Logline

Slobodan, tridesetogodišnjak koji živi u gradu, vraća se kući

nakon očeve smrti i pokušava da izgladi odnose sa porodicom.

Sinopsis

Slobodan(30) nakon 10 godina provedenih daleko od

porodice, bez ikakvog kontakta sa njima, vraća se kući, u rodni
kraj, čuvši da mu je otac umro. Shvatajući da je ispustio jako
bitnu osobu iz svog života, ne želi da se to dogodi i sa ostalim
članovima porodice. Pokušava da oživi stare odnose sa njima, ali
nailazi na otpor, jer je on taj koji je njih zanemarivao sve ove
godine. Slobodan najviše vremena provodi sa bratovim sinovima,
koji su ga prihvatili, i koji sada koriste nekada njegovu
spavaću sobu. U njima vidi odnos koji su, prvih godina, imali on
i njegov brat. Slobodan spašava život mlađeg bratovljevog sina,
a brat Željko(36) ga okrivljuje da ih je on doveo u opasnost.
Slobodan primoran napušta kuću u kojoj je rođen, shvata da je
već davno izgubio porodicu.
Biografije likova(Slobodan i Željko)

Slobodan
’67 godište, drugi sin Vuksana i Slavice. Jako rano, uz pomoć
raznih stripova koje je dobijao na poklon od strica, naučio je
da čita. Sa 6 godina, u periodu polaska u školu doživeo je
traumu, koju je donekle potisnuo, sećajući se samo spaljenih
stripova. Od tada je jako zatvoren, retko pričao sa drugima,
vreme najčešće provodio, i u školi skoro uvek sedeo, sam. Tokom
prvih godina školovanja bio je često izložen napadima drugih,
jer nije mnogo govorio. Stariji brat je uvek bio zaštitnički
nastrojen prema njemu, čak i ulazio u svađe sa ocem, samo kako
bi bio uz mlađeg brata. Slobodan se jedino s njim osećao kao sa
nekim svojim, što on jeste i bio, ali kada su ostajali nasamo,
brat je bio uvek distanciran. Brat se na njega ljutio sam u
trenutcima kada je Zoran bio previše radoznao i ispitivao ga za
ožiljak na grudima, na šta mu je stariji brat govorio da to nije
njegova stvar. Svi upućeni u to su vešto krili od Slobodana
prirodu bratovljevog ožiljka. Tako je bilo čak do završetka
njegove srednje škole, kada su odlučili da mu saopšte, jer su
ocenili da je vreme da prestanu da to kriju, i misleći da je on
spreman na to. Nakon bolnog saznanja, Slobodan odlučuje da
napusti ljude koji su krili tako nešto veliko od njega sve ove
godine, osećajući se tako udaljeno od sopstvene porodice. Otišao
je u vojsku, i nakon odsluženog roka nije se vratio kući, već je
započeo život u Beogradu, i radio sve fizičke poslove za koje je
neko htio da ga plati, živeći na rubu egzistencije. Naredne
godine je provodio usamljeno, upoznajući mnogo ljudi, i nekoliko
žena s kojim je imao kratke veze, ali ostajao uvek sam, jer nije
bio spreman da se otvori i posveti nekome.
Guste, crne kose. Visina između 175 i 180 cm.
Željko,

’61 godište, rođen u selu Mažići, kraj Priboja, kao nastarije

dete Vuksana i Slavice. Ima mlađeg brata. Živi sa suprugom i
majkom u porodičnoj kući na selu. Ima dva sina, Jakova i Pavla
Radi u firmi koja se bavi industrijskim podovima, a privatno
radi kao vodoinstalater, za šta se i školovao u srednjoj
stručnoj školi.
Uprkos konstantnom ženinom prigovaranju psuje Boga, crkvu, iako
se pridržava nekih verskih obreda, i smatra ih svetinjom. U selu
poznat kao najbolji kosač, i čovek koji pomaže kad može. Tako je
i pomagao renoviranje manastira Orahovac u rodnom selu, i oca
Kiprijana ugostio u staroj porodičnoj kući, dok se renoviranje
ne završi. U firmi u kojoj radi je jako cenjen, i smatraju ga
najboljim radnikom(Na pauzi za obrok, njegova jedina pauza tokom
radnog vremena, uopšte ne seda, već jede stojeći, da bi što
manje vremena proveo ne radeći.)
Prosede kose, širokih ramena, preko 180 cm visine. Jakih ruku,
zbog poljoprivrednih poslova koje je obavljao u mladosti.
Kada sedi uvek trese nogom, a na licu mu je blagi osmeh, koji
verovatno krije toliko toga, jer je nemoguće od njega nešto
izvući. Većinu svojih razmišljanja drži za sebe, što ga često
čini ne baš dobrim sagovornikom. Sve potiče iz perioda dok je
još bio mali i bratu spalio stripove, od tada ima ožiljak s leve
strane grudi. Mnogo godina je od Slobodana krio da je on
napravio ožiljak na njegovim grudima, ne želevši da utiče na taj
način na brata, koji je taj događaj potisnuo negde duboko, ne
sećavši se događaja. Kako Željko gleda, taj događaj ga je naučio
da u životu bude pasivan i zatvoren, i govori samo kada je
siguran da to neće nikome učiniti nažao.
Scenosljed (Drvo sećanja)
1. EXT. ISPRED PORODIČNE KUĆE - DAN
Zima je, tmurno vreme, bez padavina. Slobodan(30), u crnom,
na laktovima poderanom kaputu, nakon dugo vremena se vraća
kući. Prilazi izolovanoj seoskoj kući i gleda već malo
iscepanu i vlažnu čitulju svog oca koja se nalazi na zidu
kraj ulaznih vrata. Pokuca na vrata koja mu otvara majka
SLAVICA(60). Ona zatečena stoji na pragu. Slavica ga gleda
kratko, mlako se grle i zatim se pomera da bi ga propustila
u kuću. Slobodan ulazi.

2. ENT. DNEVNA SOBA PORODIČNE KUĆE - DAN

U prostoriji su ŽELJKO(37), Slobodanov brat, sa suprugom
MARIJOM(35). Prostorija sa starim nameštajem, šporetom na
drva i starim televizorom kojem se povremeno zamrzava slika,
a ton nastavlja bez prekidanja. Slobodan razgleda po kući ne
skinuvši kaput. Ukućani pokušavaju pitanjima da pokrenu
razgovor zašto se nije javljao sve ove godine. Slobodan
ostaje nem na njihova pitanja. Slobodanu pažnju sa predmeta
koje je gledao skreće majčinaa konstatacija da je njegov
pokojni otac samo o njemu pričao pred smrt, na licu mu se
pojavi izraz čud̄enja koji brzo nestade sa njegovog lica.
Pita šta je bilo sa starim satom koji je visio na zidu i
zašto su promenili raspored nameštaja. Niko ne progovara.
Slobodan napušta prostoriju u pratnji Željka.

3. ENT. SPAVAĆA SOBA - DAN

Slobodan i željko dolaze do vrata spavaće sobe, Slobodan
zastaje za trenutak, zatim otvara vrata. U sobi su dva
klinca, Jakov(8) i Pavle(5), koji se igraju. Deca su
zatečena prisustvom nepoznatog čoveka i Željko im
predstavlja strica Slobodana. Oni prilaze stricu, nasmejani
i grle ga. Slobodan je zatečen ovakvim dočekom. Pavle ga
upita želi li da se igra sa njima. Slobodan iznenad̄en, ali s
osmehom na licu seda na krevet i pogledom prati igru dva
bratanića.

4. ENT. DNEVNA SOBA PORODIČNE KUĆE - JUTRO

Slobodan ulazi u dnevnu sobu gde se nalazi Marija, seda na

stolicu i prati pogledom svaki njen pokret dok pokušava da
zapali vatru u šporetu. U prostoriju ulazi Željko koji unosi
drva, sekiru ostavlja kraj vrata. Željku je raskopčana
košulja i na grudima se vidi ožiljak, Slobodan ne skida
pogled sa bratovih grudi. Željko primećuje predmet bratove

(CONTINUED)
CONTINUED: 2.

zainteresovanosti i zakopčava košulju, seda na stolicu kraj

šporeta i pomalo trese nogom. Majka Slavicu ulazi u
prostoriju. Slobodan započinje priču o vremenu provedenom u
gradu. Majka ga pomno sluša i seda blizu njega. Prekida ga
Željko, govori mu da je bilo dosta ljudi na sahrani.
Slobodan ne odgovara i nervozan napušta prostoriju. Majka
kreće za njim zabrinutog pogleda, ali je zaustavlja Željko.

5.EXT ISPRED PORODIČNE KUĆE

Slobodan izlazi iz kuće i seda na klupu kraj kuće. Iz kuće

izlazi Slavica sa Pavlom i Jakovom. Slobodan, sada miran,
čuje majčin glas koji govori Pavlu i Jakovu da odu kod
strica. Slobodan dočekuje brataniće koji ga grle i kreću u
šetnju. Slavica ih upozorava da će uskoro kiša. Oni odlaze,
a Željko izlazi iz kuće i prati ih pogledom.

6. EXT. ŠUMA - DAN

Šuma je gusta i nedaleko od porodične kuće. Slobodan vodi

Pavla i Jakova u šetnju. Na jednom mestu u šumi, Slobodan
zastaje i seda na panj. Priča im kako su se on i njegov
brat nekada tu igrali. Jakov i Pavle slušaju sa pažnjom.
Slobodanov pogled u jednom trenutku ostaje fiksiran za
šuplje drvo i prestaje govoriti deci. Jakov i Pavle počinju
da se igraju zapostavljeni od strane strica.

7. EXT. ŠUMA - DAN FLEŠBEK

Dečak trči šumom, sa sekiricom u ruci, doziva starijeg

brata. Moli ga da mu oprosti. Nalazi ga kraj šupljeg drveta,
pored njega je vatra u kojoj gore stripovi. Na licu mu se
vidi blagi osmeh i zadovoljstvo zbog osvete prema mlad̄em
bratu. Mlad̄i dečak u trenutku besa, zbog spaljenih stripova,
baca sekiricu ka starijem bratu i pogad̄a ga u desnu stranu
grudi. Brat pada na zemlju i krv izbija iz grudi. Mlad̄i
dečak prilazi vatri i uspeva da izvuče jedan strip sa gomile
koji još nije počeo da gori. Sa osmehom zbog spašenog stripa
se okreće ka bratu koji leži na zemlji. Shvata šta je
uradio, trči ka bratu i doziva u pomoć. Kleči kraj brata,
koji se drži za grudi iz kojih i dalje ide krv. Doziva u
pomoć.
KRAJ FLEŠBEKA
 3.

8. EXT. ŠUMA - DAN

Slobodan gurnut od strane Jakova shvata gde je i šta se
dešava. Jakov, uplakan i kroz vrisku, zove u pomoć i rukom
pokazuje ka krošnji drveta gde se nalazi Pavle koji već
polako gubi ravnotežu, počinje da pada sa drveta. Slobodan
hvata Pavla koji se trese od straha i spušta ga kraj
uplakanog brata koji kleči na zemlji. Slobodan se osvrće oko
sebe i kraj onog drveta vidi stvarnu priliku brata. Došao je
čuvši viku. On brzim korakom prilazi sinovima, uzima u
naručje Pavla i Jakova za ruku i odlazi ka kući, ni u jednom
trenutku ne pogledavši Slobodana. Slobodan ne progovara i
ostaje na tom mestu.

9. EXT. ISPRED PORODIČNE KUĆE - DAN

Slobodan dolazi pred kuću, gde se nalazi njegova porodica. U

Željkovoj ruci je Slobodanova putna torba koju on baca ka
Slobodanu. Uplakana majka Slavica zajedno s Marijom uzimaju
Pavla i Jakova, odlaze u kuću. Slobodan podiže torbu i stoji
zagledan u brata, koji ne skreće pogled sa njega. Stoje
nepomično. Na nebu jaka munja koja skreće Slobodanu pažnju
sa Željka. Željko odlazi u kuću. Slobodan ostajem sam,
zatim, sa torbom u ruci okreće led̄a porodičnoj kući i
odlazi.
 Drvo sećanja

Stefan Radović
1. EXT. ISPRED PORODIČNE KUĆE - NOĆ
Predvečerje. Zima, na nebu tamni kišni oblaci. Seoska,
prizemna kuća. Crveni krov, nekoliko prozora, svetlost se
vidi iz onog najbližeg drvenim ulaznim vratima. Pored kuće
je kameni sto sa dve klupice kraj njega. Oko kuće je
bukova šuma i ispod najbližeg drveta je vezani pas.
Blatnjavi put vodi direktno pred kuću. Kraj ulaznih vrata,
na zidu je crno-bela čitulja.

SLOBODAN(30), crne, guste i razbarušene kose. Nosi crno

odelo koje je poderano na latkovima, a na nogama su mu
blatnjave braon cipele. U ruci drži malu putnu torbu.
Dolazi putem pred kuću i pas laje na njega. Slobodan
zastaje pred vratima i gleda u čitulju. Iz kuće dopiru
glasovi.

Nakon par trenutaka otvaraju se vrata i na prag staje

SLAVICA(60)sa maramom na glavi, sva obučena u crno.
Pogleda u Slobodana zbunjenim pogledom. Slobodan se, na
trenutak iznenad̄en ne pomera, zatim mu se na licu
pojavljuje osmeh. Slavica mu se blago nasmeši i dalje
začud̄ena.
SLAVICA
(tiho)
Slobodane?

Slobodan klimnu potvrdno glavom i zagrli je. Ulaze u kuću.

2. ENT. DNEVNA SOBA PORODIČNE KUĆE - NOĆ

Dnevna soba je osvetljena slabom žutom svetlošću. Zidovi

su kameni, na njima je par polica. Braon ugaona garnitura
i jedna fotelja su okrenuti ka starom televizoru. Slika na
televizoru se povremeno zamrzava, ali iz njega normalno
dopire neprekinuti ton. Kraj televizora je ŽELJKO(37),
visok, proćelav, u plavim farmerkama i zaprljanom sivom
džemperu, udara po njemu kako bi počeo normalno da radi.
Kraj šporeta na drva se nalazi MARIJA(35), u crnoj
dugačkoj suknji, sedi na stolici i grije ruke iznad
šporeta.

Slobodan ulazi u prostoriju, a za njim i Slavica.

ŽELJKO
(ne skrećući pogled sa
televizora)
Zatvaraj više ta vrata!

Slavica zatvara vrata. Marija primećuje iznenadnog gosta,

prilazi mu sa osmehom i rukuju se.

(CONTINUED)
CONTINUED: 2.

MARIJA
Dobro veče, ja sam Marija.
SLOBODAN
Slobodan.

Čuvši ime, Marija se uozbilji i pogleda ka Željku koji

stoji kraj televizora i gleda u Slobodana. Prilazi mu
polako, stavlja mu ruku na rame i ozbiljno ga gleda. Blago
se osmehnu jedan drugom i kratko se zagrle. Slobodan
prilazi televizoru.
SLOBODAN
I dalje držite ovu starudiju.
Slavica odlazi do šporeta i seda na stolicu. Željko i
Marija sedaju na ugaonu. Marija mu rukom dodiruje nogu
kojom Željko nervozno trese. Svi prate pogledom Slobodana.
Slobodan hoda prostorijom, uzima stvari koje se nalaze na
policama i vraća ih na mesto.
SLOBODAN
Stari nameštaj - novi raspored.
Niko ne odgovara, ali svi pažljivo posmatraju Slobodana
koji i dalje razgleda po prostoriji.
SLOBODAN
Šta je sa očevim satom što je
visio na zidu?
ŽELJKO
(smireno)
Kod njega je.

Slobodan zastaje i gleda u Željka. Željko ozbiljnim

pogledom uzvraća.
SLAVICA
Samo je o tebi govorio pred smrt.
Željko je pogleda strogo. Slobodan ne reaguje. Otvora
vrata koja vode kroz kuću i izlazi. Za njim ide Željko.

3. ENT. PORODIČNA KUĆA - NOĆ

Slobodan ide polako ispred Željka i gleda mali hodnik koji
ima još dvoje vrata. Slobodan prolazi pored prvih i
zastaje pred drugim vratima. Udahne duboko, izdahne i
otvara vrata. Soba je mala, sa jednim metalnim krevetom i
velikim drvenim ormarom. U njoj su dva dečaka, Jakov(10) i
Pavle(5). Oni se igraju na krevetu igračkicama indijanaca
i kauboja. Kraj kreveta se nalazi par stripova. Slobodan
sa osmehom gleda u decu i onda pogleda u Željka. Željko
prolazi i staje izmed̄u njih.

(CONTINUED)
CONTINUED: 3.

ŽELJKO
Da. Jakov ima 10, a Pavle 5.
(deci)
Ovo je vaš stric Slobodan.

Pavle i Jakov stidljivo prilaze Slobodanu i pružaju mu

ruke. On ih privlači sebi i grli.
PAVLE
(Stidljivo i tiho Slobodanu)
Ličiš mi na Zagora.
Slobodan s osmehom na licu seda na krevet i igra se s
decom. Željko napušta sobu i zatvara vrata za sobom.

4. ENT. DNEVNA SOBA PORODIČNE KUĆE - JUTRO

Slobodan ulazi u prostoriju, u njoj se nalazi samo Marija
koja loži vatru u šporetu. Na ugaonoj se nalazi složena
posteljina. Otvorena su ulazna vrata kroz koja dopire
sunčeva svetlost i zvuk cepanja drva. Slobodan seda u
fotelju i pogledom prati Mariju. Na vrata ulazi Željko sa
drvima u naručju i sekirom u ruci. Sekiru ostavlja kraj
vrata, a drva spušta kraj šporeta i ubacuje jedno u njega.
Nosi belu raskopčanu košulju. Sa desne strane grudi mu je
veliki ožiljak. Slobodan ne skida pogled sa ožiljka.
Željko primećuje njegov pogled i zakopčava košulju. Seda
kraj šporeta i trese nogom pomalo nervozno. Slavica ulazi
u prostoriju.
SLAVICA
(s osmehom)
Kako si spavao?
SLOBODAN
Dobro. Nedostajao mi je moj
krevet.

Slavica seda na kauč i naginje se ka Slobodanu.

SLAVICA
Gde si živeo?

SLOBODAN
Posle vojske sam prešao u grad.
Iznajmljujem neki mali stan.
SLAVICA
Od čega živiš?
SLOBODAN
Radim na grad̄evini, kako me ko
unajmi.

(CONTINUED)
CONTINUED: 4.

SLAVICA
Živiš sam?
SLOBODAN
Sam sam.

Željko prekida Slavicu koja je krenula nešto da pita.

ŽELJKO
Što si se vratio?

SLOBODAN
Vratio sam se.
Niko ne progovara, svi gledaju u Željka.

ŽELJKO
Dobro je protekla sahrana. Bilo
je dosta ljudi.
Slobodan spuštene glave pogleda u Željka koji ga gleda
ozbiljno, ne pokazujući emocije. Slobodan ustaje i kreće
ka vratima. Za njim polazi majka Slavica, ali je
zaustavlja Željko. Slobodan izlazi iz kuće.

5. EXT. ISPRED PORODIČNE KUĆE - DAN

Oblačan dan, ali sunčeva svetlost se probija kroz oblake.

Slobodan izlazi iz kuće. Odlazi do stola i seda na klupicu
koja je okrenuta ka kući. Smiruje se. Iz kuće izlaze Jakov
i Pavle u pratnji Slavice. Slobodan čuje majčin glas.

SLAVICA
(deci)
Idite kod strica, ajde.
Jakov i Pavle trče do Slobodana koji ih sa osmehom
dočekuje, deca grle ga. Slavica stoji pred vratima i
zadovoljno ih posmatra. Slobodan klimne glavom majci i sa
Jakovom i Pavlom kreće ka šumi.
SLAVICA
Nemojte dugo, kiša će.

Slobodan, Jakov i Pavle zamiču u šumu. Iz kuće izlazi

Željko i pogledom prati kuda idu.

6. EXT. ŠUMA - DAN

Slobodan, Jakov i Pavle šetaju šumom. Šuma je gusta,

obrasla rastinjem. Jakov i Pavle vode, a Slobodan ih
prati. Dolaze do jednog panja, a na par metara od njega je
veliko, šuplje bukovo drvo. Slobodan s osmehom seda na
panj i gleda u drvo. Pavle i Jakov pažljivo slušaju.

(CONTINUED)
CONTINUED: 5.

SLOBODAN
(smirenim glasom)
Ovde smo nekada dolazili da se
igramo ja i vaš otac. Ovo je bilo
naše drvo. Svaki dan smo bili tu.
(pogleda u decu)
Bili smo otprilike toliki kao vi.
Slobodan zastaje, lice mu je ozbiljno.

SLOBODAN
Nisu mogli da nas razdvoje.
Slobodan prestaje da govori deci i sedi zamišljen
gledajući u šuplje bukovo drvo, ne skrećući pogled. Pavle
i Jakov se igraju oko jednog drveta i pokušavaju da se na
njega popnu. Slobodan ih ne primećuje, i dalje gleda u
šuplje drvo.

7. EXT. ŠUMA - DAN FLEŠBEK

Bukova šuma i po koji žbun niskog rastinja. Mali

Slobodan(5) trči, a u ruci ima sekiricu.
MALI SLOBODAN
(viče)
Željko, gde si?! Izvini! Nisam
hteo!
Slobodan(5) dolazi do mesta gde je šuplje drvo i tu nalazi
brata. Željko(11) je kraj drveta, s pakosnim osmehom, iz
drveta izvlači stripove i ubacuje ih u vatru. Na
Slobodanovom licu se vidi bes. On baca sekiricu koja brata
pogad̄a u desnu stranu grudi. Željko počinje da krvari i
ruši se na zemlju. Slobodan trči ka gomili zapaljenih
stripova i uspeva da izvuče jedan. Pogleda prema Željku, u
strahu ispušta strip i trči ka bratu.

MALI SLOBODAN
(doziva u pomoć)
Upomoć! Pomozite!
Slobodan seda kraj Željka i grli ga.

MALI SLOBODAN
Upomoć!
KRAJ FLEŠBEKA
 6.

8. EXT. ŠUMA - DAN

Slobodan sedi nepomično na panju, zamilšljeno gleda. Jakov
trči oko drveta na koje se popeo Pavle.

JAKOV
Molim te, sid̄i, pašćeš.
Pavle je visoko na drvetu. Gubi ravnotežu i hvata se za
jednu granu kako ne bi pao. Ostaje da visi.

JAKOV
Upomoć! Striko! Pomozi mu!
Slobodan se ne pomera, ne čuje. Jakov gura Slobodana koji
shvata šta se dešava i odmah trči do drveta. Jakov je na
kolenima kraj panja, a Pavle pada sa drveta pravo u
Slobodanovo naručje koji ga spretno hvata. Pavle se trese
od straha i čvrsto grli Slobodana. Slobodan ga spušta kraj
Jakova koji plače. Počinje da grmi. Slobodan se okreće
prema šupljem drvetu, kraj njega je zadihani Željko.
Željko brzo prilazi deci, uzima Pavla u naručje, a Jakova
za ruku i kreće prema kući ne pogledavši Slobodana. Željko
besno ubrzava korake i vuče Jakova koji se sapliće
pokušavajući da sustigne oca. Slobodan kreće da kaže nešto
bratu, otvara usta, ali ne progovara. Posmatra brata kako
odvodi decu, diše ubrzano i glasno. Grmljavina je sve jača
i bliža.

9. EXT. ISPRED PORODIČNE KUĆE - NOĆ

Predvečerje. Nebo je tamno od crnih, kišnih oblaka. Čuje
se grmljavina i vidi slabo sevanje munja. Slobodan izlazi
iz šume i polako prilazi kući pognute glave. Iz kuće
dopire svetlost kroz ulazna vrata, prozori su zatvoreni.
Pred kućom je čitava Slobodanova porodica. Najbliže kući
se nalaze Slavica i Marija, koja grli Slavicu. Na nekoliko
metara od njih je Željko koji jednom rukom drži
Slobodanovu putnu torbu, a druga je na Pavlovom ramenu.
Jakov stoji pored oca i gleda u zemlju. Slobodan polako
prilazi, a Željko baca torbu pred njega. Slobodan dolazi
do torbe i posmatra svoju porodicu. Slavica uplakana,
trese glavom i kratko pogleda u Slobodana. Marija je
čvrsto grli i gleda u pravcu Željka. Željko ne skida
strogi pogled sa Slobodana. Grmljavina je glasnija.
Slobodan podiže torbu sa zemlje. Marija i uplakana Slavica
odlaze do Željka, uzimaju Pavla i Jakova. Pavle i Jakov
pokušavaju da se otrgnu i odu ka Slobodanu, ali im majka i
baba ne dozvoljavaju. Odlaze u kuću. Slobodan i Željko
stoje nepomični, gledaju jedan u drugog. Grmi na nebu
iznad njih i obasjava ih jaka svetlost munje. Slobodan
pogleda gore, a Željko odlazi u kuću. Zatvara vrata, iz
kuće više ne dopire svetlost. Slobodan ostaje sam na
blatnjavom putu ispred kuće. Okreće se i odlazi u šumu sa
putnom torbom u ruci. Na blatnjavi put padaju krupne kišne
kapi.
 REDITELJSKA EKSPLIKACIJA

Drvo sjećanja je priča o disfunkcionalnoj porodici čija nesreća

ne proizlazi iz stvarne, postojane krivice njenih članova koliko
iz spleta nesretnih okolnosti koje je prate. Kada bi Slobodana,
glavnog lika filma, mogli svesti isključivo na nepromišljenost
koja je dovela do njegove dugogodišnje odvojenosti od porodice,
a Željka isključivo na nesretni događaj iz djetinjstva koji ga
je obeležio za celi život ili na prebacivanje bratu zbog
odsustva sa očeve sahrane, ne bi bilo ništa tragično u raspadu
ove porodice, a samim tim empatija kod gledalaca ne bi bila
probuđena, te bi i sama funkcija scenarija koji pokreće ljude
bila promašena.
Cilj je bio izoštriti fenomen samoće i odvojenosti i u tome naći
paradoks koji bi tematski odredio ovaj rad.
Iako potaknut najboljom namjerom, Slobodanov povratak ne može
nanovo povezati porodicu jer su ih godine učinile strancima. Dva
brata, beskrajno potrebna jedan drugom su živjeli odvojeno
toliko dugo da su se pretvorili u ljude koje ne prepoznaju,
ljude koje ne razumeju i jedan drugom predstavljaju znak nemilih
događaja iz prošlosti. Zamislili smo Željkov ožiljak kao predmet
sukoba između dva brata jer za Željka taj ožiljak osim što
predstavlja fizičko breme koje je samo njegovo za cijeli život,
predstavlja i znak za gubitak brata, dok Slobodana vraća u vreme
kada je porodica odlučila da ga liši znanja o čudovišnom
postupku prema bratu. Njihova razdvojenost, iako se činila kao
oslobađanje ih je zapravo samo još više pretvorila u
zarobljenike sudbine; očeva smrt se u očima jednog čini kao
prilika da se sve izgladi, a u drugom budi strah od suočavanja s
prošlošću. Čak i u načinu na koji se odnose prema očevoj sahrani
se vidi njihov odnos prema životu – onaj koji je jednom pobegao
od suočavanja sa životom to čini opet izbegavajući razgovor o
odsustvu sa sahrane, dok drugi, čiji sam čin postojanja
predstavlja svakodnevno suočavanje, onaj koji je godinama živio
podsećan na odsustvo brata u porodici koja je patila, potencira
razgovor, traži razrešenje i na kraju, odlučuje da se, barem
prividno, reši bremena iz detinjstva.
Ova dva otuđena čovjeka, nekada braća, svojom sukobljenošću
aktualizuju tematiku ovog rada – mladi čovjek danas je suočen
kako sa disfunkcionalnim porodicama tako i sa bremenom koje je
njemu ostavljeno u amanet; više od toga, mladi čovjek je suočen
sa odvojenošću kako posredstvom porodičnih tragedija, tako i
samim bivstvovanjem u otuđenom svetu. Naš odnos prema sudbini i
samoći se prilično modernizovao, međutim, suština je ostala
ista: čini se da čoveku uvek fali vremena, čini se da je
Slobodan zakasnio da izgladi odnose sa porodicom – možda da se
samo vratio par godina unazad...
Upravo u tome je paradoksalnost života – ono što je nekada bilo
blisko može u trenutku postati daleko i na to ne utiče vrijeme
već okolnosti, naše suočavanje sa njima i ponajviše djelovanje.
Ožiljak na Željkovom licu obilježio je cijelu jednu porodicu
krivicom, otuđenošću i beskrajno teškom samoćom.

Čitav film posmatramo iz vizure Slobodana, njegovim dolaskom na

početku i odlaskom na kraju ostvarujem kompoziciju zatvorenog
kruga. Radnja je smeštena u porodičnoj kući, njenoj neposrednoj
blizini i obližnjoj šumi u zimskom, kišovitom periodu. Zato će i
filmom preovladavati hladnije boje, koje još više naglašavaju
sumornu atmosferu i odnose među likovima. Takođe, preovladavaće
dugi kadrovi u prvim scenama dok će u scenama u šumi to biti
kraći kadrovi kako bi dobili na dinamici događaji koji se tamo
odigravaju.
 MOODBOARD
ULOGE
Prilikom odabira vodio sam se time koliko ovi glumci mogu
doprineti ovakvom projektu. Radnje je smeštena na prostoru bivše
SFRJ, i smatram da bi sa našim glumcima to bilo jedino
verodostojno prikazano. Odabrao bih ove glumce zbog svih onih
dela u kojima su pokazali svoje znanje, ali bi i uneli nešto
svoga, ličnog, u ovaj film, kao što to dosta velikih glumaca i
radi. U scenama sa dijalozima i sukobima među likovima biće
dosta krupnih planova, koji će imati ulogu približavanja
gledaocu njihovih reakcijama, unutrašnjih stanju i sukoba..
SLOBODAN

Nebojša Glogovac, glumac koji je mogao da odglumi razne

karaktere od onih opasnih i pričljivih do povučenih likova.
Upravo zbog te smirenosti u nekim ulogama bih ga izabrao za
ulogu Slobodana, donekle i naivnog i plahovitog lika koji ni sam
ne zna kako da dođe do cilja koji je sebi zacrtao na početku.
Sposoban je da glumi i samo licem, što je u ovom filmu jedna od
bitnijih stvari.
ŽELJKO
Danilo Lazović, uvek autoritativan, ekscentričan. Potreban je
jak lik, upravo kakav je i Željko, koji zna šta želi. Glava
porodice koji ne da da se njegovo dira i čvrsto će stojati da bi
odbranio svoje stavove.

SLAVICA, Slobodanova i Željkova majka

Rahela Ferari za ulogu Slavice, majke koja u svakom momentu može

da popusti, da oprosti sinu što nije bio tu, ali uvek stoji
čvrsto.

MARIJA, Željkova supruga

Mira Furlan kao Marija, koja je uvek po strani, ali igra bitnu
ulogu. Po njenim ekspresijama shvatamo kakav je odnos među
braćom kao i kompletna atmosfera među kukućanima.
 LOKACIJE-Enterijeri
Spavaća soba je monotonijih boja i jedini razlog zašto
znamo da je to dečija soba je zbog prisustva dva dečaka i
njihovih igračaka. Dva metalna kreveta, slična vojnim, ne odišu
baš atmosferom u kojoj bi mogla da rastu dva dečaka, iz
percepcije koju mi danas imamo. U to vreme u koje je smeštena
radnja je to i donekle bilo normalno.
Dnevna soba bi dosta podsećala na glavne prostorije starih
kuća, sa starim nameštajem koji malo odskače od kamenih zidova,
ali se svojom starošću uklapa u scenografiju. Stari crni
televizor sa katodnom cevi koji se stalno kvari.
 Eksterijeri
Fotografije su skinute sa interneta i donekle
približavaju izgled kuće i šume kakvih bih koristio u ovom
projektu. Kuća je stara i kamena. Izgled kuće bi bio tipičan za
ovo podneblje, ali u odsustvu bolje fotografije poslužio sam se
ovom u kojoj je kuća očigledno dosta oronulija od one u kojoj bi
neko zapravo mogao da živi... Ovo je približno kako bi kuća i
šuma izgledali, ali bi u scenama one bile dosta tamnijih boja u
skladu sa paletom boja.
 DETALJI

Film mi bio bogat detaljima, koji bi naglašavali glavni tok

priče kao što su stripovi, sekira, ožiljak, očeva čitulja, ali i
nekim predmetima koji bi nam pomogli da shvatimo u kakvom to
svetu ova porodica, u nekoj meri izolovana od ostatka sveta,
živi.

KOSTIMOGRAFIJA

Kostimografija je tipična za seosku porodicu

osamdesetih godina prošlog veka, osima za Slobodana koji bi
nosio kaput tipičan za gradske sredine, one iz koje se on i
vraća porodičnoj kući, ali njegov bi kaput bio iscepan, jer on i
ne živi tako dobro u gradu.

MUZIKA

Prilikom izbora muzike bih se vodio sugestivnim

karakterom koju ona ima. Verovatno bih za glavnu temu izabrao
pesmu grupe Anastasija-Kanija Adzanija, koju bih upotrebio na
početku filma i u poslednjoj sceni, tako i uz pomoć muzike
ostvario cikličnost koju ova priča ima. Pesma sa motivima
nevremena, grmljavine, sporijeg je tempa i pevanja koje podseća
na vizantijsko crkveno pojanje, uklopila bi se savršeno u
sumorno vreme koje imamo na kraju filma.