Nalaženje partnera u onlajn i oflajn svetu: razlike u vrednovanju tipova ljubavi i odnosa, traženju

senzacija i self konceptu

Apstrakt

U ovom istraživanju bavimo se razlikama u vrednovanju različitih tipova ljubavi i

odnosa, traženju senzacija i u nekim domenima self koncepta između ljudi koji partnere nalaze
isključivo onlajn, onlajn i oflajn i onih koji ih upoznaju isključivo uživo, tj. oflajn. Ovo
istraživanje je obavljeno putem interneta koristeći lančani uzorak (N=393) ispitanika koji nisu u
vezi. Pokazalo se da način nalaženja potencijalnih partnera nije povezan sa vrednovanjem
različitih tipova ljubavi, kao ni sa preferiranim tipom odnosa. Žene, više od muškaraca, vrednuju
intimnost u vezama, dok na ostale dve dimenzije (strast i odanost) nije bilo razlika. Što se tiče
traženja senzacija, više skorove ostvarili su oni traže potencijalne partnere isključivo onlajn, u
poređenju sa onima koji ih traže i oflajn i onlajn i isključivo oflajn. Takođe smo utvrdili da oni
koji partnere nalaze i onlajn i oflajn ostvaruju više rezultate na proceni sopstvenih sportskih
sposobnosti od onih koji partnere nalaze isključivo onlajn i isključivo oflajn.

Ključne reči: Trodelna teorija ljubavi, Traženje senzacija, Self-Atributi, nalaženje partnera
 Uvod

Tehnološki razvoj je omogućio potpuno novi vid upoznavanja potencijalnih partnera.

Onlajn dejting predstavlja dobar, za neke i superiorniji način upoznavanja jer olakšava nalaženje
više opcija pružajući širi repertoar potencijalnih partnera i omogućavajući onlajn komunikaciju i
pre nalaženja u realnom svetu. Uprkos mnogim prednostima i dalje se održava negativno
mišljenje prema ljudima koji koriste ovakve vidove nalaženja partnera, a naš cilj je da utvrdimo
da li se oni zaista bitno razlikuju od ljudi koji partnere nalaze na druge načine.

Korišćenje onlajn dejting sajtova i aplikacija

Onlajn dejting sajtove najčešće koriste ljudi između 30 i 50 godina (Valkenburg & Peter,
2007), dok su korisnici Tindera u proseku mlađi i imaju između 25 i 34 godine (Smith &
Duggan, 2013). Samter i saradnici (2017) smatraju da teorija upotrebe i gratifikacija nudi
odgovor na pitanje zašto su odrasli u nastajanju tako strasni korisnici Tindera, a ona istovremeno
objašnjava i generalno korišćenje dejting sajtova i aplikacija. Ova teorija naglašava kako ljudi
koriste određene vidove mas-medija da zadovolje potrebe i želje koje su u vezi sa fizičkim,
socijalnim i psihosocijalnim gratifikacijama i mogu biti specifične za fazu razvoja ili ličnost
osobe (Katz i sar., 1973). Fizičke gratifikacije koje se traže u medijima mogu da se odnose na
seksualno zadovoljstvo za kojim postoji povećana potreba tokom prelaska u odraslo doba (Van
De Wiele and Tong, 2014), tako da motivacija za postizanjem seksualnog zadovoljstva može da
podstiče korišćenje onlajn dejting sajtova ili aplikacija kod mladih. Socijalne gratifikacije su
povezane sa potrebama koje se odnose na sklapanje novih prijateljstava i nalaženje romantičnog
partnera (Park i sar., 2009). Odrasli u nastajanju žele da ostvare svoje prve dugoročne veze i u
većoj meri vrednuju privrženost u socijalnim vezama, a onlajn mediji im pomažu da ostvare
svoje težnje (Van De Wiele and Tong, 2014, Sumter, Valkenburg & Peter, 2013). A što se
psihosocijalnih grafitikacija tiče, dejting aplikacije se koriste radi zadovoljenja potrebe za
senzacijama, potreba povezanih sa samopoštovanjem i radi zadovoljenja potrebe za
(seksualnom) komunikacijom bez spacijalnih i socijalnih ograničenja (Van De Wiele and Tong,
2014; Nesi and Prinstein, 2015; Couch and Liamputtong, 2008).
Gatter i Hodkinson nisu pronašli razlike u motivaciji za korišćenje dejting aplikacija
između ljudi koji koriste Tinder i onih koji koriste druga onlajn sredstva za nalaženje partnera,
što sugeriše da ih koriste iz sličnih razloga (Gatter & Hodkinson, 2016), a nisu pronašli ni razlike
u samopouzdanju niti u socijabilnosti između ovih grupa, kao ni u odnosu na one koji partnere
nalaze oflajn (Gatter & Hodkinson, 2016), mada Carpenter i McEvan prijavljuju da su korisnici
mobilnih dejting aplikacija impulsivniji, socijabilniji i zainteresovaniji za seks u poređenju sa
onima koji ih ne koriste (Carpenter & McEwan, 2016). Razlog za manjak razlika u studiji Gatter-
a i Hodkins-a može biti nedovoljno velik uzorak ispitanika (n=75), koji je, kako i autori sami
navode, mogao da utiče na rezultate (Gatter & Hodkinson, 2016). Samter i saradnici su utvrdili
da postoji šest vrsta motivacije za korišćenje Tindera kod odraslih u nastajanju: ljubav,
neobavezni seks, jednostavnost komunikacije, self-validacija, uzbuđenje i trend (Sumter,
Vandenbosch & Ligtenberg, 2017), a pokazali su i da je potreba za ljubavlju veći podsticaj za
korišćenje Tindera od motivacije za pronalaženjem neobaveznog seksa (Sumter, Vandenbosch &
Ligtenberg, 2017). Ranzini i Luc govore o sličnim motivima: seks, prijateljstva, veze, putovanja,
self-validacija i zabava (Ranzini & Lutz, 2016). Kada je u pitanju motivacija za korišćenje
Tindera, muškarci prijavljuju veću motivaciju za neobaveznim seksom, jednostavnošću
komunikacije, uzbuđenjem, putovanjima i traženju veza kao podsticaj za korišćenje Tindera od
žena, dok žene prijavljuju veću motivaciju za sklapanjem prijateljstava i self-validacijom kao
podsticaj (Sumter, Vandenbosch & Ligtenberg, 2017; Ranzini & Lutz, 2016). Tinder korisnici
prijavljuju niže nivoe zadovoljstva svojim licem i telom, doživljavaju viši nivo stida zbog svog
tela i više su fokusirani na svoja tela kao seksualne objekte (Strubel & Petrie, 2017). Slobodni
Tinder korisnici su ekstraverzniji i otvoreniji za nova iskustva od slobodnih ljudi koji ga ne
koriste, dok je situacija obrnuta što se tiče savesnosti (Timmermans & De Caluwé, 2017).

Vrednovanje različitih tipova ljubavi i odnosa

Trodelna teorija ljubavi je pokazala da ljubav nema isto značenje za dve različite osobe i
zašto određene ljubavi traju, a druge brzo iščeznu. Trodelna teorija ljubavi podrazumeva da
ljubav može da se razume na osnovu tri komponente: intimnosti, strasti i odanosti, a svaka
komponenta predstavlja različit aspekt ljubavi (Sternberg, 1986). Intimnost se odnosi na osećanje
bliskosti i povezanosti u ljubavnim vezama i velikim delom proizlazi iz emotivne investiranosti u
vezu, strast se odnosi na nagone koji dovode do romanse, fizičke privlačnosti, seksualne
konzumacije i sličnih fenomena u ljubavnim vezama, a uglavnom proizlazi iz učešća motivacije
u vezi, a odanost se odnosi na dve odluke: kratkoročnu, da se neko drugi voli i dugoročnu, da se
ta ljubav održi i velikim delom proizlazi iz kognitivne odluke i privrženosti vezi. Što se tiče
rodnih razlika, žene više vrednuju intimnost od muškaraca, dok u pogledu druge dve
komponente ne postoje razlike.
Ljudi se razlikuju i prema seksualnim strategijama pri stupanju u polni odnos. Dugoročne
seksualne strategije su usmerene na ostvarivanje dugoročnih veza i sklapanje braka, dok su
kratkoročne usmerene na stupanje u polne odnose bez međusobnih obaveza. Iako i muškarci i
žene praktikuju obe strategije, utvrđeno je da su muškarci skloniji kratkoročnim, a žene
dugoročnim strategijama (Buss & Schmitt, 1993). Pokazano je da muškarci, češće od žena, traže
partnere za neobavezni seks, bilo to u onlajn ili oflajn svetu i da ostvaruju više rezultate na skali
seksualne permisivnosti (Peter & Valkenburg, 2007; Clemens, Atkin & Krishnan, 2015; Gatter
& Hodkinson, 2016; Grello, Welsh, & Harper, 2006; Manning, Longmore, & Giordano, 2005).
Kao što je ranije navedeno, korisnici dejting sajtova i aplikacija ih koriste da bi zadovoljili
potrebe i želje koje su u vezi sa fizičkim, socijalnim i psihosocijalnim gratifikacijama (Katz i
sar., 1973). Traženja fizičkih i socijalnih gratifikacija mogu biti povezane sa Sternbergovim
komponentama ljubavi, tačnije, traženje fizičkih gratifikacija može biti u vezi sa komponentom
strasti, a traženje socijalnih sa intimnošću i odanošću, tako da možemo pretpostaviti da korisnici
onlajn dejting sajtova i aplikacija vrednuju sve tri komponente ljubavi u određenoj meri. Mladi
ostvaruju više skorove na skali seksualne permisivnosti i u mladosti, tačnije, u prelasku u odraslo
doba postoji povećana potreba za seksualnim zadovoljstvom (Gatter & Hodkinson, 2016). Više
od petine Tinder korisnika koji su se našli uživo sa nekim koga su upoznali preko Tindera su
imali vezu na jednu noć sa bar jednim korisnikom, skoro trećina korisnika koja se našla uživo sa
nekim koga je upoznala preko Tindera je imala neobavezne seksualne odnose sa bar jednim
korisnikom, a više od četvrtine oflajn Tinder susreta rezultira predanim vezama.

Traženje senzacija u kontekstu traženja potencijalnih partnera

Jedna od osobina koja se dovodi u vezu sa seksualnim ponašanjem je Traženje senzacija
(Zukerman, 2010). Pojam traženja senzacija Zuckerman objašnjava kao „osobinu definisanu kroz
traženje različitih, novih, kompleksnih i intenzivnih senzacija i iskustava i volja da se snose
fizičke, socijalne, legalne i finansijske posledice zarad doživljavanja takvih iskustava“
(Zuckerman, 1994, prema Chan, 2017). Smatra se da je neobavezni seks većim delom vezan za
seksualnu želju i njome motivisan (što je usko povezano sa Sternbergovim pojmom strasti),
uglavnom je bezličan i desi se samo jednom (Corriero & Tong, 2016, prema Chan 2017). Ljudi
sa velikom željom za doživljavanjem senzacija imaju permisivnije stavove prema seksualnom
ponašanju i veća je verovatnoća da će ulaziti u različite seksualne odnose sa većim brojem
partnera (Zukerman, 2010). Oni takođe pokazuju veću sklonost ka rizičnom ponašanju, u šta se
ubraja i rizično seksualno ponašanje, a ta ponašanja kasnije vide kao manje rizična, nasuprot
onima sa slabije izraženom željom za doživljavanjem senzacija (Hoyle et al, 2002). Ranija
istraživanja izdvajaju osobine kao što su: poverenje u druge ljude, traženje senzacija i korišćenje
interneta kao značajne prediktore za korišćenje onlajn dejting sajtova, (Donn & Sherman, 2002;
Kang & Hoffman, 2011; Peter & Valkenburg, 2007, prema Chan 2017). Chan navodi da ljudi
koji preko interneta traže neobavezne partnere imaju veću želju za doživljavanjem senzacija
(Peter & Valkenburg, 2007, prema Chan, 2017). Takođe je zaključio da su oni koji više teže
traženju senzacija uspešniji u traženju kako dugoročnih, tako i kratkoročnih veza (Chan, 2017).

Problem i hipoteze istraživanja

Cilj ovog rada je da saznamo koje tipove ljubavi naši ispitanici preferiraju i da li se ti
tipovi ljubavi razlikuju kod osoba koje koriste različite metode pronalaženja partnera, tj. nalaze
ih isključivo onlajn, isključivo oflajn ili na oba načina, kao i da utvrdimo da li se oni zaista
razlikuju prema načinu na koji doživljavaju sebe, prema traženju senzacija i preferiranoj vrsti
odnosa.
Hipoteze u vezi sa preferencijom različitih tipova ljubavi:
H1: Pretpostavljamo da će korisnici onlajn dejting sajtova i aplikacija ostvarivati više rezultate na
supskali strasti od ne-korisnika.
H2: Pretpostavljamo da neće postojati značajne razlike na supskali intimnosti između korisnika
onlajn dejting sajtova i aplikacija i ne-korisnika
H3: Pretpostavljamo da će korisnici onlajn dejting sajtova i aplikacija ostvarivati niže rezultate
na supskali odanosti od ne-korisnika
Hipoteze o traženju senzacija:
H4: Pretpostavljamo da će ispitanici koji koriste onlajn dejting sajtove i aplikacije ostvariti veći
rezultat na skali traženja senzacija od onih koji partnere traže oflajn.
H5: S obzirom da je želja za doživljavanjem senzacija uključuje rizična ponašanja (u šta spada i
rizično seksualno ponašanje), a Sterbergova supskala strasti uključuje i seksualnu privlačnost,
pretpostavljamo da će ispitanici koji ostvare veći skor na BSSS upitniku ostvariti i veći skor na
toj supskali.
H6: Pretpostavljamo da neće postojati značajna povezanost između skale Traženja senzacija i
Sternbergove supskale intimnosti
H7: Pretpostavljamo da neće postojati značajna povezanost između skale Traženja senzacija i
Sternbergove supskale odanosti
Hipoteze o preferiranim vrstama odnosa (kratkoročni/dugoročni):
H8: Što se tiče tipa odnosa koji se traži od partnera, pretpostavljamo da će korisnici dejting
sajtova i aplikacija više težiti ostvarivanju isključivo kratkoročnih odnosa, za razliku od onih koji
ih ne koriste.
Hipoteze u vezi sa self konceptom:
H9: Pretpostavljamo da će korisnici onlajn dejting sajtova i aplikacija procenjivati sebe socijalno
veštijim od ne-korisnika.
H10: Pretpostavljamo da će korisnici onlajn dejting sajtova i aplikacija biti manje zadovoljni
svojim izgledom, tj. da će procenjivati sebe manje fizički privlačnim od ne-korisnika.
H11: Pretpostavljamo da neće biti razlika u proceni sopstvene emocionalne stabilnosti između
korisnika onlajn dejting sajtova i aplikacija i onih koji partnere nalaze isključivo oflajn.
H12: Pretpostavljamo da će korisnici onlajn dejting sajtova i aplikacija procenjivati sebe manje
disciplinovanim od ne-korisnika.
Što se tiče procene ostalih self-atributa, dosadašnja istraživanja nam ne daju dovoljno
informacija za pretpostavke o razlikama između naših ciljnih grupa.
 Metod

Uzorak i procedura
Podaci su prikupljani za potrebe dve studije gde se jedna bavila ispitanicima koji su u
vezi ili braku, a druga onima koji nisu. U ovo istraživanje je putem interneta, tačnije društvenih
mreža poput Facebook-a i Instagram-a uključen prigodni, lančani uzorak ispitanika koji nisu u
vezi, starosti preko 18 godina. Regrutovanje ispitanika je izvršeno tokom proleća 2020. godine.
Ispitanici su pre popunjavanja onlajn ankete bili informisani o svrsi istraživanja i zagarantovanoj
anonimnosti i dali su saglasnost za učešće. U slučaju da su imali nekih dodatnih pitanja u vezi sa
istraživanjem, ispitanicima je data mogućnost da se obrate istraživačkom timu.
Uzorak se sastoji od 393 ispitanika od kojih je 65.1% ženskog pola. Starost ispitanika se
kreće u rasponu 18-41 godine, dok je prosečna starost 21.84 godine. 24.4% ispitanika traži
potencijalne partnere isključivo onlajn, 31.6% ispitanika ih traži isključivo oflajn, dok oba načina
nalaženja potencijalnih partnera praktikuje 44.0% ispitanika. 57.8% ispitanika preferira
isključivo dugoročni tip odnosa, a bilo dugoročni bilo kratkoročni tip preferira 42.2% ispitanika.

Varijable i instrumenti
U istraživanje je uključeno nekoliko nezavisnih sociodemografskih kategoričkih varijabli:
 Pol (muško, žensko, drugo);
 Način upoznavanja potencijalnih partnera (isključivo onlajn, isključivo oflajn, i onlajn i
oflajn), ponuđeni odgovori na pitanje na koje se ova varijabla odnosi bili su Tinder, Grindr,
Facebook, Instagram, druge društvene mreže i oflajn, a konačna tri nivoa su formirana tako
što su ispitanici koji su izabrali samo društvene mreže svrstani u isključivo onlajn nivo, oni
koji su izabrali oflajn opciju svrstani u oflajn nivo i oni koji su izabrali bar jednu društvenu
mrežu i oflajn opciju svrstani u i onlajn i oflajn nivo;
 Preferirani tip odnosa (isključivo dugoročni, bilo dugoročni bilo kratkoročni), ponuđeni
odgovori na pitanje na koje se ova varijabla odnosi bili su isključivo dugoročni, isključivo
kratkoročni i bilo dugoročni bilo kratkoročni, a konačna dva nivoa su formirana tako što su
isključivo kratkoročni i bilo dugoročni bilo kratkoročni nivo spojeni u jedan;
 Starost - kontrolna numerička varijabla;
 Broj intimnih partnera - kontrolna numerička varijabla
 Zavisne varijable merene su putem standardizovanih instrumenata:
 Upitnik Ličnih Atributa (Self Attributess Questionnaire, SAQ; Pelham & Swann, 1989)
predstavlja meru različitih domena self koncepta i sastoji se od 10 stavki sa desetostepenom
Likertovom skalom. Te stavke se odnose na određene atribute (intelektualna sposobnost,
socijalne veštine, umetnički i/ili muzički talenat, sportske sposobnosti, fizička privlačnost,
liderske sposobnosti, zdravorazumsko razmišljanje, emocionalna stabilnost, smisao za humor
i disciplinovanost), a od ispitanika se zahteva da na osnovu njih ocene sebe u poređenju sa
drugim osobama istog uzrasta i pola. Oni mogu odgovoriti na stavke brojevima od 1
(najnižih 5%) do 10 (najviših 5%). Analize su vršene na nivou svake stanke tj. domena self
koncepta. Procene sebe na ponuđenih 10 domena self koncepta korišćene su kao zasebne
varijable u analizama.
 Preveden i adaptiran Sternbergov Upitnik o Tipovima Ljubavi (Triangular Love Scale, TLS;
Sternberg, 1997) sadrži 45 stavki (podeljenih u tri supskale) koje su namenjene proceni
važnosti određenih aspekata ljubavi: Intimnost (α = .904), Strast (α = .869) i Odanost (.900),
a svaka supskala ima po 15 stavki. Originalne stavke su bile namenjene proceni veze u kojoj
su se ispitanici nalazili. Adaptirani upitnik je namenjen proceni važnosti pojedinih asepkata
ljubavnog odnosa u nekoj potencijalnoj vezi. Mogući odgovori na stavke predstavljeni su
petostepenom Likertovom skalom, na kojoj prvi stepen predstavlja odgovor „nimalo“, dok
peti stepen predstavlja odgovor „veoma mnogo“. Varijable u istraživanju predstavljaju
sumacioni skorovi na stavkama iz tri navedene supskale: intimnost, odanost i strast.
 Kratki Upitnik Traženja Senzacija (Brief Sensation-Seeking Scale, BSSS: Huba et al., 1981)
nastao je adaptiranjem ajtema iz upitnika traženja senzacija (Sensation-Seeking Scale, SSS-
V: Zuckerman et al., 1978) za adolescente. BSSS namenjen je merenju kompleksnih
senzacija i iskustava i spremnosti da se zbog tih iskustava pretrpe posledice, dakle meri
sklonost ka rizičnom ponašanju. Kratka verzija sadrži 8 stavki, a njena pouzdanost iznosi α
= .717. Stavke predstavljaju određene situacije kojima bi ispitanik manje ili više bio spreman
da se izloži. Mogući odgovori predstavljeni su petostepenom Likertovom skalom, na kojoj
prvi stepen predstavlja odgovor „nimalo“, dok peti stepen predstavlja odgovor „veoma
mnogo“. Sumiranjem odgovora dobija se kompozitna mera izlaganju rizičnim, novim i
uzbudljivim situacijama, tj. traženju senzacija.
Analiza podataka
Prvo su određeni deskriptivni statistički pokazatelji za svaku od zavisnih, numeričkih
varijabli (aritmetičku sredinu, standardnu devijaciju, minimum, maksimum). Takođe smo
proverili da li postoje autlajeri i da li distribucije značajno odstupaju od normalnih upotrebom
Šapiro-Vilkovog testa normalnosti distribucija, proverom mera skjunisa i kurtozisa i histograma.
Kako bismo odredili homogenost varijanse po grupama, koja predstavlja preduslov za
sprovođenje ANCOVA-e, urađen je Levinov F test jednakosti varijanse.
Kako bismo utvrdili značajnost razlika u vrednovanju određenog tipa ljubavi u zavisnosti
od načina upoznavanja potencijalnih partnera, pola i starosti, koristili smo dvosmernu
ANCOVA-u, sa starošću i brojem intimnih partnera kao kovarijatima.
Kako bismo utvrdili značajnost razlika u traženju senzacija u zavisnosti od načina
upoznavanja potencijalnih partnera, pola i starosti, koristili smo dvosmernu ANCOVU, sa
starošću i brojem intimnih partnera kao kovarijatima.
Kako bismo utvrdili značajnost razlika u proceni ličnih atributa u zavisnosti od načina
upoznavanja potencijalnih partnera, pola i starosti, za svaki od atributa posebno smo izvršili
dvosmernu ANCOVU, sa starošću i brojem intimnih partnera kao kovarijatima.
U slučaju značajnog F testa sproveden je neki od post-hoc testova, u slučaju ujednačenih
varijansi LSD test, a u slučaju neujednačenih Games-Howell-ov.
Kako bismo utvrdili razlike u preferiranom tipu odnosa prvo smo odredili frekvencije
svake od kategorija naših varijabli: način upoznavanja potencijalnih partnera (isključivo onlajn,
isključivo oflajn, i onlajn i oflajn), pol (muško, žensko), preferirani tip odnosa (isključivo
dugoročni, bilo dugoročni bilo kratkoročni), a značajnost razlika u odnosima fekvenci izračunali
smo pomoću ɸ (fi) koeficijenta koji se zasniva na χ 2-testu, s tim da smo koeficijent za preferirani
tip odnosa i pol izračunali odvojeno od koeficijenta za preferirani tip odnosa i način upoznavanja
potencijalnih partnera, pošto poduzorci nisu bili dovoljno veliki.
Kako bismo utvrdili da li se nivoi varijable preferirani tip odnosa (isključivo dugoročni,
bilo dugoročni bilo kratkoročni) razlikuju s obzirom na starost, korišćen je t-test.
Kako bismo utvrdili povezanost između odgovora na Kratkom Upitniku Traženja
Senzacija i Sternbergove supskale strasti, izračunali smo Pirsonov produkt-moment koeficijent
korelacije (r) za ove dve varijable.
 Rezultati

Pre provere hipoteza određeni su deskriptivni statistički pokazatelji za svaku od zavisnih,

numeričkih varijabli koji su prikazani na Tabeli 1.

Tabela 1
Deskriptivna statistika
N Minimum Maksimum AS SD
Intima 401 1.47 5 4.504 .500
Strast 401 1.20 5 3.66 .645
Privrženost 401 1.20 5 4.013 .648
Traženje senzacija 401 1.50 5 3.342 .738
SAQ 1. intelektualna sposobnost 401 3 10 7.90 1.241
SAQ 2. socijalne veštine 401 2 10 7.27 1.725
SAQ 3. umetnički i/ili muzički talenat 401 1 10 5.59 2.781
SAQ 4. sportske sposobnosti 401 1 10 5.69 2.453
SAQ 5. fizička privlačnost 401 1 10 7.00 1.756
SAQ 6. liderske sposobnosti 401 1 10 6.87 2.213
SAQ 7. racionalnost 401 2 10 8.44 1.441
SAQ 8. emocionalna stabilnost 401 1 10 7.38 2.030
SAQ 9. smisao za humor 401 1 10 7.82 1.701
SAQ 10. disciplinovanost 401 1 10 7.53 2.041

Autlajeri su identifikovani pomoću Kutijastih dijagrama i izbačeni su iz dalje obrade

rezultata.
Pošto je pomoću mera skjunisa i kurtozisa (Tabela 2) i rezultata Šapiro-Vilkovog testa
normalnosti (Tabela 2) utvrđeno da ni jedna od zavisnih varijabli ne zadovoljava kriterijum
normalnosti distribucije, skorovi zavisnih varijabli su normalizovani kako bi sprovođenje analize
kovarijanse bilo opravdano.

Tabela 2
Mere Skjunisa i Kurtozisa i Šapiro-Vilkov test normalnosti distribucija
Skjuni Šapiro-Vilkov df p
SESk Kurtozis SEKu
s test
40
Intima -2.149 .122 7.010 .243 .807 .000
1
Strast -.363 .122 .146 .243 .989 40 .004
 1
40
Privrženost -1.175 .122 2.398 .243 .929 .000
1
Traženje 40
-.170 .122 -.532 .243 .989 .003
senzacija 1
40
SAQ 1. -.384 .122 .321 .243 .930 .000
1
40
SAQ 2. -.480 .122 -.142 .243 .948 .000
1
40
SAQ 3. -.046 .122 -1.142 .243 .943 .000
1
40
SAQ 4. -.107 .122 -.885 .243 .962 .000
1
40
SAQ 5 -.702 .122 .546 .243 .940 .000
1
40
SAQ 6. -.691 .122 -.016 .243 .935 .000
1
40
SAQ 7. -.890 .122 .610 .243 .881 .000
1
40
SAQ 8. -.799 .122 .332 .243 .922 .000
1
40
SAQ 9. -.793 .122 .678 .243 .918 .000
1
40
SAQ 10. -.812 .122 .092 .243 .910 .000
1

Pre sprovođenja analiza provereno je da li kovarijati starost i broj prethodnih intimnih

partnera međusobno visoko koreliraju i utvrđeno je da među njima ne postoji značajna
korelacija, r(375) = -.070, p = .171.
Takođe su utvrđene frekvencije ispitanika po grupama i zaključeno je da je njihov broj
zadovoljavajući tako da je opravdano sprovesti analizu kovarijanse (Tabela 3).

Tabela 3
Frekvencije ispitanika po grupama
Pol Ukupno
 Muško Žensko
Traženje Isključivo onlajn 41 55 96
partnera I onlajn i oflajn 66 107 173
Isključivo oflajn 30 94 124
Ukupno 137 256 393

Tabela 4
Levinov F test homogenosti varijanse
Zavisna varijabla u analizi F df1 df2 p
Intimnost .219 5 371 .954
1.24
Strast 5 371 .286
9
Odanost .827 5 371 .531
1.52
Traženje senzacija 5 371 .181
5
SAQ intelektualna sposobnost .520 5 371 761
SAQ 2. socijalne veštine .448 5 371 .815
SAQ 3. umetnički i/ili muzički 1.32
5 371 .254
talenat 1
1.54
SAQ 4. sportske sposobnosti 5 371 .176
3
SAQ 5. fizička privlačnost .803 5 371 .548
1.93
SAQ 6. liderske sposobnosti 5 371 .088
2
SAQ 7. racionalnost .404 5 371 .846
SAQ 8. emocionalna stabilnost .707 5 371 .619
SAQ 9. smisao za humor .425 5 371 .831
SAQ 10. disciplinovanost .784 5 371 .562

Analize u vezi sa preferencijom različitih tipova ljubavi

Tabela 5
Rezultati dvosmerne ANCOVA-e za kriterijumske varijable važnost intimnosti, strasti i odanosti

Efekti F dfbg/dfwg p Parcijalna η2

Intimnost
Pol 5.720 1/369 .017 .015
Način upoznavanja 2.253 2/369 .107 .012
Pol x način
upoznavanja .813 2/369 .444 .004
Starost .005 1/369 .944 .000
Broj partnera 4.703 1/369 .031 .013
Strast
Pol 1.699 1/369 .193 .005
Način upoznavanja 2.574 2/369 .078 .014
Pol x način
upoznavanja .628 2/369 .534 .003
Starost 1.372 1/369 .242 .004
Broj partnera .017 1/369 .896 .000
Odanost
Pol .942 1/369 .332 .003
Način upoznavanja 2.361 2/369 .096 .013
Pol x način
upoznavanja .842 2/369 .432 .005
Starost .716 1/369 .398 .002
Broj partnera .778 1/369 .378 .002

Dvosmernom ANCOVA-om je ispitan interakcijski efekat pola (muški, ženski) i načina

nalaženja partnera (onlajn, oflajn, oba), kao i glavni efekti ovih nezavisnih varijabli s obzirom na
važnost intimnosti u vezama, kontrolišući starost i broj partnera. Utvrđen je značajan efekat pola
na važnost intimnosti u vezama (Tabela 5). Na Grafiku 1 se vidi da muškarci u proseku ostvaruju
niže rezultate na skali važnosti intimnosti od žena. Takođe je utvrđen značajan efekat broja
partnera, a dodatna analiza je pokazala da je smer poveznosti ovih varijabli negativan (r (377) =
-.095, p = .065). Efekti načina nalaženja partnera, starosti i interakcije se nisu pokazali kao
značajni (Tabela 5).
 Grafik 1. Polne razlike u proceni važnosti intimnosti u vezama

Dvosmernom ANCOVA-om je ispitan interakcijski efekat pola (muški, ženski) i načina

nalaženja partnera (onlajn, oflajn, oba), kao i glavni efekti ovih nezavisnih varijabli s obzirom na
važnost strasti u vezama kontrolišući starost i broj partnera. Nije utvrđen nijedan značajan efekat
(Tabela 5).
Dvosmernom ANCOVA-om je ispitan interakcijski efekat pola (muški, ženski) i načina
nalaženja partnera (onlajn, oflajn, oba), kao i glavni efekti ovih nezavisnih varijabli s obzirom na
važnost odanosti u vezama kontrolišući starost i broj partnera. Nije utvrđen ni jedan značajan
efekat (Tabela 5).

Analize u vezi sa traženjem senzacija

Tabela 6
Rezultati dvosmerne ANCOVA-e za kriterijumsku varijablu traženje senzacija

Efekti F dfbg/dfwg p Parcijalna η2

Pol .099 1/369 .753 .000
Način upoznavanja 4.670 2/369 .010 .025
Pol x način
.981 2/369 .376 .005
upoznavanja
Starost 4.537 1/369 .034 .012
Broj partnera 4.703 1/369 .008 .019

Dvosmernom ANCOVA-om je ispitan interakcijski efekat pola (muški, ženski) i načina

nalaženja partnera (onlajn, oflajn, oba), kao i glavni efekti ovih nezavisnih varijabli s obzirom na
traženje senzacija kontrolišući starost i broj partnera. Utvrđen je značajan efekat načina nalaženja
partnera (Tabela 6). Urađen je LSD post hoc test kako bi se utvrdilo koji se nivoi nezavisne
varijable značajno razlikuju. Rezultati su pokazali da oni koji traže partnere isključivo onlajn
postižu značajno više rezultate na skali traženja senzacija od onih koji partnere nalaze oflajn (p =
.007), kao i od onih koji partnere traže na oba načina (p = .008). Između onih koji partnere traže
na oba načina i onih koji ih traže oflajn ne postoji značajna razlika (p = .692). Nije utvrđen
značajan efekat pola, a utvrđeni su značajni efekti starosti i broja partnera. Dodatne analize
sugerišu da postoji značajna negativna korelacija između starosti i traženja senzacija (r(393) =
-.108, p = .032), kao i traženja senzacija i broja partnera (r(377) = -.129, p = .012).
Izračunat je Pirsonov produkt-moment koeficijent korelacije (r) kako bi se utvrdila
povezanost između između odgovora na Kratkom Upitniku Traženja Senzacija i Sternbergovih
supskala. Rezultati pokazuju da traženje senzacija nije povezano sa važnošću strasti u vezama
(r(391) = -.038, p = .449), kao ni sa važnošću intimnosti (r (393) = .022, p = .659), a ni sa važnošću
odanosti (r(393) = .027, p = .598).

Analize u vezi sa preferiranim vrstama odnosa (kratkoročni/dugoročni)

Sproveden je hi kvadrat test radi utvrđivanja razlika u preferiranom tipu odnosa s

obzirom na pol. Rezultati su pokazali da postoji značajna razlika, χ2 (1)= 6.469, p = .011. Izračunat
je i fi koeficijent kako bi se utvrdila jačina efekta koji je pokazao da je efekat mali, ɸ = .128, p
< .05. Na Tabeli 7 se vidi da osobe muškog pola više preferiraju isključivo dugotrajni tip odnosa
nego osobe ženskog pola, dok je situacija obrnuta što se tiče bilo kratkotrajnog bilo dugotrajnog
tipa odnosa.
Tabela 7
Tabela kontingencije sa opaženim i očekivanim vrednostima
Preferirani tip odnosa
Ukupno
isključivo dugotrajni bilo dugotrajni bilo kratkotrajni
Po Muško 91(79.1) 46(57.9) 137
l Žensko 136(147.9) 120(108.1) 256
Ukupno 227 166 393
Legenda. Vrednosti u zagradama predstavljaju očekivane vrednosti, a one levo od njih predstavljaju opažene.

Sproveden je hi kvadrat test radi utvrđivanja razlika u preferiranom tipu odnosa s

obzirom na način upoznavanja potencijalnih partnera. Rezultati su pokazali da ne postoji
značajna razlika, χ2 (2)= .122, p < .941.
Urađen je t-test radi utvrđivanja starosnih razlika s obzirom na preferirani tip odnosa.
Rezultati pokazuju da razlika između ispitanika koji preferiraju isključivo dugoročne odnose (AS
= 21.97, SD = 3.303) i ispitanika koji preferiraju i kratkoročne i dugoročne odnose (AS = 21.65,
SD = 2.732) nije značajna, t(391) = 1.028, p = .304.

Analize u vezi sa self konceptom

Pomoću zasebnih ANCOVA su testirane razlike u polu, načinu pronalaženja partnera i

njihovoj interakciji u pogledu izraženosti različitih domena self koncepta, pri čemu su
kontrolisani starost i broj partnera. Za dimenzije Umetnički i/ili muzički talenat, Racionalnost,
Emocionalna stabilnost i Disciplinovanost, za koje su formulisane istraživačke hipoteze (H 9 -H
12), nijedan testirani efekat nije značajan. Efekat broja partnera se pokazao značajnim na
dimenzijama Intelektualne sposobnosti, Socijalnih veština, Sportskih sposobnosti, Fizičke
privlačnosti, Liderskih sposobnosti i Smisla za humor, tj. broj partnera sa svim ovim
dimenzijama ostvaruje pozitivne korelacije. Jedino se na dimenziji Sportskih sposobnosti glavni
efekat načina upoznavanja pokazao kao značajan (Tabela 8). Urađen je LSD post hoc test kako
bi se utvrdilo koji se nivoi nezavisne varijable značajno razlikuju među sobom. Rezultati su
pokazali da oni koji traže partnere i onlajn i oflajn ostvaruju značajno više rezultate u pogledu
procene sopstvenih sportskih sposobnosti od onih koji traže partnere oflajn (p = .031), dok se od
onih koji partnere traže onlajn ne razlikuju značajno (p = .057). Između onih koji partnere traže
onlajn i onih koji ih traže oflajn takođe ne postoji značajna razlika (p = .802).

Tabela 8
Rezultati dvosmerne ANCOVA-e za kriterijumske varijable self-atributa

Efekti F dfbg/dfwg p Parcijalna η2

Intelektualna sposobnost
Pol .011 1/369 .915 .000
Način upoznavanja 1.657 2/369 .192 .009
Pol x način upoznavanja .342 2/369 .711 .002
Starost .074 1/369 .786 .000
19.75
Broj partnera
3 1/369 .000 .051
Socijalne veštine
Pol .483 1/369 .488 .001
Način upoznavanja 1.794 2/369 .168 .010
Pol x način upoznavanja .211 2/369 .810 .001
Starost .329 1/369 .567 .001
10.41
Broj partnera
9 1/369 .001 .027
Umetnički i/ili muzički
talenat
Pol .523 1/369 .470 .001
Način upoznavanja 1.029 2/369 .358 .006
Pol x način upoznavanja .352 2/369 .703 .002
Starost .064 1/369 .801 .000
Broj partnera .278 1/369 .599 .001
Sportske sposobnosti
Pol .100 1 .752 .000
Način upoznavanja 3.092 2 .047 .016
Pol x način upoznavanja .328 2 .721 .002
Starost .021 1 .886 .000
13.89 1 .000 .036
Broj partnera
 2
Fizička privlačnost
Pol .183 1 .669 .000
Način upoznavanja .702 2 .496 .004
Pol x način upoznavanja 1.215 2 .298 .007
Starost .757 1 .385 .002
Broj partnera 7.356 1 .007 .020
Liderske sposobnosti
Pol .100 1 .752 .000
Način upoznavanja 1.171 2 .311 .006
Pol x način upoznavanja .150 2 .861 .001
Starost .079 1 .778 .000
19.31
Broj partnera
2 1 .000 .050
Racionalnost
Pol 1.081 1 .299 .003
Način upoznavanja .446 2 .641 .002
Pol x način upoznavanja .146 2 .864 .001
Starost .074 1 .786 .000
Broj partnera .986 1 .321 .003
Emocionalna stabilnost
Pol .027 1 .869 .000
Način upoznavanja 2.020 2 .134 .011
Pol x način upoznavanja .657 2 .519 .004
Starost .050 1 .823 .000
Broj partnera .247 1 .620 .001
Smisao za humor
Pol 3.007 1 .084 .008
Način upoznavanja .257 2 .774 .001
Pol x način upoznavanja .848 2 .429 .005
Starost .000 1 .996 .000
Broj partnera 6.593 1 .011 .018
Disciplinovanost
Pol .361 1 .548 .001
Način upoznavanja .951 2 .387 .005
Pol x način upoznavanja .193 2 .824 .001
Starost .108 1 .743 .000
Broj partnera 1.291 1 .257 .003

Diskusija

U ovom istraživanju ispitivane su razlike u vrednovanju različitih tipova ljubavi i odnosa,

traženju senzacija i u nekim domenima self koncepta između ljudi koji partnere nalaze isključivo
onlajn (bile to dejting aplikacije ili sajtovi, čija je primarna namena nalaženje potencijalnih
partnera ili aplikacije u čije primarne namene ne spada njihovo nalaženje), onih koji ih nalaze
onlajn i oflajn i onih koji ih upoznaju isključivo uživo, tj. oflajn.

Preferencije različitih tipova ljubavi i traženja partnera onlajn/oflajn

Nisu nađene značajne razlike između ljudi koji potencijalne partnere upoznaju isključivo
onlajn, isključivo oflajn ili na oba načina s obzirom na vrednovanje strasti, odanosti i intimnosti
u vezama. Pretpostavljeno je da će korisnici aplikacija veću važnosti pridavati strasti, manju
odanosti, a jednaku intimnosti od nekorisnika. Ali ako stremimo ka savršenom odnosu, zašto bi
jedan deo ispitanika (oni koji partnere traže onlajn/oflajn ili isključivo onlajn) stremio ka
manjem od idealnog? Kao što je rečeno, ovde su ispitivane idealne veze, te je logično da će svim
ispitanicima biti jednako važne sve tri komponente. Do ovih pretpostavki došlo se na osnovu
ranijih istraživanja kada je postojala veća stigma u vezi sa korišćenjem dejting sajtova i
aplikacija. Polako se menja razmišljanje da su takve aplikacije korišćene najviše za kratkoročne
seksualne interakcije (Smith, 2013), a uočavaju se i mnoge prednosti onlajn komunikacije kao
što su: brzina i jednostavnost, veći izbor partnera i efikasna eliminacija istih, bezbednost i
anonimnost. Pronađene su razlike s obzirom na vrednovanje intime kod broja intimnih partnera,
tj. što više partnera je ispitanik imao, manja važnost intimnosti u vezama je zabeležena. Efekat
pola se takođe jasno vidi iz rezultata: ispitanice su ostvarile veće skorove na dimenziji intimnosti
od ispitanika. Ranije istraživanje Ridley-a (1993.) nam sugeriše da muškarci i žene različito
vrednuju intimu: muškarci su pridavali veći značaj na seksulnoj intimi, dok su žene bile
fokusirane na fizičku i neverbalnu intimu. Sternbergova komponenta intimnosti predstavlja
pretežno fizičku, verbalnu i neverbalnu intimu, te je logično da bi onda žene i ostvarile veći
rezultat na istoj.
Utvrđeno je da se osobe koje partnere traže u različitim okruženjima (onlajn/oflajn) ne
pridaju različitu važnost strasti u vezama, što se kosi sa nalazima ranijih istraživanja Carpentera i
McEvana (2016,), ali potvrđuje nalaze Gattera i Hodkinsona (2016), koji su utvrdili da nema
razlike u motivaciji između ljudi koji ih koriste i onih koji partnere nalaze oflajn. Dakle korisnici
dejting aplikacija i sajtova ne idu na njih pretežno zarad pronalaska seksualnih partnera. Oba
istraživanja se nisu direktno bavila trodelnom teorijom ljubavi, ali je opravdano uporediti ih sa
rezultatima ovog istraživanja, jer u Sternbergovu definiciju strasti spadaju pojmovi koje su ranije
navedeni istraživači ispitivali, poput želje za seksualnim iskustvima i seksualnog ponašanja.
Nisu nađene značajne razlike u preferiranoj vrsti odnosa između onih koji nalaze partnere
isključivo onlajn, isključivo oflajn ili na oba načina, kao ni starosne razlike. Ono što se pokazalo
kao značajno su bile razlike u preferiranom tipu odnosa s obzirom na pol, tj. muškarci su više
preferirali dugoročni tip odnosa u odnosu na žene koje su više težile bilo dugoročnom ili
kratkoročnom tipu odnosa. Ovi rezultati se kose sa ranijim istraživanjima koja tvrde da su
muškarci skloniji kratkoročnim, a žene dugoročnim odnosima (Buss & Schmitt, 1993). Da bismo
objasnili ovu nedoslednost ponovo bismo se osvrnuli na Ridley-a (1993.) koji sugeriše da
muškarci više vrednuju seksualnu intimu, dok žene vrednuju fizičku i neverbalnu. Na osnovu
toga bismo mogli da zaključimo da kada muškarci ostvare seksualnu intimu sa partnerom teže
napuštaju taj odnos, te bi i naginjali ka dugoročnijim. Mada, možda se naišlo na konfundirajuću
varijablu koju nismo imali u vidu, a to bi mogla biti dimenzija političkog liberalizma i
konzervativizma. Moguće je da se u uzorku nalaze žene koje libralnijih stavova od muškaraca.

Formiranje intimnih odnosa u različitim kontekstima (onlajn/oflajn) i traženja senzacija

Kod ispitanika koji traže potencijalne partnere isključivo onlajn zabeležena je veća
sklonost ka traženju senzacija u odnosu da one koje ih nalaze oflajn i na oba načina, što je u
skladu sa pretpostavkama. Utvrđeno je da sa starošću želja za traženje senzacija opada, što je
logična posledica odrastanja – što je veća starost postoji više obaveza, dakle i više odgovornosti
se preuzimama, te je i disciplina veća. Korelacija između traženja senzacija i vrednovanja strasti
u vezama nije značajna, dakle strast nije toliko povezana sa traženjem senzacija, kao što je
pretpostavljano u ovom radu. Takođe nismo naišli na povezanost skale traženja senzacija sa
druge dve supskale – intimom i odanosti. Ovi rezultati sugerišu da ispitanici sa većom željom za
doživljavanje senzacija ne vrednuju drugačije idealnu vezu od ispitanika sa manjom.

Načini ostvarivanja intimnih odnosa (onlajn/oflajn) i dimenzije self koncepta

Na osnovu prethodnih istraživanja pretpostaviljeno je da bi oni koji partnere nalaze onlajn
sebe smatrali socijalno veštijim u poređenju sa onima koji ih nalaze oflajn, samim tim što se
upuštaju u više socijalnih interakcija (Carpenter & McEwan, 2016), ali to ovde nismo potvrdili.
Nije uzet u obzir faktor fizičke distance, koja korisnicima daje veću slobodu i sigurnost da se
socijalizuju putem aplikacija. Takođe nisu utvrđene značajne razlike s obzirom na procenu
fizičke privlačnosti u zavisnosti od načina nalaženja partnera, što nije u skladu sa
pretpostavkama, niti postoje razlike s obzirom na procenu sopstvene emotivne stabilnosti u
zavisnosti od načina nalaženja partnera, što jeste. Razlike u disciplinovanosti takođe nisu
utvrđene, što se ne poklapa sa prethodnim pretpostavkama. Smatrano je da će korisnici dejting
sajtova i aplikacija biti manje disciplinovani od ispitanika koji ih ne koriste, jer je potrebna
određena mera disciplinovanosti u današnjem okruženju kada veliki broj ljudi koristi iste.
Rezultati ukazuju na to da osobe koje procenjuju da imaju bolje intelektualne
sposobnosti, socijalne veštine, sportske sposobnosti, liderske sposobnoti i da su fizički privlačniji
i humorističniji izveštavaju i da su imale više seksualnih partnera. Prethodna istraživanja ukazuju
na to da više samopouzdanja imaju muškaraci i žene koji su imali više partnera, nego oni koji su
imali manje (Walsh, 1991), te bi sebi i pridali veće ocene u ranije navedenim domenima. Kao i
ostale veštine, tako se i socijalne veštine razvijaju, te će ljudi sa većim iskustvom u nalaženju
partnera smatrati sebe i sposobnijima u interakciji sa drugima. No, postoji i mogućnost da ljudi
koji više rade na izgradnji samopuzdanja doprinose halo efektu – osobi, o kojoj imamo pozitivan
utisak, pripisujemo druge favorabilne atribute (Nisbett, & Wilson, 1977.), što dalje doprinosi
lakoći pronalaska partnera.
Izdvaja nam jedna dimenzija koju nismo očekivali, a to je dimenzija sportskih
sposobnosti. Oni koji partnere traže onlajn i oflajn su se smatrali sposobnijima u sportu od onih
koji traže isključivo onlajn ili isključivo oflajn. Moguće objašnjenje ovog fenomena je da oni
koji se aktivno bave sportom bivaju privlačniji drugima, te imaju više samopouzdanja, pa
aktivno traže partnere na više načina, jer se smatraju sposobnijim. Takođe je utvrđeno da
ispitanici koji se smatraju sportski sposobnijim su imali i više partnera. Naime oni koji traže
partnere i onlajn i oflajn veruju da imaju bolje sportske sposobnosti od onih koji nalaze
potencijalne partnere isključivo oflajn. Smatramo da je do ovoga došlo jer se u sportskim
aktivnostima socijalizuje češće, te oni koji imaju interakcije i onlajn i oflajn imaju više iskustva,
takođe se smatraju i socijalno aktraktivnim, a samim tim imaju i više vere u sebe.
Zanimljiva oblast za istraživanje bi mogla da bude vezana za SAQ upitnik i to prethodno
diskutovane dimenzije sportskih sposobnosti. Postoji šansa da je došlo do greške u rezultatima,
no šta ako smo naišli na nedovoljno proučen fenomen?

Ograničenja i preporuke za buduća istraživanja

U budućim istraživanjima bi bilo zanimljivo uključiti dimenziju političkog

liberalizama/konzervativizama, jer je moguća konfundirajuća varijabla. Ostvarivanje viših
skorova na skali intimnosti kod žena u odnosu na muškarce i više preferiranje dugoročnih odnosa
kod muškaraca nego kod žena je navelo na pretpostavku o postojanju te konfunirajuće varijable.
Dalje bi interesantno bilo uvesti i skalu seksualne permisivnosti kao dodatni uvid u ponašanje
naših ispitanika. Takođe nam uzorak nije bio nasumičan, već lančani i pristrasan, pa smatramo i
da je to potencijalno uticalo na razultate. Na kraju veći uzorak, posebno veći broj muškaraca u
uzorku, bi tačnije prikazalo stanje u populaciji.
 Literatura

Ahmetoglu, G., Swami, V., & Chamorro-Premuzic, T. (2009). The Relationship Between
Dimensions of Love, Personality, and Relationship Length. Archives of Sexual Behavior,
39(5), 1181–1190. doi:10.1007/s10508-009-9515-5
Berkman, L. F., & Syme, S. L. (1979). Social networks, host resistance, and mortality: a nine-
year follow-up study of Alameda county residence. American Journal of Epidemiology,
109(2), 186–204. doi:10.1093/oxfordjournals.aje.a112674 
Carpenter, C. J., & McEwan, B. (2016). The players of micro-dating: Individual and gender
differences in goal orientations toward micro-dating apps. First Monday, 21. http://dx.
doi.org/10.5210/fm.v21i5.6187.
Chan, L. S. (2017). Who uses dating apps? Exploring the relationships among trust, sensation-
seeking, smartphone use, and the intent to use dating apps based on the Integrative
Model. Computers in Human Behavior 7, 246-258.
https://doi.org/10.1016/j.chb.2017.02.053
Clemens, C., Atkin, D., & Krishnan, A. (2015). The influence of biological and personality traits
on gratifications obtained through online dating websites. Computers in Human
Behavior, 49, 120–129. doi:10.1016/j.chb.2014.12.058
Couch, D., & Liamputtong, P. (2008). Online Dating and Mating: The Use of the Internet to Meet
Sexual Partners. Qualitative Health Research, 18(2), 268–279.
doi:10.1177/1049732307312832
Donnellan, M. B., & Lucas, R. E. (2008). Age differences in the big five across the life span:
Evidence from two national samples. Psychology and Aging, 23(3), 558–566.
doi:10.1037/a0012897
Engel, G., Olson, K. R., & Patrick, C. (2002). The personality of love: fundamental motives and
traits related to components of love. Personality and Individual Differences, 32(5), 839–
853. https://doi.org/10.1016/S0191-8869(01)00090-3
Gatter, K., & Hodkinson, K. (2016). On the differences between Tinder versus online dating
agencies: Questioning a myth. An exploratory study. Cogent Psychology, 3(1).
doi:10.1080/23311908.2016.1162414
Henningham, J. P. (1996). A 12-item scale of social conservatism. Personality and Individual
Differences, 20(4), 517–519. doi:10.1016/0191-8869(95)00192-1 
Hoyle, R. H., Stephenson, M. T., Palmgreen, P., Pugzles Lorch E., Donohew, L. (2000).
Reliability and validity of a brief measure of sensation seeking. Personality and
Individual Differences 32(3), 401-414. https://doi.org/10.1016/S0191-8869(01)00032-0
Katz, E., Blumler, J. G., & Gurevitch, M. (1973). Uses and Gratifications Research. Public
Opinion Quarterly, 37(4), 509. doi:10.1086/268109
Nesi, J., & Prinstein, M. J. (2015). Using Social Media for Social Comparison and Feedback-
Seeking: Gender and Popularity Moderate Associations with Depressive Symptoms.
Journal of Abnormal Child Psychology, 43(8), 1427–1438. doi:10.1007/s10802-015-
0020-0
Nisbett, R. E., & Wilson, T. D. (1977). The halo effect: Evidence for unconscious alteration of
judgments. Journal of Personality and Social Psychology, 35(4), 250–
256. doi:10.1037/0022-3514.35.4.250 
Park, N., Kee, K. F., & Valenzuela, S. (2009). Being Immersed in Social Networking
Environment: Facebook Groups, Uses and Gratifications, and Social Outcomes.
CyberPsychology & Behavior, 12(6), 729–733. doi:10.1089/cpb.2009.0003
Pelham, B. W., & Swann, W. B. (1989). From self-conceptions to self-worth: On the sources
and structure of global self-esteem. Journal of Personality and Social Psychology, 57(4),
672–680. doi:10.1037/0022-3514.57.4.672
Peter, J., & Valkenburg, P. M. (2007). Who looks for casual dates on the internet? A test of the
compensation and the recreation hypotheses. New Media & Society, 9, 455–474.
doi:10.1177/1461444807076975
Ranzini, G., & Lutz, C. (2016). Love at first swipe? Explaining Tinder self-presentation and
motives. Mobile Media & Communication, 5(1), 80–101.
doi:10.1177/2050157916664559
Ridley, J. (1993). Gender and couples: Do men and women seek different kinds of intimacy?
Sexual and Marital Therapy, 8(3), 243–253. doi:10.1080/02674659308404971 
Rogers, T. B. (1981). A model of the human information processing system. In N. Cantor & J.
Kihlstrom (Eds.), Personality, cognition, and social interaction. Hillsdale, NJ: Erlbaum.
Smith, A. W., & Duggan, M. (2013). Online dating & relationship. Washington, DC: Pew
Research Center.
Soto, C. J., John, O. P., Gosling, S. D., & Potter, J. (2011). Age differences in personality traits
from 10 to 65: Big Five domains and facets in a large cross-sectional sample. Journal of
Personality and Social Psychology, 100(2), 330–348. doi:10.1037/a0021717
Sternberg, R. J. (1986). A triangular theory of love. Psychological Review, 93, 119–135.
Stone, J., & Cooper, J. (2003). The effect of self-attribute relevance on how self-esteem
moderates attitude change in dissonance processes. Journal of Experimental Social
Psychology, 39(5), 508–515. doi:10.1016/s0022-1031(03)00018-0 
Strubel, J., & Petrie, T. A. (2017). Love me Tinder: Body image and psychosocial functioning
among men and women. Body Image, 21, 34–38. doi:10.1016/j.bodyim.2017.02.006
Sumter, S. R., Valkenburg, P. M., & Peter, J. (2013). Perceptions of love across the lifespan.
International Journal of Behavioral Development, 37(5), 417–427.
doi:10.1177/0165025413492486
Sumter, S. R., Vandenbosch, L., & Ligtenberg, L. (2017). Love me Tinder: Untangling emerging
adults’ motivations for using the dating application Tinder. Telematics and Informatics,
34(1), 67–78. doi:10.1016/j.tele.2016.04.009 
Timmermans, E., & Courtois, C. (2018). From swiping to casual sex and/or committed
relationships: Exploring the experiences of Tinder users. The Information Society, 34(2),
59–70. doi:10.1080/01972243.2017.1414093
Timmermans, E., & De Caluwé, E. (2017). To Tinder or not to Tinder, that’s the question: An
individual differences perspective to Tinder use and motives. Personality and Individual
Differences, 110, 74–79. doi:10.1016/j.paid.2017.01.026
Van De Wiele, C., & Tong, S. T. (2014). Breaking boundaries. Proceedings of the 2014 ACM
International Joint Conference on Pervasive and Ubiquitous Computing - UbiComp ’14
Adjunct. doi:10.1145/2632048.2636070
Valkenburg, P. M., & Peter, J. (2007). Who Visits Online Dating Sites? Exploring Some
Characteristics of Online Daters. CyberPsychology & Behavior, 10(6), 849–852.
doi:10.1089/cpb.2007.9941
Walsh, A. (1991). Self-esteem and sexual behavior: Exploring gender differences. Sex roles,
25(7-8), 441-450. doi.org/10.1007/BF00292533
Watson, D., Hubbard, B., & Wiese, D. (2000). General Traits of Personality and Affectivity as
Predictors of Satisfaction in Intimate Relationships: Evidence from Self- and Partner-
Ratings. Journal of Personality, 68(3), 413–449. doi:10.1111/1467-6494.00102
Zuckerman, M. (2010). Sensation Seeking. The Corsini Encyclopedia of Psychology.
doi:10.1002/9780470479216.corpsy0843
Zuckerman, M., Eysenck, S. B., & Eysenck, H. J. (1978). Sensation seeking in England and
America: Cross-cultural, age, and sex comparisons. Journal of Consulting and Clinical
Psychology, 46(1), 139–149. doi:10.1037/0022-006x.46.1.139
Sternberg, R. J. (1997). Construct validation of a triangular love scale. European Journal of
Social Psychology, 27(3), 313–335. doi:10.1002/(sici)1099-0992(199705)27:3<313::aid-
ejsp824>3.0.co;2-4