Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Trening Uma I Pamćenja Vud PDF

    Uploaded by

    nevena
    172 views78 pages

    Original Title

    Trening-Uma-i-Pamćenja-Vud.pdf

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    172 views78 pages

    Trening Uma I Pamćenja Vud PDF

    Uploaded by

    nevena

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 78
    ERNST VYUD TRENING UMA I PAMCENJA Preveo i priredio: Dragan Paripovieé (© Copyright na prevod iibor za Jugostaiju IPBABUN ‘va prava objeviivanja za Jugostaijuzadr2avaiadavat Tadavat: IP "BABUN” Za iadavata Dragan Paripovie ‘Ana Bete Preveo iprredio: Dragan Paripovie Lektura: Ana Bettie dejo reSenje naslovne strane:Dragan Paripovié Kompjutersi slog i prelom:BABUN Stampa: Zuhra, Beograd “ira: 500 Prvo indanje Beograd 1996 SADRZAS. Prodgovor itavata ODELJAKI LUM INJEGOVA KONTROLA Magigna kuija Putevi mist Koncentracja wma [Nekoliko saveta za koncentracjy ODELJAK IL KORISCENJE IMAGINACUE Mentalne slike Povezivanje Povezivanje oblika Poverivanje ret Projekelja memorje Simbolizaija i uproseavanje ODELJAK IIT ‘VESTINA MISLIENIA Natini poredenja Logic nizov 9 0 14 at 7 st 56 2 Koraei mist tea raspotozenja| Ekspanaij deja ODELJAK IV VRECATRIKOVA Razlaganj brojeva i dijagrami Brojevireei Poricionianje memorije [Ljudi-kompjuter ix ndife ODELJAKV UMNADELU Citanjeiweenje Pisanje i govori Visi kurs koncentracije Meditacja os 13 120 129 139 132 19 PREDGOVOR IZDAVACA Gitalac kome ova kajga Ernsta Vada dode do ruke treba da ima u vidu da se radio krajnje priruénom i praktgnom stivu, U njoj nema nikakeih éudesa | fenomena, nepotrebnih mistiikacija iresivnh ubedivanja u superiornost vlatitog sistema. Postedi je, zapravo, jedna od retkih studija 0 funkcionisanjIjudskog uma rnastala iskljutivo na liénom iskustvu i praks. Iz svog bogatog s- kkustva prikupljenog na Zapadu ina Istoku, autor nam nescbiéno ‘otkriva nizinteligentnih vei za hezopasno manipulisnje umom, koje su od nesumnjive upoteebne vrednosti kako w praktiénon koi uduhovnom Zivotu. Sistem Ernsta Vuda od praktikanta ne za- htova da se prihvatl ma kakvih’ dogmi, ni reigioznih ni nauénih. (Ono sto se ovde nud jesu goe Cnjenice o naginu delovanju uma i mogucnostima njegovog teninga. Sve ostalo je stvarprakse i volje da se prione na nimalo lagan, ali zavalanzadatak, S druge strane, Ctalac mode da se zapita demu trening paméenja pored tolikog broja reznoraznih ra¢unara koje danas g0- tovo da svaki Eovek posed, Odgovor se verovatno krie w ajno- ‘jim nauénim istrazivanjima vezanim za Jeew i desnw hemiseru rmozga, Skorainja nauena otkriéa, naime, nedvosmisleno govore w prilog imaginativnog nacina razmisljanja Sto je vezano za desnu, kod vetine judi nedovoljno razijens hemiserw mozga. Ona je, kako se tdi, neophodan faktor Ijudske kreativnosti. Trening uma i paméenja iznet o ovoj kn, ako nastao mnogo pre ovih otkri¢a, ‘u potpunosti sledi preporuke danasnje nauke o sinhronizovanom radu lve idesne hemisfere mozga, Skoro da se mote reti da je po- 7 ‘eaivanjeanaltikog i imaginativnog dela uma poenta ove knige Tako da Gitalac moze da se nada dae, kada prode kroz niz ove ilozeni sistematskih vedbi,njegova Kreaivnost biti u znatnom stepenu razijena Tz navedenih naucnih otkiéalako je odgonetnutl da su mo- .uéaostiudskog uma u poredenju sa jednim kompjuterom ne- slugene, gotov beskonagne, Stave, mora se prizati da su kompjuteri samo ogranigeni pokusj ajegove imitacije. Primera za {0 ima mnogo, ali mozemo spomenuti da jo nijedna kompjuterska kompanija nije izumela kompjuter kof i, recimo, jgra0 Sah nani vou velemajstora Sto se tte oniheitalaca Kojima ova materia nije strana i vee imaju neka ikustva sa adicioalnim sistemima duhovnog razsoja kao Sto su Kabala, Tarot, Alhemije, Ji Ding, Rada Joga, praktiene ‘vee iz ove knjigejednostavno mogu da postuke kao nadgradnja i ‘so se tge memorijskog teniga ito se tie razofa koncentracje | vizwaizaie. Vedbe il, kako th autor naziva, “tikov", koje te ‘owe naGi neophodni su za visu obuk uma i koncentracijy, retko se sretu, a Sto je najvazije neéete ih nigde matt tako sistemas stedene, Na kraj krajeva, svakom duhovnom aspirant je velo do bro zaano da kontrola uma lei w osnov svih dukownihpravaca, ‘Dragan Paripové, Beograd, 1996 ODEUAK 1 UM I NJEGOVA KONTROLA IPOGLAVLIE MAGICNA KUTIJA amislte dase nalazte sa grupom prijatelje na nekom ori jentalnom trgu, ili pak w vetu nekog dvorea, Tw se pojaluje rmadioniar sa maginom kuijom. Cudnovat govek prostire ary, 2 vatim na njega svetano postavja obojenu pletenu kuti, osn0 otprilte osam inéa. Cust je posmatrajusi on nesto memo ‘djeinom vadi iz kui, st narocitom pazajom, jos devet kuti of oj su sve ite veliine, ai raz bo, "Taman pomislite da fe rik gotov. Al ne; on owvara jednu od novih devet kia {vad i ne jo devet nowih;zatim otvara i pre- ‘stl sam, vad jo po devet iz wake -se to uz urodenu smi- Tenostitognjaka, Medutim, njegova tack jok nije zavefena: on potine da vad tose genera kui, sve dok se na Garkava ne fade velika gomila kuti. Devet kus pve generale fosamdeset jedmu kuti druge generac prekila je hrpa kuija tee generac je. Vee ste gotov da poverujete kako je madionitarw stanju da is- tim tempom nasties unedogled ~ pa £4 stoga zaustaate, ‘Stokogrado se magi za nowanik ‘Ova zamitljena madioniarska predstavapostuita mi je kao primer kojim sam Zeleo da doéaram sve ono $10 se zhiva nafim fumovima, Nesto nama je kadeo da posmatra ono sto se # umn bia, | to nefto nazivamo posmatraem, Pole imaginacije wma tmotem uporediisa posit casavom, Saka ieja koja eax w {ume je poput magiéne kui. Ima js neSto w nama, 80 je sposo- bo da upravjaidejama w um, ato je madiongat. Posmatraé | rmadioniar su wistina edn, ukupnos sega Sto mi "jesmo” No, ‘owe se necem bavitidefiniijom Sta mi jes, jer na sada za- {atak nije pronicane w duboke tajnepsibotgie, vee mi Zlimo da un vidimo Sta mofemo dt utinimo da bismo od sebe sivorli bole Imadionicae, sposobae da nave kuti vadimo brao - {to Sto vise atija, boi katja, katja koje su tno onakve kakve treba da bt «du da bismo pobolai nas proces msijenjs, ‘Made umovt svi judi rade prema istim zakonima, njhov rad se razlkuje po stepenu snage i uspesnost Neki rade reo, dew 1 sporo; neki imaju mnogo toga da pruze, drugi malo. Usenicima, nn primer, utej zada pismeni zadata na temu maCaka. Kod ne skin ucenika 6 mist obiato nadolazt iz resursa uma, dok éedrugi, pre nego Sta im se pokrene misioni tok, dugo sede grcksjugi krax Jove olovk [Neki umovi su bist od drugih vi Zelite da upravo vas um bude bistar i snazan, Zeleibste da razmisjate o mnogim idejama, i to dobeo { originalno. Zetelibiste da 0 neko} temi razmishate svestrano, a ne jednostrano, kao to to Eine Boj | pristrasnt istic, Dok bistite svoj um, medutim, treba da preduzmete mere ‘opreznosti da bist ibegll opasnosti Eoje posvuda vrebaju iavtsne Iislioce, Vestom mistioew koji je resi da napise nest 0 kakvo) drusiveno} temi, kao Sto je, recimo, reforma kazneno-popravni, tstanova il skolstva, mis Ge velikom Deeinom naviati uum, pase ‘moze dogoaiti da ga ponesu prve idee koje mu padnv na pamet, a ‘née ih sleit, Stave, napsut nesto brijantno nadahnut wpravo tom prvobitnom strom mis. No, na taj natin on éenajverovatn je izostaviti nesto od nave vagnosti za razumevanje same materi- Je, Duduci da je mapustio stedisnju ideju pre nego Sto ju je ‘uzmorio sa suih strana ‘Kao primer mozemo wet Saistu koji, o8aran nekim svojim ‘odvaznim planom, zaboravi dase pobrine za svoju odbranu, pa se ianenada nade u Sah-mat poziij Ponckad je manje bstar il, pak, porij um, bolje uravaotezen, Samim tim, blz itn Prema tome, mada Zlitebr2 um, a ne nck Koji tesko pal poput starog automobilskog motora na prokladnom zimskom ju fru, treba da imate u vidu da vam nije potreban ni um koji ge nepo> sluSno odjuiti | igubiti se u nepoznatom praveu, ama je 2 potreban um koji Ce uspett da na izabranom predmetu pociva do- ‘oljno dugo Kako bi ga sagledao iz svih perspektiva pre nego sto nastav sa daljim misaonim istraZivanjima, ‘Nastaijajuti poredenje sa motorom, mogl bismo rei da su za dobar rad nate misaone masinerje potrebne tr stark: ei¢enje, podimazivanje kontrola B POGLAVLIE PUTEVI MISLI Kontrolisino usmeravanje mii na neki predmet zove se oncentracija, Hajde da 2a posetak izvrimo jedan jednostavanek- speriment kako bismto viel sta se pod tim padrazumeva, ‘Seditena tho mesto, zauzmite udoban polo i predstaite sebiideju nekog obicnog predmeta, Paljvo ga posmatrajuG, na- ‘kon inesnog vremena primetigete da on u sei sadr mnoge ideje koje ce se ili postusno odazivati vaSoj 2ejt da ih izdyoite I po- redate, ili ée, pak, nepostusno iskakati iz predmeta i igratl oko jess Pretpostaimo da ovog tenutka mislim o stebrnom novticu Sta nalazim dok zaviryjem w tu "kutiju”? Vidim fedna indijsku eu piju, brtansk ing, ameridki cent, Vidim noveie okrugle i uglas- fe, neobradene i uglacane, male i velike, debele { tanke. Vidim rudnik srebraw Boliyi | radnju v Sangaj gue sam razmenio neko liko stebrajaka, Vidim kovnicu novea u Bombaju (koju sam je {dnom posetio) dese kuje meta) novac za éitavu Indi, Vidim rake metal kako prolaze kroz maSine, Iz nj ispadaju nowt, ‘ostaju mate okruglerupe. sad je dost, moram da se zaustavim, jr 6e inate ov fas- WE, U svakodnevnom fvotu se od nas najésee tradi da upamiimo { povezemo dva pojms, U wim se ne moze nesto doiavati na nist jam koji treba da naugimo mora bit uporeden sa nekim drugim, ‘nama poznatim pojmom, ednosno treba ga pridodati vet poznatom pom. ‘cen strani jezik il imena bljaka ill drug tak ta. 1, podrazumeva istovtemeno povezivanje dva pojma w uu, To “nati da ukoliko wim grékiallabet i dodem do znaka7@ i kaze mi Seda je to slovo "p?, ja ove cijenicu mogu upantii samo tako sto {64 zajedno sa posnerim: 7wukom "pl" upaniiti nepoanati obik7%. Potrebno je, dake, da vdruzim poznato sa nepoznatim. Cetokupan proces usenj zapravo se sasojt u zblzavanju prethodno neporna- {og sa prethodno poznatim. Na osnovu svojthrszmatranja Major Bjenowski je formal sao ono Sto je nazvao ti nagina paméenja, a0 su (dy Povezivanje poznatog sa poznatin, kao, na primer, lam papas, ili govek i eka (2) Poverivanje poznatog sa nepoznatim, kao w primerima sravafobelus, ele lst hor {@) Povezivanje nepoanatog s¥ nepoznatim, kao na primer scutatam i periantjum isl Billo bi 2godno na ovor mestu citrat lusteaivmu prisew tmajora Bjenovskog u vez sa tri natina paméenja:"Uzmimo 2a pri- mer nekog londonskog indavata koji godinama pratt Stampu, Ne~ 39 moguce je zamislt da takvom éoveku nisu poznata mena vodeeih poslanika Donjeg Doma. On za sve o biogratijama, pisanim deli- ‘ma, i poltckim prineipima dr Bourings, ser Roberta Pila, lorda Metter it. ‘Sa druge strane, pretpostavimo takode da jew mnogim pili- kama lino video ove osobe, prilikom nedeljnih bogosturenja, ‘yedernjih itizaka w operu, poscta muzejima itd, te da suse njhove ficionomije, njihovo deZane, i sve ostalo Sto je za nh karakters- tiéno, savtSeno urezali 1 njegovo paméenje. Noon jednostayno nije {e iste lkove povezao sa dobro poznatim imenims. Pretpostavimo stage da su oni ak | povremeni kup ne sovih izdanja, mada on j daje ne sluti da su ajegowe musterje upravo ona imena éje govore proucav,cje polite stavove hvall ii ku td. ‘Njemu su dobro poznatanjihova imena; zna podosta io do- _gidajma veranim za nj. Dok su kupoval njegove knjige on ih je ‘duo isa nj razgovarao. Medutim, jo8 uvek nif imao pritike da wid Kako iza imena nasih postanika stoje ikovi kof su mu tako dabeo pornat Priikotn posete galerij i koje se vidi Donji Dom, tokom :asprave o nekom vsinom pitanj, deSava se da po prvi put imena i linosti koje stoje ia nih bivaju dovedeniu vera uw njegovom um. Predsedavajuc, Koji Je ujedno i ajegova muster, upravo staje a _govornicu, na Sta na iadavae uavikne: "Pa dal je moguce da to ni Jedva moze da povervje da je gospodin koga je vidso tako esto ij su mu ime {pojava godinama bili poznat, zapravo pred- sedavajuet Donjeg Doma [Njegovo iznenadenje je ogromno dok posmatra kako se dr Bowring, set Rober Pil Jord Melburn i drug obtataju Doma. Jer, on ih sve poznaje, vida thw svoj knjzari,razment po koju tesa njima, nine sluteio koji se imenima radi ‘Sada je konaéno poveza0 njihova imena se ajihovim fi 0 Poredajega sedi neki drug iadavae koje tek doputovao iz Kvebeka. Ova) gospodin poznaje imena ovih istaknutih postanika, ali sve do tog trenutka nie imao prilik da sid nijednog od nik ( takode pokusava da zajedno upamtiimens i fizionomije govornika na ovom skupu. U jednom ugiu Doma sedi Kinez, koji je upravo stigao u London, i koji takode Zoi da upamt mena, lic, ponatanje, olecu, ‘ostale obiaje "varvara” koji pred njegovim ocima govore i igla- savajuzakone, Londonski adavat, indavac iz Kvebeka i Kinez imaju da pane ista kolitiny informacija, Londonski iadavaé ima da se izbori sa prvim problemom vezanim 2a pamsenje:tcha da povede ime koje je 24 njega poznar pojam, sa iénoseu koja je isto tako 23 njega poznar pojam, prema tome’ sa ‘Goxpodin iz Kvebeka stoji pred drugim problemom vezanim za paméenje: on mora da povede ime koje 72 njega poznat pojam ‘st linoseu koja je za njega nepoznat pojam - dake sa. Kine stoji pred trecim problemom vezanim za paméenje: ‘on mora da poveze ime koje je 72 njega nepozrato sa fiionomijom Tignosti ja mu je sto tako nepoonata to jest sa. Pred Kinezom Stoji natezi zadatak, zadatak pred kojim se nalaz vecina ucenika, Zamislte muku studenta botanike koji mora sto puta da povere'o sa, izgled nepornate biljke st mepoznatim ‘meno, Post samo jedan nan da Se ihavi i eskose, ato je da nepoenatu star prewori u poznatu, da preworiu%, I razmisiia- jem o ajo, il ajenim prouavanjem it uotavanjem njene slignos- Usa notim vee poznatim. "Ni kom shu nije pozeljo pokusavatl pamtit star ko- je niu poanate, Prema tome, prvo uotite da Ii je vas problem prvog, drugog, ili teceg reda, pa ako je drugog ili treceg reds, tada preworite nepoznato w poznato. Dijggrami na strani 42, objajavaju kako se to radi Sada Cu vam pokazatijzvanredan primer process prewara- nja nepoznatog u poznato koji je dao sam major Bjenovski U ranom detinjstva, moj otac, fica i istaknutilingvists, a inicio me jeu (ane nekolicine memoriskih "caka". Kod wtenja jezika stalno sam korstio povezivanje pojmova. U tome sam imao foliko uspeha da me je ota, kada sam napunio trinast godin, o- ‘lao u Vilnu & Pojskoj na studije medicine ostanjajui se na moju ivanrednu memoriju ‘Drug problemnepoznato sa pornatim — ° “Treti problem:nepozato sa nepoznatim Vee nakoa ackoliko meseciodigno sam ovladao svim pre dmetima, i tako sve do proleca kada jena red doslo ueenje botani- kk, U ovome, ne stmo da nlsam prevaziseo moje kolege, nego sam ‘za0sta0 i za ona kojisu bil ispod proscks. Sovari su ovako stale: pored toga Sto su pohadall tasove botanike,studentima je bilo dorvaljeno dvaput nedeljno da posete botanigku basta, Tu bi nazi lke ispod kojih suse malazte me- talne etkete sa brojevima: taj broj bi poste trail u Katalog da bt pronaii ime bljke, 4 nazive bilki elevli su u sveskw na sledect natin: Br. 1798. Valriana ofcinalis Br 9780. Nepeta Cara ie. 2 | posto bi na ovaj natin proms imena tuceta bfjaka oni bi pokusavali da ih upamte kak najboljeznaju i ume, Svako fe na lazio da je zamorno, neugodno i dosadno gledatl prvo velike broje ve na etiket, onda na esnowunjih trait imena biljaka w katalogs, pa zattn spelovatiimena, pa ih zapisivatiu svesku, dok je posth svega bilo dezvoljeno dolzit u vet samo dvaput nedeljno ito po jedan sat Pritom bi samo jedno urimanje nekog lst bilo kanja- ‘ano stalnom zabranom ulaska w boranigk bast Bio sam ojaden jobeshrabrea, Dolaio sam do via umoran. ‘od drug lekeja, Pad miskom sam nosio sijsetsvezaka, zat je- dan prastariraskupusan katalog; ako tome jos dodamo Kifobran evo) rai, pero u desno,jednu mastionicu okacenu o rupicu za d= ‘ame na mom prstuku, {najpose, jad obeshrabrenog deka, do- bicetejasne slikuo moi tetkocama Prohujale bi nedele dok ne bih uspeo da ‘nabuban mena rckolicine bljaka, Kada bi kod kuCe owvorio sveska, na brain ‘efrljana imena nisu sivarala vai biljaka w mojo) mist; s druge strane, kada bi oto do baste, pri pogledu na kak bij, nika- zo se ne bin mogao sei ajenog mens. ‘U meduvremenu, moje Kolage su dosta napredovale u ovo, 1 mene, nesaviaivoj nau; a ubr20 sam saznao i 7a80 - onl st svakog jutra w pet iw poet sakuplal bile, ozatavalinjihova mena, stavijali iu herbarium, id, regu, oni sw botanici po sveGival ipo fest éasova na dan. Nisam ima vremens za tako Sto. Pored toga, nisam mogao da podnesem bubanje, sto drugima nije prada tsko, Preimuésivo koje sam stekao zatwvaljujudi metodima paméenja u drugim pojima nauke, pak me je na kraj obodrilo da posratim ncko resenje ia boraniku Desilo se da st moja gaadarica i njene dve keer! poksavale veka 2natzeju u veri studenata kof su prolzili pokta} prorora nyihove dnevae sobe, koji se nalari w biziniulazaw univeraitetskt kkompleks, Jedva da bi me pustle da na miru sednem ako ne bi 72- 8 vim an a nafih eda lg en, oS asc atin foveanjen cot pee ven Gni ape0 5 ‘devet mogucih vera izmedu pojmova. Navedenih sedam fogickin vera suze proensiveno da bi se jesnije uotli Putevi Misi koji po- vezuju dve ideje. U praksi Ge, medutim, uglavnom biti dovoljno ikovatl veze kao da pripadaju jednom od éetti osnovna Puta rsa, deo, kvalitet, il asoeijation povezivanje. 6 XII POGLAVLIE LOGICKI NIZOVI esto se od wsenika zahteva da wpa odredentniz pe- dameta i ej, Protas vemena kaa od doe tail da abo je imena sin kraljvn il kala Laracl i Engleske, odnosno sin Toka na obalama Evrope, Aj, Afrke it Amerie. Medutim, js danas se uée stun el | veoma testo je potrcao memoria ‘Save nizovestranih ret Setimo se da smo vet pominjliformalu lakog paméenja ret kada su one poveane nekim od Puteva Mist kau nase Slutaju: matka-mieko-miekara-grada kro h-glava-f- ane Ini popit-belo meseeance-slava-sja, te da je bezmalo nemo- fuce upamtiti iz nesumigno pobrojanih rei kao w primera, mescemickara-glave pap how mleko-tavaot-belo- Cane za da-slavamagkacrhsuncednjiga, prema sew oba pomenuta za talze ise re toga ponovimo pen Koj se tao pati 0.0 parovima uocvajtpritom Puteve Ms Kft su ova) zadatak ‘nl akin = “Macka i mleko (ascii); rmeko i mlekaa aso; falekara grata (usta); radia throw (0), Iroviveh ates vi laa alte va Lot (deo), G4 taj aso ‘itanjetknjiza (asoeijaclja)s ‘aia papi eos api beo atte n eto Lmesee date) rmeseci sunce (esta); sumer sj kvalite); sjajistava (rata). Sve ove vere mogu se izaziti na jos neposredniji natin je- Anostavnim formiranjem reéenica koje poveruju svaki od navede- nih parova redi, Neko ée na primer formiratisledetu recenicu, Mesee je beo, ne razmiljju da se tw radi w kvaliter it mje dnigkom svojstvu ova dva pojma odnosno ideje, Medutim, mnogo Je bolt nagin da uéenik, posmatrajuétdve reéi ruzmisija 0 Put "Misi koji ih spaja jr 6 se one tako snataije urezatl wnjegov wm. 'No, oni kojima je naprosto 2godnije da wore retenice treba dase dre stededa da pravl: 1. Kada poverujete de idee, uvek pronadit asan razlog 28 ovo poveivanje. 2, Nikada ne amisljate neko neprirodau vez Sada Eu iasteovai ova pravila ma primerustededeg nza rei Zato-atno-gvotde-ine-pruga-para-voda-led-sneg-meko- ‘ano -kota-ruka-olovka-papt. Zauto i latns zat 10 je ato Zute boje. “Zlatno i metano, jer je lato meta Metal gvoie; jer je pvo2de metal ‘Gvoide i sine; er su Sine sadnjene od svorda Sine prugs rsa ne deo pruge rua i para jersuse nckadfokomotivekrctale na paru, Para i voda je su oni dv obtika isto jedinjenja ‘Voda ted jer su ont takode da oblka istog jedinjena Led i sneg; jer su oni oblici vode, i predstaijaju zimske pojave. SSnegi mek; je je sneg mekan; “Meko i rzno; ere krzno veoma meko, Krzno i kota er dlaka raste iz kode Bvotnja, Kova rua jr je Koza do ruke. oka olova; er drimo pero w rei kad piemo, ‘Olovka i papi, jer olovkom obigno piemo po pape jo drugaijiredosied nai como se pred esto ted zadatkorn: Voda-papit-progs-lato-para-krzno-olovia sneg.metal-kofa. Povezivanjebi moglo bit sledece: List papa gladak je popu miene povrsine vode Ti, voda se oristi za dabjanje smese 2a hari, Koja je vera izmede papira i rage? Svaka Zelezni¢ka stanica ima tafike sa novinama. Zatim olaziYeleznica | zlato, Ovde bi bilo neprirodno mislti kako su sine optogene atom; bolje bi bilo primetti da su Zlemnitke kom- panije beskrajno bogate i da mnogo zata protazi kroz njhove eu ke, U kakvom su odnosu para i ato? Koriscenje energje pare neverovatno je wvecalo bogatsvo Covozanstva, a hogaswvo je pred stavljenozlatom, Seed par je para krano. Krzno odrfavatelesna tploty; toplota Gini da voda isparava iz ela. Zatim, para nastaje ra vrelim mestima, kao Sto su na primer vulkanska podrugja, cok se najotednij veste krzna dobijju iz polarih krajeva, a 0 su de ej koje se mogu povezati puter kontast, Prelazimo na olovku i krano, Zivotinske dlake se korste (imedu ostalog) za pravijenje kitica za sikanj, ii "umetnicke olovke" 2 kicca i olovka su sro- «dne, posta i jedna i drug sve w ist suru 10 jest a pisanje odno- sno etanje, Ove dve ideje mozemo povezati{ na drugi natin Krano i perje prektvaju fla Zvotinja{ plica, a pero za pisanje ‘iginjono je od gusejeg pera. Sto se tive pera i snega, mozemo ret {a je starinsko pero za psanje belo kao sneg, Postujui pravilodva (ikada ne izmisijajte neprirodnu vezu) moramo, naravno, fbeti ije kao sto su "nafao sam pero u snego”, ii "vidim kako Snesko Bolié jode penkslo”. Takve gluposti nemaju veze sa istinskom vestinom paméenja, Sneg se moze povezati sa metalom jer je neg, rmekun dok je metal 1rd (kontrast, zakon vest). Metal se moze povezati sa kozom na bazi toga So su vtezov iz stare nos me- {alni oklop i mada on po pravilu nije dodirvao kodu, predstalj0 je, takored, nek vastu metalne kote za tel, Kao iustraiju Koricenja Puteva Misli za paméenje veceg broja edi iskorstgu dole navedene parove ret. Da bib maglsio ‘vaénostladvajanja svakog para idea i istoveemenog razmisianja samo 0 dve ideje, parove ideja predstavio sam w Kolonl, Kasnije oo emo objasnit za8to su vazni parol ret PPovedi zabsabesailom (asocljacia)s ‘besnil sa szaljenjem (asocijactja; sadaljenje sa milostdem (vests) milosrde sa krajem (asoejacljay ‘rasa irom (asoeiacija) Ini sa zakonom (asoejacja); zakon sa verom (vrsta); vera sa velinom (sta), ‘rlinu sa prijatelstvom (vests prijatelstvo sa nacijom (asocyjacja); naciju sa rodom (vest Tod sa mravom (vest); ‘mrava sa migem (sta); foveu sa skakutanjem (asocljcije i kvalitet; over skakutanje sa kobilom (asocjact obi sajarebicom (vest jarebicusaSumom (asocijacijays Neka uvenik za slededi ni ri sam pronade Puteve Misi ove lik sa vodom; vodu sa pivanjem; plivanje sa kastjanjem; asljanjesa Zea; ed sa gaa; lad sa smrcu; smrt sa kosom; osu sa rukom; ruku sa kozom; oda sa vlaznoseo; laznost sa ladom, Sada ste mozda vee nestrpjivi da Gujetezaito sam toliko in- sistrao na sparivanju deja. Kod paméenja ovakvih nizva, ato vadi {za paméenje uopite, pogresno je svar polusvesno dréati na umu. [Na taj natin sigurno nefete modi maogo stvari da upamtite. Tek So upamtite nekoliko ret, a veé morate da se vatite na podetak da waite) 80 tise presi eprekidno pokutavaju da usvesti artes S10 treba opamtit.Sposohnost i, rekao bi, samopouzdanje, da se vai prvemeno zaborave,odnosno Smet sua susinska fe 28 dabro paméenje. Ako Pete da zapamtite neo nove morate, bs fem za wena, dase skoneeteiSte{uporedite to novo sa netin §o vam je ve poznato. Takvu koncetraiju nemoguce Je olrat ako se pritom napretete kako ne bi zaboravil esto tebe, Neka nam sede eda prailng pameen)anza ide postu kao jsan pokazatel|neophodnosti chai priremenoy zaboranfanja: “ivotna i kava (ost), ahoravte votnj ‘avai sogov (de), zaboraite kr rogovi nod (rsa aso), zboraite ogo, nod kaka (vet, zaboravite no ask) (asoeductj,zaboravite kay {aj ibudnost(asocjacj),aboravte twudost isan (ort), zaborvite Budo san snag (soda, zaboravite sam snag Herkul (kale), zaoravite snags Heri Grka (eo); zoravte Herkulas Greta Kaj (rsa, zaboravite Grek; Talia vehunska obuca (aso, zaoravite Kal, ‘thunska obu i dramskivabojnik ast, zaboraite rhunska obuet drums azhojnik i on) asoeljcj), zaboraite drumskog rao on} rein hvalted,zaboravite kon brzna{orao kvalitet), zaboraitebrznts ‘rao ith (asia), zaboravite rls vt seg (asocjacia,zaboravite vi nee pamuk asl, zaboravite segs ‘amok gas (kate, zaborvite pamuks pas i tecaost (vst), zboravite ga; tetnost bila sok (wate), zaboravte tetnost bij sok kore (eo), borate bl so; ora koa (eta, aboraite ora at [akon Sto ste ove odnose proutili, zaklopiteknjigu i pono- vite nz, lagano unapred i unazad. Ako imate neki poteskoca da se sette neke reti, oprobajte sve moguce postupke pre nego 80 fodluite da vienete w listu. AKO ive unapred dodete do zastoja, robajte da poénete od kraja dite tako sve dok ne dodete do pro- blematitne ret orpozadi. Ako vam ni to ne bude od kort, wzmite re koja ie pre one koje ne mozete da se stite i zapitaje se da i se vera sa njom odnosila na vrstu deo, kvalitet il asocijacju. Na ‘ovaj natin éete se sigurno sei ide. Ne bi valjalo prepusit se slabostigledanjau stu kao priznanju newspeha ili (0 je ok gore) ‘kao kapitulaiji pred lenjoséu uma, Um treba évrsto uvezbatt da pokazuje potpunu postusnost. Kada ponavijate rect ne treba da ‘braatepaznju na odnose ili vez, izuzevkada dode do prekida abi praviino shvatli metod uparivanja ideja neophodno Je 2X Bani, bor, itd. 3. Godina, veligina, vrednost, itd. DRVO > 4. Grm, Zivica, alat, z Eikee, grana, kora, D> 7 Seme,’ evetanie, voce, id. ‘Da sam farmer moja misao bi se mogla kretati dud sede li nije sve do ideje vosa, Voce bi onda postalo zatetak drugog niza idja, dok bi one ideje koje pripadaju inijama od jedan do Set os- tale skoro sasvim nezapaene. Um bi zatim mogao dase nade kod » leje trgovine vosem, a to je misto koja nema direkine veze sa

    You might also like