Нисам овако замишљао ово пролеће

Пролеће је најлепше годишње доба. Тако би бар требало да буде. После зиме и
хладноће, долазе нам сунце, и топло време. Пролећу се сви радујемо, јер можемо да скинемо
тешке јакне и чизме, и да изађемо напоље, да возимо бицикле и играмо баскет са друштвом.
Пролеће нам доноси и завршетак школске године, и, поред свих обавеза који нас чекају, баш
сам му се радовао.

Ово пролеће је другачије од свих досадашњих. Појавио се нови вирус, и, за неколико

дана, се све променило. Више није било питање да ли ће бити лепо време, и, ко ће да понесе
лопту на баскет, већ када ћемо уопште моћи да изађемо напоље. Једино што је остало онако
како смо очекивали, била је брига о матури и пријемном испиту. Домаћих задатака је било
више него икад, а времена за игру уопште није било. Нисам овако замишљао ово пролеће.
Надао сам се да ћемо мало да учимо за школу, мало да се припремамо за матуру и за
пријемни, и да ће бити времена и за одласке на тренинге, за вожњу бицикле, и за дружење са
другарима. Али, тренинзи су отказани, преко дана смо имали часове и домаће задатке, а увече
није могло да се изађе из куће.

Ово пролеће ћемо сви запамтити. Пошто није било онакво какво смо очекивали, сад
можемо да с нестрпљењем чекамо лето, које ће, сигуран сам, бити много лепше од пролећа.