ZOVE ME PARK JUTROS NA KAFU

Šolja kafe i čaša vode su već bile dostavljene i čekale me na prozoru.

One napolju ja unutra i ustala sam pre oko pet,

Istrčala sam već 2 km i odradila vežbe istezanja i sad ću da malo isplaniram dan.

Sedam da pijem kafu i gledam Park i igralište za decu.

izgleda da ga do sada nisam videla i on mi priča ovako

Da sam trebala davno da trčim pre pet sati, a da kada ustanem hodam.

To je sklad, a ja sam trčala hodajuići, letela trčajući a kada sam spavala ja sam hodala.

imam neki osećaj da sam sve naopako radila i da sada ponešto moram da ispravim.

Park je sam sa pticama i da ne verujem da ljudi žlive u stanovima mogle bi ove zgrade da budu
prazne.

Da li je tako kako izgleda fasada.?

Energija svih ljudi daje joj vibraciju i ona odoleva svim svadjama i ljutnjaama i strahovima i
ljubavima i ručkovima koje se spramaju i upravo sada mnogi kao ja trče dok spavaju i to ova
zgrada oseća. i zato ja vidim nju da trči.

Jedan pas je upravo pojurio pticu i ona odletela. on ne zna da je ona druga vrsta i ne vidi da ona
ima krila i da vrlo brzo nje nema ispred njega. Da je ostao sam.

Drugog vidim da ga vodili u šetnju i sada ga sa povocem vraćaju kući da ih čuva od strahova.

On ne bi znao da se vrati sam iz šetnje kući?

Naravno da bi znao ako bi želeo.

Zašto u stvari ljudi stavljaju ogrlice psima?

Čega se plaše? Da njihov pas ne ujede nekoga?

Pas koji nije naučen da ujeda neće ujesti nikoga i može mirno da šetaju zajedno bez povoca.

Mmožda ljudi ne znaju put do svoje kuće kada podju u šetnju pa izvedu psa da ih vrati?

Pas ne zna da ptica leti. Ali oseća da čoveke ne zna put do kuće i pomaže mu sa ljubavlju i
dozvoljava mu da ga čak povocem natera da uradi ono što on bolje od njega zna.

Različite vrste opet.

Ptice, životinje, ljudi.

Ptici je kuća na nebu, psu u parku. A čovek da li zna gde mu je kuća?

Tako pričamo jutros park i ja dok pijemo kafu.

Zaćutasmo.

Ostade svako na svom mestu.