Епоха сеобе народа- Вински

- 375. покренули Хуни померање народа

- 453. смрт Атиле
- 476. пад Западног римсог царства- доминација Острогота, Гепида, Лангобарда
- 471. Остроготи из Паноније иду на Доњи Дунав, 488. у Италију, до 537. владају далматинском и
јужном панонском провинцијом
- до 567. Гепиди из северног потисја држе Банат и са прекидима Срем
- 546-548. Панонски Лагобарди заузимају Словенију и сз руб Хрватске (дошли су из данашње северне
аустрије и моравског простора у мађарски Дунантул), 568. иду у Италију где сламају гепидску власт. До
600. је њихова посада у Крању
- у другој половини 6. века доналте коњички номадски народи под превласти Авара- 567. освајају
банатске и сремске Гепиде. За време првог авараског каганата у савезу са Кутригурима, Словенима и
Протобугарима су уништили доста касноантичких урбаних средишта Сирмијум 582. Салона 614. тј 623.
- за време првог каганата насељавање Словена у Панонију и Балкан
- низ катастрофа за Аваре- устанак западнословенског племенског савеза 623., пораз пред цариградом
626., смештање Хрвата у далмацију, побуна кутригурско-протобугарских скупина у Панонији 630.-
повлаче се са балкана и предалпског простора у средишње пределе Карпатске котлине. Аварски каганат
напуштају Кутригури и Протобугари
- после 670. прилив нових племена (с реке Каме) и оснвање другог каганата са тежиштем у целом 8.
веку- у Алфолду и Дунантулу, досеже до Словачке, Моравске, Доње Аустрије и међуречје Драве,
Дунава и Саве
- протобугари крајем 7. века са Доње Волге дошли Дунавом са Словенима у источнобалканско подручје
- доминација Авара у средњем Подунављу престаје војним походима Карла Великог око 800.
- Оснивање словенсих државних организација крајем 8. и раног 9. века
- око 800. на северу Панонске низије Велика моравска јача, а на југу кнежевине Далматинска Хрватска

- си ови варвари затекли романизовано староседеоце, осим у Бачког где су били сарматски Јазиги
- становници староседеоси су супстрат, а словени су суперстрат
- базилике 7. века у БиХ и Далмацијаска загора: Зеница, Бреза, Дабравина, Клобук, Дувно, Диковача,
Оток код Сиња- линеарна камена скулптура са спљоштено рађеном рељефима- одраз периферије и
староседелачког илирског донекле романизованог становништва

- стилске фазе:
1) филигрански стил- примењују га варварски народи у првом додиру са римском цивилизацијом од 2.
до 4. века- украшавање племенитог метала гранулама и жицом. Уз то у 4. и 5. веку искуцавају сребрни
лим, а нешто касније примењују утискивање матрицом на лим. Техника филиграна се византијским
деловањем пренела на словенски накит.
2) полихромни ситл и ровашени украс (350-550)- полихромијом се добијају бљештави ефекти
стављањем полудрагог камења и стаклене пасте у златну подлогу. Она је са Црног мора пренета у
Европу пренета Хунима, Аланима и Готима, а из Сирије у Италију. Ровашени украс (витичасто
спирални и угласто геометријски) је западноримска провинцијална техника 4. века, која се од 5. века
почела примењивати на варваризованом касноантичком и варварском накиту.
- у 6. и 7. веку је комбинација филиграна, полихромије и ровашења (остроготска и лангобардска
Италија, визиготска Шпанија, меровиншке и англосаксонске творевине)
3) животињски стилови и орнамент плетенице (550-800)- порекло животињске орнаментике је у Азији,
иако су на германску орнаментику сеобе народа непосредно утицали и касноримски варваризовани
мотиви звер као пратиоци ровашеног украса. Животињски стил 1 проширио се у 6. веку из
скандинавско-англосаксонског простора по средњој Европи и лангобардској Италији, где му се
придружио јужноевропски мотив плетенице (истиснуо претходни мотив спиралне витице). Животињски
стил 2 тело животиње са ногама у виду плетенице. Животињски стил 3 се развија у Скандинавији у 8.
веку који је утицао само на уметност Викинга.

- полихромија може да се јави у два облика: где је видљива златна подлога односно ћелије са улошком
од алмандина (конвексан или плочаст) су постављене на одстојањима, или други где су ћелије (већином
са плочастим алмандинима) спојене и прекривају читаву подлогу- клоазон техника. Први облик се јавља
у 4. веку. Ова мода је изразита у Атилино доба и употребљавају је поред Хуна, Готи и други германски
народи. Ово је црноморски и источномедитерански стил у златарству који је Готским посредством
преко Италије (6. век) и Карпатске котлине (друга половина 5. века) стигло у меровиншко златарство
1) Змајевац (Барања)- оков од корице мача, прва половина 5. века- оставштина Острогота пре одласка у
Италију
2) Српски Крстур- прстен, доспео у гепидско потисје преко остроготског срема (пре 535.) вероватно
пореклом из остроготске Италије. 6.век
3) Хан Потоци- пекторал са фибулама у облику птица грабљивица из женског остроготског гроба.
Вероватно из исте радионице у Италији. 6. век
4) Крањ- соколске фибуле- меровиншко стваралаштво, гробови на лангобардске некрополе у Крању. 6.
век
5) Чукарица (код Београда на Сави)- наушница са полиедром (злато и алмандин)- оне су касноантичког
порекла, рађене су у касноримским провинцијским радионицама у 5. веку. Она потиче из остроготског
гроба женског.
- након престанка остроготске владавине у Италији романски златари настављају да праве полихромни
накит (плочаста фибула из Крања, у ангобардској употреби, касни 6. век)

- фибуле:
- најстарији облици лучних фибула од искуцаног сребрног лима развлили су се ид фибула са повијеном
ногом у црнморским и трансилванским крајевима. Лимене лучне фибуле су сусрећу на панонском тлу у
другој половини 5. века у паровима у остроготским гробовима. На лименим фибулама примењује се
западноримски ровашени стил. Јака традиција у провинцијама, касноцарског периода, техником
ровашења мотива спирале, троугла и ромбова. Урбани центри (Сирмијум, Слисак, Салона, Емона,
Петовио) су у 5. веку према захтевима варвара израђивали накит са ровашеним украсом. Спирално
витичасти орнаменти су са панонског тла деловали на црноморске радионице, они су типични за другу
половину 5 века у Панонији.
1) Таурунум- пар лучних фибула из остроготског гроба- од позлаћеног сребра- редак пример
комбинације ливења и геометријско угластог стила ровашења
- троугласто ровашен орнамент: Бачки Моноштор
- спирално витичасти орнамент: Сирмијум, Сремски Карловци- Ровина, Сисак- остроготске или
гепидске припадности
- пар лучних фибула из Чукарице са спиралним кукама на глави и троструким В мотивом на нози-
прототип за остроготске лучне фибуле у Италији раног 6. века, одакле су касније доспеле у Далмацију
- у 6. веку су панонске радионице израђивале ровашењем и на лангобардским фибулама (Сисак- женски
лангобардски гроб и Улпијана)
- животињски мотиви у уметности сеобе народа:
- лучне фибуле завршавају се стилизованог главом животиња
- у хунско-германском комплексу уметничког стваралаштва битан је мотив цврчка (цикада) примењен
на накиту црноморског и подунавског порекла
- мотив птица грабљивица је веома чест. Он је азијског порекла, преузет посредством античког света
или номадским народима с Црног Мора. Приказ орла на женским појасним копчама у крашене техником
ровашења и улагањем алмандина и стакла- ОРЛОВСКЕ КОПЧЕ. Њима је радионичарско исходиште
Пантикапеум на Црном мору, оне су у 6. веку досегле у Карпатску котлину као украсни облик Гепида.
Има их у Хан Потоцима, Крању. Примена мањих глава птица на источногерманским копчама за појас и
на фибулама. На западногерманским фибулама у облику слова С, везане за Лангобарде 6. века (Крањ,
Рифник). Фибуле облика пршљена обрубљене низом глава птица (Крањ) вероватно меровиншка појава
код панонских лангобарда пре одласка у Италију.
- мотив птица у комбинацији са рибом (прице кљуцају рибу) на шлему типа Балденхајм. Они су расути
по Европи за време остроготске Италије. Налажени у Салони, Нрони, код Батајнице је пронађен један у
склопу гроба гепидског ратника коњаника закопаног вероватно за време слома гепидске државе 567.
Произвођени су у 6. веку у Италији (Равена) у романским радионицама јер имају изразиту средоземну
уметничку традицију, али за потребе германског владајућег слоја, до доласка Лангобарда у Италију 568.
У Нарони нађено 3 комада, затим у Хераклеји Линкестис и на Сињу. Претпоставља се израда и у
антички заначајним средиштима (можда Салона)

- романизовано етнички хетерогено аутохтоно становништво је било носилац културног континуитета,

тј елемената материјалне културне баштине, делом праисторијске, касноантичке провинцијалне и
рановизантијске. Они су на крају ушли су симбиозу са словенским дошљацима и допринели су стварању
словенских културних добара, одржавши се и после доласка Авара и Словена у касном 6. и раном 7.
веку.
- у некрополама на редове 6. века: Книн и Крањ- првенствено је сахрањеном строседелачко
христијанизовано становништво (скромни гробни прилози) и у мањој мери германски дошљаци (таква
ситуација је у 6. и 7. веку у Истри, Даламцији, Панонији, Мезији итд)

- мачколике фибуле и у виду јелена- из салонитанских радионица 6. и раног 7. века

- фибуле са старохришћанском симболиком: крстоликог облика и фибуле обликоване попут голуба,
пауна (староседелачки гробови у некрополама Книн и Блед)
- копче средоземен форме у варварској употреби (Крањ)
- староседелачко становништво је опонашало у 6. и 7. веку рановизантијски накит, делом у локалној
изради, између осталих карактеристичне наушнице са корпицом (Блед)

- лучне фибуле са завршетком ноге у облику антропоморфне или зооморфне фигуре, ношене
појединачно, повезују се са Словенима 6. и 7. века као њиховим носиоцима- тумаче се као црноморски
облик женског накита, настали у под утицајем варваризоване преоферно касноантичке обраде метала.
Распрострањене су од Дњепра преко Подунавља до Поморавља. Налази из Царичиног града и
Велеснице код Кладова. Повезују се ове фибуле са појавом мартиновског накитног стила (средбрне
творевине, из радионица у Украјни, комбиновано рановизантијско златарство са номадским
елементима). Носиоци мартиновског накитног стила су номадски дошљаци под аварском доминацијом,
распрострањени су преко Дњестра и Карпатске котлине до у Подравину (кнежевски мушки и женски
гроб у Чађавици- гранитура раног 7. века). Облици мартиновског стила губе се у 8. веку. У словенским
гробовима се једино задржао византијски тип наушница са звездоликим привеском до 11. века.

- први аварски каганат (касни 6. и 7. век)- карактеристични украси номадског појаса и коњске орме,
највише од лима отискиваног матрицом са јаким утицајем рановизатијског ставралаштва и појава
златног новца и златног накита са Византа (контрибуције за време од цара Мауриција тиберија до цара
Константина 4 Погоната). Овакви налази: у Банату (Нови Кнежевац), Бачкој (Селенча) и Барањи
(Змајевац). Негде се на лименим украсима јавља утицај жеивотињског стила 2 вероватно зобг заосталих
Гепида под аварском влашћу.
- раноаварски ратник из Манђелоса код Сирмијума, вероватно погинуо приликом опсаде Сирмијума
580-582.
- остава путујућег златара аварског са налазишта Бискупија Плисково код Книна- за време продирања
Авара у Далмацији у раном 7. веку (освајање Салоне 623.)

- други аварски кафанат (касни 7. и 8. век)- мења се уметност. Примењује се техника ливења. Облици и
украси су више под утицајем средњоазијских номадских и црноморских сарматско-хеленистичких
мотива док византијски импорти недостају. Ливене појасне гарнитуре са мотивима винове лозе и
круголике витице и борбе животиња (централоазијског порекла), полупластично изведени грифони на
сапонима. Антропоморфни орнаменти на језичцима ретки (Панчево). Аварско-словенски хоризонт 8.
века је заступљен у панонским крајевима нарочито Бачкој. У гробовима истакнутих ратника првог и
другог каганата је и коњ и поред номадског оружја и гвоздене мамузе? (стремен) које је европа
непосредно преузела од Авара.

- око 800. Пипин слама аварску доминацију у средњем Подунављу. У првој половини 9. века губи се
хоризонт повезан са Аварима. Послења фаза у том хоризонту обележена је вегетативним орнаментом и
тзв стилом Блатница који је кроз моравско- словачки простор доспео на јужнопанонско тло.
- каролиншки утицаји у касном 8. и током 9. века, нарочито у јадранском појасу и залеђу (св. Донат у
Задру- исто тлоцрт као црква у Ахену и св Витале у Равени). Кадионица (једини ситни налаз
представник ранокаролиншке уметности) из врела Цетине код Старе Врлике)- импорт у 9. веку- процес
христијанизације Хрвата од стране Карла Великог. Ранокаролиншки језичак у врелу Сане, затим копча
и језичак у Могорјелу (у употреби код словенских Неретљана), Медведичка у Подравини
ранокаролиншки језичак у словенском гробу са таушираним мачем (производ франачких радионица с
Рајне у другој половини 8. века)- вероватно око 800. настао приликом франачког похода против Авара у
Панонији у којем је учествовао словенски кнез Војномир.
- каролиншко уметничко стваралаштво је утицало на словенску материјалну културу касног 8. и 9. века,
нарочито у Далмацијијског Хрватској- опрема ратника и оружје (Бискупија код Книна, Кољане, Нин-
Ждријац, Жежевица Доња)
- јужни словени под утицајем касноатничке византијске уметничке традиције романизованог
староседелачког становништва
- у касном 8. веку из северне Италије продире камена плетерна пластика која од 9. века афирмира
регионалну предроманичку уметност.