Гласовне промене

Дефиниција
Приликом промена именица кроз падеже, глагола кроз глаголске облике, или,
приликом творбе речи, долази до спајања различитих гласова у речима. Спајањем
гласова може да дође до гласовних промена. Гласовне промене, или гласовне
алтернације, представљају смењивање гласова у речи при промени њеног облика, или
приликом грађења нових речи.
Реч алтернација је настала од латинске речи alteratio — смењивање, промена, и од
латинске речи alter — други.
Српски језик има фонектски правопис, сваком гласу одговара један фонетски знак,
слово, и, све гласовне промене, које се дешавају при говору, врше се и у писању.
Гласовне промене се врше према гласовним законима, а реч мора да задржи своје
значење, и мора да буде лака за изговор. Уколико реч, услед гласовне промене, изгуби
значење, или се теже изговара, гласовна промена се не врши, односно, долази до
одступања у правилу.
У зависности од тога да ли у гласовној промени учествују само сугласници, или само
самогласници, гласовне промене се деле на:
 Сугласничке гласовне промене
 Самогласничке гласовне промене
Сугласничке гласовне промене су:
 Једначење сугласника по звучности
 Једначење сугласника по месту творбе
 Палатализација
 Сибиларизација
 Јотовање
 Губљење сугласника
Самогласничке гласовне промене су:
 Непостојано А
 Непостојано Е
 Непостојано О
 Прелазак Л у О
Једначење сугласника по звучности
Једначење сугласника по звучности је гласовна промена која настаје када се у речи
нађу два сугланика различитих звучности. Тада се први сугласник прилагођава другом
сугласнику, односно први сугласник се замењује својим парњаком, који је по звучности
једнак другом сугласнику.
Једначење сугласника по звучности се назива и асимилација, од латинске речи similis,
што значи слично.
Према звучности, сугласници се деле на:
 Звучне сугласнике (б, г, д, ђ, ж, з, џ)
 Безвучне сугласнике (п, к, т, ћ, ш, с, ч, ф, х, ц).

На следећој слици су приказани звучни и безвучни парњаци:

Безвучни сугласници Ф, Х и Ц немају своје звучне парњаке.

Промена звучног у безвучни сугласник, назива се обезвучавање.

Примери су:
 б прелази у п
клуб – клупски
хлеб – хлепчић
 д прелази у т
под + купити = поткупити
сладак - слатка
 з прелази у с
без + коначан = бесконачан
раз + формирати = расформирати
 ж прелази у ш
црвенокожац – црвенокошци
држати – дршка
 ђ прелази у ћ
Боговађа - Боговаћки
 г прелази у к
други – друкчији
бег – бекство
 џ прелази у ч

Промена безвучног у звучни сугласник, назива се озвучавање.

Примери су:
 п прелази у б
топ – тобџија
 т прелази у д
сват - свадба
 с прелази у з
рас + грнути = разгрнути
 ш прелази у ж
друштво - дружба
 ћ прелази у ђ

 к прелази у г
бурек - бурегџија
 ч прелази у џ
учити – уџбеник

Безвучни сугласници Ф, Х и Ц, који немају звучне парњаке, испред звучних сугласника

остају неизмењени. Уколико се испред ових сугласника нађе звучни сугласник, биће
замењен својим безвучним парњаком, на пример раз + формирати = расформирати.
Изузеци од правила
Уколико се звучно Д нађе испред безвучних С и Ш, звучно Д се не мења. На пример:
председник, предшколско.
Звучно Ђ се не мења ако се нађе испред наставка -ство, које почиње безвучним С, на
пример вођство, а не воћство.
Не мењају се ни звучни ни безвучни сугласници када се налазе на крају префикса, или
речи у сложеницама, у којима би замена по правилу могла да доведе до измене
значења речи. Тако, на пример, имамо предтурски, а не преттурски, или подтекст, а не
поттекст.
Изузетке представљају и транскрипције неких страних имена и придева који су од њих
изведени, на пример вашингтонски, Питсбург, и тако даље.
Једначење сугласника по месту творбе
По месту творбе, сугласници могу да буду:
 уснени
- двоуснени – Б, М, П
- уснено-зубни – В, Ф
 средњојезички
- предњенепчани – Ђ, Ж, Ј, Љ, Њ, Ћ, Ч, Џ, Ш
- задњенепчани – Г, К, Х
 предњејезички
- зубни – Д, З, С, Т, Ц
- надзубни – Л, Н, Р

Једначење сугласника по месту творбе је гласовна промена која се врши у следећим

случајевима:
1. када се испред предњенепчаних сугласника нађу зубни сугласници С и З, они
прелазе у своје предњенепчане парњаке, у сугласнике Ш и Ж.
без + живота = бежживотан  беживотан
носити  носња  ношња
2. када се испред двоуснених сугласника Б и П нађе надзубни сугласник Н, он
прелази у двоуснени сугласник М.
стан  станбени  стамбени
стампедо
3. када се задњенепчани сугласник Х нађе испред предњенепчаних сугласника Ч и
Ђ, он прелази у предњонепчани сугласник Ш
прах  прахчић  прашчић

Изузеци од правила
 у речима, које почињу предњенешчаним Љ или Њ, а којима се додаје
префикс, који се завршава на С или З
разљутити (не ражљутити)
 ако се први део праве сложенице завршава сугласником Н, а други део
сложенице почиње усненим сулгасницима П и Б, тада Н не прелази у М
једанпут