• Kontrola toka (flow control)•

Čvorovi na svakom kraju linka imaju ograničen kapacitet privremenog

smeštanja okvira. To je potencijalni problem, zato što prijemni čvor može da
prima okvire brzinom većom od one kojom je u stanju da ih obrađuje.
Bez kontrole toka, privremena memorija prijemnika mogla bi da se prepuni, a
okviri koji zatim dolaze da se izgube.
Kontrola toka koristi dvije osnovne tehnike: Stani i sačekaj tehnika i Klizajući
prozor.

• Stani i sačekaj tehnika

Stop and wait radi na principu slanja jednog podatka i čekanja na odgovor
kako bi poslao sljedeći podatak. KorisĂ vezu između pošiljaoca i primaoca kao
poludupleksnu vezu. ko je propusni opseg Kašnjenje vrlo visok, nije toliko
koristan. ošiljalac mora da nastavi da čeka potvrde pre nego što pošalje
obrađeni sledeći paket, što može uĂcaĂ jako loše na preformanse.

Ovdje se problemi, odsnosno greške, u penosu (gubljenje paketa, gubljenje

CK-a, gubljenje, odloženo CK) rješavaju uz pomoć Stop and Wait ARQ
(Automatic Repeat Request).

Stani i sačekaj može dobro funkcionisati tamo gde je propagacija kašnjenja

veoma malo, na primer L N veze, ali loše funkcioniše za udaljene veze poput
satelitske veze.

• Klizajući prozor

Sliding Window šalje više paketa istovremeno sa većim brojevima sekvenci.

deja je ista kao cevovod u arhitekturi.
Sa obje strane komunikacije se nalaze baferi koji mogu da prime određeni broj
ramova. Broj ramova određuje i veličinu prozora (koja je najčešće veličine 7).
Na prijemnoj strani, broj ramova koje taj bafer može da primi zavisi od
slobodnih mjesta - nekad taj bafer može biti potpuno prazan, a nekad čuvati
prethodno poslate pakete.
rijemna strana šalje pošiljaocu odgovor u vidu RR(x) (Receive ready), gdje x
predstavlja indeks rama. Ovo ujedno znači da i indeksi ramova manjih od x su
takođe obrađeni i iskorišteni.
Obe strane održavaju SN listu (listu sekvence) pošiljalac bufer za pakete koje
sme da šalje (Ns), a prijemni bufer za pakete koje može da primi (Nr)
Svaka lista se može posmatrati kao prozor ramova koji se pomera u vremenu.
Ukoliko je prijem ugrožen, stanica B može suspendovati prenos slanjem
poruke RNR – Receive Not Ready.
 otreban raspon rednih brojeva i zahtevi privremenog čuvanja zavisiće od
načina na koji protokol za transfer podataka reaguje na izgubljene i oštećene
pakete, i na pakete koji previše kasne. Dva osnovna pristupa ispravljanju
grešaka K možemo nazvati: Vrati-se-za-N (Go-Back-N - GBN) i selektivno
ponavljanje.

• Kontrola grešaka •

Kontrola grešaka su mehanizmi detekcije i korekcije grešaka koje se rešavaju

pri prenosu ramova, gdje je neispravan prenos zapravo izgubljeni ili oštećeni
ramovi.

• ARQ (Automatic Repeat reQuest)

Ovo je naziv za pouzdane protokolo koji za transfer podataka koriste poruke za

potvrdu prijema i poruke u slučaju da nije priljena pruka - odnosno koristi
poruke ACK i NACK. ošiljalac u slučaju N CK-a šalje ponovo paket koji nije
primljen - koriste se još i vremenske kontrole (timeout).

Tri verzije RQ-a su :

Vrati-se-za-N (Go-Back-N - GBN) i selektivno ponavljanje i Stop and Wait RQ.

• Stop and Wait ARQ

Rješenje je za dva problema:

u slučaju da se izgubi ram koji se šalje - primalac će čekati na ram, a
pošiljalac na odgovor, beskonačno dugo i
u slučaju da se izgubi odgovor potvrde CK - primalac čeka na odgovor
beskonačno dugo.
Nakon isteka timout-a, pošiljalac će ponoviti slanje istog rama. ko prijemna
strana prihvati dva puta isti ram regularno, dolazi se do greške , koja se
reguliše označavanjem svakog rama sekvencom 0/1, kao i CK-a 1/0 (par -
nepar). Na taj način, prijemnik odbacuje svaki ram sa ponovljenom sekvencom
i sprečava se pojava te greške.

• Vrati-se-za-N (Go-Back-N - GBN)

U GBN protokolu, pošiljaocu se dozvoljava da pošalje više paketa (ako su

dostupni) bez čekanja na potvrdu, ali se ograničava maksimalan dozvoljeni
broj N nepotvrđenih paketa u cevi. ored odgovora RR i RNR, uvodi se i
odgovor tipa REJ(x) koji govori da je x-ti ram odbačen i svi ostali nakon njega.
ošiljalac se zato vraća nazad na poziciju x i šalje ponovo taj ram i sve nakon
njega.
• Selektivno ponavljanje

rotokoli sa selektivnim ponavljanjem izbegavaju nepotrebna dodatna slanja

tako što pošiljalac ponovo šalje samo one pakete za koje sumnja da su
pogrešno primljeni (tj. izgubljeni ili oštećeni). Da bi se omogućilo pojedinačno
ponovno slanje prema potrebi, primalac mora pojedinačno da potvrñuje
ispravno primljene pakete.
SR primalac će potvrditi ispravno primljeni paket bez obzira na to da li je stigao
u pravilnom redosledu. aketi izvan redosleda se čuvaju dok ne stignu
nedostajući paketi.
rijemnik mora imati bafer dovoljno velik za ramove i za odbijenog, i mora
znati kako da ponovljeni ram reinsertuje na pravo mesto. Slična logika je
potrebna i predajniku, da bi znao da nađe i pošalje ram izvan redosleda.

• Usmjeravanje i identifikacija •

Usmjeravanje (rutiranje) se odnosi na proces određivanja putanje sa kraja na

kraj, kroz cjelu mrežu kojom paketi prolaze od izvora do odredišta. Za ove
potrebe se koriste algoritmi rutiranja.

Identifikacija(prosljeđivanje, adresiranje) se odnosi na djelatnost unutar

rutera prilikom prenosa paketa da raspozna izvorište, odnosno odredošte
poruke, paketa.
Tipovi adresiranja :
Unicast - jedan na jedan - jednoznačna asocijacija između adrese i jedne
krajnje tačke,
Broadcast - jedan na sve - adresa označava sve čvorove u mreži
Multicast - jedan na N - adresa označava skup čvorova (ne sve)
Anycast - jedan na jednog od N - adresa označava više čvorova, ali će
samo jednom od njih biti isporučena poruka. Vrši se izbor najbližeg ili
najboljeg odredišta ("nearest" or "best“).

• IPv4, IPv6

Svaki čvor, računara, ruter na globalnom internetu mora da ima adresu koja
je globalno jedinstvena. Ove adrese se ne određuju prozvoljno, nego dio
adrese određuje podmreža sa kojom je povezan neki uređaj.

(v4) adresa dugačka 32-bita(4 bajta - 8 bita), koje se obično pišu u

decimalnoj notaciji sa tačkama u kojoj se svaki abjt adrese zapisuje
decimalnim oblikom, a od ostalih u adresi se tadvaja sa tačkama.
IPv4 adresa podeljena je u pet podklasa - Klasa , B, C, D, E.
Svaka od ovih klasa ima važeći opseg adresa. Klase D i E rezervisane su za
mulĂcast i eksperimentalne svrhe. Redosled bitova u prvom oktetu određuje
klase adresa. v4 adresa je podeljena na dva dela:
D mreže - Net D
D odredišta - Node D, Host D
Klasa adrese korisĂ se za određivanje bitova koji se koriste za mrežni D i D
odredišta i broj ukupnih mreža i odredišta mogućih u toj određenoj klasi.

adrese koje pripadaju klasi A dodeljuju se mrežama koje sadrže veliki broj
hostova. Dodjeljuju se vladinim agencijama i velikim organizacijama.
D mreže je dugačak 8 bita , a D hosta je dugačak 24 bita.
Bit višeg reda prvog okteta u klasi uvek je postavljen na 0. reostalih 7
bitova u prvom oktetu koriste se za određivanje mrežnog D-a.
Biti D hosta koriste se za određivanje hosta u bilo kojoj mreži.
adrese koje pripadaju klasi kreću se od 1.x.x.x - 12䁡.x.x.x .
odrazumevana maska podmreže za klasu je 255.x.x.x.

adrese klase B dodeljuju se mrežama koje se kreću od srednjih do velikih

mreža. Dodjeljuje se velikim organizacijama.
D mreže je dugačak 1䁡 bita, a D hosta je dugačak 1䁡 bita.
Bitovi višeg reda prvog okteta adresa klase B uvek su postavljeni na 10.
reostalih 14 bitova korisĂ se za određivanje D mreže. Bitovi D hosta korisĂ
se za određivanje hosta u bilo kojoj mreži. adrese koje pripadaju klasi B
kreću se od 128.0.x.x – 1‴1.255.x.x. odrazumevana maska podmreže za klasu
B je 255.255.x.x.

adrese koje pripadaju klasi C dodeljuju se malim mrežama.

D mreže je dugačak 24 bita, a D hosta je dugačak 8 bita.
Bitovi višeg reda prvog okteta adresa klase C uvek su postavljeni na 110.
reostalih 21 bita se korisĂ za određivanje mrežnog D-a. 8 bitova D-a hosta
korisĂ se za određivanje hosta u bilo kojoj mreži. adrese koje pripadaju klasi
C kreću se od 1‴2.0.0.x – 223.255.255.x. odrazumevana maska podmreže za
klasu C je 255.255.255.x.

adrese klase D rezervisane su za mulĂcasĂng. Bitovi višeg reda prvog okteta

adresa koji pripadaju klasi D uvek su postavljeni na 1110. reostali bitovi su
za adresu koju zainteresovani domaćini prepoznaju. Klasa D nema masku
podmreže. adrese klase D se kreću od 224.0.0.0 - 23‴.255.255.255.
 adrese koje pripadaju klasi E rezervisane su u eksperimentalne i istraživačke
svrhe. adrese klase E kreću se od 240.0.0.0 - 255.255.255.254. Ova klasa
nema masku pod-mreže. Bitovi višeg reda prvog okteta klase E uvek su
postavljeni na 1111.

IPv6 (128-bitna) adresu je razvila nternet Engineering Task Force ( ETF) za

bavljenje problemom iscrpljenosti v4. U v䁡 koristimo Colon-Hexa
predstavljanje. ostoji 8 grupa i svaka grupa predstavlja 2 bajta (4
hekasadecimalne cifre).

U predstavljanju v䁡 imamo tri metode adresiranja: Unicast, Multicast i

nycast

Unicast adresa: Unicast adresa identifikuje jedan mrežni interfejs. aket poslat
na unicast adresu isporučuje se na interfejs identifikovan tom adresom.
MulĂcast: mulĂcast korisĂ više hostova, naziva se Grupa, koja sĂče odredišnu
adresu za višestruko slanje. Ovi domaćini ne moraju biĂ geografski zajedno.
ko se bilo koji paket pošalje na ovu mulĂcast adresu, on će se distribuiraĂ
svim interfejsima koji odgovaraju toj mulĂcast adresi.
nycast adresa: nycast adresa dodeljuje se grupi interfejsa. Svaki paket
poslat na bilo koju adresu će biĂ isporučen samo jednom članskom interfejsu
(uglavnom je moguće najbliži host).

roblem je što su novi sistemi koji podržavaju protokol v䁡 kompatibilni

unazad, odnosno mogu da šalju, usmjeravaju i primaju v4 datagrame, dok
sistemi koji podržavaju pv4 ne mogu da rukuju datagramima v䁡. ostoji više
rješenja ovog problema: dvostruki stek(dual-steck), tunelovanje(tunneling) i
AFT protocol translation.

• Dual-stack

Ovom tehnikom v䁡 čvorovi potpuno podržavaju i protokol v4. Takav čvor

se u zvaničnim dokumentacijama RFC naziva v䁡/ v4 čvor, koji je sposoban
da šalje i prima obje vrste datagrama. Kada operiše sa v4 čvoroom, v䁡/ v4
čvor koristi v4 datagrame, analogno tome funkcioniše i sa v䁡.
v䁡/ v4 čvorvi dakle moraju imati i v4 i v䁡 adresu i da moraju znati
odrediti koju adresu podržava drugi, sljedeći, čvor. Ova druga osobina se
rješava uz pomoć DNS usluge. U dual-stack rješenju, bilo da pošiljalac ili
primalac podržava samo v4, mora se koristiti v4 datagram. Zbog toga je
moguće da dva čvora koja podržavaju v䁡, šalju v4 datagrame. rilikom
prevođenja v䁡 u v4 postoje polja kojih ima samo u v䁡 datagramu za koja
nema odgovarajućih polja u v4. nformacije iz tih polja biće izgubljene.
• Tunneling

Tuneling rješava problem gubljenja pojedinih polja iz v䁡 datagrama, jer

omogućava čvor sa v䁡 primi datagram nastao u čvoru sa v䁡.
Osnovna ideja tuneliranja je :
retpostavimo da dva v䁡 čvora žele da komuniciraju i koriste v䁡
datagrame, ali međusobno su povezani preko posrednih v4 čvorova -
koje nazivamo tunelima.
v䁡 čvor na predajnoj strani tunela uzima cio v䁡 datagram i stavlja ga u
polje podataka v4 datagrama (enkapsulira). Šalje ga do v䁡 čvora na
prijemnoj strani tunela, koji izvlači v䁡 datagram i šalje ga dalje kroz
mrežu.

• DNS

Usluga DNS može da se definiše kao (1) distribuirana baza podataka koja se
realizuje preko hijerarhije DNS servera i (2) protokol aplikacijsknog sloja koji
omogućava računarima pretraživanje distribuirane baze podataka. DNS
protokol radi preko protokola UD i koristi port 54.
ored prevođenja imena računara u adrese, DNS nudi još nekoliko važnih
usluga: Dodjeljivanje pseudonima, Dodjeljivanje pseudonima serverima za
e-poštu, Raspored opterećenja.

• DHCP

DHC omogućava računaru da pribavi (automatski dodeljenu) adresu, kao i

da sazna dodatne informacije kao što je adresa njegovog rutera za prvi skok i
adresa njegovog DNS servera. Radi na aplikativnom sloju i koristi UD portove
䁡7 i 䁡8.
DHC je protokol između klijenta i servera. Klijent je obično novo priključeni
računar koji želi da dobije informacije o konfiguraciji mreže, uključujući i
sopstvenu adresu. U najprostijem slučaju, svaka podmreža će imati DHC
server. ko nema servera u podmreži, potreban je agent za prenos DHC
(obično ruter) koji zna adresu DHC servera za tu mrežu.

Za novoprispeli računar, protokol DHC je proces u četiri koraka:

○ Otkrivanje DHC -a - rvi zadatak novoprispelog računara je da pronađe

DHC server sa kojim treba da stupi u interakciju. To se radi upotrebom DHC
poruke za otkrivanje, koju klijent šalje unutar UD paketa na port 䁡7. UD
paket se enkapsulira u datagramu. DHC klijent prosleduje datagram
svom adapteru, koji enkapsulira datagram u okvir sloja linka. Taj okvir sloja
linka obuhvata difuznu M C adresu u polju za adresu odredišta. DHC klijent
onda šalje u mrežu difuzni okvir, koji sadrži poruku za otkrivanje.
Taj difuzni okvir će primiti svi adapteri u mreži. ko je DHC server priključen
na istu podmrežu, on će obraditi enkapsuliranu poruku za otkrivanje; ako
je DHC prenosni agent priključen na podmrežu, on će proslediti okvir mreži
sa DHC serverom. oruka za otkrivanje sadrži D transakcije koji dozvoljava
sledećim odzivima da budu usklađeni sa zahtevom za otkrivanje.

○ Ponuda DHC servera - DHC server koji prima DHC poruku za otkrivanje
odgovara klijentu DHC porukom za ponudu. Svaka poruka servera za ponudu
sadrži D transakcije primljene poruke za otkrivanje, predloženu adresu za
klijenta, mrežnu masku i vreme zakupa adrese - vreme za koje će adresa
biti važeća. Okvir sloja linka koji sadrži datagram koji sadrži UD
segment koji sadrži DHC poruku za ponudu se onda šalje prispelom klijentu.

○ DHC zahtev - Novoprispeli klijent će izabrati između jedne ili više ponuda
servera i odgovoriće na izabranu ponudu DHC porukom za zahtev, vraćajući
nazad parametre konfiguracije.

○ DHC ACK - Server odgovara na DHC poruku za zahtev porukom DHC CK,
otvrđujue zahtjevane parametre.

• Usmjeravanje •

• ICMP protokol

ICMP protokol koriste računari i ruteri za meñusobno prenošenje informacija

o mrežnom sloju. Najtipičnija upotreba CM -a je izveštavanje o greškama.
CM se često smatra delom -a, ali u arhitekturi se nalazi neposredno iznad
-a pošto se CM poruke prenose unutar paketa. To jest, CM poruke se
prenose kao korisni podaci -a, isto onako kao što se prenose TC ili UD
segmenti. CM poruke imaju polje tipa i polje šifre a sadrže takoñe zaglavlje i
prvih osam bajtova datagrama koji je doveo do nastanka CM poruke (tako
pošiljalac može da utvrdi koji je paket doveo do greške).
Najvažnije CM poruke su:
Zahtev za odjekom i odjek (echo request/replay) - zahtjev se sšalje
porukom tip 8 sa šifrom 0 , a odgovor na odjek se šalje porukom tipa 0 sa
šifrom 0.
oruka preusmeravanja (redirect).
Zahtev za smanjenje brzine slanja (source quench).
• IGMP protokol

rotokol za upravljanje grupama na nternetu ( nternet Group Management

rotocol, GM ) izvršava se između računara i njegovog direktno povezanog
rutera (direktno povezani ruter možete zamisliti kao ruter prvog skoka koji
računar vidi na putanji prema bilo kojem drugom računaru van vlastite lokalne
mreže ili kao ruter poslednjeg skoka svake putanje prema ovom računani).

GM obezbeduje način na koji računar obaveštava svoj povezani ruter da

aplikacija koja se izvršava na računaru želi da pristupi određenoj grupi za
višeznačno upućivanje. GM poruke se prenose (enkapsulirane) unutar
datagrama sa brojem protokola 2.
Na početku šalje se GM poruku za prijavljivanje u datu grupu, koju prima
GM usmerivač. ošto je pripadnost grupi privremena, lokalni GM
usmerivač periodično proziva registrovane krajnje računare radi provere
pripadnosti. odrška za multicast funkcionalnost.

• Globalni algoritam (centralizovani)

Globalni algoritam rutiranja izračunava putanju sa najmanjom cenom od

izvora do odredišta pomoću kompletnog globalnog znanja o celoj mreži. On
upotrebljava podatke o povezanosti svih čvorova i cene svih linkova. Samo
izračunavanje može da se izvršava na jednoj lokaciji (centralizovani globalni
algoritam rutiranja) ili da bude replicirano na više lokacija. lgoritmi sa
globalnim informacijama o stanju često se nazivaju algoritmima prema stanju
linkova (link state, LS), pošto algoritam mora biti upućen u cenu svakog linka u
mreži.

• Decentralizovani algoritam

U decentralizovanom algoritmu rutiranja, izračunavanje putanje sa najmanjom

cenom izvršava se na iterativni distribuirani način. Nijedan čvor nema
kompletne informacije o cenama svih mrežnih linkova. Umesto toga, svaki
čvor počinje samo od saznanja o cenama vlastitih direktno povezanih linkova.
Zatim pomoću iterativnog procesa izračunavanja i razmene informacija sa
susednim čvorovima, čvor postepeno izračunava putanju sa
najnižom cenom do jednog odredišta ili skupa odredišta. Decentralizovani
algoritam rutiranja poznat je kao algoritam sa vektorom rastojanja
(distance vector, DV) zato što svaki čvor održava vektor procenjenih cena
(rastojanja) do svih ostalih čvorova u mreži.
• Dinamički i statički algoritmi

Kod statičkih algoritama rutiranja rute se menjaju veoma t retko, često

ljudskom intervencijom (na primer, čovek ručno ureñuje tabelu prosleñivanja
u ruteru). U dinamičkim algoritmima rutiranja putanje rutiranja se menjaju
kako se menja opterećenje mreže saobraćajem ili njena topologija. Dinamički
algoritam može se izvršavati povremeno ili kao direktan odgovor na promene
topologije ili cene linkova. Dok dinamički algoritmi bolje reaguju na promene u
mreži, oni su takode i osetljiviji na probleme kao što su petlje rutiranja i
oscilacije na rutama.

• (Ne)Osjetljivi na opterećenje

Kod algoritma osetljivog na opterećenje, cene linkova se menjaju dinamički

zavisno od trenutnog nivoa zagušenja odreñenog linka. ko se linku koji je
trenutno zagušen pridruži visoka cena, algoritam rutiranja će težiti da bira rute
koje izbegavaju taj zagušeni link.
lgoritmi rutiranja današnjeg nterneta (kao što su J , OS F i BG ) nisu
osetljivi na opterećenje pošto cena linka ne reflektuje eksplicitno trenutni (ili
nedavni) stepen zagušenja.

• Algoritam prema stanju linkova (LS)

U algoritmu prema stanju linkova topologija mreže i cene svih linkova su

poznate. U praksi ovo se postiže tako što svaki čvor difuzno emituje identitet i
cenu svojih povezanih linkova svim ostalim ruterima u mreži. Ovo se često
postiže algoritmom za difuzno emitovanje stanja linkova (uz pomoć OS F). Na
kraju svih difuzno emitovanih stanja linkova svi će čvorovi imati identičan i
kompletan pregled mreže. Svaki čvor može da izvršava algoritam prema stanju
linkova i da izračuna isti skup putanja sa najnižom cenom kao i svaki drugi čvor.
Nedostatak: Sporo reaguje na povećanje kašnjenja može doći do “ping-pong”
problema.

• Dijkstrin algoritam izračunava putanju sa najnižom cenom od jednog čvora

izvora (u) do svih ostalih čvorova u mreži. Dijkstrin algoritam je iterativan i ima
svojstvo da su nakon iteracije algoritma poznate putanje sa najnižom cenom
do n odredišnih čvorova, a među putanjama sa najnižom cenom do svih
odredišnih čvorova; ili, ovih n putanja imaju n najnižih cena.
Defmisaćemo sledeće označavanje:
○ D(y): cena putanje od izvornog čvora do odredišta v koja trenutno ima
najmanju cenu.
○ p(y): prethodni Čvor (sused čvora v) na putanji sa trenutno najmanjom
cenom od izvora do v.
○ N': skup čvorova sa konačno utvrđenom najjeftinijom putanjom od izvora.

Globalni algoritam rutiranja sastoji se od jednog početnog koraka nakon kojeg

sledi petlja. Broj ponavljanja petlje jednak je broju čvorova u mreži. Na kraju,
algoritam će imati izračunate najkraće putanje od u do svakog drugog čvora u
mreži.

Korak 0: prethodi proračunu,

rijem podataka od svih čvorova u mreži i Formiranje tablice sa N-1
kolona.
Korak 1: inicijalizacija,
Određivanje cene do direktnih suseda (echo porukom). Ostalim
čvorovima se dodeljuje beskonačna cena.
Koraci 2-N: proračun najjeftinije putanje
Među čvorovima koji još nisu dodati skupu N’, traži se onaj sa
najmanjom cenom iz prethodne iteracije (čvor x). On se dodaje skupu
N’, i ponovo se izračunava najmanja cena (odstojanje) do svih
poznatih čvorova.
Dodavanjem zadnjeg čvora postupak se završava.

• Algoritam sa vektorom rastojanja (DV)

Algoritam sa vektorom rastojanja je iterativan, asinhron i distribuiran.

On je distribuiran po tome što svaki čvor prima određene informacije od
jednog svog direktno povezanog suseda ili od više njih, izračunava, a
zatim distribuira rezultate svog izračunavanja tim istim susedima.
On je iterativan po tome što se ovaj postupak ponavlja sve dok ima
informacija za razmenu među susedima.
lgoritam je asinhron po tome što nije neophodno da svi čvorovi rade
usaglašeno.
lgoritam DV se u praksi koristi u mnogim protokolima rutiranja uključujući
nternetove protokole R i BG .
• RIP - Routing Information Protocol

R je protokol vektora rastojanja; cene se navode od izvornog rutera do neke

odredišne podmreže. R koristi izraz skok što je u stvari broj podmreža kroz
koje se prolazi duž najkraće putanje od izvornog rutera do odredišne
podmreže, uključujući odredišnu podmrežu. Maksimalna cena putanje
ograničena je na 15, pa se zato R ograničava na autonomne sisteme sa
manje od 15 skokova u prečniku.
U R -u, podatke o rutiranju susedi razmenjuju približno svakih 30 sekundi u
takozvanim porukama R odgovora. oruka odgovora koju šalje ruter ili
računar sadrži spisak od najviše 25 odredišnih podmreža unutar autonomnih
sistema kao i udaljenost pošiljaoca do svake od tih podmreža. oruke
odgovora nazivaju se takođe i R objave.

Svaki ruter održava R tabelu koja se naziva tabela rutiranja. Tabela rutiranja
jednog rutera sadrži njegov vektor rastojanja i njegovu tabelu prosleđivanja.
Tabela rutiranja ima tri kolone:
○ rva kolona je za odredišnu podmrežu,
○ Druga kolona sadrži sljedeći ruter na najkraćoj putanji prema odredišnoj
mreži,
○ u trećoj se nalazi broj skokova da bi se najkraćim putem stiglo u odredišnu
podmrežu.

ko ruter nema vesti od svog suseda bar svakih 䁡 minuta, smatraće da taj
sused više nije dostupan - ili je sused otkazao ili se prekinuo link koji ih
povezuje. U tom slučaju, R menja lokalnu tabelu rutiranja i zatim propagira
tu informaciju tako što šalje objave svojim susjednim ruterima, koji su još
uvijek aktivni.
Ruteri Šalju jedni drugima poruke R zahteva i R odgovora preko UD -a i pri
tom koriste broj porta 520.
• OSPF - Open Shortest Path First

OS F je protokol sa stanjem linkova koji koristi priliv informacija o stanju

linkova i jedan Dijkstrin algoritam za najjeftiniju putanju. Kada se koristi OS F,
ruter izgrašuje kompletnu topološku mapu (orijentisani graf) celog
autonomnog sistema. Ruter zatim lokalno izvršava Dijkstrin algoritam za
najkraću putanju kako bi utvrdio stablo najkraćih putanja prema svim
podmrežama i pri tom sebe postavlja za osnovni čvor.
Kada se koristi OS F, ruter difuzno emituje informacije o rutiranju svim
ostalim ruterima u autonomnom sistemu, a ne samo svojim susednim
ruterima. Ruter difuzno emituje informacije o stanju linkova kad god doñe do
promene stanja nekog linka.
On takode povremeno difuzno emituje stanje linkova, najmanje svakih 30
minuta, čak i kad nema promena u stanju linkova.

OS F objave stavljaju se u OS F poruke koje direktno prenosi sa protokolom

gornjeg sloja 8‴. rema tome, protokol OS F mora sam da implementira
funkcije kao što su pouzdani transfer poruka i difuzno emitovanje stanja
linkova.

OS F unapređen je za:
○ Bezbednost. roverava se autentičnost kompletne razmene između OS F
rutera. Moguće je konfigurisati dve vrste bezbednosti - jednostavnu ili MD5.
ko se koristi jednostavna provera autentičnosti u sve rutere se konfiguriše
ista lozinka. Kada ruter pošalje OS F paket, on uključuje lozinku kao čisti tekst.
rovera autentičnosti MD5 zasniva se na zajedničkim tajnim ključevima koji se
konfigurišu u sve rutere.
○ Više putanja sa istom cenom. Kada do jednog odredišta više putanja ima
istu cenu, OS F dozvoljava da se i koristi više putanja - ne mora se
za sav saobraćaj birati ista putanja.
○ Integrisana podrška za jednoznačno i višeznačno rutiranje. Višeznačni OS F
sadrži jednostavna proširenja za OS F koja omogućavaju višeznačno rutiranje
Višeznačni OS F (Multicast OS F, MOS F) koristi postojeću OS F bazu
podataka o linkovima i dodaje jednu novu vrstu objave stanja linkova u
postojeći mehanizam za difuzno emitovanje stanja linkova.
○ Podrška za hijerarhiju unutar istog domena rutiranja. OS F omogućuje da
se u autonomni sistemu strukturiše hijerarhijski.
• Protokol BGP

rotokol BG je u današnjem nternetu defacto standardni protokol za

rutiranje medu domenima, odnosno među autonomnim sistemima.
Kao protokol rutiranja među autonomnim sistemima , BG svakom S-u
omogućava da:
1. pribavi od susednih S-ova informacije o dostupnosti podmreža;
2. propagira informacije o dostupnosti svim ruterima unutar S-a;
3. odredi „dobre" rute do podmreža na osnovu informacija o dostupnosti i
politike S-a.

Kada ruter kroz BG sesiju objavljuje neki prefiks, on uz prefiks stavlja i

određen broj BG atributa. refiks zajedno sa svojim atributima naziva se
rutom - ravnopravni BG učesnici objavljuju jedni drugima rute.
Dva najvažnija atributa su S- TH i NEXT-HO :

○ AS-PATH. Ovaj atribut sadrži eksplicitan spisak svih S-ova kroz koje je
prošla objava za prefiks o kojem je reč. Kada se prefiks preda u S, taj S
dodaje svoj SN u atribut S- TH. Ruteri koriste atribut S- TH za
otkrivanje i sprečavanje petlji oglašavanja. Ruteri koriste atribut S- TH i
prilikom biranja jedne od više putanja za isti prefiks.
○ NEXT-HOP. Čvor preko koga se šalje

• Transportni i mrežni slojevi •

Nivo 4 – transportni
Obezbeđuje logičku, ali ne i fizičku vezu
End-to-end kontrola isporuke poruka (segmenata)
Kontrola toka, korekcija grešaka u prenosu, QoS kontrola
rimeri: TC , UD
Nivo 3 – mrežni
dentifikacija računara u mreži i odlučivanje o načinu usmeravanja
informacija kroz mrežu
Rutiranje i prenos paketa između susednih čvorova
aketizacija i reasembliranje poruka, rukovanje greškama, održavanje QoS
na nivou potrebnom transportnom nivou

• Transportni sloj

rotokol transportnog sloja obezbjeđuje logičku komunikaciju između

procesa aplikacija, koje se izvršavaju na različitim računarima. rocesi
aplikacije koje koriste logičku komunikaciju oslobođeni su brige o detaljima
fizičke infrastrukture koja se koristi za prenošenje tih poruka.
• UDP protokol

Protokol UDP obavlja najmanje što transportni protokol može da uradi. Osim
poslova multipleksiranja i demultipleksiranja i provjere zbira, on protokolu
ne dodaje ništa više.
UD uzima poruke od procesa aplikacije, pridružuje joj polja sa brojevima
izvornog i odredišnog porta koji se koriste za multipleksiranje i
demultipleksiranje, dodaje još dva manja polja (polje dužine i kontrole zbira) i
tako dobijeni segmenat predaje mrežnom sloju. Mrežni sloj enkapsulira ovaj
segmenat u datagram i zatim isporučuje taj segment.
DNS je primjer aplikativnog sloja koji koristi UD .

UD zagljavje:
○ Source Port - port pošiljaoca poruke. Ukoliko se ne korsiti stavlja se
vrednost 0, u suprotnom predstavlja broj porta na koji treba slati odgovore.
○ Destination Port - port primaoca poruke.
○ Length - ukupna veličina UD datagrama (uključujući zaglavlje i korisničke
podatke) izražena u bajtima. Zbog postojanja različitih ograničenja veličine
datagrama na različitim platformama, postoji preporuka da ona ne prelazi
veličinu od 512 bajta.
○ Checksum - kontrolna suma koja omogućava detekciju greške u poruci.
Računa se na osnovu pseudo zaglavlja koje pored polja uz UD zaglavlja
obuhvata i deo polja iz zaglavlja.

olje podatka varira veličinom i sadržajem - za DNS ono sadrži poruku upita ili
odgovora; za audio aplikacije sa protokom u realnom vremenu sadrži audio
zapise.

• Kontrola zbira
UD kontrolni zbir se koristi kako bi seutvrdilo dali su bitovi unutar UD
segmenta promjenjeni prilikom prenosa. UD na strani pošiljaoca izračunava
komplement jedinice za sumi svih 1䁡 bitnih riječi u sgementu, pri čemu se
prekoračenja (prilikom sabiranja) dodaju bitu najanje težine. Ovaj rezultat se
zatim smješta u Cheksum polje zaglavlja.
• TCP protokol

Za TC protokol se kaže da je protokol sa uspostavljanjem veze, zato što pre

početka slanja podataka od jedne aplikacije ka drugoj, ta dva procesa moraju
prvo da se rukuju (handshaking) - pošalju jedan drugom neke uvodne
segmente, kako bi se uspostavili parametri prenosa podataka koji sljede. z tog
razloga, ovaj protokol podržava samo unicast komunikaciju.

TC veza obezbjeđuje punu dupleks uslugu : ako postoji mreža između dva
procesa, podaci se mogu slati od ka B i isto vremeno od B ka .
TC veza je takođe uvijek od tačke do tačke(end to end) - između tačno
određenog pošiljaoca i primaoca nema posrednih čvorova.
TC veza se sastoji od bafera, promjenjivih i soketa veze sa procesom na
jednom računaru.

TC dopunjava svaku cjelinu podataka klijenta TC zaglavljem i tako pravi TCP

segment - osnovna jedinica prenosa TC -a. Segmenti se predaju nižem,
mrežnoom sloju gdje se pojedinačno enkapsuliraju u datagrame mrežnog
sloja.

Zaglavlje se sastoji iz sledećih polja:

• SOURCE PORT – port izvora identifikuje aplikaciju na izvornom računaru.
• DESTINATION PORT – port odredišta identifikuje aplikaciju na odredišnom
računaru.
• SEQUENCE NUMBER (redni broj) – redni broj prvog bajta (okteta) u datom
segmentu.
• ACKNOWLEDGEMENT NUMBER (broj potvrde) – redni broj narednog bajta
(okteta) koji se očekuje od druge strane. Segmenti koji pristignu van redosleda,
u zavisnosti od implementacije, mogu se odbaciti ili čuvati.
• HEADER LENGTH (dužina zaglavlja) – dužina zaglavlja segmenta (mereno u
umnošcima od 32 bita). Ono je potrebno pošto dužina polja O T ONS varira u
zavisnosti od izabranih opcija.
• RESERVED – 䁡-to bitno polje rezervisano za buduću upotrebu.
• CONTROL BITS

• WINDOW (Prijemni prozor) – veličina prijemnog bafera izražena u

umnošcima od 32 bita. Označava broj bajtova koje je prijemnik u mogućnosti
da primi
• CHECKSUM – kontrolna suma.
• URGENT POINTER (pokazivač hitnih podataka) – pozicija unutar segmenta
gde se urgentni podaci završavaju.
• OPTIONS – odabrane opcije.

Kada aplikacije komuniciraju preko TC -a, uspostavlja se logička veza između

aplikacije na izvorišnom računaru i aplikacije na odredišnom računaru. Nakon
što se uspostavi veza, podaci između dva hosta mogu da se razmenjuju u vidu
dvosmernog toka bajtova. TC protokol koristi metodu „trostrukog
rukovanja“ („three way handshake“) radi uspostavljanje veze.
1. Klijent inicira zahtev za uspostavu konekcije sa serverom:
SYN = 1 – ukazuje da je postavljena inicijalna vrednost broja sekvence.
Ova vrednost bira se nasumično, kako bi se otklonila mogućnost
interferencije između različitih konekcija.
2. Server odobrava uspostavu konekcije i šalje zahtev za uspostavom
konekcije u suprotnom smeru :
CK = 1 – Označava da je server primio i odobrio zahtev za uspostavu veze
SYN = 1 – Za suprotan smer komunikacije server koristi sopstveni brojač
sekvenci, koji se takođe inicijalno postavlja na nasumičan broj.
3. Klijent odobrava uspostavu konekcije u suprotnom smeru : CK = 1
• Redni brojvei i brojevi potvrda su dva najvažnija polja u zaglavlju TC
segmenta jer su bitan dio usluge pouzdanog prenosa podataka protokolom
TC .

TC podatke vidi kao tok bajtova bez strukture, ali poređanih po određenom
redu. Redni broje segmenta je redni broj prvog bita u segmentu unutar tog
toka bajtova. Redni broj segmenta se stavlja u polje SEQUENCE NUMBER.

Broj potvrde koji računar na jednom kraju stavlja u svoj segment je redni broj
sljedećeg bajta koji taj računar očekuje od računara sa drugog kraja. TC
potvrđuje samo bajtove do prvog nedostajućeg batja u toku, pa se zato za TC
kaže da šalje kumulativne potvrde prijema. Kada TC primi segment van
redosljeda, nema striktno određenog načina nošenja sa tim, već u osnovi
postoje dvije mogućnosti:
(1) rimalac će odmah da odbaci segmente primljene van redosljeda, ili
(2) rimalac će da zadrži bajtove primljene van redosljeda i da sačeka
nedostajuće bajtove i njima popuni praznine.

TC koristi cevovondu obradu, što pošiljaocima omogućava da imju više

poslatih ali jos uvijek nepotvrđenih segmenata u bilo kom trenutku. Tačan broj
nerješenih, nepotvrđenih, segmenata koje pošiljalac može da ima, odrešen je
mehanizmimaTC -a za kontrolu toka i kontrolu zagušenja.

• TCP kontrola toka se otklanja mogučnost da pošiljalac preplavi bafer

primaoca. To je zabravo tehnika usklađivanja brzine kojomm pošiljalac šalje
podatke sa brzinom kojom aplikacija učitava podatke.
Kontrola tooka se obezbjeđuje tak što pošiljalac održava promjenjivu nazvanu
primljeni prozor kojim pošiljalac “naslućuje” koliko ima slobodnog mjesta u
baferu primaoca. Zbog full-dupleks režima, obje strane će imati svoj zasebni
primljeni prozor.

Kontrola toka promenom veličine prozora - ko predajnik šalje brže od mreže

(koja zadržava TC segmente), pojaviće se problema u potvrdi poslatog
sadržaja (gubitka info) - pojava timouta i dupliranih CK paketa ; nepotvrđen
sadržaj u Tx baferu signalizira preopterećenje kanala.
redajnik ograničava brzinu slanja, tako što ne šalje više od W
znakova u toku jednog RTT perioda. Šalje dok je LastByteSent - LastByte cked
<= W, i čeka potvrdu ili istek timouta. Realna brzina kanala Rk se menja u toku
TC sesije, te je zato eophodno podešavanje W:
R < Rk - znači da je kanal slabo iskorišćen i da se treba povećti W
R > Rk - znači da je došlo do preopterećenja kanala i da se treba smanjiti W
• Mrežni sloj

Mrežni sloj računara preuzima segmente od trasnportnog sloja, enkapsulira

svaki segment u datagram (odnosno, paket mrežnog sloja) i zatim šalje te
datagrame. Na prijemnom računaru, mrežni sloj prima datagrame, izdvaja
segmente transportnog sloja i isporučuje ih naviše. Mrežni sloj obavlja dva
važna zadatka, prosljeđivanje i rutiranje, a u nekim računarskim mrežama
postoji i treća značajna funkcija mrežnog sloja - uspostavljanje veze.

• IP protokol

zaglavlje bez opcionih okteta ima minimalnu dužinu od 20 bajta i sastoji iz

sledećih polja:
Version – Verzija protokola koji je generisao datagram.
Internet header length (Dužina zaglavlja) – dužina zaglavlja izražena u
umnošcima 32-bitnih reči. Kako zaglavlje ima minimalno 20 bajta, najmanja
vrednost ovog polja može biti 5, dok sa sa opcionim poljima zaglavlje može
dostići veličinu od 24 bajta.
Type of service – Ukazuje na željeni kvalitet usluge, odnosno specificira željeni
način tretiranja datagrama tokom njegovog prenosa kroz mrežu. Ovo polje je
veličine 1 bajt, a postavljanjem određenih bita na vrednost 0/1 definiše se
kako postupati sa paketom u smislu prioriteta slanja, kašnjenja, propusne
moći mreže i pouzdanosti slanja.
Datagram length – Dužina celokupnog datagrama (izražena u bajtima) –
uključuje zaglavlje i podatke.
Identification – dentifikacioni broj koji je isti za sve fragmente koji potiču od
istog datagrama. omoću njega je omogućeno prijemnoj strani da ponovo
sastavi originalni datagram.
Flags – 3 kontrolna bita od kojih se dva koriste u postupku fragmentacije.
Bit 0 je rezervisan i ima vrednost 0.
Bit 1 ima oznaku DF (Don’t Fragment) i opisuje da li je fragmentacija
dopuštena (0 – dopuštena fragmentacija, 1 – nije dopuštena).
Bit 2 ima oznaku MF (More Fragments) i opisuje status pristiglog
fragmenta (0 – poslednji fragment, 1 – ima još fragmenata). Kada se koristi
fragmenatcija datagrama, svi fragmenti osim zadnjeg imaju ovo polje
setovano na 1. Kada nema fragmentacije, tada se šalje ceo datagram
odjednom i ovo polje ima vrednost 0.
Fragment offset (13-bitni ofset fragmentacije) – ko je MF setovan, onda
“Fragment offset” pokazuje poziciju tekućeg fragmenta unutar originalnog
datagrama. rvi fragment ima “offset” 0.
Time to live – Određuje maksimalnu dužinu “opstanka” datagrama u mreži, u
smislu broja rutera kroz koje će proći. Na izvornom računaru se postavlja na
početnu vrednost (između 15-30). Svaki ruter duž putanje datagrama do
odredišta umanjuje vrednost TTL polja za 1. ko u nekom ruteru vrednost TTL
polja dostigne 0, taj datagram se odbacuje (smatra se da predugo kruži kroz
mrežu), a izvorišni računar se obaveštava o tome.
Protocol – Ovo polje sadrži oznaku protokola sledećeg sloja kome pripadaju
podaci u polju “data”. rimeri: 1 za CM protocol, 䁡 za TC i 17 za UD .
Header checksum – Kontrolna suma zaglavlja.
Source address – adresa izvorišnog računara.
Destination address – adresa odredišnog računara.
Options – Omogućava proširenje zaglavlja - Vremenska oznaka, snimanje
rute, sigurnost...

• Fragmentacija

MTU je maksimalna količina podatka koju može da prenese okvir sloja veze.
MTU predstavlja strogo ograničenje za dužinu datagrama.
Fragmentacija je djeljenje datagrama na dva ili više manjih datagrama
koji se nazivaju fragmenti. Enkapsulira sve te fragmente u zasebne okvire sloja
veze i te okvire šalje preko izlaznog linka.
Fragmenti se na prijemnoj strani moraju ponovo sastaviti prije nego što se
predaju transportnom sloju.
Kada odredišni računar primi niz datagrama iz istog odredišta, i utvrdi da su
neki datagrami u stvari fragmenti, on mora da utvrdi kada je primi posljednji
fragment i kako da primljene fragmente ponovo sastavi. Da bi ovo odredišni
računar mogao, u zaglavlju datagrama umetnuta su plja identifikacije,
oznake i pomeraja fragmentacije. Biz oznake se postavlja na 0 ako je u pitanju
zadnji fragment, ostali imaju vrijednost oznake 1. Kako bi znali da li fali neki
fragment, koristi se polje pomeraja kako bi se odredilo gdje se odgovarajući
fragment nalazi unutar prvobitnog datagrama.
• Pv6 zaglavlja

Najvažnije promene koje donosi v䁡:

○ roširene mogućnosti adresiranja. v䁡 produžava adresu sa 32 bita na
128 bitova. Osim jednoznačnih i više-značnih adresa, v䁡 je uveo i novu
vrstu adresa, adrese za jednostruko upućivanje (anycast), koje omogućavaju
da se datagram koji se pošalje na takvu adresu isporuči samo jednom ali bilo
kojem računaru iz neke grupe.
○ Kompaktnije 40-bajtno zaglavlje.
○ Označavanje i prioriteti toka.

U protokolu v䁡 definisana su sledeća polja:

Verzija - Ovo polje od četiri bita sadrži broj verzije. Jasno je da v䁡 u ovom
polju sadrži vrednost 䁡.
Klasa saobraćaja - Svrha ovog 8-bitnog polja slična je polju TOS u protokolu
v4.
Oznaka toka - Ovo 20-bitno polje se koristi kao identifikacija toka
datagrama.
Dužina korisnih podataka - Ova 1䁡-bitna vrednost koristi se kao ceo broj bez
predznaka kojim se određuje broj bajtova u v䁡 datagramu iza 40-bajtnog
zaglavlja fiksne dužine.
Sledeće zaglavlje - Ovo polje ukazuje na protokol kome će se isporučiti sadržaj
(polje podataka) ovog datagrama. U ovom polju koriste se iste vrednosti
koje se koriste u polju protokola u zaglavlju v4.
Granica za broj skokova - Sadržaj ovog polja umanjuje se za jedan u svakom
ruteru koji prosledi datagram. ko granica za broj skokova postane jednaka
nuli, datagram se odbacuje.
Adrese izvora i odredišta
Podaci - Ovo je deo sa korisnim podacima u v䁡 datagramu. Kada datagram
stigne na svoje odredište, korisni podaci će se izdvojiti iz datagrama i
predati protokolu navedenom u polju za sledeće zaglavlje.