Vanja Subotić 1

Izlaganje iz Uvoda u filozofiju nauke

K.G. Hempel

O „STANDARNOJ KONCEPCIJI” NAUČNIH TEORIJA

Skraćenice:

SK- standardna koncepcija

A- argument
KA- kontraargument
neKA- kontraargument kontraargumenta
T- teorija
I- unutrašnji principi / C- račun
B- vezni principi / R- pravila korespondencije
Vt- teorijski rečnik
Vp- pred-teorijski rečnik

Preliminarna karakterizacija teorija

Naučno razumevanje fenomena → adekvatno teorijsko objašnjenje

Formulisanje teorija zahteva dve vrste iskaza:

1.UNUTRAŠNJI PRINCIPI
Karakterizacija teorijskog scenarija preko :
-Bazičnih entiteta
-Postuliranih procesa
-Teorijskih zakona
2. VEZNI PRINCIPI
Karakterizacija povezanosti teorijskog scenarija sa posmatranim fenomenima koji treba da se objasne

→ T=(I,B) ili T=c(IUB)

 Teorijski rečnik
Formulacija unutrašnjih principa preko skupa Vt koji sadrži nove termine, koji nisu ranije upotrebljeni u
opisivanju fenomena koje T treba da objasni, već koji su posebno uvedeni.
 Pred-teorijski rečnik
Formulacija veznih principa preko skupa Vp koji sadrži termine koji se shvataju pre uvođenja T.
 Opservacioni rečnik
Fenomeni se opisuju preko opservacionih iskaza koji se sastoje od opservacionih termina kojima se
karakterizuju određena svojstva, koja su pod odgovarajućim uslovima dostupna intersubjektivno.
 Vanja Subotić 2
Izlaganje iz Uvoda u filozofiju nauke

Tumačenje teorija kao interpretiranih računa

Standardno, prihvaćeno, filozofsko tumačenje T u analitičkoj filozofiji:

1. AKSIOMATIZOVANI DEDUKTIVNI SISTEM – RAČUN

Bazični principi: neinterpretirane formule i postulati
→postulat je formula dobijena aksiomatizacijom unutrašnjih principa T, a
potom zamenjivanjem primitivnih teorijskih termina u aksiomima varijablama ili konstantama

2. PRAVILA KORESPONDENCIJE – INTERPRETATIVNI PRINCIPI

Skup rečenica koje računu daju empirijski karakter interpretiranjem formula empirijskim terminima.

→ T=(C,R)

Campbell, Nagel: 3. MODEL

Karakterizuje temeljne ideje teorije pomoću već poznatih termina, kojima se služe poznati empirijski zakoni,
koji imaju isti oblik kao neka od osnovnih načela T.
(v. dole odeljak „Uloga modela u specifikaciji neke teorije“)

Uloga aksiomatizovanog računa u formulisanju teorije

1. Argument u prilog SK:

T kako ih naučnici upotrebljavaju nisu nikada u skladu sa SK.
Za SK nikada i nije tvrdilo da pruža deskripciju toga kako naučnici stvarno upotrebljavaju T.
SK je zamišljena kao „shematska eksplikacija koja bi jasno izložila određene logičke i epistemološke
karakteristike T“ (A)

Da bismo precizirali logičke i epistemološke karakteristike, prvo ćemo razmotriti sastavne članove SK.

1. Argument u prilog pretpostavljanja aksiomatizacije

T čini beskonačan skup rečenica.
Da bi se nedvosmisleno specifikovao beskonačan skup rečenica koji se tvrdi jednom T potrebno je odrediti
opšti kriterijum koji za svaku rečenicu S određuje da li pripada T.
Opšti kriterijum pruža aksiomatizacija (A): S pripada T akko je S izvodivo iz aksioma i postulata.

KA: Aksiomatizacija kao kriterijum određuje članstvo u skup rečenica, ali ne pruža opšti metod kojim bi se
okrilo da li rečenica zaista pripada skupu.
Nema efektivne procedure odlučivanja kojom bi se u konačnom broju koraka utvrdilo da li je S izvodivo iz
aksioma.

neKA: SK pretpostavlja aksiomatizaciju za neinterpretirane formule, ne za sve rečenice koje T tvrdi.

 Vanja Subotić 3
Izlaganje iz Uvoda u filozofiju nauke

1a. Argument u prilog SK

Izgleda da SK može da ponudi jednostavna rešenja za filozofske probleme koji se tiču referencije i
značenja teorijskih iskaza.
Ako Vt predstavlja nove specijalno izmišljene termine za opisivanje T, onda je značajno ispitati kako su
određena njihova značenja.
Ako značenja termina nisu jasno određena, ne bi bili određeni ni temeljni principi T, te ne bi imalo smisla
pitati da li su principi istiniti ili neistiniti.

(R→) Empirijski sadržaj→ Značenja termina jedne T ←Implicitne definicije (←C)

2. Argument u prilog aksiomatizacije

Neinterpretirane formule rasvetljavaju značenje primitivnih termina.
Suppes: aksiomatizacija je proizvođenje eksplicitne definicije „predikata teorije skupova“ višeg reda
Aksiomatizovana T se tako bavi onim entitetima i odnosima koji postulate čine istinitim (A)

KA: A može biti plauzibilan samo za aksiomatizirane matematičke teorije (npr. Hilbertova aksiomatizacija
euklidske geometrije), ali nije plauzibilno tvrditi A za T u empirijskoj nauci, jer istinitost aksiomatizacije ne
može biti zajamčena a priori.

neKA: Aksiomatizacija doprinosi analitičkom pojašnjavanju termina.

ZAKLJUČAK
Aksiomatizacija je sredstvo izlaganja koje utvrđuje skup rečenica i izlaže njihove logičke odnose, ali ne
njihove epistemičke veze.

SK shvaćena preko obeležja aksiomatizacije može se smatrati shematskom eksplikacijom koja jasno izlaže
samo logičke karakteristike T.

Uloga pred-teorijskih pojmova u unutrašnjim principima

1. Prigovor SK
Pretpostavlja se Vt: bazični principi se formulišu tako što se primitivni termini zamenjuju varijablama i
konstantama.

KA: Unutrašnji principi većine naučnih T se karakterišu i pred-teorijskim terminima.

neKA: Operacionalistički gledano, u novom kontekstu „stari“ termini su ipak „novi“, jer ne označavaju ono
što označavaju u svojoj pred-teorijskoj upotrebi.

neneKA: Teorijska promena termina ukazuje na to da je došlo do promene u nekim ranije dobro
utemeljenim zakonima, za koje se pogrešno verovalo da važe, pre nove T .

ZAKLJUČAK
Potrebna nam je adekvatnija teorija istoznačnosti da bismo razrešili problem.
 Vanja Subotić 4
Izlaganje iz Uvoda u filozofiju nauke

Uloga modela u specifikaciji neke teorije

Nagel: Međusobni odnosi teorijskih termina se određuju vrlo precizno da bi se istražile deduktivne
posledive pretpostavki jedne T, ali pravila korespondencije, kojim se teorijski termini povezuju sa
fenomenima, ne dobijaju eksplicitnu formulaciju.
→ U praksi, teorijski termini i pravila korespondencije su previše labavo i neprecizno povezani.

Specifikacija modela donekle određuje koje se posledice mogu izvesti iz T, te samim tim šta T može da
objasni ili predvidi.

Model ima heurističku i didaktičku vrednost, ali i iskazi koji ga specifikuju čine deo unutrašnjih principa neke
T, pa imaju sistematsku ulogu u formulisanju T.

Status pravila korespondencije

Klasa rečenica koje se još označavaju i kao operacionalne definicije: pripisuju empirijski sadržaj računu.

→ Status metalingvističkih principa koji neke rečenice čine istinitom terminološkom konvencijom.

→ Interpretativne rečenice koje pripadaju objekt-jeziku, koja sadrži i račun i pred-teorijske

termine upotrebljene u interpretaciji. Mogu imati oblik eksplicitnih definicija. Istinitost rečenica jamče pravila
korespondencije.

KA: Iskazi koji se uvode operacionalnim definicijama menjaju svoj status kada dođe do novih empirijskih
otkrića i počinju se smatrati pogrešnim.

Epistemički status interpretativnih rečenica neke T „zamrznute“ u tački svog razvoja:

povezuju termin sa nekoliko različitih vrsta fenomena koji se karakterišu preko Vp.
(npr. različiti načini utvrđivanja Avogadrovog broja)

→ Ne mogu biti istinite po konvenciji, jer impliciraju iskaze kojima se tvrdi da, ako određena metoda kao
rezultat daje neku numeričku vrednost za neku veličinu, onda će i alternativne metode davati istu
numeričku vrednost za istu veličinu.
→ Da li je to slučaj određuje se eksperimentalno, a ne terminološkom konvencijom.
 Vanja Subotić 5
Izlaganje iz Uvoda u filozofiju nauke

O „specifikaciji značenja“ teorijskih termina

Ako želimo da razumemo ili ispitamo istinitost neke T, ili da je primenimo na fenomene, moramo da znamo
značenja relevantnih termina.
Adekvatna formualcija T zahteva adekvatnu specifikaciju značenja termina, a jedino sredstvo za
sepcifikaciju je Vp.

Kada se predloži nova T koja nudi neko novo viđenje proučavanog fenomena, plauzibilno je pretpostaviti
da su potrebni i novi termini, koji se ne mogu u potpunosti odrediti preko Vp.
→ Da li rečenice koje sadrže te delom interpretirane termine možemo smatrati smislenim, ili su
besmislene, ali efikasne za izvođenje smislenih iskaza izraženih potpuno shvaćenim terminima?

KA: Pretpostavlja se da teorijske termine možemo razumeti samo preko rečenica koje specifikuju njihovo
značenje, a to nije tačno. Mi učimo kako da pravilno upotrebljavamo termine preko slučajeva upotrebe,
parafraza, i sl.

ZAKLJUČAK
Unutrašnji i vezni principi sistematski karakterizuju sadržaj, ali i pružaju najznačajniji pristup razumevanju
termina i rečenica neke T.

Uvek postoje otvorena pitanja koja se tiču pravilne upotrebe termina.