Interesantnu diskusiju manifestnih i lateninih po- sledica akcije u odnosu na samoopravdavajuée i samo- porazavajude predstave, videti, u odeljku 8, Kenneth Boulding, The Image, (Ann Arbor: University of Mi- chigan Press, 1956). preveo Tomislav Longinovie 3.14. a Robert K. Merton ANOMIJA I DRUSTVENA STRUKTURA (edlomak iz knjige Social Theory and Social Structure, The Free Press of Glencoe, London 1964) U sociolo8koj je teoriji primjetno nastojanje oko tumatenja poremeéaja funkcioniranja u_ draStvenoj jaéim bioloSkim poticaji- Ba nekonformisti&no negoli benatadls : ‘top koncepta me.mozemo ‘spomenuti problemi u mnogome prevazt éemo se baviti. Za nau su analizu zatajne dvije grupe. elemenata. Jako “analitiéki odvojeni, ti se cleménti u konkretnim Zemo_ubroijit Piracije odredone kulturom). Te aspiracije konstituira: 3276ce 4yzex ‘os odnu ‘efuegeuod rusou ymuoyeBox z9q vd ye pfoysod om epeyy “Wolfo ngnst ourefwzers seuoponasup ouasaupd onytz JuaWOIADd “HEZIPO Egan see] oBy Yepotod ep wvysodyerd os oe “exruxedns: vfueapyapeu zi f nopesod woysregiunyer nm vpsegn Boynd zp wycejjord nfexour eaysljosopez ypeiso “sou “Auge F epoysp F Oey esooord 1 vpoazord mpi n ofnfa -ofoord 28 uQ “yMmSOap of yofdsn vumsafegnts wUEz -sJOuAEM UTMAe} | “eqpeaosd oaogofu wiouReA Ue AgyeworoNyNsUD — wiolfio wuereayso. onjs{foaopez nifep -ofso. ‘eunfueaesoumd unuoargnap nfnposeyd os “puypefod yop eas vpngour 09 wq emyynuys. ouAygn.Ip nfoazer n ¥fiqopzei nfeap ys ezoiouaes vuZoAlofolq ‘adn3 aas{quefuroid oyer oupqeis ouat % NS OJ, “eavispars t wyedmsod yyuer APeUOr npowxzy pepys eaeztpo os vunfoy n vdru® tody rupass F ofoysod ‘ougeuosy “IS ] ererjoug oesod zn “aoptofunad ‘suezaa szompsd 7 ns oufegeuz npoisod wioy 9 “(esoaou po yess) oftqojoou vugusnienfesey of afoy vz oxrgnap oarpainod ou wreAYs ‘wIofforpeN afuegmmeIso 29 vfjavs “waznTe.10 Sons of vfuegeued yonour uodsey “nfeaefraisr ou 8ze -ofurord 2s yop ‘ememiiso of ysoupqeig “efisesdo afers -od nfuegouod nueigndop: rysuoyez ysoupefjsop euremaEt e ‘nfnaeueuez os agomod ousoazy ‘nfjoesou nfoas n nf{ngerqooad msouanse (jeruSUMMsum) oupe;ToUNT SUT es eunfoy n euedrad n ounzepeu diy puxejod nq ou teprueivo wyedny: nfej SRULITO ULES WOAG Q “efuatmajsO vAOT, ala eumgen uyyjsuoyez efuelfaessjordns 1 vfuesofyus BARA On0j08 zoq ‘eadftIo ypuqosod Hsouzea BognZour ourpef 7 oweweraod ev Soupepysou oj four ‘oWWeN “Tayo nuerzyewoNIsuE A ndoytfd o ‘Ousficow wefualru azour vas as jsougéA “nsouponpour nupeys nv! -wuod yuige3nap zm 1 of ep ox 7 Eypaap ou ‘ouaz -napz n{njefp ‘ourou eysuoyez 1 IAo!fo Tuoperpo uror “many, 3sef 07 ‘eyeueureye edniS oftap. 03 ep _mypaaysa, ‘RUICULION WAYSMOYEZ TOitIBO-eALISpar I “eft -egeuod euaygndop TEU 7 Hud) Ts fern ypueffaz nf -aoajojalpfeu.sourpefod oysu ez -ouyy “euew10-umMOAO[a!p_ 1 8 ougnu nfexppuoy ou tAqeredutt Faspaipo nfeigndop yp nfeacliyez os vunt ener wWEysuoyLz YI wruyeiow s vastyo WI -sex ofnzaaod edna wuadignap expeas « fueapreszso eaoyt{u oureU oatfireatrd -AnBax ‘ofnporpo “wanaynayS wuDATgTITG, ~~. vfuareayso ourgeu r AL ‘ouenureojp eunfu ni ‘eunf SPRiT UWywroazt 's ouezeaod efioendse ypiuimyjny yy po ns SPN rofueljarz oudnas ez eAouso« ovazeu uojuT] of og BBoul niusuoduy nargnfpyst | ou Fe ‘naouso nfrazlika u naglaSavanju (vaznosti) ciljeva, s jedne, i pravila, s druge strane. U ekstremnom slutaju, nagla- Tako ée se u atletskom natjecanju cilj pobjede ogo- jen od institucionalizirana sjaja, kao i uspjeh u borbi, prije tumatiti kao »pobjeda u igrie nego kao »pobjeda putem unaprijed odredenih oblika aktivnosti«; nagrada se dodjeljuje za uporabu tehnitki djelotvornih ali ne- legitimnih sredstava. mudrim. slaganjem Karata, Nelagoda koja se javija u kritiéam trenutiu, kao i Jaina priroda javnog prekr ans remat, ao fla pride jevnog piekrtaa, miéki odrazi druStvenog makrokozmosa. Svakako, taj se proces ne samo na podrugju sporta, Proces u kojem odué je ishodom demora- Hzira, mpr. deinstitucionaliza bitost je. grupa u kojima'ta dva razdoblja u razvoju druStvene strukture 330 nisu potpuno integrirana, Ekstremno isticanje akumu- lacije dobara kao znaka uspjeha u naSem druStvu, go- yori protiv dnstitucionaliziranih naéina pribavijanja Dlagostanja. Prijevara, korupoija, kriminal, ukratko, Sitav niz postupaka, Gitav katalog proskribirana pona- od velikog teorijskog znatenja za proufavanje dolctri- me po kojoj se antidru8tveno ponaganje izvodi iz bio- lo8kih poriva 4 ogranigenja koja nameée druStvo. Tu Je razlika izmedu izrazito utilitarne interpretacije koja ‘smatra da su Ijudski ciljevi bezswrhoviti i analize po Izvan tih tipova kulturnog modeliranja nalazimo 5 lo- gitki moguéih oblika prilagodbe pojedinaca unutar drustva ili grupe. ciljevi kulture inst. sredstva I konformitet i & pitt belt + = podbacivanje i zamjena novim ciljevima i normama« «ove se kategorije odnose na ulogu prilagodbe u spe- cifiénim situacijama a me na osobu in toto. Tretirati razvoj ovog procesa u razligitim sferama ponaganja 331eee woezeIgo tonfepera nfepeqoiso tourpefod vapyedszod EqOsO p LUE dg “(eungod ‘urez “Hengpr “effowaour) 4 t TIT “IT eqposepud 1 aonBou vy wee -poad ou o10js ouoaignip zemun vfrousiswZo eaoysfu: ep oF wm REuz ou e ‘nfeumd eu BLO Nfoy amps ouAy ‘Stup IemUN } ooMMOp!p afm vfuegeuod eaoys{E 100 zp vumslegns uMBeU n vp Det : ‘oggnap yy ndnad efngnipn Hoy wrouo o ovy nyeSor3e woYspnfy o YuOAGS wygnd “op eoquolwig ep Weu oavidg “yeroznz; ofou opausd Ovsy efird Hosod adnad woupora qpufjouey weds ouexofut -welegnys ‘nefpr ours ogg ovy “ex0A03po ypndour po woupef m nfexzedue os ep ooumpafod xesaud SUR How eLo}Te] po oyou MIZeAs! yRIEpEZ. of SUN ***i tee uvodenju »novog druktvenog poretkae, javija se pobuna. Mozemo ispitati konkretan’ sluéaj koji je Lohman analizirao i u kojemu se nalazi kljué naSeg odgovora. Lohman je pokazao da pojedina podratja nedaleko i niskih prihoda da konkuriraju drugatije do li orga- niziranim kriminalom (koji donosi visoke prihode). Ova situacija sadr#i za nas dva vazna obiljeZja, Prvo, takvo antidruStveno pona8anje je »prouzrogenoe odre. denim kkonvencionalnim kulturim vrednotama kao i nedostatak integracije ciljeva i sredstava i postupaka, tj, elemenata kulturnog obrasca (pattern) i odredene Klasne strukture, ide u prilog povedanju uestalosti antidruStvenog ponaSanja. Drugo je obiljezje istoga matenja. Pribjegavanje djelovanju a okviru zakona ograniveno je dinjenicom 334 da je stvarno pribliZavanje Zeljenu uspjehu na konven- cionalan naéin, usprkos naoj postojanoj otvoreno-klas- n0j_ ideologiji, relatino rijetko i medostupno za one koji su hendikepirani poradi nedostatnog obrazovanja i slabih novéanih prilika, Dominantno isticanje ideje uspjeha je, prema tome, dovelo do postupnog slablje- nja zakonskog i porasta nezakonskog ponaganja Sto je postalo sredstvom poroka i lriminala. Zahtjevi koje pojedincu nameée kultura su nespojivi. S jedne strane, od njega se tra%i da svoje. ponaSanje uskladi i usmjeri ka zertanju bogatstva, a s druge zakonski dopusteno izvede. Posljedice ovog proturjedja javijaju se u vidu pojave psihopatoloskih osoba, i(li) antidruStvenog ponaSanja i(ii) revolucionarnih alctivno- predstavlja pobjedu necudoredne inteligencije nad mo- ralom propisana pada. Ovo zadnje odredenje primamna je znatenja. Ono sugerira da, Zelimo li otkriti izvore antidru’tvenog po- naganja, moramo imati u vidu i ostala razdoblja u razvoju druStvene strukture osim onih u tojima se ekstremno istiéu ciljevi novéana uspjeha. Sve veta wtestalost zastranjena ponaSanja nije prou- zroéena tek nedostatkom moguénosti di pak tim pre- tieranim isticanjem novéanog. znatan dio te iste populacije, strogo ograniéava ili potpuno uklanja pristupatnost tim odobrenim postup- 335ie. IN9070190S A WYZITYNODANAS TT -nfpm ogodo ns ofox n wungojn npot esoupo rojdmi0x Wl zZ{a npr n ureup ‘eBom dnys urezey pey suKou -od ep ‘opjed “eon dnys« eum} gould PREUZO ifoapay, os ezour eamynys euoA}gnIp wUIGOSo. EUACUSO By, “eBom ZU pea vupof euezaaod oftu snyeIs pHOAgNAP Fyeas zm ep ogavjsocyoid po unzejod ef euoyuyy po mye Aizex vz "eueyyZe UTpAL UIT F UAHA ypoa oudrasod ‘os pon rug ‘Hoy ‘efwepays vpsn yeurod avyey ofngnfpyn wuo ou ‘euamods afngnisez ou ep epeur oYeT Ip8I Os egour “eye nyjogod n of vyyzeYy “orgrzejod Oey eupepy od epojizt vfox ‘H{pdeouoy fonoucqury nm exQ0} af OF, “dom. vonfexeaospo vuezoaod esmeys YH po pyeas zn of up. T BSNgeIS OAISOUTE euAZeZ CUAOUIWOU MAygNap n eq -oso eYEAS EP noywefuIg NUACUSO NUEAIDNISeU OsNP oeT “ynunoy ousef of uoquy] numynys nueajgnap nfereays yoy ‘eumsoupo ¥ efuegeuod eunoseigo s efueappezgr snqe}s nyspus Woy Q “YSnrp vunfweapjega umUefsoId s ouepepysn efuegeuod — woSojn pod {sougnp | ward Buspaupo ofngniyyn foxy nuosis mouoagnap n [vzot -od vpeays uojury ‘efuegeuz auIOy “wosmeEys pog “euojur] eydy -ofjn aeAyez agiafem eqay ‘ojyszagt (pe 0} 9s eq ‘omINYS euaaygnip nfuepesd n yor exons a8op oudargnsp F FsnqeIs FreAygMAP ep 239q f -easn ofyBoyowos ouswerans ere2HeI001 BUTEA ‘npalSod woSnap woyeas n yeaoyyzer ougosnpart 2s OYORLPY voomn Van's VALLVWETEOUd (sol oun ‘IIIA “43o}0100g fo jousmor ysmrag oy, Zt) owo1do) ALXOUL ANSOTOINOS IWATHOUd :VOO1N das uowon Bury 140qou puung-seqoadoyy vlungr eponaad ‘afuegeuod ouosgnapyue 7 ozoinow ‘ways ‘fevefideu ‘ysomuuqez ouesoljerd afnpngod ‘naignap woxgueWe n Hsouzomrque F eyafdsn vur2sou ofwes OUpaIA TUAUeURKOP YE Bfueteayso ofegnyzod suojgndopon zor eaTzyjeor eforqure euareajsoou ‘ged as Tg ‘offoensys aarzipzjeu oa0 zp vsef27q eusoupnoun vz efuesex op opoaop ofioerdse ouspa{nso p afowxstun veystdsn efzeftrqo updo yn vfuoreajso weds nsoupo n vypzer YpuseDy afaeforsod afnpngouto efroezpires.io euoaygnip epefojsod yueinds rq eusfu 1q ep ou e ‘ayLzp4 DUSOLY ups? 1q vp nfeavzrpod yalpo as EL ‘Tufjezod BurAS NuE}sod ou Yop ngWS? vYyeldsn tosyeuz os OFLT, smoypfdsn weg -sou vu Wesjod n woempofod p ednad ypsiegmyrou afuefoysod agriod vfwojoapr eueyeZo wen Ao “vor “Refit unSnig “ndesdo nyyoa n vffavf ofuegeuod owoay -{uIppue os ep oye1 ‘eaoyeuz Ypulfezod wfuezsod euGene zbog toga Sto zauzimaju odredeni drustveni sta- tus. Konkretno, u naSem prouéavanju medicinskih Sko- Valja istaGi da se skup uloga (role-set) razlikuje od onog Sto sociolozi omaguju terminom »mnogostruke ulogee (multiple roles). Naime, termin mnogostruka otvara prostor za svoje viastite analiti¢ke probleme, u Sto ovdje neéu zalaziti,) Pojam skup uloga podsjeéa mas na tyrdokornu dinje- nicu da je ma izgled jednostavna druStvena struktura svete poslovima druStvenog Zivota i da im pritom eks- tremni konflikti, povezani sa skupovima njihovih ulo- ga, ne budu svakodnevna, veé ianimna pojava. Ako relativno jednostavna ideja skupa uloga ima ne- ku teorijsku wiljednost, to moze proizvesti probleme 338 uloga tako da posjednik statusa ulazi u sukobe manje nego Sto bi ulazio kad ti mehanizmi ne bi djelovali. Upravo tim druStvenim mehanizmima, posvetit éu os- tatak ove diskusije. Prije nego Sto to udinim, ponovit éu dzloZenu argu- mentaciju, Polazimo od jednostavne ideje, za razliku ‘od onog Sto je gotovo opéenito prihvadeno, da jedan Status u drudivy ne ukljutuje jednu nego niz povezanih uloga, Sto suodnosi nosioca statusa s raznim drugim nosiocima. Drugo, dodajemo da ta strukturalna dinje: nica, izrazena terminom skup uloga, izaziva svojevrsne analititke probleme i odgovarajuéa pitanja u empirij- fikacija druStvenih mehanizama, to jest raSélanjuje i objas- njava skup. uloga mnogo bolje nego u skitaja: kad mehanizmi ne djeluju. Treée, 24 fazliku od problema Koji Su Centrirani oko pojma mnogostrukih uloga, ovaj se tie drugtvenog rasporeda koji objedinjuje déekiva- nja povezana sa skupom uloga; nije rijet u prvom redu © poznatom problemu kako nosioci statusa izlaze na kraj s mnogim, esto konfliktnim zahtjevima, koji im se postavijaju. To je dakle problem dru8tvene struk- ture, a ne problem snalavenja pojedinaca u slo%enoj strukturi odnosa u kojoj se malazi. Konatno, natinom postavijanja analitiékog problema razvija se logika ania- lize samog sluéaja i to potpuno u terminima elemenata draStvene strukture, a ne u terminima koji pmiaju konkretan historijski opis druStvenog sistema. Sve to, naravno, pretpostavija moguénost raznih, a katkada i konfliktnih, o&ckivanja s obzirom na pona- Sanje onih nosilaca statusa koji su povezani sa skupom uloga. Meni se éini da je osnowni uzrok tog konflikta 22" 339Te sou ofuegeuod ex nfueoatm n rapous oyeupefpod nsx eso ednys rourpD las ofpeyWENS ousaignap 30q7, “pow vfpequesio vuesMse] WOIMyMH, Sepa ef yop ‘oye n nfryofpns fox ysnxp nsodjo youdns eu ogedep ‘efjon euspexpo omjouen rfoye fousxygnrp Fon TWH § “AseIA § Hour yofpodses n es Izepen eZom. ednys nfjoeapqeys ez urezrmeyous ryn8our Wepelis voo1n Yds VINIDINGVdTid AGH INOW A AMTIZVa *e8omn dnys aocyyfe waft -anyses of yfox po eoeuzpofod soupo n vfusgnfpm S071 VOOIN FACdNAS OLVEFINMILEY LON IWZINVHAW INTVLIDOS Ove “efutorsry ou & efyBojoIOos eyYSIo100;. voNUZ su “‘emmpofir uNantq “Heactefp 1q om Tuo pey ona eB 1q OIF ou ex7erod fuedms wea cpoaqoid Hoy ‘eumezpreyour YMamsp ofoesyMUopE nuelqord WoAQnIETe o ofou “yeposod tuosygnap vaxpejacid ep marys uroysfuroysry tepdo o yer ou os ofpag ‘nfmalp ouseyye TF cures e8oqn Modnys ep Wer Hey ow ‘ounesew ‘os mM, “qoyns e{mowod vdnysew vd ‘meaojefp nBour ow wuzmreyour i ‘naygnap n ofezojod ouzer nfeumznez rox eup -nfy unBnup: s esoupans oupemmmiys esom ednys Soacy fu oyord os ox ‘esmyes umeiso WAS oo0Isou ez wE -pofudms wruzex ni pofpra ‘sms wepof fey ez pola OFRO 01g ‘vUsypered oes Wnysod ezour effermn fegnis Heuzod vunag “eunfa s nfupems eavzoio ayoan edoTA. ednys vaourQ ofueacupoia ommorpEuCyY § ONQUZEY qeuaayzreaqns ogedep WE wrugmns Trexeus ozour np ‘nfaeaozergo n omsq Soupol vz of ong “eueiol9 Ypuyex Prpedud omar 7 wofaus Zoysjoys mou Tucson — suosieg 1 yous ‘eousdg “xreyy ns og oes BUT -eQHeIos) UTI ZeI ON} Ss TOASUMpol WHS WO) h » —ili u datoj situaciji prevladava ujedinjenu mod ‘Ako toga nema, éesto se razvija koalicija mo¢i nekim €lanovima skupa uloga, Sto omoguéuje ma statusa da idu svojim viastitim putem. Uol U Kojo} suprotstavijene modi u evo skupu vloga now tralizira, nosilac statusa je slobodan da nastavi kalo je ranije namjeravao. Tako u onim potencijalno nestabiinim strukturama, u kojima Elanowi skupa uloga imaju suprotna otchiva- nja 0 tome Sto bi nosilac statusa trebao raditi, ovaj nije potpuno u viasti najmoénijeg medu njima. Stovise, strukturalne varijacije angazmana u strukturi uloga, Bto sam veé spomenuo, mogu pomodi u uévridenju re- Jativne moéi nosioca statusa. Jer u onoj mjeri u kojoj moéni Glanovi njegovog ckupa uloga nisu Zivo zainte- resirani za taj posebni odnos, oni su manje motivirani da u potpunosti ostvare svoju mo¢. Tada ée nosilac statusa biti slobodan da u odredenim granicama dje- Juje slobodno. Da jo& jednom ukazem na ono &to moze dovesti do nesporazuma, Ja ne kazem da je nosilac statusa, zbog suprotnih i8ekivanja Elanova mjegovog skupa uloga, potpuno zastiéen od njihove kontrole. Moja je sugesti” ja da je moé i struktura viasti skupa uloga testo takva da on ima veéu autonomiju no Sto bi je imao da nema ‘umutamjih suprotmosti . . Naveo sam samo nekolilko mehanizama koji stuze za artikulaciju i8ekivanja osoba iz skupa uloga. Daljnja istrakivanja ée otkriti druge, isto tako kao Sto de vje- 342 rojaino donekle izmijeniti i objaSnjenja koja sam dao, Medutim, makoliko se izmijenio sadréaj, vjerujem da Ge logika analize uglavnom ostati neizmijenjena. To éu ovdje ukratko ponoviti. Prvo, pretpostavija se da svaki druStveni status ima = ona ‘ot obuhvatiii Had ‘mehaniami ne bi bil w onaéno Sesto, Sto je matajno: ‘kadadotitni meha- da in utjete a efektivno ispunjavanje uloga “jotnog & no- sioca statusa. Doista, moze se dogoditi da postoji samo jedan uvjet, a to je sistem uloga koji djeluje znatno ispod pune cfikasnosti. Bez pokuSaja da se uspostavi analogija sa drugim tipovima sistema, sugeriram da je to sliéno maiini koja me moze potpuno Koristiti toplin- sku energiju. Ako analogija nije dobra, ona je pak za- sluzna za to Sto iskijuéuje utopijski element savrie- no efikasnog druStvenog sistema. Mi jo8 ne znamo neke uvjete za potpunu artikulaciju odnosa izmedu nosioca statusa i Yanova njegovog sku- pa uloga, s jedne strane, i za potpumu artikulaciju vri- jednosti d i8éckivanja medu onima koji :tvore skup ulo- 343,Sve ceumofan unpdo wuogaasod af efuzed epoa wicysoxd vfuegnmes80 Zoqz om ‘nSnxp vijarsodjard ozqeue vfra “Heupel up os ofpamzey ‘afouymens eynsMorerey uruqasod winup » ‘yigdo efueseays ogn os vupel :ozyeue fray opQHZer oftap wesy yeypez feao ep af ousee feat Hopes 7 es nfexzqeus ‘oltoey “Heys vores 2 nf Mi ayyzer ayaa afoysod ep Ponpnq ‘oN “Maignzp woyeas n vfezojod eaody yruavys npomze epe[sn ojefpadsen uuu vu ofnzeyn 38 1 ZA, Wutrep eftarspaid pex feao “(pot sung ‘1Z¢—60E +L aiainay po1Bojo}00g uvoLiowy — ofpoyMENns vzypeue emsourfod ‘staeq AojsBupy *]) nsoyeupefou sueaygnap aavfod ng es Hox, yourfod ozo mq ns ofprey (961 BOX Mon “OUT eH sopuor ‘opeosd & JO ssaiBorg SUI, “CBojo}00g eyyUIOGz 7) ALIOVMIALLVULS 14IONTd THEN aLooW “Z 10g 2 stave KapsSury pigvany uvay oonerd “RYYPEA Eu nspE o9don peysuod v ‘tofpepn op ofueg -fjoqod oupnipo vz tpofsize ruyeax ns sof vgeaynd wsofe ‘frep 709 28 ong ‘tusesoou } tqe[s puOysIs yUOAIgMAp Ns