Термичко моделовање ЕМ

Др Младен Терзић, доцент

Предмет: Загревање и заштита електричних машина

Универзитет у Београду, Електротехнички факултет

Катедра за енергетске претвараче и погоне

1/26
Кратак садржаj

1. Основни начини термичког моделовања ЕМ (аналитички, FEM,

CFD)
2. Аналитичко моделовање преноса топлоте у ЕМ (еквивалентне
шеме)
3. Jедноставниjи примери термичких шема

2/26
Методе за термичко моделовање ЕМ

1. Аналитичко
• Еквиваленциjа електричних и термичких поjава
• Еквивалентне топлотне шеме различитог нивоа сложености
• Брзо решавање модела
• Транзиjентна анализa са променљивим отптерећењем и
параметрима
2. Нумеричко
• Метода коначних елемената (Finite Element Method-FEM)
• Динамика флуида (Computational Fluid Dynamics-CFD)
• Тачниjа и прецизниjа расподела температура и токова
расхладног флуида
• Временски и компjутерски веома захтевно
• Често се примењуjе само за критичне режиме рада и за
калибрациjу аналитичког модела

3/26
Кондукциjа-моделовање

• Посматрамо jеднодимензиони пренос топлоте

l
Rcd = [K/W ]
λS
∆θ
Pcd =
Rcd
Z Z
Pt = ~=
~qdS −λ∇T dS~ = λ ∆θ S = ∆θ
S S l Rcd
Z Z
Pe = ~ S
Jd ~= ~ = σU S = U
−σ∇V dS
S S l Re
4/26
Кондукциjа-моделовање

Материjал λ [W/m·K]
• Jедноставно и прецизно
Бакар 370 моделовање
Алуминиjум 240
• Специфична топлотна
Обрађено гвожђе 58
проводност може се доста
Челик 52
прецизно измерити
Нерђаjући челик 15-25
• Добри електрични =
Лим пакет (рад.) 18-40
добри топлотни проводници
Лим пакет (акс.) 1-4
NdFeB магнети 10 • Изузеци:
Лак (на проводнику) 0.2 - суперпроводници (лоши
термички проводници)
Изолациjа жлеба 0.2-0.3
- диjамант (електрични
Ваздух на 50◦ C 0.028
изолатор али добар
Вода на 20◦ C 0.6 термички проводник)
5/26
Кондукциjа-моделовање

• Jедина потешкоћа: λ се мења са температуром

6/26
Конвекциjа-моделовање

• Пренос топлоте од чврстог тела ка флуиду, посредством

кретања честица флуида

1
Rcv = [K/W ]
αav S
θ
Pcv =
Rcv


∂ϑ(x,y) 
 ∂y y→0
qcv (x) = −λ ∂ϑ(x,y) = α(x)(ϑs − ϑa ), где jе α(x) =

∂y  y→0 ϑs − ϑa
RL
Pcv = αsr S(ϑs − ϑa ), где jе αsr = 0 α(x)
7/26
Конвекциjа-моделовање

• Два типа конвекциjе:

• Природна → кретање флуида услед термосифонског ефекта коjи
настаjе као последица промене густине флуида непосредно уз
контактну површину
• Форсирана → кретање флуида услед деjства спољашње силе
(вентилатор, пумпа)
• Два начина струjања:
• Ламинарно → праволиниjско струjање при нижим брзинама
• Турбулентно → при већим брзинама; боље одношење топлоте
али већи пад притиска у флуиду

8/26
Конвекциjа-коефициjент α

• Може се израчунати коришћењем емпириjских релациjа

базираних на бездимензионим броjевима:
Re = ρvL/µ - Reynolds Gr = βgθρ2 L3 /µ2 - Grashof
Pr = cp µ/λ - Prandtl Nu = αL/λ - Nusselt

α - коеф. преноса топлоте [W/m2 K] v - брзина флуида [m/s]

µ - дин. вискозност флуида [kg/sm] µ - темп. разлика тело-флуид [K]
ρ - густина флуида [kg/m3 ] L - карак. дужина површине
λ - топл. проводност флуида [W/mK] β - коеф. експанзиjе флуида [1/K]
cp - спец. терм. кап. флуида [kJ/kgK] g - гравитационо убрзање [m2 /s]

• Бездимензиони броjеви зависе од параметара флуида,

димензиjа површине, брзине флуида (форсирана конв.),
температуре (природна конв.), гравитациjе (природна конв.)

9/26
Конвекциjа-коефициjент α

• У литератури постоjи велики броj релациjа за различите

базичне геометриjске облике: цилиндар, равна плоча, оторен и
заторен канал итд.
• Потребно jе посматрану геометриjу у машини свести на базичну
па затим применити готову релациjу из литературе
• Бездимензиони карактер коефициjената омогућава да се они
примене на различите флуиде и димензиjе у односу на оне из
базичног експеримента из ког су одређени

10/26
Конвекциjа-коефициjент α

Природна конвекциjа
Nu = a(Gr Pr )b
• a, b - коефициjенти фитовања експерименталних кривих за одређену
базичну геометриjу
• Прелаз са ламинарног на турбулентно струjање: 107 < Gr Pr < 109 (Gr Pr -
Rayleigh number)
Форсирана конвекциjа
Nu = a(Re )b (Pr )c
• a, b, c - коефициjенти фитовања експерименталних кривих за одређену
базичну геометриjу
• Прелаз са ламинарног на турбулентно струjање при Re ≈ 2300 (у затвореноj
средини). У потпуности турбулентно за Re > 5 · 104
• За отворени простор Re ≈ 5 · 105

11/26
Конвекциjа-коефициjент α

• Пример: хоризонтално постављени цилиндар пречника d

(природна конв.)

Ламинарно Турбулентно
Nu = 0.525(Gr Pr )0.25 Nu = 0.525(Gr Pr )0.25
104 < Gr Pr < 109 109 < Gr Pr < 1012
λ
α = Nu (1)
d
12/26
Пренос топлоте-радиjациjа

• Пренос тополоте са површине у околни простор путем

електромагнетских таласа

1
Rrd = [K/W ]
αrd S
θ
Prd =
Rrd

Prd (x) = σεS(ϑ4s − ϑ4a ) = αrd S(ϑs − ϑa )

где jе αrd = σε(ϑs + ϑa )(ϑ2s − ϑ2a ) - еквивалентни коеф. преноса топл.

13/26
Моделовање контантних површина

• Контакт два чврста тела ниjе идеалан већ садржи танак слоj
вадуха коjи увећава термичку отпорност
• Моделуjе се модификованим коефициjентом преноса топлоте:

qk = αk (ϑ1 − ϑ2 )

контакт αk [W/m2 K]
Al кућиште-статор 350-550
Fe кућиште-статор 650-870
Роторски штап-магнетско коло 430-2600

14/26
Пренос топлоте у вадушном зазору

• Представља се коефициjентом преноса топлоте коjи се рачуна

из: 
Nu = 2, (Ta < 1700)


λ
αz = Nu ; Nu = 0.128Ta0.367 , (1700 < Ta < 104 )
δ 

Nu = 0.409Ta0.241 , (104 < Ta < 107 )


λ - топлотна проводност флуида у зазору, δ - ширина зазора

ρ2 ωm
2 δ3R
r
Ta = − Теjлоров броj(Ta > 1700, Теjлорови вртлози)
µ
ρ - густина флуида, µ - дин. вискозност флуида, ωm - угаона брзина
ротора, Rr - полупречник ротора
15/26
Снага губитака у ЕМ

• Основне компоненте губитака у ЕМ:

PCu = Rs i2s - губици у намотаjу (без skin и ефекта близине)

~
J~ ∂∂tA dV - укупни губици у jедном проводнику
R
Pind = − V

2 + k f 2 B 2 - губици у гвожђу
PF e = kh f Bm v m

• У термичком смислу сви наведени губици се моделуjу као

струjни извори у еквивалентном електричном колу

16/26
Закон одржања топлотне енергиjе

• Ако у телу масе m постоjи снага губитака Pγ , jедан део

генерисане топлоте се акумулира у самом телу подижући његову
температуру у току времена, док се други део предаjе околини
на jедан од три описана начина преноса топлоте
• Наведени исказ се може представити следећом jедначином:

Pγ dt = mcdθ
| {z } + αSθdt
| {z }
| {z }
генерисана топлота акумулисана топлота одата топлота

dθ θ du u
P γ = Ct + ⇔ i = Ce +
dt Rt dt R
Ct = mc - термички капацитет (c - специфични топлотни капацитет)

17/26
Специфични топлотни капацитет неких материjала

Материjал Спец. топл. капацитет [W s/(kgK)]

Бакар 388.5
Гвожђе 502
Алуминуjум 900
Ваздух 1009
Епокси смоле 1320-1450

18/26
Пример 1−Машина као хомогено тело

• Термичка шема са jедним чвором

Pγ - губици у машини, Rt - еквивалента термичка отпорност према

околини, Ct - еквивалентни термички капацитет машине
θCu (t) = θm (1 − exp−t/τ )
θCu = ϑCu − ϑa , θm = ϑm − ϑa = Pγ Rt , τ = Rt Ct
19/26
Пример 2-Општа термичка шема статора

20/26
Пример 2-Термичка шема ротора асинхроне машине

21/26
Пример 3-Термичка шема ротора синхроне машине са СМ

22/26
Пример 4-Термичка шема ротора синхроне релуктантне
машине

23/26
Термичко моделовање FEM софтвером

• Подела геометриjе машине на мале елементе (троуглове-2D,

тетраедре-3D) на коjе се примењуjу jедначине стационарног
преноса топлоте (кондукциjом):

∇ · (λ∇θ) + ph = 0

• Као и гранични услови према амбиjенту (базирано на

еквивалентном коефициjенту одношења топлоте струjањем и
зрачењем):

θγ1 = θγ2

−(λ∇θ) · ~n = αeqv (θ − θa )

24/26
Пример расподеле температуре - Comsol FEA software

25/26
Aнализа кинематике флуида (CFD)

• Поред jедначина преноса топлоте постављаjу се jедначине коjе

описуjу кинематику флуида
• Као решење добиjа се потпуна расподела температуре у ЕМ и
расхладном флуиду као и расподела брзине струjања флуида и
падови притиска

26/26