I1 D E O

RTEBENJE UZEMI, JENJA

InZ. France Allaltar

 Uzemljenje odgovara svojoj nameni sarno onda ako je njegov
otpor i pri najnepovoljnijim uslovima, na primer, u sluraju velilce
suze, manji ili b a r jednak vrednosti lcoju smo odredili po uputstvima
iz prvog dela ove knjige, odnosno lcoju zahtevaju propisi o bez-
bednosti.
P o postavljanju uzemljenja otpore treba lcont~olisati,1cal;o bi
se uverilo o tome da li smo posligli zahtevane vrednosti. Isto talto,
s vremena na vreme treba prokontrolisati i postojeke instalacije
uzemljenja 'lralco bismo se uverili u njihovu ispravnost. NemaEki
propisi (VDE) [2.31], na primer, zahtevaju ,mcrenje otpora uzemlji-
va'Ea svalrih pet godina. Francuski su, Inedutim, stroiiji jer zahte-
vaju periodirnu lrontrolu svake godine.
Obifno otpor uzemljivaea merimo preko leta, kada je zemlja
Suva, da bismo dobili podatalc o kvalitetu uzemljivaea za vreme
najnepovoljnijih uslo.va. Medutim, nelcad je od lcoristi i podatal:
o otporu uzemljivaEa kada je zemlja vlaina, jer je putrebno utvr-
diti railiku u otporu pri razliEitim stepenima vlainosti zemlje.

1
1 2.1. Uslovi za pravilno m e ~ e a j eotpora t~ze~llljivaEa

2.11. I'ojanl otpora uzemljiva6a

Pri razmatranju. uzemljivata moralno razlilcovat~ sledece
otpore:
- s p e c i f i E n i o t p o r t 1 a je specifieni elelctritni otpor
.tla lcao materije. Ohieno s e izra8ava 11 I!m2/m = !! m , a pred-
stavlja ga otpor kaclce zemlje sa stranicom od 1 m ;
- o 1. p o r u z e tn 1 j e n j a jc zbir otpora rasprostiranja u z s -
mljivaea i otpura dovoda do uzemljivaEa. I i a o dovodc do uzemlji-
va%a odnosno uzemljivaeke irodove, poclrazumevamo samo izolo-
 , Ii 2.11. 2.12. Otpor uzemljivaCa. R a s t o j a n j e s o n d e
. 147
I -- .
- .--.. -

vane provodnilie, dolc neizolovane provodnilce srnatramo/:sastavnini podruEju p o v ~ z i n ezatvn?.uizja, koja je na slici omedena krugom po-
d e l o ~ nuzein1jivai.a; lupretnika r. Stoga, bilo lroji od metoda d a u p o t r e b i m o za merenje
- o t p o r r a s p r o s t i r. a n j a predstavlja ot.por~;zeinljeiz- otpora rasprostiranja, merimo ustvari otpor izmedu uzemljivaEa i
meilu uzem1jivai.s i tzv. idealne zemlje tj, skup dovoljnd udaljenih zemlje lcoja ga okruiuje izvan povrbine zatvaranja. PoSto otpor ::

tai.alca Eiji je elelrt~ifnipotencijal pralctiEno ravan nuli;:.
- o t p o r r a s p ~ o s t i r a n j a n a u d a r je bnaj otpor
l,asprostiranja lioji sc javlja pri prolaslru udarne struje.: 0 n . z a v i s i
od vrste uzemljivaea, zemlje i vremenskog oblilea udatne struje.
Najveti clco otpora rasprostiranja skoncentrisail je u njegovoj
r~eposrednojI~lizini,gde je naponslri levalr najslrmiji (s1.i 2.01) t.j. u
. rastojanju ocl uzemljiv.ata A, cla se povrgine z a t v a ~ a n j ane prelcri-
uzemljivata,nije moguCe ineriti na isti n a t i n Icao, na primer, otpor
metalnih predmeta koje moiemo neposreclno d a prilrljufimo lia
stezaljlce meruog instrumenta, to s u za merenje uzeinljivata lroga
.ispitujemo A, polrebna dva dopunslca uzemljivafa. Da bi zatvorili
strujno lrolo prelro zemlje potreban je 13onzoC?zi uzemljivai; B, lroji
sluii lrao strujni uzemljivaE. Njega moramo cla postavirno na talrvotn
vaju. JoS je bolje da izmedu naponslcih levlcova odnosno povrsina
zatvaranja postoji duZi ili lrraci odselc sa gotovo lronstantninl poten-
cijalon~.Medutim, za prikljuEalc voltlnetra oclnosno naponslcog liola
mernog instrurnenta potreban je joH i uzemljivaE C lcoga obitno na-
zivamo sondom. On mora da se postavi izmedu uzemljivaEa ltoga
ispitujemo i pomoknog uzemljivafa, talio da s e nalazi izvan obe
povrSine zatvaranja, lrao Sto se to vidi na 'slici 2.01.

2.12. Rastojanjc izmedu uzemljivaEa Iraga ispitujemo

i sondc odnosno iznled~rsonde i pomoenog uzemljivaEa

Alro raspola?emo raEunsltim podacima o veliEini naponskog

levlia adnosno povrSine zatvarallja uzemljivaEa lcoga ispitujemo,
onda femo sondu i pomokni uzemljiva: postaviti n a najpravilnijem
rastojanju. Sondd treba cla bude izvan raEunslii odredene povrgine

SI. 1.01 - n a s p o r e d ispilivanog i pomoC~loy uzc~nlJiv;~E;l
A : ispilivmli uzernljivaE
B: pomoeni u z e m i j i v a 5
C : sonda
r : polupreEnilc povl.5ine
zalvarania
A : lspitivanl nzernljivat
B: p o m o f n i uzernijiva5
C: sonda
I: d u i i n a odnosno d i i a -
gonala ispitivanog
! uzemljiva5a
U: n a p o n izmeclu uzernljiva6a A i B i
U ~ c : n a p o n izmedu uzernljiva6a A i sodde C
U ~ ~ ; n a p oizmedu
n uzernljivata I3 / soncie C
r 61. 2,02 - R a s t o j a n j e sonde i p o m o i n o g u z e m l j i v a f a od i s p i t ~ v n n o guzcmljivaEa
118 Uzemljenje. I1 deo: Merenje 2.12, 2.13. Rastojanje sonde. GreSke zbog nepravilnog rastojanja IJg
___- - __..-____-- i ~ . . . .. .. - .-.

zatvaranja, dok pomokni uzemljivaf, ako je mallh dimenzija, po- ' sondu C treba vise razmalcnuti i p m o v i t i merenje iz poEetka. To
stavljamo n a pribliino 20 m od sonde. treba ponavljati sve dotle dole pr'i odredenom rastojanju ne postig-
Ako, rnedutim, velirina povrSine zatvaranja nije piznata, ali nemo praktiEno jednake vrednosti.
je zato poznat tip uzemljivara, onda moiemo pri odredivanju rasto- Prema drugoj metodi, tarnost izabranih rastojanja do sonde i :
janja a izmedu sonde C i uzemljivafa A koga ispitujemf odnosno pomoCnog uzemljivara m o i e se kontrolisati n a t a j naEin Sto se po-
m.stojanja b izmedu ,pomoCnog uzemljivata B i sonde C (~lilca2.02),
mokni uzemljivat postavi n a rastojanju od oleo 40 m od ispitivanog
da se posluiinlo podacima datim u tabeli 2.01. I uzemljivaea, a sonda se stavi izvan spojnice, izmedu ispitivanog i
.pomoCnog uzemljivafa, tako da uzemljivari i sonda Eine ugaonike
Tabela 2.01. Rastojanje izmedo uzemljiva6a i sonde:, ravnostranog trougla. Dalji menni postupak je analogan predaSnjen1.
I u tom slufaju sonda se po zavrSenom prvom merenju pomera za.
3 m l s l i i e ispitivanom uzemljivaEu, a zatim za 3 m bliie pomoCnom

I -
Cevasti, Stapasli, o b r ~ ~ t n s tplo-
Easli i l i I1.ali;lsli ~lzernljivaf
.. . .
i

. .. . . .. . .
/ 1 54 m
1>4 m
.. . .
I
.
2'10 m
251111
. .... . . .
I
.
1 j>;-
I
20,n2)
. . .
uzemljivafu i onda se meri otpor.'Ako su sve t r i vrednosti prak-
ticno jednake, rastojanja s u pravilna; u protivnom, treba ih po-
veCati.
Posebnu p a i n j u treba posvetiti izboru rastojanja kada se radi
ciusoi~ilopoverunil, revi irak;~i l d ) I o velilcim.povrSinskim u z e G l j i v a ~ i m a ,lcao Sto je to sluraj kod ele!c-
trana i velikih transformatorskih stanica, gde rastojanje do sonde
mofe da iznosi 1 lrm i vise.
1 ) Kod oL)rl~fastthi velikill povrSinskih (plohastih) i slil.nih u z e ~ l j i v a f alcao
rastojanje o tlo aonde treba uzeti rastojanje do ruba uzemljivaEa. ;
2) Naveclcno xastojanje za b vaZi samo u s l u f a j u Itada je za p o r n o b i uz?-
~ n l j i v a f 11potreb1Jena jeclna cev ili Stap. Alto je, -medutim, zn pomo~n!, uzemljivaC 2.13. Greslre zbog nepravilnog rastojanja i z m e d r ~r~zemljivaEa
.~potrebljen va6i lizemljivaf. treba s e pri odredivanju rastojanja dr2a;i upiltstava lroga ispitujemo i sonde odnosno pomoEnog uzemljivaEa.
za rastojanje izmedu uzemljivafa koga ispitujemo i sonde.
3) Propisi Udrufenja nema6ltih elelctrotehnifara (VDE) - dodu5; kod' veCih
povrdinskih i slifnih uzem1jival.a - pi-eporufuju za razrnalc do sonde sarno 2 , j GreSke usled nepravilno izabranog rastojxnja izmedu ispiti-.
outs vece rastojanje od najveCe dimenzije uzemljivaCa. Ipak, racTu'n pokazuje vanog uzem1jivai.a i sonde odnosno pomoCnog uzem1jivaf.a mogu
12.331 odnosno I deo, str. 36 i 30, do alto ielinro da Izbegnemo veCe greSlce Qri merenju,
1l.eba rastojanje cln bude jednako b a r petostrulcoj vi'cdnosti dijagonale :iizemijivae;~ biti vrlo velike. Ako postavimo sondu (vidi s1,ilcu 2.03!), n a pri,mer,
(vidi l>oglavlje 2.13). To isto p r e p o r u f u j u i drugi autori 12.1, 2.2, 2.151; u taEku C' tj. u unutraEnjost ,povrSioe zatvaranja ispitivanog uze-
I
I mljivaEa, voltmetar Ce po.kazati umesto napona U A naponUA-- A U,.
Ako o ispitivanom uzemljiva5u nemamo nilcalcvih Ipodatalra, zbog Eega bemo, kao rezultat, dobiti u'mesto otpora R = V A / I su-
cmda poinoCni uzemljivaf i sondu postavljamo u ' p r a v o j lipiji sa is- . viSe mali otpor
~ i t i v a n i muzemljivaEem n a r a s r o j a n j u a = b = 25 m i tako merimo
otpor uzemljivaca. Posle toga, pri nepromenjenom poloiaju pomob-
nomguzernljivafa, pomerirno sondu za oko 3 m 'bliie i s ~ i t i v a n o m
uzemljivaru i ponovo rnerimo otpor. T r e t e merenje bemo obaviti Ako, medutim, sondu postavimo u podrurje uzemljivafa 11,
po5to sondu pomerimo za isto rastojanje u smeru pomocnog uze- voltmetar fe pol~azatisuviSe velilci napon koji iznosi U A t A fJ,
mljivara. Alto su sva tri merna rezultata praktifno ista,/ znaEi da zbog fega, kao rezultat, dobijamo suviSe veliki otpor uzemljenja
se ,povrSine zatvaranja ne pokrivaju i d a je dobijeni rezultat ta-
fan. Ako su, pali, rezultati razlititi, onda pomobni uzemJjivai: B i
 I
I
150 Uzemljenje. I1 deo: M e r e n j e
- -- f
I
2.14. O b l i ~s o n d e i pomoCnog uzernljivara 151

Ako je otpor pomotnog uzernljivalia B znatno veCi od otpora

ispitivanog uzemljivaEa, kao Sto je to u vebini slueajeva, m o i e da
dode d o osetne greske ukoliko sondu postavimo b l i i e pomotnom
uzemljivaEu, Sto moie lepo da se vidi iz primera 2.2

P r i m e r 2.2.
Sonda je u taEki C" tj. unutar povriine zatvaranja uzemljivara B,
talc0 da smo izmerili A U = 0,2 UB. Uzmimo da jc R B = 5 R A tako da
je i U B = 5 UA. Tada dobijamo za relativnu greSlcu

2.14. Oblilc sonde i pomotnog uzemljivaEa

ObiEno za pomotni uzemljivaE i sondu upotreblj'avamo EeliEne
B: pomocni ilze~nlji?aE Stapove ili cevi preEnilra 10 do 20 m m i d u i i n e d o 1 m. Preporuruje
, C : sonda se da se Sta,povi n a jednom od svojih krajeva zaBilje kako bi ih
C': soilda hlite ispitivanom i1zen11jivaEil
C":sonda bliie p o n ~ o c n o mu z e m l j ~ v a f u lalcge pobijali u zemlju. Z a izvlafenje iz zemlje pogodne su ruEice,
" A n a p o n n a ispitivanom uzemljlvaCu n a primer, lcao ua slici 2.04. Ove moraju da imaju r u p u sa oStrim
napon on na p o m o t n o m u z e m l j i v a f l ~
AU;gl.e~lia izmel.enog n a p o n a ivicama, lcoje po mogutnosti treba da budu kaljene, kako bi se Bto
'A 'B:polup~.eEnili povrzinc z a t v a r a n j a viSe usekle u Stapove i n a t a j naEin omogutile sigurno hvatanje.
S1. 2.03 - GrcSBe zhog ~ l c p r a v i l n o g1.astojauja s o n d e Isto s u tako pogodni i Stapovi fiji donji deo ima oblik svrdla Sto
olnogutava uvrtanje Btapa u zemlju. Neke fabrilre lsporufuju te
Stoga je grcika u prvom sluEaju negalivna, a u drugom po:~i-
rivna. Za apsolutnu greSku v a i i
r
odnosno za relalivnu greSlcu LL procentima /
I I
I: ruEka
. . 8: p o m o f n i uzemljivaE ocin. sonda
I
P r i m e r 2.1. !

Uzlnilno da jc sonda bliia ispitivaaom uzemljivaEu A taljo da smo,

na primer, izmerili AU = 032U . Tada je relativna greSlca ;.
I54 Uzeml]en]e I1 deo: Merenje .
---...--- 2.21. Metoda merenja .struje i napona 1 5 5
--
I

2.2. P r e g l e d m e r n i h m e t o d a za m e r e n j e otllora i ~ e t o d amerenja struje i napona na opisani naEin, pri merenju

r a s p r o s i i r a n ja u z e m l jivaza i uzemljivaEa manjih .dimenzija, rede s e upotrebljevs jer zahteva
iI dmta priprema zb.og Eega je u neku r u k u nepraktifna. Z a praktiEni .
,, ,
2.21. Metoda m e r e ~ ~struje
ja i napona r a d pogodniji s u fabriflci merni instrumenti lroji s u za merenje po
, toj metodi izradeni kao kvocijentni merni i,nstrumenti (viid sli-
P r i primeni metode merenja s t r u j e i ' napona radinld p r e m a
i e m i n a slici 2.01. Na strujno lrola: ispitivani uzemljivaE 4 - ze- '
Iru 2.05).
mlja - pomoCni uzemljivaf 'B, prilrljuEimo naizmenieni nGpon, n a
primer, iz m r e i e i merimo ampermetrom struju I u tom skrujnon~
Icolu. Voltmetrom V mei-imo napon U A c izmedu ispitivanog uze-
mljivaEa i sonde C, tj. izmedu ispitivanog uzemljivafa i z e 4 l j e lroja
ga olrruiuje izvan povrBine zatvaranja. Na taj nafin dobij$mo ot-
por ispitivanog uzemljivafa A I

U'kolilro nam je potreban i podatalr o otporu poino6nog hzemlji-

vafa B, onda prilcljuEujemo voltmetar n a p.moCni uzemljivaE B,
izmerimo napon U 5 c izmedu pomoknog uzemljivaEa B i ' zemlje
lcoja ga olrruiuje izvan njegove povrBine zatvaranja. -
S1. 2.05 Upotreba kvocljentnog meraEa za merenje otpora 'rasprostiranja
A: ispitivani uzemljivai! Q: lcvocijentni mesa? (baZdaren u ominla)
B: pomohlli uzemljiva? Gen.: ruEni generator z& naizmenienu struju

Rs = Use
I
0 '
'

!I
.
. . .2.05
C : sonda

U nekim slufajevima, medytim, irna ta metoda i u svojem

U sluEaju IcoriSCenja te metode, potreban je voltmetarls veli- osnovnom obliku odredene prednosti. P r e m a Semi n a slici 2.06.
Itim unutragnjim otporom: kako bi uticaj otpora sonde n a jinereni moiemo na jednostavan naMn da ~ n e r i m ootpor ispitivanog uzemlji-
rezultat bio Sto manji. Ovde zahtevaju, na primer, propisi ifdruie- vaEa, ukoliko preko odgovarajukeg regulacionog otpora (oko 30 Q)
nja nemafkih elelctrotehni~ara (VDE), d a otpor voltmetra mora da veiemo j e d m fazni provodnik s a ispitivallim uzemljlvafem. U tom
bude najmanje deset putn:veCi od otpora raspi-ostiranja sondei[2.311. sluEaju upotrebitemo pogonsko uzemljenje transformatora za po-
Stoga se za tarnija merenja upotrebljavaju talrode e l e l r t r o n s ~ ~volt-
i moCni uzemljivaE i time pojednostaviti merenje. Voltmetar pri-
metri koj,i imaju ulaznu impedansu od nelioliko MO . ' kljurujemo izmedu uzemljivara i sonde ,lroju Cemo ,postaviti na ra-

Otpor pomobnog uzemljivaEa htiEe, pre svega, .!la s t t u j u 11
prolazu kroz zemlju. Stoga j e .kod velikih otpor8. s t r u j a mlala, pa
treba poveCati napon nalpajanja i .na taj (naEin poveCati stcuju n a
odgovarajuCu vrednost lralro b i .napon U A c za merno p o d r u ~ { eupo-
trebljenog ,instruments bio dovoljno veliki. U isto vreme,; s t r u j a
mora d a bude dovoljno~velilrada YutajuCe s t r u j e n e dovedu db veCik
gresalra.
I
stojanju odredenom ,pomoCu tabele 2.01.
Ta metoda je narozito v a i n a kada s u u pitanju merenja veCih
povrginskih uzemljivaEa u elektranama i velilcim transformatorskim
stanicama, gde je otpor uzemljivaEa vrlo m d i , te pri direktno uze-
rnljenom sistemu iznosi jedva nekolilro desetina oma ili Pak i manje,
ili kada ova metoda predstavlja praktiEno jedini naEin merenja ot-
pora rasprostiranja (vidi paglavlje 2.43).

j
 156 Uzemljenje. I1 deo: jUerenje
2.22. Mostovne metode 157
.- -- . . .. . .. .. -. ... . - ..
,
.. . .. ,-
t
.. - ..

A: ispitivani uzemljivaE
B : pogonslto uzemljenje
- transformatbra kao po-
moCni fuzem Iivac
r C: sonda i
T: m r e i n l t r n i ~ s f o r m a t o r
R : regulacijsk! otpor

S1. 2.06 - IIIerenje otpora uzemljivaEa u m r e i a m a pomodu mefode rnererlja

s t r u j c L napona
I
I R' D R'
2.22. Mostovne metode

2.22.1. N i , p p o l d t o v a m e t o d a A: ispitivani uzemljivaE

B: pomoCni u z e n ~jivar
C, sonda
l 0
D: klizaE Qc
Nippoldtova metoda zahteva t r i merenja. Pri prvom merenju R*: otpor 8
po Semi n a slici 2.07a* merimo otpore ispitivanog uzemljivaEa A i Ni: m e r n a tica
?.I.: nulti indiltator
pornobnog uzemljivaEa B, p r i drugom, po Semi n a slici 2.07gb, me- S1. 2.01 a , b, c - Nippoldtova metoda.
rimo otpor sonde C i pomo6nog uzemljivaEa B, a pri trei'em, po Semi
na slici 2.07c, merimo otpor Bpitivanog uzemljivaEa A i sonde C.
ReSenjem t e t r i jednaMne dobijamo pojedine otpore
Merenja izvodimo na t a j naEin 5to pomeramo BlizaE po b e r n o j iicli
sve dolclc na nultom indilratoru N. I. ne postignemo minimum. Na
taj n a t i n , dobijamo tri rezultata u vidu tri jednaEine

Ova metoda je u praksi vrlo nepogodna, jer zahteva tri mere-

nja, a do rezultata dolazimo tek ratunom. Osim toga, tatnost mere-
nja u osetnoj je zavisnasti od otpora sonde i pomoCnog uzemljivaEa
*
Radi IabHeg razumevanja Seme, na svalcoj sllci je n a desno:j s t r a n i do-
(moraju d a imaju pribliino isti otpor lcao i uzemljiva? koga merirno)
crtana Serna n a naEln lcalco uobitajeno c r t a m o mostovne metode.
 160 Uzemljenje. 11 deo: Merenje L.22 2223. Mostovne metode. Kompenzacione lnetode 161
~

-. !.p-..

skali. Menjanjem odnosa R ~ R moiemo

I da menjamo i merno po-
druEje.
Za ovu metodu vaie iste napomene kao i za Wiechertovu.

2.23. Rompenzacione metode

2.23.1. P o t e n c i o m e t a r s l r a m e t o d a

I
Merenje potenciometarskom metodom ~ r i k a z a n o je na slici
I
I
- ' 2.10. Dva strujna kola. napajamo naizinenifnom sti-ujom, od lrojih
I. je jedno zatvoreno prelro- ispitiva.nog uzemljivaEa A i pomofnog
uzemlj.ivaEa B, a drug0 prelro merne iice EF. P r e m a prelro
oba uzcmljivaEa i zemlje tere struja I I , ltoju merimo ampermetrom
AI, a preko :merne iice struju I2, koju merimo .ampermetrom A2.
A : ispitivalli u z e ~ n l j i v a t
Na taj narin, izmedu ispitivanog uzemljiva.Ea A i sonde C javlja se
B: pomobni ' uzemljivar pad n a p m a U A , a na mernoj iici izmedu taElre E i D pad napona
C: sonda .'
D:lclizaf j U H , U s1uEa.j~da nulti instrument ne pokazuje nikakav otklon,
E: ltlizat vaii
R,, R!: otpbri
N.I.: nulti indilcator
P: preklop1c:a UA= UR
1: kontakt ?a ~ r v pc>lo-
i
Za j odnosno
2: kontakt f a drug1 po-
loZaj :
1,RA = lzRm

odakIe sleduje R A = Rm 1, . . . 2.14

11
S1. 2.09 a. h - Stosselova metoda

Pri drugom merenju (sl. 2.09 b) kl;lzaE E s e ostavi na prvobit-

I
nom m e s h a preklapka postavi u poIoiaj 2. Zatim se lrlizaf D po-
mera sve dotle dolr se most n e dovede u ravnoteiu za novu kombi-
naciju u mostu. Tada v a i i
(R, + R,):(RZt R A ) = ( R- - R 3 ) : R 6 . . .2.12 I

Iz ovih jednaCina, 2.11 i 2.12, dobijamo otpor u z e d l j i v a ~ aA A: ispitivanl uzemljivar

B: ~ o m o b n i uzemljivar
C : sonda
D: klizaE
M : m e r n a Zlca
N.I.: nulti indikator
I - - - - - - - - -b - - - - - - - - - -1
ICad su otpori RI i Rz jednaki i kad je skala merne ii,ce baida-
rena u omima, moie se otpor uzemljivaEa proEitati neposredno na
S1. 2.10 - Potenciometarska metoda
164 Uzemljenje. I1 deo: M e r e n j e

2.24. Metoda poredenja

---
!.
i

--
1 -
2.24, 2:25. Metoda poredenja. Odredivanje otp0t.a bez s b n d e 165

Za vreme m e ~ e n j a ,inaEe, teEe s t r u j a kroz sondu n a isti nafin

R o d metode poredenja (slika 2.12) potrebna su i]va merenja. ,
~ ' p r v o m lrada
, je preklopka u polfoiaju 0, merimo pad napona koji
p~~ouzrolruje s t r u j a I n a mernom otporu R , i uzemljivaEu A.
lJI = I ( R , f R A )
. . 2.16
U d r u g o m ' s l u f a j u , lcada je preklapka u poloiaju M, merimo
samo pac? na,pona ( n a uzemljivaEu A.
I
Otpor raEunnmo iz jednaEina 2.16 i 2.17.
I
PoSto je t a k a naEin odreaivanja otpora nepodesan ova'metoda
se upotrebljava za fabriEke merne uredaje .u ne5to mojdifi~rovanom
oblilru. .Najvainija dopuna u tom smislu je stavljanje btpora Rv za
promenljivi otpor. P r i p r v o m merenju menjamo R s potle dok s e
skazaljlra na iastrumentu n e zaustavi kod odredenog znalra na skali.
P1.i drugom m e w n j u , vrednost merenog otpora probit.amo nepo.sred-
n o n a slcali instruments lroji je izbaidaren u omiina.
kao i kod metode merenja s t r u j e i napona. Ako je R , dovoljno
veliki lotpor sonde ne utiEe n a ' m e r e n j e .
2.25. Odredivanje otpora uzemljivaza bez sonde i pomoCnog
uzemljivara
U m r e i a m a sa uzemljenim zvezdiiBtem kontrolisanje zaititnih
uzemljenja je izvodljivo samo s jednim u t u s v r h u podeSenim volt-
metrom, koga vezujemo !po Semi sa sli.lce 2.13. Na trofaznu m r e i u
koju napaja transformatoar, Eije sekundarno zvezdiSte poseduje po-
goasko uzemljenje, prCiMjuEenje pot~oSaE,n a primer, elelctromotoi-,
Eije je IcuiiSte vezano z a zagtitno uzemljenje.
To uzemljenje moiemo na jednostavan naEin d a kontroliiemo
talto Sto bemo izmedu ~provodnilca jedne faze i lcuCiSta, odnosno
stezaljlre za uzemljenje potroSaEa, da prilrljuEimo voltmetar V ko-
jim merimo napon U f izmeClu favnog provodnika i z m l j e . Potom,
za trenutalc ulcljuEimo 1pomoCu tastera T, .upo8redo s voltmetrom i
otpor R (lcoji ima o;biEno 20(!, lrako bi slrala u podruEju malih vred-
nosti otpora bila 3to razvu'cekja), k r o z koj,i sada protiEe s t r u j a I , .
P a d napona UR n a tom otpo,ru R merimo voltmetrom. U tom s l u -
Eaju je
. . . 2.19
UR =IzR

r-+--mmd,-Ia T
. - - - - . --
Rz. otpor i s p i t ~ v a n o guzemljlvaZa
HT: otpor pogonslcog uzemljlvara
Tr 1 I 1:1 [I
d L -
transformatora
A : ispitivani uzemljivaf Tr: m r e f n i transformator '
B : pomokni uze$Ijiva5 hfot:motor sa zastitnlm uzemlji-
C: sonda vanjem
R m : nlerni otpor T: t a s t e r
V: voltmetar R: otpor o ~ t e r e k e n i a
R v: pl.edotpol. voftmet1.a V: voltmetar
1 R,,: predotpor voltmetra

S1. 2.12 - Metoda poredenjn !


166 Uzemljenje. I1 deo: Merenje
--
S t r u j a I je zavisna od napona Uflrao i od otpora 'celolrupnog
strujnog Irola, talio da je
gde je
R,,= otpor koji o.b,uhvata s v e otpore u napojnom strujnonl
lrolu kao i otpor pogonskog uzem'ljenja transforma-
tora R.r ;
. ?
R, = olpor uzemljenja zaStitnog ,uzemljenja ,motQr.a' i
R = otpor optereCenja.
Aklo pre4postavimo da je o,tpor R,, u poredenju sa R
no manji, talto dn ga moiemlo zanemariti*, onda je
. i R oset-
odnosno
Talrav naEin merenja unekoliko je nepodesan p i t 4 za svalci
rezultat treba izvesti rabun. Alto je deo predotpora R , pi-oinenljiv,
merenje po troj metodi s e moie dosta pojednostaviti. U toin sluEaju,
podesimo ipri prvom merenju, s a promenljivim delom dtpora, ot-
lrlon voltmetra na odredenu vrednost n a slrali, na primei, n a pulz
otlrlon, 3 p r i d,rugom merenju merimo, isbo talro lcalo i fire; napon
U na o4poru R. T a d s je napon U R na otporu R merilo za otpor
zaStitnog uzemljenja. U s l u ~ a j uidealnog uzemljenja, tj; lrada j e
6': = 0, voltmetar bi poltazivao p u n i napon U , poSLo b:i ceo pad
nqpona bio skoncentrisan n a otpioru R. Dakle, ltrajnji otblon volt-
metra odgovara otporu uzemljenja 0 i 2 . Uk~olileobi, medutim, veza
sa uzemljeajem bila lpreltinuta voltmetar n e bi niSta poltaziva,~,Sto
odgovara otporu od w G . Meduvrednosti na skali otpora od'redu-
jemo pomocu formule 2.21 i njih ucrtamo ,u s1cal.u.
Ova metoda zbog pomenutih aproltsrimacija n e pruga taEno3t
ka,o ranije o.pisa,ne. lsto talto, oscilacije nlreinog n a p a n a : utiEu n a
..~.
:I; To je svakalco ~ & V O I J ~ ~ sarno
O p1.1 solidno izvederlom j ~ l z e l n l j e n j ~ ~
L1.ansformatorsitit1 stanica, o f e m u s e p r e upotrebe ove metode treba' uveriti.
.
2.2G. Merenje vlsokofrelcventnom s t r l ~ j o m 167
merenje. U sluEaju veCih oscilacija m r e i n o g nqpona moie, naroEito
yri merenju malih otpora, d a dode do vebih greSal~a.Ova metoda
je (pogodna jer je najjevtinija i n e zahteva pomoCne uz~mljivaEe,
a jako je ugodnn za brza pogonska lrontrolna merenja uzemljenih
aparata i maSina.
Na k r a j u treba pomenuti i to da po toj metodi merimo o t p o r
u z e m 1 j e n J a tj. otpor od uzemljenog potroSaEa do uzemljivafa
zakljuEno. Dalrle, pored otpora rasprostiranja merimo i otpor pro-
vodnllca.
2.26 Merenje strujom visolCe ~ ~ E a s t n n o s t i
Neke uzemljivaEe, a naroEito uzemljivaEe gromobranslcih in-
stalacija, proveravamo ,i naizme.niEnom strujom visoke uEestanosf;i
(nelcoliko stotina kHz). ICod t i h uzemljivaEa treba, naime, poznavati
i njihov ot.por pri strujn.om udaru sa s t r m i m Eelom, kakve imamo
za vreme atmosferskog prainjenja. PoSto Eelo taltvog strujnog
udara irna oblilr ,sliEan naizmenitnoj strujd visolte ~ E e s t a n o s t i(slika
2.14), Eija talasna d u i i n a odgovara n a nelri naein talasnom pojasu
od h,iljadu metara, t o za meren,je moiemo da upotrebimo i strujx
visolre ~ E e s t a n o s t i .U takvim sluEaje.vima obavljamo dva merenjs:
jedno uobiEa.jenom strujom ntiske ~Eesttanosti,a drugo s t r u j o m vi-
soke ~ E e s t a n a s t i .Ukoliko se pokaie d a izmedu oba rezultata nelna
bitnili razlilia onda prililrom sledeCih per,iodiEnih kontrola moiemo
d a se koristimo salno ,strujom ni,ske ~ E e s t a n o s t itj. uobiiEajenim in-'
strumentima za merenje otpora uzemlj.ivaEa. U !protivnoin, treb'a i
kod periodiznih lrontrola'meriti strujom visolce ~Eestanosti.
'
A: s l l . ~ ~ j nudal.
i atmoslerslcog pra-
tnjenda
B:'naizmenifna stl-uja visolce ufe-
stanosti
S1. 2.14.- Poretlenje strujnog udara atmosferskog p r a i n j e n j a sn naizlnelliilnolll
strujoni visolte uEestanosti
 Uzemllenje. I1 deo: Merenje
_. 2.30, 2.31. 0 rnerafima. MeraPi po metodi s t r u l e i napona 169
.

2.31. Merai.i po metodi merenja struje i napona

rasprostiran ja uzemljivac'a

smerne s t ~ u j elcoju pomoCu mehanielrog pretvaraira : n i istoj osi

pretvaramo u naizmeniEnu. Svi ti pretvaraEi s u nezavjsni od tudih
izvora mapajanja, takjo da mogu da s e upotrebe bilo gd,e n.a terenu.

tati brzinom od 2 do 3 obrtaja u selrundi.

Visolrofrelcventni meraei eine posebnu grupu. ~ o t j e b n us t r u j u
visolre urestanosti daje e1elrt;ronski oscilator. Za njegovb delovanje,
kao i za delovanje ,nultog indikatora s a m a g i h i m cskoim, pOtrebni
napon grejanj.a i anodni napon daj,u odgovarajuCe baterije, za koje
se 0bifn.o predvida u kufiBtu merara potreban prostor.
Nulti indikatoni s u .potrebani kod svih nultih meto'da za me-

....
smerni galvanometar gnatno osetljiviji od sluSalica, a bz to i PO-
- godniji zs .rad jer pomoCu poloiaja skazaljke moiemo lakSe odrediti 3. 2.15 - Serna meraEa ,,MeggerW

ravnoteiu negoli pomoCu zvuka, t o n0vij.i tipovi merafa Amaju u A: j s p i t ~ v a n ~u z e m l j i v a ~ NS:polovi l r a i n o g lnagneta
B: pomoCni uzemljivaC T: kalein oblilcu slova T, sa s t r u j -
veCini s1utajev.a jednosmerne galvanornetre za nulte ,indilcartore; C : sonda
M: mehanlflci usmeraC 1
rasmeraE
R v : predotpor P,P,: n a p o n s l ; ~ siezalilce 1nel'al.a
C,C,: s t r u j n e stezaljlte m e r a t e
 170 U z e m l j e n ~ e .11 d e o : M e r e n j e
-- -- -
grupu Icsntakta za njeno .prelridanje i usmeravanje, Na taj naEin
genepator proizvodi jednosmernu struju k o j a tefe ,kro< st'rujne na-
voje n ~ e ~ n oinstrume,nta,
g a zatim preko ,prelridaEa koli je pretvs-
raju u naizmeniifnu. Ova s t r u j a , dalje, teEe preko ispi'tivanog uze-
mljivafa lrroz zemlju do pomo6nog uzemljivaEa, a odatle preko
gornje grupe kontalcta, .Icoj:i je ,pretvaraju LI jednosme$nu, nazad L I
generator. Naponski kalem pr,iltljufen je preko donje'; gru.pe kon-
talrta za usmeravanje na. uzemljivar koji merimo i n a . s o n d u C. i\Ta
red sa naponslr~im.kalemom vezan je ]predotpor R v Eiji je otpor taka
izabran d a se pri uobifajenim wtporima sonde .ofitav.anje vrSi !la
skali sa tafnoSCu od + 2OIo. .
MeraE ftija je 8ema data na sl,ici 2.15, ima 4 stkzaljlte, dve
strujne CI i C2 i dve naponske PI i Pi.P r i uobifajen~immerenjima
o\por,a, stezaljke Cl i PI kloje v e z u j e m , ~.na lispitivani uiemljiva? A,
spojene su, dok za merenje specifiEnog otpora. tla treba bu vezu
odstranili. MeraEi tog 'tipa (Series 1) imaju 4 merna p o d r u f j a
( 0 . . . 1, 0 . . . l o , 0 . . . 100, 0 . . . 1000 _C)) i pomobu njih jje mogutno
na dovoljno tafan naEin meriti i otipare reda 0 , l ( 2 . Skala ovih me-
r a f a je pradctifn,o'linaarna.
Fabrika takode izraduje i manji tip merafa (Series 2 i1.i Nleg)
ltoji nema anaponske stezaljlre .posebno izvedene, podto j i jedan lrraj
lcalema vet LI samom meraEu :prilcljuEen .na s t r u j n u steza1j;ku Ci
(koja je na m e r a f u ,oznafena s a CIPI). Ovi merafi s b s jednim
~ner.,nimpodrufjem 0 . . . 5 0 I1 il.i s.a dva merna p o d r u ~ j b0 . . . 2 0 !L
i 0 . . . 20011. Njihova skala je logaritamska.
LultajuCe struje n e utiEu na merenje .otpora navedbnim meto-
dama, po4to svaka struja mora da prode kroz mehanifki p r e h a r a f .
h k o je l u t a j u t a struja j e d n ~ s m e n n ~ am, e h a n i ~ k ipretvarab, koga ripi
donja grupa kontalcta, pretvara je u,.naizmeniEnu, koja ne m ~ i eda
utife na otlclon mer.nog ,instruments jer je njena srednia vrednost
ravna nu!i. Ulcolilto je l u t a j u t a s t r u j a naizn~eniEna,meqanicki pre-
tvaraE m o i e , doduSe, da je pretvori u jed.nosmernu ($ulsirajuCu),
ali sammo onda kada je broj obrtaja pretvaraEa u sekuindi jednali
~ ~ E e s t a n o snaizmeniEne
ti l u t a j u t e struje i kada se trenutdli prol:,ska
slruje ltrpz n u l t u vrednost poklapa s trenutkom projaslra Eetki
s jedne polutlce valjka ,pre,tvasaEa na drugu. Takva Fodudsrnost je
vrlo r n a l , ~verovalna, a ako s e 'i pojavi, moiemo je izbeti poveta-
rijem ili sn1,anjenjem broja obrtaja pretvarsEa od,nosno i-uEnog ge-
neratora. TLI podudarnost moiemo opaziti alco se jave oscilacije
skazaljke.
2.32. MeraEl po W i e c h e r t o v o j rnetodl 171
Fostojanje lutajubih s t r u j a poznabemo po tome Sto merni in-
strume~ntip o k a z u j ! ~o,tklon Eim sma g a ,pri.kljufili, iako generator
jo8 nismo pofelli da vrtimo. Mrada l u t a j u t e s t r u j e kao Sto srno to
upoznali n e utifu na ,nlerni rezultat, Eim poEnemo generator da :. .
vrtimo norma1:nom brzinorn m o m m a t od lutajuCe s t r u j e nestaje.
FoSto ltod ovih meraEa kroz sondu teEe s t r u j a (iako mala) na-
ponskog kola, to suviSe veli.lri otpor sonde m o i e da utiEe na merni
rezultat. Zbog toga njen otpor treba d a bude Sto manji. Otpor sonde
odredujemo na taj naEin Sto sondu pr;lkljuEujemo .na stezaljke is~pi-
tivanog uzemljivai.a, a ispitivaai uzemljivaf upotrebimo kao sondu.
Opisani meraEi s e u.potrebljavaju i ltao ommetri. U tom slu-
eaju i stezalj,lre C2 i P2 medusobno povezujemo, a zatim otpor koga
ielimo da merimo pr:i.kljuEujemo izmedu oba para stezaljlci CI i PI
i Cc i Pz.Talro m.oZemu, d a kontroliSemo, n a primer, provodnikc
koji povezuju uzemljenje potro5aE.a sa uzemljivafem.
MeraE ))Terrornet(( radi na istom principu kao i mersf ))Meg-
gercc i isto talco ima ,kvocijentni instrument. I<od ovog meraEa, ispi-
tivani uzemljiva? prikljuEujemo na stezaljku, naznafenu s a L , son-
d u n a stezaljku 1, a pomobni uzemljivaf n a stezaljku 2. MeraE ima
jedno m e m o podruEje i to 0 . . . 100 ( 1 .
2.31.3. M e r a E f i r r n e ~ O L I Z( S~S S
~R )
Na jstom principu kao i meraE sMeggercc r a d e i merafi koje
izraduje Otraslevaja laboratorija za merenje (OLIZ). O n i imaju t r i
mernfa po;d,ruEja 0 . . . 3. 0 . . . 30 i 0 . . . 300 0 .
,2.32. Merari prema Wiecherrtovoj metodi
2.33.1. M e r a f f i r m e E l e k t r o t e c h n i s c h e s
L a b , o r a t o r i u m (Zap. N e m a L k a )
MeraEi firme Elek,trotechnisches Laboratorisurn imaju ltao iz-
vor naizmenikne struje vibrator koji pretvara jednosmernu struju
172 Uzemljenje I1 deo: Merenle
----.- --- ------- -- - .-

diepne baterije 4.5 V u n a i z m e n i ~ n ustruju ufestanosti (SO 400 Hz.

Za .nulti indikator upot'rebljene s u slu5alice.
PoSto mer.af rad.i po Wiechertovoj 'metodi (sl. 2.16') potre.bna
su dva merenja. Uredaj je napravljen tak,o da prelclopga nije po-
trebna, jer s e to postiie na t a j naEin Sto s e sluSalice p & ~u8kljuEe
LI jedan par sltezaljlri a zatim u drugi. Pr,i prv.om merenju sluSalicc
su u poloiaju a. Obrtanjem dugmeta na promenljivom otporu most
se dovedc u ravnoteiu. Kada zvulc u rsluSalicama nestane most je u
rav:noteii i tada se na skali ofitava vrednost a. Na lsti .naEin se do-
vodi most u ravnoteiu kada s u sluSalice u polozaju b , pa s e i do-
bija rezultat b. Na osnovu obe oEitane vrednosti dobijamo t r a i e n i
otpor pomobu formule
Medutim, rezultat dobijamo jo: b r i e ako upotrebimo nomo-
gram lcoji je priloien uz m e r a f .
P r i merenju otpora uzemljivara, stezaljku X veiemo s a ispiti-
vanim uzemljivaEem, stezaljlru Y s a pomoEnim uzemljivaEem, a ste-
zaljku Z sa sondom. Ako, medutim, hobemo da merimo omslci otpor,
onda mereni otpor prilrljuEujemo izmedu stezaljke X i Y, a sluSalice
stavlmo u poloiaj a
Merno podruEje mosta je 0 , l . . . 500 f2.
2.32.2. U p o t r e b a m o s t a P o n t a v i - W h e a t s t o n e
f i r m e H a r t m a n n & B r a u n (Zap. NemaElra)
za merenje otpora uzemljivaEa
I
PriruEni most aa merenje otpora k a o Bto je, na primer, Pon-
tavi-Wheatstone, m o i e d a s e upo.tre.bi za merenje otpora uzemlji-
vaEa po Wiechertovoj metodi ulcoliko imamo dopunslci uredaj lroji
je potreban za merenje o.tpora pri na.izmeniEnoj struji. Ta.kav do-
datnt uredaj isporuEuje fabrika, po porudibi,ni, zajed,no s mostom,
a u ~ n j e m us e po-red vibratora nalazi i ,prostor za d i e p n u bateriju.
Prilikom prvog merenj.a otpora uzemlj.ivaEa most prilrljufu-
jemo n a n a f i n ka8ko to prikazuje slika 2.17 a. Vib,rator B, poveiemo
s lev.om stezaljkom X n a Boju prilrljuEimo i ispitivani uzemljiva?
A. Pomofni uzemljivaE prikljuEujemo n a desnu stezaljlcu X, a sondu
preko sluSal.ica n a levu stezaljku T. Dugme na promenljivom ot-
poru mosta o.kreCem'o' zatim sve dotle dolc zvuk u sluSalicama n e
prestane i tada oEitarno na 6kali vrednost a , za odredeni poloiaj
preklopke pod.ruEja Bt.

A': lsoltlvani uzemljivat

8 : ~ o m o C n i uzemljivat
R r : vibrator
r .sluSalice
r T: stezaljke za sluSalice

x: stezaljke mosta
G : to
dugme
m e r eza
n j e galvanoinetar
se n e upotre-
(za
A : ispitivani uzemliivat bljava)
B: pomoCni uzemljivat B, : prekloplca u prvom polo-'
C: sonda faju
X, Y, Z: stezaljke i n e r a f a Bz:1)reklopka u drugom polo-
a : prvi poloZaj sluSnlica Zaju
b : drugi poloZaJ slubalica
Rv: predotpor 1 a ,: o t i t a n j e prvog m e r e n j a
Rat: d i e p n a baterlja 4.5 V a ,: o t i t a n j e drugof merenja
B r : vibrator

SI. 2.16 - S e m a nleraEn ,,Elektrotccllnisches Lnboratorium":

I Sl. 2.17 - PrilclJuElvanje meraEa ,,Pontavi - Wheatstone"

 'uzemljenje. I1 deo: Meren je
2.33. Merati po Stosselovoj metodi 175

P r i drugom merenju (sl. 2.17 b) d~rugustezaljku sbuSalici pri-

kljufujemo umesto na sondu, n a desnu stezaljku T. Icada most do-
v e d e k o u stanje ravnoteie dobijamo n.a skali mosta za odredeni
poloiaj preklopke Be vrednost ae. (Kao Bto vidimo red merenja. je'
obrnut u porede.nju s razla,ga.njem priacipijelne Seme 2.22.2).

Otpor uzemljivafa odredujemo pomoku obrasca

D,a lsismo izhegli rafunanje, moiemto s e -posluiiti nomogramom

na slici 2.18 koji nam omogukava odredivanje otpora uzemljivaEa
sa pribliino k G O / o taenosti, dok s e raEunskim putem postiie taf-
nost od pribliino 2 4 O / o .
Nomogram koristimo .na sledeti naEin. Ofitane vrednosti U I i
a? poveiemto pravom, posle fega moiemo odmah d a odredimo vred-
nosti Ki i Ke. Te dve vrednosti pomnoiimo koeficijentima BI i B. i
dobijena suma n a m daje mereni rezultat.
prilikom 1toriSfenja mosta treba obratiti p a i n j u i na to da
se za vreme merenja n e pritiska dugme G u gornjem desnom uglu,
Eime bi inafe ukljufili u strujno ,kolo jednosmenni galvanometar.
Icako ovaj nafin merenja ne p r u i a taEnost lsoju daju meraEi,
za merenje otpora uzemljivafa upotrebljavamo ga same onda kada
nemamo na raepolaganju posebni meraf otpora uzemlj.ivaEa.

2.33. MeraEi pci Stosselovoj metod'i

2.33.1. M e r a E f i r m e N , o r m a ( A u s t r i j a )

MeraE f i r m e Norma radi prema ne9to modifikovanoj Stosselo-

voj metodi, slika 2.19. MeraE ima ugraden ruEni generator naizme-
niEne struje. Z a nulti indikator upotrebljen je galvanometar sa
S1. 2 10 - N o m o g r a ~ nza odredlvanje otpora uzemljivata pri m e r e1n j u m o s t o ~ n obrtnim kalemom. Zato se na istom vratilu s generatorom .nalazi
-
,,Pontavl Wheatstone" rotirajuki mehanieki usmeraE U, koji usmerava naizmenienu struju,
a 1 : oEltanie prvog rnerenja K,, K,: lcoeflcljenti ~z obrhsca 2.33 11 dijagonalno~g r a a i mosta i na t a j naein omogukava primenu ose-
,. o f l t a n ~ edrugog merenla
I tljivog galvanometra sa obrtnim kalemom. Galvanometar je prl-
176
-
Uzelnljenje. I1 deo:
- - .
Merenje 2.34. MeraEl po kompenzacionoj metodi , 177 i,
. !r
!I
kljuEen preko transformatora T kako bi s e odstranio uticaj jedno- toga, merenje obavljamo na olpisani naEin, pa u poloiaju preltlopke
smernih IutajuCih struja. To se Eini, ltao i kod merata ))Megger/c, 1 podesimo most, a zatlm u poloiaju 2 oEitamo rezultat na skali
rotirajuCom mehanitkom usmerafom. otpora R.
Fabrilta izraduje melrafe u dve izvedbe P r v a lma trl pod-
ruEja 0 . . . 10, 0 . . 100 i 0 . . . 1000 (1, a druga dva podruEja 0 . . . 2 5
A : ispitivani u z e l n i j i v a ~ i 0 . . .250 (1.
B: pomoCni uzeml'jivab
C : sonda
E l , H , , H 1 : s t e z a i j k e me-
raEa '
2.34. Merenje po kompenzaciolloj metodi
P: prelcloplca sa p01oZajlma
1 i 2.
Gen: rufni generator naiz- 2.34.1. M e r a E f i r . m e S i e m e n s & H a l s l r e
menlEne struje
U: mehaniEicl usmeraf na (Zap. NemaE,ka)
osi generatora Gen
G: nultz indllcator (galva-
nometar) Siemensovi meraEi otpora uzemljivaEa rade po Behrendovoj
T: transformator
R : otpor poredenja sa s k a - metodi. Imaju ugraden sbrujni generator koji napaja mern,o strujno
lom
R , : Promenljivi otpor kolo. Z a , n u l t i ugraden sbrujni generator :koji napaj.a merno strujno
a I b: o t p o ~ l kolo. Za nulti instrument novije izrade upotrebljen je jeclnosmerni
g a l v a n o n ~ e t a r zbog
, Eega s e na istoj osi s generatorom nalazi lton-
sl. 2.19 - Selna merata- firme ,,Norma31 taktna usme,rafa. K,od sta.rij;ih modela upotreblj.avan je ,specijalni
fer0dinamifk.i nulti i n s h u m e n t takp da usmeraEa nije bila po-
trebna.
Prilikom merenja otpora uzemljivaea t i m mostom, najpre po-
stavimo mernu 'preltloplru P u poloiaj l - podeiavanje; zatiin 4
obrCemo generator i podeSavamo ;otpor Ri, grubom i finom fegula-
cijom, sve doltle doir galvanometar a e pokaie n u l t i otltloni Posle
toga, preltloplcu prebacimo u polmoiaj 2 - merenje, i menjamg otpor
otpora za poredenje s v e dotle dok most opct ne dovedemo ~ i s t a n j e
8:p6moi.ni uzemljiva~
ravnoteie, Icada galvanometar .polcaie n d t i otklon, oEitamoj rezul- C : sonda
tat na slcali otposra R, uzim.ajuCi pri tom u obzi,r izabrano Imerno C,, C,: stpujne stezaljke
mersf n
podrufje na prelrloplci podruEja. PI, 9:naponske stezalj-
k~ ineralia
Ulroliko ielimo da meraE prokontml.iSerno, ,o,nda p o m o ~ bpre- T: transformator
> e n : ruEni generator na-
1tidaEa ))kontrolacc prikljufimo kontrolni otpor od 10 odnosno 20 !1 izmenifne s t r u i e
(zavisno od izvedbe) i ponovimo merenje n a veC opisani naEjn. P r i na osl generatora
G: nulti indikator (gal-
.-
tome, na slcali otpora R moramo da dobijemo otpor lcont~ol.nog
otpora.
M e ~ a .moiemo
t
I
da upotrebimo .i z a merenje drugill vrsta: olipo-
ra. U tom sl!ufaju, obpor .koj.i merimo treba d a pri1cljuEim.o ijmedu
stezaljke E ))ispitivani uzemljivafa i stezaljlci 1-12 i H I , za pomoCni
,
vanometar.)
P: prelcloplra za
podtrufja
razna

t
uzemljivaE i sondu koje prethodno medusobn;~ poveiemo. i Posle S1. 2.20 - Sema meraEa firme ,,Siemens & 911alsl;ev
-
-
I78 Uzemljenje. I1 deo: Merenjc
A
1 2.34. MeraEi po lcompenzacionoj metodi

MeraE pri,kazan n a slici 2.20 irna Eetiri p i k l j u ~ n e stezaljlte

tako da njime moiemo d a merimo pored o\po'ra rasprostiranja uze- Sem navedenih meraEa s ruEnim generatorom i galvanometrom
mljivaEa i specifiEni .otpor zemlje. P r i merenju ofpora juzeinljiva~a lcao nultim instsument'om, firma Siemens & Halske je izractivala i
k,ratko spojimo stezaljke Ct i PI. P,ostoji .i model sa iri stezaljke jednostavnije meraEe, lroji s u pre svega namenjeni merenju otpora
uzemlji.vaEa u urectajima slabe s t r u j e (slklra 2.21). O v a j meraE irna
k,od ,koga je to spajanje izvedeno vek u samom meraEu.
umesto ruEnog generatora vibrator lroji s e napaja preko d i e p n e
ICod novijih modela meraEa merna podlruEja m o i e ' h o d.a pre-
bacujemo (prema slici 2.20) n a taj nafin. Sto .paralelno s mernim baterije. Dobijena pulsirajuka s t r u j a transformige se u transforma-
otporom priltljuEujemo paralelne -ot,pore. To se lrod staxijih mo.dela toru tako da na sekundarnoj s t r a n i dobijamo naizmeniEnu s t r u j u
postizalo tramformatorom sa otcepima. zahtevanog napona. ~ t r u j n itransformator T2 i m a d v a otcepa, a time
' i t r i odcosa preobraiaja 0 , l ; 1 i 5 te usled toga ovaj meraE ima
Kod obirnih modela merna podruEja s u 0 . . . 10,; 0 . . . 100 i
0 . . . 1000 1..! Postoje i specijalni modeli sa podrurjima 0 . /. . 1, 0 . . . 10 tri merna podrurja i to 0 . . . 3 , 0 . . . 3 0 i 0 . . . 150 I). Kao nulti indi-
i 0 . . . 100 .L2 Sto omogukuje merenje s dovoljnom taEn.os!,ku i p r i ot- . k a t a r sluii sluialica.
poru uzemljivaEa (ispod 0;l C!.,
Stto se tiEe uticaja lutajukih struja, treba navesti. ida ih zbog
delovanja kontaktnih usmerafa odstranjujemo n a sliEaq naEin kao 1 2.34.2. M e r a E f i r m e C. P. G o e ~ r z( A , u s t r i j a )
i lrod m e r a r a . ))Meggercc (vidi poglavlje 2.31.1).
Ovaj meraE, koji is~totako radi po Behrendov,oj metodi, ima
Navedene meraEe moiemo da upot,rebljavarno i za merenje
pbiEnih otpora. U t o m sluEaju treba povezati stezaljke Ci; i P I (uko- ugraden ruEni generator naizmenitne s t r u j e uEestanosti 300 I-Iz,
li'ko nisu poveza,ne vek u samom meraEu) i stezaljke CB j P2, a me- a lrao nulti instrumen't, jednosmerni galvanometar. Za usmeravanle
naizmeni6,ne s t r u j e za nulti instrument je upotreblj&na poluprovod-
reni otpor prikljcriti n a par.ove stezaljki C I P I i CzPn. : niElra usmerafa vezana .na poseban naEin sa spoljnim upravljanjem
(vidi sl. 2.22!) koja omogubuje zamenu uobirajene lrontalrtne sigur-
nij.om pc11uprovodniEko.m usmeraEom. Specijalnim spojem i spolj-
njim upravljanjem pomotu odgovarajukeg namotaja LI genemtoru,
omoguCeno je ipalr d a s e islroristi ~ p u n aosetljivost koju ima galva-
nometar za jednosmer.nu struju. Potenciometar r je predvicten za
postizanje simetrije usmeraElte veze, cpoSto zbog starenja i velikih
I temperaturnih promena elektriEna nula moie d a se pomakne.
. ,
A : ispitivani uiemljivaE Merenje ovim meraEe.m o b a v l j a s e na isti naPin kao i u sluraju
.
fi pomoCni uzemljivaE
C: sonda opisanom u poglavlju 2.34.1. Kada 0brtanje.m dugmeta na otporu
S : prelcidaf
Bat: d.iepna hateriia- za poredenje P postignemo nulti otlrlan galvonometra, oEitamo n a
Br: ylbl.ator
T, : naponski transforrnatol. skali'vrednost i odredimo otpor s obzirom na poloiaj preklopke za
T,: Strujnl trankformator
sa izvodlmai merna podruEja.
P : prelclopka, za razna po-
drufja i
MeraE ima Eetiri stezaljke tako d a je omogukeno i merenje spe-
T: slugalice :
cifiEnog o.tpora tla. Za lplromenu mernog podruEja s t r u j n i transfor-
I
mator ima na pri.marnoj strani atri otcepa talro d a s u merna podrurja
1 i
meraEa 0 . . . 5 , 0 . . .So, 0 . .,500 i 0 . . .5000 U. O v a j s e meraE, kao
i drugi, upotrebljava i za .merenje obiEnih otpora. Ali, on irna ug-
S1. 2.21 - Sema meraEa firmc ,,Siemens R: IIalslte'> ! radene i predotpore tako d a m o i e da se upobrebi i za merenje jedno-
(izvedba za slabu struju)
smernog napona do 300 V, a naizmeniEnih do 600 V.
 I::

180
--- -
Uzemljenje. 11 deo: Merenle
-- --- - I
I
2.34. Merafi po , ltompenzacionoj metocli
----.
181
---

I A : Ispitivani uzemljivaf
B: ~ o r n o t nuzernliivaf
C: i o n d a
~
E l , HE: s t r u j n e steraljlte
1 Y 1-
C: sonda meraca .
I, 1 I,: s t r u i n e stezaljlte EL, S : naponslce stezaljke
meraEa mcraEa
Gen: ruEni geherator nalz- St: prekidaE
meniEne s t r u i e Bat: d i e p n a baterija 4.5 V
T : s t r u j n i traiisformator s a B r : vibrator
izvodima za razna po- T, : naponski transformator
druEja T,: s t r u j n i transformator
U: polur?rovodniElia usme- s a izvodima za razna
podruf ja
2 r : potenclometar
rara za simc- P: preklopka za razna po-
trisanje usderaEe druEja
m G : nulti i n d i ~ a t o r(galv:.no- G: nulti inrllkalor (galva-
metar.) - . nometar)
P: otpor pored'enja
6

S1.,2.23 - Sema meraEa ,,Geohm" firme ,,GossenM

SI. 2 22 - Sema meraEa filmic ,,C. F. Goerr"

u blizi,ni ufestanosti merne s t r u j e , onda bi posle postiza.nja ravno-

234.3 M e r a E ))Geohma f i r m e G o s s e n
(Zap. N e m a f k a )
Meraf nGeohmc~ima za izvor naizmeniEne s t r u j e vibrator koji
se napaj~l.iz diepne baterije. Vibrator ima. duple konrtakte tako d a
jedan ltontaktni Elan radi u smislu rasmeravanja, a d r u d LI smislu.
usmnravanja. Stoga, za nulti instrument m o i e da se primeni jedno-
smerni galvan~ometar.Nullti instrumeat je od lutajufih Qtruja za-
Stifen lrondenzatorom u galvan~ometarsltom kolu (vidi sliku 2.23!)
iako vef i sama Itontalrtna usmeraEa spreEava uticaj jeddosmernih
struja nfl. merenje. NaizmeniEne IutajuCe struje pralttifnojisto talro,
ne mogu da utifu a a merenje zbog sinhronog rada lcontakt'ne usme-
rafe, ltoja usmerava samo onu naizmenibnu sbruju koja iima istu
ufestanost i fazu. P o r e d toga, utzstanost naizmeniene sti:uje k o j u
claje vibrat0.r nalazi se izvan podrufja uobitajenih tehniElti1~ ufe-
sianosti. Ultolilco hi ufestanost lutajutih s t r u j a bila samo ineznatno
t e i e sleazaljka gelvanome.tra pofela da osciluje oko nulte tafke.
A k o s u otkloni na obema sbranama podjednako veliki, izvrSeno me-
r e n j e je .dovoljno taEno.
Meraf ima Eetiri stezaljke tako da m o i e da se ~ ~ p o t r e bi i za'
m e r e n j e specifiEnog otpora tla. P r i normalnom m e r e n j u otpora uze-
mljenja stezaljke Et i E2 poveiemo medusobno, a zatim na njih
prikljufujemo ispitivani uzemljivaf. Pri merenju obiEnih atpora
poveiemo i stezaljlce S ,i HE, a zatinl prikljuEimo izmedu oba para
stezaljlri otpor Eiju vrednost ielimo da izmerimo.
Radi proSirenja m e m o g podruEja meraf ima na strujnom trans-.
formatoru otcepe. M e m a .podruEja su 0 . .. 5, 0 . .. 50 i 0 . ..500 nC1.
2.34.4. M e r a E f i r m e C h a u v i n A r n o u x
(Francuska)
MeraE ima ugraden rufni generator koji daje naizmenitnu
struju 11Eestanos:i 150 Hz. Generator ima regulator brzi.ne talro cia
njegov broj okretaja n e zavisi, za odredeno podrufje, od broja oltru-
184 Uzemljenje. n deo: ~erenje . 2.36. Ostali tipovi mera6a otpora uzernljlvafa

MeraE ima pet mernih podruEja i to: 0 . . . 2 , 0 . . . 10, 0 . . . 100,

0 . . . 1000 i 0 . . . I 0 000 9.Skala mernog instrumenta ima duiinu
oko 70 cm i kod tipa sa tri stezaljke je pribliino logaritamska, a kod
tipa sa Eetiri stezaljke (tip JTs).linearna.
R: mernl otpor
Maksimalno doivoljeni otpor ,pomoCnog uzemljiivaEa' zavisi od
R :; predotpor mernog podruEja. Za najniie merno podruEje ovaj ne 3me da bude
veCi od 5 0 . . .200 R, a za najviSe se dozvoljava vrednost i do .neko-
liko hiljada p a Eak i deset hiljada oma. Otpor sonde nema xiicaja
na mereni rezultat, pa vbog toga i on m o i e da bude vrlo velikl.

2.36. Ostali tipovi meraEa otpora uzemIjivaEa

2.36.1. I - n s t r w m e n t z a k o n t r o l u uzemljenja
))Is .k r aa

ILako za merenje tim meraEem sonda i po.moCni uzemljivaE nisu

potrebni, to je on neobiEno pogodan, na primer, za kontrolna mere-
nja pojedinih uzemljenih aparata i mabina u f a b r i k a n ~ a . MeraE
prikljuEujemo ta<koSto krajnju levu stezaljku (sl. 2.25) veiemo
nelru od'faza (vidi ,sl;iku 2.12!), a krajnju desnu stezaljku za kuCi5tc
uzemljenog potroSaEa, na primer, motora. Merni instrument' Ce
n a k dati neki otklon koji Ce biti u zavisnosti od napona prema ze-

znak na slrali (oznaEen slovom I<). Zatim u poloiaju prekloplre M

~ E i t a m oiznos otpora na skali mernog instrumenta koji j$ direktr~o
izbaidaren u omima. P r i odredivanju v.red,nostli oEitavanja treba
svalca.ko uzeti u obzir i p o l o i a j prekloplre u podruEju S. I R,
 186 Uzemljenje. I1 deo: Merenje
mlji. Zatim promenljivim otpornikom R, podesimo otklon slcazaljlce
n a vrednost 0 , pritisnemo n a dugme T (pritisak sme $a t r a j e naj-
viSe tri selcunde, poSto otpornik R nije dimenzionisan, za d u i e op-
terefenje) i o6itamo na skali instrumenta otpor uzemljenja.
Pored otporne skale, oznaEene u omima, data je i skala s na-
zivnim vrednostima osiguraEa u faznom provodnilcu koje se dozvo-
ljavaju lcod pojedinih ot,pora uzemljenja kao malcsimalne. Vrednosti
se odreduju pomofu obrasca.
odnosno
gde je
R Z = otpor uzomljenja,
U f = fazni napon i
10 = nazivna struja osigurafa.
MeraE m o i e da se upotrebljava i kao voltmetar za 'naLzmeniEni
napon 125 i 250 V za Sta s u predvlidene sredlnje dve stedaljlce.
2.4. M e r e n j e n t p o r a p o j e d i n i h v r s t a uzem1jivaEa
2.41. Merenje otpora dubinskih u z e m l j i v a k
;
Za merenje otpora dubinskih uzemljivaEa upotrebljavamo go-
tovo islcljuEivo fabriEke meraEe koji s u svi talco izradeni da s u
Sto pogodniji za terenslci r a d i d a omogufuju Sto briei merenje. 5
njihova merna podruEja s u tako izabrana da obuhvataju celo po-
druEje otpora dubinskih uzemljivara. U pogledu rastojanja do sonde
odnosno do pomoknog uzemljivara, moramo d a se dr6imo taElce 2.12.
P o 3 0 s e povrsina zatvaranja proteie manje-viSe podjednalco
na sve s t r a n e olco uzemljivaEa, pralctiEno je svejedno u kojem f e m o
pravcu od uzemljivata da postavimo sondu i pomofni uzemljiva?.
, pomofnog uzemljivafa, s t r u j u od olco 100 A, kalco bi se n a uzemlji-
2.42. nlerenje atpora trakastih uzemljivaEa
I za merenje tralcastih uzemljivaEa upotrebljavamo gotovo is-
1cljuEivo fabriEke merafe, tako da u tom pogledu nema ,niEeg naro-
Elto novog. Treba samo upozoriti n a to da kod trakastih yzemljivaEa
nije svejedno u kom smeru postavljamo sondu i pomofni uzemlji-
2.41, 2.42. Merenje otpora dubinskih i trakastih uzemljiva5a 187
-.
vaE. Poznato je, naime (vidi [2.33]), da je naponski levalc trakastih
uzemljivaEa izduien, usled Eega je i povrSina zatvaianja izduiena.
S t o g a t r e b a p r i merenju otpora tralcastih uzemljivafa sondu i po-
mofni uzemljivai: ~ o s t a v i t ipod pravim uglom n a pravac uzemlji-
iraEa ili p a k . u suprotnom .smeru od. uzemljivaEa.
U sluEaju da poloia,j tra.kastog uzemljivaEa nije poznat ili .da
ga samo pretpostavljamo, onda treba izv~zmiti dva merenja u dva
razliEita smera pomerena za 18OQ, ;I zatirri uzeti u obzir veCi re-
zul tat.
2.43. ~ e r e n j e 'btpora veCih povrSinslrih u z e m l j i v a ~ a
Merenje vefih povrSinslcih uzemljivaEa, lcakve sreCemo u elek-
t r a n a m a , transformatorskim i distrlhutivninl stanicama (naroEito u
sluEajevin~alcada je zvezdiSte direktn'o uzemljeno), predstavlja po-
seban problem. Prvo, otpori vekih povr5inskih uzemljivafa vrlo su
mali i iznose jedva nelcoliiko desetnina ili Eak nekolilco s t o t n i n ~
oma, a drugo, povriine zatvaranja s u vrlo velilce. Talco, na primer,
lcod srednje velilcog povrSinslcog uzemljivaEa Eije diinenzije iznose
200 X 300 m a srednji preEnilc D 275 m, sondu treba postavit n a
rastojanju od b a r 1,4 lc-m lralco bii bila n a udaljenosti lcoja je bar
p e t,o s t r u lc o veCa od preEni1;a povrSine lcoju obuhvata uze-
mljivaE.
P r i merenju ot,pora tako velilcih uzemljivafa, faibriEki nleradi
n e mogu d a zadovolje, jer veiina od njih i.ma na skali ispod 1 U
tako mali opseg da je taEno merenje otpora reda veliEine nelcoli!co
desetnina ili Eak stotnina oma neizvodljivo. K a d a je reE o izuzetno
veljkim uzemljivafima, nailazinlo n a te5lvo:e i kcd onih meraEa koji
su predvideni za merenje tako malih vrednosti otpora. Zato otpore
rasprostiranja veflh uzemljivafa meri.mo najEeSfe ponlofu metode
merenja struje i napona.
Z a m e r e n j e 'otpora rasprostiranja vefih povrzinskih uzemlji-
vaEa pomoiu metode s t r u j e i napo.na koristimo, izmedu rnernog i
vaEu, lcoga merimo, javio pad napona lcoji je prikladan za merenje
voltmetrom. Osiin toga, _taka velilca s t r u j a je potrebna i zato d a
bismo odstranilii u Sto veCoj m e r i uticaj drugih s t r u j a , koje u ta-
lcvim postrojenjima mogu d a b u d u veonla intenzivne i Ealc vefe od
m e r n i h struja.
 ,188 Uzemljenje. I1 deo: Merenje
Radi toga, za merenja koristimo odgovarajuke i e l i k i izvor
struje napajanja koga biramo s obzirom n a uslove preqela. NajviSe.
odgovara transformator za napone d o pribliino 100 V ba otcepima
kojima m o i e d a s e podesi s t r u j a na odgovarajuku vrednost. Ta,kav
transformator m o r a da .bude dovoljno velilci (bar 10 kVA) kak? hi
mogao d a d i s t r u j u d o oko 100 A. Ultoliko ta.kvim transformatorom
n e . ras.polaiemo moiemo s e posluiiti oni,ma koji se u p ~ t r ~ b 1 j a v a J u
za m r e i u , na primer, od i0/0,4 kV. Ukoliko je napon takvog trans-
formatora veli.ki moiemo u strujno kolo d a veiemo na r']ed promen-
ljivi otpor koja mora n a svaki nafin da bude za to odgovar.aju2e
dimenzionisan. U tu svrhu m o i e d a se upotrebi improvizovan vo-
deni otpor.
Pos'to, lcako smo rekli, kod vekih povrSinskih uzemljivafa sondu
i pomobni uzemljivaE moramo da ~postavimovrlo dalekq, to s u po-
trebne i velike koliEine provodnika vekeg preselca. U ~ e s t otoga,
ltao provodnici, izmedu .pomoCnog uzem.ljivaEa i sonde,! koriste s e
postojeki vodovi nislcog i visokog napona - Sto zavisi od situa.cije
n a terenu. U taltvom sluEaju je najpogodnije. iskoribti za po-
mokni uzemljivaE pogonsko uzemljenje susedne trans<ormatorske
stanice .koja ,mora d a bude dovoljno dimenzionisana da odvodi tako
veliku s t r u j u d zemlju. Ukoliko je postojeke uzemljenje $lab0 treba
ga do odgovarajuke vrednosti pojaEati, na primer, sa 1 0 J d o 20 c e v i
preEnilca 1 cola na medusobnom rastojanju od 3 m. Cevi treba d a
A : veliki povrSinslci uzc-
rnljivaf lcoga ispitujemo
B : dovod (dalelrovod) Ica
pornobnom uzemljivafu
C : dlovod (dalelcovod) Ica
sondi
T,, : napojni transformator
TI; : strujni transformator
z a ainperinetar
U : primarni napon napoJ-
nog transforn~atora
R : prornenlji!,i. otl~ol. .
Si. 2.26 - n'h'ellje otpora rasprostiranja veCih povrSlnslcih uzenlljiva~a p o m o h
metode merenja struje i napona
2.43. Merenje otpo'ra ve6ih povrslnskih uzemljivara 189
b u d u tako postavljene d a zajedno Eine viSe ili m a n j e jednostrani
mnogougao. Icada, medutim, nemamo na raspolaganju dva voda, ili
p a k kada dva voda idu paralelno u velikoj blizini, zbog Eega hi
medusobni indulctimi uticaj bio velibi, upotrebljavamo za dovod d'o
pomobnog uzemljivaEa dalekovod, a za dovod do sonde postavljamo
izolovani provodnik s presekom .od olso 4 .mm2. Ako vod d o p6mok-
nog uzemljivaEa ima gromobransko u i e , treba g a pre .merenja pre-
kinuti u susednoj stanici. Ako to iz bilo kojih razloga nije izvod-
ljivo, treba ga -prekinuti bar na. 10 stubova ispred stanice Eiji uze-
mljivaE merimo.
Sema za merenje otpora uzemljivaea n a opisani naEin pri-
kazana je na slici 2.26. gde je A povrSinslti uzemljivaE. U sekun-
d a r n o ~ n1tol.u transformatora ( m e m o m strujnom k o l u ) nalazi s e pr3-
menljivi otpor R, -kojim moiemo, (PO potrebi, s t r u j u d a podeSavamo
na potrelvnu vrednost, alto transformator nema odgovarajukil~
otcepa.
Napon izmedu ispitivanog uzemljivafa i zemlje koja ga okru-
2uje tj. sonde izvan povr5ine zatvaranja, treba ,meriti voltmetrom
s velikim unutraSnjim otporom, po moguknosti elektronskim volt-
metrom, Eije .memo podruEje treba d a b u d e dovol'jno veliko -(negde
izmedu 0,5 i 250 V i vibe stu'pnjeva) mkako b i isti voltmetar mogli
d a .upotrebimo za merenje napoma dodlra i koraka, kao i za merenje
raspodele potencijala. Za m e r e n j e je n a j p o g ~ ~ n i jda
e elektronski
voltm,etar radi n a baterije i d a je izraden tako da m o i e d a se nosi
na ledima ili u torbi.
Da bismo smanjili induktivni uticaj napojnog voda ria dovod
d o sonde, treba vod .koji ide do sonde d e stoji pod ,pravim ugloin
n e s m e r voda do pomotnbg uzemljivaEa. A k o to nije izvodljivo,
nelta t a j vod bude bqr dovoljno udaljen. Isto tako, taj vod mora d a
bude n a dovoljnom rastojanju od drugih vodova koji i d u paralelno.
Ukolilto za dovod do sonde upotrebimo postojebi vod, moiemo
za sondu iskoristiti uzemljiva5 jednog od stubova koji nose te vo-
dove. P r i tome, stub'Eiji uzemljivaE upotrebljavamo za sondu mora
d a bude izolovan od -gromabranskog u i e t a .
Otpor uzemljivaEa raEunamo ,pn obrascu 2.04 uz pomok poda-
'taka koji s e dobijaju iz merenja n i naEin koji s m o vei: opisali. Uko-
liko j e lokalna situacija na terenu takva d a induktivne uticaje su-
sednih vodova i d r u g e struje na v e t opisane nafine nije moguke
odstraniti, potrebne s u dopu:nska merenja, koje Cemo izneti prili-
lcom obrade merenja raspodele potencijala (poglavlje 2.51).
 , -
190
-
Uzemljenje. I1 deo: Merenje
- --
, P r i episanom naEinu inerenja otpora u z e m l j i v a ~ itreba
, obra-
titi paFnju i na to da zbog merenja naponima i z n a d 1 0 0 V lnoie
\
doki u pojedinim predelima do visolrih napona dodira lod!nosno Iro-
ralca, zbog Eega treba preduzeti sve potrebne mere za'obezbedenje
osoblja, tj. treba p r e nego Sto s e poEne s merenjem izabraniti na
podruEjll olco u z e m l j i v a ~ apristup nepozvanim licima. ;
2.44. Merenje otpora uzemljenja grornob;ansltog k e t a
i dalelrovodnih stubova
Otpor uzemljenja gromobranslrog uieta na daleko.v:odu merimo
n a stubu na lcom ieliino da odredimo. otpor u z e m l j e n j a ~ ~ e l o ~ k u ~ n o g
gromobranslrog uieta. Kada b i svi stubovi dalelrovoda imali istu
vrednost otpora uzemljenja, tada bismo dobili svuda - bsim n a po-
slednjih 20-30 stubova na kraju voda - istu vredno4t. ~ e d u t i m :
otpori uzemljenja ,pojedinih stubova s u razliEiti, tako da' q o g u da
s e osetno razlilcuju od srednje vrednosti. I
Pri merenju ovih uzemljenja posebnu painju trhba obratiti
n a v r l o velilru prostranost uredaja za uzemljenje, lcoji se prbteie
od poEetka do kraja dalelrovoda. Stoga nije dovoljno i r i merenju
postaviti sondu n a 20 m, a pomoEni uzemljivaE n a 40 mi ocl daleko-
voda. Sondu i pomokni uzemljivai: treba postaviti u smeru pod pra-
vim uglom na dalelcovod na znatno veCem rastojanju. Talco, na. pri-
mer, za Eelirno gromobransko u i e presclca 95 mnl" za i otpor uze-
mljivara pojedinog stuba od 10 fi i pri rastojanju izmedtu stubova
od 330 m , potencijal na rastojanju o d jednog razmalca izmedu stu-
bova pod pravim uglom iznosi 13O/o napona u n e m l j i v a ~ ~a , na ra-
stojanju od d v a razmaka izmedu stuboba b a r 9"". ~ k o l i k oje gro-
mobransko u i e od alurninijuma, !na pri,mer, preselra 150 h m 2 , struja .
greglce se Siri dalje d u i dalekovodnog uieta, tako d a poiencijal na
rastojanju od dva razmaka 'izmedu stubova pod .pra.vimi ulglom na
smer dalukovoda iznosi do 33"0 napona uzem.ljivaEa [2.1].
P r i takvim 'merenjima, bike nam, dakle, oteiano da ipostavimo
s o l ~ d un ? dovoljnom rastojanju od dalekovoda. Stoga vkSimo me-
renje sa sondom i pomoknim uzemljivarem na manjem bastojanju,
a izmerenoj vrednosti treba, s obzirom na vrstu grorriobranskog
uieta, dodati jog i neki dodatak.
2.44. Merenje otpora uzemljenja gron~ob~.anskol:
uZeta I stubova 191
Ulrolilro se, mezutim, zahteva merenje ctpora uzemljivaEa za
svaki stub pojedinaEno onda treba bezu sa ustalim uzemljivaEima
tj. vezu sa gro&obranskim uietom na s t u b u koga merimo odstra-
initi. .a zatim izvrSiti merenje otpora uzemljivaEa na uobitajerii
naEin; pri tome i sonda i pomobni uzemljivaE mogu s e postaviti n a
uebiEajenom rastojanju. PreporuEuje se d a s e lcod EeliEnih i beton-
skih stubova sa betonskim temeljima meri, pored zajednitlrog ot-
pora rasprostiranja stuba s a uzemljivaEem, odvojeno i otpor ras-
prostiranja uzemljivara, prekidajuki pri tom vezu uzemljivaEa s a
slubom.
Prelridanje veze sa gromobranslcim uietom na stubu obiEno je
povezano s a teskobama. Zbog toga je za merenje otljora uzemlji-
vaEa daleltovodnih stubova mnogo prikladnija metoda [2.9] lroju
s u nedavno razvili u Italiji i lcoja omoguCava merenju otpora uze-
mljivaEa za svaki stub posebno bez potrebe prelcidanja veze sa gro-
mobranslcim uietom. Metoda se zasniva n a primeni udarnih talaszi,
p r i Eemu je za inclikator upotrebljena lratodna cev.
2.5. Odredivanje raspodele poiencijala olco uzelllljivaZa
Kod veCih povrSinski11 uzemljivaEa koja se primenjuju, na pri-
me;,, u transformatorskim stanicama vi~olcona~ponskih m r e i a sa di-
rektno uzemljenim zvezdistem, treba meriti osim otpora uzemljl-
vaEa i potencijal u pojedinim taEkama oko uzemljivaEa i odrediti
gde s u najopasnija podruEja gde se javlja veoma veliki napor1
k'oraka, lcao i gde treba eventualno .primeniti posebne mere za po-
veEanje sigurnosti. Kako s e u takvim postrojenjima mogu javiti
vrlo velike struje zemljospoja (nekolilco hiljada ampera), koje imajll
za posledicu velike napone uzemljivara Ealr i ako su ovi sa malim.
otporom, to treba prelcontrolisati ceo t e r e n i okolinu gde su po-
stavljeni pojedini delovi uzemljivaea.
' ~ merenja
a vriimo uvek sa manjom strujom od struje zemljo-
spoja, tako d a pri merenj'u dobijamo. znatno n i i e napone negoli u
sluEaju zemljospoja.
192 UZemljen]e I1 deo Merenje 250, 251. Raspodela potencijala. Odredlvanle raspodele voltmetrom 193
-- --- - \
- --- -

, Zato je sondu teSko postaviti na dovoljlno velikok rastojanju . . .

.od dalekovoda da. bismo pri merenju dobili i znatno jniie napone
nego Sto je to slufaj pri pojavi struje zemljospoja. ~ t 4 g atreba iz- * '
!
,

merenu vrednost, s obzirom na rarunski dobijenu s t f u j u zemljo-

spoja, preraEunati na stvarne vrednosti, pomotu relaciie

uz=u,,, -I-
Inr

U: = napon u proizvoljnoj taeci pri struji zernljosp&ja 1 : .

Urn = napon u istoj taEc8i za sluEaj merenja strujo~ni 1 m .
!
Za praksu je vainiji podatalc koliki je ,n.apon u pojedinim tat-
kama oko uzemljivara u poredenju s naponom uzemljivafa, jer nam
te relativne vrednosti daju neposrednu sliku o opasnim podruEjima.
Zato rezultate merenja ,naponla u pojedinim tafkama obitno .ne iz- !
r*aiavamo u voltima v e t u procentima napona uzemljivaEa U o :

gde je I ~ 1 2.27
. - Odredivanje rasyodele potenctjala
1)o:nr = napon uzemljivaEa za sluEaj struje merenja. [
A : u z e m l ~ i v a f olto kojeg odredujemo raspodelu poteneijal;~
Ako nam je poznat napon uzernljivaEa pri mernoj s(ruji, merna B: pornotni l ~ z e m l j i v a f
C : sonda k o j u pomeramo I k o j o j o d r e d u j e m o potencijal
struja i struja zemljospoja, o n d a . napon u proizvoljndj tafci :pri UOzm: napon uzemljivata za m e r n u s t r u l u
s t r u j i zemljospoja odredujemo pomotu formule ! U , : n a p o n p r e m a zemlji u t a t k i u lcojoj o d r e d u j e m o po-
tencijal
/
J
.
U , , : potencilal u rnerenoj tack1 (= n a p o n izmedu lnerene
taEl<e i neutralne okoline)
1

Kada smo struju podesili na potrebnu jafinu, onda izmedu

I

2.51. Odredivanje raspodele potencijala voltmetrom 1 ispitlvanog uzemljivaEa i pojedinih tafaka oko uzemljivafa izme-
I

I:
rimo nap011 U ,, na csnovu Eega moiemo d a odredimo
Raspodelu ,potencijala t: okolini uzemljivaEa .najfe&e merirno U/,i = Uo:rn -- Uv
.voltmetrom, Boga, ukljurujemo prema slici 2.27. U tu svrhu, i z m e d ~ i
ispitivanog i pomoenog uzemljivara stavimo ,naizmeniEni napon
fiju visinu podesimo tako da struja kroz uzemljivar bude talcvog odnosno
intenziteta da stvori na otporu rasprostiranja ispitivandg uzemlji- um( % ) = Urn
. loo=
Uozm - U v .
vafa dovoljno veliki pad napona, da bismo g a mogli izrneriti volt- U ozrn Uozrn
metrorn. Ta struja iznosi obiEno oko 100 A, kao i p r i 4erenj.u ot-
pora uzemljivara, zbog fega to merenje obavljamo mzaje'dno s me- Ako sondu postavimo izvan povrSine zatvaranja i merimo na-
renjem otpora ras.prostiranja (poglavlje 2.43). pon lzmedu sonde izvan povrSine zatvaranja i sonde koju pomeramo,
,
 194 Uzemllenje. 11 deo: Merenje 2.51. Odredivanje raspodele potencl~ala voltmetrom 195
_ I

o n d a m o i e r n o da merimo napon U, i neposredno. ~ e & t i r n , takav 1

naEin merenja je manje podesan jer olbiEno tr.eba sniq!ti rsspored
potencijala samo u blizin,i uzemljivafa. .
I
I
P r i snimanju raspodele potencijala koristimo voltinetar s vrio I

velilcim unutraSnjim otporom, poSto otpor sonde u poredenju s a

otporom voltmetra mora, da bude zanemarljivo mali. ~ ( k o p r i tak-
vim merenjima napon treba meriti u velikom broju taeaka, prak-
tiEno je neizvodljivo pobiti u sva.koj taEki sondu takb dubolro u
zemlju lrao i t o to Einimo pri merenju otpora uznnljivaCa, jer hi r e
posao veoma sporo odvijao.. Stoga, obiEno, samo \?I-h son.de zaba-
I,
dam0 u zemlju. Icako je i b o g toga otpor sonde vrlo vfli1r.i i nloie I
I :
d a dostigne nelroliko hiljada oma, elektronslri ~ l o l t n ~ e t apostaje
r
neophodan. j!
Alro u merenju ufestvuju dve osobe, onda se ono lqoiie ulbrzati.
Tada, naime, dolr se na. jednoj sondi obavlja merenje, d r u g a se I
pomera na sledete m e r n o mesto. Svakako da su 11 tom l s l u ~ a j upo- I
trebne dve sonde, koje s e naizmenirno ukljufuju. 1
Merne taEke treba birati ~ p o odredenom sisternu ikako bi se
kasnije moglo obaviti ucrtavanje ekvipotencija1,nih kr'iva u plan
zemljii-ta, lralco to prilrazuje slimka 2.28. Veoma je poddsno se 1
! HE:
S:
hidr~elelrtrana
razvodnoVOS~J'O-
p r i m e r e n j u raspodele potencijala krekemo od odrede)ne polazne , N: naselje I

taEke pravolinijslci u razliEitim smerovima, beleieCi napon izmedu R: reka

V : vodovodna cev
uzemljivaEa i sonde u odabranim ,me.rnim ta*ama. j
U slrladu s velikim dimenzijama povrGine na kojoji treba me- S1. 2 , 2 8 - E l c v l B o t e n c i j n i ~ ~ker i v e v e k e g povrsinslrog uzemljivnEa

riti raspodelu .potencijala, predvida se i oprema za ekipg k o j a v r i i
'merenja. Treba predvideti dovoljnu IcoliEinu izolacionQg brovod-.
nilra, lcoji ,po moguknosti treba da bude na kalemu po.godnoln za
noienje na ledima, tako d a za vreme hodanja m o i e d a sk odvija ili
navija. Veoma su podesni oni kalemi koji se uJpotrebljaiaju u voj-
6c.i za telefoniju. U toku prvih 200 m. treba m e r n e taElr4 gusto po-
~ i
staviti, na primer, na svalcih 20 metara, do.lr lrasnije zagovoljava i
rastojanje od 50 m . P r e m a prvoj gruboj oceni lcoju dobijamo na t a j
naEin, treba obaviti merenja i u medusmerovima, koje i ten10 iza-.
brati na najopasnijem podrufju. P r i izboru smerova treba obratiti
p a i n j u na eventualne' metalne vodove, koji prolaze k r o t ppdruEje
,uzemljivaEa (vodovodne cevi, ka,blovi t. sl.) i koji utiEuj u 'velikoj
meri na raspored poten~cijala.Za , b r i e odvijanje posla pfeporuEuje
s e p r e poEetka merenja oznaEavanje 'smerova kofevima
.
+
taElcama
gde be se vrBiti merenje.
Na slici 2.28. ,prikazane su ekvipotencijalne linije ok-, uzemlji-
vaEa hidroelektrane s pripadajutim razyodnim postroj'ehjem. Iz
i slilce se prema gustini e k ~ i ~ o t e n c i j a l n ikriva
h lepo vidi gde su
glbi napon,slrog levka najveki, ,dakle, gde su n a i o ~ a s n i j apodruEja.
K~~~ podruEje Ucrtanog postrojenja izvedena j? vodovodna cev
,lcoja je vezana za uzemljivaE. Prenos potencijala s tim u vezi se
J~~~ vidi. ~ k ~ i ~ ~ t e n c i jkrive
a ' n e ucrtane su U proce'ntualnim vrecl-
!
1 nostima napona uzemljivaEa, lroji je uzet sa 10Oo/o.
I
s l i t n o kao i pri rnerenju otpora uzernljivara s velilcim n~el--
i'
nim strujalna me'todi merenja struje i napona, javljaju se pri
merenju raspodele potencijala g r e i k e usled uticaja stranih strujaT
k a o i usled indulctivnih uticaja nlerne struje.
koje nastaju usled uticaja s t r a n i h s t r u j a odstranjujemo,
kao s t o smo to veC rekli, izborom m e r n e s t r u j e od olro 1 0 0 A.
jelilno i pored toga d a utvrdimo uticaj s t r a n i h s t r u j a , merenje Po-
navljamo, a pre toga zamenimo prikljuEke na na.pojnon1 transfor-
matoru talc0 d a s e obrne velrtor napona za 180°. Ukolilco s" Oba
 , .
196 Uzemljenje. I1 deo: Merenje 2.52. Odredlvanje napona i s t r u j e dodira i koraka 197-
- -
,
ako je dovod sonde paralelan s dovodom do pomoknog uzemljivaca..
U tom sluEaju napon, naime, raste pribliino u srazmeri sa rastoja-
U , : stvarni napon njem izmedu sonde i merenog uzemlj.ivaEa, dok s e u isto vreme.
U v f : mernl napon na,pon pribliiava krajnjoj vrednosti i na velikom rastojallju samo:.
U V f r :merni napon u sluPaju zamenjenog drikljutlra
U p : napon smetnji
polako poveCava. Napon smetnji tada najjednostavnije odstranju-
na napojnonl transformator11 jenio lto'mpenzacijskom metodom (2.25), n a primer, prema slici 2.30..
Metoda se zasniva n a pretpostavci da je otpor rasprostiranja u2e.r
Sl. 2.29 - Velrtorski dijagram rnljivaEa najveki,m delom omskog karaktera. Zbog toga je pad na-.
pona na njemu u fazi sa strujom, dok je zbog merne s t r u j e u do-
napona pralitiEno jednaka, onda s u uticaji stranih struja zanemar- vodu do sonde indukovani napon: zaokrenut za 90"o. Zato, za mi-.
ljivo mali. Ukoliko s e p a k naponi razlikuju (U,' + U , " ] treba nimalni otklon voltmetra, V dobijamo na potenciometru P traBeni
izmeriti joS i napon smetnj.i U,,pri iskljuEenom tra'mformatoru, napon U , dok voltmetar tada polrazuje napon smetnji ,Up .
.a zatim se m o i e .pomoCu vektorskog dijagrama prema. slici 2;29. od- Kako kod veCih uzemIj.ivaEa treba meriti raspored p o t e n c i j a l ~
,rediti stvarni napon 3,. PoHto uticaji zbog stranih s t f u j a nisu po i ,na vekim rastojanjima od uzemljivafa, valja predvideti i naEirl
vremenu konstantni, merenja se moraju obavljati brzo, jedno $a sporaaumevanja izmedu Elanova ekipe koja vrSi merenje. Praltsa.
drugim. i je polc.azala d a s u u tu s v r h u najpogodniji indu.ktorski lelefonl.
Znatno je teie utvrdivati na,pone smetnji koje nbstaju usled
indilktivnih uticaja merne s t r u j e I, koji mogu d a budui vrlo veliki,
2.52. Odredivanje napona i s t r u j e dodira i napona
i struje koraka

P o 3 0 smo u celom podruEju povrSine zatvaranja nacrtali na--

S1. 2.30
A : uzemljivar oko kojeg odreduje-
mo raspored potencijala
8 : dovod ka pomoCnom uzemlji-
vaEu
C: sonda 11 taEki u kojoj odredil-
jemo pol.encija1
U : p r i m a m i p.apon napolnog tran-
siormatora
~n : napojni transforma tor
- Odredivanje napona smetnji
R: otpor
Tk: strujni transfor.~at.oj- ' dve taEke i talrode n a rastojanju od 1 m . D a ~ b ip r i merenju bio omo-
P: potenciometar !
U , : t r a t e n i napon 1
V: voltmetar koji kod minimal-
nag olltlona pol(:izuje napon
smetnji
pon tla, a n a planu zernljiSta uneli pripadajuhe e k ~ i ~ o t e n c i j a l n e .
.krive (sl. 2.28), imamo dovoljno preglednu sliku o tome gde m o g u
napon dodira i napon koraka da dostignu velilru, opasnu vrednost
i gde s u potrebna dopunska merenja napona dodira odnosno koraka.
Napon dodira U d i napon koraka Uk merimo ponloCu iste me-
tode ltojom i raspodelu potencijala oko uzemljiv.aEa. Izmedu mere--
nog i pomotnog uzemljivaEa stavimo dovoljno veliki naizmenicni.
napon kako bi izmedu oba uzem1jivai.a tekla ,dovoljno velilta struja
(oko 100 A), a zatim voItmetrom s v ~ l i k i munutraSnjim otporom
(elektronski voltmetar).merimo napone (sl. 2.31). Napoh dodira me-
simo izmedu pojedinih metalnih uredaja od.nosno njihovih kuCiSta i
tla, obiEno na rsstojanju od 1 m a napon koraka merimo iz.medu-
,guCen Sto bolji dodir sa tIom, a da u isto v r e m e onaj ,koji'meri bude.
zaStiCen od napona ltoralca odnosno dodira, potrebno je koristiti
. gumene Eizme Eiji s u donovi prevureni bakarnom m r e i o m ? kao i.
gumene rukavice, takode prevutene bakarnom mreiom.
 198 Uzemljenje. I1 deo: Merenje 3.53. Merunje prenosnog potencijala 199-
--
b i se mogao izvod'iti zakljufalr o opasnim zonama. U pomenutom
sloju, naime, javlja se, pri opterekenju sa otporom ljudskog tela,
pad ,napona zbag kojeg na Eoveka otpada .manji deo celoku.pnog
na.pona.
Istovremeno sa merenjem napona dodira odnosno koraka pri'
opterekenju sa Rr , preporuEuje .se i merenje struje dodira odnosno,
struje koraka. U tom sm<slu paraletno sa Rc postavljamo miliam-
permetar s ,malim unutrainjim otporom. Na osnovu podataka do-
bijenih merenj em, odredujemo stvarnu struju dodira odnosno struju
koraka iz odnosa merne s t r u j e (100 A) i raEunski dobijene struje
^;.*:.:m.. 4
.CC~..'.C\~.~.' zernljospoja. za slufaj kvara. Ako smo, n a primer izmerili mernu
. ' struju 100 A, struju dodira 0,92 mA, a raEunski odredena struja
I A : ispitlvani uzelnljivar :
B: dovod k a pomoCnom i!zemljl- jednofaznog ,kratkeg spoja iznosi 3500 A, onda najveka struja kroz
varu ljvdslto telo pri dodiru iznosi
G, U: primarni nagon.napojnkg tran-
sformatora
T,: napojni 'transformator'
? , I
' I I I ) i : otpor ekvlvalentan : o t ~ o r u
f o v e f j e g tela
U,I: napon dodira Na taj naEin moiemo odrediti da li je struja dodira odnosno
UIri napon lcoralca
Id: s t r u j a dodira struja 'koraka opasna po ljudski iivot.
J k : s t r u j a koralca Napon dodira i napon lroraka treba meriti na celom ,podruEju
transformatorslte stanice, a i n a podruEju svih metalnih vodova
Sl. 2.31 - Oclredivallje 11apolla i s t r u j e dodira kao 1, napona i s t r i ~ j eltoralta $koji prolaze ltroz podruEje uzemljivafa, a koji mogu da prenesu
]potencijal izvan njihovog podrufja.
P r i merenju na,pon.a dodira i aapona koialta obiend pored me-
, r e n j a u svalroj taEki napona xna praznocc, vriimo i merenja uz po-
stavljanje, izmectu mernih taEaka paralelno sa vol~metrom,otpora 2.53. Merenje prenosnog potencijala
opterekenja Rr lroji zamenjuje otpor ljudskog tela. Otpbr ljudskog
tela u raznim uslovima razliEite je vrednosti. Stoga s e nekad ~ ' s v a - Iako prenosni potencijal metalnih vodova (vodovodnih cevi,
ltoj taflti izvrSi vise merenja, stavljajuki paralelno s voltmetrom kablova itd.) kroz podruEje uzemljivaEa i povrSine zatvaranja mfoie
razliEite otpore opterefenja R 2 = 500 a. 1000 Q, 2000 Q, 3000 0, da se odredi raEun.skim putem [2.25, 2.261, ipak treba pomofu me-
10 000 Q itd. U vekini sluEajeva zadovoljava samo merenje napona ,renja izvriiti kontrolru zavrSenih objekata.
s a paralelnim otporom od 3000 Q koji najviGe odgovara otporu Prenosni potencijal obifno. merimo pomoku metode merenja
Ijudslcog tela* [2.23, 2.24, 2.251.
struje i napona na nafin koji smo izneli. Izmedu uzemljivaEa koga
Rezultati merenja napona dodira odnosno napoda koralca merimo i .pom.ofnog uzemljivaEa stavimo naizmeniEni napon kako
mnogo su vainiji pri opterekenju, jer aapon na prazno, aarofito' .bi izmedu- uzemljivaEa te'kla dovoljno jaka struja. Voltmetar pri-
p a zemljiStu ltoje je nasuto Sljakom ili manje viSe sliEnirn izola-
I kljiEimo izrnedu uzemljivaEa i razliEitih mesta na kablovima, ce-
cioni,m materijalom, ne moie da bude kriterijum na osr(ovu .lcojeg vima i t. sl. koje u t u svrhu na odredenim mestima otltopama,
,
a zatim merimlo od,govarajul.e napone U o .Prenosni potencijal od-
% NemaElci proplsl o zaztitl zahtevaju da unutrasnjl otpor voltmetra pri
111el'enJu napona 1 s t r u j e k o r a k a n e s m e blti m a n j i od 3000 Q F2.311. redujemo iz obrasca 2.28.
I
 200 U;:emljenje. I1 deo: Merenje 2.6, 2.7. Merenje razdvajanJa struje. SpeclflEni otpor tla 20 1
- --- --.--.
Medutim, prenosni potencijal moie da sc meri i neppsredno 2.71. Merenje pomoCu Cetiri elektrode
dlro .ppbijemo son& u zemlju izvan povr5in.e zatvarahja. i merimo
n a p o n izmedu t e taElte i pojedinih taEalta n a kablovimi i t. sl. Koji Po ovoj metodi merimo specifieni otpor tla n a t a j naEin i t o
kemo od ta dva n a h a d a primenimo zavisi od lokalnih: uslova. pobodemo u zemlju u istom redu Eetiri elektrode koje s e nalaze na
Rezultate merenja prenosn.og potencijala prikazti.jemo obifno pvdjednakim medusobnim lrastojanjima a.
Ta rastojanja moraju d,a budu veCa od preEnika povrSine za-
grafiEki.
lvaranja elektroda. Spoljne elektrode, koje Cemo nazvati strujnim
ele'ktrodama, povezujemo p r e k o ampermetra n a izvor jednosmerne
2.6. Merenje razdvajanja struje u uzemljivaE~j struje, a izmedu unutraEnjih, n a ~ o n s k i h elektroda, prilcljufujemo
I voltmetar sa veliltim unulragnjim otporom (slilta 2.32). Na osnovu
I<alto kod direlttno uzemljenih tran.sformatorslrih istanica mo- oEitavanja s a oba instrumenta odredujemo specifiEni otpor tla Po-
raju uzemljivaEi da odvode u zemlju vrlo velike struje, t o mere- moku obrasca:
njem treba kontrolisati i to 'lralto s e struja r-azdvaja h a pojedine
delove uzemljivaEa. To merenje zahteva velike struje kvje s a struj-
nim IrljcStima merimo na aajvainijim mestima. Dobijene rczultate,
preraEunate za vrednosti struje greike ili izraiene el r e h t i v n i m odnosno
vrednostima (u procentirnla struje greike), unosimo u:
nacrt uze- 11 = 2 naR
mljivata.
gde je
To merenje Cemo najlakge o.baviti onda kada merimo otporc
.uzemljivaEa i raspodelu potencijala o'ko uzemljivaE,a. I Q = specifiEni otpor tla (-'? m),
a = rastojanje izmedu elelrtroda (m),
U = napon izmedu naponslcih elektroda (V),
2.7. Rlerenje specifiEnog otpora tla I = struja kroz zemlju (A),
R = otpor izmedu elektroda (0 ).
Merenje izvodimo praktifno n a t a j naEin Sto za izvor jedno-
smerne struje upotrebimo anodnu bateriju koj~a ima ,nekoliko iz-
P r e ,nego Sto odredimo oblik i veliEinu uzemljiva~tii pre nego voda kalro bismo napon m!ogli da menjamo. Napon merimo visolco-
Sto izaberemo ,njegovu lokaciju t r e b a ispitati teren i ytvrditi gde omskim voltmetrom Eiji otpor mora d a bude dovoljno velilti d a n e
.' je najmanji specifiEni otpor tla i 'lrolilro t a j otpor iznosi. P r i tome,
ne zadovoljava samo ispitivanje povrginskih slojeva zemlje Eije su
elektriEne oso,bine u osetnoj zavisnosti od vlainosti koja je pro-
menljivog kara'ktera, ,veb valja dobiti i podiatke o e l e k t r i ~ n i moso-
b'inama dlubljih slojeva, kako bi na osnovu toga moglo da s e odredi
do ltoje tlubine treba uzemljivaEi da dopiru.
Specilifni otpor tla treb.a rneriti za vrerne suie, k,ada je o.n A, B : strujne elelctrode
C , D : naponske elektrode
n'ajveki. Moiemo ga meriti pomobu dve metode: prva zahteva Eetiri Bat: Izvor jednosmernog napona TK7
elelrtrode od kojih dve strujne moraju da budu odvojene od na-
ponskih; clruga, medut'im, iziSkuje samo tri elelttrode, a inerenje ;e
sliEno merenju otpora rasprostiranja uzemljivaEa. S1. 2.3'2 - Merenje speciPiEnog otpora tla pomoCu Eetiri elektrode
202 Uzemljenje. I1 deo: Merenje
----- ---
,bi utlcao na razdvajanje struje u zemlji. To praktifno znaEi da je
potreban voltmetar koji omoguhva, pri unutraSnjempptporu od b a r
1000 i), merenje i nekolilro milivolta.
Kalro se pri ovom merenju javljaju polarizacianl naponi, to
njihov uticaj na merenje treba odstraniti. To kemo postiCi najlakie
ako neposredno posle merenja sa ukljuEenom anodnom baterijom,
ponovimo merenje naponla bez baterije, pri Eemu merimo samo po-
larizacioni napon koji zatim oduzimamo od ranije oEitane vrednosti.
Mebutim, bolje je, ipak vrSiti merenje napona kobpenzatorom,
poito njime dobijamo taEnije rezultate, jer on ne trpi smetnje usled
polarizacionih napona poSto su obe naponske elektrode bez struje.
P o toj metodi moiemo s,pecifiEni otpor tla meriti i f a b r i ~ l c ~ m
merafima lcoji imaju napenske stezaljke odvojene odjstrujnih, da-
kle koji imaju Eetiri stezaljlte. Od meraEa opisanih u p o g l ~ v l j u2.3,
moiemo u tu svrhu da upotrebimo aparate sledeCih firmi: Etershed
& Vign.oles (Megger, Series I), Siemens & Halslce (izvedba za ispiti-
vanje terena), Goerz i Metrawatt (tip JTs). Otpor lcod; ovih fabriE-
kill meraEa merimo .neposredno izmedu naponslcih elektroda, spe-
cifiEni otpor rafunamo pomeku obrasca 2.29a.
PoSto specifiEni otpor nije svuda isti treba d a n a zem.ljGtu,
na *Icome misl'imo da postavimo uzemljivaE, izvrSimo viSe merenja.
Na raspolaganju imamo dva naEina za udrediv.anje sgecifiEnog ot-
pora tla, .fiji izbor zavi'si od toga da li treba na odredenim mestima
odrediti specififni otpor p0vriinsko.g sloja ili palr slojeva na tazli-
Eitim dubinama.
U prvom sluEaju, speclfiEni otpor tla merimo na razliEitim me-
stima, talco dn rastojanje izmedu elektroda bude uvelc isto. Na taj,
naEin utvrdujemo horizontalne promene specifiEnog otpora terena
lcoga ispitujemo, kako bismo mogli da odredimo gde je specifiEni
otpor najmanji i gde je najpri'kladnija lokacija za uzemljiva~.Tnj
naEin jc pogodan sa,mo za uzemljivafe koji n e dopiru do velikiti
dubina.
U drugom sluEaju povekavamo rastojanje elektroda od neke
izabrane srednje taEke lea spoljaSnosti i merimo specil~Eniotpor
za razliEita rastojanja izmedu elektroda, te na t a j naEin odredulemo
lfaliki je specifiEni otpor na razliEitlm dubinama. Sto je, naime,
veke rastojanje izmedu elektroda, to merna struja duQlje prodire
u zemlju i time je i dubina zemlje zahvafene merenjeb veka. Na
ovaj nafin odredujemo vertikalne prmnene specifiznog otpora. P r i
8 prema tipu uzemljivaea lcoga predvidamo. Ako smo predvideli
tome pazimo na sledeke: ako se povekavanjem rastojanja specifiEni
2.11, 2.72. Merenje otpora tla pomoCu 4 i 3 elektrode 203
-.. -. ... .-.. ... -
-..-- -- - . - .--- --- ,..
. .. - ..-.-- - .--- - . . --.--.-
.
otpor ne menja, znafi da je materijal po celoj dubini u elektriEnom
smislu podjednak; ako, medutim, primetimo da se za odredeno
rastojanje izmedu elektroda specifihni otpor pore0 da rnenja, t o je
~ m a kda se pojavio u dubini sloj s manjim ili veCim specififnim'
otporom. PoSto je nastojanje od povrSine zemlje do tog sloja isto
kao i rastojanje izmedu elektroda, moiemo da odredimo dubinu tog
s b j a . Ta Einjenica nije od koristi samo za odredivanje oblika i lo-
kacije uzemljivafa, vef je od izvanrednog znafajla i za geoe!ektrikko
istraiivanje tla [2.21, 2.221.
2.72. Merenje pomofu tri elektrode
Prili'kom m e r m j a specifiEnog otpora tla pomoCu tri elektrode,
u zemlju pobijamo ispitivani uzemljivaE u o,bli\ku cevi i to n a mesta
redvi vide no za ,postavljanje uzemljivafa, a zatim na rasbojanjima,
datim u taElci 2.12, p o b i j ~ m osondu i p o r n o h i uzemljivaE u zemljd
i merimo otpor po bilo kojoj od opisanih metoda.
SpecifiEni otpor tla za podrufje .ispipitivanlog uzemljivaEa iz-
ratunavamo zatim pomoCu sledeke formule
&J = >specififniotpor tla ((lm)
R = imerena vredaost obpora ispitivanog uzernljivaEa
1 = duiina ispitivanog uzemllivafa (rn)
d = spolja5nj.i p r e ~ n i kispitivanog uzernljivara (m).
Da izbegnemo naEunanje na ierenu, primelnikemo grafiEko od-
redivanje specifiEnog otpora pomoCu d i k e 2.33.
Izbor 'ispitivanog uzemljiviaEa i njegovih dimenzija v r S h o
dubinsiki, onda ispitivani uzemljivaE treba pobiti u zemlju Eak i d o
dubine veCe od 2 m.
 204 Uzemljenje. 11 deo: Merenje 2.8. Kontrola uzemljivaElcih vodova 205
-- - -- -- -- - -.--.-- .-..--- - -- ----

2.5. Icontrola uzemljivaElrih vodova

P r i 'instalaciji uzemljenja praks.a je pokazala d a nije dovoljnd

samo vrSiti nadzor uzemljivaEa i periodiEno m e r e n j e njihovog ot-
pora rasprostiranja, ve6 da treba redovna k o n t ~ o l i s a t ii dovode d o
uzemljivaEa, a naroEito njihava inesta spiajanja. Provodnici, Ic0j.i
s p a j a j u elektriEne uredaje sa odgovaraju6im uzemljivaEima, izlo-
'ieni s u ltako mehaniEikim oitekeajima ta'ko i Iroroziji, a posled'lca
t,oga je preliidranje uzemljivaEkih dovoda. Nije, medutim, i.skljuE.eno.
n i uniitenje spojnih mesta do kojih ~ n o i ed a dode usled vellikih
s t r u j a u sluEaj,u velkkih pr,olazn,ih otpora. Stoga treba n u i n o vrSiti
periodicnu lltontrolu ( b a r jednoin godiSnje) svih dovoda do uzemlji-
vaEa i izmerit'i njihov otpor.'Kako veCin,a fabriEkdh meraEa m o i e
d a s e upotrehi i za m e r e n j e metalnih provodnil:a, t o ltontrolu mo-
i e m o obaviti njima ili pak obiEntim ommetrom.

s1. 2.33 -Dijagram za grafiElto odredivanje speciflEnag etpora tla drl n i e r c n j ~ l

pomoCu trl elektrode
1 . dueina cevi ispitivanog uzemldivada . .
(1 prcfnik cevi ispitivanog uzemljivaEa
R i7rnei.eni otpor ispitivanoc. uzemljivaEa u C> I
p: specifiEni otpor tla u ,(I rn.
 [l.lO] F. S c h u 1 t e i s s : Ozemljilne naprave e l e k t r a r n stilcalnih n a p r a v
i n transformatorskih postaj, ElektrotehniSlti vestnilc 1949, br. 617, str. 142.
4 [1.19] A. L. V a j n e 1- : Zazemljenija, Moskva 103'0.
[1.20] H. W e b e r : Der Erdschluss an Hochspannungsnetzen, Miinchen-.
Berlin 193G.
[1.21] R. W i 1 1 h e i m : Das El.dschlussproblem in Hochspannungsnetzen,
I Verlag Julius Springer, Berlin 1936.
[1.22] G. B o d i e r , J N a r c y, R. P r d v o s t : Realisation des circuits
LITERATURA de t e r r e dans les postes e t centmles, Bulletin Soc. franc. Blectr. nov. 1951, Str.
717-734.
za I i I1 d e o [1.23] V. L j u b o j e v i C : Prenos poviSenog potenciala uzemljenja iz PO-
strojenja sa uzemljenom neutralnom t a f k o m , Elelttroprivreda 0 (1955) br. 6, 6tr.
I d e o : PRORACUN I IZVODENJE UZEMLJENJA
339-342.
[1.1] Tehniflti propisi za izvodenje uredaja jake s t r u j e za pogbnskl napon [1.24] G. B o d i e r : Prospection systernatique d e s gradients d e potentiel
iznad 1000 .V. SlnZbenl list F N R J br. 6/57 od 6. februara 1957. a u voisinage e t A l'intkrieur d'un poste d e transformation, Bulletin Soc: franc.
[1.2] W. I< o c h : Erdungen i n Wechselstromanlagen uber 1 kV (2. auil.) electr. jul 1951, str. 403-416.
Verlag Julius Springer, Berlin-Gottingen-Heidelberg 1955. [1.25] Vorschriften f u r Erdungen in Wechselstromanlagen f u r N e i l n s ~ a n n u n - .
11.31 F. M 1 a lc a r : Ozemljitve v elektrifnih napravah 11. del, Mercnje gen von 1 kV und darilber, VDE 014lJ7.55.
ozemljitev, ElelctrotehniSko druStvo Slovenije, 1957. , .
[1.4] L 6 b 1 : Erdung, Nullung und Schutzschaltung' nebst Erlauterungen zu
den ~ r ~ u n ~ s l e i t s a t i Verlag
en, Julius Springer, Berlin 1955.
[1.5] L a u r e n t : Notes s u r les rnlses A la terre d a n s les r t s e a u x II/'1950.
[1.6] Publiicacija CIGRE br. 405. [2.1] W. K o c h : Erdungen in Wechselstrornanlagen ilber 1 kV, 2. izd., izd-
i
[1.7] TehniEki propisi za postavljanje i o d r i a v a n j e grornobrana. Sluibeni J . Springer, Berlln-GBttingen-Heidelberg 1955.
list FNRJ br. 3/57 od 13. f e b r u a r a 1957. [2.2] A. I. L u r j e, ElektriEeskije izmerenija v s e t j a h silnogo toka, GO-
[1.8] A. B a j e c : ZaSfita pred napetostjo dotilca I . del. ZaS6ita v elelr- SENERGOIZDAT, Leningrad-Moskva 1948.
triEnih napravah jalcega tolca z nizko napetostjo, ElektrotehniSko druStvo Slo- '' V. F r i t s c h, Die Messung von Erderwiderstsnden, izd. F. Vieweg
[2.3]
venije 1957. & Sohn, Braunschweig 1942.
[1.9] A. B a j e c : ZaSfita pred napetostjo dotika 11. del, ZaZEita v elektriEnih [2.4] J. N i e m a n n , Umstellung von Hochstspannungs-Erdungsanlagen auf
napravah jakega toka z visoko napetostjo, ElektrotehniSlco dlruStvo ~ l o v e n i j e1057. den Betrieb mir s t a r r geerdetem S t e r n p u n k t , ETZ 73 (1952), br. 10, s t r a n 333.. -
[l.lo] M. E r i c h: Betriebs-und Schutzerdungen in Verteilernetzen und 337.
Stationen. ElektrizitPtswirtschaft 1953. str. 340. 12.51 JV. S k i r 1, Elektrische Messungen, izd. W. d e G r u y t e r & Co.,
[1.111 J o n s o n : Erdungen von ~ e i t u n g s s ~ s t e m e n~lelctrizitktswirtschaft
, Berlln-Leipzig 1936.
1953. [2.6] A. L i n lc e r : Elektrlsche Messkunde, 4. izd., izd. J. Springer.
[1.12] W. K o c h : Erdungsmassnahrnen filr Hochstspannungsanlagen m i t Berlln 1932.
geerdeten SLernpunkt, E l e k t ~ o t e c h n i s c h eZeitschrift 1950, Band 71, str. 89. [2.7] F. V r S n a k : .Enostaven merilnik ozemljitvene upornosti, Iskra 1
[1.13] W. K o c h : Die Schutzerdungsanlage des Kraftwerlces, siemens Zeit- (1955), St. '1. str. 10. . . 13.
schrift 1932. [2.8] F. H a v e 1 k a, Novjr spusob p r o rychlou a spolehiivou kontrolu
[1.14] N i e m a n n : Umstellung von Hochstspannungs-Erdungsanlagen nuf nulovAni, Energetilca 3 (1953), br. 3, str. 108.. 110. .
den Betrieb m i t s l a r r geerdetem Sternpunkt. Elektrotechnlscl~eZeitschrit 1052, i
[2.9] A. G a 1 e a z z i , R. M a r e n e s i , A . P a o 1 u c c i : Ohmmetre d e
Band 73, s t r . 33. Lerre en ondes de choc pour la determination Bes resistances d e t e r r e dans les
[1.15] G. 0 b e r d o r f e r : D e r Erdschluss und seine BekBrnpfung, Verlag lignes de transmission avec fil d e garde. CIGRE 1954, izveStaj 329.
Julius Springer, Wien 1930.
[2.10] Fubliltacije 201, 20Y2, 217 In 250 f i r m e Evershed & Vignoles Ltd.,
11.161 Ollendorf: Erdstrome, Verlag Julius Springer. Berlin 1928.: London.
[1.17] JV. S c h r a n lc : Schutz gegen Beruhrungsspannungen, (2. Aufl.). Ver- [2.11] E r d w i d e r s t ~ n d s m e s s e r Metra ,,Terrornet". Publikacija f i r m e Metra,
lag Julius Springer. Berlln-Gottingen-Heidelberg 1952. Blansko.

Untergrunbes f u r Erdungen. ETZ 71 (1850), br. 13 str. 339.
trizit3tswirtschnft 8 (1955), br. 1, str. 1
electr., nov 1051, str. 711
- Umspannwerlc,
ETZ-A, 75 (1954), br. 4, s t r . 97
[2.32] Leltsstze filr Schutzmassnahmen i n Starlcstromanlagen m i t Betriebs-
spannungen u n t e r 1000 V. VDE. 014011932.
[2.33] A. B a j e c : Ozemljitve v elektrifnih napravah. I. dei: IzraEun in
Izvedba, izd. ElelctrotehniSko druStvo Slovenije, Ljubljana 1957.
[2.34] P. M. P P l i e r , B. M a r s c h : Bodenuntersuchung Llnd Erdungs-
messung. ETZ 62 (1841), br. 46,/47, str. 920.
[2.35] I. I n ,j u n i : Ein E1,dungsprilfer filr geerdete oder genllllte 0bjel;tf.
n u l l c t l ~ lSEV 29 (1938). br. 2, s t r . 36.
[2.361 W. K e l l e.~., Neue Messmetode z u r Bestlmlnung tler Beriihrungsspan-
n u n g llnd der KurzschlusstromstPrke a n genullten Sekundkirnetzen. Bulletin SEV
45 (1954), br. 16, str. 658.
_________._
U lizdahju
Zajednice jug~slovenske elektroprivrede izaSla je
iz Stamper knjiga
.. 340.
OSNOVI ANALIZE ELEKTROENERGET§I<IH SISTEMA
od prof. dr ink. Slobodana DESPOTOVICA, viSeg naufnog saradnika
ElelctrotehniEkog i'nstituta ,,Nilcola Tesla" i vanrednog profesora
elelctrotehniElcog fakulteta u Beogragu.
Ova lcnjiga predstavlja neophodan priruEnilc onima koji s e bave llrouta-
vanjen] i analiziranjern problema iz oblasti prenosa elelctrifne energije u
clel~lroenergetslcim slstemima.
U lcnjlzi s u detaljno izlotena pitanja raspodelr snaga i naponslcih
. . . 12. prilika u sistemima ustaljenog i uravnoteienog napona. prllcazana je
teorija sinhronih malina, transformatora i vodova s a aspekta problema-
tilce clelclroenereetskih sistema. Obuhvacena je i analiza neuravnotetenih
elelctroenergetslcih sisterna, kao i studija k r a t k i h veza i stabilnost sistema.
Obradena jc i problematika indulctivnosti i lcapacitalivnosti nadzemnih
vodova. Posebno s u prllcazane osnove sistema jediniCnih vrednosti.
Maleriia LI knjlzi obradena je savremeniin metodima, i s a dosta
primera kdji f i n e obradenu materiju pristupaEnom i razumljivom.
Icnjiga je od nesumnjive koristi kalco onima koji s e bave teorij-
s k i m problemima prenosa energije t a k o i i n i e n j e r i m a lcoji se bave pla-
. . . 716. niranjem, projektovanjern i eksploatacijom elektroenergetslcih sistema, a
dobro m o t e posluZiti.1 s t u d e n t i m a lcoji p r o u f a v a j u probleme iz prenosa
elektriEne energije.
Knjiga ima 328 stranica, formata 15 X 23 cm, sa 219 slilca u
tekstu, i savrcmeno je t e h n i k i opremljena sa platneniln povezom
. . . 105. raititnim omotom u bojii, i moie se nabaviti u:
1
j , UredniStvu Easopisa ,,ELEKTROPRIVREDA", Balkanska 13, Beo-
Prodavnici JUGOSLOVENSKE KNJIGE, Kneza Mihajla 2, u
 - ,,GeohmU 180 ,-r a s p d e l e potencljala 192
- kvocijentni 155 - s t r u j e dodira 197
- ,;Meg,ger" 169 - - koralca 197
- ,,TerraS.ixW 183
- ,,Terrornet" 171 otpor uzernljivaea 145
meraEi ~ p oI c a ~ ~ p e n z a c i o n ometo-
j - ~pomoCnog ,uzemljivaEa 152
d i 177 - rasprostiranja 146
- p o cnetadi merenja s.truje - ras.prostiranja na udar 146
INDEKS i napana 169 - sonde 152
z a I i I1 d e o - ,po rnetodi ,poredenja 1838 - uzernljenja 145
- po Stiisselovoj metodi 175 PovrSina zatvaranja 147
- atpora ras,prmtiranja uze- potenci,jal iprenosni 199
mljenja 168
Bole uzem11ivaEJcih vodova 86 - /3 trakastog uzemljivaEa - visokofrekvent,ni 168 R a ~ p o d e ~ l{potencijala
a 192
35, 34, 35 - ,PO Wiechertovoj unetodi 171 rastojanje ~pomofnaguzemljivaEa
Dubinslco uliopavanje 31
- I' obruEastog uizmljiva- merenje otpora mernljenja s t u - od son,de 147
P a k t ~ fr unreiastog uzmljivaEa
78 " 2 Ea 42, 4.3, 44, 49 bava 190 - sonde o,d isgitivaaog U e -
mljivhEa 147
- fr uzemljivata velike d u - - 6 1ploEasQog , uzemljivaEa - - .grornobranslcog u i e t a 190
Sonda 147
liine 36, 37
46, 49, 68 I - - (dubinski uzemlj.i~vaEa 186
- f u uzernljivaEa velike d u - - x uzeanljlva6a velike du- - - btral~tutih uzemljiva,Ea 186
- p r e n m n a g mpcctencijala 199
- ka.pacitivna 152
- oblik 151
j i n e 36, 3f7, 38
i l n e 37, 38 - razdvajanja s t r u j e u u - - otpor 151
- K naponslcog levka ce- Izvadenje uredaja za uzemljenje zemljivaEu 200 speci.fiEni otpor tla 145, 200
vastog uzemliivaEa 19 66 - s p e c i f i h a g otpora tla 200 s t r u j a dodi,ra 197
-.
Korazija uzemljlvafa, 94 - - - rpovrSinskih uzernlji- - skoralca
~ t r a n a 195
197
f a h l o r i K , 1 K, mreiastog po- vaEa 187
vrSinslcog uzernlljivaEa Na'pon dodira 7* 54 - strujoln visoke ~ E e s t a n o s t i
68 - koraka 6, 7, $2, 56, 60 - 1u.tajuCa 153
falctor Ks grcanobranskog uze-
- tla, 5, 7, 1% i 167
rnerna s,truja 153
UzemljivaE, cevasti 148
mljivaCa 84, 8.5
- ~ t l a , relativni :,15 - is,piti.vani 148
- ,'uzernJjivaEa 4: 5. 6, 1.1 metada ~ e h r e n d o v a 16Q - otpora rasprostiranja uze-
- bez s o n d e . i ipornofl~oguze- mljivaEa 168
rnljiva.Ea 165 - visokofrekventni 167
- liornpenzaciona 161 - ,POWiechertovoj unetodi 172
- .merenja s t r u j e i napona
- + kt trakastog u,zemlji-vaEa 154
- ~lcombinovani 148
- obruEasti 148
9,K
uu Cbblikavanje potencijala 8, 95 - mostovna 156 - pali.Eas.ti 148
- tnn abrufastog mernljiva- obruf, k r u j n i 38 * - N.i,ppoldtova 156 - ploEasti 148
Ea 41 - 8koncentriEni 69 - potenciometasslca 161 - pornoCni 147, 151
- mb abrufastog uzemljiva- a p t e r d e n j e uzernljivatjkih vodo- - :poredenja 164 . ' - povrSi,nslci 148, 187
Ea 41 va 12 82 - Stijsselova 159 - str'njni 147
- mo obruEastag uzemljisva- -1 --
otcepi i s~pojevi08 - Wiechertova 1.5'8 - trakasti 148, 186
Ea 42 no st Pontavi-Wlheatstone 173 - za gromabranske instalaci-
- m , abruEastog uzemljiva- otpor rasprostiranja
58, 48, 67 4, 16, 18, 24, r Napon do.dira 197 je 167
uzernljenje gogonsko 155
Ea 41 - koraka 197 - gromabranslco 153
- q ploEastog uzemljivaEa --
- - pravo~ugaone d l o ~ e48 24
trakastog ~rzernljivaEa nqponski levali 117 Voltmetar, elelctronslri 154, 189,
48, 47, 49, 68 - ltla, s p w i t i t n i 10. 11 Odredivanje napona dadira 197 194, 197
- (1 trakastog uzemljivaEa Potencijalno ,polje 4, 8
- - lcorallca 197 Zecnlja, i d e a h a 146
2G, 27, 28, 29 ,~;raktiEni primeri ~ ~ z e i n ~ l j e n99
ja
 ~ r e f n i k raEunslci, u z m l j i v a t a - glotasli 13. 30, 46
D 48, 40, 67
prernilc rafunski, ,provodniba
- pmebni 8
d 23 - povr~inslci (plohastl) 38
- - od paraleln!h tralra 60
prernogkenje vodornera 91
priltlj~ifalc uzemljivafkih vo,dova - pravolinijski i22
00 - lprirufni 8 i
- ,po~lroSaEa 93 - velilce d u i i n e 36 P R E G L E D
proraEun uzemljivafa 10 - ,vodoravni 00
pl.ovodnici uze.mljen.ja 3, 4, 86 - Stalpasli 13, 15 elektr.otehniElcih publilcacija .u i z d a n j u
+ - glavni 4, 11, 13 - .trakasti 13, $2 ELEKTROTEHNISICE Z V E Z E S L O V E N I J E
- - otcepni 4, 11, 13
- - prihljuEni 11 uzemljenje $radevi&ke masine Cena za 1
9.9 primerak:
- - unutralnji 7 3 - industrijske .instalacije lo6
Struja zeanljos,poja 4 .
- cpterekenja trajna, dozvo-
- 1cuEne ,inlsta81acijc!101 A. Eleletrotehnifki priruEn,ilc
ljena 12
- pagoolsho 3, 86 M O ~ Use dobiti joS sledeEe sveslce:
- poljoprfvredne maSine 99
Uzernljnna ogra.da 97 - .radniEke i,nst$lacije 103 C i E e n j e , suSenje i n k o n t r o l a izolacije e l e k -
uzernljeno avez.di6te 132 ,-- stambene kolonije triEnih s t r o j e v i n t r a n s f , o r m a t o r j e v , ing. E d v a r d
uzemljivafi 3, - ,transformator?kih I
stanica Hofler . . . . . . . . . . .
' din. 300.-
uzemljivaf, cevasti 15 113 M a t e m a t i k a I d e l - MatematiEne tabel.e, ,ing.
- dubinslei 8, 9, 14 - zaSti.tno 3, 864 115, 115 Slavko' H o d i a r . . . . . . . . . ,I
220.-
- groanobranlski 84.) 139 uzeanljivafki uredajl 3
Navodila za u p o r a b o InatematiEnih t a b e l , ing.
- a a Jcarnenoj po.cllozi 80 - vodovi 3, 4, 11', 13, 86
- mreiasti 21 Veza, deljiva 88, 8.9; Slavlco H o d i a r . . . . . . . . . 80.-
- - !povrSinski 66 - ,nedeljiva 89 j. Mali t r a n s f o r m a t o r j i i n d u i i l k e , ing. F r a n c e
- u nehomogenoj .zemlji 77 Zagrevanje uzeanljiv>fa 82 Mlalcar, ing. I g o r K l o a r . . . . . . 900.-
- cu reEncm kori8tu 80 zalivaaje uzemljivata 93. Elelrtrifna o p r e m a m o t o r n i h vozila, ing. VreTek,
- obrufasiti 3,8 zaBti,tno uzemljenje 3, 86, 113., 115. ing. Ivanc, ing. PoStuvan, P. ICryStufek . . " 1.500.-
- LI ablilcu ,polulrugle 14 zvezdiSte neuzernljeqo 129
- ~ l i ' t k i 8, 9 - uzetnljeno 132: B.. Sl.ovenslci elektrotehnigki s l o v a r

I1 d e o: MERENJE UZEMLJENJA (SlovenaEki elektr,otehniEki reEnilc i z r a d e n pre-

m a IEC refniku sa srpskohrvatskim, francu-
Greilra zbo,g neilx-avilnog r a d o j a - - - C. P. ~ o e < z179
s k i m , engleslcim i i t a l i j a n s k i m t e r m t i n h a uz
n j a sonde 149 - -
El. La.boratorium 171
slovenaEke t e r m i n e i definicije)
*greSlra abog stranih struja 195 - - Islrra 105
IControla uzemljivaEkih vodova - - Leti 188 ; S k u ~ p i n a05 O s n o v n e definicije - E D S 1957. . din. 550.-
205 -I - Elektl-oni'lt4 183 S k u p i n a 07 Elektronilra - E D S 1959. . . . 600.-
MeraE firme Chauvin Arnoux 181 - - Noruia 1715; S k u p i n a 11-12 S t a t i f n i p r e t v o r n i k i -
- - Cornpdeurs Mon trouge - - OLIZ 171 Magnetni transduktorji - E Z S
182 - - Siemens &: Haiske 17T 1961. . . . . . . . 320.-
 Skupina 15 Stiltalne ploSEe in aparati - EZS
1960. . . . . . . . . 350.-
Sltupina 16 ZaSEitni releji - EZS 1963. . . ,I
580.-
Skupina 20 Merilni isnstrumenti - EZS 1961. . " 400.-
Skupina 35-40 Elektromahanska in elektro-
termirna uporeba elektriEne
energije - EZS 1962. . . I
550.-

C . Ostale publikacije

S.pecifikacije za e l e k t r i h e naprave z motorjem

za gospodinjske in podabne namene (prevod pu-
blikacije CEE 10) . . . . . . , . . din. 3.000.- .
Specifikacije za elektriEne kuhalne :in brelne
naprave za gospodinjske in podobne namene
(prevod publikacije CEE 11) . . : . .
Zbornik referata I11 jugoslovenske konfer&cije
o elektronici; telelc~munikacijama i automati-
zaciji - Lju-bljana 1958. . . . . i . .
Zbornik .radova I jugoslovensko~gsimpoz~juma
o elektriEnim ~merenjima i mernoj o p r e p i -
Ljubljana 1961. . . . . . . . :. .
I jugoslovenski simpozijum o automatizaciji u
saabrataju (I i I1 knjiga) Lju,bljana 1962. ; . .
Zbornik radova I1 ju,goslovenskog simpozjijum.a
o elektriEnim merenjima i mernoj opremi -
Lju,bljana 1963. . . . . . . . i . .
I1 savetovanje o sastavnim delovima i !?late-
rijalima - Ljubljana 1963. . . . . . .
Narudibe prima: ELEKTROTEHNI~KA ZVEZA SLOVENIJE
1

LJUBLJANA, ~ r j a v E e G ac. 15a

Ziro raE. br.: 600-14-603-125