OBLIGACIONO PRAVO

(pojam obligacionog prava, obligacija i

obligacionog ugovora)

Predmetni nastavnik: Doc. dr Žaklina Spalević

e-mail: zspalevic@singidunum.ac.rs

1
Doc. dr Žaklina Spalević
 VII nedelja predavanja

• Pojam i predmet obligacionog prava

• Pojam obligacija, subjekti obligacija, promena subjekata u obligaciji i vrste
obligacija
• Odnos obligacionog i stvarnog prava
• Izvori obligacionog prava i izvori obligacija
• Dejstva obligacije i prestanak obligacija
• Pojam, značaj i karakteristike obligacionog ugovora
• Uslovi za zaključenje ugovora
• Tumačenje ugovora
• Pregovori
• Podela ugovora

Doc. dr Žaklina Spalević

 Pojam i predmet obligacionog prava; pojam
obligacije
• Obligaciono pravo: skup opštih pravnih normi kojima se regulišu obligacioni
odnosi.

• Predmet obligacionog prava: obligacioni odnosi – posebna vrsta

građanskopravnih odnosa između određenih lica koja su jedno drugom obavezna
na određeno ponašanje.

• Pojam obligacije: pravni odnos između dve određene strane na osnovu koga:
✓ Jedna strana (poverilac, creditor) ima ovlašćenje da zahteva od druge strane (dužnik,
debitor):
➢ Određeno davanje
➢ Određeno činjenje ili
➢ Uzdržavanje od nečega što bi inače imala pravo da čini; a
✓ Druga strana (dužnik, debitor) je dužna da to ispuni.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Subjekti obligacija

• Subjekti obligacija: fizička i pravna lica između kojih postoji konkretan

obligacioni odnos (poverilac i dužnik).

• Poverilac: lice koje ima neko pravo prema dužniku, odn. potražuje od dužnika
određenu činidbu.

• Dužnik: lice koje ima obavezu da izvrši neku činidbu poveriocu.

• Promene u toku trajanja obligacionog odnosa: može doći do promene ličnosti

poverioca (putem cesije) ili dužnika (preuzimanjem – prijemom duga), bez
promene sadržine samog odnosa.

• Promena ličnosti poverioca u obligacionom odnosu (cesija): prenošenje

potraživanja jednog poverioca iz obligacionog odnosa sa dužnikom na drugo lice.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Cesija (ustupanje)
potraživanja
• Za cesiju je potrebno da se ispune sledeći uslovi:
✓ Da stari poverilac sa novim poveriocem zaključi ugovor o prenosu potraživanja
✓ Da se radi o potraživanju koje je moguće preneti
➢ Novčana potraživanja i
➢ Potraživanja koja se sastoje u činjenju
❖ Cesijom nije moguće preneti:
▪ Potraživanje vezano za ličnost poverioca (alimentacija, naknada nematerijalne štete)
▪ Potraživanje za koje je dogovoreno između poverioca i dužnika da se ne može preneti cesijom
✓ Da dužnik bude obavešten o ustupanju.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Preuzimanje (prijem) duga
• Promena ličnosti dužnika u obligacionom odnosu: preuzimanjem – prijemom
duga.

• Uslovi za promenu ličnosti dužnika u obligacionom odnosu:

✓ Zaključenje ugovora između starog i novog dužnika
✓ Pristanak poverioca.

• Dugovi koji se mogu preuzeti od drugog lica: novčani dugovi i obaveza dužnika
koja se sastoji u predaji stvari ili nekom činjenju.

• Dugovi koji se ne mogu preuzeti od drugog lica: dugovi koji su vezani za ličnost
dužnika (plaćanje alimentacije).

Doc. dr Žaklina Spalević

 Preuzimanje (prijem) duga
• Dejstva preuzimanja duga:
✓ Novi dužnik stupa na mesto starog dužnika
✓ Stari dužnik se oslobađa obaveze
➢ Stari dužnik se ne oslobađa obaveze ukoliko poverilac (iako je dao pristanak na preuzimanje
duga) nije znao niti je mogao znati da je preuzimalac duga prezadužen
✓ Novi dužnik može istaći sve prigovore koji proističu iz pravnog odnosa između starog
dužnika i poverioca (iz koga potiče preuzeti dug) i prigovore koje novi dužnik ima
prema poveriocu.
✓ Novi dužnik (preuzimalac) ne može isticati prigovore koji potiču iz njegovog odnosa sa
prethodnim dužnikom.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Pristupanje dugu i preuzimanje
ispunjenja

• Pristupanje dugu: zaključenjem ugovora između poverioca i trećeg lica kojim se

treće lice obavezuje poveriocu da će ispuniti njegovo potraživanje od dužnika
(treće lice stupa u obavezu pored dužnika).

• Preuzimanje ispunjenja – zaključenjem ugovora između dužnika i nekog trećeg

lica kojim se treće lice obavezuje dužniku da će ispuniti obavezu prema
poveriocu:
✓ Treće lice odgovara dužniku ako blagovremeno ne ispuni obavezu poveriocu.
✓ Poverilac nema nikakvo pravo prema trećem licu, već samo prema dužniku.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Karakteristike obligacije

• Svaka obligacija da bi bila punovažna mora da bude:

✓ Moguća
❖ Nemogućnost obligacije može biti:
➢ Objektivna i subjektivna
➢ Početna i naknadna
➢ Fizička i pravna
✓ Određena ili odrediva
✓ Dopuštena (dozvoljena).

Doc. dr Žaklina Spalević

 Vrste obligacija
• Sve obligacije možemo podeliti:
✓ Prema sadržini radnje
✓ Prema vremenu trajanja radnje
✓ Prema predmetu obligacije
✓ Prema subjektu koji izvršava obligaciju
✓ Prema broju subjekata i broju predmeta u obligaciji
✓ Prema zaštiti koju uživaju.

• Prema sadržini radnje:

✓ Pozitivne obligacije
➢ Dužnik se obavezuje na neko davanje ili činjenje
✓ Negativne obligacije
➢ Dužnik se obavezuje na neko nečinjenje ili trpljenje.

• Prema vremenu trajanja radnje: trenutne, trajne i sukcesivne.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Vrste obligacija
• Prema predmetu obligacije, razlikujemo tri podgrupe obligacija:
✓ Deljive i nedeljive
✓ Novčane i nenovčane
✓ Individualne i generične.

• Prema subjektu koji izvršava obligaciju, obligacije delimo na:

✓ Lične obligacije
✓ Nelične obligacije.

• Prema broju subjekata i broju predmeta u obligaciji, obligacije delimo na:

✓ Jednostavne (proste) obligacije
✓ Složene obligacije
➢ Složene obligacije sa više lica (zajedničke, solidarne i nedeljive)
➢ Složene obligacije sa više predmeta (kumulativne, alternativne i fakultativne).

Doc. dr Žaklina Spalević

 Vrste obligacija

• Prema zaštiti koju uživaju, obligacije delimo na:

✓ Sankcionisane (utužive) obligacije
✓ Nesankcionisane (prirodne) obligacije
➢ Zastarele obligacije
➢ Obligacije iz ugovora o igri, opkladi ili kocki između fizičkih lica ukoliko predmet
opklade nije predat trećem licu
➢ Obaveza izdržavanja između srodnika gde ne postoji zakonska obaveza
izdržavanja
➢ Obaveza iz poništenog ugovora, zaključenog od strane poslovno nesposobnog lica
(maloletno ili punoletno lice kome je oduzeta poslovna sposobnost).

Doc. dr Žaklina Spalević

 Odnos obligacionog i stvarnog
prava
• Odnos obligacionog i stvarnog prava karakterišu određene sličnosti i razlike.

• Sličnosti:
✓ Tesna povezanost i funkcionalna zavisnost – putem obligacionih odnosa se obavlja
promet stvarnih prava dok, s druge strane, stvarna prava služe kao sredstvo osiguranja
obligacionih, te na taj način potpomažu i učvršćuju obligaciona prava
✓ Imovinska prava
✓ Povreda istih se otklanja putem štete (budući da je reč o pravima koja se mogu izraziti
u novcu).
• Razlike:
✓ U ekonomskom smislu – stvarno pravo, pre svega pravo svojine, predstavlja pravo
prisvajanja, dok obligaciono pravo predstavlja način na koji se obavlja promet već
prisvojenih vrednosti

Doc. dr Žaklina Spalević

 Odnos obligacionog i stvarnog
prava
✓ Prema predmetu – stvarna prava imaju za predmet određenu, konkretnu,
individualizovanu stvar, a obligaciona prava određenu radnju dužnika, odn. ponašanje
koje se može sastojati u predaji stvari (kako individualno određene, odn.
individualizovane, tako i stvari određene po rodu), činjenju, nečinjenju i trpljenju
✓ Prema dejstvu – obligaciona prava su relativna i deluju između ugovornih strana (inter
partes), dok su stvarna prava apsolutna i deluju prema svakome (erga omnes)
✓ Prema načinu sticanja – stvarna prava se stiču i gube predajom (pokretne stvari), odn.
upisom (nepokretne stvari) u zemljišne knjige – katastar, dok se obligaciona prava stiču
na osnovu ugovora, odn. jednostrane izjave volje
✓ Prema broju – broj stvarnih prava je zakonom ograničen (numerus clausus), za razliku
od broja obligacionih prava koji nije zakonom ograničen (s obzirom da odražavaju
dinamiku ekonomske strukture društva, broj obligacionih prava se stalno menja).

Doc. dr Žaklina Spalević

 Izvori obligacionog prava

• Izvori obligacionog prava: materijalni i formalni.

• U materijalnom smislu: društveni uzrok koji izaziva nastajanje prava kao društvene
pojave.

• U formalnom smislu:
✓ Pisani izvori (zakoni, podzakonski akti, međunarodne konvencije)
✓ Nepisani izvori (običaj, pravila morala).

• Pisani izvori obligacionog prava preovlađuju i imaju veću pravnu snagu od nepisanih.
Običaji (kao nepisano pravo) imaju supsidijeran karakter: primenjuju se samo u slučaju
kada nedostaju odgovarajuće odredbe pisanog prava, ili kada se takve odredbe pokažu
kao nedovoljne, ili kada pisano pravo upućuje na primenu običaja.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Izvori obligacionog prava

• Najznačajniji pisani izvor obligacionog prava – Zakon o obligacionim odnosima.

• Donet je 30. marta 1978. godine, a stupio na snagu 1. oktobra 1978. godine.

• Kao propis saveznog karaktera, važio je na celoj teritoriji SFRJ.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Izvori obligacionog prava

• Sudska praksa nije formalni izvor obligacionog prava – sudovi ne stvaraju, već samo
primenjuju pravo.

• Sudsku praksu čine:

✓ Pravna shvatanja
✓ Načelni pravni stavovi
✓ Načelna pravna mišljenja
✓ Pravnosnažne sudske odluke.

• Značaj sudske prakse nije isti u svim granama prava – manji je u sferi javnog prava, a
mnogo veći u sferi privatnog, građanskog prava.

• Veliki značaj sudske prakse proizilazi iz činjenice:

✓ Da se na našem području propisi stalno menjaju
✓ Da propisima nije moguće predvideti i regulisati sve životne situacije.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Izvori obligacionog prava

• Sudska praksa vrši veliki uticaj na primenu prava, posebno na popunjavanje pravnih
praznina – jedinstvena sudska praksa smatra se faktičkim autoritetom koji u određenoj
meri učestvuje u stvarnom regulisanju društvenih odnosa. Ipak, s obzirom da formalno ne
obavezuje sudove ne može se smatrati formalnim izvorom prava.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Izvori obligacija

• Izvori obligacija: činjenice iz kojih nastaju obligacije. Da bi neku činjenicu mogli smatrati
izvorom obligacija ona mora biti kao takva zakonom predviđena – ukoliko zakon ne
predviđa da jedna činjenica proizvodi nastanak obligacionog odnosa, onda ista i nije izvor
obligacija.
• Bitno je napomenuti da zakon nije izvor obligacija – zakon je formalni izvor obligacionog
prava, dok je izvor obligacija činjenica za koju zakon vezuje nastanak obligacionog odnosa.

• Zakon o obligacionim odnosima u izvore obligacija ubraja:

✓ Ugovore
✓ Prouzrokovanje štete
✓ Sticanje bez osnova
✓ Poslovodstvo bez naloga
✓ Jednostranu izjavu volje.
❖ Obligacije mogu nastati i iz drugih zakonom utvrđenih činjenica (brak, srodstvo).

Doc. dr Žaklina Spalević

 Dejstva obligacije

• Dejstva obligacije:
✓ Ovlašćenje poverioca da od dužnika traži ispunjenje obaveze
✓ Obaveza dužnika da izvrši činidbu.

• Ukoliko dužnik ne ispuni svoju obavezu, poverilac može zahtevati naknadu:

✓ Obične štete
✓ Izmakle koristi
✓ Celokupne štete
➢ U slučaju ako je dužnik prevario poverioca ili namerno nije ispunio svoju obavezu, i
➢ U slučaju krajnje nepažnje.
❖ Dužnik se može osloboditi odgovornosti za naknadu štete: ako dokaže da je do
neispunjenja, odn. zakašnjenja u ispunjenju obaveze došlo zbog okolnosti
nastalih posle zaključenja zgovora, a koje dužnik nije mogao sprečiti, otkloniti ili
izbeći.
Doc. dr Žaklina Spalević
 Prestanak obligacija

• Prestanak obligacija:
✓ Ispunjenje (izvršenje obaveze) – pod ispunjenjem se podrazumeva izvršenje
dugovane činidbe
✓ Kompenzacija (prebijanje) – kada poverilac i dužnik jedan drugom uzajamno
duguju, pa "prebiju" svoja potraživanja
✓ Novacija (prenov) – sporazumna promena obligacije (prava i obaveza) između
dužnika i poverioca
✓ Konfuzija (spajanje) – sticaj poverioca i dužnika u jednom licu (npr. dužnik
nasledio poverioca)
✓ Oproštaj (otpust) duga – način prestanka obligacije koji nastaje tako što
poverilac izjavi dužniku da neće tražiti njeno ispunjenje i što se dužnik sa tim
saglasi (ugovor o oproštaju – uslov otpusta).
✓ Zastarelost – način gašenja obligacije koji nastaje zbog toga što poverilac nije
u određenom vremenu zahtevao ispunjenje dužnikove obaveze.
Doc. dr Žaklina Spalević
 Pojam, značaj i karakteristike obligacionog
ugovora
• Obligacioni ugovor: pravni posao koji nastaje saglasnošću volja dva ili više lica sa
ciljem da se postigne neko obligacionopravno dejstvo (stvaranje, izmena ili
gašenje obligacija).

• Značaj: obligacioni ugovor je najčešći i najvažniji izvor obligacija.

• Sloboda ugovaranja: mogućnost pravnih subjekata da svojom slobodnom voljom

stvaraju pravnu normu koja ih obavezuje na određeno međusobno ponašanje.
• Da bi se sprečila zloupotreba slobode ugovaranja, ista ni u jednom pravnom
sistemu nije apsolutna, već je prate različita ograničenja.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Pojam, značaj i karakteristike
obligacionog ugovora
• Ograničenje slobode ugovaranja:
✓ Opšte ograničenje (granicu slobode ugovaranja predstavljaju prinudni propisi, javni
poredak i dobri običaji)

✓ Posebna ograničenja
✓ Za pravne subjekte koji imaju monopolski položaj na tržištu (javna preduzeća koja se bave
delatnostima koja su od opšteg interesa)
✓ Za preduzeća koja pružaju ugostiteljske usluge
✓ Za vlasnike – korisnike motornih vozila
✓ Za tipske ugovore
✓ Za ugovore po pristupu
✓ Za određene ugovore koji moraju da budu zaključeni u posebnoj formi.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Uslovi za zaključenje ugovora
• Uslovi za zaklučenje ugovora:
✓ Opšti uslovi
➢ Sposobnost ugovaranja ugovornih strana
➢ Saglasnost volja ugovornih strana (ponuda i prihvatanje ponude)
➢ Predmet ugovora
➢ Osnov ugovora
✓ Posebni uslovi: određena forma ili davanje saglasnosti na zaključenje ugovora.

• Sposobnost ugovaranja: lice koje zaključuje ugovor mora da poseduje poslovnu

sposobnost koja se zakonom zahteva za zaključenje određenog ugovora.
• Poslovna sposobnost: potpuna poslovna sposobnost, poslovna nesposobnost, ograničena
poslovna spsobnost.

• Saglasnost volja ugovornih strana: jedna strana preuzima inicijativu i predlaže drugoj
strani da zaključi ugovor (ponuda), a druga strana prihvata taj predlog (prihvatanje
ponude).

Doc. dr Žaklina Spalević

 Ponuda
• Ponuda: jednostrana izjava volje jednog lica kojom predlaže drugom licu da
zaključe ugovor određene sadržine.

• Uslovi za punovažnost ponude:

✓ Da potiče od lica koje želi da zaključi ugovor u svoje ime
✓ Da je upućena licu sa kojim se želi zaključiti ugovor
✓ Da sadrži bitne elemente ugovora
✓ Da sadrži jasno i ozbiljno izraženu nameru ponudioca da želi da zaključi ugovor prema
predloženim uslovima.

• Dejstvo ponude: dovodi do nastanka ugovora čim je ponuđeni blagovremeno

prihvati.
• Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti ne dovode do gašenja dejstva ponude.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Ponuda
• Vremenska vezanost ponudioca za učinjenu ponudu:
✓ Kada je rok određen u samoj ponudi, ponuda obavezuje ponudioca do isteka tog roka
✓ Kada rok nije određen u samoj ponudi, pravi se razlika između ponude učinjene
prisutnom licu i ponude učinjene odsutnom licu.

• Ponuda se može opozvati: samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema
ponude ili istovremeno sa njom.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Prihvatanje ponude
• Prihvatanje ponude: jednostrana izjava volje ponuđenog upućena ponudiocu
kojom izražava pristanak na učinjenu ponudu.

• Uslovi za punovažnost prihvata ponude:

✓ Da potiče od ponuđenog
✓ Da bude nedvosmislen
✓ Da po sadržini u potpunosti odgovara ponudi i da bude bezuslovan
✓ Da blagovremeno stigne ponudiocu.

• Dejstvo prihvata ponude: prihvatanjem ponude ugovor definitivno nastaje.

• Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti ne dovode do gašenja dejstva prihvata
ponude.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Prihvatanje ponude
• Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude, osim:
✓ Ukoliko su se ugovorne strane sporazumele da će ćutanje bilo koje od njih značiti
prihvatanje ponude
✓ Ukoliko između ugovornih strana postoji stalni poslovni odnos, ćutanje ponuđenog se
smatra njegovim prihvatanjem ponude
✓ Ukoliko su ugovorne strane zaključile ugovor na određeno vreme, i nakon njegovog
isteka prećutno produžile taj odnos.

• Prihvat ponude se može opozvati: samo ako je ponudilac primio opoziv pre
prijema prihvata ponude ili istovremeno sa prihvatom ponude.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Vreme i mesto zaključenja
ugovora
• Vreme zaključenja ugovora: ima teorijski i praktični značaj.

• Kada se ugovor zaključuje između prisutnih lica: ugovor je zaključen u trenutku

kada ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.

• Kada se ugovor zaključuje između odsutnih lica:

✓ Pravna doktrina po pitanju zaključenja ugovora između odsutnih lica poznaje četiri
teorije – teoriju izjave, teoriju slanja, teoriju prijema i teoriju saznanja
✓ ZOO je prihvatio teoriju prijema, prema kojoj je ugovor je zaključen u trenutku kada
ponudilac primi odgovor ponuđenog o prihvatanju ponude.

• Mesto zaključenja ugovora: mesto u kome je ponudilac imao svoje sedište, odn.
prebivalište u trenutku kada je učinio ponudu.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Predmet ugovora
• Predmet ugovora: činidba koju jedna ugovorna strana duguje drugoj (davanje,
činjenje, nečinjenje ili trpljenje).

• Do predmeta ugovora dolazi se kroz odgovor na pitanje na šta je obavezan dužnik

poveriocu?

• Predmet ugovora mora da je:

✓ Određen ili odrediv
✓ Moguć
✓ Dopušten.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Osnov ugovora
• Osnov ugovora: pravni cilj koji jedna ugovorna strana želi postići preuzimanjem
obaveze prema drugoj strani.

• Do osnova ugovora dolazi se kroz odgovor na pitanje zbog čega se dužnik

obavezuje poveriocu?

• Osnov ugovora mora da je:

✓ Stvaran (da zaista postoji)
✓ Dopušten (dozvoljen)
✓ Istinit (da nije prividan, kao što je to slučaj kod fiktivnog ili simulovanog ugovora).

• Postoji razlika između osnova i motiva.

• Motivi: ciljevi drugog reda, udaljenije pobude.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Forma ugovora
• Forma ugovora: način izražavanja sadržine ugovora kroz unapred predviđene
spoljne (vidljive) oblike preko kojih treba da se manifestuje volja.

• Forma koju zakon propisuje za osnovni ugovor odnosi se i na njegove kasnije

izmene i dopune. Međutim, prema ZOO:
✓ Punovažne su kasnije usmene dopune o sporednim tačkama o kojima u formalnom
ugovoru nije ništa rečeno, ukoliko to nije protivno cilju radi koga je forma propisana
✓ Punovažne su kasnije usmene pogodbe ugovornih strana kojima se smanjuju ili
olakšavaju obaveze jedne ili druge strane, ukoliko je posebna forma propisana samo u
interesu ugovornih strana.
• U današnjem pravu ugovori su, po pravilu, neformalni.

• Svrha forme: zaštitna i dokazna funkcija.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Klasifikacija formi
• Forme se mogu podeliti:
1. Prema načinu ispoljavanja
a. Pismena forma
b. Forma javne isprave (svečana)
c. Realna forma.

2. Prema pravnom dejstvu

a. Bitna forma (forma ad solemnitatem)
b. Dokazna forma (forma ad probationem).

3. Prema načinu nastanka

a. Zakonska forma
b. Ugovorena forma.

Doc. dr Žaklina Spalević

 1. Klasifikacija formi
(prema načinu ispoljavanja)
A. Pismena forma:
✓ Sadržina ugovora mora biti data u pismenom tekstu (koji ne mora biti sadržan u jednoj
ispravi)
✓ Ugovor mora biti svojeručno potpisan od strane ugovornih strana ili njihovih
ovlašćenih punomoćnika.

B. Forma javne isprave:

✓ Pismena forma
✓ Učešće državnog organa
➢ Pasivno učešće državnog organa (kod ugovora o prodaji nepokretnosti)
➢ Aktivno učešće državnog organa (kod ugovora o doživotnom izdržavanju).

C. Realna forma ugovora:

✓ Saglasnost volja ugovornih strana
✓ Predaja stvari.
Doc. dr Žaklina Spalević
 1. Klasifikacija formi
(prema načinu ispoljavanja)
• U ranijim pravnim sistemima, realnim ugovorima su se smatrali (pored ugovora
o poklonu i ugovora o posluzi): ugovor o ostavi, ugovor o zajmu i ugovor o zalozi.
• Prema Zakonu o obligacionim odnosima: ugovor o ostavi, ugovor o zajmu i
ugovor o zalozi nisu realni ugovori.

• Ugovor o poklonu i ugovor o posluzi nisu regulisani odredbama Zakona o

obligacionim odnosima.

Doc. dr Žaklina Spalević

 2. Klasifikacija formi (prema
pravnom dejstvu)
A. Bitna forma – forma ad solemnitatem: bitan (konstitutivan) sastojak ugovora.

B. Dokazna forma – forma ad probationem: jedino sredstvo dokaza ugovora.

• Zoo ne poznaje dokaznu formu.

Doc. dr Žaklina Spalević

 3. Klasifikacija formi
(prema načinu nastanka)
A. Zakonska forma: predviđena zakonom

B. Ugovorena forma: predviđena voljom ugovornih strana.

• Izmene, dopune i raskid formalnih ugovora:

a. Kod zakonske forme: izmene i dopune u propisanoj formi, a raskid neformalnim sporazumom
b. Kod ugovorene forme: izmene, dopune i raskid neformalnim sporazumom.

• Sankcije nedostatka potrebne forme:

a. Kod zakonske forme: nema pravno dejstvo ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi, osim
ukoliko iz cilja propisa kojim je određena forma ne proizilazi što drugo
b. Kod ugovorene forme: nema pravno dejstvo ugovor koji nije zaključen u ugovorenoj formi ukoliko
su ugovorne strane punovažnost ugovora uslovile posebnom formom.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Forma ugovora
• Pretpostavka potpunosti isprave: pretpostavlja se da je ispravom u potpunosti
obuhvaćeno sve ono o čemu su se ugovorne strane saglasile, osim:
✓ Istovremenih usmenih pogodbi o sporednim elementima ugovora (o kojima u
formalnom ugovoru nije ništa rečeno)
✓ Istovremenih usmenih pogodbi kojima se smanjuju ili olakšavaju obaveze jedne ili obe
strane.

• Konvalidacija ugovora kome nedostaje forma: ugovor koji nije zaključen u

propisanoj formi je ništav i ne može biti osnažen ni protekom vremena, ni u
slučaju kada se u potpunosti izvrši.
• Izuzetak predstavlja:
✓ Ugovor za čije je zaključenje propisana pismena forma, a koji u propisanoj formi nije
bio zaključen, ukoliko su strane izvršile u celini ili delimično obaveze koje iz njega
nastaju, osim ako iz cilja zbog kojeg je forma propisana očigledno ne proizilazi što
drugo.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Saglasnost za zaključenje
ugovora
• Saglasnost za zaključenje ugovora, daje:
➢ Treće lice, ili
➢ Nadležni organ.

• Saglasnost za zaključenje ugovora se daje: pre ili posle zaključenja ugovora.

• Forma saglasnosti: forma propisana za ugovor za čije se zaključenje daje.

• Dejstvo date saglasnosti:

➢ Zaštita interesa maloletnih lica i lica koja nisu u stanju da se sama staraju o svojim pravima i
interesima
➢ Zaštita javnih opštedruštvenih interesa.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Tumačenje ugovora
• Tumačenje ugovora: delatnost čija je svrha otkrivanje pravog značenja i smisla
jednog ugovora.

• Vrste tumačenja: sudsko i vansudsko.

• Opšte pravilo tumačenja: pronaći zajedničku nameru ugovornih strana poštujući

ograničenja ugovornog prava, koja su izražena kroz ustanovu javnog poretka i
pravila morala određenog društva (subjektivno-objektivni kriterijum).

• Posebna pravila tumačenja:

✓ Dopunska (razrađuju ili konkretizuju opšta pravila tumačenja)
✓ Specijalna (odnose se samo na pojedine vrste ugovora).

Doc. dr Žaklina Spalević

 Pregovori
• Pregovori: označavaju fazu koja vodi zaključenju ugovora u kojoj zainteresovana
lica usklađuju međusobne stavove.

• Dejstvo pregovora – nemaju obavezujuće dejstvo, izuzev:

✓ Kada je strana vodila pregovore bez namere da zaključi ugovor (odgovara za štetu
nastalu vođenjem pregovora)
✓ Kada je strana vodila pregovore sa namerom da zaključi ugovor, i od iste odustala bez
osnovanog razloga (odgovara za štetu prouzrokovanu drugoj strani).

• Značaj pregovora – o pregovorima sud vodi računa:

✓ Kada uređuje tzv. sporedne tačke ugovora
✓ Kada utvrđuje zajedničku nameru stranaka prilikom tumačenja ugovora.

Doc. dr Žaklina Spalević

 Podela ugovora
• Prema rasporedu obaveza iz ugovora:
✓ Jednostranoobavezni ugovori
✓ Dvostranoobavezni ugovori.

• Prema tome da li se isplaćuje naknada za korist stečenu iz ugovora:

✓ Teretni ugovori
✓ Dobročini ugovori.

• Prema tome da li su u trenutku zaključenja ugovora poznati visina i uzajamni

odnos prestacija:
✓ Komutativni ugovori
✓ Aleatorni ugovori.

• Prema uslovima neophodnim za nastanak ugovora:

✓ Formalni ugovori
✓ Neformalni ugovori.
Doc. dr Žaklina Spalević
 Podela ugovora
• Prema tome da li se punovažnost ugovora postiže samo prostom saglasnošću
volja ugovornih strana o bitnim elementima ugovora:
✓ Konsensualni ugovori
✓ Realni ugovori.

• Prema vidljivosti osnova ugovora:

✓ Kauzalni ugovori
✓ Apstraktni ugovori.

• Prema zakonskom regulisanju ugovora:

✓ Imenovani ugovori
✓ Neimenovani ugovori.

• Prema dužini trajanja prestacije:

✓ Trenutni ugovori
✓ Trajni ugovori (periodični trajni ugovori i sukcesivni trajni ugovori).

Doc. dr Žaklina Spalević

 Podela ugovora
• Prema zavisnosti ugovora jednih od drugih:
✓ Glavni ugovori
✓ Sporedni ugovori.

• Prema karakteru prestacije:

✓ Jednostavni ugovori
✓ Mešoviti ugovori.
• Prema uopštenom ili konkretnom regulisanju prava i obaveza iz ugovora:
✓ Generalni ugovori
✓ Posebni ugovori.
• Prema licima koja učestvuju u zaključenju ugovora:
✓ Kolektivni ugovori
✓ Individualni ugovori.
• Prema ličnosti ugovornih strana:
✓ Ugovori zaključeni intuitu personae
✓ Ugovori zaključeni bez obzira na svojstva ličnosti.
Doc. dr Žaklina Spalević
 Podela ugovora
• Prema ugovornoj obavezi da se zaključi drugi ugovor:
✓ Predugovori
✓ Konačni ugovori.

• Postoji razlika između predugovora i pregovora.

• Predugovor: neformalan ugovor, osim u slučajevima kada je za konačni glavni

ugovor predviđena određena forma.

• Vreme zaključenja konačnog ugovora: ne mora biti izričito navedeno (dovoljno je

da se može odrediti iz okolnosti konkretnog slučaja).
• Prema ZOO, zaključenje glavnog ugovora se može zahtevati:
✓ U roku od 6 meseci od isteka roka predviđenog u predugovoru
✓ U roku od 6 meseci od dana kada je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebao
biti zaključen (ukoliko rok u predugovoru nije određen).
Doc. dr Žaklina Spalević