1.

Šta je GPU

GPU je skraćenica od engleske reči “Graphics Processing Unit” što znači “jedinica za obradu
grafike”.  Kada se prevede GPU skraćenica svima je verovatno jasno čemu onda služi ova
komponenta. Dakle radi se o čipu koji je zadužen isključivo za obradu grafičkih procesa odnosno
prikaza slike na ekran telefona ili tablet računara.

Iako je procesor (CPU) nezavisan od grafičkog čipa (GPU) jer ne obavlja nikakve grafičke
procese, često se dešava da CPU i GPU moraju raditi upareno kako bi se dobio fluidan rad

GPU se najviše aktivira kada korisnici koriste neke igrice ili aplikacije koje daju prikaz u 3D orijentaciji. U
tim situacijama procesor bude opterećen procesima obrade zadatih informacija igrice i korisnika
telefona, a GPU obradom informacija zadatih baš od strane procesora gde se na kraju sve to manifestuje
fluidnim radom igrice/aplikacije i prikazom iste na ekranu uređaja

Šta u prevodu sve ovo znači? Kada biste koristili GPU čip umesto procesora, telefon bi bio neverovatno
spor. Isto bi se desilo u suprotnom slučaju, što znači da ove dve komponente imaju totalno različitu
arhitekturu koja je napravljena da obrađuje unapred određene operacije. Znači jako je slično sa
postavkom komponenti računara:
GPU = Grafička kartica >>> Bolje performanse igrica i bolji 3D prikaz slike

CPU = Intel, AMD >>> Bolje performanse operativnog sistema i klasičnih programa.

Tipovi GPU

Za razliku od računara gde se mogu naći integrisane grafike i one koje se naknadno kače na
ploču, na Android telefonima je situacija malo drugačija. Često se dešava da su grafike na
telefonu integrisane u okviru samog procesora. Primera radi Snapdragon 810 procesor
podrazumeva integrisanu Adreno 430 grafiku, što znači da GPU u ovom slučaju ne koristi
posvećenu RAM memoriju već onu koju sistem koristi.

Nije da ne postoje hibridne grafike za Android uređaje ali ih svakako slabo viđamo. Te grafike
koriste posebno posvećenu RAM memoriju ali i onu koju sistem koriste

Kako GPU radi

Za razliku od glavnog procesora koji uvek ima par aktivnih jezgra po punoj brzini, GPU ima više
aktivnih jezgra ali pri nižoj brzini. Sva ta jezgra koja pri nižoj brzini rade u suštini imaju samo
dve funkcije: obrada piksela (eng. pixels) i temena (eng. vertex)

Procesi temena se u suštini vrte oko komunikacije sa sistemom i njegovih kordinata. GPU
obavlja geometrijsko računanje kako bi se reproduktovao dimenzionalan interaktivni prostor na
ekranu uređaja. Rezultat ovih operacija i procesa GPU grafike je imitacija trodimenzijalnog
prikaza i interakcije tokom igranja igrica
Procesi piksela odnosno grafika koju mi vidimo je veoma kompleksna operacija koja zahteva
mnogo više snage i obrade u odnosu na procese temena. Procesi piksela obrađuju prikaz
nekoliko slojeva ilustracije i primenjuje neophodne efekte radi kreiranja naprednih teksturaDakle
procesi piksela obuhvata gomilu nekih grafičkih obrada i procesa koji su zaslužni za što bolji i
realniji prikaz slike na ekranu. Sve ovo što smo mi sada opisali se obavlja preko milion puta u
toku sekunde dok igrate neku igricu. Sada znate razlog zagrejavanja telefona tokom igranja
igrica.

Ako vam ovo možda zvuči komplikovano verujte nam da je detaljnija slika o tome kako
funkcioniše GPU još komplikovanija. No ako par puta pročitate ovo što smo napisali možda vam
sve bude barem malo jasnije.

GRAFIČKA KARTICA
Slika na ekranu monitora napravljena je od sitnih tačkica, koje nazivamo pikselima. Monitor
prikazuje više od milion piksela, a računar je tu da bi označio boju i intenzitet svakog piksela i to
tako da zajedno čine odgovarajuću sliku na ekranu. Da bi to učinio potrebna mu je grafička
kartica (na matičnoj ploči ili u posebnom funkcionalnom bloku) koja će binarne podatke
procesora pretvoriti u sliku.

Procesor izvršava aplikaciju koja u sebi sadrži neophodne informacije za stvaranje slike na
ekranu. Procesor nema mogućnosti da izvrši složene grafičke operacije koje stvaraju sliku na
ekranu,zato ove informacije predaje grafičkoj kartici,koja će odraditi taj posao za njega.  Da bi se
stvorila 3D slika, potrebno je da grafička kartica najpre napravi ram od pravih linija, a zatim da
obavi rasterizaciju (popunjavanje tog rama pikselima koji nedostaju. Grafička kartica pikselima
zatim dodeljuje boju, intenzitet i teksturu a  zatim takvu informaciju šalje monitoru putem kabla.
Za grafički veoma zahtevne igrice, grafička kartica ovaj proces ponavlja oko 60 puta u sekundi.

Osnovni delovi grafičke kartice

 Veza sa matičnom pločom za prenos podataka i struje (AGP,PCIexpress)

 Grafički procesor (GPU)-koji radi zahtevne operacije radi stvaranja slike na ekranu
 Memorija za čuvanje informacija o svakom pikselu i privremeno čuvanje završenih slika
 Konektori za monitor (VGA,DVI,ViVo)

Grafički procesor i memorija

Grafička kartica je štampana ploča, koja u sebi sadrži procesor i memoriju. Takođe ona u sebi
sadrži i BIOS čip, koji čuva informacije o osnovnim podešavanjima kartice i vrši startnu proveru
video memorije, ulaznih i izlaznih konekcija. Grafički procesor je veoma sličan procesoru
računara, ali je njegova arhitektura specijalno dizajnirana za izvršavanje složenih matematičkih i
geometrijskih funkcija koje su neophodne za renderovanje slika (stvaranje rama 3D
slike+rasterizaciju). Neke veoma brze grafičke kartice imaju procesor sa mnogo više tranzistora
od procesora srednje klase. Grafički procesor se zato jako zagreva pa je obično postavljen ili
ispod heat sink hladnjaka ili ispod kulera.
Kao dodatak složenoj arhitekturi grafičkih procesora, oni koriste i specijalne programe koji im
pomažu pri analizi i obradi podataka. ATI  i nVidia proizvode najviše grafičkih procesora na
tržištu i obe kompanije su razvile svoje metode za poboljšanje performansi grafičkih procesora
(za poboljšanje izgleda 3D objekata,za njihovo uklapanje u ostatak slike, za prijanjanje boje uz
objekte, za senčenje,teksture i paterne).

DirectX i Open GL su aplikacioni programski paketi, API (Application Programming Interface)-

i. API paketi pomažu hardveru i softveru da lakše i brže komuniciraju tako što obezbeđuje
instrukcije koje se koriste za kompleksne zadatke kao što je 3D renderovanje. Programi i igrice
se optimizuju pri razvoju za specifični API paket (to znači da se programeri koji razvijaju neke
igrice ili softverske alate oslanjaju na već postojeće instrukcije unutar ovih paketa (a sve u cilju
da ih ne bi ponovo iz početka pisali)).Zbog ovog novije igrice često zahtevaju update-ovane
verzije DirectX ili Open GL kontrola da bi se mogle ispravno izvršavati. API se razlikuju od
drajvera, koji omogućavaju hardveru da komunicira sa operativnim sistemom. Da bi API mogli
pravilno da rade,moraju se update-ovati i drajveri za grafičku karticu.

VRAM (Video RAM) služi za čuvanje informacija o svakom pikselu (njegovoj boji, lokaciji na
ekranu). Deo VRAM-a služi i kao Frame Buffer, za čuvanje gotovih slika koje treba da se pojave
na ekranu. VRAM radi na veoma velikim brzinama i ova vrsta RAM-a je dvoportna, što znači da
se u isto vreme mogu čitati i upisivati podaci u nju. VRAM je direktno povezan sa digitalno-
analognim konvertorom (DAC). Ovaj konvertor, prevodi binarne podatke u analogne koje
monitor može da koristi. Neke grafičke kartice imaju više D/A konvertora, koji mogu da
poboljšaju performanse kartice i da omoguće priključivanje više od jednog monitora.D/A
konvertori šalju konačnu sliku do monitora putem kabla.

Input/ Output

Grafičke kartice se sa računarom povezuju preko matične ploče, koja im prenosi struju potrebnu
za pravilan rad i obezbeđuje im komunikaciju sa procesorom. Novije grafičke kartice zahtevaju
posebno napajanje, koje ne ide preko matične već direktno od napajanja. Veze sa matičnom
pločom su preko portova Advanced graphics port (AGP) i PCI Express (PCIe). PCIe je noviji
port pomoću koga se podaci brže prenose između grafičke i matične, ona može da podrži i
uparene grafičke kartice u Crossfire ili SLI tehnologiji.Većina grafičkih kartica ima dva
priključka za monitore: DVI (koji se koristi za LCD monitore) i VGA (koji se koristi za CRT
monitore). Neke grafičke kartice imaju dva DVI konektora (pri čemu se CRT monitori
priključuju preko adaptera).Obično se koristi samo jedan priključak za monitor,međutim garfičke
kartice mogu priključiti dva monitora pri čemu se slika raspodeljuje na dva ekrana (dual head
capability). Kod nekih PCIe kartica je moguće priključiti do četiri monitora. Neke kartice mogu
imati još i TV izlaz za TV ili video, ViVo (video in/video out) za analogne video kamere ili
FireWire ili USB za digitalne kamere.

Odabir grafičke kartice

Postoje bitne osobine koje je potrebno sagledati pri odabiru grafičke kartice:GPU brzina (MHz),
veličina magistrale podataka (bits), količina slobodne memorije (MB), brzina memorije (MHz),
propusnost memorije (GB/s), DAC brzina (MHz).
Jedna od značajnijih osobina je i FPS(Frames per second), koja opisuje koliko kompletnih slika
garafička kartica može da prikaže u sekundi. Ljudsko oko je u mogućnosti da registruje 25 slika
u sekundi(50 poluslika), ali neke igrice da bi obezbedile da se animacije neprekidno odvijaju
zahtevaju bar 60 slika u sekundi (ovo je naročito izraženo kod brzih akcionih igrica)