Monday, April 20, 2020 3:23:56 AM

Prevara vremena-kafa iz Istambula

Šolja kafe i voda i jutros bez slatka i meda na terasi sa tri spreja za farbanje u bojama
siva, bela i braon.

Isporučeni kroz otvorene prozore. Telefon napolju je ostao napolju i sačekao.

Park mi je postao dvorište i to sigurno. Nema prolaznika kao potencijalnih lopova a noć sve
toplija.

Na satu na terasi sam videla da je tek prošlo tri sata. Kada sam se budila i pogledala na sat videla
sam da je 4h 40min. Skoro dva sata razlike na mojim satovima.

NIsam imala protiv da ustanem u pet ali nisam želela ni u tri da budem budna na terasi.

Evo sada sam budna na terasi i slušam noć i vetar i tišinu i sigurna sam da bih sada nekog
uplašila kao i on mene ako prodje. Kuda idu ljudi u tri sata? Ko sedi na terasi u tri sata?

Zašto nema meda ni slatka?

Gledam tu je tacna za isporuku koja liči na kafansku ali fali ratuluk. Kupljena u Istambulu davno
od stajanja počela farba da se ljušti.

Tri spreja da mogu da nešto zafarbam i da popravim boju. Da popravim sećanje na istambul,
tacnu ili nešto u kuči?

Sat koji je žurio i koji me prevario je iz prošlih lepih vremena. Sada žuri i mene vara da ustajem dva
sata ranije jer me čeka kafa iz prošlosti i Istambula gde sam davno bila.

Nešto traži Popravku. Može da se zafarba,da posluži. može da izgleda lepo.Ko je koga ovde
stigao? Koje je ovde vreme?

Sat iz prošlosti je pričao o vremenu koje tek treba da dodje O vremenu u kom ona neće postojati
kao takva kakva je bila i kada o ovome sada nije znala ništa.

Dok sam pila kafu i slučajno zamenila mesta kafi i čaši vode, tacna je izgubila ravnotežu, i prosula
se zamalo kafa. Konzola nije bila dobra za ovaj raspred. Ona koja je dobra je baš ovako kako je
isporučena-kafa, voda, sprej.

Istambul je kafa, voda je jutro, sprej je vetar sećanja u boji.

Popila sam kafu i vodu i prazne čaše su bile u ravnoteži i ostali su samo sprejevi i tacna.

Istambul koji se ljušti u sećanju može da se pokrije i ne vidi ispod ove male šustiklice.

Mogla sam da farbam ili da ostavim ovako.

Satovi teku sami za sebe a ja već budna dva sata ranije.

Nešto treba da vidim, čujem ili samo da sklonim stare satove i da se vratim vremenu pravom.

Prošlost je želela da vidi Budućnost, ja sam Želela da budem u Prošlosti. Koje je pravo vreme u
kome ja Jesam?

To se ne popravlja kako vetar duva. Pa onda Sečanje počne da liči na ono

može da zafarba, da posluži, može da izgleda lepo. Može ali NIJE bilo tako u prošlosti. To nije
istina.

Tacna je bila nova, kafa je bila u Istambulu sa ratlukom a voda je tekla Bosforom baš kao u ovoj
čaši kada miruje.

Uspomene su najlepše kada miruju. Kafa sa ratlukom je prava u Istambulu. A voda i dalje teče
Bosforom.

Sečanje nije kafana. Osim ako ne želim da ga kao pijana zamaglim i podjem na spavanje u pola
pet koje je upravo došlo kao pravo vreme za spavanje.

Ali ja sam trezna i evo sada budna srećem sebe Onu iz Kafane. Ovo je pravi susret Mene.

Istina je ovakva

Ne spavam, pila sam kafu nekad u Istambulu, pijem kafu u noći u parku.

Satovi prošlosti su me prevarili da otkirjem jednu veliku Prevaru vremena.

Kao što sam otkrila da je Kafa stigla iz Istambula u kom me je ostao ratluk.