Неизвесност је донело ово пролеће

Свако пролеће нам доноси нову неизвесност. Кад сам био мали, пре него што сам кренуо
у школу, с нестрпљењем сам чекао да се заврши зима, и да гране сунце, да бих могао да идем
напоље, да се играм са друштвом. Кад сам кренуо у школу, пролећа су почела да доносе
питања о оценама, о писменим задацима и контролним вежбама. Често сам желео и да се снег
што дуже задржи, да бих могао да се надам да ћу још неки пут ићи на скијање.

Ово пролеће је требало да буде најнеизвесније од свих досадашњих. Завршавамо осми

разред, следи нам полагање Матурског испита и полагање пријемног испита за Гимназију.
Градиво је обимно, и, много тога треба да се научи и обнови. Ту је и редовна школа, која није
ништа лакша него што је била. На крају осмог разреда ћемо се растати са већином школских
другара, и, баш ме занима с ким ћемо наставити да се дружимо и виђамо. Ово лето је требало
да буде најдуже лето од кад смо кренули у школу, и требало је да буде неизвесно на који
начин ћемо да га проведемо. Да ли ћемо целог лета бити поносни на себе због уписане
жељене Гимназије? Да ли ћемо и где ћемо да идемо на море?

Испоставило се да је ово пролеће заиста најнеизвесније до сада. На жалост, уз сва ова,

очекивана, школска, добили смо и велики број неочекиваних питања. Појавио се вирус, о коме
се мало знало, па је неизвесност постала једино извесна. Колико је вирус опасан? Како се
преноси? Шта ће да обуче Дарија Кисић-Тепавчевић (ово је шала, ову реченицу обавезно
обрисати)? Колико ће све ово да траје? Да ли ћемо стићи да урадимо сав домаћи, који смо
добили, и да ли ћемо стићи да се спремимо за матуру? Хоће ли уопште бити матуре и
пријемног? Да ли ћемо моћи да изађемо напоље, да возимо бицикле? Када ћемо поново моћи
да идемо на тренинге? Како да дишем кроз ову маску?

Првих неколико недеља овог вируса је било заиста неизвесно. Сви смо пратили шта се
дешава, па сам, по први пут у животу, гледао вести на телевизији. Школски часови су се
преселили на телевизију, а домаћи задаци на Вибер, и (написати како сте добијали и
предавали домаће задатке). Очекивана неизвесност нам је постала лакша од ове изненадне,
неочекиване.

И тако, дан по дан, полако смо се навикли на ову ситуацију, и на овај начин живота. У
међувремену смо сазнали мало више о вирусу, сазнали смо и да ће, ипак, бити и матуре и
пријемног. Почели су и тренинзи на Сави. Извесност је поново почела да побеђује неизвесност.
Једино што могу да кажем је да ми се, ипак, извесност много више свиђа, и, да нам свима
пожелим мање оваквих неизвесности у будућности.