja
predstavnika gradske uprave. slobodnih i otvorenih
(zelenih) površina,
- planova održavanja
puteva,
- planova održavanja
vodenih površina
(plovnih puteva, kanala
za navodnjavanje, reka,
jezera),
- izrada karata zemljišnog
posedovanja (katastar
nepokretnosti),
- karata nepokretnih
dobara,
uzevši u obzir planove drugih
specijalista i specijalizovanih službi i
institucija pri urbanom planiranju.
Vršenje:
- suštinskih promena ili
- preinačavanja, kao i
- ponovo izrade planskih
okvira,
naročito nakon:
- dvoumljenja,
- predomišljanja, ili nakon
- novih potsticaja.
Doterivanja i uskladjivanja plana na
osnovu:
- predloga predstavnika
gradskih vlasti,
- njihovih usvojenih
izmena,
- nedoumica,
- predomišljanja i
- novih potsticaja.
Različito prikazivanje realizovanog
posla.

5. Izrada korigovanog plana

podobnog za odobravanje
Dodatan rad na završavanju planske
dokumentacije i njena priprema za
Uspostavljanje plana korišćenja
štampanje.
zemljišta (urbanističkog plana) u
Izrada dodatnih grafičkih priloga
skladu sa odlukom gradske ili
urbanističkog plana:
opštinske vlade, kao predlog za
- 3D modela,
odobravanje na višem nivou - kompjuterskih simulacija,
upravnog nadleštva ili za - animacija i dr.
odobravanje upravnog nadleštva Izrada kompjuterske video simulacije
koje je specijalizovano za područje područja urbanističkog plana.
urbanizma i urbanističkog planiranja.
Ova faza predvidja kontrolu i
usaglašavanje plana sa postojećim
zakonima i zakonskom regulativom,
po principu “crno – belog”
uskladjivanja.

(3) Aktivno učešće i saradnja na do 10 sednica (zasedanja) političkih odbora ili komisija –
odbora predstavnika gradske, opštinske uprave, ili vladajućih struktura uopšte, koje organizuje
naručilac – investitor.
Ove faze rada pripadaju stavu (1) ovog paragrafa, a obračun honorara vrši se za
realizaciju osnovnih radova (postignuća), prema paragrafu ❑ 38.

(4) Ukoliko su završetak realizacije prethodnog plana (skice plana – predplana, faza
realizacije posla/ učinka 3.) ili izrade konačnog plana (faza realizacije posla 4.) dati u ugovoru u
obliku jedne faze realizacije posla, moguće je u tom slučaju obračunati sledeće procentualne
iznose honorara obračunatog prema paragrafu ❑ 38:

1. za izradu faze prethodnog plana –

predprojekta do 44%

2. za izradu faze konačnog plana do 36%

(5) Ukoliko za izradu osnovnih radova na fazama realizacije 1. i 2. nije pribavljen neki
drugi dogovor u pismenoj formi, tada je moguće obe faze realizacije tretirati kao jednu, a honorar
se obračunava na osnovu paragrafa ❑ 38.

❑ 38 TABELA HONORARA
ZA IZRADU OSNOVNIH FAZA REALIZACIJE
(POSTIGNUĆA) KOD
GRADSKOG URBANISTIČKOG PROJEKTOVANJA
KORISNIH POVRŠINA –
GRADSKOG GRADJEVINSKOG ZEMLJIŠTA

(1) Najniži i najviši iznosi honorara za izradu osnovnih faza realizacije (postignuća)
obuhvaćenih paragrafom ❑ 37 u slučaju realizacije prostornog planiranja – urbanističkog
projektovanja korisnih površina (gradskog gradjevinskog zemljišta) dati su u sledećoj tabeli
honorara:
 TABELA HONORARA UZ ❑ 38 STAV 1
Normalan stepen Posao sa stepenom
Posla otežanosti
Procene
obračunskih od do od do
jedinica (OJ) € €

do 5 000 1 100 1 380 1 380 1 650

10 000 2 200 2 750 2 750 3 300
20 000 3 520 4 400 4 400 5 280
40 000 6 160 7 700 7 700 9 240
60 000 8 360 10 450 10 450 12 540
80 000 10 330 12 910 12 910 15 490
100 000 12 030 15 030 15 030 18 040
150 000 15 840 19 800 19 800 23 760
200 000 19 070 23 830 23 830 28 600
250 000 22 000 27 500 27 500 33 000
300 000 25 080 31 350 31 350 37 620
350 000 28 230 35 290 35 290 42 350
400 000 30 510 38 130 38 130 45 760
450 000 32 340 40 430 40 430 48 510
500 000 34 470 43 080 43 080 51 700
600 000 37 840 47 300 47 300 56 760
700 000 40 040 50 050 50 050 60 060
800 000 42 240 52 800 52 800 63 360
900 000 43 560 54 450 54 450 65 340
1 000 000 45 470 56 830 56 830 68 200
1 500 000 50 600 63 250 63 250 75 900
2 000 000 52 800 66 000 66 000 79 200
3 000 000 57 200 71 500 71 500 85 800
 (2) Dopušteni iznosi najnižih i najviših vrednosti honorara za medjuiznose datih
obračunskih jedinica (OJ) od 5 000 OJ, obračunavaju se po principu interpolacije. Proširene
tablice uz ❑ 38 date su na str. 192 do 197.

(3) Honorari su obračunati prema srazmeri datoj u stavu (4).

Oni su izdvojeni za obračun u zasebne grupe, pod brojevima 1., 3. i 4., dok je sadržaj
posebne grupe pod brojem 2. saobrazan tabeli honorara, stav (1), kadgod izdvojen za obračun i
služi u svrhu iznalaženja – izračunavanja iznosa ukupnog honorara koji se sabira.

(4) Za obračun honorara koriste se postavke i stavovi dati u grupama numerisanim

brojevima 1. do 4.
Honorari se obračunavaju prema sledećim karakteristikama i vrednostima:

1. Prema prostorno vremenskim elementima

plana koji odgovaraju ciljanim prostorno
organizacionim i zemljišno – planski
pretpostavljenom broju stanovnika,
a po jednom stanovniku 10 OJ

2. Za projektom obuhvaćene (obradjene)

površine, prema sledećim tipovima:

a) stambene urbane površine

- po hektaru površine 1 800 OJ

b) površine gradskog gradjevinskog

zemljišta mešovite namene
- po hektaru površine 2 000 OJ

c) površine gradskog gradjevinskog

zemljišta industrijske namene
- po hektaru površine 1 600 OJ

3. Za projektom obuhvaćene površine ostalih

tipova i namena gradskog gradjevinskog
zemljišta, koji nisu obuhvaćeni u prethodnom
stavu 2., upotrebljava se obračun:
- po hektaru površine 1 400 OJ
 4. Za tipove urbanističkim projektom obuhvaćenih
površina koje nisu predmet prethodnih
stavova 2. ili 3., na primer, za površine
koje su predvidjene za poljoprivredne svrhe
ili su to zelene šumske površine,
koristi se obračun:
- po hektaru površine 20 OJ

(5) Površine:
• opštih i zajedničkih potreba,
• posebnih gradjevinskih potreba i
• područja sanacija
bez bližeg opisa i analiza namene i načina korišćenja, uredjuju se za obračun takodje po hektaru
površine, prema stavu (4) broj 2., a prema budućim očekivanim odgovarajućim odredjenjima
funkcija prostora.

(6) Ukoliko se radi o prostornim planovima i prostornom uredjenju:

• neurbanizovanih površina,
• sela i
• poljoprivrednih dobara,
upotrebljava se obračun prema stavu (4) broj 3., za projektom obuhvaćene površine ostalih tipova
i namena, sa izuzetkom onih površina koje su obuhvaćene u stavu (4) broj 4., koji se
obračunavaju posebno i pridodaju obračunatim površinama iz ovog stava.

(7) Ukupan iznos honorara za faze realizacije (postignuća) 1. do 5., a koje su obračunate
od stava (1) do stava (6) je najmanje vrednosti 3 000€.

(8) U slučaju kad je prema stavu (4) ponekad pojedinačan iznos za stavke pod brojevima
3. ili 4., ili je zbir pojedinačnih iznosa za stavku pod brojem 2. viši od iznosa 3 000 000 OJ
(obračunskih jedinica), honorar je moguće ugovoriti po principu slobodnog dogovora sa
naručiocem posla – investitorom.

(9) Honorari se obračunavaju na osnovu prikazanih i opisanih sadržaja plana, odnosno

postignuća na polju gradskog urbanističkog projektovanja korisnih površina – gradskog
gradjevinskog zemljišta, prema fazi realizacije (postignuća) 4. iz paragrafa ❑ 37.
Ukoliko je utvrdjenom porudžbinom ili ugovorom visina iznosa realizacije prema stavu (4)
ovog paragrafa prevazišla onu predvidjenu, u tom slučaju, obračun honorara se vrši na osnovu
naknadno i dodatno procenjenih iznosa.
U protivnom, moguće je izvršiti obračun na osnovu procenjenih vrednosti prema stavu (4)
i na taj način da bude utvrdjen konačan honorar sa naručiocem posla.
Obračun prema broju 1. stava (4) može da bude uzet kao obračun za konačni iznos
honorara.
Ukoliko se ne izradjuju sve faze realizacije posla, honorar otstupa od karakteristika
vrednosti koje su date u stavu (4) u brojevima 1. do 3. U tom slučaju, vrši se zaseban obračun
honorara u dogovoru sa investitorom – naručiocem posla i uz njegovu pismenu saglasnost za
posmatranu fazu realizacije posla (postignuća).

(10) Urbanistički planovi kod gradskog urbanističkog projektovanja (korisnih površina –

gradskog gradjevinskog zemljišta) mogu da budu vrednosno odredjeni i putem:
• kvantiteta (broja),
• stepena težine posla,
• karakteristika težine posla,
• drugih obeležja težine posla
• stupnja otežanosti uslova realizacije.
 U tom slučaju se u ugovornim odrednicama u pismenoj formi usaglašavaju elementi koji
definišu otežanost faza realizacije i posla u celini.

Medju karakteristike otežanosti posla, ubrajamo i sledeće:

1. Učešća teških
• topografskih
• podzemnih topografskih ili
• geoloških uslova.

2. Plansko struktuiranje u
• gradjevinskom,
• saobraćajnom,
• socijalnom i
• ekonomskom pogledu, ili
uzimanje u obzir mera za saniranje posmatranog gradskog
područja u većem opsegu.

3. Otežano planiranje putem posebnih mera osiguranja

i zaštite životne sredine i okoline.

4. Otežano planiranje ukoliko postoje ili su u planu

reforme ili preinake gradske ili opštinske uprave
(gradska vlada, skupština i sl.), upravne vlasti ili
vlasti u opštem smislu.

❑ 39 IZVODI REALIZACIJE PLANA -

ISEČCI

Ukoliko se delovi površine obuhvaćene planom:

• preinačuju,
• menja im se sadržaj u toku postupka realizacije plana, ili
• ukoliko je potrebno da budu preradjeni (preradjeni izvodi
plana),
prilikom obračunavanja honorara uzimaju se u obzir samo dodaci za nanovo izvršenje radova na
posmatrnim izvodima, odnosno, isečcima plana.
Uspostavljanje honorara za prethodno opisan postupak može da bude izvršeno združeno
sa obračunom honorara prema paragrafu ❑ 6, kao satnica.

❑ 40 POSTIGNUĆA NA POLJU
DETALJNOG URBANISTIČKOG PLANIRANJA I
PROJEKTOVANJA

(1) Osnovne faze realizacija (osnovna postignuća) na polju detaljnog urbanističkog

planiranja opisane su u stavu (2) ovog paragrafa, a predstavljene su brojevima 1. do 5.
U narednoj tabeli, obračunate su vrednosti honorara u procentualnim iznosima u odnosu
na paragraf ❑ 41.
Paragraf ❑ 37, stavke pod brojevima 3. do 5., koje su navedene, najbliže odgovaraju
narednoj podeli.
 Vrednovanje osnovnih
postignuća u %
(procentualnim) iznosima
honorara

1. Razjašnjenje postavljenog zadatka.

Iznalaženje pretpostavki za rešenje
postavljenog zadatka. 1 do 5

2. Iznalaženje predrešenja –
predloga za rešenje plana.
Utvrdjivanje i prihvatanje stanja i stavova,
kao i prognoza predvidjenog razvoja. 1 do 20

3. Realizacija prethodnog, privremenog

plana – skice plana – predprojekta.
Razrada bitnih delova predloženog
rešenja postavljenog zadatka plana. 37

4. Izrada konačnog rešenja zadatka plana

kao osnova za konačno usvajanje
od strane gradskih i opštinskih organa
(komisije za urbanizam, izvršnog odbora,
opštinskih odbornika ili gradske skupštine) 30

5. Izrada korigovanog plana podobnog za

odobravanje.
Razrada podloga koje se podnose
za dobijanje neophodnih odobrenja. 8

(2) Slika postignuća sadrži sledeće opšte radove – faze realizacije:

Osnovne faze realizacije Posebne faze realizacije

(postignuća) (postignuća)

1. Razjašnjenje
postavljenog zadatka

Odredjivanje i utvrdjivanje prostornih Konačno utvrdjivanje i uspostavljanje

područja postavljenog zadatka.
Odredjivanje i utvrdjivanje područja
važnosti i primene postavljenog
zadatka.
Sastavljanje pregleda do tada
izvršenih , postojećih i važečih
planova posmatranog prostornog
područja, kao i područja uže i šire
okoline.
Definisanje područja koje je
obuhvaćeno projektom.
Odredjenje granica projekta u:
- kvantitativnom smislu,
principa i opsega nužnih prethodnih
istraživanja, naročito onih vezano za
prostorno područje plana, pretežno
onog dela na kojem je predvidjena
nadgradnja urbane strukture i
sredine.
Izrada kataloga postignuća
urbanističkog projektovanja.
 - kvalitativnom smislu,
uz uzimanje u obzir postojeće
- zakonske i
- normativne regulative
iz ove oblasti.
Odredjivanje upotpunjenih stručnih
operacija i radova koji prate
realizaciju posla.
Izdavanje naloga predstavnicima
ostalih stručnih oblasti, koji su
sastavni deo tima za realizaciju
projekta, za izradu neophodnih
stručnih delova projekta.
Provera i odobravanje, ukoliko:
- detaljan urbanistički
plan,
- regulacioni plan ili
- plan urbanističke
nadgradnje
predstavlja plan koji je razvijen iz
postojećeg:
- generalnog plana,
- plana opšteg karaktera,
ili
- važećih planskih
zakonskih regulativa.
Izlazak na teren i analiza elemenata
urbanističkog plana in situ, tj. na licu
mesta.

2. Utvrdjivanje prethodnih
radova na izradi plana

a) Utvrdjivanje obima i
vrste radova na realizaciji
posla
Utvrdjivanje elemenata urbanističkog
plana, kao što su:
- pripadajući planski
nacrti,
- urbanističke studije,
- urbanističke analize,
- utvrdjivanje zakonskih
mera,
- utvrdjivanje potreba
iskazanih od strane
opštinskih organa i
drugih predstavnika
investitora i naručilaca
planske dokumentacije,
- sprovodjenje
programskih zahteva,
- realizacija programskih
Izrada modela terena – predmeta
izrade urbanističkog detaljnog plana.
Vršenje geodetskih merenja i izrada
geodetskih podloga.
Odredjivanje vrednosti snimanjem iz
vazduha.
Vršenje analiza snimanjem iz
vazduha.
Predstavljanje primera mogućih
rešenja projektnog zadatka.
Obnovljeno istraživanje i analize
postojećih urbanističkih planova
višeg ranga:
- generalni urbanistički
plan,
- regulacioni plan.
Sudelovanje prilikom iznalaženja
mogućnosti ispunjavanja prostornih
 potreba koje su date od zahteva, principima otvorenog i
strane gradskih javnog rada, otvorenim sredstvima
predstavnika značajnih rada, odnosno, uz prisustvo i učešće
javnih funkcija. javnosti.
Definisanje izvršnih ciljeva i potreba Analiza slike grada.
područja obuhvaćenog planom, kao Analiza urbane strukture grada.
na primer u pogledu:
- topografije,
- postojeće izgradnje,
- postojeće urbanističke
strukture i
- postojećih prava koja su
zatečena u
posmatranom prostoru,
- slobodnih površina,
- zatečenih prava u
odnosu na slobodne
površine,
uključujući:
- površine pokrivene
zelenilom (šume i
parkovi),
- saobraćajne površine,
- površine za rekreaciju i
bavljenje sportom,
- površine planske
gradnje,
- površine neplanske
gradnje,
zatim, u pogledu:
- karakteristika
gradjevinskog zemljišta,
- postojanja i uticaja
objekata vodoprivrede,
- zaštite spomenika
kulture,
- zaštite drugih objekata
pod režimom zaštite,
- zaštite urbanog
ambijenta,
- zaštite urbanih
podcelina: ulica, trgova,
blokova, nizova kuća –
zgrada i dr.,
- očuvanja prostornog
milieu-a,
- zaštite prirode,
- zaštite urbanih
graditeljskih struktura,
- zaštite graditeljskog
nasledja,
- zaštite postojećih
vodenih površina,
- u pogledu vlasništva;
Realizacije prethodnih faza vrši se
putem:
 - obilazaka terena,
- obilazaka i analize
prostornih celina,
- analize prostornih
jedinica na licu mesta,
- kroz izradu karata,
- putem izrade mapa,
- planova postojećeg
stanja,
- izrade opisa posmatrane
urbane celine,
- izrade izveštaja vezano
za posmatranu
urbanističku celinu i
- putem ostalih metoda i
sredstava urbanističkog
istraživanja,
- putem ostalih metoda i
sredstava urbanističkog
planiranja.
Rešavanje programskih projektnih
zadataka treba da bude vršeno u
svemu u skladu sa važećim
urbanističkim planovima koji
pokrivaju posmatran prostor:
- generalnim urbanističkim
planom,
- regulacionim planom i
dr.
i treba da predstavlja:
- dalju razradu postojećeg
plana šireg područja i
- detaljniju izradu
elemenata tog plana.
Takodje, treba uzeti u obzir
prethodni urbanistički plan (ili
urbanistički projekat) za posmatranu
urbanu celinu, na taj način da novi
plan predstavlja razradu prethodnog
i njegovo obnavljanje u skladu sa
novonastalim promenama u urbanoj
sredini u periodu izmedju nastanka
prethodnog i novog urbanističkog
plana.
Planiranje i podizanje opšteg
prostornog nivoa područja detaljnog
urbanističkog planiranja.
Razumevanje i analiza rezultata
izjašnjavanja i predloga stanovnika
posmatrane urbane sredine.

b) Analiza sadržine
rezultata istraživanja
Analiza sadržine rezultata
istraživanja:
- uradjenog materijala i
- napisanih stavova.

c) Prognoze planom
predvidjenog razvoja
Prognoze planom predvidjenog
razvoja projektovane urbane sredine,
naročito uzevši u obzir stepen
razvoja koji za to područje
predvidjaju urbanistički planovi višeg
– opštijeg ranga:
- generalni urbanistički
plan,
- regulacioni plan i dr.

d) Sudelovanje i saradnja
prilikom postavljanja i
izlaganja konkretnih
planskih programa

3. Realizacija predplana –
prethodnog plana
(skice plana)
Izrada modela.
Osnovno rešavanje bitnih delova
Sudelovanje u zajedničkom radu sa
zadatka plana u obliku brojčanih
onim delom stanovništva koji ima
prikazivanja sa kratkim
neprihvatljiv stav prema novom
razjašnjavanjima i tumačenjima
urbanističkom projektu.
osnovnih postavki urbanističke
Takodje, učešće u javnom radu, kao
koncepcije.
što su održavanja:
Iznošenje mogućih alternativnih
- predavanja,
rešenja.
- tribina,
Sudelovanje na predstavljanju
- okruglih stolova.
koncepata realizacije urbanističkog
Priprema i izdavanje:
plana na nivou sastanaka
- štampanih informacija,
predstavnika:
- dodatnih planova,
- upravne vlasti (gradske,
- priprema i vršenje
opštinske, lokalne –
otovrenih diskusija.
predstavnika mesne
Sprovodjenje postupaka
zajednice),
predstavljanja projekta:
- nosilaca javnih funkcija,
- nosiocima javnih
kao i
funkcija,
- lokalnih predstavnika
- predstavnicima
užeg i šireg susedstva
investitora,
(bloka, mesne zajednice
- predstavnicima organa
i sl.).
javne uprave (gradske
Vršenje grube procene visine
skupštine, opštine,
investicija koje je neophodno izvršiti
komisije ili odbora za
prilikom realizacije urbanističkog
urbanizam), kao i
plana.
Predstavljanje rezultata istraživanja
Uskladjivanje predplana (skice mogućnosti rešenja urbanističkog
plana) sa predstavnicima naručioca projekta u pogledu osnovnih
posla (investitora) i njihovim postavljenih različitih zahteva i
opunomoćnicima ili telima, kao što potreba.
su:
- komisije,
- radne grupe,
- odbori,
koji imaju ovlašćenje da odlučuju u
vezi realizacije urbanističkog
projekta.

4. Izrada konačnog
detaljnog urbanističkog
plana (projekta)
Projektovanje konačnih detaljnih
urbanističkih planova, plansko
urbanističko uredjenje prostora i
priprema planova za javno izlaganje
u obliku prednacrta za završni
dokument.
Sudelovanje u izradi investicione
studije – predračunu troškova i,
shodno tome, sudelovanje u vršenju
potrebnih radnji i operacija za
realizaciju osnovnih i njima
srazmernih ciljeva urbanističke
studije i detaljnog urbanističkog
projekta.
Saradnja u sastavljanju i uredjivanju
materijala predložene planske
dokumentacije za usvajanje od
strane gradskih ili opštinskih
nadležnih institucija i organa:
- komisije za urbanizam,
- izvršnog odbora
skupštine grada,
- izvršnog odbora opštine.
Predstavljanje projekta tokom
postupka javnog uvida.
Otklanjanje nedoumica i nedostataka
projektne dokumentacije nakon
sugestija gradskih ili opštinskih
stručnig predstavnika, kao i u toku i
nakon postupka javnog uvida.
Uskladjivanje konačnog planskog
rešenja od strane naručioca posla –
investitora – predstavnika gradske
uprave.
Izrada modela.
Realizacija pratećih planova –
varijanti osnovnog plana, na primer
plana arhitektonsko – gradjevinskog
oblikovanja urbanog područja.
Sudelovanje u javnom radu i
delatnosti predstavnika naručioca
posla.
Obračun i realizacija plana mera
zaštite životne sredine i životne
okoline.
Suštinsko menjanje i preinačavanje
plana.
Nanovo izrada elemenata i podceline
plana, naročito nakon promena
mišljenja i novih potsticaja.
Izrada:
- popravki,
- korekcija i
- doterivanja
prema predlozima i korekturi od
strane opštinskih većnika, odbornika,
komisije za urbanizam, naročito
nakon većih nedoumica i dilema.

5. Izrada korigovanog plana

podobnog za odobravanje
Dodatan rad na završavanju planske
Završavanje detaljnog urbanističkog
plana, u svemu u skladu sa odlukom
i obrazloženjem gradske ili opštinske
vlade, kao predlog za odobravanje
kod upravnog nadleštva, uključujući i
onaj deo nadleštva koji je
specijalizovan za područje detaljnog
urbanističkog projektovanja.
Ova faza predvidja kontrolu i
usaglašavanje plana sa postojećim
zakonima i propisima na ovom polju.
dokumentacije i njena priprema za
štampu.
Izrada dodatnih grafičkih priloga
detaljnog urbanističkog plana:
- 3D modela,
- kompjuterskih simulacija,
- kompjuterskih detalja.
Izrada kompjuterske video animacije
i simulacije za područje detaljnog
urbanističkog plana.

❑ 41 TABELA HONORARA ZA IZRADU

OSNOVNIH FAZA REALIZACIJE
(POSTIGNUĆA) KOD
DETALJNOG URBANISTIČKOG PLANIRANJA I
PROJEKTOVANJA

(1) Najniži i najviši iznos honorara za izradu osnovnih faza realizacije (postignuća)
obuhvaćenih ❑ 40 u slučaju izrade detaljnog urbanističkog plana i projekta, dati su u sledećoj
tabeli honorara, priloženoj uz stav (4) ovog paragrafa.Detaljna razrada je na stranama 198
do206.

(2) Dopušteni iznosi najnižih i najviših vrednosti honorara za medjuiznose datih

obračunskih jedinica (OJ) od 1 500 obračunskih jedinica (OJ), obračunavaju se po principu
interpolacije.

(3) Honorari su obračunati prema srazmeri datoj u stavu (4) ovog paragrafa.
Honorari su izdvojeni za obračun u zbirove grupa pod brojevima 1 i 2 i zasebnih stavki
pod brojevima 3 i 4, koje čine sadržaj Tabele honorara uz ❑ 41, a koja predstavlja izdvojene
obračunate iznose, čijim pojedinačnim sabiranjem dobijamo konačan iznos honorara.

(4) Za gradjevinski plac (gradjevinsko zemljište – mesto gradnje), prema njegovim

karakteristikama unutar gradske strukture, odredjuju se takozvane obračunske zone.
Obračunske zone su opšteg karaktera i ne poklapaju se sa zonama gradskog
gradjevinskog zemljišta.
Ovo je pretpostavljeno iz razloga što primena obračuna honorara nije ograničena na
jedan grad ili jednu urbanu sredinu, već se obračun primenjuje u opštem pogledu, na sve tipove i
karakteristike urbane sredine.
Budući da tipologija urbanih sredina i zona gradnje, u generalnom smislu, kod nas nije
izvršena, za obračun honorara u bilo kojem gradu ili bilo kojoj urbanoj sredini kod nas, moguće je
primeniti takozvane obračunske zone.
Prema urbanističkim karakteristikama, dajemo 8 karakterističnih tipova gradjevinskog
placa i, shodno tome, 8 karakterističnih tipova obračunskih zona. One su sledeće:

VI
• naselje izvan gradske zone,
• naselje van grada,
• slobodne vangradske površine,
• šume,
 • njive,
• saobraćajnice,
• vodene površine,
• naselja koja nisu pokrivena generalnim urbanističkim planom (GUP-
om),
• naselja za koja ne postoji plan,
• bespravno podignuta naselja,
• divlja gradnja,
• deponije,
• takozvane tampon zone,
• nehigijenska naselja.

V
• prigradska naselja,
• stambena naselja van grada nižeg standarda,
• seoska naselja male gustine stanovanja,
• naselja sa velikim procentom slobodne površine izvan urbanizovanih
gradskih zona,
• velike rekreativne površine,
• izletišta,
• vikend zone,
• kampovi,
• tržnice na otvorenom,
• ski staze,
• otvoreni parkinzi,
• po pravilu, to su površine sa izuzetno niskim koeficijentom
izgradjenosti,
• po pravilu, to su površine sa izuzetno niskim stepenom zauzetosti
terena.

IV
• naselja u širem centru,
• slobodne površine,
• industrijske zone,
• servisne zone i površine,
• stambena naselja van centra grada,
• saobraćajne površine,
• površine pri aerodromima,
• površine pri lukama,
• bescarinske zone,
• zone individualne gradnje van centra – srednjeg standarda,
• stambeno – poslovne zone van gradskih jezgara,
• zone niske gustine stanovanja van centra grada,
• kolektivno stanovanje van gradskih centara,
• gradske rekreativne površine,
• stadioni izvan centra.

III
• naselja u centralnim urbanim sredinama,
• zelene površine u gradu,
• površine za sport,
• površine za rekreaciju u gradu,
 • gradska šetališta,
• parkovi,
• stambena naselja,
• sajmovi,
• gradski blokovi velike gustine,
• zatvorene garaže,
• tržnice,
• tržni centri van gradskog jezgra,
• stambeni blokovi,
• blokovi kolektivnog stanovanja,
• škole,
• obdaništa,
• centralne zone,
• gradski stadioni u urbanom tkivu.

II
• placevi u centru grada,
• područja sa velikom gustinom stanovanja,
• područja sa velikom gustinom radnog boravka stanovništva,
• centralne zone grada,
• zone stanovanja višeg standarda,
• gradska jezgra
• tržni centri unutar gradskog jezgra,
• trgovi u širem centru,
• parkovi u centru grada,
• hoteli,
• hotelski parkovi,
• javne zgrade van užeg centralnog tkiva grada,
• stambena naselja višeg standarda van centra grada,
• pešačke zone u širem centru,
• po pravilu, to su površine sa visokim koeficijentom izgradjenosti,
• po pravilu, to su površine sa visokim stepenom zauzetosti zemljišta.

I
• placevi i urbana područja u ekskluzivnim zonama u centru grada,
• placevi i urbana područja u ekskluzivnim zonama izvan centra
grada,
• urbana područja sa izuzetno velikom gustinom stanovanja,
• područja užih gradskih centara,
• zone luksuznog stanovanja u centru grada,
• ekskluzivne zone stanovanja,
• ekskluzivne zone u pogledu svih funkcija (stanovanje, rad, centralne
funkcije),
• zaštićene urbane zone,
• zaštićene urbane sredine i područja,
• stara (centralna) gradska jezgra,
• muzejske celine i kompleksi,
• luksuzni tržni centri,
• bolnički kompleksi,
• aerodromi,
• željezničke stanice,
• metroi,
 • autobuske stanice,
• automobilske trkačke piste,
• gradski trgovi,
• promenade,
• avenije,
• muzejski i galerijski parkovi,
• dvorci,
• parkovi dvoraca,
• veliki (medjunarodni) sajmovi,
• velike (medjunarodne) izložbe,
• luksuzni hoteli,
• luksuzni hotelski parkovi,
• univerzitetski centri,
• fakulteti,
• univerzitetska naselja,
• biblioteke,
• druge reprezentativne zgrade,
• gradske većnice,
• stambena naselja sa posebnim režimom stanovanja,
• kondominijumi,
• područja posebne zaštite,
• područja posebne ekološke zaštite,
• turističke zone,
• pešačke zone u užem centru,
• ekskluzivni shopping centri,
• gradski monumenti,
• gradske tvrdjave,
• istorijski spomenici,
• arheološka nalazišta,
• geološka nalazišta,
• crkve,
• manastiri i pripadajući manastirski objekti,
• gradske katedralne crkve,
• gradske upravne zgrade,
• državne upravne zgrade,
• banke,
• berze,
• gradska pozorišta,
• gradske opere,
• vojni objekti i kompleksi od specijalnog značaja,
• akvarijumi,
• gradske kapije,
• gradske zidine,
• po pravilu, to su urbane površine sa izuzetno visokim koeficijentom
izgradjenosti,
• po pravilu, to su urbane površine sa izuzetno visokim stepenom
zauzetosti zemljišta.

S Zona:
Gradjevinska zona za prostorne površine koje se nalaze
izvan:
• urbanističkih zona,
 • naselja,
• gradske sredine,
• seoske sredine,
ali ne predstavljaju neplansku izgradnju.
Ove urbane celine sadrže svu neophodnu infrastrukturu:
• saobraćajnu,
• električno snabdevanje,
• vodosnabdevanje i dr.,
• komunalnu strukturu,
ali ne predstavljaju podsistem urbanizovane sredine
grada ili urbanog seoskog naselja.
Kao primer ovakvih celina možemo da navedemo:
• turističke lokalitete,
• hotelske komplekse van urbanizovane sredine,
• seoske sredine, van urbanizovane sredine sela,
• gradske autonomne sredine izvan urbanog
gradskog tkiva.
Zona S se prilikom obračuna honorara primenjuje i u
onim slučajevima kada dolazi do prožimanja –
preklapanja različitih zona, odnosno, kad je neophodno
izvršiti generalno uprosečenje jedne urbane sredine.

N Zona:
Gradjevinska zona za prostorne površine koje se nalaze
izvan – ispod svih prethodno opisanih kategorija
urbanističkih zona.
To su:
• slobodne površine,
• otvoreni prostori,
• šumski kompleksi,
• njive,
• livade,
• slobodni prostori duž saobraćajnica,
odnosno, prostori koji:
• nisu urbanizovani,
• nemaju po pravilu komunalnu i drugu
infrastrukturu,
• izuzetno su niske gustine naseljenosti,
• izuzetno su niskog stepena zauzetosti terena.
Ove površine su sa izuzetno niskim stepenom
urbanizovanosti.
Takodje, u ove površine ubrajaju se one sa vrlo niskim
prostornim standardima u pogledu:
• kvaliteta prostora,
• komunalne opremljenosti,
• uslova života i sl.

Za obračun honorara za detaljno urbanističko projektovanje upotrebljavaju se iznosi koji

se nalaze u odnosu na takozvane obračunske jedinice (OJ) i to prema sledećim vrednostima:

1. Za projektovanje u zoni VI
po hektaru površine 1 000 OJ
2. Za projektovanje u zoni V
po hektaru površine 2 000 OJ

3. Za projektovanje u zoni IV
po hektaru površine 3 000 OJ

4. Za projektovanje u zoni III

po hektaru površine 4 500 OJ

5. Za projektovanje u zoni II
po hektaru površine 6 000 OJ

6. Za projektovanje u zoni I
po hektaru površine 7 500 OJ

7. Za projektovanje u zoni “S”

po hektaru površine 2 500 OJ

8. Za projektovanje u zoni “N”

po hektaru površine 700 OJ

TABELA HONORARA UZ ❑ 41 STAV 1

Normalan stepen Posao sa stepenom
Posla otežanosti
Procene
obračunskih od do od do
jedinica (OJ) € €

do 1 500 2 000 2 500 2 500 3 000

5 000 6 670 8 330 8 330 10 000
10 000 11 070 13 830 13 830 16 600
20 000 18 400 23 000 23 000 27 600
40 000 29 870 37 330 37 330 44 800
60 000 37 600 47 000 47 000 56 400
80 000 44 800 56 000 56 000 67 200
100 000 50 670 63 330 63 330 76 000
150 000 70 000 87 500 87 500 105 000
200 000 88 000 110 000 110 000 132 000
250 000 106 670 133 330 133 330 160 000
300 000 124 000 155 000 155 000 186 000
350 000 140 000 175 000 175 000 210 000
400 000 154 670 193 330 193 330 232 000
450 000 168 000 210 000 210 000 252 000
500 000 180 000 225 000 225 000 270 000
600 000 204 000 255 000 255 000 306 000
700 000 228 670 285 830 285 830 343 000
800 000 256 000 320 000 320 000 384 000
900 000 282 000 352 500 352 500 423 000
1 000 000 306 670 383 330 383 330 460 000
 (5) Posebni slučajevi:
• koji nisu obuhvaćeni opisima zona, i
• zemljište za gradnju za opšte potrebe
se takodje obračunavaju prema stavu (4).

(6) Za slučajeve:
• gde već postoji izradjen važeći detaljan urbanistički plan,
• za površine koje nisu tačno uvrštene u listu zona gradnje ili
• za površine koje nije moguće tačno obračunati zbog nekog drugog
uzroka,
moguće je izvršiti otstupanje od datih obračunskih jedinica (OJ), ali ne više od 75 OJ.

(7) Ukoliko se gradjevinski teren nalazi u zonama III – VI, ali po urbanističkom programu
(projektu) preovladjuju urbane osobine koje su karakteristične za zone I – II, moguće je, shodno
učešću preovladjujućih karakteristika, izvršiti uvećanje vrednosti obračunskih jedinica (OJ) po
hektaru do visine 33% (procenta).

(8) Ukoliko su na osnovu stava (4) sume pojedinačnih vrednosti za predstavljene zone I –
VI, S i N, veće od 1 000 000 (milion) obračunskih jedinica (OJ), tada je moguće obračunavanje
honorara u slobodnom dogovoru – ugovoru sa investitorem – naručiocem posla.

(9) Honorari se obračunavaju nakon:

• završetka detaljnog urbanističkog plana,
• prikazivanja plana predstavnicima investitora,
• izrade završne verzije plana i
• odobrenja detaljnog urbanističkog plana.

Ugovornim odrednicama saopštavaju se karakteristike planom obuhvaćenog područja,

pa zajedno s tim i pripadnost područja odredjenoj gradjevinskoj zoni.
U drugim slučajevima moguće je na osnovu:
 • predvidjenih ili pretpostavljenih urbanih karakteristika,
• na osnovu predvidjenih ili pretpostavljenih mogućih posledica
realizacije detaljnog urbanističkog plana,
• na osnovu zona gradnje datih u stavu (4),
izvršiti predvidjanje pripadnosti predmetnog prostora odredjenoj gradjevinskoj zoni, pa shodno
tome, moguće je izvršiti obračun honorara. U tom slučaju, daje se predvidjeni iznos honorara, dok
se konačni honorar izračunava u svemu prema prvoj rečenici ovog stava (9).
Ukoliko tokom projektovanja nije postignut konačni (krajnji) plan, iznos honorara se
menja, u svemu u skladu sa dogovorom sa investitorom – naručiocem, pa se konačni honorar
obračunava nakon utvrdjivanja ovakvog dogovora, pismenim putem.

(10) Detaljan urbanistički plan može da bude odredjen i:

• obimom posla,
• učestalošću realizacije posla,
• merom težine – otežanosti posla,
ukoliko su ovi elementi definisani, dogovoreni i pismeno uneti u ugovor.

Medju karakteristike otežanosti posla na realizaciji detaljnog urbanističkog plana ubrajaju

se sledeće:

1. Teški ili otežani uslovi:

• topografske prirode,
• pokrenutosti terena,
• nepristupačnosti terena,
• teški geološki uslovi terena,
koji suštinski utiču na urbano područje – projektnu sredinu.
2. Plansko prestruktuiranje sredine u:
• graditeljskom,
• saobraćajnom ili
• socio – ekonomskom smislu.
3. Otežano planiranje kroz posebne mere, kao na primer:
• zahtevi zaštite životne sredine,
• zahtevi zaštite spomenika kulture,
• zahtevi zaštite istorijskih celina i gradskih jezgara i sl.
4. Projektovanje područja na posebno detaljan način.
5. Menjanje ili nanovo izrada delova projekta usled:
• njihovog uskladjivanja sa naknadno utvrdjenim zahtevima pravne
vrste, ili
• menjanje da bi projekt bio uskladjen sa novim, proširenim
projektnim zadatkom ili projektnim uslovima, kao i
• usled povišenja kriterijuma i zahteva u vezi sa projektom.
6. Izrada detaljnog urbanističkog plana ili projekta za jedno područje:
• koje je u fazi razvoja, ili za područje
• koje je predmet sanacije,
prema uslovima datim za takvo područje.
7. Izrada detaljnog urbanističkog plana za područja ili mesta kod kojih su
otežani uslovi urbanizacije i gradnje.

(11) Ukoliko su predmetne površine, koje su definisane stavom (4) zastupljene u

neznatnoj meri, tako da nije moguće izvršiti obračun honorara na osnovu stavova (1) do (9), niti je
moguće honorar izvesti iz date tabele obračuna honorara, moguće je u tom slučaju primeniti
obračun vremenskog honorara (satnice), u svemu prema paragrafu ❑ 6.

(12) Paragraf ❑ 39 vredi saobrazno situaciji njegove primene.

 ❑ 42 OSTALA POSTIGNUĆA
PRI URBANOM PLANIRANJU I
PROJEKTOVANJU

(1) U ostala postignuća (realizacije) pri urbanom planiranju ubrajamo:

1. Sudelovanje u dopunjavanju materijala vezanog za gradjevinsko

zemljište, odnosno, područje gradnje i priprema materijala za izradu
izvodjačkih gradjevinskih planova.
2. Učestvovanje u sprovodjenju odobrenih urbanističkih planova, ukoliko
ono nije obuhvaćeno ❑ 41, kao na primer:
• programa pojedinačnih mera,
• davanje potrebnih mišljenja u vezi posmatranog urbanističko –
gradjevinskog područja,
• vršenje potrebnih veštačenja u vezi posmatranog urbanističko –
gradjevinskog područja,
• savetodavstvo i savetovanje u vezi oblikovanja prostora,
• rukovodjenje procesom urbanizacije,
• preradjivanje već odobrenih rešenja.
3. Planiranje i projektovanje u vezi sa pojedinačnim urbanističkim zahtevima
u:
• funkcionalnom,
• oblikovnom i
• tehničkom pogledu,
na primer:
• oblikovanje mesta – terena gradnje,
• projektovanje plana masa zgrade,
• davanje i izrada saobraćajnih rešenja (po pravilu u razmeri 1:500 ili
1:200), kao i
• izrada neophodnih tumačenja, opisa i objašnjenja.
4. Posebna realizacija urbanističkog planiranja i projektovanja, kao na
primer:
• davanje mišljenja na pojedinačna pitanja planiranja,
• posebna izlaganja i predstavljanja plana,
• izrada modela,
• razrada i nadgradnja urbanističkih pravila i uredbi,
• propisivanje granica plana,
• propisivanje granica gradjevinskih parcela unutar plana,
• iscrtavanje granica zemljišnih jedinica,
• iscrtavanje granica blokova,
• odredjivanje regulacionih linija,
• odredjivanje gradjevinskih linija,
• koordiniranje mera,
• zaključivanje mera,
• zaključivanje dimenzija,
• zaključivanje proporcija,
• zaključivanje drugih fizičkih odnosa na terenu,
• učestvovanje na raspravama i pregovorima sa predstavnicima vlasti,
• učestvovanje na sednicama opštinskih odbora i gradskih skupština
prilikom odobravanja plana.
5. Vršenje istraživanja na urbanističkom planu u vezi sa pripremanjem ili
sprovodjenjem:
• postupaka urbanističkog saniranja, ili
• postupaka razvojnih urbanističkih mera,
a u svemu prema važećim zakonima i propisima iz oblasti urbanizma.

(2) Honorari vezano za stav (1) predstavljenih postignuća mogu da budu slobodno
obračunati i ugovoreni, ukoliko su predstavljeni u vidu tzv. kataloga postignuća.

DEO VI

REALIZACIJE KOD
PEJSAŽNOG URBANISTIČKOG
PLANIRANJA

❑ 43 PODRUČJE PRIMENE

(1) Faze realizacije i učinak kod pejsažnog urbanističkog planiranja sadrže:

• pripremu radova,
• vršenje radova neophodnih za izradu urbanističkog
(prostornog) plana koji su dati u stavu (2) ovog člana,
• sudelovanje u vršenju postupaka urbanističkog
(prostornog) planiranja, kao i
• ostale učinke prilikom realizacije pejsažnog urbanističkog
plana,
a prema ❑ 50.

(2) Odredjenje ovog odeljka (Deo VI) odnosi se na sledeće:

1. Planove:
• prostorne planove,
• gradske urbanističke (prostorne) planove (po ❑ 38), i
posebno
• pejsažne urbanističke planove,
koji predstavljaju urbanističke planove izradjene prvenstveno
prema sledećim zahtevima:
• zahtevima za zaštitu prirode,
• zahtevima za zaštitu prirodnog pejsaža,
kao što su:
 • plan i program negovanja prirodne sredine i pejsaža,
• plan i program opšteg uredjenja i zaštite prirode,
• plan i program opšteg uredjenja zelenila,
• plan očuvanja eko – sistema,
• plan i program prezervacije i zaštitie životne sredine sa
aspekta zaštite prirode.

2. Planove i programe:
• realizacije pejsažnog sistema urbane sredine i njenog
okolišja,
• planove i programe očuvanja prirode,
• planove i programe očuvanja stanja i izgleda pejsaža u
urbanoj strukturi i van nje, kao i
• projektovanje pristupa i metoda urbanizacije koji neće
naškoditi prirodi, niti će dovesti do debalansa prirodnog
ekološkog sistema.

❑ 44 UPOTREBA UPUTSTAVA
SADRŽANIH U DELU V

(1) Paragrafi ❑ 36 i ❑ 39 važe i upotrebljavaju se u odgovarajućim slučajevima.

(2) Posebni učinci (postignuća) napomenuti u paragrafima ❑ 37 i ❑ 40, mogu da budu

saglasni takodje kod planova predstavljenih paragrafom ❑ 43, stav (2).

❑ 45 PRIKAZ POSTIGNUĆA (UČINKA)

KOD PEJSAŽNOG URBANISTIČKOG
PLANIRANJA

(1) Osnovni elementi realizacije (postignuća) kod pejsažnog urbanističkog planiranja su

predstavljeni medjusobno povezanim fazama realizacije, pod brojevima 1 do 4.
Ove faze su date u narednoj tabeli, a vrednovane su u procentualnim iznosima honorara
datim u ❑ 46.

Vrednost osnovnih faza

realizacije
(postignuća)
u % (procentima)
iznosa
honorara

1. Razjašnjenje postavljenog zadatka.

Iznalaženje pretpostavki za rešenje
postavljenog zadatka. 1 do 5

2. Iznalaženje predrešenja – predloga za

rešenje plana.
 Utvrdjivanje i analiza stanja prirodne
sredine i prognoze predvidjenog prostornog
razvoja u njoj.
Utvrdjivanje stanja prirodnog i urbanog
pejsaža, vrednovanje pejsaža i
njegovo kratko i sažeto pretstavljanje. 1 do 35

3. Izrada prethodnog, privremenog plana –

skice plana – pretprojekta.
Razrada suštinskih delova predloženog
rešenja projektnog zadatka. 50

4. Postavka i realizacija konačnog rešenja

plana – projekta.
Razrada konačnog rešenja plana –
Projektnog zadatka. 10

(2) Slika faza realizacije (postignuća) sadrži sledeće elemente – opise radova:

Osnovne faze realizacije – Posebne faze realizacije –

(postignuća) (postignuća)
1. Razjašnjenje
postavljenog
zadatka

Zajedničko utvrdjivanje prostornih Izrada kataloga faza realizacije

područja važnosti i primene. (postignuća).
Sastavljanje pregleda do tada Izrada predloga postupaka za
izvršenih, kao i postojećih – važećih realizaciju dodatnih elemenata plana.
planova posmatranog prostornog
područja, kao i područja uže i šire
okoline.
Razgraničenje i ograničenje područja
koje je obuhvaćeno planom.
Zajedničko postavljanje i
utvrdjivanje:
- odgovarajuće planske i
projektne
dokumentacije,
- karata,
- kartografskog materijala,
- podataka vezano za
karte,
i njihova klasifikacija po:
- opsegu – obimu i
- kvalitetu.
Čvrsto postavljanje i konačno
utvrdjivanje posebnih –
specijalističkih faza realizacije
(postignuća) koje je takodje
neophodno izvršiti da bi se došlo do
željenog cilja.
Vrednovanje i analiza postojećeg
osnovnog materijala i
dokumentacionih priloga.
Odredjivanje i proračuni opsega
realizacije faza projektovanja.
Izlazak na teren i analiza elemenata
pejsažnog plana na licu mesta.

2. Utvrdjivanje osnova
Plana

a) Utvrdjivanje obima i
vrste radova na
realizaciji posla
Pojedinačno i posebno istraživanje
Utvrdjivanje i obuhvatanje:
neposrednog prirodnog okruženja.
- prirodnog okruženja,
Pojedinačno istraživanje specifičnih
- jedinstva i ravnoteže
potreba u prirodnom okruženju.
pejsaža i ekologije,
- korišćenja zemljišta,
- pravaca razvoja,
- pravaca razvoja i stanja
korišćenja zemljišta,
uključujući i planska
predvidjanja,
- zaštite neposrednog
okruženja,
- mera zaštite
pripadajućeg prirodnog
pejsaža,
- postavljanje temelja
prvih podloga za razvoj
datog prostornog
okruženja.
Analiza i istraživanje rezultata
izjašnjavanja stanovnika
posmatranog područja.

b) Vrednovanje pejsaža
Vršenje vrednovanja pejsaža prema:
- ekološkim,
- pejsažno - oblikovnim,
- sportsko – rekreativnim
karakteristikama izgleda.
Utvrdjivanje mogućih posledica
stvorenih razvojem posmatrane
prirodne sredine u pogledu očuvanja
prirode i slike pejsaža.
Utvrdjivanje posebnih postupaka i
faza realizacije pejsažnog
urbanističkog plana obzirom na:
- opredeljeno rešenje
urbanističkog plana
 korišćenja zemljišta,
- mogućnosti razvoja
različitih funkcija i
- mogućnosti razvoja
različitih vidova upotrebe
datog zemljišta.
Odredjivanje mogućih konflikata
ciljeva izmedju:
- pretenzija iskorišćavanja
zemljišta,
- ekoloških uslova i
- pejsažno oblikovnih
mogućnosti.

c) Sažeto i jezgrovito
pretstavljanje podloga
korišćenja i održavanja
zemljišta
Prikaz vrednovanja i održavanja
zemljišta.
Prikaz vrednovanja prirodne sredine,
putem:
- tekstuelnog opisa i
- na grafički način –
pomoću planova i
karata.

3. Realizacija pretplana –
Prethodnog plana
(skice plana)

Osnovno rešavanje bitnih delova

zadatka plana u obliku:
- tekstuelnih priloga i
- grafičkih karata,
sa pretstavljanjem alternativa.

a) Pretstavljanje namena
površina
Analiza i pretstavljanje namena
površina, i to kao:
- plan namene površina,
- plan funkcija površina,

prema:
- ekološkim zahtevima,
- oblikovnim zahtevima i
tačkama gledišta.
Razmatraju se sledeći tipovi
površina:
a.1.
Površine sa ograničenjima u pogledu
namene i funkcije:
- zaštićene pejsažne
površine,
- pejsažne površine
vredne zaštite,
- sredine koje su uvrštene
u programe zaštite i
očuvanja prirodne
okoline,
- sastavni delovi pejsaža
koji su uvršteni u
program zaštite prirodne
sredine.

a.2.
Slobodne površine, uključujući:
- površine namenjene
sportu,
- površine namenjene igri,
- površine namenjene
slobodnim fizičkim
aktivnostima na
otvorenom prostoru,
- površine namenjene za
odmor i rekreaciju.

a.3.
Površine sa preimućstvom u
pogledu:
- urbanističke nadgradnje,
- infrastrukturne
nadgradnje,
- prostorne celine
predvidjene za potrebe
zemljišne privrede,
- prostorne celine
predvidjene za potrebe
šumske privrede,
- prostorne celine
predvidjene za potrebe
vodoprivrede,
- groblja,
- arheološka nalazišta,
- sakupljališta,
- izvorišta za
vodosnabdevanje i sl.

b) Pretstavljanje principa
zaštite sredine
Pretstavljanje principa i sistema:
- zaštite sredine,
- prostorne fizionomije i
 oblika,
- mera za negovanje i
održavanje.
Uspostavljanje pravila i principa
vremenskog niza realizacije
prostora.
Davanje predračuna troškova mera i
postupaka sprovodjenja planske
realizacije prostora.

c) Ograničavanje sadržaja
Ograničavanje sadržaja koji je
predvidjen i dat ostalim urbanističkim
planovima na onaj koji je sadržan u
urbanističkom pejsažnom planu.

d) Upućivanje na zaključene
planove
Upućivanje na zaključene planove i
stavove vezano za pejsažni plan.
Uskladjivanje pretprojekata
potrebama i zahtevima naručilaca
posla.
Uskladjivanje pretprojekata
zahtevima pretstavnika vlasti za
oblast očuvanja prirode i negovanje
pejsaža i prirodne okoline.

4. Postavka i realizacija
konačnog planskog rešenja

Postavljanje urbanističkog pejsažnog Saradnja prilikom ulaska u posao i

plana u prethodno opisane okvire
putem:
- tekstualnih priloga i
- grafičkim putem
(pomoću karata)
razrade pejsažnih planova u sastavu
gradjevinskih – izvodjačkih projekata.
Sudelovanje prilikom prilagodjavanja
gradjevinskih (izvodjačkih) projekata
uslovima koji proističu iz pejsažnog
plana.

(3) U slučaju kad je završetak realizacije pretplana – prethodnog plana (skice plana –
faza realizacije (učinka) broj 3. kao izdvojeno postignuće, dato i izdvojeno u ugovoru u pismenoj
formi, moguće je za ovo obračunati do 55% (procenata) honorara, u saglasnosti i prema ❑ 46.

(4) Paragraf ❑ 37, stavovi (3) i (5) takodje se primenjuju.

❑ 46 TABELA HONORARA ZA
OSNOVNE FAZE REALIZACIJE
(POSTIGNUĆA) KOD
PEJSAŽNOG URBANISTIČKOG
 PLANIRANJA

(1) Za najniže i najviše iznose honorara za izradu osnovnih faza realizacije (postignuća)
obuhvaćenih ❑ 45 u slučaju izrade pejsažnog urbanističkog plana, uzimaju se rezultati iz tabele
honorara date u ❑ 38, stav (1).

(2) ❑ 38 stav (2) takodje se primenjuje.

(3) Honorari se obračunavaju na osnovu merila stavki datih u stavu (4) ovog paragrafa.
Oni se izračunavaju kao zasebne stavke pod brojevima 1.,2. i 4. i za sumu izdvojene
stavke pod brojem 3., saobrazno honorarnoj tabeli iz ❑ 38, stav (1), kadgod izdvojeno za obračun
i u svrhu izračunavanja ukupnog honorara ih je potrebno sabrati.

(4) Za obračun honorara upotrebljavaju se sledeće stavke:

1.

• Za područje obuhvaćeno planom,

• za vremensko razdoblje važnosti plana,
• srazmerno ciljevima uredjenja prostora,
• srazmerno ciljevima planiranja zemljišta,
a na osnovu prethodnog,
• za planom predvidjeni broj stanovnika,
• na planom obuhvaćenom području,

po glavi stanovnika 5 OJ

2. Za:

2.a
• površine sa posebnim značajem,
• površine sa izuzetnim zahtevima
• u pogledu sačuvanja prirode, ili
• površine sa izuzetnim zahtevima
• razvojem prirodne sredine,
• površine bez funkcija u smislu visokog urbanističkog
razvoja,
• površine bez funkcija u smislu visokog tehničko –
tehnološkog industrijskog razvoja,
• bez zahteva za razvoj saobraćaja,
• bez potreba za ostalom infrastrukturom.

2.b.
• zelene površine,
• površine namenjene za funkcije sporta,
• površine namenjene za funkcije igre,
• površine namenjene zabavi i razonodi,
• površine namenjene odmoru i rekreaciji.
 2.c.
• površine predvidjene za rekultivisanje – obradivo zemljište,
• nasipi,
• iskopi,
• deponije,
ukoliko zahtevaju izradu posebne planske dokumentacije,

po hektaru površine 400 OJ

3. Za:

• površine zemljišne privrede i

• šumarstva,
ukoliko posmatrani slučajevi ne potpadaju u grupu pod brojem 2.,

po hektaru površine

za slučajeve do 1 000 ha (hektara) 60 OJ

za svaki sledeći hektar (ha), do 5 000 ha 40 OJ
preko prethodnog (izvan) za svaki sledeći
hektar (ha) 20 OJ

4. Za:

• površine sa posebnom namenom

• (funkcijom), uključujući
• gradjevinske površine (površine sa
• preovladjujućom gradnjom),
ukoliko ne potpadaju pod površine date brojem 2,

za svaki hektar (ha) površine 20 OJ

(5) Ukoliko je slučaj da su izdvojene stavke brojeva 1.,2. ili 4. stava (4), ili je suma
izdvojene stavke za broj 3. viša od 3 000 000 (miliona) OJ (obračunskih jedinica), moguće je
honorar slobodno obračunati, u sporazumu ili dogovoru sa naručiocem posla – investitorom.

(6) Honorari se obračunavaju na osnovu opisa pejsažnog urbanističkog planiranja, faze

realizacije posla 4. iz ❑ 45.
Ukoliko je prema saopštenju naručioca posla visina stavki iz stava (4) ovog člana
dovoljno premašena, moguće je obračunati honorar prema procenjenim stavkama, a na osnovu
stava (4).
U protivnom, moguće je na osnovu procenjenih stavki iz stava (4) utvrditi privremeni
honorar. Krajnji iznos honorara se obračunava na osnovu prvog pasusa (rečenice) ovog stava.
U slučaju da ne dodje do konačne realizacije plana, tada se honorar koji otstupa od
stavki 1. do 3. stava (4) ovog paragrafa utvrdjuje na osnovu dogovora sa naručiocem posla.

(7) Pejsažni plan može da bude odredjen i:

• obimom,
• učestalošću posla i
• merom težine – otežanosti posla,
ukoliko su ovi elementi definisani – dogovoreni i pismeno uneti u ugovor.
Medju karakteristike otežanosti posla na realizaciji pejzažnog urbanističkog plana
ubrajaju se sledeće:
 1. teške okolnosti sa aspekta:
• ekologije,
• topografije sredine,
• pokrenutosti terena, ili
• druge geografske otežane okolnosti.
2. obimno plansko prestruktuiranje sredine u:
• graditeljskom, ili
• socio – ekonomskom smislu.
3. otežano planiranje kroz:
• posebne mere očuvanja životne sredine i
• zaštite životne okoline.

❑ 47 SLIKA FAZA REALIZACIJE –

POSTIGNUĆA KOD
HORTIKULTURNOG UREDJENJA

(1) Osnovne faze realizacije – postignuća u slučaju realizacije plana hortikulturnog

uredjenja date su putem opisa u stavu (2) ovog člana.
Ova postignuća su u narednoj tabeli svrstana u faze ili kategorije, pod brojevima 1. do 4.,
dok su vrednosti honorara za svaku fazu pojedinačno date u formi procentualnih iznosa ukupnog
(zbirnog) honorara datog u obračunskoj tabeli u sastavu ❑ 48.

Vrednost osnovnih faza

realizacije (postignuća)
u % (procentualnim) iznosima honorara

1. Razjašnjenje postavljenog zadatka.

Iznalaženje pretpostavki za rešenje
postavljenog zadatka. 1 do 5

2. Iznalaženje predrešenja – predloga

za rešenje plana.
Utvrdjivanje i analiza stanja
prostorne celine, njeno vrednovanje i
vrednovanje sveukupnog područja koje
obuhvata hortikulturni plan. 1 do 30

3. Izrada prethodnog, privremenog

plana – skice plana – pretprojekta.
Razrada suštinskih delova predloženog
rešenja projektnog zadatka. 55

4. Postavka i realizacija konačnog rešenja

plana – projekta.
Razrada konačnog rešenja plana –
projektnog zadatka. 10

(2) Slika faza realizacije (postignuća) sadrži sledeće elemente – opise radova:
Osnovne faze realizacije Posebne faze realizacije
(postignuća) (postignuća)

1. Razjašnjenje
postavljenog
zadatka

Zajedničko utvrdjivanje i postavljanje Izrada kataloga faza realizacije

prostornih područja važnosti i (postignuća).
primene i sastavljanje pregleda do
tada izvršenih i postojećih – važećih
planova posmatranog prostornog
područja, kao i područja uže i šire
okoline.
Razgraničenje i ograničenje područja
koje je obuhvaćeno planom.
Zajedničko postavljanje i
utvrdjivanje:
- odgovarajuće planske
dokumentacije,
- projektne
dokumentacije,
- karata,
- kartografskog materijala
i
- podataka i
njihova klasifikacija po:
- opsegu,
- obimu i
- kvalitetu.
Čvrsto postavljanje i konačno
utvrdjivanje posebnih –
specijalističkih faza realizacije
(postignuća) koje je takodje
neophodno izvršiti da bi se došlo do
željenog cilja.
Vrednovanje i analiza postojećeg
osnovnog materijala i
dokumentacionih priloga.
Potvrdjivanje plana, ukoliko je
hortikulturni plan razvijen iz
pejsažnog urbanističkog plana ili ga
je moguće razviti iz podloge
pejsažnog plana.
Odredjivanje i proračun opsega
realizacije faza projektovanja.
Izlazak na teren i analiza elemenata
vezano za buduće hortikulturno
rešenje na licu mesta.

2. Utvrdjivanje osnova
plana

a) Utvrdjivanje obima i vrste

radova na realizaciji posla
Utvrdjivanje i obuhvatanje sledećih Pojedinačno i posebno istraživanje
elemenata i aspekata plana: neposrednog terena projektovanog
a.1. hortikulturnog plana.
- prirodnog okruženja,
- posebno strukture
pejsaža i
- prirode terena.
a.2.
- korišćenja zemljišta,
pod posebnim uzimanjem u obzir
- karakteristika naselja,
- urbanog identiteta i
infrastrukture.
a.3.
- pravaca razvoja
korišćenja zemljišta,
- stanja korišćenja
zemljišta, uključujući i
- planska predvidjanja.
a.4.
- uticaje na prirodno
okruženje terena
obuhvaćenog planom.
a.5.
- zaštitu neposrednog
okruženja i
- mere zaštite
pripadajućeg prirodnog
pejsaža,
- mere zaštite
pripadajućih objekata
koji se nalaze pod
posebnom zaštitom, kao
što su: istorijski
spomenici i spomenici
kulture.
a.6.
- postavljanje temelja
prvih podloga za razvoj
datog planskog
okruženja.
Analiza i istraživanje rezultata
izjašnjavanja stanovnika
posmatranog područja u vezi sa
predlozima hortikulturnih rešenja.

b) Vrednovanje područja
realizacije plana
- Vrednovanje sa aspekta
ekološkog vrednovanja i
ispunjenja ekoloških
uslova.
 - Vrednovanje sa
oblikovnog aspekta.
Ocenjivanje i prosudjivanje
ispunjenih uslova prostora za
funkcije:
- sporta,
- igre,
- rekreacije.
Utvrdjivanje mogućih posledica
stvorenih razvojem posmatranog
inserta prirodne sredine u pogledu
očuvanja prirode i slike pejsaža.

c) Sažeto i jezgrovito
pretstavljanje podloga
korišćenja i održavanje
zemljišta
Prikaz vrednovanja neposrednog
prirodnog okruženja, putem:
- tekstuelnog opisa i
- grafičkim putem –
pomoću crteža i karata.

3. Realizacija predplana –
prethodnog plana
(skice plana)

Osnovno rešavanje suštinskih

delova projektnog zadatka
tekstualnim i grafičkim prilozima,
uključujući i alternativna rešenja.

a) Predstavljanje funkcija i
prostornih struktura sa
ekoloških i oblikovnih
aspekata
Predstavljanje funkcija i prostornih
struktura sa ekoloških i oblikovnih
aspekata, i to:
- površina, sa datim i
prirodnim ograničenjima
u odnosu na funkcije,
- slobodne površine,
- površine sa odredjenim
posebno opredeljenim
funkcijama.

b) Predstavljanje principa i
sistema zaštite sredine:
Predstavljanje:
- principa i sistema zaštite
sredine,
- prostorne fizionomije i
oblika,
- mera za negovanje,
- mera za održavanje,
posebno:
- oblikovanja zelenih
površina,
- postavljanja zasada i
podizanja zelenih
površina i ukrasnog
zelenila,
- oblikovanja zelenih i
slobodnih (otvorenih)
površina namenjenih
sportu, igri i rekreaciji,
- oblikovanje sistema
pešačkih staza,
- utvrdjivanje mera
negovanja i održavanja
ukrasnog i prirodnog
zelenila,
- utvrdjivanje mera zaštite
prirode,
- utvrdjivanje mera
negovanja pejsaža.
Odredjivanje vremenskog toka
realizacije mera negovanja i
održavanja.
Izrada predračuna troškova za
tekuće održavanje.

c) Ograničavanje sadržaja:
Ograničavanje sadržaja koji je
predvidjen i dat ostalim urbanističkim
planovima na onaj koji je zadržan u
hortikulturnom planu.
Uskladjivanje pretprojekata sa
zahtevima naručilaca posla –
investitora.
Uskladjivanje pretprojekata sa
zahtevima predstavnika vlasti u
pogledu zaštite prirode i održavanja
pejsaža.

4. Postavka i realizacija
konačnog planskog rešenja

Postavljenje plana hortikulturnog Sudelovanje pri razradi detaljnih

uredjenja u prethodno opisane okvire hortikulturnih rešenja – plana
putem: parternog rešenja u sastavu
 - tekstualnih priloga i
- grafičkim putem – putem
crteža.
izvodjačkog gradjevinskog projekta.
Sudelovanje u uskladjivanju i
prilagodjavanju gradjevinskog –
izvodjačkog projekta uslovima koji
proističu iz plana hortikulturnog
uredjenja zemljišta.

(3) U slučaju kad je završetak realizacije predplana – prethodnog plana (skice plana –
faza realizacije/ učinak br.3), kao izdvojeno postignuće, dato i izdvojeno u ugovoru u pismenoj
formi, moguće je za ovo obračunati do 65 % (procenata) honorara, u saglasnosti i prema ❑ 48.

(4) ❑ 37, stavovi (3) i (5), takodje se primenjuju.

❑ 48 TABELA HONORARA ZA
OSNOVNE FAZE REALIZACIJE
(POSTIGNUĆA) KOD PLANA
HORTIKULTURNOG UREDJENJA

(1) Za najniže i najviše iznose honorara za izradu osnovnih faza realizacije (postignuća)
obuhvaćenih ❑ 47 u slučaju izrade plana hortikulturnog uredjenja, uzimaju se rezultati iz tabele
honorara date u ❑ 41, stav (1).

(2) ❑ 41, stav (2) takodje se primenjuje.

(3) Honorari se izračunavaju prema tabeli honorara ❑ 41, stav (1), kao sume
pojedinačnih vrednosti iz stava (4) ovog paragrafa.

(4) Za izračunavanje honorara koriste se sledeće stavke:

a)
• za zemljište koje se nalazi u gradjevinskim
• zonama VI do IV, pa, shodno tome, i u
• obračunskim zonama VI do IV, datim u
• ❑ 41, stav (4),
• u slučaju kada nije
• potrebno da se radi projekat parternog
• uredjenja objekta,
• niti se vrši detaljno hortikulturno
• projektovanje partera

po hektaru površine 400 OJ

b)
• za zemljište koje se nalazi u gradjevinskim
• zonama VI do IV, pa, shodno tome i u
• obračunskim zonama VI do IV,
• datim u ❑ 42, stav (4),
• u slučaju kada se radi projekat
• parternog uredjenja objekta i
• vrši se detaljno hortikulturno
 • projektovanje partera

po hektaru površine 1 150 OJ

c)
• za zemljište koje se nalazi u gradjevinskim
• zonama V do I, pa shodno tome i u
• obračunskim zonama V do I
• datim u ❑ 41, stav (4),
• u slučaju kada nije potrebno da se radi
• projekat parternog uredjenja objekta,
• niti se vrši detaljno hortikulturno
• projektovanje partera

po hektaru površine 600 OJ

d)
• za zemljište koje se nalazi u gradjevinskim
• zonama V do I, pa shodno tome i u
• obračunskim zonama V do I
• datim u ❑ 41, stav (4),
• u slučaju kada je potrebno da se radi
• projekat parternog uredjenja i
• kada se vrši detaljno hortikulturno
• projektovanje partera

po hektaru površine 1 350 OJ

e)
• za slučajeve gradjevinske i obračunske
• zone “S”, date u paragrafu ❑ 41, stav (4),
• u slučaju kada nije potrebno da se radi
• projekat parternog uredjenja objekta
• niti se vrši detaljno hortikulturno projektovanje
• partera

po hektaru površine 600 OJ

f)
• za slučajeve gradjevinske i obračunske
• zone “S”, date u paragrafu ❑ 41, stav (4),
• u slučaju kada je potrebno da se radi
• projekat parternog uredjenja objekta i
• kada se vrši detaljno hortikulturno projektovanje
• partera

po hektaru površine 1 350 OJ

g)
 • za površine koje su izuzete od gradnje i
• površine koje su izuzete od urbanističke
• nadgradnje

po hektaru površine 750 OJ

h)
• za površine – slučajeve koji su dati u
• ❑ 41, stav (7), odnosno
• za površine koje se nalaze u zonama
• III do VI, ali po urbanističkom programu
• (projektu) preovladjuju urbane osobine koje su karakteristične za
zone I do II

po hektaru površine 1 000 OJ

i)
• za površine sa negovanim zelenilom,
• odnosno,
• površine na kojima treba posaditi negovano
• zelenilo u periodu pre nego što na njima
• budu izgradjeni planirani gradjevinski objekti

po hektaru površine 750 OJ

j)
• za površine nasipa,
• iskope, ili
• mesta bivših kamenoloma,
• bivših gliništa (iskopa gline), ili
• drugih industrijskih otkopa ili
• iskopa terena

po hektaru površine 400 OJ

k)
• za površine zemljišne privrede,
• površine pod šumama,
• vodoprivredne površine i
• druge slične površine

po hektaru površine 100 OJ

(5) Ukoliko je iznos pojedinačne stavke iz stava (4) viši od 1 000 000 (milion) OJ
(obračunskih jedinica), tada honorar može da bude obračunat slobodno, u dogovoru sa
investitorom – naručiocem posla.

(6) Planovi hortikulturnog uredjenja mogu da budu odredjeni i:

• obimom posla,
• učestalošću posla i
 • merom težine otežanosti posla,
ukoliko su ove odrednice definisane – dogovorene i pismeno unete u ugovor.
Medju karakteristikama otežanosti posla na realizaciji plana hortikulturnog uredjenja
ubrajaju se sledeće:

1. Teški uslovi terena i projektovanja sa stanovišta:

• ekologije,
• topografije,
• pokrenutosti terena, kao i
• geološke okolnosti otežanosti terena.

2. Otežani uslovi projektovanja putem primene posebnih mera:

• zaštite životne sredine,
• zaštite istorijskih spomenika,
• zaštite spomenika kulture,
• zaštite prirode,
posebnih okolnosti projektovanja i održavanja:
• površina za igru,
• površina za odmor i rekreaciju,
• projektovanja sportskih centara i
• projektovanja sportskih zona.

3. Vršenje:
• izmena,
• menjanja ili
• preradjivanja
prethodno uradjenih hortikulturnih planova za:
• posebne površine ili
• posebne prostorne celine,
sa:
• povišenim kriterijumima koji se primenjuju za novi plan i
• višim standardima koji se primenjuju za novoprojektovanu sredinu.

4. Izrada hortikulturnog plana – rešenja za:

• područje koje se nalazi u stanju realizacije razvoja, ili
• područje u fazi realizacije programa sanacije,
na osnovu razvojnog i sanacionog programa, ili zakona donetog od strane
gradske vlasti ili upravne vlasti uopšte.

(7) ❑ 39 i ❑ 41, stav (11) takodje se primenjuju.

❑ 49 PLANOVI NEGE I
ODRŽAVANJA PEJSAŽA

(1) Za faze realizacije (postignuća) kod planova nege i održavanja pejsaža koriste se i
primenjuju prikazi realizacije (postignuća – učinka) kod pejsažnog urbanističkog planiranja (❑ 45)
i plana hortikulturnog uredjenja zemljišta (❑ 47).
 (2) Za obračunavanje honorara osnovnih faza realizacije – postignuća kod planova nege
i održavanja pejsaža saobrazno se upotrebljavaju principi iz ❑ 46 i ❑ 48.
U prilogu se ne uzima u obzir iz ❑ 46, stav (4), broj 1.
Za procenu površina uzimaju se date mere – karakteristike pejsaža projektom
obuhvaćenog prostora.
Procena i uspostavljanje honorara za opise iz 1. i 2. rečenice mogu da budu izvršeni kao
vremenski honorar (satnica), prema paragrafu ❑ 6.

❑ 50 OSTALE FAZE REALIZACIJE

(POSTIGNUĆA) NA POLJU
PEJSAŽNOG PLANIRANJA

(1) U ostale faze realizacije (postignuća) na polju pejsažnog planiranja ubrajamo:

1. Sudelovanje u:
• obnavljanju grafičkih podloga,
• upotpunjavanju grafičkih podloga i ostalog materijala
• kao priprema za realizaciju pejsažnog plana.

2. Sudelovanje u realizaciji i sprovodjenju planova hortikulturnog

uredjenja, za radove koji nisu sadržani u sastavu ❑ 48, kao na
primer:
• radove na realizaciji posebnih mera projektnog zadatka,
• davanje potrebnih mišljenja u vezi projektovanog objekta,
• savetovanja u vezi oblikovnih i sličnih pitanja.

3. Realizacija posebnih planova i projekata održavanja i nege

pejsaža kao i uredjenja zelenih površina u:
• funkcionalnom,
• oblikovnom i
• tehničkom smislu i aspektu,
kao na primer:
• izrada plana sadnje, ili
• izrada plana ozelenjavanja,
po pravilu u razmeri 1:500 ili 1:200, kao i
• neophodnih tumačenja koja prate ove planove.

4. Posebne faze realizacije (postignuća) održavanja i nege

pejsaža i održavanih površina pod zelenilom (tzv. “zelene
površine”), kao na primer:
• davanje mišljenja i suda u vezi posebnih pitanja plana i planiranja,
• davanje mišljenja sa aspekta ekologije,
• realizacija posebnih izlaganja u vezi plana,
• izrada modela,
• razrada posebnih propisa i normi vezano za posmatranu oblast,
• razmatranje i većanje zajedno sa predstavnicima vlasti, kao i
• sudelovanje na sednicama nadležnih organa i institucija koje imaju
za teme završne operacije na izradi plana i sam proces usvajanja
konačnog planskog rešenja.

(2) Honorari za nazvane faze realizacije (postignuća) sadržane u stavu (1) mogu za
osnovu da imaju izradjen detaljan katalog faza realizacije i mogu da budu slobodno odredjeni i
utvrdjeni, uz dogovor sa investitorom – naručiocem posla.
DEO VII

FAZE REALIZACIJE (POSTIGNUĆA)

NA POLJU IZVODJAČKOG PROJEKTOVANJA
U OBLASTI ZGRADARSTVA,
KONSTRUKCIJA, KONSTRUKTIVNIH SISTEMA I
KONSTRUKTIVNOG SKLOPA ZGRADE

❑ 51 PODRUČJE PRIMENE

Odredjenje ovog odeljka pravilnika o honorarima odnosi se na faze realizacije

(postignuća) kod projektovanja u oblasti zgradarstva, konstrukcija, konstruktivnih sistema i
konstruktivnog sklopa zgrade i pripadajućih gradjevinskih objekata.

❑ 52 OSNOVA ZA HONORARE

(1) Honorari za osnovne faze realizacije (postignuća) izvodjačkog projektovanja u oblasti

zgradarstva, konstrukcija, konstruktivnih sistema i konstruktivnog sklopa zgrade, odredjuju se na
osnovu:
• troškova koje je moguće obračunati i prema
• honorarnoj zoni, kojoj pripada realizacija ovog posla.

(2) Troškovi koje je moguće obračunati odnose se na sledeća polja projektovanja -

postignuća:
• zemljane radove (radove u zemlji),
• zidarske radove,
• betonske i armiranobetonske radove,
• radove zidanja i oblaganja prirodnim kamenom,
• tesarske radove i radove gradnje drvetom,
• radove na čeličnim konstrukcijama,
• hidroizolacije od atmosferske vode,
• hidroizolacije protiv spoljašnje i unutrašnje vlage,
• krovopokrivačke radove,
• limarske radove,
• uključujući troškove:
• pripremnih radova
za sve izdvojene grupe radova.

(3) Ugovorne strane mogu da otstupe od dogovorenih članova iz stava (2).

U tom slučaju se obračunavaju troškovi za radove koji su predvidjeni važećim:
• normama,
• propisima i
• standardima
za pojedine
 • oblasti,
• grupe radova i
• pojedine radove.
Ove norme, propisi i standardi dati su u projektnoj dokumentaciji u posebnom elaboratu –
predmeru i predračunu radova, koji sadrži detaljne opise svih projektom obuhvaćenih grupa
radova, kao i pojedinačnih radova.

(4) ❑ 10, stavovi (2) i (3) važe za odgovarajuće slučajeve.

(5) Ne ulaze u obračun, na osnovu stavova (2) i (4), izdvojeni iznosi poreza na dodatu
vrednost, kao ni troškovi koji su neophodni za radnje vezane za:

1. Osnivanje i organizovanje gradilišta.

2. Troškove vezane za zemljište:
• otkup zemljišta,
• prenos zemljišta,
• zakup zemljišta,
• premeravanje zemljišta i sl.
3. Dodatne troškove za vanredne radove na iskopu ili otkopu
zemljišta, na primer radove:
• na iskopu lakih stena,
• na iskopu tvrdih stena
koji se nepredvidjeno pojave tokom iskopa.
4. Troškove iskopa na postavljanju cevovoda.
5. Zidarske radove za zidove čija je debljina <11,5cm.
6. Radove izrade temeljnih i podnih ploča, bez statičkog
proračuna.
7. Dodatne troškove za posebne radove izvodjenja, kao na primer
za radove izvodjenja bakarnih krovova.
8. Dodatne troškove za:
• mere zimske zaštite gradilišta i
• troškove izazvane zimskim nepredvidjenim uslovima
gradnje, kao i
• ostale slične troškove za sprovodjenje mera zaštite
gradilišta.
9. Troškove za radove:
• zidanja i oblaganja prirodnim kamenom,
• rad betonskim blokovima,
• drvodeljske i tesarske radove,
• radove gradnje čeličnim i drugim metalnim elementima,
kao i za
• limarske radove,
a koje je neophodno izvršiti u vezi sa osnovnim radovima
izgradnje jednog objekta.
10. Sporedne troškove gradnje.

(6) Ukoliko dodje do povećanja troškova izvršioca posla kod sledećih grupa radova:
• izrade i polaganja oplate za temeljne jame i temeljne
iskope,
• radova nabijanja zemljišta,
• radova zaštite gradjevine od prodora vode,
• radova utiskivanja pomoću prefabrikovanih gotovih
elemenata (poput betonskih elemenata), kao i
• radova betoniranja na licu mesta, ili
 • radova oblaganja fasade,
moguće je da se dve ugovorne strane usaglase da ovi troškovi zbog tog povećanja u potpunosti
ili delimično potpadnu pod načela stava (2).

❑ 53 HONORARNE ZONE ZA
FAZE REALIZACIJE (POSTIGNUĆA)
KOD IZVODJAČKOG PROJEKTOVANJA
U OBLASTI ZGRADARSTVA,
KONSTRUKCIJA,
KONSTRUKTIVNIH SISTEMA I
KONSTRUKTIVNOG SKLOPA ZGRADE

(1) Honorari za faze realizacije (postignuća) kod izvodjačkog projektovanja u oblasti

zgradarstva, konstrukcija, konstruktivnih sistema i konstruktivnog sklopa zgrade, u osnovi su
svrstani, prema vrednosnim obeležjima, u sledeće honorarne zone:

1. Honorarna zona I:
Postignuća kod izvodjačkog projektovanja sa vrlo malim ili neznatnim stepenom
težine realizacije, medju kojima su:
• statički jednostavni radovi i
• izvodjački laki radovi,
i to posebno:
• radovi u drvetu,
• radovi u čeliku,
• radovi u kamenu ili
• nearmiranom betonu
sa:
• mirujućim statičkim opterećenjem,
• bez utvrdjivanja horizontalne krutosti sistema.

2. Honorarna zona II:

Postignuća kod izvodjačkog projektovanja sa malim stepenom otežanosti, medju
kojima su:
a)
• statički odredjene ravne konstrukcije i konstruktivni sistemi
kod
• uobičajenih tipova gradjevinskih objekata,
• bez spregnutih ili utegnutih konstrukcija,
• sa mirujućim opterećenjem.
b)
• krovne konstrukcije sa mirujućim površinskim
opterećenjem,
• koje se obračunavaju putem uobičajenih tabela za statičko
obračunavanje konstrukcija.
c)
• zidarski radovi, uključujući sve prosečne radove do
temeljenja glavnih konstruktivnih nosećih zidova,
• bez utvrdjivanja horizontalne krutosti sistema.
d)
 • ravno temeljenje i
• podupiranje
jednostavnim metodama.

3. Honorarna zona III:

Učinci izvodjačkog projektovanja sa prosečnim stepenom otežanosti, medju kojima
su:
a)
• teške statički odredjene ravanske konstrukcije i
konstruktivni sistemi,
• teške statički neodredjene ravanske konstrukcije i
konstruktivni sistemi
• kod uobičajenih tipova gradjevinskih i arhitektonskih
objekata,
• bez upotrebe sistema prednaprezanja i
• bez ispitivanja stabilnosti sistema.

b)
• jednostavne spregnute konstrukcije višespratnica (visokih
objekata),
• bez uzimanja u obzir uticaja izvlačenja (puzanja).

c)
• konstrukcije i površinski konstruktivni sistemi za zgrade,
uključujući
• noseće elemente i zidove za konstruktivno ukrućenje i
podupiranje.

d)
• konstruktivno ukrućenje kod skeletnih sistema zgrada

4. Honorarna zona IV:

Konstrukcije i konstruktivni sistemi sa natprosečnim stepenom težine realizacije
sistema, medju kojima su:

a)
• Statički i konstruktivno teške za realizaciju konstrukcije i
konstruktivni sistemi
• kod uobičajenih tipova gradjevinskih objekata,
• kod uobičajenih tipova konstrukcija i konstruktivnih
sistema,
• za koje je potrebno i obavezno utvrdjivanje područja
sigurnosti konstrukcija i konstruktivnog sistema, kao i
• obavezno utvrdjivanje čvrstoće sistema,
• za koje je obavezno i potrebno uzeti u obzir i računski
sprovesti njihovu kontrolu i dokazivanje.
b)
• Višestruko statički neodredjeni sistemi.
c)
• Statički odredjeni nosači i prostorni sistemi.
d)
• Jednostavni naborani konstruktivni sistemi, realizovani i
 proračunati na osnovu teorije greda.
e)
• Konstrukcije i konstruktivni sistemi za statički komplikovane
ramovske i skeletne objekte, kao što su
• kulne gradjevine ili soliteri, odnosno objekti
• kod kojih je neophodno vršenje statičke provere stabilnosti
konstrukcija i krutosti sistema, odnosno,
• kod kojih je neophodno vršenje posebnih obračunavanja i
kontrole stabilnosti konstrukcija i krutosti sistema.
f)
• Uvezane konstrukcije, ukoliko nisu obuhvaćene u okviru
Honorarne zone III.
g)
• Konstrukcije i konstruktivni sistemi kod kojih je potrebno
sprovodjenje jednostavne računske provere pomeranja i
klaćenja konstruktivnog sistema.
h)
• Teška statički neodredjena površinska temeljenja,
• statički teške površine,
• prostorna temeljenja upotrebom temelja samaca,
• temeljenja upotrebom šipova,
• temeljenja upotrebom kontra ploča.

5. Honorarna zona V:
Konstrukcije i konstruktivni sistemi sa vrlo visokim stepenom otežanosti izrade i
projektovanja, medju kojima su:

a)
• Statički i konstruktivno neuobičajeno i neobično teške
konstrukcije i konstruktivni sistemi.
b)
• Teške konstrukcije i konstruktivni sistemi kod novih tipova
gradjevina.
c)
• Prostorni štapni konstruktivni sistemi i
• statički neodredjeni prostorni konstruktivni sistemi.
d)
• Površinski nosači i površinski konstruktivni sistemi, kao što
su:
o ploče,
o opne,
o ljuske,
o nabori
za čiji proračun je potrebno upotrebiti teoriju elastičnosti (teoriju
elasticiteta).
e)
• Konstrukcije i konstruktivni sistemi za koje je potrebno
izvršiti posebne provere stepena sigurnosti, a
• čije je provere stepena sigurnosti moguće izvesti jedino uz
pomoć statičkih modela, čijom analizom i istraživanjem je
jedino moguće proceniti nivo stepena sigurnosti
posmatrane konstrukcije.
f)
 • Konstrukcije i konstruktivni sistemi koji zahtevaju obavezno
dodatne dinamičke proračune njihanja – pomeranja.

(2) Ukoliko kriterijumi jedne konstrukcije ili konstruktivnog sistema potpadaju istovremeno
pod više honorarnih zona koje mogu da budu primenjene u obračunu i zbog toga postoji sumnja u
koju honorarnu zonu je moguće ubrojiti posmatrani slučaj, merodavno je pripadanje većeg dela
karakteristika jedne konstrukcije odredjenoj honorarnoj zoni iz stava (1), odnosno, učešće i
sadržavanje pretstavljenih kriterijuma i njihovo pojedinačno sadržavanje unutar jedne honorarne
zone.

❑ 54 PRIKAZ FAZA REALIZACIJE –

POSTIGNUĆA KOD IZVODJAČKOG
PROJEKTOVANJA U OBLASTI KONSTRUKCIJA,
KONSTRUKTIVNIH SISTEMA I
KONSTRUKTIVNIH SKLOPOVA ZGRADE
(STATIKA KONSTRUKCIJA)

(1) Osnovna postignuća kod izvodjačkog projektovanja u oblasti zgradarstva,

konstrukcija, konstruktivnih sistema i konstruktivnih sklopova zgrade (statika konstrukcija), data
su u stavu (3) ovog paragrafa putem opisa faza realizacije posla 1. do 6.
Ove vrednosti su u sledećoj tabeli pretstavljene u vidu procentualnog iznosa honorara
koji su obračunati u ❑ 55.

Vrednovanje osnovnih faza

realizacije (postignuća)
u % (procentima) honorara

1. Idejna skica, idejno rešenje.

Razjašnjenje projektnog zadatka.
Analiza projektnog zadatka. 3

2. Izrada pretprojekta – idejnog projekta

(projektni i planski prednacrt).
Razrada statičkih konstruktivnih
koncepata konstrukcije i konstruktivnog
sistema objekta. 10

3. Idejni projekat.
Konstruktivni idejni projekat.
Sistemski i integracioni projekat.
Razrada konstruktivnog rešenja objekta
Sa uključujućim statičkim proračunima. 12

4. Odobreni projekat.
Odobreni idejni projekat.
(Korigovani – korektovani projekat).
Izrada i zajedničko postavljanje statičkog
proračuna sa pozicionim planom
(planom pozicija)
Njihovo pretstavljanje
 radi odobravanja i tehničke kontrole. 30

5. Izvodjački projekat.
Glavni projekat.
Izrada detaljnih crteža potrebnih za
izvodjenje konstrukcije i konstruktivnog
sistema. 42

6. Supervizija projekta.
Priprema projekta za predaju.
Izrada priloga predmera elemenata
konstruktivnog sistema, uključujući
njihove opise i opise postupaka za
njihovu realizaciju.
Izrada priloga predračuna radova,
za sve neophodne faze radova, uključujući
opise faza. 3

7. Sudelovanje u predaji projekta.

Sudelovanje u odbrani projekta pred
naručiocem posla – investitorom. -

8. Nadzor nad realizacijom projekta. -

9. Nadzor nad objektom u toku perioda

puštanja u rad. -
Nadzor nad objektom u toku garantnog
perioda.

(2) Faza realizacije broj 5. može da otstupa od stava (1) kod:

• gradnje armiranim betonom ukoliko u ugovoru nije naznačena izrada

plana oplate, kao i kod
• gradnje čelikom, bez plana montaže i
• gradnje drvetom, bez detalja spajanja

umanjenjem za 26% (procenata) honorara koji je obračunat u ❑ 55.

(3) Tabela projektnih faza i postignuća, sa detaljnim opisom karakteristika faza, data je u
sledećem tekstu:

Osnovne faze realizacije Posebne faze realizacije

(osnovna postignuća) (posebna postignuća)

1. Idejna skica,
idejno rešenje

Analiza projektnog zadatka.

Razjašnjenje projektnog zadatka sa
usko stručnog aspekta rešenja
konstrukcije i konstruktivnog sistema
u sporazumu sa planerom –
projektantom (autorom) objekta.
2. Izrada pretprojekta –
Idejnog projekta
(projektni i planski
prednacrt)

Savetovanje u pogledu statičko –

konstruktivnog aspekta objekta,
obzirom na važnost pitanja:
- statičke sigurnosti,
- podobnosti konstrukcije
za upotrebu,
- podobnosti
konstruktivnog sistema
za upotrebu,
- ekonomske
opravdanosti
konstrukcije i
konstruktivnog sistema.
Saradnja prilikom razrade koncepta
projekta (planskog koncepta) Uspostavljanje i izrada uporednog
uključujući ispitivanje različitih jednoobraznog obračuna za više
mogućnosti za rešenje plana predloženih mogućih rešenja, pod
konstrukcije (proračuna konstrukcije) različitim uslovima plana objekta.
i konstruktivnog sistema pod Postavljanje i realizacija statičkog
jednakim zadatim uslovima. plana opterećenja (šeme
Ispitivanja uključuju izradu skica opterećenja) kao osnove za davanje
mogućih rešenja. mišljenja o vrsti i načinu temeljenja
Razjašnjenje i postavljanje, za objekta.
konstrukciju i konstruktivni sistem Prethodna izrada mogućeg
objekta, čvrsto utvrdjenih stavova i dokazujućeg obračuna tipa
rešenja, kao na primer, u pogledu: predloženog temeljenja objekta.
- materijala gradnje,
- načina gradnje,
- sistema gradnje, ili
- sistema rekonstrukcije
objekta, ili
- utvrdjivanje
konstruktivnih zahteva
objekta.
Saradnja u prvobitnoj fazi većanja i
analize konstruktivnog sistema,
zajedno sa predstavnicima
investitora – naručilaca i drugim
učesnicima u procesu projektovanja
koji su u usko stručnom pogledu
angažovani na realizaciji procesa
projektovanja, a sve pod odobrenjem
naručioca i autora projektnog
rešenja.
Učestvovanje u realizaciji početne
faze izrade predmera i predračuna
konstrukcije i konstruktivnog
sistema.
3. Idejni projekat
Sistemski i integracioni
projekat

Razrada rešenja konstrukcije i Izrada statičkog proračuna sa

konstruktivnog sistema objekta celovitim postupkom obračuna, kojim
(statička razrada) na osnovu i se dokazuje i pokazuje tačnost svih
obzirom na: obračunskih stavki.
- plan objekta i Izrada dokaznog statičkog proračuna
- integrisane posebne sa svim detaljima neophodnim za
stručne projekte objekta, izvodjenje objekta.
uključujući: Dodatni rad ili dodatni utrošak
- rešenje konstrukcije, vremena na izradi posebnih
dato u odredjenoj uputstava i opisa za izradu
razmeri, specifičnih konstrukcija ili
- uključujući kotiranje konstruktivnih detalja.
mera vezanih za Posebno, rad na izradi detaljnih
konstrukciju, opisa konstruktivnih detalja.
- ostala numerička Predmer i predračun utroška
odredjenja i materijala, kao na primer, utroška
- statički proračun. čelika prilikom izrade čeličnih
Izrada dodatnih statičkih proračuna i konstrukcija.
odmeravanja. Priprema predmera i predračuna
Čvrsto i konačno utemeljenje radova i materijala kao tendera kod
konstruktivnih detalja i glavnih raspisivanja konkursa za izbor
statičkih merenja konstrukcije i najpovoljnijeg izvodjača, takodje, kao
konstruktivnog sistema u odnosu na, neposredne podloge za izvodjenje.
na primer:
- oblikovanje glavnih
nosećih vertikalnih i
horizontalnih elemenata,
- elemenata primarne i
sekundarne noseće
konstrukcije,
- detalja ukrućenja,
- detalja veza
konstruktivnih elemenata
sredstvima za vezivanje,
- uključujući sve prateće i
neophodne statičke
proračune.
Sudelovanje u izradi tehničkog opisa
objekta.
Sudelovanje u dogovorima sa
predstavnicima investitora,
nalogodavaca, kao i drugim
specijalizovanim učesnicima u
procesu projektovanja u vezi
odobravanja i prihvatanja projektne
dokumentacije.
Saradnja prilikom izrade i obračuna
troškova potrebnih za realizaciju
objekta.
4. Odobreni projekat,
odobreni korigovani
projekat
Izrada i postavljanje konačnog
projektnog rešenja za odobrenje u
vidu statičkog proračuna konstrukcije
i konstrukcionog sistema, uzimajući
u obzir sve prethodno date projektne
uslove:
- kako one koje je
postavio projektant –
autor, tako i
- uslove koji proističu iz
zakonske regulative i
standardizacije, posebno
- uslove sa područja
gradjevinske fizike i
sličnih oblasti.
Završetak pozicionog plana (plana
pozicija) za izradu konstrukcije i
konstruktivnog sistema i donošenje:
- statičkih pozicija,
- tabela dimenzija
konstruktivnih
elemenata, kao i
- dimenzionisanje
konstruktivnog sistema,
- donošenje tabela
saobraćajnog
opterećenja konstrukcije,
- liste tipova i kvaliteta
gradjevinskog materijala,
- opisa i detalja
specifičnosti konstrukcija
koji su dati u opštem smislu u razradi
projektne dokumentacije –
arhitektonskog projekta.
Prethodno opisani prilozi daju se u
- pismenoj i
- grafičkoj formi – kao
kompjuterski crteži ili
crteži na pausu.
Zajedničko uskladjivanje i
postavljanje osnova i podloga
- projekta konstrukcije i
- konstruktivnog sistema,
- statičkog proračuna
i njihova priprema i predstavljanje za
konačno zajedničko odobravanje.
Pretresanje i rešavanje sa
predstavnicima tehničke kontrole,
inženjerima zaduženim za kontrolu
projektne dokumentacije.
Upotpunjavanje i eventalno
Izrada elaborata iz oblasti
gradjevinske fizike, kao na primer:
- elaborata protivpožarne
zaštite,
- termičke zaštite,
- zvučne zaštite,
ukoliko ovi elaborati nisu, zbog
posebnih karakteristika objekta, već
uključeni u projektnu dokumentaciju,
obradjeni od strane lica
specijalizovanih za pojedine oblasti
gradjevinske i arhitektonske fizike.
Izrada statičkog numeričkog
obračuna sigurnosti objekta i davanje
mera:
- osiguranja zgrade i
gradilišta,
- osiguranja tla ispod i
neposredno oko zgrade
od sleganja, klizanja ili
- obrušavanja,
- proračun osiguranja
budućeg objekta od
sleganja, klizanja ili
pomeranja.
Realizacija crteža koji uključuju
statičke pozicije i dimenzionisane
detalje:
- statičkih elemenata,
- šeme armatura,
- profile elemenata,
- šeme pozicija
opterećenja,
- šeme uticaja
opterećenja,
- vrstu i kvalitet materijala
koji je upotrebljen za
izradu konstrukcije.
Takodje, uz crteže se prilažu posebni
tekstualni opisi koji detaljno
objašnjavaju posebnosti konstrukcije,
što predstavlja prilog – dokaz uz
izradjeni pozicioni plan.
ispravljanje tehničke dokumentacije,
uključujući njene detalje isto kao i
opšti plan.

5. Izvodjački projekat,
projekat za izvodjenje
Razrada rezultata faza realizacije 3 i
4 sa posebnom pažnjom
posvećenom u odnosu na razradu i
uticaj integrisanih specijalizovanih
projekata vezanih za osnovni
projekat objekta.
Završavanje detaljnog projekta
oplate.
Upotpunjavanje izvodjačkog projekta
detaljima i elementima sklopa
objekta.
Upotpunjavanje izvodjačkog projekta
računskim potvrdama vezanim za
dimenzionisanje konstrukcije i
konstruktivnog sistema, sa:
- opisima konstrukcije,
- opisima konstruktivnih
detalja,
kao na primer:
- detaljima armature,
- presecima nosača i
- detaljima konstruktivnih
čvorova.
Izrada plana montaže kod čeličnih
konstrukcija.
Izrada krojnih planova i detalja kod
drvenih konstrukcija.
Prethodno pomenuti planovi ne
uključuju izradu radioničkih crteža
niti fabričkih detalja, za one elemente
koji se rade u fabrici, u industrijskom
procesu proizvodnje.
Predstavljanje detaljnih tabela i
specifikacija u slučaju metalnih
konstrukcija, kao i izrada predmera i
predračuna vezanih za izradu
konstrukcija.
Tabele i specifikacije se izradjuju kao
dopuna statičkim i drugim
proračunima vezanim za konstrukciju
ili predmerima vezano za metalne
konstrukcije.
Izrada radioničkih crteža kao i
detaljnih crteža za fabričku izradu
kod:
- čeličnih i
- drvenih konstrukcija.
Izrada planova elemenata i detalja
za izradu:
- konstrukcija od gotovih –
prefabrikovanih
elemenata i
- sklopova od betona i
armiranog betona.
Ovi planovi uključuju:
- specifikacije elemenata
konstrukcije,
- njihov predmer i
- predračun.
Razrada i sprovodjenje:
- postupka
prednaprezanja i
- izrada protokola
prednaprezanja
kod realizacije konstrukcije od
prednapregnutog betona.
Statičko dokazivanje i proračun
postupka izvodjenja u slučaju kod
suštinskih izmena odobrenog
projekta, koje je potrebno izvršiti, a
koje nisu bile ugovorene i nisu
obavezujuće za izvršioca posla.

6. Supervizija projekta,
predmer detalja i
izrada plana realizacije
objekta
 Izrada priloga uz opis radova i faza
Supervizija i izračunavanje: realizacije konstrukcije i
- količine armature kod konstruktivnog sistema.
armiranobetonske Izrada programa izvodjenja radova
konstrukcije, na objektu, za one vrste radova koji
- količine i težine čelika nisu predmet osnovnih radova ove
kod čeličnih konstrukcija faze.
i Ukoliko su radovi obuhvaćeni
- zapremine drvenih masa osnovnim radovima, dopunskim
kod inženjerskih drvenih postignućima će biti obuhvaćeni oni
konstrukcija, prilozi uz osnovne radove, koji nisu
uključujući: njima obuhvaćeni.
- obračun pripadajućih Izrada priloga uz predračun radova
delova i elemenata koji nisu obuhvaćeni osnovnim
konstrukcije, fazama postignuća.
- spojnih i vezivnih delova Postavljanje liste faza radova na
konstrukcije, izradi noseće konstrukcije.
- vezivnih materijala,
kao prilog uz izradjeni predmer i
predračun.
Izrada detaljnih faza realizacije kao
poseban deo razrade faze
izvodjačkog projekta.
Pripremanje licitacionog elaborata –
konkursnih podloga za izbor
najpovoljnijeg ponudjača radova
konstrukcije i konstruktivnog sistema
objekta.

7. Učestvovanje u vršenju
izbora najpovoljnijeg
izvodjača radova
Sudelovanje kod ocenjivanja i
vrednovanja ponuda za izvodjenje
radova, datih na osnovu opisa
radova, programa i plana realizacije
objekta.
Saradnja kod ocenjivanja i
vrednovanja alternativnih ponuda i
ponudjača.
Izrada priloga dopunskih radova
(dodatnih troškova), kao jediničnih
cena ili u vidu paušalnog iznosa.

8. Projektantski nadzor,
gradjevinski nadzor,
nadzor nad objektom
u toku gradnje,
nadzor nad gradnjom
Inženjersko tehnička kontrola
izvodjenja konstrukcije i
 konstruktivnog sistema objekta.
Generalno usaglašavanje
konstrukcije koja se izvodi sa
odobrenom statičkom podlogom.
Inženjerska kontrola gradjevinskih
sredstava koja su prisutna na
gradilištu, kao na primer:
- radnih i pomoćnih skela,
- kranskih staza,
- osiguranja širokog
otkopa,
- kontrola sigurnosnih
skela.
Kontrola:
- izrade betona,
- armiranja,
- procesa betoniranja
objekta
sa posebnih konstruktivnih aspekata,
kao što su:
- statičke kontrole,
- kontrole otpornosti
materijala i
- kontrole kvaliteta
materijala.
Savetovanje i savetodavstvo na polju
tehnologije proizvodnje i ugradnje
betona.

9. Vršenje radova
direktora gradilišta,
rukovodioca gradilišta za
izradu konstrukcije i
konstruktivnog sistema
objekta
Radovi kojima se:
- organizuje proces
gradnje,
- uspostavlja kvalitetan
proces gradnje i
- nadziru mogući uticaji na
sigurnost konstrukcije
objekta,
- nadziru mogući uticaji na
kvalitet konstrukcije
objekta.

❑ 55 TABELA HONORARA ZA
OSNOVNE FAZE RADOVA
(POSTIGNUĆA) NA POLJU
IZVODJAČKOG PROJEKTOVANJA
 U OBLASTI KONSTRUKCIJA,
KONSTRUKTIVNIH SISTEMA I
KONSTRUKTIVNIH SKLOPOVA ZGRADE
(STATIKA)

(1) Najniži i najviši iznosi honorara za područje obuhvaćeno ❑ 54, za osnovne faze
realizacije (postignuća) kod projektovanja u oblasti:
• konstrukcija,
• konstruktivnih sistema i
• konstruktivnih sklopova zgrade
• (područje statike konstrukcija),
dati su putem obračunatih utvrdjenih iznosa u sledećoj tabeli honorara.Detaljna razrada je
prikazana na stranama 207 do 231.

(2) ❑ 16 stavovi (2) do (4), takodje se primenjuju.

 ❑ 56 PORUDŽBINA, UGOVOR ILI
RADNI NALOG SA VIŠE
PROJEKATA KONSTRUKCIJE,
UKLJUČUJUĆI SLUČAJEVE
KONSTRUKTIVNOG PREPRAVLJANJA I
NADZIDJIVANJA OBJEKTA

(1) Ukoliko jedan ugovor, porudžbina ili radni nalog obuhvata više objekata sa
konstruktivno različitim sistemima ili konstruktivnim elementima, u tom slučaju obračunavaju se
honorari za svaki projekat konstrukcije ili svaki statički proračun, odvojeno.

(2) Ukoliko jedan ugovor, porudžbina ili radni nalog uključuje više objekata sa
konstruktivnim sistemima koji obuhvataju medjusobno uporedive projekte konstrukcije istih
honorarnih zona, u tom slučaju se troškovi koje je moguće obračunati, a odnose se na troškove
izrade projekta konstrukcije i konstruktivnog sistema (uključujući statički proračun) jedne
honorarne zone, obuhvataju obračunom honorara.
Ukupan honorar obračunava se prema zbiru troškova koje je moguće obračunati.

(3) Za slučaj kada ugovor, porudžbina ili radni nalog obuhvata više objekata sa
konstruktivno istim sistemima koji pretpostavljaju iste projekte, tada se za svako ponavljanje
procenta realizovane faze realizacije (postignuća) 1. do 6. u ❑ 54, vrši umanjenje za 90 %
(procenata).

(4) U slučajevima konstruktivnog prepravljanja, konstruktivnih nadgradnji i promena u

konstruktivnoj strukturi i sistemu jednog objekta, moguće je izvršiti uvećanje honorara
obračunatih po osnovu ❑ 55 i to do 50% (procenata) uvećanja u odnosu na utvrdjeni iznos
honorara.
Pored toga, moguće je troškove za pojedine izdvojene celine (faze) realizacije ili
izdvojene delove pojedinih faza realizacije, obračunati prema ❑ 52.
 DEO VIII

ZAVRŠNE ODREDBE I
ODREDBE VEZANO ZA PRIMENU
OBRAČUNA HONORARA

❑ 57 PRIMENA OBRAČUNA

(1) Obračun predstavlja predlog i može se kao predlog za obračun primenjivati po

sopstvenoj volji i nahodjenju projektanata – izvršilaca i investitora – naručilaca, a uz obostranu
saglasnost.

(2) Ukoliko je dogovorena dobrovoljna primena Obračuna, moguće je sadržaj obračuna ili
neke njegove delove uneti u ugovor izmedju naručioca (investitora) i izvršioca (projektanta).

(3) Obračun honorara ne predstavlja uslov za realizaciju bilo koje ugovorne strane, već je
njegova upotreba isključivo predmet dobre volje dve ugovorne strane.

(4) Moguće je vršiti izmene delova i elemenata Obračuna, u skladu sa okolnostima i

potrebama pojedinog posla, uslovima i potrebama naručioca posla.

(5) Ukoliko se Obračun honorara primenjuje u celosti i to u neizmenjenom obliku, moguće

je unošenje klauzule u ugovoru izmedju naručioca i izvršioca posla o primeni Obračuna honorara,
na koji način je celokupan sadržaj Obračuna honorara unet u sadržaj ugovora.

❑ 58 ZAKONI I
ZAKONSKE ODREDBE
 (1) Svi zakoni i zakonske odredbe koji su na snazi, a vezani su za oblast i područje koje
pokriva Obračun honorara, primenjuju se u svom datom obliku.

(2) Ukoliko pojedinačni slučaj to zahteva, moguće je prilagoditi sadržaj ili pojedinu
odrednicu Obračuna honorara važećem zakonu, ili novonastaloj situaciji nakon donošenja
posebnog propisa ili zakona u posmatranoj oblasti.

(3) Ukoliko je Obračun honorara unet kao klauzula u ugovor, moguće je stavove iz
Obračuna koristiti prilikom:
• obračunskih situacija,
• konačnih situacija,
• veštačenja ili
• superveštačenja.

❑ 59 STUPANJE NA SNAGU
OBRAČUNA

(1) Obračun honorara za realizacije (postignuća) arhitekata, inženjera, urbanista,

prostornih planera, stupa na snagu i primenjuje se od dana izdavanja knjige Obračuna, odnosno,
od dana izlaska ove knjige iz štampe.

(2) Ugovorne strane koje zaključuju svoje ugovore nakon objavljivanja Obračuna, mogu
vršiti obračunavanje honorara na osnovu ovog pravilnika.

(3) Ugovorne strane koje su zaključile ugovore u periodu pre stupanja na snagu ovog
Obračuna, mogu sporazumno, putem ugovorenog aneksa ugovora, vršiti obračune honorara
nakon stupanja na snagu ovog Obračuna, za poslove koje vrše u periodu nakon stupanja na
snagu Obračuna.

(4) Revizija i sporazumne izmene ugovora koji su zaključeni pre stupanja na snagu
Obračuna, mogu biti vršeni u skladu sa Obračunom, a u medjusobnom dogovoru dve ugovorne
strane.
 TABELA HONORARA UZ ❑ 16. ODELJAK 1
__________________________________________________________
_______________________________________
predračunate zona I zona II zona III zona IV zonaV
investicione
vrednosti od do od do od do od do od do
____€________________________________________________________________________________________________________________

6 000 000 267 000 312 200 312 200 372 400 372 400 462 700 462 700 522 900 522 900 568 000
7 000 000 311 500 361 700 361 700 428 600 428 600 528 900 528 900 595 800 595 800 646 000
8 000 000 356 000 411 200 411 200 484 800 484 800 595 200 595 200 668 800 668 800 724 000
9 000 000 400 500 460 700 460 700 541 000 541 000 661 500 661 500 741 800 741 800 802 000
10 000 000 445 000 510 300 510 300 597 300 597 300 727 800 727 800 814 800 814 800 880 000
20 000 000 890 000 1 012 000 1 012 000 1 174 000 1 174 000 1 417 000 1 417 000 1 579 000 1 579 000 1 700 000
30 000 000 1 335 000 1 504 000 1 504 000 1 729 000 1 729 000 2 066 000 2 066 000 2 291 000 2 291 000 2 460 000
40 000 000 1 780 000 1 987 000 1 987 000 2 263 000 2 263 000 2 677 000 2 677 000 2 953 000 2 953 000 3 160 000
50 000 000 2 225 000 2 473 000 2 473 000 2 803 000 2 803 000 3 298 000 3 298 000 3 628 000 3 628 000 3 875 000
 TABELA HONORARA UZ ❑ 16. ODELJAK 1
__________________________________________________________
_______________________________________
predračunate zona I zona II zona III zona IV zona V
investicione
vrednosti od do od do od do od do od do
____€________________________________________________________________________________________________________________

50 000 3 330 4 050 4 050 5 020 5 020 6 460 6 460 7 430 7 430 8 150
60 000 3 990 4 850 4 850 6 000 6 000 7 710 7 710 8 860 8 860 9 720
70 000 4 660 5 660 5 660 6 980 6 980 8 980 8 980 10 300 10 300 11 300
80 000 5 320 6 450 6 450 7 970 7 970 10 230 10 230 11 750 11 750 12 880
90 000 5 990 7 260 7 260 8 950 8 950 11 490 11 490 13 180 13 180 14 450
100 000 6 650 8 050 8 050 9 910 9 910 12 700 12 700 14 560 14 560 15 950
200 000 13 300 15 910 15 910 19 390 19 390 24 610 24 610 28 090 28 090 30 070
300 000 19 950 23 570 23 570 28 400 28 400 35 650 35 650 40 480 40 480 44 100
400 000 26 600 31 040 31 040 36 960 36 960 45 840 45 840 51 760 51 760 56 200
500 000 33 250 38 350 38 350 45 150 45 150 55 350 55 350 62 150 62 150 67 250
600 000 38 400 44 390 44 390 52 370 52 370 64 340 64 340 72 320 72 320 78 300
700 000 42 700 49 680 49 680 58 990 58 990 72 960 72 960 82 270 82 270 89 250
800 000 46 400 54 380 54 380 65 020 65 020 80 980 80 980 91 620 91 620 99 600
900 000 49 500 58 480 58 480 70 450 70 450 88 400 88 400 100 400 100 400 109 400
1 000 000 52 000 61 980 61 980 75 280 75 280 95 230 95 230 108 500 108 500 118 500
2 000 000 94 630 112 100 112 100 135 500 135 500 170 500 170 500 193 900 193 900 211 400
3 000 000 137 300 162 300 162 300 195 700 195 700 245 800 245 800 279 200 279 200 304 300
4 000 000 179 900 212 500 212 500 255 900 255 900 321 100 321 100 364 500 364 500 397 100
5 000 000 222 500 262 600 262 600 316 100 316 100 396 400 396 400 449 900 449 900 490 000