SADA JE SVE JASNO!

Evo zbog čega je otkazan sastanak u Beloj kući – SVE JE BILO

SPREMNO DA KOSOVO…
3 jula 2020

https://www.intermagazin.rs/sada-je-sve-jasno-evo-zbog-cega-je-otkazan-sastanak-u-
beloj-kuci-sve-je-bilo-spremno-da-kosovo/

Sporazum koji su Amerikanci predložili Beogradu i Prištini kao rešenje kosovskog

pitanja podrazumeva ostanak južne srpske pokrajine u sastavu Republike Srbije.

Ovo je bio i jedan od glavnih razloga zašto je sastanak u Vašingtonu miniran, a iza
svega stoje mnogo mocnije strukture od predstavnika kosovskih Albanaca kojima
nikakav dogovor na Zapadnom Balkanu ne ide u prilog.

Malo je reci da su svi bili iznenadeni kada je predstavnik americkog predsednika za

dijalog Beograda i Prištine Ricard Grenel izjavio da SAD nude Srbima i Albancima
rešavanje egzistencijalnih, odnbosono ekonomskih pitanja stanovništva, dok se
politicka ostavljaju u drugom planu.

Samo nekoliko dana pre najavljenog sastanka u Beloj kuci, Grenel izlazi sa
predlogom da se na Kosovu formira posebna ekonomska zona po uzoru na model kineskog
Šenžena.

Grenel je, u intervjuu za americku „Njuzmaks“ televiziju, izjavio kako Beogradu i

Prištini predlaže kineski model ekonomske saradnje po ugledu na specijalnu
ekonomsku zonu u kineskom gradu Šenženu.
Grenelov plan

Prve naznake jasnog sukoba oko rešenja kosovskog pitanja uocljive su iz Grenelovih
izjava kojima je osudio pokušaje evropskih zvanicnika da nametnu politicko rešenje.

– Odlucili smo da se umešamo jer postoji duga istorija takozvanih eksperata koji su
insistirali na politickom pristupu u dijalogu, ignorišuci ekonomiju. Kada sam
razgovarao sa ljudima i privrednicima u Prištini i Beogradu, jasno je bilo da oni
žele ekonomski razvoj, posao za mlade, da žele nadu – rekao je Grenel i podsetio na
prve rezultate americkog posredovanja u dijalogu, sporazume o obnavljanju avionskog
i železnickog saobracaja izmedu Beograda i Prištine.

Americki izaslanik naveo je „ekonomski pristup“ kao prvi korak da bi se došlo do

dugotrajnog rešenja za odnose Beograda i Prištine. Grenel istice da SAD žele
formiranje „mini Šenžen zone“, aludirajuci na prvu posebnu ekonomsku zonu u Kini.

– Mislimo da je to veoma dobra ideja. Ako možete da kreirate radna mesta, ako
možete da dovedete kapital i tako primorate dve strane da se zbliže ekonomski i
tržišno, onda su politicka pitanja sledeci korak. A politicka pitanja su stvar
Evrope – rekao je Grenel.
Šta je Šenžen zona?

Specijalna ekonomska zona Šenžen formirana je 1980. godine i bila je prva takve
vrste u Kini, a do sada ih je formirano pet po istom modelu.

Prostije receno, ovaj model znaci da u jednoj zemlji, može postojati više sistema u
okviru razlicitih gradova ili oblasti i igrao je kljucnu ulogu u ekonomskom razvoju
Kine. Koliki je benefit donela primena ovakvog ustrojstva, svedoci i cinjenica da
je zahvaljujuci ovom modelu, koji je podrazumevao drugacije propise od ostatka Kine
u pogledu oporezivanja, stranih investicija i slobode tržišta, Šenžen od nekada
malog ribarskog gradica sa oko 30.000 stanovnika, za cetiri decenije, postao
megalopolis sa 12,5 miliona stanovnika.
Danas su toj zoni stacionirane neke od najvecih svetskih firmi, poput „Huaveja“, a
Šenžen je postao primer za razvoj cele države. Zona je omogucila zajednicka
ulaganja države Kine i stranih investitora kao i veliki izvozni potencijal.
Vremenom je još delova teritorije Kine izdvojeno na isti nacin i uspostavljen je
isti model. Danas je suvišno govoriti o ekonomskom razvoju koji je dostigla Kina, a
dobar deo zasluga zašto je ova zemlja postala jedna od vodecih svetskih ekonomija,
pripada upravo formiranju Šenžen zona širom zemlje.

Medutim, upravo u tome se krije tajna otkazivanja sastanka u Vašingtonu. Iako

Grenel nije naglasio koju teritoriju bi obuhvatala ova zona i šta bi podrazumevala,
potpuno je jasno da se Šenžen model ne odnosi na dve suverene države, vec na model
dva razlicita sistema u okviru iste zemlje.

I upravo tu je pocelo sabotiranje sastanka u Beloj kuci. Taci je pred odlazak u

Vašington najavio da ce tražiti pripajanje Preševske doline tzv. Kosovu, ubrzo je
Specijalni sud za ratne zlocine podigao optužnicu protiv njega, za koju on saznaje
u avionu na putu za Vašington. Ubrzo, avion menja pravac i predsednik lažne države
vraca se, preko Beca i Tirane u svoje gnezdo, na Kosovu. Interesantan je i trenutak
kada Specijalni sud podiže optužnicu, mada to nije zvanicno, vec se radi samo o
predlogu za podizanje optužnice, iako se za Tacija zna ko je i šta je radio.

Ova licemerna i zakasnela pravda, od koje opet nece biti ništa i verovatno ce se
pretvoriti u farsu, dolazi u trenutku kada Albanci i njihovi sponozori shvataju da
od priznanja nezavisnosti i ulaska tzv. Kosova u medunarodne institucije nema
ništa. Nema cak ni podrške na koju su navikli, iz Vašingtona. Dolaskom Trampa,
nesumnjivo je da se politika SAD promenila, a kako, zašto i u kom pravcu, kao i
kakve strukture stoje iza žestokog rata establišmenta u najmocnijoj zemlji sveta,
najverovatnije ce nam ostati nepoznato.
Ekonomsko rešenje

No, vratimo se Kosovu. Predlog Amerike nije politicko rešenje. Dakle, nema
pritiska, nema zavrtanja ruke nijednoj strani, nema bombardovanja, podrške
teroristima iz OVK i nema nezavisnosti za Albance. Ima samo mogucnosti saradnje,
razvoja ekonomije i nastavka dijaloga koji bi eventualno u buducnosti mogao da
donese politicko rešenje.

I zaista, teško je poverovati da ce se ikada pronaci politicko rešenje za Kosovo.

Sve i da se Srbi i Albanci dogovore, pitanje je kako bi na to reagovala npr.
Rusija. Ako bi Rusija pristala na neki dogovor i otvorila put Kosovu u UN, ostaje
Kina, koja to svakako ne bi ucinila zbog svojih interesa i principijelne politike.
Tu je i niz evropskih država koje nisu priznale Kosovo, a svakako najtvrda Španija,
ciji su zvanicnici odbacili mogucnost priznanja Kosova, cak iako bi to uradila
Srbija. Na kraju krajeva, svi mogu da se okrenu, ali cinjenica je da kosovsko
pitanje ne može biti rešeno dok god Srbija ne odustane od svog prava na južnu
pokrajinu.

I sada, dolazimo do niza mocnih struktura kojima ne odgovara nikakva vrsta ugovora,
a pogotovo ne ekonomski ugovor po modelu Šenžena koji ce omoguciti ekonomski
razvoj, posledicno i razvoj odredene svesti kod Srba i Albanaca o benefitu takve
saradnje, ali koji, na neki nacin, implicira i politicko rešenje. Šenžen model je
ugovor koji se potpisuje u okviru jedne države i podrazumeva formiranje razlicitog
pravnog poretka na jednom delu njene teritorije. U prvom slucaju, to je bila Kina.
U ovom slucaju, to je Srbija.
Paralelni centri moci

Diplomata i bivši ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanovic kaže da je

Amerikancima teško verovati jer su oni i napravili Kosovo, te da do secesije ne bi
ni došlo, da nije bilo da nije bilo njihove želje i geopolitike.
Na pitanje u kojoj se meri americka politika prema Balkanu promenila, sagovornik
kaže:

– Dolaskom Trampa da li se promenilo? Teško je to reci, jer on ulazi u izbore za

sledeci mandat, u protekle cetiri godine nije uspeo da pohvata sve poluge
upravljanja SAD. U mnogo prilika se pokazao veliki uticaj duboke države. Tamo
paralelno egzistiraju dva centra moci, jedan konstitucionalni i zasnovan na Ustavu,
i drugi, koji je izvan Ustava, ali raspolaže ogromnom moci. Tramp je prilikom
inauguracije saopštio da svaka država treba da ima svoje interese na prvom mestu,
da Amerika nece odredivati vlade drugih zemalja i mešati se u politiku, ali to, ako
je bilo iskreno, nije postalo georealnost, nije postalo stvarnost.

Jovanovic kaže da je teško praviti dalekosežne zakljucke na osnovu izjava Grenela i

njegovog saopštenja da želi neki Šenžen sistem, odnosno dva sistema.

– Pitanje je šta podrazumeva pod tim, možda naše rukovodstvo države raspolaže
bližim, konkretnim informacijama o tome šta sadrži ta ideja Grenela. Ali što se
javnosti tice, nemamo dovoljno elemenata da slažemo pricu, da li je dobro ili loše
za Srbiju. Možemo da pretpostavimo da ima onih koji su se zakacili za tu ideju, ali
to je klimav teren, proizvoljno je tvrditi da on misli „jedna država Srbija, dva
sistema, jedan na Kosovu, jedan u drugom delu Srbije“. Zbog toga ne bi trebalo ici
prebrzo u sve to – upozorava Jovanovic.
Šahovska tabla i ruska zaledina

Vratimo se sada na ono što se dešavalo u Srbiji. Posetu ruskog ministra spoljnih
poslova Sergeja Lavrova obeležile su ukratko reci predsednika Srbije Aleksandra
Vucica da je dobio upozorenje od ruske strane i informacije da postoje odredeni
planovi koji se spremaju mimo znanja i dogovora sa Srbijom. Rusi su informacije
saopštili srpskom državnom vrhu, ali nije poznato da li su se upozorenja odnosila
na sastanak u Briselu ili Vašingtonu, ili što je još verovatnije, na oba.

Odlaskom u Moskvu, stvari su se znacajno promenile.

Predsednik Vucic je saopštio da je sastanak sa Putinom bio veoma uspešan i da je to

dobra vest za Srbiju. Nema sumnje da je Srbija pred odlazak na pregovore sa
americkim i evropskim zvanicnicima, obezbedila rusku zaledinu, tako da bilo kakvi
pritisci i nametnuta rešenja, ako ih uopšte i bude, nemaju nikakve šanse, a to je
tokom prethodnih godina postajalo sve jasnije.

Diplomatije zemlje u teškoj poziciji, kakva je Srbija, vodi se cesto po principu

šahovske igre, a upravo predsednik Vucic cesto poredi ovu igru i borbu koja se
odvija na medunarodnom planu.

Interesantno je i pisanje americkih medija o predsedniku Srbije. Najpre je AP

oznacio Vucica kao jednog od retkih lidera koji su dali podršku Trampu tokom krize
i nereda širom SAD. Nekoliko dana uoci najavljivanog sastanka u Beloj kuci, Njujork
tajms je pisao da ce doci i do zvanicnog susreta Trampa i Vucica. Iako je
informacija ubrzo demantovana, postaje jasno da je predsednik Srbije napravio
izvesne kontakte u samom vrhu americke vlasti, a podsetnik na to je i cinjenica da
se tokom nedavne posete SAD, susreo sa najuticajnijim ljudima Trampove
administracije.

Da se dešavaju stvari koje bi mogle ici na ruku Srbiji, pokazuje i najnovija izjava
predsednika Srbije u kojoj navodi da bi reizbor Trampa bio u vecem interesu Srbije.

– Ne verujem u velike promene americke politike, ali verujem u male promene u

americkoj politici, što bi za Srbiju bilo od ogromnog znacaja – rekao je Vucic.

On je dodao da ne može da govori o detaljima jer bi poziciju Srbije ucinio lošijom

i jer bih americke partnere doveo u nezavidan položaj.

Politicki analiticar i novinar Milovan Jovanovic kaže da ce rešavanje kosovskog

pitanja iskljucivo zavisiti od SAD jer nesposobna, korumpirana i kompromitovana
briselska administracija nije u stanju ništa da uradi, a ovo se na neki nacin
potvrdilo Grenelovim planom.

– Nerešen kosovski problem je najveci rizik i pretnja za Srbiju. Naše rukovodstvo

se ponaša odgovorno, strpljivo, pametno i mudro. Prvi put u poslednjih 30 godina
kosovski Albanci dobijaju ozbiljna upozorenja od najmocnije zemlje sveta SAD, dok
se istovremeno naša zemlja tretira kao konstruktivan i kredibilan partner – kaže
Jovanovic.

On je posebno naglasio veliku promenu u pristupu srpske diplomatije i doprinos

predsednika Srbije u izgradnji boljih odnosa sa SAD.

– Srbija i njen predsednik uspeli su da ostvare odlicne odnose sa ljudima iz

Trampove administracije, ali treba istaci i da predsednik Vucic ima sjajan odnos i
sa Džo Bajdenom što je veoma važno za našu zemlju. Srbija mora da se trudi da
svakim danom što više unapreduje odnose i sa demokratama, i sa republikancima, a to
nije nimalo lako – rekao je Jovanovic.
Svi cekaju Trampov pad

Medutim, deluje da medunarodne strukture, ali i mocnici iz senke u Vašingtonu

cekaju da Tramp padne.

Srpsko-americki publicista, spoljnopoliticki analiticar i istoricar Srda Trifkovic

veruje da ce se protesti smiriti, ali nema nikakve nedoumice da se radi o
orkestriranoj kampanji mocnika tzv. duboke države protiv Donalda Trampa.

– Trampa su od pocetka sabotirali. Najpre preko tajnih službi ciji su celni ljudi
postavljeni od strane establišmenta Demokratske stranke. To je rezultiralo istragom
o navodnoj vezi Trampa sa Rusima, a kada je taj pokušaj propao, pokrenut je proces
impicmenta, odnosno opoziva predsednika SAD. Sve to navodno zbog Trampovog
razgovora sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim gde je tražio da se pokrene istraga
protiv fimre u kojoj je radio Bajdenov sin, a onda se ispostavilo da je zapravo
Bajden upleten u mrežu korpucije jer je direktno tražio smenjivanje ukrajinskog
državnog tužioca – rekao je Trifkovic.

Trifkovic kaže da ce mocnici iz duboke države ovog puta upotrebiti sva raspoloživa
sredstva kako bi se ponovo našli na poziciji sa koje mogu da upravljaju sudbinom
sveta i SAD.

– Tramp je uspeo da dode na vlast jer su se pripadnici duboke države u svojoj

bahatosti opustili, ubedeni u ubedjivu pobedu Hilari Klinton. To ih je koštalo pre
cetiri godine, ali zato se sada nece libiti da upotrebe sva sredstva kako bi se
njihove strukture vratile na vlast.

U slucaju pobede Bajdena, Srbija nema cemu dobrom da se nada, smatra Trifkovic, dok
bi, u slucaju reizbora aktuelnog predsednika SAD, moglo da dode do nešto
kreativnijeg rešenja kosovskog pitanja.

– U slucaju Trampove pobede, vrlo je verovatno da ce Grenel zauzeti visok položaj.

Oni su izrazili odredeni stepen trezvenosti i razumevanja za interese Srbije.
Grenelova izjava o mogucnosti promene granica izazvala je veliko negodovanje Angele
Merkel, briselskog establišmenta, ali i cinovništva u SAD koji je mahom iz
demokratske nomenklature – ispricao je Trfikovic.
Tramp protiv Merkelove
Bivši šef diplomatije SRJ, u vreme izbijanja kosovske krize i NATO agresije 1999.
godine, Živadin Jovanovic kaže da postoji jasna i vidljiva podela izmedu politike
EU koju predvodi Nemacka i planova zvanicnog Stejt departmenta.

– Istina je to da Amerika ne deli Nemacku politiku i Tramp se ne slaže sa

Merkelovom ni oko cega, pa ni oko Kosova. To nije bilo tako ranije, danas je
ocigledno latentniji sukob politika i ciljeva izmedu Vašingtona i Berlina. Za nas
je to važno jer se otvara prostor za dalji napredak. Prvo je nastala jedna crta
koja je bila po principu Zapad – Istok, sada se vidi da Zapad ima dve geopoliticke
kolone: Jedna je americka, druga je nemacka. Nemacka znaci i politika EU. Ako je
neka Francuska u toj Uniji, to znaci da i ona vodi pronemacku politiku, nema
samostalnu politiku. To je sve nemacka politika koji potpisuju unutar svojih
interesa.
Ko je minirao sastanak u Beloj kuci?

Kako deluje to što se sastanak u Vašingtonu otkazao tako naprasno?

– Tu vidim ulogu duboke države. Sad oni koji podržavaju secesiju KiM i koji uopšte,
žele da oslabe Srbiju, samo su oni pustili da se objavi ta optužnica. To je
optužnica u kondicionalu, to nije ni optužnica, a daleko od toga da je pokrenut
postupak, a još dalje da odemo da ga osude… Kada je Bela kuca izašla sa planom, taj
plan je ometen. Ko je mogao taj plan da omete? Samo duboka država. Mislim da u
ovome ima prstiju duboke države, da oni koji podržavaju secesiju sada optužuju
Tacija kao nosioca secesije i kao kriminalca da bi našli razlog da Priština ne može
da ide na pregovore. Objavljivanjem te optužnice sprecena je realizacija plana Bele
kuce. Kome to koristi, a kome šteti… Može po posledicama da se zakljuci ko je to
uradio. To je neko kome ne odgovara da se menja politika Klintona, Olbrajtove i
Blera, to je moja pretpostavka. Neko ko je želeo da ošamari Belu kucu. Tu su se
našli duboka država, Priština i Velika Britanija na istoj strani – zakljucuje
Jovanovic.

On kaže da Srbija ne treba da se nada bilo kakvoj pravdi.

– Mi ne treba da se nadamo bilo kakvom ishodu pravde, od cele optužnice protiv

Haradinaja i Veseljija, i to nije zvanicna optužnica. To je nelegalno objavljeno,
jer još nije osnažena optužnica, overena. Poenta je da se narod obmane, deluje mi
dobro što je iz našeg vrha receno: Cekajte, nije to neka velika, važna cinjenica
koja utice na politiku Srbije.
Poruka na Vidovdan

Jovanovic izražava nadu da ce se poruka predsednika Vucica na Vidovdan obistiniti.

– Ja bih voleo da bude ovako kako je predsednik Vucic rekao u poruci povodom
Vidovdana, gde je rekao da je naša sudbina u našim rukama. Da se ne obaziremo na to
šta hoce Tramp, Merkelova, Makron. Mislim da treba da se uzdamo u svoju
principijelnu poziciju i oslonimo na principe povelje UN, na Medunarodno pravo i
Rezoluciju 1244. To treba da bude u osnovi – kaže Jovanovic.

On upozorava da Srbija ne sme nikom verovati.

– Tramp želi da njemu neko rešenje ili pomak bude prilog za reizbor, on želi da ima
neki uspeh zvao se on Šenžen ili ovako, onako. Želi da može da zakaci za rever
uspeh pre izbora u novembru. Pritom, jasna je stvar da Tramp želi neki pomak po
pitanju Kosova koji koristi njegovim izbornim šansama. Merkelova želi da kruniše
politicku karijeru rešenjem za KiM u vidu dve Nemacke. Kad Srbija zakljuci sporazum
na osnovu koga ce omoguciti KiM clanstvo u UN, a nece formalno reci priznajemo
Kosovo. Nemacka želi soluciju koju ce Priština i Zapad okarakterisati kao priznanje
nezavisnosti, a istovremeno želi da Srbija ostane tu i kaže: Mi nismo priznali
Kosovo i Metohiju. Taj sporazum svako može da interpretira na svoj nacin. Jasno je
da bi to bilo priznanje i u smislu faktickog stanja i u smilsu pravnog karaktera.
Makron ima duboko podeljeno društvo i sada svega oko 20 procenata podrške na
unutrašnjem planu. Želi da se umeša u to kao da je doprineo citavom sporazumu i da
ima uspeh na unutrašnjem planu. Svako preko Kosova želi da postigne uspeh na
domacem terenu. Tramp, Merkelova i Makron, žele da iskoriste Kosovo kao predmet za
potkusurivanje. Jedan u izborima, druga u završetku karijere da dobije krunu kao
kraljica i treci Makron, da sredi rovitu unutrašnju situaciju. To bi bila velika
šteta, da Srbija prihvati i ima tu još nešto što bi bio uspeh za pomenute
politicare a to je: Kad bi Srbija potpisala taj sporazum, onda ne bi bilo razloga
da pet clanica EU odbijaju priznanje. Jer ako je Srbija saglasna, ona se pomirila
sa tim i ne možemo da budemo veci pop od pape – prica Jovanovic.

Intresantno je da, plan Nemacke o rešavanju pitanja Kosova po modelu dve nemacke,
na neki cudan i simbolican nacin deluje kao nemacka osveta Jugoslaviji, odnosno
Srbiji.
Jedini adut Srbije

Jovanovic posebno upozorava na cinjenicu da neka nova vlast u Srbiji može pogaziti
princip neutralnosti naše zemlje.

– Onog casa kad Srbija potpiše sporazum za koji se Nemacka zalaže, Stoltenberg i
NATO to primaju kao naš poziv da se pridružimo NATO. Tada NATO ne bi bio na KiM po
odluci Saveta bezbednosti, vec preko aranžmana koji je potpisan. Tog trenutka više
nema šanse, nikakve za takozvani formalni vojno-neutralni položaj Srbije. Sadašnja
vlada ce insistirati na vojnoj neutralnosti, ali nece doveka biti na vlasti, lako
mogu da se iskonstruišu dogadaji po nalogu Zapada, da na vlast dode neko ko ce
jednostavno potpisati ulazak u NATO – kaže Jovanovic i porucuje:

– Jedina brana za nezavisnu, slobodnu i suverenu Srbiju je ostanak na Rezoluciji

1244. Ako neko ne želi taj dokument, a ne žele ga u NATO-u ni u Prištini, to onda
samo potvrduje da je to argument na našoj strani i najveci adut Srbije.

..

komentari
..

sve je logicno ali trampov pad oni nece gledati,a to menja mnogo toga.Ako ne uspeju
da odstrane trampa u USA pocinje odmah haos a možda i pre izbora ako zakljuce da ne
mogu ni da ih našteluju nekažnjeno.(a tramp im sigurno nece pomoci u
tome).rešavanje kosova je pre svega vezano sa rešavanjem tzv.duboke države u uSa
jer ga je ona i stvorila i ne samo kosovo i SVA današnja politicka i vojna žarišta
po svetu,sve je vazano sa njima i njihovim kamarilama kako u americi tako i svuda
po svetu.(mi ovde imamo priliku da gledamo KO nam je sa strane poslata i odabrana
kamarila koja samo ceka priliku da uzjaše vlast, nebitno na koji nacin, a i videli
smo da sve manje uzimaju u obzir bilo kakve legalne metode i zato delovanje nekih
likova ovde poprima obeležja teroristickih organizacija a ne politickih stranaka,
što je u stvari vlo dobro za ostatak naroda, pošto svi možemo sami da procenimo ko
je ko.Izabrali su za srbiju nepouzdane i nesposobne papke a pri tome mi imamo SVI
vrlo sveža secanja na mnoge laži i ujdurme koje smo,progutali ili videli
dosada,malo teže je ovde više prodavati politiku duboke države sa zapada).Sve ce se
rešavati na jesen u USA i zato je i kosovski razgovor u beloj kuci miniran, jer
duboka država jednostavno nema resurse da spreci trampa u toj prici a ne žele da mu
dozvole ni najmanje poentiranje pred izbore, i time su sasvim jasno stavili na
znanje trampu ko su šiptari i ciji su oni prijatelji i finansijeri, ako mu to dosad
nije bilo jasno SAD mu je jasno:) To OBECAVA vrlo teške dane za šiptarsku narko
mafiju u SKOROJ BUDUCNOSTI.Mislim i koliko cujem, prica ce poceti u ŠVAJCARSKOJ:) i
na pocetku ce imati veze sa PARAMA:)a POSLE, ko zna gde ce to sve da ode....Vec
krajem jula ce poceti prve medijske price u vezi narko kartela u evropi a mnogima u
samoj evropi to ce DOBRO DOCI da se obracunaju sa jatacima kosovske narko mafije na
vrhu nekih država u EU:) malta je samo pocetak a bern ce biti otvaranje cele užasne
istine oko kosovske mafije.

Poštovani Živadin Jovanović dobro i opširno objašnjava novonastalu situaciju oko

Kosova. Ali je napravio dva propusta pri objašnjenju, što može dovesti u sumnju
njegove dobre namere. ……………Jovanović pravi zamešateljstvo i deli Zapad na dve
geopolitičke kolone: „Jedna je američka, druga je nemačka“. Malo morgen, kaže da
„Francuska vodi pronemačku politiku, nema samostalnu politiku“. Glup zaključak, a
trebalo bi da glasi ovako: Francuska vodi Sorošoidnu politiku, Nemačka vodi
Sorošoidnu politiku, Evropska Unija vodi Sorošoidnu politiku (civilnog društva). To
bi bila prva geopolitička kolona. Druga geopolitička kolona bi bila Američka kolona
koja se sastoji iz dva dela: Prvi deo vodi Sorošoidnu politiku (Duboka Država),
drugi deo vodi Američku politiku (Donald Tramp). Da je Jovanović podelu i
objašnjenje ovih sukoba uradio ovako uvođenjem pojma „sorošoid“, svima bi bio jasan
taj geopolitički sukob, i niko ne bi mogao da posumnja da Živadin Jovanović nešto
muti i štiti sorošoide kao tabu temu. ……………Ona doskočica Živadina Jovanovića „ne
možemo da budemo veći pop od pape“ je veoma neprimerena. Za Jovanovića je Papa veći
od Popa, jeste za komunjare i ekumeniste je oduvek Papa bio veći od Popa. Ali Srbi
nemaju tu poslovicu u svom jezičkom opusu, zato što je neprimereno bilo kakvo
upoređenja srpskog Popa sa Antihristom, ma koliko se papoekumenista tu trudio
poklanjajući srpskim popovima čak i papoprstenje. Pa onda angažovati ugledne Srbe
da glatko insistiraju da „ne možemo da budemo veći pop od pape“.