Булгаков

Мајстор и Маргарита

„Majstor i Margarita“ – Mihail Bulgakov

Kompozicija i književnoumetnički postupak – Za razliku od realističkog romana koji čini

nekoliko fabularnih nizova, vezanih za nekoliko glavnih likova, i gde su životi junaka i
kompozicija međusobno uslovljeni, Bulgakovljev roman nema uobičajenu kompoziciju, jer
proističe iz sasvim drugačijeg shvatanja života. Kompozicija „Majstora i Margarite“ ukazuje na
onaj način književnog oblikovanja koji je omogućio da sudbina romana postane tema samog
romana. Roman se sastoji iz četiri fabularna niza koji se mogu posmatrati relativno
odvojeno:
1. Događaji vezani za pesnika Bezdomnog
2. Događaji vezani za Volanda i njegovu družinu
3. Događaji vezani za Majstora i Margaritu
4. Majstorev roman o Isusu i Pontiju Pilatu.
Od dva sasvim samostalna fabularna toka u romanu prvi čine događaji u Moskvi, i tu spadaju
prva tri spomenuta niza, a četvrti čini drugi samostalni fabularni tok. U prvom su povezani
likovi, njihovi odnosi, susreti, mesto i vreme, dok se u drugom javljaju drugi likovi u sasvim
drugom vremenu. Lik koji se javlja u oba slučaja je Voland. Tokove povezuje i lik Majstora, ali
to nije otkriveno na početku romana. Zbog toga što nije jasno ko pripoveda priču o Pilatu, i zbog
toga što je ona data u odlomcima, ovaj roman u romanu narušava konvencije uklapanja u opšti
fabularni tok. Međutim, njegovi odlomci imaju vlastitu logiku pripovedanja. Takođe, veze
između pojedinih delova romana ne mogu se fiksirati u jednoj dimenziji, npr. uzajamnog
objašnjavanja ili prostorno-vremenskih odnosa. Majstorev roman je zapravo glavna veza
između svih tokova.
Jedan od osnovnih postupaka kojima se Bulgakov služi je postupak obrtanja (slično Kafki).
Legendarna priča o Isusu poštuje realističku motivaciju, dok je realistička priča iz moskovske
svakodnevice ne poštuje, ispričana je skoro fantastično. Voland zastupa istinu, kojoj se sam
podsmehuje i svojim postojanjem je dovodi u sumnju. U vezi sa tim je i raslojavanje istine, kao
važan knjževni postupak koji u realističkom romanu ne može postojati. Stvarnost je u „Majstoru
i Margariti“ posledica interpretacije. Postupak obrtanja ima i dimenziju koju su ruski formalisti
nazvali „ogoljavanje književnog postupka“, koje se u romanu ostvaruje kao „realizacija
metafore“: kolokvijalno se kaže „đavo te odneo“ – u romanu đavo stvarno odnosi ljude. Ovakvi
postupci imaju dvostruk smisao: razaraju ideju čvrstog oslonca pripovedanja i oslanjaju se na
određenu jezičku dimenziju. Obrtanje i ogoljavanje često je praćeno ironijom i humorom, koji
se bore protiv onoga što je strašno u stvarnosti. U pripovedačkom postupku, Bulgakov koristi
simultanost.
Javljaju se dve vremenske ravni: 33. godina i 1933. godina, a iako je vremenski raspon veliki
nema značajnijih promena. To Bulgakov pokazuje ponavljanjem istih situacija: Judina izdaja za
30 srebrnjaka – scena sa novcem u Varijeteu, žega u Judeji – žega u Moskvi. Ono što je takođe
zajedničko Moskvi i Jerusalimu je to što se nalaze na istoj geografskoj širini. Moska se u ruskoj
srednjovekovnoj književnosti naziva treći Rim.
Mehanizam tajne odvija se i u oblasti postupka i na području ideja romana u nekoliko
koncentričnih krugova: Voland u roman unosi tajnu, Majstor ima ulogu u procesu otkrivanja
tajne (on je autor romana), zatim postoji krug Margarite i njene akcije (demaskiraju se sve tajne i
veze između junaka oba romana), i krug Bezdomnog.
Roman ima odlike bajke, legende, ljubavnog romana, modernog istorijskog romana, društvenog
romana... Za delo se vezuje i pojam magičnog realizma.
Teme i pitanja koja se pokreću:
o Umetnost i sudbina umetnika
o Ljubav
o Bog (Volandov doručak sa Kantom) i pitanje da li čovek bez Boga može da veruje u
ljudske vrednosti
o Kukavičluk
o Izdaja
o Totalitarni režim i Moskava 30-ih godina 20. veka
o Satira društva
o Odnos društva prema pojedincu
o Pitanje zla i dobra

Odnos prema tradiciji:

 Iz Geteovog „Fausta“ preuzeti su likovi Margarete i Volanda, kao sile koja želi zlo, a čini
dobro
 Lik đavola preuzet je i iz narodne tradicije i verovanja (hramlje na jednu noga,
zoomorfnost, nosi ogrtač, ima sposobnost transformacije)
 Lik Margareta delom je preuzet i iz istorije – Margareta de Valoa
 Novi zavet - jevanđelja
 Dijalog između Isusa i Pilata inspirisan je „Legendom o velikom inkvizitoru“ iz „Braće
Karamazovih“, kao i Korovjevo odelo, koje je isto kao ono koje nosi đavo koji posećuje
Ivana
 Uticaj Gogoljeve proze (i spaljivanje rukopisa – Gogolj je spalio drugi deo „Mrtvih
duša“)
 „Božanstvena komedija“
 Jedno poglavlje nosi naslov koji je aluzija na „Anu Karenjinu“
 Berlioz nosi ime po čuvenom kompozitoru (opera „Faustovo prokletstvo“)
 Stravinski i Rimski, takođe kompozitori

Likovi
Ljudi u romanu mogu se podeliti na ljude svakodnevice i izuzetne ljude, među kojima ne može
biti razumevanja. Razumevanje postoji jedino unutar odgovarajućih grupa: Margarita razume
Majstora i volanda, kao i Azazela, ali prezire Majstoreve kritičare; Voland i njegova družina
razumeju Majstora i Margaritu, ali preziru i muče ljude svakodnevice; ti ljudi ne razumeju
Majstora, Margaritu i Volanda, oni osporavaju pravo postojanja Volandu, pa samim tim i
Majstoru.
Majstor i Margarita žive na dva plana – u uslovnom i realnom svetu, i to je definisano
kompozicionim postupkom. Majstor je optužen da zavodi narod, i tu se stavra analogija sa
Ješuom, koji je za isto optužen u romanu. On je pre nego što je postao pisac bio sasvim običan
čovek, istoričar po obrazovanju. On je pasivan junak, i zbog toga mu je potrebna Margarita, koja
je sušta suprotnost njemu. On mu daje ime (Majstor) i podstiče ga da stvara – ona je snažna
ličnost, spremna da čini sve za svog voljenog i zato postaje domaćica na balu kod satane. Njeno
zalaganje za Fridu koja je počinila čedomorstvo – oproštaj Geteovoj Greti. Majstor i Margarita
na kraju stiču mir, a ne raj, jer nisu bezgrešni.
Bezdomni ne spada u glavne likove, on je neka vrsta posrednika između dve skupine likova, onih
izuzetnih (Majstor i Margarita) i svakodnevnih. On je, pored Margarite, jedina prava publika
Majstorevog romana. Njemu u Majstorevom romanu odgovara Levi Matej u svojoj ulozi
posrednika (kojem takođe odgovara i lik Margarite). Mnogi proleterski pisci sebi su davali
ovakva imena: Gorki, Gladni, i sl.
Voland nije jednostavno preuzet iz postojeće tradicije, kao đavo sofista, niti je on parodija
đavola. On ima u potpunosti ljudske osobine (postupak obrtanja). On svojim delovanjem pomaže
Majstoru i Margariti, ali posredno. On omogućava da makar jedan čovek postane čitalac
Majstorevog romana, jer Bezdomni može razumeti taj roman tek nakon susreta sa samim
đavolom. Njega ne može da promeni susret sa drugačijom književnošću, već samo sa drugačijom
stvarnošću. Jedino tako on može razmeti književnost koja nije ulepšana slika svakodnevice.

---- Glavni lik romana je Satana ,maskiran u stranca,samozvanog crnog maga po imenu
Voland,dok su njegovi lakeji grupa prljavih otpadnika bizarnog izgleda koji na svoj način prave
zaplet koji predstavlja odnose u sovjetskom društvu.Ovaj prikaz je značajan jer oslikava
boljševike i Lenjina koji su svojevremeno,na sličan način crtali svoj zamišljeni put na vlast u
Rusiji.

Majstor i Margarita je roman koji se svrstava u svetsku antologiju. Jedna od mnogih psiholoških
tema koje su prisutne u ovoj neodoljivoj knjizi,obuhvata navodno racionalne reakcije
Moskovskih građana -ateista,na Volandove moći.Ovo je naravno analogija,kojom se poredi
slična reakcija na Staljinovu vlast.Baš kao što su bili spremni da prihvate sve neverovatne stvari
koje je činio Voland,ako su od njih imali koristi,tako su građani ne samo Moskeve ,već i
Sovjetskog Saveza bili spremni da prihvate i neverovatnu staljinističku politiku,u onoj meri u
kojoj je donosila korist.
Obe reakcije su apsurdne i iracionalne. Satana je čudovište ,kao što je i Staljin.

Obojica od svakoga naprave žrtvu,pre ili kasnije,samo je pitanje vremena ,ali cena paktiranja sa
zlom se mora platiti ,pre ili kasnije,za život u staljinističkom režimu koji je zahtevao faustovski
pakt sa đavolom,koji se u vreme pada komunizma odrazio kao patnje koje su pretrpeli mnogi.U
međuvremenu su Staljin i njegovi naslednici uživali u manipulisanju ljudima i vlasti koju imaju
nad drugima.Isto to radi i Voland,jer je u romanu on u stvari Staljin.

Vodka-svilling mačka je još jedna zanimljiva analogija u romanu Majstor i Margarita, jer
predstavlja zajedničku osobinu Rusa,nevolje *davljenja* u alkoholu. Većina
Rusa pije votku kao vodu, što je i razumljivo, jer je za većinu Rusa u komunističkoj eri,a i dugo
vremena u carskoj eri,alkohol bio jedini luksuz koji su imali u životu.

Majstor- Maestro - majstor ,lik iz naslova ovog romana je bezimeni čovek,majstor nije ime ,a
čovek bez imena je čovek bez lica ,bez identiteta,dakle takav čovek ne postoji.
Njegov društveni identitet je također sporan ,jer se ne uklapa u društvo ,društvo ga ne prihvata,ili
bolje rečeno ,ne uklapa se u postojeći poredak,što dovodi do rušenja pozicija.
Siromah koji je nekako uspeo da se dokopa neke svote novca koja mu omogućava da na kratko
živi bez razmišljanja o nesigurnoj egzistenciji ,a u skladu sa tematikom romana moglo bi se
zaključiti da su i neke sile imale udela u svemu.Ovakvu okolnost ,oslobođenosti brige,Majstor
koristi da se posveti pisanju romana o Pontiju Pilatu,međutim problem nastaje oko izdavanja
romana ( sličnost sa sudbinom samog Bulgakova).Roman koji piše je i njegova zla kob ,jer u
društvu ateista ne možete očekivati pozitivnu kritiku dela sa religijskim motivom ,i nakon
negativnih kritika koje su ga pokopale kao književnika ,Majstor završava u ludnici.

Odnos Dobra i Zla u romanu

Radnja romana zasniva se na dve paralelne priče: priče o ljudima i događajima u Moskvi
sredinom 20-tih godina XX veka i priče o Pontiju Pilatu, prokuratoru Judeje i Isusu Hristu.
Roman je podeljen u 32 poglavlja, od kojih četiri govore o Pilatu, Judeji i Hristu. Svako
poglavlje ima svoj naziv, pa tako i priča o prokuratoru i njegovom suđenju Mesiji: I) Pontije
Pilat, II) Pogubljenje, III) Kako je prokurator pokušao da spase Judu iz Kiriata i IV) Pogreb. Sam
naziv prvog poglavlja „Nikad ne razgovarajte sa nepoznatima“ ali i čitava kompozicija, tema i
poruka romana govori o uticaju koji je ruski pisac fantastičnog realizma Danil Harms imao na
Bulgakova (Harms je inače bio mlađi od Bulagova čitavih 14 godina, ali je umro dve godine
posle autora "Majstora i Margarite" u zatvoru, od gladi, zbog antisovjetskog delovanja u zemlji). 
Roman je spoj racionalnog i iracionalnog, stvarnog i nestvarnog, dobra i zla, satire i tragedije. To
je groteskna priča o ljudima, njihovoj sudbini, o dobru i zlu, o pogubnosti svakodnevnice i o
protivrečnostima kojima smo okruženi svakog dana.

Jedna od poruka romana jeste da Zlo nikada ne umire, ali ako ono nikada ne umire i ako večito
čini ljudi nesrećnima, onda je i Dobro to koje ne može da zamre, jer odnos Dobra i Zla, odnos
koji se kroz kulturu (religija, filosofija, umetnost) večito provlači je zapravo uzročno –
poslednična veza – jedno bez drugog ne može. Za ljude, kaže Dostojevski, nema ničeg mučnijeg
od toga do oni sami, svojevoljno, biraju između dobra i zla. Roman je pun metafora i simbolike,
pa je i Zlo simbolično – vladajuća crvena komunistička partija u Rusiji koja se surovo
obračunava sa neistomišljenicima, koja kažnjava nevine ljude – baš kao i Voland u romanu. 
Zla je oduvek bilo i biće. Ali postoje dva razloga zbog kojeg se zlo kod Bulgakova na takav
način obračunava sa običnim svetom: prvi je to što zlo odlučuje da se svima osveti zbog onoga
što je Berlioz tvrdio, a drugi činjenica da zlo ne može da se hrani bez potencijalnih žrtava i
kasnije svojih slugu. Što više ubica, lopova i psihopata ima u svetu time se povećavaju
"kilogrami" zla. Zlo takođe i kuša ljude i eksperimentom sa „lažnim novčanicama“ u Varijeteu
shvata da se ljudi nisu ništa promenili od vremena Judeje. Retki su oni koji se Sotoni odupru, jer
Sotona te obmane da je Sotona; ti misliš nešto kvalitetno, a posle bude kasno da ispraviš grešku
koji su uvideo. U odnosu na zlo, Dobro je iskreno i kad ono nasamo sa čovekom razgovora, ono
ne ume da obmanjuje i laže, ono je uvek iskreno. Upravo je zbog te svoje iskrenosti Dobro toliko
puta odbacivano od strane ljudi; ljudi se plaše zadatka, plaše se da sami biraju i donose odluke,
odbijaju odgovornost i često traže lakše puteve do rešenja ne shvatajući da će suštinu života
spoznati kroz ove teže, duže i strmije puteve.

Tematske celine

Kompoziciona struktura romana „Majstor i Margarita“ se sastoji iz mnoštva niti koje su

isprepletene, pri čemu možemo da uočimo nekoliko centara ili motivacionih tokova. Pratimo
odjednom više priča koje tvore skladnu celinu. Glavne tematske celine su: proslava Noći punog
Meseca, ljubavna priča majstora i Margarite, majstorov sukob sa društvom, korupcija,
degradacija vrednosti i morala prikazana kroz sliku Moskve tridesetih godina XX veka,
pogubljenje Isusa Hrista i unutrašnja drama Pontija Pilata, zatim još neka društvena pitanja s tim
u vezi (pilatovština, preispitivanje vlasti)...
teološka pitanja, problem zla u svetu i pitanja o ljudskoj prirodi (Isusovo poverenje u
čovečanstvo, „dobri ljudi“ - paralela sa Velikim Inkvizitorom, Hristov antropološki optimizam
Vs. Volandovo stanovište...)

Likovi

Setimo se prvog pesnika kog srećemo u romanu „Majstor i Margarita“ - Ivan Bezdomni je
neznalica i pozer, sasvim netalentovan, ali poslušan pesnik koji piše ono što se od njega očekuje.
Interesantno je da baš ovaj lik do kraja romana doživljava razvoj i transformaciju koja je sasvim
pozitivna, iako je sve promene inicirao susret sa nečisto silom. Radi se o tome da je u njemu bilo
potencijala, bio je mladić spreman da uči i da se menja i nije ogrezao u pokvarenosti kao što je
bio slučaj kod drugih moskovskih literata. Njegov slučaj uvodi i elemente obrazovnog romana u
Bulgakovljevo delo. Ivan ima dva učitelja – prvi je Mihail Berlioz kome je na početku romana
otkinuta glava, koji ga je usmeravao ka pisanju socijalistički podobne poezije; drugi je sam
majstor, sa kojim se susreće u ludnici, koji ga je naveo da prizna da njegova sopstvena poezija
nema nikakvu vrednost i da treba da se okane pisanja. Na kraju romana, Ivan je cenjeni doktor
nauka.

Majstor – umetnik izgnan iz društva

Junak iz naslova romana „Majstor i Margarita“ nema imena, a čovek bez imena ne postoji.
Građanski status ovog junaka je problematičan – njegova pozicija u društvu je srušena, identitet
uništen, jer se nije uklapao u postojeći poredak.

Siromašni umetnik je nekako došao do svote novca koja mu je omogućila da neko vreme živi bez
brige o elementarnoj egzistenciji (moglo bi se zaključiti da izvesne sile imaju udela u tome, ta da
je sve deo nekakvog plana, ali to nije nigde eksplicirano). Ta okolnost je dobro došla, umetnik je
koristi kako bi napisao roman o Pontiju Pilatu, u koji ulaže svu svoju energiju. Problem nastaje u
momentu kad pokušava da izda svoj roman. Budući da se radnja „Majstora i Margarite“ odvija u
komunističkoj totalitarnoj državi u kojoj se kažnjava čak i misao o kakvoj religioznoj temi,
majstora kritičari uništavaju i on završava u ludnici.

Ljubavna priča

Ljubav majstora i Margarite je najjednostavnija, ali i najuzvišenija tema ovog romana. Ljubav
između istinski srodnih duša ne poznaje prepreke. Margarita ostaje odana majstoru nakon
nesreće koja ga je snašla, iako ne zna šta se zapravo sa njim desilo ni da li je još uvek živ.
Spremna je na sve kako bi ga vratila, čak i na to da postane veštica. Pokazuje ogromnu hrabrost,
uzvišenost i snagu duha. Nakon svega, majstor i Margarita, kao nagradu za aktivnu ljubav,
dobijaju zajedničku večnost u spokoju.

Roman u romanu: Pontije Pilat

Dve ideje iz majstorovog romana o Pilatu su naročito opasne: apologija Hrista (na početku
„Majstora i Margarite“ vidimo da je glavni zadatak pisaca da dokažu da Isus Hrist nikada nije ni
postojao) i ono što kritičari nazivaju „pilatovštinom“ - evo o čemu je zapravo reč.

Roman majstora iz Bulgakovljevog romana se bavi biblijskom i istorijskom temom osude i

razapinjanja Isusa Hrista i ulogom koju je u tome imao Pontije Pilat, tadašnji prokurator Judeje.
Glavni junak je upravo Pilat, a glavna tama njegov unutrašnji konflikt.

Pontije Pilat je bio najviši predstavnik rimske vlasti u Judeji, njegova reč je bila poslednja kada
su se donosile važne odluke, nijedno pogubljenje nije izvršavano bez njegovog formalnog
odobrenja. Pilat je mogao da spase Ješuu Ha-Nocrija (Isusa Hrista), ali to nije učinio zbog
jednostavnog principa – administracija Rimskog carstva je izbegavala da se meša u unutrašnje i
verske razmirice na pokorenim teritorijama, kako bi se izbegao bezrazložan gnev stanovništva.
Pilat je, prema Bulgakovljevoj verziji, želeo da spase Isusa, čak je pokušao na suptilan način da
utiče na odluku jevrejskih vlasti, kojima je međutim bilo veoma stalo da uklone mesiju za kojim
bi pošle mase.

Композиција (повезати са садржајем)

Роман се састоји из две целине. У првој целини је дат приказ московског грађанства,
прича о Понтију Пилату и Ханоцрију као и прича како су прошли они који су се сусрели
са Воландом и његовом пратњом. Други део је испричан из перспективе Маргарите и
Воланда и овде су мајстор и Маргарита у центру дешавања. Они живе на два плана – у
условном и реалном свету. U prvom su povezani likovi, njihovi odnosi, susreti, mesto i vreme,
dok se u drugom javljaju drugi likovi u sasvim drugom vremenu. Lik koji se javlja u oba slučaja
je Voland. Zbog toga što nije jasno ko pripoveda priču o Pilatu, i zbog toga što je ona data u
odlomcima, ovaj roman u romanu narušava konvencije uklapanja u opšti fabularni tok. Međutim,
njegovi odlomci imaju vlastitu logiku pripovedanja. Takođe, veze između pojedinih delova
romana ne mogu se fiksirati u jednoj dimenziji, npr. uzajamnog objašnjavanja ili prostorno-
vremenskih odnosa. Мајстор је оптужен да заводи народ и ту се ствара аналогија са Јешуом,
који је за исто оптужен у роману. Majstorev roman je zapravo glavna veza između svih
tokova.
Pripovedački postupci
У делу наилазимо на интертекстуалност, симултаност и на различите приповедаче. Roman
„Majstor i Margarita“ poseduje dve estetike pripovedanja. Javljaju se dve vremenske ravni: 33.
godina i 1933. godina, a iako je vremenski raspon veliki nema značajnijih promena. To
Bulgakov pokazuje ponavljanjem istih situacija. Radnja koja se događa u Moskvi tridesetih
godina smeštena je u svet fanstastičnih bića – veštica koje lete, demona, životinja koje govore.
Ovde pisac koristi mnogo šarenila, grotesku i smešta junake u živopisne balove. S druge strane,
radnja vezana za pokajanje Pontija Pilata prikazana je u sasvim drugoj estetici. Atmosfera je
veoma ravna, sve je realno. Ovakvo dvojstvo estetike bilo je neophodno Bulgakovu jer je morao
da što više prikrije radnju koja se zbiva u sadašnjosti dok je o religiji u komunizmu mogao da
piše sasvim slobodno. Njegovo osnovno polazište je satira, presvučena u postavu fantastike,
bajke i religije. Jedan od osnovnih postupaka kojima se Bulgakov služi je postupak obrtanja.
Priča o Isusu poštuje realističku motivaciju, dok je realistička priča iz moskovske svakodnevice
ne poštuje, ispričana je skoro fantastično. Voland zastupa istinu, kojoj se sam podsmehuje i
svojim postojanjem je dovodi u sumnju. U vezi sa tim je i raslojavanje istine, kao važan
knjževni postupak koji u realističkom romanu ne može postojati. Stvarnost je u „Majstoru i
Margariti“ posledica interpretacije. Postupak obrtanja ima i dimenziju koju su ruski formalisti
nazvali „ogoljavanje književnog postupka“Ovakvi postupci imaju dvostruk smisao: razaraju
ideju čvrstog oslonca pripovedanja i oslanjaju se na određenu jezičku dimenziju. Obrtanje i
ogoljavanje često je praćeno ironijom i humorom, koji se bore protiv onoga što je strašno u
stvarnosti. U pripovedačkom postupku, Bulgakov koristi simultanost.

Карактеристике Бездомног и Берлиоза.

Обојица су били песници. Били су пријатељи и чланови Масолита, чији је председник био
Берлиоз. У делу је описан јако мало јер већ на његовом почетку умире под чудним
околностима (пао је под трамвај неколико тренутака пошто му је Воланд предсказао
смрт). Ипак, Берлиоз се спомиње кроз цело дело – прво кроз Бездомново убеђивање људи
око себе о његовој бизарној смрти, а потом кроз стан број 50 чији је био станар и у који су
се уселили Воланд и свита. Дело је започето дијалогом Бездомног и Берлиоза коме се
придружио и Воланд. Берлиоз умире јер није веровао ни у Ђавола ни у Понитија Пилата,
журећи на састанак Масолита.
Пошто је Берлиоз умро, Бездомни је био убеђен да је странац крив за његову смрт.
Покушао је да стигне њега и његову свиту и тада видео и мачка који купује карту те је
због сталног понваљања и убеђивања на крају завршио у лудници. И лекарима и
пацијентима је понављао једно исто и на крају му је дата анализа шизофреније. Једини
који је поверовао у његову причу био је мајстор који му је испричао за свој роман и
оставио му га да га заврши. Бездомни из луднице излази сасвим промењен.

Роман о Понтију Пилату, о чему говори, ко га приповеда, а ко уводи у причу

У причу уводи Воланд, а приповеда је мајстор.
Парабола о Понтију Пилату почиње довођењем ухапшеника Јешуе Ханоцрија пред
прокуратора Јудеје. Осуђен је јер је тобоже побуњивао народ да поруше јерушалимски
храм, а пратио га је Левиј Матеј, бивши скупљач пореза. О својој незавидној позицији,
Ханоцри се уверио одмах, када је добио батине од Пацоловца јер је Пилата назвао „добри
човече“.
Јешуа је погодио да Пилата боли глава, због чега је овај помислио да је врач, што је Јешуа
демантовао. Када је хегемон одлучио да не потврди пресуду Малог Синхедриона и да
Јешуу само удаљи из града, секретар му је показао писмо Јуде из Кириота, који оптужује
Ханоцрија да је говорио против власти. Иако је прокуратор Јешуи слао скривене сигнале
да не призна да је то радио, Јешуа је ипак рекао истину и због тога је Пилат морао да
потврди одлуку о осуђивању. Али, с обзиром да је у то време била Пасха и да је било 4
осуђеника од којих двојици није било спаса, народу је дато да одлучи хоће ли ослободити
Јешуу или Бар-Абу, а народ је изабрао Бар-Абу.
Истог дана три осуђеника распеше на Голо брдо. Под брдом је седео Левиј Матеј и
досетио се да нађе нож и некако се провуче кроз стражу и ослободи Јешуу, међутим, док
је он смишљао план, Јешуу су убили, а потом и другу двојицу. Левиј Матеј појури ка
мртвима, свима расече канапе, а Јешуу понесе са собом.
Псле тога, Пилат наређује да се отарасе Јуде, који је, са обећаним новцем за издају, бежао
ван Јерусалима. Убијају га, а Л. Матеја проналазе са Јешуиним телом.
Прича о Пилату се завршава скоро 2000 година касније када му Мајстор викне да је
слободан. Све то време је седео у наслоњачи са псом, спавао, осим у доба пуног месеца и
жалио се да нема мира.

Ко је у Воландовој свити и представити их укратко

Воланд или Сатана је сам Ђаво и краљ демонског света. Колико га демонски свет поштује
види се на Сатанином балу који приређује једном годишње и на ком се окупља највећа
мртва олош која постоји. У роману се први пут појављује код Патријаршијског рибњака
где разговара са Бездомним и Берлиозом (коме прориче смрт) и убеђује их да постоје и
Ђаво и Христ и да зна Понтија Пилата. У Москву је дошао представљајући се као
професор црне магије. Због њега и његове свите, са којом је дошао, страдају многи.
Маргарита је једина коју није преварио, а пошто је била краљица на његовом балу он јој је
испунио две жеље - извукао је Мајстора из установе и оставио их (на Леви Матејев захтев
који је дошао од Христа) да вечност проведу заједно у некој врсти чистилишта. Воланд је
у Москву дошао мало замаскиран – црни штап и на врху пудлица, два различита ока,
различите обрве, али га Московљани не препознају јер су и превише зашли у учмалост и
зло. Тек на самом крају се сви у потпуности откривају и види се њихова права
спољашност. Бехемот и Коровјов свуда иду заједно, воле да плаше друге и пале ствари.
Бехемот је црни мачак који прича, због кога многе наводи да помисле да су луди, а кад је
у такозваном људском обличју приказан је као дебељко. Коровјов или дугајлија у
карираном капутићу са џокејским качкетом на глави и са цвикерима на носу (Фагот) се у
Москви представљао као преводилац тајанственог саветника. Азазело је међу њима био
најмрачнији, он је отео Маргариту и дао јој помаду да се претвори у вештицу, а на крају је
убио, па оживео и њу и Мајстора.

Лик Маргарите
Imala je sve u životu, novac, poštovanje i ljubav svog muža, mogućnost da uživa, ali nije bila
srećna. Zavolela je majstora i nije ga zaboravila kako je on mislio. Kada je priznala sebi da bi i
dušu prodala đavolu da ga nađe, i oko nje počinje da se odigrava magična predsatva. Susreće je
Azazelo i nudi joj dogovr obećavši joj vesti o majstoru. S obzirom na to da je pogodio njene
misli, koje niko nije mogao znati, ona mu veruje. Zakazuje joj susret sa Volandom i daje joj
pomadu kojom će se namazati i kada joj budu telefonirali biće dovedena tamo ge je traže.
Tako Margarita, namazavši se pomadom, postaje veštica. Podmlađuje se, njeno telo postaje
lagano, može da leti. Ona ostavlja poruku svom mužu da je moralo da se desi to što jeste – da
posatne veštica i osatvi ga jer nije mogla da izdrži tugu. Naišavši na zgradu u Moskvi u kojoj je
stan dobio kritičar zbog kog je majstor najviše propao, ona ruši njegov stan, izaziva poplavu i
slično i nastavlja put. Uskoro sreće Azazela koje je vodi u Volandov stan. Tamo joj Voland
predlaže da bude njegova kraljica na sataninom balu, na šta ona pristaje. Na tom balu njoj su se
poklonili grešnici koji su mrtvi, ubice, varalice i slično. Svi su joj ljubili koleno, a najveću pažnju
joj je privukla Frida, koja je bila mučena tako što joj je stalno podmetana maramica jer je ona
maramicom ugušila u šumi svoje tek rođeno dete jer nije mogla da ga izdržava, a zatrudnela je
zbog silovanja. Pre bala su Margaritu okupali u krvi, kako bi je okrepili, to su činili i kada bi se
na balu mnogo umorila. Pred zoru, Margarita je završila svoju dužnost, ali se nije usuđivala da
traži nagradu zbog koje je došla, no, Voland, upoznat sa njenim mislima, nudi joj nagradu. Ne
znajući ni sama zašto, ona je zatražila da se Frida oslobodi one maramice, jer joj je obećala da će
učiniti nešto za nju. Voland joj je dozvolio da je sama oslobodi, a da od njega traži još nešto,
pošto je ovo sama izvela. Onda je ona zatražila da bude pored Majstora i u tom trenutku se on i
pojavljuje. Traži da njihov život bude kao i pre. Voland ponovo pokazjue svoju svemoć –
isteruje čoveka koji je tu živeo, a koji je namerno oklevetao Majstora da drži zabranjene knjige,
uništava njegove papire, jer ako oni ne postoje, ne postoji ni on, uništava Majstoreva bolnička
dokumenta i tada sve biva sređeno. Margarita mu je do neba zahvalna.
Садржај:
Дело почиње разговором Бездомног и Берлиоза код Патријаршијских рибњака којима се
придружује неки странац и почињу да говоре о вери, о постојању или не Христа и ђавола,
а странац предвиђа Берлиозу како ће умрети јер ће му одсећи галву, а он ће се уселиту у
његов стан, што се убрзо и дешава (Берлиоза удара трамвај). Пре тога како ће Берлиоз
умрети, сранац им је говорио о Понтију Пилату и Исусу. После овога Бездомни је био
убеђен да је странац убио Берлиоза, тражи га као помахнитао, појављује се усред
ресторана у гаћама, тврдећи да је Берлиоз убијен; смештају га у лудницу са дијагнозом
шизофреније. У стану са Берлиозом живео је и Лиходејев, директор позоришта кога је
странац, Волданд, посетио после чега се овај нашао на Јалти, не сећајући се како. Воланд
се предсравља као професор црне магије. Са њим су били црни мачак, Бехемот, дугајлија
Коровјов и риђи Азазел, који су успели да многе Московљане насамаре и направе општу
пометњу. Сса друге стране код Бездомног у соби појавио странац који се представио као
Мајстор и који му приповеда о својој судбини и роману о Понтију Пилату који га је
уништио. После тога Бездомни сања о Понтију Пилату, а један од чудних догађаја било је
и хорско певање еадника филијале који нису могли да престану и који су завршили у
болници. Са Воландовом свитом су се срели и Попловски, Берлиозов теча који је дошао
по стан и преплашено побегао због мачка који прича.
Други део је у вези са Маргаритом. Имала је све – новац, поштовање и љубав свога мужа
али није била срећна с њим јер њен Мајстор није био поред ње. Њу прво среће Азазел који
јој нуди могућност да види Мајстора ако дође код Воланда када је позову и даје јој крему
коју ће намазити на себе. Пре него што је то учинила написала је опроштајно писмо мужу,
а онда одлетела на метли, а за њом и слушкиња Наташа која ју је видела. Успут је
разрушила и стан критичара због којег је Мајстор страдао. Убрзо среће и вештице које
играју у њену част,а затим одлази код Воланда који јој предлаже да буде краљица на
сатанином балу, што она прихвата. Опис бала, долазак разних грешника који јој љубе
колено, највећу пажњу јој је привукла Фрида која је захваљујући њој после бала добила
мир. Када су се гости разишли – Маргарита тражи награду, односно жели Мајстора и
заједничи миран живот, што им Воланд и испуњава. На савет Леви Матеја да Воланд
обезбеди мир пару – Азазел одлази код Мајстора и Маргарите и даје им отров два пута
после којег оживе, спаљују рукопис и одлазе у црном облаку, пре коначног одласка
опраштају се од Бездомног. Лете, мењају ликове, сви постају оно што јесу, а Мајстор
завршава роман вичући Пилату да је слободан после скоро 2000 година. Мајстор и
Маргарита се растају од свих и остају у том међупростору где их чека кућица и вечан,
спокојан заједнички живот.
Бездомни и Берлиоз су били приајтељи и обојица песници и чланови Масолита, чији је
Берлиоз био председник. У делу је описан мало јер већ на самом почетку умире под
чудним околностима - пао је под трамвај неколико тренутака пошто му је Воланд
предсказао смрт, али се спомиње кроз цело дело. Прво кроз Бездомново убеђивање људи
око њега о његовој бизарној смрти, а потом кроз стан број 50, чији је био станар и у који
су се уселили Воланд и свита. Дијалогом њега и Бездомног коме се придружио и Воланд
је дело започето, а умро је јер није веровао ни у Ђавола, ни у Понтија Пилата, журећи на
састанак Масолита.
Сатанин бал
Маргарита је на балу у улози краљице Марго. Пошто су је окупали у базену крви Коровјов
и Бехемот су јој дали огрлицу са привеском пудлице и повели је у обилазак сале. Прво су
наишли на џунглу, па на оркестар који су чинили историјски познати композитори. У
следећој сали су били стубови ружа и камелија и три базена пуна шампањца, а потом су је
одвели на престо где је примала госте. Поред ње су били Азазел, Коровјов и Бехемот.
Неколико секунди пре поноћи су почели гости да долазе. Излазили су из камина и то су
били различити разбојници, убице, грешници различитих врста. Сви су Маргариту
љубили у десно колено, а свита јој је објашњавала ко је ко. Фрида, жена која је убила своје
дете, оставила је највећи утисак на Маргариту. Пошто је примила све госте, одвели су је
опет до базена са крвљу, а онда је обилазила госте по салама. На крају бала се појавио
Воланд у посебној спаваћици и кућним папучама, и Азазел му је донео послужавник са
Берлиозовом главом и претворио је у пехар у који је сипао крв. Пошто је то испио, Воланд
се претворио у господина, а за њим и Маргарита, после чега се бал завршио.

Noć punog Meseca

 Satana (Voland) se sa svojom svitom obreo u Moskvi kako bi tu proslavili veliki praznik – Noć
punog meseca. Jednom godišnje se organizuje bal, uvek u nekom drugom gradu (mada se
proslava odvija u irealnom prostoru). Domaćin je satana lično, dok domaćica po pravilu treba da
je meštanka grada u kom se održava svečanost i da se zove Margarita. Ta okolnost je povezala
Volanda i Margaritu. Mnogi drugi Moskovljani takođe imaju prilike da se susretnu sa nečistom
silom, mnogima se dešavaju neprijatnosti ili čak ozbiljne nesreće, ali to uvek ima veze sa
njihovim ličnim porocima i zlodelima.

„Majstor i Margarita“ – Mihail Bulgakov

- судбина МиМ

Majstor i Margarita, kao posebni ljudi bivaju nagradjeni od Volanda. To je proces obrtanja,
pravdu, razum isl zastupa djavo. Zavrsavaju zajedno, ali ne u raju. (negde sam citala u Limbu, ali
to ne bih pisala) Voladn ispunjava Margariti zelju, a ona spasava Majstora. Vraca mu se stan, a
karton iz bolnice nestaje.

- Судбина Јошуе Ханоцрија

jesua hanocri je zarobljenik iz grada Gamale.Osudili su ga zbog optuzbe da je podgovarao narod
da sruse jerusalimski grad i jos nesto al ne znam sta....Pilata naziva dobrim covekom zbog cega
se ovaj ljuti i trazi da ga zove hegemomn.Jesua pogadja da pilata boli glava i kaze mu da ce ga
uskoro prestati,pogodio je da ce pozvati psa..pilat uvidja da je jesua udar i pomislja i d aje veliki
vrac...ipak ga osudjuje,a na dan pogubljenja je pasha i u ime praznika odlucuje se da se postedi
jedan zarobljenik.Odlucuju da to bude Bar Aba,a pilat je hteo da oslobode jesuu.Na kraju Levij
matej odnosi telo jesue.Sta bi jos trebalo da se kaze,zna li neko?

pilat je simbol vlasti, i ne sme vlast i sila vlasti da se pogazi, te ne sme da oslobodi jesuu, ali mu
je krivo. e, sad, tu ima neka griza savesti,a li ne znam sta o tome.

Nakon pogubljenja Ješue, izgledalo je kao da je Pilat najednom ostario, pogurio se, a pored svega
toga postao je nekako i uznemiren. On uznemireno šeta po balkonu dok se približava praznična
noć i obuzima ga nekakva potištenost. Pilat se trudi da otkrije uzrok sopstvenih duševnih muka i
brzo dolazi do zaključka da je taj uzrok njegovo delo, ali pokušava i da sebe zavara, što mu ne
polazi za rukom. Naređuje da mu se postelja namesti na balkonu i pokušava da zaspi, ali mu san
ne dolazi nekoliko časova. Oko ponoći konačno zaspi i sanja da ide osvetljenim putem ka
mesecu. Prate ga pas Banga i Ješua, a lepota tog putovanja se sastojala u činjenici da pogubljenja
nije bilo, imajući u vidu da Ješua korača pored njega (živ je). Pilat od radosti plače i smeje se u
snu, ali je njegovo buđenje strašno. Pilat otvara oči i prvo čega se setio bilo je to da je
pogubljenje obavljeno...

1. intertekstualnost kod Majstora i Margarite / kod Bulgakova

- Бројне интертекстуалне везе:

1) "Фауст" као основна, на плану ликова(Воланд као Мефисто, Маргарита као Грета), на
плану тема и идеја(однос Добра и Зла, љубав, жртва), делова књижевног дела(Валпургина
ноћ, Велики петак)
- Lik djavola preuzet je iz narodne tradicije I verovanja (hramlje na jednu nogu, zoomorfnost,
nosi ogrtač, ima sposobnost transformcije)
2) Данте: "Чистилиште" - Мајстор и Маргарита не завршавају ни у Паклу ни у Рају,
Маргарита као Беатриче, 33 поглавља, Вергилије и Данте~Мајстор и Бездомни,
хијерархија грешника~Сатанин бал, издајници Цркве~Понтије Пилат, Данте и Фиренца ~
Булгаков и Москва
- Lik Margarete delom je preuzet I iz istorije – Margareta de Valoa
3) однос према јеванђељима, што канонским што апокрифним; питање односа према
самој Библији - роман се може схватити као апокрифизовање канонског текста, веровање
у Воланда - веровање у Христа; сложен симболички однос Јерусалима и Москве
- Dijalog izmedju Isusa I Pilata inspirisan je “Legendom o Velikom Inkvizitoru” iz “B.K.”, kao
I Korovjevo odelo, koje je isto kao ono koje nosi djavo koji posećuje Ivana.
- Uticaj Gogoljeve proze, književne tehnike (apsurd I groteska); I spaljivanje rukopisa (Gogolj
je spalio drugi deo “Mrtvih duša”)
6) митолошки слојеви - Азазел, Бехемот, Фагот
- Jedno poglavlje nosi naslov koji je aluzija na “Anu Karenjinu”
- Berlioz nosi ime po čuvenom kompozitoru (opera “Faustovo prokletstvo”)
- Stravinski I Rimski, takodje kompozitori.
2. Interdisciplinarnost u Majstoru I Margariti
Kant je jako bitan. Volandov dorucak sa Kantom. Kant je utemeljivac antireligiozne filozofije.
Bozije nacelo je u coveku. Moralno delo lezi u pojedincu. Za lik majstora, Bulgakov pozajmljuje
I od Kanta
3. Роман М. Булгакова Мајстор и Маргарита – композиција дела и приповедачки
поступци.
Pripovedanje u Majstoru i Margariti podeljeno je na tri dela - Voland, Ivan Bezdomni,
Margarita. Kada Voland govori nejasno je da li cita, prepricava ili je svedok desavanja u
Majstorovom romanu. Postoje i tri oblika pripovedanja - prepricavanje, san i citanje.
Kompozicija je raslojena..ne tece nekim normalinm sledom vec je sve razbacano. i da
prica ide u 2 vremenska sloja vreme hrista i 30te godine 20og veka..to je valjda
simultanost jer te price idu paralelno, a povezuju se u momentu kada jesua ode sa pilatom
ka mesecu, i kada levi matej dodje kod volanda da moli za mastora i margaritu
postupak obrtanja ne znam sta znaci mozda ima veze sa tim da su volandi njegova svita
prikazani realisticno, iako je sve nije realno 
simultanost,pppostupak obrtanja,neko raslojavanje istine..?
raslojavanje istine - odnosi na razg ivana i berlioza s pocetka romana kada razgov o hristu,o tome
da li on uopste postoji,a stranac(voland)ih ubedjuje u suprotno i tako tu voland zastupa istinu
kojoj se i sam podsmehuje i svojim postojanjen je dovodi u sumnju.......
o Bog (Volandov doručak sa Kantom) i pitanje da li čovek bez Boga može da veruje u
ljudske vrednosti
Jedan od osnovnih postupaka kojima se Bulgakov služi je postupak obrtanja (slično Kafki).
Legendarna priča o Isusu poštuje realističku motivaciju, dok je realistička priča iz moskovske
svakodnevice ne poštuje, ispričana je skoro fantastično.

(gogolja I bulgakova spaja gorteska)

 jel imas o kraju majstora i margarite? oni su mrtvi, ali ce biti vecno zajedno (ne u rau, vec, ako
se dobro secam na ivici raja). hm?

Azazel daje vino (otrov) majstoru i Margariti. Nakon ispijanja, majstor i Margarita umiru, a
Azazel uliva Margariti u usta nekoliko kapi onog istog vina kojim ju je i otrovao. Margarita
ustaje, a zatim i majstor. Azazel pali stolnjak, a sa njim i rukopis. Majstor zbaci sa police knjigu
u vatru (spaljuje prethodni život). Njih troje polete i nestaju u niskom crnom oblaku. Majstor
hoće da se oprosti od grada. Preleteli su grad, a zatim se pretvaraju u tri ogromna vodena
mehura. Spuštaju se na proplanak u šimarku, u blizini klinike Stravinskog. Azazel im dopušta da
se oproste, ali im naređuje da požure. Majstor i Margarita ulaze u Ivanovu sobu i razgovaraju sa
njim, pa se javlja nepogoda, kao znak da treba da se oproste i nastave dalje. Čeka ih grupa
konjanika. Dok lete, u toku noći, menjaju se svi likovi. Majstor saznaje od Volanda da sada može
da završi svoj roman jednom jedinom rečenicom, a zatim viče: „Slobodan si! Slobodan! On te
čeka!“. Nakon toga, ruše se planine. Voland pokazuje Majstoru put kojim treba da idu i sa
svojom svitom pada u bezdan. Sve nestaje, a Majstor i Margarita ugledaju obećano svanuće i
prelaze preko kamenog, mahovinom obraslog mostića. Iza njih ostaje potok, a ispred je njihovo
večito utočište, njihov večiti dom. Margarita vidi venecijanski prozor i lozu. Majstorovo
nespokojno pamćenje počinje da se gasi. „Neko je puštao na slobodu majstora, kao što je on
upravo pustio junaka koga je stvorio.“

Bulgakov

- ђавоља свита
- структура дела,како су повезани сижејни токови
- веза са Фаустом и јеванђељем
- симултаност и синхронизација

1. Kompozicija Majstora i Margarite

2. intertekstualnost kod Majstora i Margarite / kod Bulgakova

 intertekstualnost je kada su tekstovi na neki nacin povezani..tipa majstor i margarita ima

slicnosti sa faustom, biblijom...

 intert. definise julija kriteva

iz geteovog fausta preuzeti su likovi marg i volanda.Lik satane je iz fausta uzet kao sila koja zeli
zlo,a vecito cini dobro (ubija majstora i margasritu,ali im omogucuje da budu zajedno u
vecnosti), a takodje se oslanja i na narodnu tradiciju>hramlje (boli ga koleno) na 1 nogu,nosi
ogrtac,ima sposobnost transformacije i zoomorfnosti. dijalog izmedju isusa i pilata inspirisan je
'legendom o vel inkviz',i korovjovo odelo isto je kao ono koje nosi djavo koji posecuje ivana.
Berlioz nosi ime po cuvenom kompozitoru koji napisao 'Faustovo prokletstvo'

simultanost,pppostupak obrtanja,neko raslojavanje istine..?

raslojavanje istine - odnosi na razg ivana i berlioza s pocetka romana kada razgov o hristu,o tome
da li on uopste postoji,a stranac(voland)ih ubedjuje u suprotno i tako tu voland zastupa istinu
kojoj se i sam podsmehuje i svojim postojanjen je dovodi u sumnju.......

Jedan od osnovnih postupaka kojima se Bulgakov služi je postupak obrtanja (slično Kafki).
Legendarna priča o Isusu poštuje realističku motivaciju, dok je realistička priča iz moskovske
svakodnevice ne poštuje, ispričana je skoro fantastično.
(gogolja I bulgakova spaja gorteska)