Пабло Руиз Пикасо (шп. Pablo Ruiz Picasso,[2] Малага, 25. октобар 1881 — Мужин, 8.

април
1973) био је свестрани шпански уметник, један од највећих сликара, вајара, цртача и графичара
20. века, који је провео половину свог живота у Француској.[3] Уз Жоржа Брака, један је од
оснивача ликовног правца кубизам.[4][5]

Пикасо је демонстрирао изузетни уметнички таленат током својих раних година, сликајући у
натуралистичком маниру током свог детињства и младости. Током прве декаде 20. века, његов
стил се променио док је експериментисао са различитим теоријама, техникама и идејама.
Након 1906, фовистички рад нешто старијег уметника Анрија Матиса је мотивисао Пикаса да
истражи радикалније стилове, чиме је започело плодно ривалство два уметника. Њих су
накнадно критичари често упоређивали као вође модерне уметности.[6][7][8][9]

Пикасов рад се често карактерише по периодима. Док су називи многих његових касних
периода предмет дебата, најшире прихваћени периоди његовог рада су плави период (1901–
1904), розе период (1904–1906), период афричког утицаја (1907–1909), аналитички кубизам
(1909–1912), и синтетички кубизам (1912–1919), који се исто тако назива и кристалним
периодом. Знатан део Пикасовог рада током раних 1910-их и раних 1920-их је у неокласичном
стилу, кок је његов рад средином 1920-их често карактерисан надреализмом. Његови каснији
радови су често комбинација елемената његових ранијих стилова.

Изузетно плодан током целог свог живота, Пикасо је остварио универзални углед и огромно
богатство за своја револуционарна уметничка достигнућа, и постао је једна од најпознатијих
фигура у уметности 20. века.