Ay LEVIJATAN I +4 NAJBOLJI OD SVIH SVETOVABerlin 20 th May 45 Betty Dear! V'm quite in a hurry (but thinking always of You and the Kids, of course), - The town is fearfully smashed, rather like a bad dream; well : They asked for it and they got it. - The Russians look a good jolly sort and are amiable to deal with. We all expect them to join now against the damned Japs, and that'll settle that too, I’m sure. Hope to see You again quite soon. Jonny The watches and bracelets - well, stow them away; | had to throw them into the box absolutely at random, hope they'll not be badly damaged. The German insignia and MSS I got from a Russian Lepl for a souvenier (gave to him some cigarettes in return). - 1000 kisses. ~ J.14. 2. 45. Glava mi bije kao nabubrela éeljust zvona - 0 -. Moram da napuham obraze i iskrivim usta. - O ! - Kasnije Na éeliénom Slemu jedva da je i plitko ulegnuce ostalo; sigurno rikoSet od Sina. Ali makar opet mogu da mislim i da mrdam. - Celi grad (pa i ovaj deo ovde oko Zele- zniéke stanice) i dalje je pod paljbom; ist sadizam : ovde jednu, onda tamo pet, pa ponovo nazad. Sneg je sav muzgav zbog pragine od ruSevina. Najzeéée se puca na istoku i severu (u pravcu Krojcberga i Kercdorfa); tamo peSadijska borba ne prestaje. Imam samo jo$ pistolj (n) 11,25 mm; napunjen, a u dzepu nekoliko patrona. - Po ovakvom danu teéko je proceniti koje je doba; stalno isto svetlosivilo, plotovi crni. (Sati je 14.16.) Trebalo bi veé jednom da krenem; imam naredenje za pokret ka Race- burgu. - Ludo kad éovek tako gleda ulicu koja vodi ka Zeleznizkoj stanici; svaki oak znam; svakog sam dana prolazio njom; po onoj citi 28/29, po prolecu, svetlo- plavom i hladnom, po kestenje vrelom letnjem zelenilu, Eesto mi se u snu javija jesenji romor kupalista na Kvisi. U stvari, valjalo bi videti da li bi se negde jo mogla na¢i neka lokomotiva, traénice su jo3 skoro ¢itave (eto Sta masta radi; kao da bih pai umeo da je vozim. Umesto da neSto uéinim). 15.00 Na samom éelu bila su joé tri vagona: jedan otvoren sa Sljunkom, pa onda jedan zatvoren teretni, pozadi vozilo za posebne namene (grdosija od éelika debljine Zivog Coveka; samo sam je u prolazu video). U teretnom vagonu veé je bilo dovoljno smuenih; sinoé u 22.00 sata, kazu, grad je evakuisan. A oni mislili da jo3 uvek ..... Dva vojnika (jedan s krvavim zavojem oko glave); jedna mala bezobrazno gleda oko sebe; jedan pastor s porodicom.LEVIJATAN ILI NAJBOLJI OD SVIH SVETOVA, i 15.10 (Iza posebnog vagona) : Odmah sam je prepoznao ! (Naj- pre sam video samo onu suvonjavu postariju Zenu, njenu majku.) Imala je na sebi Siroku bundu mrke boje sa crnim prugama. A onda se okrenula. Odmah je, iznenadeno i s hladnim smeskom, podigla levu obrvu i isturila bradu; potom je jednim zamahom podigla uvis velik kofer i uba- cila ga u vagon. (Cetiri istovremena udara u radionicu za popravku vozova; jedan toliko blizu da smo se prvo zate- turali od talasa vazduha, pa tek onda stigli da se bacimo na zemlju. Peéurke dima pritale su drobinom, visoke kao kuéa; kamenje i metal ukazivali su se gromadno u vazduhu. Njena tamna kosa u snegu.) Iz ispucalih hala u blizini isko- ie zgureno dva Coveka, padoée u isti mah, obreSe se, tako Séuéureni, oko sebe, zapuzase k nama preko tratnica. Sude- Gi po prijavim plavim kombinezonima, bravari (“Milioni nose odecu firme Grajf”, 232/3/11, 0, odliéno !) Odmah sam im doviknuo : “Da nemate modda jo3 jednu maiginu ? Umete da vozite ? -” Zastenjali su, odmahnuli rukom. Ima ih tamo jo koliko |! Nego su mnoge stradale od bombardera uniskom letu. I da voze, jeste (jedan je ¢ak bravar). Nego viSe nema ni vode ni uglja. Prigla je nehajnim korakom, s rukama u dzepovima, i ramenima i glavom pokazala na drugu stranu ulice : “Tamo ima uglja.” Dugo smo se obja- $njavali s pometenim mehaniéarima, ali odnekud se mora poéeti; mi muskarci prenosili smo ugalj u dzakovima. - Dugi sumrak. Tegli. Tama se uSaptava, kao kad slikar s oklevanjem mea noénu boju. Tegli. Prasnjava Zuta. Tegli. Dimljiva crvena. Tegli. Kroz prozor neke ruevine zaZmi- ri tusto prva zvezda; debela, drsko Zuta, nekakav bankar. Tegli. Nebo se razvedrilo i najavilo nadolazecu studen. Posle 18.00 Veé noé; ali u bakren-gradu gori na sve strane (malotas se u daljini iza nas sruSila katoli¢ka crkva). Svaki od nas jeodbrektao tamo i amo moida trideset puta (dok su rafali maginki prastali po krovovima); pridruiila se jo8 neko- licina, tri starca i dva momka u uniformama Hitlerove: omladine (prvo, naravno, nisu hteli da pomognu “da se pobegne”). U tenderu imamo otprilike 200 centi. Jedan je veé zalotio; ako odguramo lokomotivu pod pumpu, moida jo8 i uspe. Zene i deca su iz jednog stoénog vagona dovu- kli staru slamu, od konja; smrdi, a garantovano je i puna buva. Lezim sasvim napred u uglu, a pored mene Ana Volf; Ana Volf. Ve¢ je preuzela komandu u vagonu, pa je i to naredila. U gradu gruva i podrhtava. 20.00 Jo& jednom otigao tamo, iz uzarenog lica gore u crnoj metal- noj korpi otkinuo se tanuan glas: “Jo3 pola sata !”; ventili su kloparali. ~ Oprao ruke i isprao o€i u zgradi Zeleznitke stanice; joS ima vode. U mraku su svetlucale éa¥e, stolovi prevrnuti, polomljeni. Cekaonice : koliko sam puta sedeo unjima, stajao, Lauban, Gerlic, Grajfenberg, i zurio u reke Ijudi; sedeli su na stolicama, brbljali, jeli, hodali; sve sam belezio : neZne lampe, raznobojne napitke, jarku crvenu i Zutu boju paklice salema; svetlosna izmaglica na peronima; svetli prozori vozova nizali su se u no¢. - A ovde promaja kao u tunelu; daj Sto pre odavde. U vagonu U stvari je sumanuto Sto uopste mislimo da krenemo; moze nam se dogoditi da su tratnice na 500 metara odavde dignute u vazduh. ~ Preko puta mene leze ona druga dva vojnika, devojka izmedu njih (onako, najgori tip Svalje); jedan sedamdesetogodisnjak u postanskoj uniformi (108 godina, a jo3 uvek za nakovnjem, i sve 3to zaradi daje za ugrozene zimom ! tako uvek stoji u novinama); pored njega pastor i Zena mu okrudeni sa sedmoro dece (sedmo- 10; pa sad, ako se on ne uzda u boga, ko drugi da se uzda ? Dvoje je vec poslao da lee duz vrata). Na naXoj strani su,LEVIJATAN ILI NAJBOLJI OD SVIH SVETOVA 13 pored mene, Ana, njena majka, dve Siparice Skolarice; pa onda ona dvojica juno§a iz Hitlerove omladine s pet-Sest pancerfausta (njih su razmetljivo uzeli kao jastuk, pa sad puse nehajno; lepo; omladina, to je naga buducnost, n’est ce pas ?). Pa onda jo§ ona druga dva starca i jedna starica (sigurno sa sela; iz ugla neprestano dopire priéa o “duobroj zemlji” - s onim odvratnim zatvorenim “o” kakvo imaju u Sleskoj : “Eh, duobra, duobra zemlja |” Extra Silesiam non est vita). Malopre Posle dugog ranziranja lokomotiva se lagano dokotrljala; prekoptavali su vagone i psovali. Uzalud smo pokuSavali da odvojimo poslednji vagon, sve se skorilo od rde; masi- novoda povika : “Daj mi samo taj plug za pragove otka- tite | -” Gle, plug za pragove ! Video sam ga u Dronthaj- mu, u Filmskim novostima; tu su rekli da ga “angazuju” na istoku. Ideja je sasvim prosta : za poslednji vagon zakaci se éeli¢na kuka, teska nekoliko tona i “svrsishodno obliko- yana”, ona hvata Zelezni¢ke pragove, lokomotiva napred je vuée i kandza redom kida pragove taéno po sredini, jedan za drugim. Skroz lako, ide onom brzinom kojom se i voz krece. U Novostima se videlo i nekoliko ratoborno nasmejanih redova (“Upravo smo ih snimili”), umesto da su im lica izobli¢ena od uZasa ! Morao sam Cvrsto da se uhvatim za bioskopsku stolicu, razrogacenih o¢iju; mislio na Servantesa i Mocarta, i na majora Fukea (Coveée, pa zarito moze: “major” i “Vila”, “Aletej” !). Kant je dokaze © postojanju “dragog” boga samo raskrinkao kao glupu Salu; a mi danas mozemo da damo i protivdokaze : plug za pragove bio bi jedan od njih (dakako; i komandanti iz Evorosa, 21./976, svinje, Celer ponajveca; osim Ditmana i Georga.) - Sad je nasaden na platformu vagona i pritvr- $¢en debelim lancem. Ponovo sam se popeo na voz; Ana je Suskala u papiru.8 21.07 | Konaéno : neSto se pod nama tiho zakotrlja : po8li smo, Polako. a Kasnije Izgleda da tamo napred ipak nije sve kako treba; tek &to smo prosli tri podvoZnjaka, a vec smo opet stali. Vrata na mojoj strani ne mogu dobro da se zatvore, a vetar koji nam bije u lice gotovo je nepodnoiljivo hladan (pokuSali da ih zatvorimo kratkim trzajima, ali ne ide. Iza nas je sve u pla- menu). Malogas sam uspeo da razaznam grbu Stajnberga i drum za Hovald. Iz ugla s vojnicima, preko puta mene, éulo se kikotanje, a u dva navrata i kratko bezobrazno pod- ak se i ranjenik mlitavo i uspaljeno ubacivao u udvaranje. Pastor se neprestano molio da imadne snage i hvalio domet dobrote gospodnje, Sto su Zena mu i deca potvrdivala kao eho; odvratno. Starica i starci €ekinjavih brada psovali su “onog Hitlera”; pa posle “Hitlera, bitangu prokletu !” (s dugim i nazalnim “an” ). StraSan trzaj; neSto se zaiskri i prolete svilenocrveno pored nas; pa smo jo’ nekoliko minuta nastavili da se kotrljamo. Skoro ponoé Jo8 uvek stojimo (verovatno odmah iza bolnice). Dremao vremena, a onda se probudio promrznuo. la od zime, a morala su i da se ponuide. Pao da krenu svi zajedno, kako bi vrata posle mogla ore, Bon. 0 dugo pruce titra na vetru Sto uzdise preko dotraja- g Snega; jedan bor giba se ravnomerno; $mugnuli smo i Scucurili se u Siprazju. Video sam zvezde; majuéna ras- plamsala ligca, bela kao kreé i svetloplava; Ursa major, pa mali; izmedu njih Zmaj. Pramenovi svetlosti na obzorju neprestano sui zanovetali. I Ana se, visoka kuka, ukazala iza svog Zbuna i dosetala, Onaj stari potanski sluzbenikLEVIJATAN ILI NAJBOL)! OD SVIH SVETOVA 15 priSao mi je uljudno : “I vi volite zvezde, gospodine pod- oficire ?” Glavom je pokazao nazad ka pozarju : “Sreéa pa beskonaénost ipak postoji - -." Suvonjavo, koliko-toliko dostojanstveno lice. No, ona je sluSala. Okrenuo sam se lagano (ha, impresivno !); rekao sam rasejano : “Varate se; €ak ni beskonaénost ne postoji. - Blago Homeru -.” On zapanjeno i podrugljivo nabra golo €elo u no¢noj svetlosti ; “Kant. Sopenhauer”, vedro on nazna¢i dalji pravac, “kako to zamiéljate : to mesto na kom se prostor zavrsava 2” Pastor se takode dao ganuti zvezdanim nebom nad sobom : “Bog je beskonatan -", izjavio je. Nikad se ne raspravljam s vernicima, pa sam zato progovorio u pravcu naSeg voza s posebnim redom voinje : “I vi se varate; postojao je demon sustinski okrutnog, davoljeg karaktera, ali sad vise ni on ne postoji.” On rege ganuto ; “Hulite | -” Vetar, Hitlerova omladina kresnu Sibicu. Jedna mrsava zvezda padalica pre- vuée srebrnu obrvu iznad Betelgeza (od tog srditog imena moj se otac jednom napio, tamo negde '22, “Betelgez, divovsko sunce”, élanak u ilustrovanim). Ana mi pride : “Pomozite mi da se popnem”, rekla je; tako i bi. Vi pre- sreéne odi. Svi smo uli u vagon. Onaj starac, prezrivo, iz tame : “Dakle - kako vi to zamifljate : to s=" naglaseno : “nebeskona¢nim prostorom ?” Ana se okrete prema meni (od lica se videla samo bleda mrlja), a ja rekoh : “Neogranicen; ali ne i beskonatan. Povrsina lopte : i ona je neograni¢ena, ali nije beskonaéna. Mi, doduse, mozemo. da mislimo samo u tri dimenzije (struktura naSeg mozga to nalaze), ali podite sad za mnom u dvodimenzionalni svet, da vam objasnim. Jedna ‘beskonaéna’ povrsina stola, na njoj dva kartonska trougla jednake velitine : trouglovi koji imaju moé miéljenja. Ta bi¢a u svom prostoru mogu da se pomeraju samo jedno oko drugog; ukoliko bi, reci- mo, hteli da dokazu da su podudarni, morali bi da izmere uglove i stranice i da izvedu trigonometrijske zakljucke; a| = im, ud visi UWRazall TO ISTO, treba samo da podignemo jedan trougao u na prostor, bogatiji za jednu dimenziju, j polozimo ga preko onog drugog, bratskog. - Ta su obligja, izmedu ostalog, postavila sledece teoreme : prava linija najkra¢a je veza izmedu dve tacke, kroz jednu ta¢ku moje se povuci samo jedna prava koja je s njom paralelna; po stavu o paralelnim pravama, zbir svih ugiova u troughs iznositi 180 stepeni.” - Na to ona kurva kriknu veoma neéedno i reée : “Ne sad !” - Ja govorah : “Jedan mudri trougao prougavao je povréinu lopte, takode dvodimen- zionalnu ali posuvra¢enu, i ustanovio da prave (to jest, linije koje su najkraéa veza izmedu dve tacke) tada postaju veliki krugovi, dakle, da vise ne postoje paralele i da je zbir svih uglova vedi od 180 stepeni. Jedan drugi je ustano- vio da bi primenom istih natela na pseudosferu nastalo beskonaéno mnogo paralelnih linija (3to se moze doka- zati Beltramijevom formulom), a da bi zbir svih uglova bio manji od 180 stepeni. - E sad, koji je od ta 3 moguca dvodimenzionaina prostora ‘istinit’; koja geometrija vazi ? (i primenite ovu argumentaciju na sve n-dimenzionalne prostore).” Potpetice u ritmu tapkaju po zemiji : “Klavir ko svira, zene ga vole...”; omladina se pronaila u toj pesmi; “... jer klavira Sto svira zvuk...” (gospodeboie ! “klavira Sto svira”; nema nama spasa !). Starac, veé nesiguran, upitao je : “Nisam jo8 sasvim razumeo ~ koji je onda - ?” Ja govorah : “Tri- angulacijom bi se sve razjasnilo (teorijski); ali, kako je prostor koji je nama dostupan tako malen, ova metoda je neupotrebljiva. Medutim, primenom, recimo, Dople- rovog efekta (merenjem radijalne brzine preko pomeranja linija u spektru) ispostavilo se da se nebeska tela kreéu to vecom brzinom to su udaljenija od nas i da postizu skoro brzinu svetlosti, mada bi nam se veza izmedu te dve pojave spocetka mogla udiniti sasvim neobjasnjivom. No,LEVIJATAN ILI NAJBOU] OD SVIH SVETOVA 7 zamislite sad - vratimo se ponovo u dvodimenzionalni prostor - tangencijalnu ravan koja naleze na loptu ina koju se projektuju svetlosne tacke sto se po povrsini lopte kreéu priblizno istom brzinom, i dobiéete neSto sli¢no. A ima i drugih vaznih razloga. Rezultat je slede¢i : naé mozak pojednostavljuje stvari i trodimenzionalni, eukli- dovski, nejasno-beskonaéni prostor zamiflja (8to je biolo- &ki sasvim dovoljno !) upravo kao komadié ‘tangencijalne ravni’; a zapravo je to prostor koji je posuvracen i zakrivijen u €etvorodimenzionalni prostor (setite se samo primera $s povrsinom lopte u dvodimenzionalnom prostoru), zna¢i, pretnik mu je konaéan i moie se izraziti brojevima. Neo- graniéen, ali ne i beskonagan. ~" Kao kakva la zver, vetar je frktao oko razjapine i pretra- Zivao slamu. Njena majka upita u po glasa : “Kad je ono Alfred poslednji put pisao ?” Ona odgovori ravnodusno : “Najradije bih se razvela -.” Bilo je to kao trzaj, znati, udala se (naravno; ta ja se u ono vreme nisam usudio ni da joj se obratim; u ono vreme samo sam gledao u nju). Onaj starac odgovori drhturavo : “Znati da Sopenhauer, Sto se toga tice, ipak nije bio u pravu - - a ja mislio... "; mrmijao je i razmi8ljao. Ana upita preko zalogaja (0, jo3 uvek si tricky, je li !) : “MoZete da navedete neki broj ? - Za preénik ?” - Ja rekoh : “On varira. Taj prostor pulsi- ra.” Vagon se pokrenu trzajem, od kog su se vrata grebom otvorila; zadrzasmo ih i legosmo na pod. Jedno od bozje dece zapeva neobitno visokim i grozniéavim staklastim glasom; ko zna koliko su hodali drumovima u izbeglickim kolonama. A onaj zlikovac u Berlinu hugkao ceo narod u smrt i uzas, ne bi li on bio jo3 “vei” i “jedinstveniji”, pola Neron, pola Savonarola; steta samo Sto ¢e izmadi pravdi prevarenog naroda, veéa kukavica od ma kog svog vojnika, Dosta o njemu, i previ8e. - Podigni okovratnik Sinjela, spusti nauSnjake; pasja studen.~~ Arno Smit Jo§ mrak Malo spavao; ali mislio na sve i svata. Setio se Kupera (pa tako i “Gorske sume”), “- ima neéeg tudeg i odbojnog y Zenskom nakitu i svecanim odorama -"; okrenuo sam se: na desnu stranu, tiho poput no¢nog vetra rekao u jedno uho : toliko uspomena. Sunce, vetar. Zute veéeri, po ploti reke izbili brbljanje i smeh. Siringe po ki8i. Deéaci grajali klegedi kraj zelenkastog jezerceta. No¢ je poéela pod vrbo- vim svodovljem iza grana. Disala je raynomerno i bezbri- no; u snu. A Sto i ne bi. Nije li se sve pretvorilo u priéu? I nisu li se po listovima jorgovana i tada bile razbaSkarile samrtno jedre gusenice; a decurlija dreéala i Sibala mirnu vodu da je sve cvréalo ? Nije li moja dua i tad bila na mukama, a bivstvovanje nesto ceg bolje ne bi trebalo da bude ? Da sam samo mogao da spavam. Dobrano kriv bio je i Niée, Sto je onoliko veli¢ao moé; on je u stvari naciste udio Stosovima (“Voli rat vise nego mir...”), usta prodana; on je otac onih Brekerovih profesionalnih vojnika koji bi skapali od gladi kad bi im neko oduzeo kamenéine i tolja- ge, “jer niSta drugo i nisu naudili da rade”. Taj i Platon, to su bile velike Steto¢ine (a uz to i neznalice : v. pod prirod- ne nauke). O jutarnje i popodneyno zlato u Aristipu. Ai brada je potela da bocka; kao da je toplije ako se trzajemi syom snagom napnu svi mi8i¢i u telu i dre tako koliko se moie; tad bi se cirkulacija pokrenula, samo Sto je vra3ki naporno. Zevanje. Noé¢, potrogena do poslednije Cetvrtine, bila je sva od smrada; gutljaj rakije sad bi bio prava stvar, makar bila i najbednija brija, samo da udari odmah. Ili se to veé sivi jutro ? 8.00 Spreda se zatuo zvizduk (ne bismo li nekako skrenuli paznju na sebe; Sta je navika !); potom magina stade da pukce paru polako, zatim sve brie, i tako se mi pono- vo zatruckasmo. I to éak podugo vreme, Naravno, svi suLEVIJATAN ILI NAJBOLJl OD SVIH SVETOVA 19 se razbudili i stali da zveraju oko sebe mlitavih sivih lica (jeste, jeste; samo bez panike; to je i dalje ista ona beda). Ono bolesno dete rascvetalo se opasno kao ruza. Evo : usporava. Dosta. Molim lepo. 9.30 Dovraga, zamalo. ~ Zastali smo negde u blizini Nikolausdorfa, izmedu strmi- na, borovima opasanih. Uglavnom su svi izaili; ja uzeh da se probijam ka lokomotivi : s onim mlitavim ovlazenim ugljem nisu mogli da postignu potreban pritisak u kotlu; moglo bi da potraje satima dok ponovo krenemo. Ali rade neumorno. - Uzverao sam se uz juznu strminu i u niski sivi dan (oblaci jo8 uvek retki i ravnomerni, ali je sad veé znatno hladnije). Na severu, ne tako daleko od nas, blatnjavi sneg prstao je od udara lake artiljerije. Izdrao sam se na lozaéa : nek veé jednom prestane da ispusta paru iz kotla, ali on samo sleZe ramenima. Iznenada fontane blata stadose skokom da nam se priblizavaju; premage nas, pa onda podbace; po vazduhu je hujalo kao iz hiljadu mehova. Uzasnut, zaurlah svima da se vrate (kako su samo spori), a Rus uhvati zalet i stade da tuée po vozu. Povikao sam ljudima da se sklone u stranu, a ne da trée tamo-amo ispod putanje kojom se kre- tao avion. Ana odmah dotréa do mene (gipka i pokretna kao nekad) i baci glavu na Sljunak tik uz mene. Dopuzase i vojnici, njena majka, onaj starac. Crne tatke kliznuSe iz udaljenog Sumarka - tenkovi ! - i odjednom se nad nama razleze vedar piskut, kao od kakve ptitice; ja joj gurnuh. glavu nanize i iskreStah se na popa koji je lagano nabadao prema nama: “Lezi | !” Sto metara desno od nas, tamo gde se puSio onaj prokleti samovar, iz borovih krosnji izvise se dva crnocrvena plamena visine ¢oveka; i opet ono “huiii ~ ua !” | opet. Dole je odzvanjalo gvozde; prave gromade. Zastenjao sam : “Se¢ate li se ~ u Gerlicu, Svezina staniénehale. U letnja jutra. ~” Ona klimnu glavom ravnoduino, a ja otpuzah do jednog ¥buna i podigoh naoéarima zaklo- njene oti preko ivice. It cracked and growled and roared and howled. No, izgleda da nismo samo mi ovde bili pod Zestokom paljbom, nego i tenkovi (Ana je vec bila pokraj mene i njen profil Marlene Ditrih ponovo me je pomeo do bla¥enog ropstva). Jo jedanput neko po deblima ras- pali histeriéan rafal iz mitraljeza, a onda su se okrenulii odgusenitili se u Sumarak. Mi, pogureni, odmah otréasmo za kosinu : tamo je zemlja bila crvena; crvena, ah. Jedan od onih starih seljaka sedeo je tupo i uvis dréao ruku koja je kapala i klatarala se. A jedno od dece gotovo su sasvim raznela dva ogromna gelera, vrat i ramena, sve. Majka mu je jo3 uvek drzala glavu i kao zacudena gledala u masnu karminsku lokvu. Ono siroto bolesno Cedo jelo je bajat sneg, od gladi i Zedi; malo mu protrljah Sake; ionako nema smisla, ta ni ja nemam Sta da jedem. Sta- rom Stambiljagu iz poste gotovo da je pozlilo : “Ma zar je mogucée ~", Saptao je i s mukom gutao pljuvacku. Pastor je teSio uplakanu Zeny; rekao je : “Bog dao, bog uzeo ~"i jo8, davo da ga nosi, kukavicu i licemera, dodao : “Hvalje- no da je ime gospodnje !” (I pri tom ponosno gledao nas, sirote izgubljene pagane, bestidni udvorica ! - neduzno dete - te svoje ustajale doskodice od pre 2000 godina o praroditeljskom grehu moze da slaze samo nekom ko ne zna ni dve unakrst : zar tim ljudima nikad nije palo na pamet da bi upravo bog mogao biti kriv ? Zar nikad nisu uli za Kanta i Sopenhauera, i Gausa i Rimana, Darvina, Getea, Vilanda ? Ili njima to prosto ne ide u glavu, pa zato blaéeno prezivaju jedno te isto vekovima ? To je taj isti duh koji i regulisanje reénih tokova odbija zato Sto u tome vidi izglasavanje nepoverenja bogu i uplitanje u NjEGovo delo. Jednom sam ¢uo jednog bogoslova kako se o&troumno izjatnjava o slepom crevu : “Da niéemu ne sludi, valjda gaLEVIJATAN ILI NAJBOLII OD SVIH SVETOVA. a ne bi ni bilo !” - Whatever is, is right: pa to onda valjda vai iza detju paralizu, gubara, sphaerularia bombi dufour i Hermsa Nila; slepo sledbenistvo kanda uvek nosi crnu uniformu, - Olo8.) 11.00 Rukama je rovao grob i pri tom ih posmatrao koketno i poboino, Gledao sam ga kako seéanje odlaze u stranu kao kakvu dragocenost : kako ée samo njegov glas jednog dana iz najdbulje potresenosti Zalostivo da se uzvine kad bude preprigavao ~ : - “ovim svojim rukama ...” Majmun, - Podne Prebacio sam vre¢u za hranu preko prsa (ako budemo morali da izademo iz vagona) i naslonio se na bor crn od vlage. Jo8 je nekoliko Ijudi stajalo tu. Ana je drézala ciga- retu u uglu usana; iznenada upita : “A Sto u stvari taj vas prostor pulsira - 2”, a onaj starac se progura do nas. Bio sam umoran; neljubazno sam se namrstio, ali sam ipak s naporom rekao : “U konagnom prostoru materija je Sturo rasporedena; spektroskopijom i na osnovu pronadenih ostataka mete- orita dokazano je da je njena priroda svuda ista. Osim toga, sva tako rasporedena materija deluje gravitacijom, to jest voljom da sjedini sve atome. I jedno i drugo ukazuju na zajednitko poreklo. - Zamislite naduvan degji balon u dvodimenzionalnom prostoru : na sligan natin je izdu- vana i izvesna koligina materi a's njom i nag konaéni prostor s ogranigenom energijom. (“Kad smo veé kod naduvavanja -”, rege onaj jedan vojnik, a ja besno klim- nuh glavom; tako je, sine moj, ba’ je tako | Ana se nasmeja prazno.) Mofda se ta nekada’nja rasprostranjenost naseg, ‘svemira’ jo$ moze nazreti u centrifugalnom kretanju ekstragalaktic¢kih maglina; mozda se brzina svetlosti na ovaj ili onaj natin moze povezati s tom silom rastezanja. (Zakoni zraéenja, zakoni Sirenja : svetlost, zvuk - i zako-a Amo Srp ni kontrakcije : teza ~ reguli8u se preko kvadrata udalie nosti.) Ali, gumeni omotaé tezi da se skupi : gravitacija je taj ‘povrSinski napon’ svemira, naredba za okupljanje materijalnog univerzuma, dokaz neizbeZne kontrakeije, Homogena ‘konaéna lopta’ bez gravitacije, lopta u Kojoj viSe ne dolazi ni do kakvih fiziékih ili hemijskih procesa, koja, dakle, ne zna za kauzalnost i nema nikakvih osobina, odmah nestaje za bi¢a s naim sadanjim umnim sposob- nostima, a s njom nestaje i smanjeni trodimenzionalni prostor, pa i naSe vreme. -” Pastor je slugao saZaljivo i rasejano, ali sad je ipak upitao zacudeno i detinje : “Sto da ? - nestane - ~", i krajnje iznenadeno odmahnuo tapaciranom Supljom glavom. Onaj starac se uzmuvao kao kakav lovacki pas; njemu je bilo jasno; jer je Sopenhauera po svoj prilici znao u prste; klimao je glavom usredsredeno i mrmljao prigodne stvari iz stava o dovoljnom razlogu. Nebo se veé polako plavelo na vie mesta; bi¢e ledeno. A ona bolesna devojcica vet vise nikog nije raspoznavala i samo je mahala rukama ne bili udarila boga groznice (lisi¢jeg lika; sa snopom crvenih strela na prsima; v. pod Vajlagiri). Strah me da ¢e onaj uskoro opet uzeti da hvali onog gore. Ima veé 8 dana kako se nisam valjano oprao; svi izgledamo preplanulo i vitko (kao Kigelgenov deda). Cujte i pocujte Jedan vojnik razgovarao je s mladanim hitleromladincima (dok su devojéurci iz Saveza nemackih devojéica klima- li glavom s punim ubedenjem) : “Imamo mi jo§ neSto; pobedicemo, Firer se dri sasvim jasne taktike; prvo ih sve namami, a onda dode tajno oruzje.” “A i Gebels je rekao doslovee”, uzvrati jedan degak, “kad sam video kako dej- stvuje novo oruzje, stce mi je stalo’. A za tri godine sve ée ponovo da se izgradi, jo lepSe. Svi su planovi kod firera u fioci, cakum-pakum.” | tako dalje. A o&i su im se caklileLEVIJATAN ILI NAJBOLJI OD SVIH SVETOVA B kao okna ludnica u pozaru, Kad bi Zovecanstvu dosao kraj, ja bih to pozdravio; imam razloga da se nadam da ce se ono za - pa - 2a 500 do 800 godina unistiti u potpunosti; i to ce biti dobro. Sunce se na trenutak probilo kroz srameiljive oblake. Sedoh na jedan panj; dole se Ana, sva u svetlu, naslonila na crveni vagon. Glava mi klonu na grudi, padoh u san, Zeleznitka stanica Sto je vrvela od ljudi, stepenice i hale bile su dale- ko; i uto veé odmah povikah : “Evo ih ! U zaklon !” Deset hiljada snovidenih lica prebledeée, stadoSe da se tiskaju uza zidove, ja se bacih pokraj kamenih stepenica. U visini, u prozimom vazduhu, tri ma¥ine izvodile su lupinge; sasvim jasno vidljive cevi pretnika jednog cola iz krila. Ana je bila odvojena od mene i daleko, medu nas se izlila bujica pril ka; viéudi za njom podigoh glavu, kad po kamenju zaprasta irazniza se jek. Zeleni plamiéci duzine ruke liznu8e vitko iz tla, izbi¥e iz njega zemljane lepinje velitine stola, geleri su zavijali, krvarilo se. Leteli su kao na vrteSki i sipali paljbu, trzaj tamo, trzaj amo; po lokomotivama; u proresetanim zidovima kuéa zijale su rupe velicine pesnice; krosnja jed- nog drveta stropostala se (bogorodica s gas-maskom, zada- tak za stare majstore) - eno : odlaze | Potréao sam nazad ka naSem vagonu (koji se iznenada pretvorio u putni¢ki), o€ajnizki povikao : “Ana ! Ana !”, no ona utom ve¢ izade na prozor. Lagano se popeh na prag vagona, umoran, u starom 8trokavom Sinjelu, umoran; obema rukama uhva- tio sam spuSteni prozor i stao da gledam navige u njeno lice, gledao sam i gledao. Blistava tisina i blaZenstvo. Njene usne htedoe da se naberu, prenemazuCi se podrugljivo, zacudenost i nena vedrina, snebivanje i naklonost. Izvukla je jednu ruku iz dzepa, presla mi njom preko éela i zavukla je u kosu. Lice joj se blistalo od mog pogleda; utonula je u misli i nagadanja. Rekla je : “Toliko prljavstine i bede svih ovih godina ~.” Cutanje Sto miluje. Setno i lukavoZS Arno Smmip rumenilo usana izvi se jo jednom, smeSkanje { reéi, opa. sne i nadeine : “A andeo zastitnik bi nam i te kako dobro doSao, zar ne ? =" Trgao sam se; probudio se; sunce od zlata i senke od pla. vetnila ostavijali su mrlje oko mene. Preda mnom je sta. jala Ana, posmatrala me zainteresovano i pitala : “Sta je bilo ? Tako ste me usrdno i intimno dozivali.” Naéinila je majusnu izvestaenu pauzu i rekla ironiéno, znajuéi sa je posredi : “Sanjali ste, je li ? !” Ja zapeh obrve; stadoh da prepri¢avam; ret po ret. Ona je slugala podrugliivo naklonjena uha. “I ~ c'est tout 2” pitala je i napravila se razoéaranom : “~ zapravo i nije posebno pikantno. Vojnici su navodno u principu agresivniji -.” Izazovno. Ja uljud- no klimnuh glavom i rekoh ; “Znam, nisam se mnogo promenio. Ali, niste ni vi.” Ona mi, prasnuvsi u smeh, a zatim zvizducudi, okrenu leda (“Jedna vaka dama ne sme biti sama...”), zastade, vrati se i stade da se raspituje : “A da li se to vama €esto dogada : da me sanjate - ?” Nisam oklevao ni éaska, rekao sam évrsto : “Da.” Ona, u znak priznanja, zabaci glavu i rece preko ramena : “NeSto malo ste se ipak promenili. Ranije ste se samo beili kao jaje na oko - no, dobro.” Otklatila se ponovo nizbrdo do majke. Ono bolesno dete upravo je umiralo; Och orro orro ollalu. 14.13 Tmurez je strujala nebom, najpre magleno nezno, visoko iznad Supljeg plavicastog snega; na zapadu vetar poskoti isfronclan; svet potonu u sivu prozuklost : sneg pote da pada, Tezak i gnusan. Dole u vagonu Svi se zbili zlovoljno i sede; zebu, ka8lju, gladni su. A i Zed. Uskoro ¢emo valjda mo¢i da podemo. 16.10 Sneg, sneg; satima. Ana je zarila ruke u dzepove i sedela nepomiéno, Starac je protistio grlo. Pa jo8 jednom, (Ve¢ jeLEVIJATAN ILI NAJBOLJI OD SVIH SVETOVA, 25 izgledao prljavo i belo i ispijeno.) Pogledao me je pribrano i upitao : “Maloéas ste rekli da se ovaj univerzum skuplia a da je pre toga bio ‘izduvan’. Moiete li da iznesete neku pretpostavku za to pulsiranje 2” Skupio je lice i naborao ga ioslu&kivao napeto. Hitlerova omladina je (na uzas starice sa sela) poredila pancerfauste : “... znati, rupa na rupu; pa zavrne’...”, tako su se predano igrala njima, istinska deca Levijatanova (ti si sin moj Ijubljeni zlo gvozde i smrtonosna vatra; eh, deca po nagoj Zelji. Setih se onih sumanutih huskackih plakata gaulajtera Hankea u Bresla- uu; kako s coktavom reéito3¢u ludila poziva dréavnu omla- dinu : da lopatama nabacuje sneg u reke i potoke pa da ovi nadodu i zadre neprijatelja (tim recima ! To sam svojim ogima protitao 8. 2. 45. u izlogu kod trgovca Snajdera, ulica Am Graben, u Grajfenbergu !) Bujica ustalasane krljusti, nalik razjarenom crvu; lepa. | kako onemoéalim. starcima govori da se no¢u s bakljama prikradu mestima koja je neprijatelj veé zaposeo i da seju vatru, po cinitnoj logici : ionako ¢ete uskoro umreti, onda preostale dane dajte fireru | - Cvrsto sam uveren u to da ée, u razurlanoj srdibi i kreStavoj rusilackoj pomami (a ne zaboravimo ni Herostratovo mahnitanje !), Nemacku, sve do poslednje Stenare, sazeci i satrti. Kao Sto rekoh : anabaptisti¢ki mani- ri, Drugi kostim, druga pozornica, A evo i odgovora onom starcu, Zakrkljah da procistim grlo; rekoh nabusito : “Od vaseg Sopenhauera znate da je svet volja i predstava; on se kod tog saznanja zaustavlja, ne poslednji korak; ali na kraju ée se i jedno i drugo sjediniti u jednom bicu uzasne modi i inteligencije.” Pastor s osmehom i svetom rado&¢u podiie glavu : “Bog”, rekao je klimajuci glavom i spokojan, “prosto ga ne moiete zaobici kao cinjenicu =.” €ak ni pogled nisam sklonio; rekao sam : “Demon. Cas je to Sto jeste; a éas bivstvuje u univerzalnoj raspartano- sti. Trenutno vise ne postoji kao individuum nego kaorea 821 Pe aw ‘Arno Sip univerzum. Ali je u svemu ostavio naredbu za povratak y domenu telesnog, dokaz za to je gravitacija. (Osamdeses globularnih zvezdanih jata daleko izvan galaktitke ravni, nisu li ona uvertira koliko i primer ? Moida €e se poste. peno i pridruziti vecim maglinama, ali samo kao celina jer njihova bi se kontrakcija morala odvijati znatno vecom brzinom); u domenu duhovnog na tu neminovnost uka- zuju : Cinjenice o postojanju svesti svojstvene pojedinim vrstama (snovi 0 letenju koje svi imamo, itd.; to Sto je dokazano da sva Ziva bica imaju istu predstavu o prostory i vremenu : zajedniéko poreklo), nesloboda volje u delanju (mudri Sopenhaueru ! $a svim posledicama : mogu¢no- Scu da se gleda u buducnost, na primer, putem snova - v. pod Di. V. Dan - magija), u smrti nestanak pojedinaénog bica. (Mi Zelimo da se perpetuiramo kao individue, a to geslo imaju i religije - hriScani, muhamedanci - zatoi imaju sledbenike; ucenje koje — opet Sopenhauer - ostavija mogucnost da ¢e individuum preéi u ‘sveopstu volju’ nikad ne moie ste¢i popularnost i ljubav, pa ¢ak ni ljubav onog koji ga smatra istinitim; jer u njemu ima neceg medu- zinskog). Akumuliranje inteligencije u sve vece porcije - v. pod paleontologija - govori u prilog toj rekonstrukci demona i u duhovnom smislu (moguénost ‘nadljudskih’ egzistencija : ¢arobnjaka, duhova prirodnih elemenata - o, Hofmane - opet onih 80 globularnih zvezdanih jata). Da bi se prosudilo kakvo je bice pomenutog demona, moramo se osvrnuti oko sebe koliko se moramo i zagle- dati u sebe. Jer mi smo i sami deo njega : kakav li je tek onda On sotona ? ! A da svet proglasi tako lepim i valjano ustrojenim, to valjda moze samo gospodin Fon Lajbnic (‘fon’, a v. i Klopstokove komentare u Uéenjackoj repu- blici), koji ne moje sit da se nadivi tome to je Zemljina osa tako mudro iskoSena, ili Matijas Klaudijus, koji bi se Citavog bogovetnog dana najradije samo valjao i klicao odLEVIJATAN ILI NAJBOL]I OD SVIH SVETOVA. 27 hriScanske radosti, te drugi duhom $vajcarci. Ovaj svet je takav da bi bolje bilo da ga nema; ko tvrdi drugatije, taj laze ! Setite se samo mehanizama ovog sveta : Zdranje i pohota. Diikljanje i guSenje. 1 povremeno besprekoran oseéaj za formu : kristali, Hekelove ilustracije radiolarija (BelSe se malo zamislio pa rekao da je tu zacelo na delu jedan dotad neotkriven formalni princip prirode, hoho); u sudtini, posredi je samo tehnicki problem lebdenja u slanoj vodi, koji bi se verovatno brzo revio selekcijom. S druge strane : dazdevnjaci, zmije, pauci, slepi miSevi, ribe na velikim dubinama, seoba lososa i jegulja. I Cezare Bordzija se razumevao u umetnost. Naravno da je naSa sposobnost poimanja prostorno i vremenski ogranigena. A ipak Levija~ tan ostaje i uziva u svojoj zlobi, éas u njenom zgusnutom vidu, éas u svoj njenoj raznovrsnosti i rasprostranjenosti. - Uzgred, nigta ne opravdava pretpostavku da je na’ Levi- jatan jedini svoje vrste. Moda ima mnogo bi¢a njegovog reda veli¢ine, a medu njima moZda ima i dobrih, belih, andeoskih. Medutim, mi smo, nazalost, naiSli na davola. Si monumentum quaeris, circumspice (stoji na grobu sera Kristofera).” Sumrak, sumrak Sneg se obrugava besumno; pored proreza kod vrata; milijar- de kristalnih bi¢a, rodom od vazduha, smréu od vode. (Kakve li pahuljice pravi gvoZde kad iz Sunteve atmosfere pljesne na mahnito uzareno telo : zmajevite, krute kao bodlja. - Ili lato -), - Spreda, iz pravca lokomotive, zaéuo se promukao (mada slabaSan) lozaéev povik : “Painja ! Krecemo !” Para stade da izbija u udarima; trglo se i zakloparalo. Kra¢usan komadié. Prepreka. A onda se iza nas razlego$e pakleni prasak i Stropot. Jo8 jedan metri¢. Ponovo se zaori pr3taj i lave kao kad drvo puca. Ja poskotih, poleteh ka vratima i izmigoljih se kroz otvor, pridrzah Anu, koja je podla za mnom (smela krznata devojka), uto vec dode i magino-Sant voda, i tad shvatismo, uz psovke, da su lanci popucali (if, su ih meci pokidali ?), a da plug za pragove - well: da rad besprekorno. - Sagnuli smo se ne bismo li se uvukli medy odbojnike, povikali drugima i, klateci rukama, savijajuei, odizuéi, jo8 jednom poku8ali da otka¢imo poslednji vagon, Jo$ jednom. Ali sve je bilo uzalud; rda najela rdu; razdrali smo neopremljene Sake. A valjalo je i pozuriti; moramo da iskoristimo onih nekoliko minuta pritiska u kotlu. Tako smo se nemi i mokri uzverali u éatrlju na to¢kovima i (ma da li to onaj manijak ponovo zvizdi !) krenuli. Put u sivilo, s neizbeZnim plugom za pragove, po propisu. Hajl Hitler. Iznenada upravnik pote stade da divlja izbezumljen; pesnicom zapreti prema onim perspektivnim momticima i povika (glasnije od sotonskog takta iza nas) : “Zar vas nije stid $to nosite tu prokletu uniformu ? | Ama zar ne eujete 2 ! O bitange, bitange ! !” Na noge skoti buducnost Nemacke; pitali su zaprepa8éeno i pakosno : “A 3to ? Pa odliéno ! Onda Rus makar neée modi da nas goni !" - Jedan od njih, stariji, rekao je mirno i preteée : “Da se vi malo pripazite. Jo§ ima mesta u konc-logorima.” A onaj drugi (detinje i Zustro - nije li to samo neka vrsta moderne igre? Dovoljno samo da se pritisne jedno slatko malo dugmence -) : “Ama postreljaj to sve, izdajnici pro- kleti !” Napolju je gadna galama kod usamljenih ku¢a prerastala u bezmerno ludilo. Ispretio nam se drvored topola. Zvezde. Sneg je bio nestao iz vazduha. Kotrljanje, prasak. Kotrljaj, kotrljaj - oooj : lakSe malo. Lagano pri- klan jo8 jedan zelezniéki prag. $ oklevanjem, slasno : jo} jedan. - Jo§ - jedan - - jo8, Stadosmo. Ja trgoh pistol}; bio sam sav besan i hladan; razdrah se u tisinu koja je odjednom poéela da zuji : “Ko jos jednom pomene stre- Ijanje, ima od mene metak u stomak ! Malo li je bede u ‘ovom vagonu - ?” U isti as osetih glad i Zed (dosad sam koliko-toliko i mogao da ih zanemarim); pogurah vrata iLEVIJATAN ILI NAJBOLII OD SVIH SVETOVA, 29 iskotih : sto mu gromova : do kolena! Napadalo snega. | Mojs; tik iza male Zelezniéke postaje. Tamo preko pruga se ratvala za Kolfurt i Pencig. Tresu¢i se od zime pojeo sam pregrst snega. A i zahladilo je. Odozgo iz crnog pravouga- onika jedan miran, pomalo prozukao glas upita : “I? Sta je sad ? ~" © dvojna zvezdo, Odgovorio sam : “Ispred nas se jako puca -." “Nas -", ponovi ona rafinirano tromo i skodi mi u narugje ne vadeci ruke iz déepova. Ja se glasno nasmejah; zabacih glavu : “Da. Nas !” rekoh gnevan i oraspolozen ~ kad se oglasi loza 19.30 U daljini su se s jednog lanca brezuljaka beSumno uvis izvijale crvene biserne niske od protivavionskih topova. Studen je bivala sve neumo}ji pored toga, sneg je jo8 jednom destoko napadao, ali sasvim sitan i évrst. Noé u vagonu Seljaci su se u o€aju odgegali od nas. Tvrdi sneg gotovo da je omamio Zeludac; ta i jeste bilo sumanuto. Starac veoma pati, reklo bi se; verovatno se u éitavom Bivotu nije ovoliko izmudio; jedan od vojnika nalio mu je rakiju u usta - posle su vojnici i ona devojéura ispili ostatak boce; sede i priéaju masne viceve. Omladina znanja Zudna keseri se Smréuci s odobravanjem na neotesane nedvosmislice. Malopre, kad je pastor, s nepomucenom samodopadljivo- 3¢u vernika, ponovo hteo naglas i za primer da se pomoli, konaéno se neko izdrao na njega : vojnik s povezom preko éela pretedi je zaurlao u njegovom praveu : “Daj, prekini s tim glupostima -”, a i onaj starac podigao je glavu s prsa; tekao je otro : “Moiete da se molite u sebi koliko vam volja, ali nas poétedite - nametljivac jedan -", mrmljao je zgadeno. A kad je onaj bestidnik uprkos tome ~ mada neito tige - nastavio da upucuje molbe i obecanja svojim. fanatiénim bo%anstvima (v. pod Libanije, govor o zaétiti paganskih hramova. - Zarad konaénog razjasnjenj onarpa 821 f iw 30 1 ‘Amo Sm uistinu lepa, mada ne naro¢ito originalna zapovest “da imate ljubav medu sobom” kao Ziva i delotvorna praksa oduvek je uzivala i uvek ée uzivati bezuslovno odobravanje i podréku svih Cestitih Ijudi. A bezvredne epistemolotke ambicije hri8éanske ¢itanke nikad, kao ni potpuno pro. izvoljno sazdana mavinerija crkvene vlasti i njen bespri- memi grozni viSevekovni duhovni teror. Jer nisu koncen- tracioni logor izmislili ni Staljin ni Hitler ni burski ratovi, nego je koncentracioni logor nastao u krilu Svete inkvi- zicije; a za prvi zapadnoevropski egzaktan opis dobro ure- denog konc-logora mozemo da zahvalimo najhriS¢anskije izopaéenoj masti jednog Dantea - molim vas, sve vam je tu : jaruga s ljudskom necisti, mugenje ledenom vodom, yetiti trk pod udarcima bia; sumnjitavce spremno Cekaju kovéezi od plamena, a nepotrebno radoznale - Odisej - stiZe veliéanstvena munja : jer “to, na kraju, upravo i jesu oni probitaéni argumenti gospode teologa; a otkako su im oni uzeti, stvari su ozbiljno krenule po zlu” ! I nek sad toleranciju ne trazi onaj koji je sam nije pokazivao 1500 godina, dok je bio “na viasti” ! Ecrasez l’infame !), uvukao me je u razgovor o istorijskim izvorima iz kojih sam, okvir- no, izveo neke od mojih stavova. $ mukom sam zgrebao ‘ono to se o tome jo$ moglo prona¢i po ru’evinama mog znanja (padoge mi na pamet Piranezijeve slike : rimske ruSevine u svetlom i vetrovitom sutonu. Drvenca vitkih udova. Seljak sa ¥iljatim Sesirom krupnim pokretima tera magarence natovareno glatkim meSinama za vino. Svezina ivedrina, vecernje zlato, aurum potabile. Priroda - to jest, Levijatan - ne pokazuje nam ni8ta savrgeno; uvek dobri duhovi moraju da je ispravljaju. - Upor. Poova definicija bia poezije. Samo Sto su oni, nazalost, zanemarljivo malo- brojni). Od umora od kog sam veé poéeo da se kotim - 0, zima, zima - izgovorio sam reé emanacija; s tim u vezi: gnostici i kabalisti (smrateni bog; svet = modificatio essen-LEVIJATAN ILI NAJBOLJI OD SVIH SVETOVA 4 tiae divinae = Deus expansus et manifestatus. Uéenje o mundo contracto et expanso; Okenov “bog koji se okree oko svoje ose”), Pseudo-Dionizije, Skot Eriugena, Almerik, David od Dinanta. Pauza : pijani vojnici se razmahali; stenjali, bacali se lajuéi po kurvi, - Od stida sam govorio glasnije (samo da Ana nigta ne Cuje - ah, ali kad ona to ipak éuje !), naveo éasno ime Dordana Bruna (spatio extramundano), Spinozu, Getea, Selinga, Poa Trismegi- sta (Eureka), nove matematiare i astronome, sve dok se starac, zapanjen i bolesljivo radostan, ne nasmeja iz svojih gloginjavih usta (izgleda mu je bilo bolje od toga Sto su oko njega toliki autoriteti. O oseéaju zastiéenosti.) Pa i Nigeova fizi¢arska dosetka 0 vetitom vracanju istog, neka bude : kakav je taj Supljoglavac umeo da bude ! (To da bi njegov Levijatan sav od moéi morao biti ograniéen, pa “dakle” - nije li to egzaktno obrazlozenje, skoro kao kod Aristotela ? ! - i smrtan, to mu otigledno nije palo na pamet.) - Religije sa svojim “postanjima” i “otelovijenim bogovirna” (mada onda sve dine istu gresku i puitaju tog svog boga da i dalje bivstvuje nepromenjen). Casni budi- zam (kom je K. E. Nojman suvige zamoran, nek pokuéa s Hodoéasnikom Kamanitom); drevne politeisti¢ke vere (stari su znali da veliki Pan mode i da umre !), “raskoma- dani bogovi"; Orfej, Tamuz, Lin, Adonaj. Duhovi prirod- nih elemenata. - Muk. Plag iz pastorskog ¢o8ka; Hitlero- va omladina grakce nekakvu “borbenu pesmu” (oni gore dre se u junatnoj istoti, ali temelji su u krvavom glibu od 20 miliona demonski pobijenih. Ovog meseca sam u Pirni video jedan konc-logor u pokretu : jevrejske Zene i njihova deca, svi straviéno iznemogli, s nezemaljski veli- kim tamnim o¢ima, pored njih déelati esesovci na konji- ma, rumenih obraza punih psovki, u tedkim sivozelenim Sinjelima, jao !) - Starac se naglo nagnu prema meni; upita piskom : “Sta ? Zar i Levijatan umire ?! =" Ali, javiSe niSta nisam Cuo. Ukocio sam se u hladnoél i sny. eed (edanput, u daljini, tesko kotrljanje, kao od zemljotres, \I Dugo. Kao masivan vazdu’ni napad. Drezden? Bog hogy Pe po tepisima od bombi.) — Oko ponoéi na nebu se pojavio komad meseca 4 Lice joj je odmah postalo svetlosivo i ukoéeno, ~ Sneg I nam se priblizavao kre&teci u taktu; na vratima je zaly. 3 palo; lozaé. “Izlazite ! Da cistite sneg !" Ja se, krutonog, pridigoh, pogurah slamke prema njoj i skogih kroz vrata na blisku srebrnu povrSinu : a tamo svi cvile u ledenoj noéi, Tratnice bi ponekad zasvetlucale plavo; po skretnicama popadalo inje. Udarali smo lopatama i sklanjali sneg oko tockova, piljili iznureno u sedefasto oblaéje, uglasti verza] visio je u senci pored tornja upravne zgrade. Mraz, mraz. Mermernim rukama buiili smo po zrakastom gvozdu. Sneini prah lebdeo nam je oko noseva i usta i Stipao. Pogledao bih je ispod srebrnih kapaka. Starac mi pade na rame; uvukoh nas u vagon. Kasno. Kasno Mesec dreéi u drvoredu topola. Dole negde glasovi su veéali. Ja be{umno prineh povré lica uz prorez kod vrata. Momai se oslonili na pancerfauste, jedan od njih ree: “Ako obojica okinemo u isto vreme, ode cela zaprega u s izdajnicima i pacifistima~" (pacifisti, njima pogrda, a narod se na to dere “Hajl”). Hitro i8tolj, otkotih ga i prislonih na dovratak. Onaj premi8ljao; a onda je rekao (0 kako je samo pro- , kako je samo razborit : da te zrelosti !) : “Ali | ra su jo$ ona dva vojnika, onaj jedan ranjeni.” Pauza. nekako moramo da ih isprepadamo, gadove mator io je onaj prvi, “sluSaj : da ispalimo dve na Zeleznicku stanicu ! Brate, kad napune gace !” A onaj drugi veé pra- snu wu a, klimajudi glavom oraspolozeno, Oti8li suu zaklon i zauzeli polozaj; podigli cevi, povukli okidag. PrasakLEVJATAN ILI NAJBOL}I OD SVIH SVETOVA, 33 ilom bili su strahoviti. Onda su razmetljivo nabacili svoje maprave na ramena i udaljili se Sirokim korakom. Pobed- nici. (Jedan kamen sa sruSenog progelja iskrivio je daske vagona. U tesnoj prostoriji ostadosmo polugluvi.) 6.18 Sve gotovo. - Krenuli smo, svega koju stotinu metara, odmah smo se naili na vijaduktu. Sve je odjekivalo. Dobro Sto ide tako sporo. Visoko iznad reke. Tad vagon odjednom polete una- pred. Onda opet stade. Prednji zid se raspuce. Sve je ilo tako brzo, Obazrivo poiurismo da izademo : ispred nas nije bilo mostovog luka; lokomotiva je visila iskoSeno iznad ponora (a sve iza nas rastrgla je kandza za pragove ! !), iz rasprsnutog kotla izbila je vatra, a granate su odmah potele da pevaju u vazduhu (fina meta, zar ne ?!). Pipavo (vrigtedi u jektavoj tami) kretale su se unatrag po divu Sto je ostao bez ograde. (Neko je mo%da pao; jer jeka se stro- poitala munjevitom brzinom.) Utom : na drugom kraju uzdigao se izlomljen toranj od vatre i urlao. Mi (Ana i ja. Mi.) upuzasmo tupo (podivljalih bila) u vagon. Oko nas, iznad nas, ispod nas vikali su i klicali demoni gvoida. Iza nas je zagruvalo jo mnogo puta, a jednom se sve zatreslo kao da se cela planina obruéava (i bruj grgoljavih voda). 07.00 Navire ledena magla, visoka do vrha klisure, (Hel, vodeni pakao.) Nikako da se razdani. 07.10 Bio napolju, teturao se. Oslanjao se o kamene blokove u lednom dimu. Osam kratkih koraka iza pluga za pragove nemo je zjapila maglena kaljuga. Uzeo sam dva kamitka ispod Sina i jedan bacio preko ivice ; nije se zaéuo éak ni gutljaj, sve je bilo nemo i bespogledno. Drugi kamigak sam zavitlao kamenom pesnicom; malaksalim fijukom udaljio se u pravcu druge obale. Oslutkivanje. Nista. Klimnuo sam34 Amo Siig glavom besmisleno i tajanstveno. Dobro, dobro, Vratig sam se; popeo se u olupinu vagona; rekao sam Ani: “lin nas se sruSio. Sami smo; nasred reke i visoko iznad nje Ona frknu zlovoljno; stopalom pokaza unapred : “Oyg] umire ~", rekla je nabirajuci éelo. Ja Siroka koraka podoh kroz prvo sivilo; starac je, kruto uspravljen, sedeo pore zida od dasaka i zveketao dahom; osvrnuo sam se oko. sebe : u vagonu nema vie nikog. Izvukao sam desnu ruku iz diepa i spustio mu je na mrSavo rame; oti se otvorie jo8 su bile bistre. Upro je pogled u mene; sive usne razdvo- jile su se blago s naporom, obrve se rvale : “Levijatan -* rekao je promuklo, s naprezanjem (ruga se sebi i zabavija se pri tom) izvio jedan ugao usana : “~ nije veéan ~ ?” Ana je stala pored mene; moj Sinjel osetio je rukav njene bunde. Oseéao sam se ispijeno i podlokano, vekovima star (kao Hari Haler), odgovorio sam odvazniku : “Nje- gova je mo¢ ogromna, ali je ogranitena. Pa tako i njegov Zivotni vek.” Gekao sam; njegove se oti jednom sklopite tegobno i zahvalno : shvatio je. Brzo sam rekao : “Buda. Udi metodiku bezanja. Sopenhauer : poricanje volje, Znati, i jedan i drugi insistiraju.na mogucnosti da se volja poje- dinca suprotstavi Cudovignoj ukupnoj volji Levijatanovoj, ali to, s obzirom na razliku u veligini, trenutno izgleda potpuno nemoguce, makar dokle god su duhovna bica na ‘Ijudskom nivou’. No, modda ¢e se zver i rastaviti na ‘dijadohe’ (nagovestaj hriscanstva u Luciferovoj pobuni; obrnuto pak i Diejn Lid Zeli da deluje zajedno s mnogim dobrim ljudima u jednoj magiénoj sili i da tako prirodu obnovi u rajskom obli¢ju - i to je nekakav cilj : pobuna dobrih), a ovi opet na sve manje celine, sve dok kona¢no “budizam’ ne postane mogué i ¢itava se tvorevina ukine. -A moida ima i drugih moguénosti =". On me najpre Pogleda izmugeno, naprezao se; o¢i mu postadoge sovinje, dimne, ah : iskra. Proapta ; “Dobro.” ~ Izdignuta glavaLEVIJATAN IL] NAJBOLJI OD SVIH SVETOVA 35 klonu ka prsima; zatuli smo jedno sasvim smireno, ots nuto : “Dobro...” ~ Tad sam se uspravio. 08.20 Rumenimo u svetlu. Oh, greasy Joan. Kraj Kroéi¢emo na grubocrvena injem obrubljena vrata. Zlat- nim velom prekriveno na nas ée vrebati davolje zimsko sunce, beloruzigasto i hladno poput grudve. Ona ée sturiti bradu i mangupski napuéiti usne, kukove pripremiti za zamah. Zagrliéu je, ukogen. Tad najpre zavitlam svesku : letil Papiricu.RASELJENICIStarmali mesec vukao se, rahitiéno kriv, po Zeleznitkom nasipu; konaéno se jed- nom mesa nasititi, Zbunje jos ukrageno | s neSto sveze kige; i da ope moze se pugi. | Jedna debela kurva od oblaka meSkoljila je sivim ramenima iza veternjih Suma; | makaroni i u njih narendan tvrdi kraj 3vajcarskog. Dve vihornice pohitase prema meni, neZnih praSnjavih griva, prozirnih Zutih tela; snebivljivo mi se pri- bliziSe, drhtavo prikupiSe skute, zavrteSe se i uzdahnuSe zanosno (no uto ve¢ naide auto za prevoz robe iz Trempenaua, pa su i one morale za njim, razvugene, dugih leda, menadski izvijenih : ko ima auto uvek bolje prode !) Iza potonulog sunca dugo se jo$ vuklo rumenilo papira za upijanje, u koji su odozgo kapala mastila no¢i, Potom se= YF kiga ukoso stala slivati oko ko8¢atog drveéa; zgurenimn ibe. 2 glicama vetar je delio cuske po kosi i ogima, mrdni-de veg | | jednom, vetrokazi su klepetali na slemenima. Sivo nasele prekriveno skriljcem; po prokleti put runda oko Benefelds, okolo-naokolo. Golim nebom gromko se razlégao vetan | ‘ radio se razmotavao duz svih pustih oluka : sedeli su, ploge ' lica im besne, pri 25 vati; moja ilovéana stopala nosila sy me po kapavoj stazi, sve dok se srce nije otrcalo koliko} kaput, salata, salata, Ni3ta od naknade za ratne i poslerat ne gubitke, pomodi za nabavljanje pokuéstva, revalorizacije Stednih raguna s istoka (kleti ministri !). Zvezde su izaile kao lopovi u kabanicama, po gmizavim ulicicama od oblaka. Ali zato na troje jedna soba; ali zato ponovno naoruzZavanie, a: pa kakvi to volovi biraju kasapina za kralja ! Crni vetar mahnitao je, gurao se i galamio; prvom sledeéom granom zamahnuo mi je posted éela, zviznuo nekom ortaku i isplju- nuo kigu : ovaj mi, zaurlavajuéi, pride straga, potera mi Sefir uvis i stade da me davi Salom. Ali zato raseljavanje nikako da krene : u svakoj profesiji Covek sa 65 ide u staro gvokde, ali drzavnik, senilissimus, izgleda tek sa 75 postaje zdravo z1e0, leden, potpuno negovetan, starkeljast sedovlasan suro- voljan strvoder strahovit. Tri siva slepomisa preprecila su mi se u dugim teturavim pelerinama, i uto se ve¢ pojavi crni zabat donjesaksonskog seljaka : ko nije bio zemljoradnik yrava da priéa o ratnim strahotama : vazda neka- ntrole, € moj ti ! Dabogda vas krivic ! Jedan zgoljavi Kkrilac visi nepomigan u borovom gustopletu; pored rceta ; debla drumski razbojnici u ritama od magle, ruke im kao toljage, évornovate ga natkrilile. Unutra kletva pred veteru od hleba premazanog sirupom od repe; memiljivi zidovi, ko bi tu rupu pa i zagrejao; samo napred u Vecelov Belfegor (boguhvala te Bajer jo8 nije bio stigao); i to je sad ta takozvana egzistencija, to Sto mi sad radimo, (Napolju je tuta vetrova besnela nesmanjenom iestinom.)RASELJENICL “1 ii ‘Treéi sanduk posmatrao je s takvim odo- bravanjem da mu se lice sve zamotalo; onda je Milera uputio ramenom :“O..?" “Ruk", odgovorio je ovaj smrknuto i veé povio leda : “O ?.... ruk!”, sve dok se neman nije naéla u uglu. “Prvo krevet !", a okruzni referent za izbeglice Sule opo- minjao je odozdo, svim crvenim teretnim vagonima u lice : “Utovatujte sve do pla- fona. ~ Sto nabijenije.” Pa tako i nama : “Sve do plafona !” Njemu na rame Lepke rege savesno : “O-", a Miler sav jadan : “bruk”, Cak je i vetar bio suvige hladan, u stvari samo da bi nas pomeo odavde, da bi nas izbacio, a onda se Sule prope na prste, pogleda u spisak i na na’em vagonu kredom napisa AtcA). Jedan sanduk (bez poklopca) kupio sam od Lepkea, drugi je Felo besplatno doneo iz valdorfske ékole. Prvo knjige, to je kao da se igra kockicama. U onaj dugi, na dno, prvo novine, pa onda to malo ode¢e - ma ne | prvo, naravno, cerada na dno; ajd sad : opet sve napolje. Suske ui oko obe Solje, a one pa u veliku Serpu; pehar ima svoju poseb- nu kutijicu, a u éo8kove staju jo$ i a8ice za liker. A treba i napisati Sta je Sta, pa sam tako i pisao, u dusini Sake i tuSom, i sve po propisu ubelezio u transportne liste, u tri primerka. Oprostio sam se uvete u dvanaest, da makar ne vidim ona biesava lica. Intenzivna Setnja po selu, for the last time once more, retko je koja kuca jo putala svetla od sebe, za vama ni suzu necu pustiti : nisu li ‘nemacke desni- éarske stranke’ vec u prvom srameZljivom pokuSaju opet ‘osvojile’ 24 % svih glasova ? ! Vetar mi je zviidao na uhorp: yl 82 !\ Pr rn tone i durno mi petljao oko kaputa; tad mi fe veé bilo jasno dy jo jednom treba da im se pridrudim, a i oStrovrha zvexty govorila je, mar$ u ume, U ponoé su drumovi u pustay ili tako lepo prazni : mekani sivouglacani asfalt, gore jezerce svetlosti u oporoj moévari od oblaka, nalet vetra me pogura i ja se smrzoh od sree, potekoh drumoyima, otcu. reh na sve prepredenije puteljke, jedan udaljeni motocikl jurio je zavijajudi za svetlosnim snopom svog fara, voda je tepala sukubno od mog skoka i napunila mi cipelu sneno ledenim milovanjem; a fofer se samo nasmejao kad smo sutradan ujutru ubacili onih nekoliko sanduka na kamion (tom su se prilikom daske od kreveta prvi put razdvojile, pa sam po podrugljivoj padini morao da traiim zardalu Hicu). (Iz predostroznosti jo jednom da obavim nuidu, i moja se vodica zbelouskala pod Zbunje borovnice; luckasti svet biologije !) Svaki je dobio po cigaretu, posto su Miler i Lepke ionako morali u Falingbostel da im udare pecat za nezaposlene; ja jo jednom odmislih oprostajnu kletvu oko kuée, a sad vozi, rodate ! Donjesaksonsko sunce sijalo je s vetrovitog blistavo plavog novembarskog neba; i ono se radovalo sto se otreslo nekoliko izbeglica. Neki su vec stajali i na kant ubacivali ormane u vagon, drugi su se pritruckavali, ovaj s prikolicom, jedan je Cak vodio dve Zive koze u kavezu od letvica. Okruzni referent za izbe- glice poslao nas je ka teretnom vagonu; moje smo prnja- rije hitro naslagali u uglu : dovidenja, gospodine Miler : iiza krivine jo$ su mahali prostodusno, s jednom rukom gréevito na ogradi. Jedan éist mali kamion stade da nam se prikrada (.....) ja jo8 éasak prigekah da sko¢im dole (.....) opasno elegantno se dovijugao, a onaj Zilavi devo- jacki glas upita : “Znati, ovamo !” Toliko mi se dopala da sam i spontano prionuo na posao i s vozatem, da bréiéa Stucovanih!, poteo da ubacujem njene stvari u kamion : minogo tvrstih kutija (“Passte : tu ima radijo !"), ormane— RASELJENICI a stolove stolice s umotanim nogarima, a ona se, meni za nagradu, veoma smesila. Sunce joj je pre8lo preko karirane suknje | (iza nije : tefko inje u Zunju borovnice i | smrznuti Zuti pesak koji bi se sigurno lako | dao razmrviti). Izmedu kofera : “Hoéemo | do berze 2” Jedan prativetar podigao se | srednjevisok, dovaljao se ulicom svom | Sirinom, pregazio nam mrSava leda. | Vozovi su se pojavijivali ozbiljni, zastali | bi, utovarili i istovarili Zurnike, dimili se, odzmijugali dalje sporobrzo, plavi blatiéi leteli su hitro preko osunéanih koloseka : pusto. Oti kao zvonki ptiji pisak. “Hote- mo ?” Sad su pod opustenim éelom bile znalaéki zapanjene, - “Da, moli¢u !” Kofer joj je bio suludo tezak; no, sad je, ruku u kaputu, samo sa Sirokom modernom lovatkom taSnom preko sup- tilnog ramena, morala lagano da se klati pored mene (i name%taj nam je bio gore, prepredeno priljubljen !) Dve gostinske sobe u berzi; tek dopola pune; ispred prozora mamio je majuSni okrugli stozi¢, Podigoh vrh cipele do ruba susedne sunteve pege, pa molecivo : “A jeste sami ? |” Ona porazmisli malo, ba’ onako kako treba; potom se pehar usana ukrasno zanjiha ; “M-m.” S odobravanjem je gledala kako zauzimam dve stolice i koferima barikadiram na’ deo sveta. Da se posedi malko. “Katrin”, izdeklamovala je smrknuto : “i sirota udovica.” (Muz je ‘44, posle pola godi- ne braka, pao; a nije ni katolikinja.) Potom je pojela dve zgodne zemitke s kobasicom i debelim komadom edamcam 3 ‘Arne Sm $ vatrenocryenim vostanim omotom, otpila nesto Kafeng ilovate iz termosa. U duguljasti pravougaonik pored ng, useljavala se jedna velika porodica : otac, majka, Sestorg odraslih sinova i kceri; tamo preko kod peci, posesivny galamdiijski, Bork sa svojom hegfeldovskom serijom of dvanaest komada, pristigao je nizak i grbav i dernjzo o€njacima. “Ga znate ?” upitala je Katrin napolju, kad smo odmakli malo ka pustari. “Ja sam bio prevodilac u skolj za policijske pomoénike a on opitinski blagajnik.” “A sad prevodite knjige.” Sunce je ponovo krenulo dui druma, senke su umakle po poljima, Sumarci jos jace odjekival vetrom. Ragirio sam Sinjel, ser Volter Roli, preko panija, a Queen je blagoizvolela sesti. Prelazila pogledom preko atlasa, Marburg, Vesterburg, Alcaj, jo3 dalje. Odjednom “Nije vam zima !” Crn glas, lice hunski bledo, srcolovka Lineburéke pustare, sauvage et non convertie, s obrvama na bié i usnama na liik, Preko nas prede vetar s brujnim tovarima stakla, grane se dadoge u krhki ko3éati tu, tra- yom se uskovitla SuSanj. $ lovinom uza se, ustreljenom u rastinju. Zute su joj ruke svetlucale oko uglaste knjige, Siroka siva sandala s kaisi¢ima povremeno bi lagano uzdi- gla vrh i dobovala bumanske znake. O suknjo i bluzo! Katrin se nasme’i prepredeno i lenjo, mimo mene, odsut- no, kroz mene, za mene, preko mene. O suknjo. Beloplava Sahovska tabla neba kroSnjama uzburkana. | bluzo. iv Nebo ve¢ rumenoplavo isprugano kao koéijaseva kecelja, a vetar nam je u obraze bacao tako hladnu praSinu da mu je Kat- tin energiéno rekla : “E Dunave jedan |"; uprkos tome razgledali smo to posled- nje vete sve dok nije postalo PustinjskiRASELJENICT 45 Tumeno, sasvim prazno i sve u svemu | preterano. Potom smo ponovo, jedno iza | drugog, ili kamenim hodnikom do veli- ke trpezarije, u kojoj su se grozno rojila deca, svud okolo povesani kaputi; i gua’. od glasova u sosu od Zutog svetla. “Ajd i mi da pojedemo ne3to !”; a ja sam u meduvremenu pokorno gledao kroz okna u uglastu no¢ : onda je, mati, bog Sto se okrece oko svoje ose ipak voleo svet; tia. (Limunada 30, supa 30, kafa 50.) Nabrekao smeh; “Jednuo joaje” (to je, narayno, Bork); ispijena Zena opasava kecelju i maze hleb za svu onu decu: a deca jahala jedno drugom na krkaéi po trpezariji i cvrku- tala dok nisu ostala bez daha; (jedno se uceno iscudavalo nad atlasom Sto zemlje imaju tako neobiéna imena: ‘Dan’, ‘Niz’, pa onda jo i ‘Polj’); mladi¢ s razrokozutom devoj- kom, barsunasto bezdano slovensko lice : naravno : vec je iiz deéjih kolica neSto blago i pijano gledalo u Sreh; preko puta nas starac u sve¢anim pantalonama na tamne pruge, njegova svilenoseda pedesetogodisnjakinja : par kiklopa Sto dostojanstveno pasu med ruzama (?). Gostioni¢aru, izgleda, bilo neobiéno Sto je tako tiho; samo je jednom pritisnuo dugme iza sebe : “krrr pred prozorom - dvorca bajnog - klonu ruuuze - ruuumene”, zaklicalo je gipko, violine se Skripom uzvinuse, a jahui su se cerekali i duvali moévarnu maglu iz napuhanih obraza. Mnogo primala- ca penzija. “Bas su gledali da odaberu one koji im nece uzimati posao”, progaptala je promucurnija Katrin. “A za8to ste se vi, u stvari, prijavili ?” “Oh”, rekla je (nerado se jo’ jednom prise¢ajuci) : “bila sam podstanarka kod jedne grozne babetine, onako jedna ‘otmena’ starica, a0 Sen r erka jot prava budala. Jo3 uvek je obozavala ‘onog nate divnog Bizmarka’, a za svake dve kofe vode tela je 2 ofehig i fo8 jedan psalam pride —", prefinjeno je nabrala usne} nos dok je pre zila preko zlih uspomena : “a vi 2” “Netty slitno ; memijivi podrum udvoje - s jednim bakalinom=* pohitao sam da dodam kad sam video da su o@i potel da joj pucketaju (ali kad je stvarno bilo tako !), “aonje onda jo3 i resio da se zeni, a za troje - to jest, za Cetvoro, petoro, i tako dalje - stvarno bi bilo pretesno. - I onda sam se ja, kao svaki dzentlmen, prosto odjavio.” Usred reéenice upao je referent za izbeglice Sulc, sav u poletu i pantalonama za jahanje, s jo dvojicom u pratnji: “Sa éu da proditam spiskove”, poceo je tako napeto i pod- muklo i uhvatio se za jednog od njih kao da se sprema za Faustov monolog. Onda je to uradio jos jednom da bi bilo Sto uzbudijivije. Kod ‘Katarine Leben’ ona bi svaki | put podigla 3 prsta i osvrnula se budnooko i zadovolj- no oko sebe (“Naput stobom sadbih po-hoila” : polazak u 4 ujutru, znaéi, ako budemo imali srece, u 6 1). Na €asak napolju : Mesec se kruto i generalpukovnicki pro- bijao kroz redove prebledelog zvezdanog ljudstva; vetar je mrmorio i eksperimentisao s kojekakvim oblaéjem; jedna lokomotiva klackala se stoi¢ki oko Zeleznitke stanicei zviidala Sto je pistaljka nosi : sve je to ‘medicina’, “Avi sad da ste legli”, rekao sam odluéno, “i uzmite jo i moj kaput. - Ja éu da bdim i pazim.” “Ma imam ja ¢ebad -", napravi se ona iznenadenom. “Onda ga stavite pod glavu. - Da makar neku uspomenu imam. - Molim vas.” “A da vi onda sedite tu tako i smrzavate se”, rekla je divlje i sreéno i ponosno, ustala, diskretno zevnula ramenima, a ja sam za to vreme na podu ispod prozora Taspremio loznicu. (Gore je srebrni hermelin gipko kliznuo kroz Prorez oblaka, pozudan, veéito progone¢i drhtavu plavu zvezdu.)RASELJENICT Jedan promrznik &to se pokriva obema rukama; na podu glava Zene u crnim kaputima; Zalostan plamen samotnjak u uglu u kom je pe¢, visok i ridih uvojaka, “Jenoplvo” za Sugavu novéanicu od jedne marke, a on mi jo gura Zute presovane. novti¢e : ku cete dalje ? Ne znam. Napo- lju: mesec izbrusen u srp lezi na tamnom somotnom jastuku, opasna alatka, Stajao puste glave, a modda i jo$ deset koraka dalje. Mesec svetlost; bor svecnjak; no¢ni oblak krov : Sta ce vise, je li ? Poslednji Sleski CoSak ide na spavanje (“Ajd leste vecjed- nom, / Ma kare da e inspetor. / Dal se tako zove, ne znam, al se svugde tako potpisuje.”) Onaj ranjen u mozak, a uz to jo8 i pijan, trabunjao je uspaljeno (ili kako bi to stari Gesner rekao : preko svake mere neéedno) : ma, taj ima napismeno da nije sav svoj, zna¢i samo polako, duhovno smo ionako osudeni na dozivotnu samicu. Znao sam jed- nog, taj bi, kad bi ga ophrvalo gadenje, oti$ao na tavan i tamo pola sata zakucavao eksere u dasku, ukrivo i upravo, kako se zgodi, u mracnoj razonodi. A da li mu je posle toga bilo lakSe ? Jest praznije. I onda bi opet mogao da gura koju nedelju. A Sta je meni bilo na dnevnom (tacnije, na noénom) redu ? Gutljaj iz vojnitke uturice : kafa je po boji i ukusu bila kao da je maloéas uzeta iz Aheronta. (Siromastvo jezika : neko ko ne éuje je gluv; neko ko ne vidi je slep. Ali kako se zove onaj ko ne ose¢a mirise ? Mozda ‘srecan’, pade mi na lenju pamet : pa, srecan svakako jest, zar ne ? A jo ako ne oseéa ukuse, i pogledah s gadenjem u navojitu rupu ualuminijumu.) Mesec 3to je prisluskivao iza zida od obla-82 Pt ‘ey ka promoli kroz prozor ¢elavu leproznu lobanju, obmotang plavitastim krpama, i nadvi se nad Katrin; Sirokih pon sav od atikovanja, znaskakotrebadaseéuvasjeli, beza zan kao mudrost. Tiho kafanski radio s “Varijacijama py Palomu” : a varijacije su se sastojale u tome da se “Pal ma” svira naizmen n toga skroz uzvrpolji. Onda je jedan meSoviti dvojac taka blesavo hvalio lanolinski sapun marke “kadum” da sam, nestrpljiv odmah pozeleo da éujem sledecu golubicu, 2 ona je potom, brzinom Severozapadnonematkog radija i doSla : i oni sebe dre za vrhovnu kulturnu komandy naéeg doba | Bog da nas saéuva i naa gospa od Gvada. lupea ! Matora Subara hrkala je kao rajsferSlus koji neko zviidukom otvara i polako zatvara. (Moderni danse maca- bre : kao vozat autobusa; kao diplomirani hemitar; k kancelar; kao upravljat bobom; kao referent za izbeglice.) Besana sijalica na hodniku; iza odSkrinutih vrata Sapatom prodirn vesti. Napolju : nebo ispisano tajnim astronom skim znacima za zvezde; i mesec se jos uvek potucao po nodi; (izmedu gorostasnih oblaka; i tu ja stadoh da kréim sebi put kroz gusti katranski vazduh). no jednu oktavu vike ili jednu oktayy He, ana kraju s tako mucavom brzinom da se éovek og vi StraSan trzaj, neSto se zaiskri i prolete svi- Jenocrveno pored nas, pa smo jo§ mal- €ice nastavili da se kotrljamo. Svetlost ra brusenim sekirama probijala kroz kupe, snopovi nazubljenih maéeva protréavali su uz nas, jo je posred svacijeg lica klizila velika testera od mesinga; neprekidno se Culo brujanje, i mi smo sedeli kao u kakvoj tamnoj zasiljenoj Zarobnoj Skoljki. Jedno