Осврт на мачеве раног средњег века

- мачеви сеобе народа (спата) не развијају се од кратког римског мача (гладијус) већ од дугог
каснолатенског мача.
- спате имају дугу и релативно широку двосеклу оштрицу попут латенских мачева
- о раносредњевековним мачевима Хрватске и БиХ писали Караман, Трухелка, Ћурчић
-из Срема је очувано неколико примерака
- Раковац (Т 3/1)- спата са дугуљастом наребреном јабучицом од бронзе, делом корица од сребра и
позлаћеног лима, оштрица је од дамастираног челика
- Илок (Т 2/3)- од дамастираног челика са једноставном јабучицом
- остале су од гвожђа: Нештин (Т 2/4), Земун (Т 2/2), и 2 из Ср. Митровице (Т 2/5-6)
- Кормадин код Јакова (Т 2/9)- гвоздена са делом очуваним сребрним корицама
- ове све потичу вероватно из гробова
- Батајница- спата из коњаничког гроба (Т 2/1), ту је нађен и неки шлем на бакарна повјесла
- носиоци ових мачева били су Гепиди и Источни Готи. Батајница и Кормадин- Гепиди, Раковац и Илок-
Источни Готи- вероватно
- ово оружје се датује у другу половину 5. и прву половину 6. века. Најраније се у Срему појављују 441.
за време Атиле, а најкаснији налази су 567. до гепидске катастрофе
- некропола у Крању (6. и 7. век)- више примерака спата. Један са таушираном оштрицом (Т2а/2)

- други тип мачева су једносекли гвоздени мачеви- палаш (корд)- немају везе са римским нити
каснолатенским мачевима, већ су номадског азијског порекла. Доњи део сечива му је наоштрен са обе
стране
- налаз из Кормадина код Јакова (Т 2/7)
- прво су ово оружје донели Хуни преко Јужне Русије, затим Авари и Други народи.
- они су веома сроди сабљи и сигурно су азијског порекла и типична је за коњаничке ратнике. Сабља
није потврђена у Хунској заоставштини али јесте у Аварској у Панонској низији од 7. века где припада
кестељској култури
- Словени употребљавају и сабље и палаше (Т 3/3)

- бојни ножеви (сакс или скрамасакс)- раширени су на меровиншкој територији као европски тип
оружја. Понекад се налази у Панонској низији у гробовима кестељске културе
- налази у хрватским и словенским гробовима иако нису чести у гробовима, у Птују, Бледу, Крању,
Книну- указују на употребу код Панонских Словена

- развој спата се прати на основу балчека

- каролиншки мачеви од 8. до 10. века - развили су се од меровиншких облика спата, импортовани су из
франачких радионица Викинзима и Словенима. Код Јужних Словена у употреби су обично спате
каролиншког типа (Т 5/1-8). Питање је да ли су импорт или производ домаћих радионица- нема имена
мајстора, па се претпоставља домаћа словнска проиводња, али се не може искључити могућност
франачког импорта
- у Могорјелу је балчак спате најближи типу X (Т 4/4)
- у Подсуседу код Загреба, тип К (Т 4/2)- време пре 800. – исти из Бискупије и Кољана
- Бродски Дреновац, тип X (Т 4/3). Овај тип са једноставном полукружном јабучицом настао је у
каролиншко време у 9. веку али траје кроз 10. век- исти из Могорјела. Јавља се у каснокестељанским
гробовима. тип Д се датује у 9. век, а утицао је на развој балчака типа X. Употреба мача типа X код
Словена у 9. веку. Били су веома раширени и дуго у употреби и до 11. века. Израђивани су у франачким
и радионицам других народа
- Блатница (Словачка) изразито Д типа (Т 6/5)- 9. век, припадао неком истакнутом у Великоморавској
држави. Веома сличи викингшком оружју па се тумачи да је међу великоморавске словене дошла као
викингшко оружје или је нормански импорт.
- викиншки је импорт мач из Будимпеште (Т 7/1)

- прикази мачева у каменој пластици: део оградне плоче црквеног намештаја (св. Марија у Бискупији)-
приказ ношње, спата типа X, друга је уломак плутеја на гробљу код Св. Мартина у Придрази близу
Карина- приказ штита. Дативони у 11. век.
- из спате типа X се развија романички мач, у доба романике у европу улази у употребу „крсташки“ тип
мача