Položaj Žena U Nacionalnim Savetima Nacionalnih Manjina U Srbiji

Položaj žena
u nacionalnim savetima
nacionalnih manjina u Srbiji
Položaj žena u nacionalnim savetima
Izdavač
Pokrajinski ombudsman
Bulevar Mihajla Pupina 25
21000 Novi Sad
Za izdavača
Aniko Muškinja Hajnrih
Autorka
Ana Popovicki Ćapin
Dizajn i priprema
COMMA | communications design
Štampa
Fiducia 011
Tiraž
500
Disclaimer: The views herein expressed are solely those of the

author and do not necessarily reflect the official position of the
OSCE Mission to Serbia.
Napomena: Stavovi izrečeni u istraživanju pripadaju isključivo

autorki i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji.
Položaj žena
u nacionalnim savetima
Contents
Predgovor 7
Executive Summary 8
Сажетак истраживања „Положај жена у националним саветима” 11
Permbledhje e hulumtimit “Pozita e gruas në këshillat nacionale” 15
Обобщение на изследванията „Положението на жените в националните съвети” 19
Sažetak istraživanja „Položaj žena u nacionalnim vijećima” 23
A nők helyzete a nemzeti tanácsokban című kutatás összegezése 27
Резиме од истражувањето: „Положбата на жената во националните совети“ 31
Harno raporti rodipasko: “Pašloipe djuvljengo ano nacionalno konsilja” 35
Rezumatul cercetărilor “Statutul femeilor în consiliile naţionale” 39
Зжате виглєдованє „Положенє женох у националних совитох” 43
Zhrnutie štúdie Postavenie žien v národnostných radách 47
Kontekst 51
Cilj analize 52
4
Položaj žena u nacionalnim savetima nacionalnih manjina u Srbiji
Metodologija 53
Analiza podataka 55
Motivacija žena za uključivanje na mesta odlučivanja 55
Kvote - izazov i/ili podsticaj 56
Šta se promenilo povećanjem broja žena u NS? 58
Percepcija moći 59
Stavovi prema ulozi žene i rodnoj ravnopravnosti 60
Uvođenje rodne perspektive u rad NS 62
Prepreke i izazovi za uvođenje rodne perspektive 63
Preporuke 64
Aneksi: 66
Anex 1 - Broj intervjuisanih osoba 66
Anex 2 – Instrumenti 67
Aneks 3 – Stavovi o rodnoj ravnopravnosti 74
5
6
Predgovor
Rezultati istraživanja u ovoj publikaciji treba da pomognu u procesu zagovaranja potrebe uvo-
đenja principa rodne ravnopravnosti u oblast zaštite prava nacionalnih manjina. Pokrajinski ombud-
sman je pre nekoliko godina sproveo prvo istraživanje o zastupljenosti žena na mestima odlučivanja i
unаprеđеnja pоlоžаја žеnа u nacionalnim savetima, uoči priprema za održavanje izbora za nacionalne
savete nacionalnih manjina. Istrаživаnjе је pоkаzаlо dа је učеšćе žеnа nа mеstimа оdlučivаnjа, аli i u
člаnstvu nаciоnаlnih sаvеtа bilo nа nivоu prоsеkа učеšćа žеnа u јаvnоm i pоlitičkоm živоtu uоpštе, te
da se saveti ne bave rodnom ravnopravnošću i ljudskim pravima žena.
Nacionalne savete smo tom prilikom podsetili na obavezu podsticanja žena da se uključuju u аktivnоsti
sаvеtа, nе sаmо radi ispunjenja zаkоnskе оbаvеzе, nеgо suštinske potrebe za vеćim аngаžоvаnjеm žеnа
koje će dоprinеti unаprеđеnju kvаlitеtа rаdа saveta.
Iako je nakon izbora za nacionalne savete 2010. godine, slika o učešću žena na mestima odlučivanja
poboljšana, jer je primenjena tzv. kvota za manje zastupljeni pol, odlučili smo se na novo istraživanje, ne
samo da bismo dobili brojčane podatke, nego dubinski sagledali stvarni položaj i ulogu žena u nacional-
nim savetima nacionalnih manjina, kao i u celokupnom društvu. Razgovori su pokazali da je opravdano
bavljenje ovim temama, što je pokrenulo mnoge sagovornike i sagovornice da razmišljaju drugačije u
vezi sa učešćem žena i o njihovom doprinosu nacionalnim savetima i zajednicama, iako nisu videli vezu
između nadležnosti nacionalnih saveta i rodne ravnopravnosti. Posle ovog istraživanja zaključili smo da
je pravi trenutak da pokrenemo razgovore o vezi Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i
Zakona o ravnopravnosti polova, odnosno o uvođenju rodne perspektive u četiri nadležnosti nacional-
nih saveta. Inicirali smo i aktivnosti na podizanju svesti o značaju i ulozi žena u procesima odlučivanja i
javnom životu uopšte, njihove vidljivosti i doprinosa u nacionalnim savetima i u društvu.
Zahvaljujemo na podršci svima u nacionalnim savetima koji su popunjavali upitnike, učesnicima

i učesnicama istraživanja i fokus grupa, predsednicima nacionalnih saveta i Misiji OEBS, odeljenju za
demokratizaciju.
Danica Todorov, zamenica za ravnopravnost polova
Eva Vukašinović, zamenica za zaštitu prava nacionalnih manjina
7
Executive Summary
The main goal of the survey is to analyse position of women in NMC and their influence on the Co-
uncils’ policies and programmes. The purpose of the survey is to develop recommendations on how to
improve the status of women in the NMC and gender mainstreaming processes in Councils’ policies. The
survey will serve as baseline data for interested councillors to advocate for gender equality in the NMCs
and gender mainstreaming of minority policies.
Methodology
a) Questionnaire for Attitudes on Gender Equality was designed to explore gender stereotypes
and attitudes among both male and female leaders of National Councils. 28 persons (24 female
and 4 male) filled questionnaire, 75% of them age from 30 to 60 years old and the most of them
(65%) are married.
b) Half-structured interviews for male leaders of National Councils was conducted with 6 lea-
ders of the following National Councils: Croatian, Rutenian, Rumanian, Bunjevac, Albanian, Roma.
The only women president of National Council, of Slovac, was interviewd together with focus
group of women leaders.
c) Focus groups with women’s elected and appointed to the leading positions in National Co-
uncils. Five focus groups was conducted with total 25 women participants (Annex 1) from the
following National Councils: Hungarian, Bunjevac, Slovak, Albanian, Roma. These five Councils
were selected according to the following criteria: geographical diversity; number of women in
National Councils, size of National Councils
Motivation of women to became active on decision

making places
Women are invited to be candidates on elections in the most of cases. They were recognised by male
leaders as professional, committed experts, but also visible in the community as competent experts.
For some of them, previous cooperation with Council leaders was one of the main motives to accept
to be active in decision making processes. Women emphasis that their main motivation to became acti-
8
ve is their expertise in one of the 4 main field of Councils’ work; they are familiar with topics, institutions
and willing to show what they actually knows, to help their National Council.
Some of them already had previous experience in leading positions of some institutions or boards.
It’s important to mention that money is not recognised as motive. On the contrary, the most of the
positions held by women are not paid and their work in the most of cases is pro bono.
Quotas – challenge or support
All interviewed male and female leaders agree that quotas for women are necessary as a first step
to have more women at decision making places. With increasing number of women at decision making
places, some changes are recognised in the process of decision making:
• Communication culture and atmosphere at the Councils’ meetings are different. “There is no
more jokes, the atmosphere is more polite, serious and meetings are effective.” Meetings are
shorter, focused on the Agenda with more agreements, joint solutions and consensus.
• Women are more visible in decision making processes. They are active in argumentation, dis-
cussion, have initiative.
• Women have been changed. They adopted some leadership skills has more self-confident,
more skills and knowledge.
• But women still facing with different types of open and indirect male domination and minimi-
sing their importance.
Perception of power
Women are not seen themselves as leaders, but they are aware that they are recognised by their
community as someone who has influence and power.
Members of their local communities approach them with different problems, often not related to
mandate of National Council, but women leaders are recognised as someone who has information and
willing to provide good advice and find some solution.
It’s interesting fact that out of 20 National Councils in Serbia, there are only one women President of
National Council of Slovak national minority.
Polices, activities and strategic documents are gender blind in the most of cases and gender equa-
lity generally was not in the focus of NC work in this mandate (2010-2014) but the most of the leaders
thinks that gender equality can be one of the priority areas in next mandate of National Council.
Gender roles
In general the main gender role of women is related to motherhood and taking care of children and
family (75% of interviews). However, it’s interesting to analyse how women approach their gender roles:
reproductive, professional and public as equal and has the same values and they behave in line with
that: “If there is no one to do the job, I’ll do it. If my cleaning lady went home, I’ll clean the stairs.”
9
Gender mainstreaming
National Councils are not recognising gender equality as their mandate and in the most of cases do
not have any body (Committee/Commission) for improvement of GE; as well as they are not initiating
programs or activities to address gender (dis)balance.
Recommendations for OSCE and Province

Ombudsman
• To organise serial od educational events for gender awareness raising of both male and fe-
male leaders of NC. Main focus should be on gender topics but also on 4 key areas of work of
NS and how to make them gender sensitive (based on Gender Equality Law)
• Improve political and leadership skills of elected women: public speak, debating, argumen-
tation, advocacy skills, how to approach lical institutions, local-self government and especially
their community.
• If feasible to present successful models of gender mainstreaming in work of national minoriti-
es in other countries, from the region or EU.
• To organise regular meetings of women elected in different NC, (e.g . twice a year) to exc-
hange their experiences. If possible, responsibility can be shared among different “host” for
each gathering.
• Within NC, support regular meetings of women at decision making places, to make a space
for discussion and initiatives related to improvement position of women.
• Currently, all Presidents of NC are meeting on regular basis. Some of those gathering can be
used to organise educational events, which will be conducted by some of the Presidents. For
example, President of Bunjevac NC and President of Slovak NC can conduct workshop for ot-
her leaders about how to organise effective meeting, with special focus on preparation, agen-
da and minutes.
• Establish cooperation among women from NC and gender equality mechanisms at all levels
(local Commissions for gender equality, Gender Equality Directorate within the Ministry of La-
bour and Social Policy, Province Secretariat for Labour, Employment and Gender Equality etc.)
• Special focus should be put on Presidents of NC of Bunjevac, Rutenians, Roma i Albanians,
who are aware of the importance of gender mainstreaming processes and they are mapped as
future male supporters.
• Take care of women resources and the fact that women are working pro bono at home and
in NC, as well. Support women leaders to recognise importance of rational using of pro bono
women resources, their own and other women.
• Some of the affirmative actions, implemented by some NC, make systematic and ensure exc-
hange with other NCs. Some of the affirmative actions, which can be replicated in other NCs:
promotion of women candidates for school principals; support girls candidates for scholars-
hips; promote women candidates for the boards of the educational and cultural institutions.
• It’s very important to design gender indicators, which can be monitored by NC and who will
show improvement in the introducing gender equality in regular scope of NC work.
• Support NC to establish person or body to address gender equality in NC daily work and make
all policies and strategic document gender sensitive. Law on Elections for NCNM from 2009, are
not recognising direct mandate of NC for the area of gender equality, but also not forbidding
establishment of body (Committee or Commission) who will dealing with gender mainstrea-
ming, like it was done in other areas (Committee for Youth; religious cooperation; science etc.)
• Increasing visibility of women in NC and make their achievements and contribution to the NC
work, more visible.
10
Сажетак истраживања
„Положај жена у националним саветима”
Циљ овог истраживања је да анализира положај жена у националним саветима националних

мањина (НСНМ) и њихов утицај на политике и програме ових савета. Сврха истраживања је да по-
могне у формулисању препорука о томе како да се унапреди положај жена у НСНМ, као и на који
начин да се у политике савета укључи родна перспектива. Ово истраживање представља полазну
основу за све заинтересоване стране које заговарају увођење родне равноправности у национал-
ним саветима, те укључивање перспективе родне равноправности у политике које се односе на
питања националних мањина уопште.
Методологија
а) Упитник за испитивање ставова о родној равноправности сачињен је како би се ис-

питали ставови о родним стереотипима и ставови жена и мушкараца на руководећим
местима у националним саветима. Упитник је попунило 28 особа (24 жене и 4 мушкарца);
75% њих има између 30 и 60 година, а највећи број њих (65%) је у браку.
б) Полуструктурисани интервјуи са мушкарцима на руководећим местима у национал-

ним саветима вођени су са шест лидера следећих националних савета: хрватске, русинске,
румунске, буњевачке, албанске и ромске националне мањине. Једина зена председница На-
ционалног савета словачке националне мањине интервјуисана је у оквиру фокус групе са
женама на руководећим местима у том савету.
ц) Фокус група са женама изабранима или именованима на руководећа места у на-

ционалним саветима. Одржано је пет фокус група са укупно 25 жена из Националних
савета мађарске, буњевачке, словачке, албанске и ромске националне мањине. Ових
пет НСНМ изабрано је на основу следећих критеријума: географске разноликости, броја
жена у националном савету и величине савета.
11
Мотивација жена да се активирају на местима
доношења одлука
Жене су у већини случајева (биле) позване да се кандидују на изборима за националне саве-
те. Њих су мушки лидери препознали као професионалке и стручњакиње, посвећене ономе што
раде, али и видљиве по томе у својој заједници.
Некима од њих је ранија сарадња са руководиоцима савета била један од основних мотива
због којих су прихватиле да се активирају у процесима доношења одлука. Жене наглашавају да
је основна мотивација да буду активне у раду националног савета њихова стручност у једној од
четири области рада националних савета; то што познају тематику, институције; то што желе да
покажу шта знају како би помогле својим националним саветима.
Неке од њих су имале и ранијег искуства на руководећим местима у појединим институцијама

или одборима.
Важно је поменути да не препознају новац као покретачки мотив. Ситуација је управо су-
протна. За већину функција на којима су жене није предвиђена новчана надокнада, те је стога
њихов рад у највећем броју случајева бесплатан.
Квоте - Изазов или подстицај
Сви интервјуисани мушкарци и жене на руководећим местима сагласни су у томе да су квоте за

жене потребне као први корак ка томе да на местима одлучивања жене буду заступљене у већем
броју. Повећање броја жена на местима одлучивања довело је до неких промена у процесима
одлучивања:
• Култура комуникације и атмосфера на састанцима савета се променила. „Нема више ви-

цева, атмосфера је љубазнија, озбиљнија, а састанци су ефикаснији. ˮСастанци су краћи,
усмерени су на дневни ред, са више договора, заједничких решења и консензуса.
• Жене су видљивије у процесима доношења одлука: активне су у расправама и дискусија-
ма и имају иницијативу.
• Жене су се промениле, усвојиле су неке од лидерксих вештина, имају више самопо-
уздања и стекле су више знања и вештина.
• Жене су још суочене са различитим видовима отворене или посредне доминације мушка-
раца и умањивањем важности њиховог доприноса.
Поимање моћи
Жене себе не доживљавају као лидерке, али су свесне тога да их њихова заједница признаје
као особе које имају утицај и моћ.
Појединци и појединке из локалних заједница им се обраћају због различитих проблема који

се често не односе на надлежност, односно област рада националних савета, али су жене на руко-
водећим местима препознате као особе које располажу одговарајућим информацијама, вољне су
да дају добар савет и да пронађу решење.
12
Занимљиво је да од 20 националних савета у Републици Србији једино Национални савет сло-

вачке националне мањине има председницу.
Политике, односно акти, активности и стратешки документи НСНМ у већини случајева уопште
не препознају перспективу родне равноправности, нити је она у средишту рада или међу прио-
ритетима садашњег сазива националних савета за период од 2010-2014. године, упркос томе што
већина особа на руководећим местима сматра да би родна равноправност могла бити једна од
приоритетних области њиховог следећег сазива.
Родне улоге
Начелно говорећи, основна улога жена везује се за мајчинство и бригу о деци и породици (у
75% интервјуа). Међутим, занимљив је осврт на то како жене приступају својим родним улогама:
репродуктивна, професионална и јавна улога су изједначене и имају исту вредност, те се жене и
понашају у складу са тим. „Ако нема ко да уради нешто, ја ћу. Ако је чистачица отишла кући, ја ћу
почистити степениште.”
Гендер маинстреаминг - Укључивање родне

перспективе у све области политике и активности
НСНМ не препознају родну равноправност као свој мандат и у већини случајева немају никак-
во тело (одбор/комисију) које би се бавило унапређењем родне равноправности, нити покрећу
програме или активности које би се бавиле родном (не)равноправношћу.
Препоруке
• Организовати серију обука са циљем родног освешћивања, како изабраних жена, тако и
мушких лидера НС. Осим родних тема, посебно обратити пажњу на четири надлежности
НС и како их учинити родно осетљивим, позивајући се на постојечу законску регулативе
(Закон о националним саветима националних мањина и Закон о равноправности поло-
ва).
• Унапредити политичке и лидерске вештине жена изабраних у НС: вештине јавног насту-
па, дебатовања, аргументовања, како да наступају према институцијама, локалној само-
управи, али и непосредно према локалној мањиској заједници.
• Представити успешне моделе увођења родне перспективе у рад мањинских заједница у
другим земљама региона или ЕУ.
• Организовати редовне сусрете изабраних жена из различитих НС (на пример два пута
годишње) како би размениле искуства. Уколико је могуће поделити одговорност тако да
се мења „домаћин НС“.
• Унутар НС помоћи и подржати редовне састанке изабраних жена, како би се направио
простор за дискусију и иницијативе у вези са унапређењем положаја жена.
• Размотрити могућност одржавања обука на редовним састанцима НС коју би водили
неки од председника НС. На пример, председник Буњевачког и председница Словачког
НС, могу да одрже обуку другим председницаима НС о томе као водити састанак ефикас-
но, са нагласком на добру припрему, дневни ред и записнике.
• Повезивати жене ангажоване у националним саветима са механизмима за постизање
равноправности полова (комисије за равноправност полова, скупштински одбори за
13
равноправност полова, Покрајински Секретаријат за привреду, запошљавање и равноп-
равност полова, Упава за родну равноправност при Министарству рада И социјалне по-
литике и др.) НВО и политичким странкама.
• Посебну пажњу усмерити на председнике НС Буњеваца, Русина, Рома и Албанаца који су
веома свесни значаја родне равноправности и означени су као будући мушки савезници.
• Водити рачуна о женским ресурсима и чињеници да жене раде бесплатно код куће и у
НС. Помоћи женама лидеркама да освесте значај рационалног коришћења бесплатних
женских ресурса, личних и туђих.
• Мере афирмативне акције које су неки НС спонтано предузели учинити систематским
и помоћи размену искустава са осталим НС. Неке од афирмативних мера које се могу
применити: при избору директора/ки школа подржати жене кандидаткиње; при избору
корисника стипендија за школовање подржати девојке; при избору чланица савета у уп-
равним телима образовних и културних институција, подржати жене кандидаткиње.
• Такође је важно осмислити показатеље на основу којих ће НС моћи да мере напредак у
унапређењу родне равноправности у оквиру свог рада.
• Подстаћи НС да одреде особу или оформе посебно тело које ће се бавити увођењем ро-
дне перспективе у рад НС и учинити стратешка документа родно осетљивим. Закон о
националним саветима националних мањина из 2009. године не предвиђа непосредну
надлежност НС у области родне равноправности, али ни не забрањује, па је могуће фор-
мирати посебно тело (одбор) у оквиру НС, које би се бавило родном равноправношћу. То
је учињено и у другим обастима где нема непосредне, законом прописане надлежности
(одбор за омладину, за сарадњу са верским заједницама, одбор за науку И сл).
• Радити на повећању видљивости жена у националним саветима и њиховог доприноса
раду НС и резултате учинити видљивим.
Превод са енглеског: Анкица Драгин
14
Permbledhje e hulumtimit “Pozita e

gruas në këshillat nacionale”
Objektivi i këtij hulumtimi është që të analizoj pozitën e gruas në Këshillat nacionale të pakicave
kombëtare (KNPK) dhe ndikimi i tyre në politikën dhe pragramin e këtyre këshillave. Qëllimi i hulumti-
mit është që të ndihmoj në formulimin e rekomandimeve lidhur me atë se si të përmirësohet pozita e
gruas në KNPK, si dhe në cilën mënyrë në politikat e këshillit të integrohet politika gjinore. Ky hulumtim
paraqet bazën fillestare për të gjitha palët e interesuara të cilat avokojnë futjen e barazisë gjinore në
këshillat nacionale, dhe përfshirja e perspektivës gjinore në politikat që lidhen me çështjen e pakicave
kombëtare në përgjithësi.
Metodologjia
a) pyetësori për të vlerësuar qëndrimet ndaj barazisë gjinore është bërë për të shqyrtuar qëndri-
met në lidhje me stereotipet gjinore dhe qëndrimet e grave dhe burrave në pozita udhëheqëse
në këshillat kombëtare. Pyetësori u plotësua nga 28 persona ( 24 femra dhe 4 meshkuj) , 75 %
janë në mes 30 dhe 60 vjet, dhe shumica prej tyre ( 65 %) ishin të martuar.
b) Intervistat gjysmë të strukturuara me burrat në pozicione drejtuese në këshillat kombëtare u

zhvilluan me gjashtë drejtuesit e këshillave kombëtare të mëposhtëm: kroatëve, rusinëve, ru-
mune, bunjevcëve,shqiptare dhe pakicës kombëtare rome. Gruaja e vetme kryetare e Këshillit
nacional të pakicës kombëtare sllovake është intervistuar në kuadër të fokus grupës me gra në
pozicione drejtuese në këshill.
c) fokus grupet me gra të zgjedhura ose të emëruara në poste udhëheqëse në këshillat kombëta-
re. Janë pesë fokus grupe me 25 gra nga Këshilli kombëtar i pakicës nacionale hungareze,
bunjevace, sllovake, shqiptare dhe rome. Këta pesë KNPK janë zgjedhur mbi bazën e kriteriju-
meve të mëposhtme: diversiteti gjeografik, numri i grave në këshillin kombëtar dhe madhësia
e këshillit.
15
Motivimi i grave për të qenë aktive në vendet
vendimarrëse
Gratë në shumicën e rasteve janë (ishin) të ftuara për të kandiduar në zgjedhjet për Këshillin Kom-
bëtar. Ato liderët meshkuj i kan njohur si profesioniste dhe eksperte, të përkushtuara në punën që bëj-
në, por gjithashtu edhe të dukshme për këtë në komunitetin e tyre.
Disave prej tyre bashkëpunimi i mëhershëm me udhëheqësit e Këshillave ishte një nga motivet
themelore për të cilat kanë pranuara që të jenë aktive në procesin e vendimmarrjes. Gratë theksojnë
se motivimi kryesor për të qenë aktive në punën e këshillit kombëtar është ekspertiza në njërën nga
katër fushat e punës së këshillave kombëtare; lidhur me atë që njohin tematikën, institucionet, duan të
tregojnë atë që dine në mënyrë që t’i ndihmojnë këshillave të veta nacionale.
Disa prej tyre kanë pasur përvojë të mëparshme në pozicione udhëheqëse në institucione apo ko-
misioone të caktuara.
Është me rendësi të theksohet që nuk e konsidorojnë paranë si forcë lëvizëse. Situata është krej-
tësisht ndryshe. Për shumicën e funksioneve në të cilat janë grate nuk është parashikuar kompenzimi në
të holla., dhe nga kjo del që puna a tyre në të shumten e rasteve bëhet pa pagesë.
Kuotat - sfidë apo mbështetje?
Të gjithë burrat dhe gratë e intervistuara në pozita udhëheqëse pajtohen në atë që kuota për gratë
si një hap i parë i nevojshëm në drejtim të asaj që në vendet vendim-marrëse grate të jenë të për-
faqëësuara në numër më të madh. Rritja e numrit të grave në vendet vendimmarrëse ka çuar deri tek
disa ndryshime në procesin e vendim-marrjes:
• Kultura e komunikimit dhe atmosfera në mbledhjet e këshillit është ndryshuar. “Nuk ka më

shaka, atmosfera është më e mirë, serioze, dhe mbledhjet janë efikase”. Takimet janë më të
shkurtra, të përqëndruara në rendin e ditës, me më shumë marrëveshje, si dhe zgjidhjet e për-
bashkëta dhe konsensuale.
• Gratë janë më të dukshme në procesin e vendim-marrjes: ato janë aktive në debate dhe disku-
time dhe kanë iniciativën.
• Gratë kanë ndryshuar , kanë fituar disa prej aftësive lidere, kanë më tepër siguri dhe kan fituar
më shumë njohuri e shkathtësi.
• Gratë janë të ballafaquar ende me forma të ndryshme të dominimit të hapur ose të tërthortë
të meshkujve si dhe zvogëlimin e rëndësisë së kontributit të tyre.
Kuptimi i pushtetit
Gratë nuk e perceptojnë veten si liderë , por ato janë të vetëdijshme që komuniteti i tyre i pranon si
persona të cilat kan ndikim dhe fuqi.
Individët dhe individet nga komunitetet lokale ju paraqiten këtyre të cilat shpesh nuk janë në ëom-
petence, respektivisht në fushat e punës së KN, por grate në vendet udhëheqëse njihen si persona që
disponojnë me informacionet adekuate, të gatshme për të dhënë këshilla të mira dhe për të gjetur
zgjidhje.
16
Interesante, nga 20 këshilla nacionale në Republikën e Serbisë ,vetëm Këshilli nacional i pakicës
kombëtare sllovake ka presidente.
Politikat, respektivisht aktet, aktivitetet dhe dokumentet strategjike KNPK në të shumtën e rasteve
nuk e njohin perspektivën e barazisë gjinore, dhe as nuk është në qendër të punës apo mes prioriteteve
të përbërjes aktuale të këshillave nacionale për peridhën 2010-2014, pavarësisht faktit që shumica e
personave në pozita udhëheqëse konsiderojnë se barazia gjinore mund të jetë një nga fushat prioritare
të mandatit të tyre të ardhshëm.
Rolet gjinore
Në përgjithësi flitet që roli themelor i gruas është i lidhur me amësinë dhe kujdesin ndaj fëmijëve
dhe familjes (75% e intervistave). Megjithatë, një reflektim interesant se si gratë i qasen roleve të tyre
gjinore: reproduktive, profesionale dhe publike janë të barabartë dhe kanë të njëjtën vlerë, gratë dhe të
sillen në përputhje me rrethanat. “Nëse nuk është askush për të bërë diçka, unë do bëj. Nëse pastruesja
ka shkuar në shtëpi, unë do ti pastroj shkallët”.
Gender mainstreaming – Integrimi i perspektivës

gjinore në të gjitha fushat e politikës dhe aktiviteteve
KNPK nuk e njohin barazinë gjinore si mandat të tyre dhe në të shumtën e rasteve nuk kan asnjë
trup(këshill/komision) për t’u marrë me përmirësimin e barazisë gjinore, as nuk ka programme apo ak-
tivitete që do të merreshin me (Jo) barazinë gjinore
Rakomandimet
• Organizimi i serisë së trajnimeve me qëllim të ndërgjegjësimit gjinor, si për grate e zgjedhura,

ashtu edhe për meshkujt liderë. Përveç temës gjinore, veçanërisht duhet kushtuar vëmendje
të veçantë në katër kompetencat e këshillave nacionale në atë mënyrë që të bëhet e aktuale
barazia gjinore, duke u thirrur në rregullativën aktuale ligjore (Ligji mbi këshillat nacionale të
pakicave kombëtare dhe Ligji mbi barazinë gjinore)
• Avancimin e aftësive lidere dhe politike të grave të zgjedhura në KN: aftësitë e paraqitjes publi-
ke, debatit, argumentimit, se si t’i qasen institucioneve, vetadministrimit lokal, por edhe drej-
tpërdrejt ndaj bashkësive minoritare lokale.
• Prezentimi i modeleve të suksesshme të futjes së perspektivës gjinore në punën e bashkësive
minoritare në vendet tjera të rajonit apo BE-së.
• Organizimi i takimeve të rregullta me gratë e zgjedhura nga këshillat e ndryshëm nacional
(psh. dy herë në vit) në mënyrë që të shkëmbejnë përvojat. Në qoftë se është e mundur të
ndahet përgjegjësia ashtu që ndryshohet kohë pas kohe “këshilli nacional mikpritës”.
• Brenda këshillave nacionale të ndihmohen dhe mbështeten mbledhjet e rregullta të grave të
zgjedhura, në mënyrë që të bëhet hapësira për diskutim dhe inicijativa lidhur me përmirësimin
e pozitës së gruas.
• Shqyrtimi i mundësisë së mbajtjes së trajnimeve në mbledhjet e rregullta të këshillave nacio-
nale të cilën do ta udhëheqte ndonjëri nga kryetarët e këshillave nacionale. Psh., kryetari i Kës-
hillit nacional të bunjevcëve i kryetarja e Këshillit nacional sllovak, mund ti mbajnë trajnime
kryetarëve tjerë të këshillave nacional lidhur me atë se si të udhëhiqet mbledhja në mënyrë
efikase, me theks në përgaditjen e mire, agjendën ditore dhe procesverbalet.
17
• Rrjetëzimi i grave të angazhuara në KN me mekanizmat për arritjen e barazisë gjinore (komisi-
oni për barazinë gjinore, këshillat komunal për barazinë gjinore, sekretarijati krahinor për eko-
nomi, punësim dhe barazinë gjinore, drejtoria për barazinë gjinore pranë Ministrisë së punës
dhe politikës sociale dhe tjera) OJQ-të dhe partitë politike.
• Vëmendje e veçantë i është drejtuar kryetarit të Këshillit nacional të bunjevcëve, rusinëve, ro-
mëve dhe shqiptarëve, të cilët ishin shumë të vetëdijshëm për rëndësinë e barazisë gjinore
dhe janë të etiketuar si burra aleatë.
• Të merren parasysh resurset e grave dhe faktin që grate punojnë pa pagesë në shtëpi dhe në
KN. Ndihmoni grave lidere ta dijnë rëndësinë e shfrytëzimit racional të gesurseve të grave,
personale dhe tjera.
• Masa afirmative spontane që disa KN spontanisht kan ndërmarrë veprime, por ato duhet të
bëhen sistematike dhe të ndihmohen në shkëmbimin e përvojave me të Këshillat nacioanel
tjerë. Disa nga masat afirmative që mund të aplikohen: gjatë zgjedhjes së drejtorit/shës të
shkollës të mbështeten grate kandidate; gjatë përzgjedhjes së shfrytëzuesve të bursave për
shkollim të mbeshteten vajzat; gjatë zgjedhjes së anëtarëve të këshillit për këshillat drejtuese
në institucionet arsimore dhe kulturore, të mbështeten grate kandidate.
• Është gjithashtu i rëndësishëm afirmimi i treguesve me të cilët KN do të jenë në gjendje të
matin progresin lidhur me promovimin e barazisë gjinore në kuadër të punës së tyre.
• Inkurajimi i KN në identifikimin e personit ose krijimin e një organi të posaçëm për t’u marrë me
futjen e perspektivës gjinore në punën KN dhe të bëjë dokumentet strategjike të ndjeshmërisë
gjinore. Ligji mbi këshillat nacionale të pakicave kombëtare nuk parashikon drejtpërdrejt kom-
petencë të KN në fushën e barazisë gjinore, por nuk e ndalon, kështu që është e mundur për
të formuar një trup të veçantë (komision) brenda KN, që do të merret me barazinë gjinore. Kjo
është bërë edhe në fushat tjera ku nuk ka kompetenca të drejtpërdrejta të parashikuara me ligj
(komisioni për rini, për bashkëpunim me bashkësitë fetare, komisioni për shkencë dhe tjera).
• Të punohet për të rritur dukshmërinë e grave në këshillat kombëtare dhe kontributin e tyre në
KN në mënyrë që të arrihen rezultate të dukshme.
Përktheu nga sërbishtja: Kujtim Ismaili
18
Обобщение на изследванията „Положението

на жените в националните съвети”
Целта на това проучване е да се анализира положението на жените в националните съвети

на националните малцинства (НСНМ) и тяхното въздействие върху политиките и програмите на
тези съвети. Целта на изследването е да се помогне при формулирането на препоръки как да се
подобри положението на жените в НСНМ, и начинът, по който политиката на съвета да включва и
равенството между половете. Това изследване представлява отправна точка за всички заинтере-
совани страни да се застъпят за въвеждането на равнопоставеността на половете в националните
съвети, както и включването на равенството между половете в политиките, свързани с въпроса за
националните малцинства.
Методология
а) Въпросник, който да разгледа отношението към равенството между половете е напра-

вен за да се разгледа отношението към половите стереотипи и становищата на жените
и мъжете на ръководните позиции в националните съвети. Въпросникът е попълнен от
28 души (24 жени и 4 мъже), 75% са между 30 и 60 години, а повечето от тях (65%) са били
женени.
б) Полу-структурирани интервюта с хора на ръководни позиции в националните съвети

са проведени с шест лидери на следните Национални съвети: хърватски, русински, ру-
мънски, албански и ромски. Единствената жена, председател на Националния съвет на
Словашкото национално малцинство беше интервюирана в една фокус група с жени на
ръководни позиции в Съвета.
в) Фокус групи с жени избрани или назначени на длъжности в ръководството на нацио-

налните съвети. Имаше пет фокус групи с 25 жени от Националния съвет на унгарско,
буневско, словашко, албанско и ромско малцинство. Тези пет НС избрани са въз основа
на следните критерии: географско разнообразие, броят на жените в Националния съвет
и размера на Съвета.
19
Мотивацията на жените да бъдат активни в
областта на вземането на решения
Жените в повечето случаи са били поканени да се кандидатират на изборите за Национални
съвети. Те бяха признати от мъжките лидери за професионалисти и експерти, посветени на това,
което правят, а също и видими в тяхната общност.
На някои от тях по-ранното сътрудничество с ръководителите на съветите бе един от основ-

ните мотиви, поради който приеха да бъдат активни в процеса на вземане на решения. Жените
подчертават, че основната мотивация да бъдат активни в работата на Националния съвет е ква-
лификацията им в една от четирите области на националните съвети; познаване на дейността на
институцията и факта, че искат да покажат какво могат да направят, за да помогнат на своите на-
ционални съвети.
Някои от тях са имали предишен опит в ръководни длъжности в някои институции и комисии.
Важно е да се отбележи, че не признават парите като движеща сила. Положението е точно об-
ратното. На повечето от функциите, на които са жените, не е предвидено парично обезщетение и
затова работата им в повечето случаи е безплатна.
Квоти - предизвикателство или подкрепа?
Всички интервюирани мъже и жени на ръководни позиции са съгласни с това, че квотата за

жени е необходима първа стъпка към това жените да са повече застъпени на места, на които могат
да взимат решения. Увеличение на броя на жените на ръководните позиции донесе някои проме-
ни в процеса на вземане на решения:
• Културата на комуникацията и атмосферата на заседанията се промени. “Няма повече

шеги, атмосферата е по-приятна, по-сериозна, и сесиите са по-ефективни.” Срещите са
по-кратки, фокусирани върху дневния ред, с повече споразумения, съвместни решения
и консенсус.
• Жените са по-видими в процеса на вземане на решения: те работят активно в дебатите и
дискусиите и имат инициатива.
• Жените са се променили, приели са някои лидерски умения, имат повече доверие между
хората и са придобили повече знания и умения.
• Жените все още се сблъскват с различни форми на явна или непряка доминация на мъ-
жете и намаляване на значението на техния принос.
Разбирането на властта
Жените не възприемат себе си като лидери, но те признават, че техната общност ги признава

за влиятелни.
Граждани от местните общности се обръщат към тях с различни проблеми, които често не
са свързани с компетентността на националните съвети, но жените на ръководни длъжности са
определени като лица, които имат съответна информация и са готови да дадат добър съвет и да
намерят решение .
20
Интересното е, че от 20-те национални съвети в Република Сърбия, единствено Националния

съвет на Словашкото национално малцинство има президентка.
Политиката и законодателството, дейностите и стратегическите документи на НС в повечето

случаи не признават равенството между половете, нито пък то е приоритет в настоящия състав на
Националния съвет за периода 2010-2014 г.. година, въпреки факта, че повечето хора на ръковод-
ни позиции смятат, че равенството между половете може да бъде една от приоритетните области
в следващия им мандат.
Ролите на половете
Като цяло, основната роля на жените е свързана с майчинството и грижите за децата и семей-
ството (75% от интервюираните). Въпреки това, интересен е размисъла за това как жените се отна-
сят към половите роли: репродуктивните, професионалните и обществените роли са равни и имат
еднаква стойност и жените и се държат в съответствие с това. „Ако няма кой да направи нещо, ще
го направя аз . Ако чистачката отиде у дома си, аз ще изчистя стълбите.“
Gender mainstreaming - Включването на

равенството между половете във всички области
на политиката и дейностите
НС не признават равенството между половете в мандата си и в повечето случаи нямат орган

(съвет / Commission), който да се занимава със засилване на равенството между половете и нямат
програми и дейности, които да се занимават с този проблем.
Препоръки
• Да се организира поредица от обучения, насочени към родовото осъзнаване, както на

избраните жени, така и мъжете лидери в НС. Освен родовите теми, трябва да се обърне
особено внимание и към четирите компетенции на НС за да бъдат по-чувствителни към
тази тема позовавайки се на действащата нормативна уредба (Закона за националните
съвети на националните малцинства и Закона за равенство между половете).
• Да се подобрят политическите и лидерските умения на жените, избрани в НС, умения за
говорене пред аудитория, обсъждане и аргументация, как да се действа към институции,
местната власт, както и към местнате общност.
• Да се представят успешни модели за равнопоставеност на половете в работата на мал-
цинствените общности в други региони или държави.
• Да се провеждат редовни срещи на избраните жени от различни НС (напр. два пъти го-
дишно), за да обменят опит. Ако е възможно, да си поделят отговорността за промяна на
“домакина НС”.
• В рамките на НС да се помогнат и подкрепят редовните заседания на избраните жени, с
цел да се създаде пространство за дискусии и инициативи, свързани с подобряване на
положението на жените.
• Да се обмисли възможността за обучение на редовните срещи на НС, която ще води някой
от председателите на НС. Например, председателя на буневския национален съвет и пред-
21
седателката на словашкия НС могат да проведат обучение за това как заседанието да се
води по-ефективно, като се набляга на добрата подготовка, дневния ред и протокола.
• Да се свързват жени, ангажирани в националните съвети с механизмите за равнопоста-
веността на половете (Комисията за равенство между половете, Парламентарната ко-
мисия за равенство между половете, Секретариата за икономика, заетостта и половете,
Административния съвет за равенство между половете на Министерството на труда и
социалната политика и др.) НПО и политическите партии.
• Специално внимание да се обърне към председателите на НС на буневци, руснаци, роми
и албанци, които са били много наясно с важността на равенството между половете и са
етикетирани като мъжки съюзници.
• Да се обърне внимание на женските ресурси и на факта, че жените работят безплатно
вкъщи и в НС. Да се помогне на жените лидери да събудят значението на рационалното
използване на безплатните женски ресурси, лични и чужди.
• Насърчителните мерки, които някои НС спонтанно предприеха, да се извършват систем-
но и да се помогне да споделят опит с другите НС. Някои от насърчителните мерки, които
могат да бъдат приложени: избор на директори /директорки с подкрепа на жените кан-
дидати; при отпуска на стипендии да се подкрепят момичетата; при избора на членове
на управителните органи на образователни и културни институции да се подкрепят же-
ни-кандидатки.
• Важно е също така да се разработят показатели, с които НС ще бъдат в състояние да из-
мерват напредъка в насърчаването на равенството между половете в рамките на рабо-
тата си.
• Насърчаване на НС за определяне на лице или създаване на специален орган, който да
се занимава с въвеждането на равенството между половете в НС и да направи стратеги-
чески документ свързан с тази тема. Законът за националните съвети на малцинствата от
2009 г. не предвижда пряка юрисдикция на НС в областта на равенството между полове-
те, но и не забранява, така че е възможно да се образува отделен орган (съвет) в рамките
на НС, да се справя с равенството между половете. Това беше направено в другите райо-
ни, където не е налице пряк, законов орган (Комисия за младежта, Комисия за сътрудни-
чество с религиозните общности, Комитета по наука и др.)
• Да се действа за увеличение на видимостта на жените в националните съвети и да се
даде възможност техния принос в НС и резултатите им да бъдат видими.
22
Sažetak istraživanja
„Položaj žena u nacionalnim vijećima”
Cilj ovog istraživanja je analizirati položaj žena u nacionalnim vijećima nacionalnih manjina (NVNM) i
njihov utjecaj na politike i programe ovih vijeća. Svrha istraživanja je da pomogne u formuliranju prepo-
ruka o tome kako unaprijediti položaj žena u NVNM, kao i na koji način u politike vijeća uključiti rodnu
perspektivu. Ovo istraživanje predstavlja polaznu osnovu za sve zainteresirane strane koje zagovaraju
uvođenje rodne ravnopravnosti u nacionalnim vijećima, te uključivanje perspektive rodne ravnoprav-
nosti u politike koje se odnose na pitanja nacionalnih manjina uopće.
Metodologija
a) Upitnik za ispitivanje stajališta o rodnoj ravnopravnosti sačinjen je kako bi se ispitala stajališta

o rodnim stereotipima i stajališta žena i muškaraca na rukovodnim mjestima u nacionalnim
vijećima. Upitnik je popunilo 28 osoba (24 žene i 4 muškarca); 75% njih ima između 30 i 60
godina, a najveći broj njih (65%) je u braku.
b) Polustrukturirani intervjui s muškarcima na rukovodnim mjestima u nacionalnim vijećima vo-

đeni su s šest lidera sljedećih nacionalnih vijeća: hrvatske, rusinske, rumunjske, bunjevačke,
albanske i romske nacionalne manjine. Jedina žena predsjednica Nacionalnog vijeća slovačke
nacionalne manjine intervjuirana je u okviru fokus skupine s ženama na rukovodnim mjestima
u tom vijeću.
c) Fokus skupina s ženama izabranima ili imenovanima na rukovodna mjesta u nacionalnim vije-
ćima. Održano je pet fokus skupina s ukupno 25 žena iz Nacionalnih vijeća mađarske, bunje-
vačke, slovačke, albanske i romske nacionalne manjine. Ovih pet NVNM izabrano je na osnovu
sljedećih kriterija: geografske raznolikosti, broja žena u nacionalnom vijeću i veličine vijeća.
23
Motivacija žena da se aktiviraju na mjestima
donošenja odluka
Žene su u većini slučajeva (bile) pozvane da se kandidiraju na izborima za nacionalna vijeća. Njih su
muški lideri prepoznali kao profesionalke i stručnjakinje, posvećene onome što rade, ali i vidljive po
tome u svojoj zajednici.
Nekima od njih je ranija suradnja s rukovoditeljima vijeća bila jedan od osnovnih motiva zbog kojih su
prihvatile da se aktiviraju u procesima donošenja odluka. Žene naglašavaju da je osnovna motivacija da
budu aktivne u radu nacionalnog vijeća njihova stručnost u jednom od četiri područja rada nacionalnih
vijeća; to što poznaju tematiku, institucije; to što žele pokazati šta znaju kako bi pomogle svojim naci-
onalnim vijećima.
Neke od njih su imale i ranijeg iskustva na rukovodnim mjestima u pojedinim institucijama ili odborima.
Važno je pomenuti da ne prepoznaju novac kao pokretački motiv. Situacija je upravo suprotna. Za ve-
ćinu funkcija na kojima su žene nije predviđena novčana nadoknada, te je stoga njihov rad u najvećem
broju slučajeva besplatan.
Kvote - Izazov ili potpora?
Svi intervjuirani muškarci i žene na rukovodnim mjestima suglasni su u tome da su kvote za žene po-
trebne kao prvi korak ka tome da na mjestima odlučivanja žene budu zastupljene u većem broju. Pove-
ćanje broja žena na mjestima odlučivanja dovelo je do nekih promijena u procesima odlučivanja:
• Kultura komunikacije i atmosfera na sastancima vijeća se promijenila. „Nema više viceva,

atmosfera je ljubaznija, ozbiljnija, a sastanci su učinkovitiji. ˮSastanci su kraći, usmjereni su na
dnevni red, s više dogovora, zajedničkih rješenja i konsenzusa.
• Žene su vidljivije u procesima donošenja odluka: aktivne su u raspravama i diskusijama i imaju
inicijativu.
• Žene su se promijenile, usvojile su neke od liderskih vještina, imaju više samopouzdanja i ste-
kle su više znanja i veština.
• Žene su još suočene s različitim vidovima otvorene ili posredne dominacije muškaraca i uma-
njivanjem važnosti njihovog doprinosa.
Poimanje moći
Žene sebe ne doživljavaju kao liderke, ali su svijesne toga da ih njihova zajednica priznaje kao osobe
koje imaju utjecaj i moć.
Pojedinci i pojedinke iz lokalnih zajednica im se obraćaju zbog različitih problema koji se često ne odno-
se na nadležnost, odnosno područje rada nacionalnih vijeća, ali su žene na rukovodnim mjestima pre-
poznate kao osobe koje raspolažu odgovarajućim informacijama, voljne su dati dobar savjet i pronaći
rješenje.
Zanimljivo je da od 20 nacionalnih vijeća u Republici Srbiji jedino Nacionalno vijeće slovačke nacionalne
manjine ima predsjednicu.
24
Politike, odnosno akta, aktivnosti i strateški dokumenti NVNM u većini slučajeva uopće ne prepoznaju
perspektivu rodne ravnopravnosti, niti je ona u središtu rada ili među prioritetima sadašnjeg saziva na-
cionalnih vijeća za razdoblje od 2010-2014. godine, uprkos tome što većina osoba na rukovodnim mje-
stima smatra da bi rodna ravnopravnost mogla biti jedno od prioritetnih područja njihovog sledećeg
saziva.
Rodne uloge
Načelno govoreći, temeljna uloga žena vezuje se za majčinstvo i skrb o djeci i obitelji (u 75% intervjua).
Međutim, zanimljiv je osvrt na to kako žene pristupaju svojim rodnim ulogama: reproduktivna, profe-
sionalna i javna uloga su izjednačene i imaju istu vrijednost, te se žene i ponašaju sukladno tomu. „Ako
nema tko da uradi nešto, ja ću. Ako je čistačica otišla kući, ja ću počistiti stubište.”
Gender mainstreaming - Uključivanje rodne

perspektive u sva područja politike i aktivnosti
NVNM ne prepoznaju rodnu ravnopravnost kao svoj mandat i u većini slučajeva nemaju nikakvo tijelo
(odbor/povjerenstvo) koje bi se bavilo unapređenjem rodne ravnopravnosti, niti pokreću programe ili
aktivnosti koje bi se bavile rodnom (ne)ravnopravnošću.
Preporuke
• Organizirati seriju obuka s ciljem rodnog osvješćivanja, kako izabranih žena, tako i muških li-
dera NV. Osim rodnih tema, posebno obratiti pažnju na četiri nadležnosti NV i kako ih učiniti
rodno osjetljivim, pozivajući se na postojeću zakonsku regulativu (Zakon o nacionalnim vije-
ćima nacionalnih manjina i Zakon o ravnopravnosti spolova).
• Unaprijediti političke i liderske vještine žena izabranih u NV: vještine javnog nastupa, debatira-
nja, argumentiranja, kako da nastupaju prema institucijama, lokalnoj samoupravi, ali i izravno
prema lokalnoj manjiskoj zajednici.
• Predstaviti uspješne modele uvođenja rodne perspektive u rad manjinskih zajednica u drugim
zemljama regiona ili EU.
• Organizirati redovite susrete izabranih žena iz različitih NV (primjerice dva puta godišnje) kako bi
razmijenile iskustva. Ukoliko je moguće podijeliti odgovornost tako da se mijenja „domaćin NV“.
• Unutar NV pomoći i podržati redovite sastanke izabranih žena, kako bi se napravio prostor za
diskusiju i inicijative u svezi s unapređenjem položaja žena.
• Razmotriti mogućnost održavanja obuka na redovitim sastancima NV koju bi vodili neki od
predsjednika NV. Primjerice, predsjednik Bunjevačkog i predsjednica Slovačkog NV, mogu odr-
žati obuku drugim predsjednicaima NV o tome kao voditi sastanak učinkovito, s naglaskom na
dobru pripremu, dnevni red i zapisnike.
• Povezivati žene angažirane u nacionalnim vijećima s mehanizmima za postizanje ravnopravno-
sti spolova (povjerenstva za ravnopravnost spolova, skupštinski odbori za ravnopravnost spo-
lova, Pokrajinsko tajništvo za gospodarstvo, zapošljavanje i ravnopravnost spolova, Upava za
rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu rada i socijalne politike i dr.) NVO i političkim strankama.
• Posebnu pažnju usmjeriti na predsjednike NS Bunjevaca, Rusina, Roma i Albanaca koji su veo-
ma svijesni značaja rodne ravnopravnosti i označeni su kao budući muški saveznici.
25
• Voditi računa o ženskim resursima i činjenici da žene rade besplatno kod kuće i u NV. Pomoći
ženama liderkama da osvijeste značaj racionalnog korištenja besplatnih ženskih resursa, osob-
nih i tuđih.
• Mjere afirmativne akcije koje su neka NV spontano poduzela učiniti sistematskim i pomoći raz-
mjenu iskustava s ostalim NV. Neke od afirmativnih mjera koje se mogu primjeniti: pri izboru
ravnatelja/ca škola podržati žene kandidatkinje; pri izboru korisnika stipendija za školovanje
podržati devojke; pri izboru članica vijeća u upravnim tijelima obrazovnih i kulturnih instituci-
ja, podržati žene kandidatkinje.
• Također je važno osmisliti pokazatelje na temelju kojih će NV moći da mjere napredak u una-
pređenju rodne ravnopravnosti u okviru svog rada.
• Potaći NV da odrede osobu ili oforme posebno tijelo koje će se baviti uvođenjem rodne per-
spektive u rad NV i učiniti strateška dokumenta rodno osjetljivim. Zakon o nacionalnim vijeći-
ma nacionalnih manjina iz 2009. godine ne predviđa izravnu nadležnost NV u području rodne
ravnopravnosti, ali ni ne zabranjuje, pa je moguće formirati posebno tijelo (odbor) u okviru NV,
koje bi se bavilo rodnom ravnopravnošću. To je učinjeno i u drugim područijima gdje nema
izravne, zakonom propisane nadležnosti (odbor za mladež, za suradnju s vjerskim zajednica-
ma, odbor za znanost i sl).
• Raditi na povećanju vidljivosti žena u nacionalnim vijećima i njihovog doprinosa radu NV i
rezultate učiniti vidljivim.
26
A nők helyzete a nemzeti tanácsokban

című kutatás összegezése
A jelen kutatás célkitűzése a nőknek a nemzeti kisebbségek nemzeti tanácsaiban (NKNT) betöltött
helyzetének, valamint e tanácsok politikájára és programjaira gyakorolt hatásának elemzése. A kutatás
célja, hogy hozzájáruljon azon ajánlások megfogalmazásában, amelyek arról szólnak, hogyan kellene fej-
leszteni a nők helyzetét a NKNT-ban, valamint milyen módon kellene a tanácsok politikájába bekapcsolni
a nemi távlatokat. Ez a kutatás kiinduló alapot képez minden azon érdekelt fél számára, aki a nemzeti
tanácsokban való nemi egyenlőség bevezetésének, úgyszintén a nemi egyenlőség távlatainak a nemzeti
kisebbségekre általában vonatkozó kérdésekről szóló politikákba való bekapcsolásának a szószólója.
Módszertan
a) A nemi egyenlőségről szóló álláspontok kivizsgálásáról szóló kérdőív a nemzeti tanácso-

kban vezető beosztású nők és férfiak nemi sztereotípiával kapcsolatos álláspontjainak kivi-
zsgálása céljából készült. A kérdőívet 28 személy (24 nő és 4 férfi) töltötte ki; 75%-uk életkora
30 és 60 év közötti, és legnagyobb számban (65%) házas.
b) A nemzeti tanácsokban vezető posztot betöltő férfiakkal folytatott félig strukturált in-
terjúkat a horvát, a ruszin, a bunyevác, az albán és a roma nemzeti tanács hat vezetőjével
folytatták le. Az egyetlen nőt, a Szlovák Nemzeti Kisebbség Nemzeti Tanácsának elnökét, az e
tanácsban vezető beosztású nők fókuszcsoportjának kertében interjúvolták meg.
c) A nemzeti tanácsokban vezető posztra megválasztott vagy kinevezett nők Fókuszcso-

portja. Öt fókuszcsoportot tartottak meg, összesen 25 nővel a magyar, bunyevác, szlovák,
albán és roma nemzeti közösségekből. Ezen öt NKNT-ot a földrajzi sokféleség, a nemzeti ta-
nácsban lévő nők száma és a tanács nagyságának mércéi alapján választották meg:
27
A nők motiváltsága, hogy aktiválódjanak a
döntéshozatali helyeken
A nőket a többségek esetében meghívták, hogy jelöltessék magukat a nemzeti tanácsok választásai
során. E nőket a férfi vezetők hivatásos szakértőkként ismerték fel, akik munkájuknak szentelik magukat,
és erről a közösségükben is ismertek.
Egyeseket közülük a tanácsokkal való korábbi együttműködés motiválta arra, hogy elfogadják a ha-
tározatok meghozatalának folyamataiban való részvételt. A nők hangoztatják, hogy a nemzeti tanácso-
kban való aktív munkálkodásra alapvetően az motiválja őket, hogy a nemzeti tanácsok négy munka-
területének egyikében szakértők, valamint a témakör és az intézmények ismerete, és az hogy szeretnék
megmutatni mit tudnak, a nemzeti tanácsuknak megsegítésében.
Egyesek közülük korábbi tapasztalatokat is szereztek intézményekben és bizottságban betöltött ve-

zetői beosztásokon.
Igen fontos hangoztatni, hogy nem a pénzt ismerik fel mozgató motívumként. A helyzet épp ellen-
kező. A nők által betöltött posztok többségére nem irányoznak elő pénztérítést, ebből kifolyólag mun-
kájuk az esetek legtöbb számában ingyenes.
Kvóták – Kihívás vagy támogatás?
A vezetői állásokat betöltő valamennyi meginterjúvolt férfi és nő egyetért abban, hogy a nők
számára szükségesek a kvóták első lépésként abban az irányban, hogy a döntéshozatali helyeken na-
gyobb számban legyenek képviselve. A nők számának megnövelése a döntéshozatali helyeken bizonyos
változásokat hozott a döntéshozatali eljárásokban:
• Megváltozott a kommunikációs kultúra a tanács összejövetelein. „Nincs többé viccelődés, a

légkör barátságosabb, az összejövetelek eredményesebbek. Az összejövetelek rövidebb ideig
tartanak, a napirendre irányulnak, több megállapodás, közös megoldás és konszenzus létreho-
zásával.
• A nők szerepe láthatóbb a határozatok meghozatalában: aktívabbak a vitákban és nagyobb
mértékben kezdeményeznek.
• A nők megváltoztak, elsajátítottak egyes líder ügyességeket, nagyobb az önbizalmuk és több
tudást és ügyességet szereztek.
• A nők szembesülnek a férfiak nyílt vagy közvetett uralkodásával és a nők hozzájárulása jelen-
tőségének lekicsinyítésével.
A hatalom felfogása
A nők magukat nem vezetőként élik meg, ám tudatában vannak annak, hogy közösségük elismeri
őket, mint behatással és hatalommal rendelkező személyeket.
A helyi önkormányzatokból személyek fordulnak hozzájuk különféle olyan problémák miatt, amel-
yek nem vonatkoznak a nemzeti tanácsok tevékenységi körére, viszont a vezetői posztot betöltő nőket
olyan személyekként ismerik fel, akik megfelelő információkkal rendelkeznek, hajlandók jó tanácsokat
adni és a megfelelő megoldást fellelni.
28
Érdekes jelenség, hogy a Szerb Köztársaságban létező 20 nemzeti tanács közül csupán a Szlovák
Nemzeti Kisebbség Nemzeti Tanácsának élén elnök asszony van.
A NKNT politikák, aktusok, tevékenységek és stratégiai dokumentumok az esetek többségében nem

ismerik fel a nemi egyenlőség távlatait, és nem található a nemzeti tanácsok 2010-2014. évi jelenlegi
összehívása munkájának középpontjában, sem prioritásai között, annak ellenére, hogy a vezetői po-
sztot betöltő személyek többsége úgy véli, hogy a nemi egyenlőség a soron következő összehívás mun-
kája prioritásainak egyike lehetne.
Nemi szerepek
Elvben, a nők alapvető szerepét az anyasággal, a gyermekekről és a családról való gondoskodással

hozzák kapcsolatba (az interjúk 75%-ban). Érdekes azonban megfigyelni, hogy a nők hogyan tekintenek
saját nemi szerepükre: reprodukciós szerepük, professzionális és közszerepük ki van egyenlítve, azonos
értékűek, tehát a nők is ezzel összhangban viselkednek. „Ha nincsen senki, akim dolgozna, én fogok. Ha
a takarítónő hazament, én fogom feltakarítani a lépcsőházat. ˮ
Gender mainstreaming – A nemi távlatoknak a

politika és a tevékenységek minden területébe való
bekapcsolása
A NKNT-ok nem ismerik fel a nemi egyenlőséget saját megbízatásukként, és az esetek többségében
nem rendelkeznek semmilyen testülettel (bizottság/komisszió), amely a nemi egyenlőség fejlesztésével
foglalkozna, és nem kezdeményeznek az egyenlőség (egyenlőtlenségre) vonatkozó programokat vagy
tevékenységeket.
Ajánlások
• Nemi tudatosságot felkeltő képzések sorozatát kell szervezni, így a nemzeti tanácsok férfi
nemű vezetői számára is. A nemi témák mellett, különös figyelmet kell szentelni a nemzeti
tanácsok négy hatáskörére, nemi érzékenység felkeltésére, a jelenleg hatályos törvényszabál-
yozásra való hivatkozással (Törvény a nemzeti kisebbségek nemzeti tanácsairól és Törvény a
nemek egyenlőségéről).
• Fejleszteni kell a nemzeti tanácsokba megválasztott nők politikai és vezetői ügyességét: a nyil-
vános fellépés, a vitázás, érvelés ügyességét, hogyan lépjenek fel az intézményekkel, a helyi
önkormányzatokkal szemben, de közvetlenül a helyi nemzeti kisebbséggel szemben is.
• Be kell mutatni a nemi távlatoknak más országok és az EU egyéb országainak régióiban talál-
ható kisebbségi közösségek munkájába bekapcsolódó sikeres modelljeit.
• Meg kell szervezni a nemzeti tanácsokba megválasztott nők rendszeres találkozóit (például
kétszer évente), tapasztalatcsere céljából. Ha az lehetséges, meg kell osztani a felelősséget, a
„NT házigazda” szerepének cserélgetésével.
• A nemzeti tanácsok keretén belül támogatni kell a megválasztott nők rendszeres összejöve-
teleit, hogy teret nyissanak a vitára és a nők helyzetének előmozdításával kapcsolatos kezde-
ményezésekre.
• Meg kell vitatni a képzések megtartásának lehetőségét a NT rendes összejövetelein, a képzése-
ket a NT elnökei egyikének vezetésével. Például, a Bunyevác és a Szlovák Nemzeti Tanács el-
29
nöke tarthat képzést a NT egyéb elnökeinek arról, hogyan kell az összejövetelt hatékonyan
levezetni, a jó előkészítés, a napirend és a jegyzőkönyv jó elékészítésére vetett hangsúllyal.
• Össze kell kapcsolni a nemzeti tanácsokban alkalmazott nőket a nemi egyenlőség elérésére
vonatkozó mechanizmusokkal (a nemek egyenlőségi bizottságok, a nemek egyenlőségével
foglalkozó képviselőházi bizottságok, Tartományi Gazdasági, Foglalkoztatási és Nemi Egyen-
lőségi Titkárság, a Munkaügyi Minisztérium kertében működő Nemi Egyenlőséggel Foglalko-
zó Igazgatóság stb.) nem kormányzati szervezetekkel és politikai pártokkal.
• Különös figyelmet kell szentelni a Bunyevác, Ruszin, Roma és Albán Nemzeti Tanácsok elnöke-
inek, akik tudatában vannak a nemi egyenlőség jelentőségének, és jövőbeni férfi-szövetsége-
kként jelölik őket.
• Ügyelni kell a női erőforrásokra és a tényre, hogy a nők ingyen dolgoznak otthon és a nemzeti
tanácsokban. Segíteni kell a vezető beosztású nőknek, hogy másokkal tudatosítsák az ingye-
nes női, személyes és másé, erőforrások ésszerű felhasználásának jelentőségét.
• Rendszeresíteni kell az affirmatív intézkedéseket, melyeket egyes NT-ok spontán módon kez-
deményeztek, és segíteni az többi nemzeti tanáccsal való tapasztalatcserét. Az iskolaigazga-
tók/nők megválasztása során alkalmazható egyes affirmatív intézkedésekkel támogatni kell a
női jelölteket; az iskoláztatási ösztöndíjak odaítélése során támogatni kell a lányokat; az okta-
tási és művelődési intézmények igazgatóbizottságai tagjainak megválasztása során a női jelöl-
teket is támogatni kell.
• Szintén nagyon fontos megfogalmazni a mutatókat, amelyek alapján a nemzeti tanácsok fel
tudják mérni a nemi egyenlőség terén, munkájuk keretében elért haladást.
• Ösztönözni kell a nemzeti tanácsokat, hogy határozzák meg a személyt, vagy külön testületet
hozzanak létre, amely testület a nemi egyenlőségnek a nemzeti tanácsokba való bevezetésével
foglalkozna és a stratégiai dokumentumokat érzékennyé kell tenni a nemi egyenlőség iránt.
A nemzeti kisebbségek nemzeti tanácsairól szóló 2009. évi törvény nem irányozza elő a nem-
zeti tanácsok közvetlen hatáskörét a nemi egyenlőség terén, de nem is tiltja, tehát lehetsé-
ges külön olyan testületet (bizottságot) alakítani, amely a nemzeti tanácsok keretében a nemi
egyenlőséggel foglalkozna. Ezt már megtették egyes más területeken, amelyeken nincs külön,
közvetlen törvénnyel szabályozott hatáskör (ifjúsági bizottság, a vallási közösségekkel együt-
tműködő bizottság, tudományos bizottság stb.).
• Növelni kell a nők láthatóságát a nemzeti tanácsokban, a nemzeti tanácsok munkájához való
hozzájárulásukat és eredményeiket.
30
Резиме од истражувањето: „Положбата

на жената во националните совети“
Целта на ова истражување е, да ја анализира положбата на жената во националните совети

на националните малцинства (НСНМ) и нивното влијание на политиката и програмата во овие
совети. Истражувањето има цел, да помогне во формулирање на препораки, како да се унапреди
положбата на жената во НСНМ, а и на кој начин да се вклучи родовата перспектива во политиката
на советот. Ова истражување претставува појдовна основа за сите заинтересирани страни, кои
се залагаат за воведување на родовата еднаквост во националните совети, како и вклучување на
перспективата за родова еднаквост во политиката, која се однесува на прашањата за национал-
ните малцинства воопшто.
Методологија
а) Прашалник за испитување на ставовите за родова рамноправност и родовите стереоти-

пи, за испитување на ставовите на жените и мажите на раководствените места во наци-
оналните совети. Прашалникот го пополнија вкупно 28 лица (24 жени и 4 мажи); 75% од
нив се помеѓу 30 и 60 години, а најголем број од нив (65%) се во брак.
б) Направени се полуструктурирани интервјуа со шест лидера на раководствените места

во националните совети на: хрватско, русинско, романско, буњевско, албанско и ромско
малцинство. Единствената жена-претседател на Националниот совет на словачкото на-
ционално малцинство, е интервјуирана во рамките на фокус групата со жените на лидер-
ските места во тој совет.
в) Фокус групата со жените избрани или именувани на раководните места во националните

совети. Одржани се пет фокус групи, со вкупно 25 жени од Националните совети на ун-
гарско, буњевско, словачко, албанско и ромско малцинство. Овие пет НСНМ, се избрани
врз основа на следните критериуми: географска разновидност, број на жените во нацио-
налните совети и големина на советот.
31
Мотивација на жената да се активира на
одлучувачките места
Жените во најголем број случаи се (биле) повикани да се кандидираат на изборите за нацио-
нални совети и биле препознати од машките лидери како професионални и стручни, посветени на
тоа што го работат, но и забележани во својата заедница.
За некои од нив, поранешната соработка со раководителите на советот, била еден од основ-

ните мотиви поради кој прифатиле да се активираат во процесите на донесување одлуки. Жените
нагласуваат дека, основна мотивација да бидат активни во работата на националниот совет, е нив-
ната стручност во една од четирите работни области на националниот совет; ја познаваат темати-
ката, институциите; сакаат да покажат што знаат, со цел да помогнат на своите национални совети.
Некои од нив имале и претходно искуство на раководните места во одредени институции или
одбори. Важно е да се напомене, дека не ги гледаат парите како движечки мотив. Ситуацијата е
сосема спротивна. За повеќето функции на кои се жените, не е предвиден паричен надоместок,
поради што нивната работа во најголем број случаи е бесплатна.
Квоти – предизвик или поддршка?
Сите интервјуирани мажи и жени на раководните места, се согласуваат дека квотите се потребни
како прв чекор, жените да бидат застапени на одлучувачките функции во што поголем број.
Зголемувањето на бројот на жените на одлучувачките места, доведе до некои промени во
одлучувачките процеси:
• Културата на комуникација и атмосферата на состаноците се промени. „Нема повеќе ви-

цови, атмосферата е пољубезна, посериозна, а состаноците се поефикасни“. Состаноците
се пократки, насочени се кон дневниот ред, има повеќе договори, заеднички решенија и
консензуси.
• Жените се видливи во процесите на донесување одлуки: активни се во расправите и дис-
кусиите, и имаат иницијатива.
• Жените се променија, усвоија некои од лидерскте вештини, имаат повеќе самодоверба и
стекнаа повеќе знаење и вештини.
• Жените, сè уште се соочени со различни видови на отворена и посредна доминација на
мажите и намалување на важноста на нивниот придонес.
Разбирање на моќта
Жените себеси не се доживуваат како лидерки, но се свесни дека нивната заедница ги призна-
ва како личности, кои имаат влијание и моќ.
Поединци и поединки од локалните заедници, им се обраќаат поради различни проблеми кои

често не се однесуваат на надлежноста која тие ја имаат, односно работната област на национал-
ниот совет, но жените на раководните места се препознати како лица кои располагаат со потреб-
ните информации, секогаш имаат добра волја да дадат добар совет и да изнајдат решение.
Интересно е што, од 20 национални совети во Р. Србија, единствено Националниот совет на

словачкотонационално малцинство има жена-претседател, односно претседателка.
32
Политиката, односно актите (законодавството), активностите и стратешките документи на

НСНМ, во најголем број случаи, воопшто не ја препознаваат перспективата на родовата еднак-
вост, ниту пак е меѓу приоритетите на сегашното свикување на националниот состав за период од
2010 – 2014 година, и покрај тоа што повеќето од лицата на раководните места, сметаат дека родо-
вата еднаквост би можела да биде една од приоритетните области на нивното следно свикување.
Родови улоги
Општо земено, основната улога на жената се поврзува за мајчинството и грижата за децата и

семејството (во 75% интервјуа). Меѓутоа, интересен е погледот на тоа како жените пристапува-
ат кон своите родови улоги: репродуктивната, професионалната и јавната улога се изедначени
и имаат иста вредност, па и жените се однесуваат во согласност со нив. „Ако нема кој да направи
нешто, јас ќе направам. Ако чистачката си заминала дома, јас ќе ги исчистам скалилата.“
Вклучување на родовата перспектива во сите

активности и области на политиката
НСНМ не ја препознаваат родовата еднаквост како свој мандат, и во најголем број случаи не-
маат никакво тело (одбор/комисија) кое би се занимавало со унапредување на родовата еднак-
вост, ниту пак ја иницираат програмата или активностите кои би се занимавале со родовата (не)
еднаквост.
Препораки:
• Да се организира серија обуки со цел за родово освестување; да има, како избрани жен-
ски, така и машки лидери на НС. Освен родовата тема, посебно вниманиетреба да се обр-
не на четирите надлежности на НС и како истите да се направат родово чувствителни,
повикувајќи се на постоечките законски регулативи (Закон за националните совети на
националните малцинства и Закон за полова рамноправност).
• Да се унапредат политичките и лидерски вештини на жените избрани во НС: вештини
на јавен настап, дебатирање, аргументирање; како да постапуваат спрема институциите,
локалната самоуправа, но и непосредно спрема локалната малцинска заедница.
• Да се претстават успешните модели на воведување на родовите перспективи, во работа-
та на малцинските заедници во другите земји од регионот или од ЕУ.
• Да се организираат редовни средби на избраните жени од различни НС (на пример, два
пати годишно), за разменување искуства. Доколку е возможно да се подели и одговор-
носта, така што ќе се менува „домаќинот на НС“.
• Внатре во НС, да се помогнат и поддржат редовните состаноци на избраните жени, за да
се направи простор за дискусија и иницијатива, во врска со унапредување на положбата
на жената.
• Да се разгледа можноста за одржување на обука на редовните состаноци на НС, која би
ја воделе некои од претседателите на НС. На пример, претседателот на Буњевскиот и
претседателката на Словенечкиот НС, можат да одржат обука на другите претседатели на
НС, за тоа какоефикаснода се води состанок, со акцент на добра подготовка, дневен ред
и записник.
• Да се поврзуваат жените ангажирани во националните совети, со механизмите за постиг-
нување на полова рамноправност (комисија за полова рамноправност, собраниски одбо-
33
ри за полова еднаквост, Покраински секретаријат за стопанство, вработување и полова
еднаквост, Управа за родова еднаквост при Министерството за труд и социјална полити-
ка и др), НВО и политички партии.
• Посебно внимание треба да се насочи кон претседателите на НС на Буњевци, Русини,
Роми и Албанци, кои се мошне свесни за значењето на родовата еднаквост и се означени
како идни машки сојузници.
• Да се води сметка за женските ресурси и фактите, дека жените работат бесплатно дома
и во НС. Да се помогне на жените лидерки, да се освестат за значењето на рационалното
користење на бесплатните женски ресурси, лични и туѓи.
• Мерките на афирмативна акција што некои НС ги преземаа, да се направат систематски и
да се помогне во размената на искуства со останатите НС. Некои од афирмативните мер-
ки, што може да се применат се: при изборот на директор/ка на училиште, да се поддржат
жените кандидатки; при изборот на корисник на стипендија за школување, да се поддр-
жат девојките; да ја добијат поддршката и при изборот на член на советот во управните
тела на образовните и културни институции.
• Исто така е важно, да се осмислат показателите на чија основа НС ќе можат да го мерат
напредокот во развојот на родовата еднаквост, во рамките на својата работа.
• Да се поттикнат НС, да го одредат лицето или да формираат посебно тело, кое ќе се зани-
мава со воведување на родовата перспектива во работата на НС и да ги направи стратеш-
ките документи родово почувствителни. Законот за националните совети на национал-
ните малцинства од 2009 год., не предвидува непосредна надлежност на НС во областа
на родовата рамноправност, но и не ја забранува, па е можно да се формира посебно
тело (одбор) во рамките на НС, кое би се занимавало со родова еднаквост.Тоа е напра-
вено и во други области, каде што нема непосредна надлежност пропишана со закон
(младински одбор, одбор за наука, за соработка со верските заедници и сл.).
• Да се работи на зголемување на видливоста на жената во националните совети, видли-
воста на нивните резултати и придонеси во работата на НС.
34
Harno raporti rodipasko:

“Pašloipe djuvljengo ano nacionalno konsilja”
Reso akale rodipasko sito te analizirinol pašloipe djuvljengo ano nacionalno konsilja nacionalno mino-
ritetjengo (NKNM) thaj olengo čhivipe ani politika thaj programja akale konsiljengo. Reso rodipasko sito
te ažutinolpe ano formulišipe propozaljengo kotar odova sar te anglunisarolpe pašloipe djuvljengo ano
NKNM, sar ini pedo savo ćhane ani politika konsiljengo te lol kotor ini poleski perspektiva. Akava rodipe
sikavela startno fundo vaš sa interisuime riga save truminena te čhivolpe polesko jekh-jekhipe ano na-
cionalno konsilja, thaj te čhivolpe perspektiva polesko jekh-jekhipe ano politike save siton vaš pučipe
nacionalno minoritetjengo generalno.
Metodologia
a) Pučlutno vaš rodipe gndipasko kotar polesko jekh-jekhipe kerdilo vaš te rodolpe gndipe
kotar poljengo stereotipja thaj pozicie djuvljenge thaj muršenge ano vastalutne thana ano na-
cionalno konsilja. Pučlutno phergja 28 persone (24 djuvlja thaj 4 murša); 75% olenda sinolen
maškar 30 thaj 60 berš, a majbaro gnedo olenda (65%) siton prandime.
b) Kvašostruktuirimo intervju e muršenca pedo vastalutne thana ano nacionalno konsilja

kerdile šov liderjenca akale nacionalno konsiljengo: kroaciako, rusinsjengo, rumunjengo, bu-
njevacjengo, albancjengo thaj romane nacionalno minoritetjengo. Numa jekha djuvlja presi-
dentka Nacionalno konsili slovakjengo nacionalno minoritetjengo kerdilo intervju ano rami
fokus grupa e djuvljenca pedo vastalutne thana ano odova konsili.
c) Fokus grupa e djuvljenca alosarde jase anavdime pedo vastalutne thana ano nacionalno
konsilja. Adikhardile pondj fokus grupe kotar sa 25 djuvlja kotar Nacionalno konsilja hunga-
riako, bunjevacjengo, slovakjengo, albajnengo thaj romane nacionalno minoritetesko. Akala
pondj NKNM alosardile pedo fundo akala kriterijumja: geografiako aver-averipe, gendo djuvlj-
engo ano nacionalno konsili thaj kobor sito baro konsili.
35
Motivacia djuvljengi te aktivirinenpe ano thana kote
anenape pratsavja
Djuvlja ano butipe situacienge (sine) akharde te kandiduinenpe ano alosaripe vaš nacionalno konsilja.
Olen murša liderja pendjarde sar profesionalke thaj ekspertke, denape ano odova so kerena, hema ini
dikhavne kotar odova ani piri kupatni.
Disave olenda poangle maškaripe e vastalutne manušenca ano konsilja sine jekh kotar fundono motivi
vaš soske lele te aktivirinenpe ano procesi anibe pratsavjengo. Djuvlja phenena kaj fundoni motivacia te
oven aktivno ani buti nacionalno konsilesko olengo djanipe ano jekh kotar štar umalja bukjake ano na-
cionalno konsilja; odova so pendjarena e tematika, institucie; odova so mangena te sikaven so djanena
vaš te ažutinen pere nacionalno konsilja.
Disave olenda ini poangle sinolen empiria pedo vastalutne thana ano disave institucie jase šerutnipe.
Semno sito te leparolpe kaj na pendjarena lovo sar inicialno motivi. Situacia sitoj direktno kontra. Vaš
butipe funkciengo pedo save siton djuvlja nane anglodikhlardilo lovesko devipe, thaj vaš odova olengi
buti ano majbaro gendo situaciengo bipokibasko.
Kvote – Zumavipe jase devipe dumo?
Sa intervjuišime murša thaj djuvlja pedo vastalutne thana siton jekh ano odova kaj kvote vaš djuvljen-
ge manglape sar angluno badžako pedo odova kaj pedo thana pratsavipaske djuvlja ovena so pobut.
Barjaripe gendo djuvljengo ano thana pratsavipaske anela sine dji ko disave pharuvipe ano procesja
pratsavipaske:
• Kultura komunikaciaki thaj atmosfera ano bešipe konsiljengo pharuvisali. “Nane veke vicja,
atmosfera sitoj šukar, seriozno, a bešipe siton poefikasno.” Bešutne siton harne, fokusirime
pedo divesko rndo, e pobut vakheriba, khupatne agorisipe thaj konsenzusea.
• Djuvlja siton dikhavne ano proceja anibe pratsavjengo: aktivno siton ano vakheribe thaj disku-
sie thaj siolen iniciativa.
• Djuvlja pharuvisale, lele disave kotar lidersko djanipe, siolen pobut pačavipe peda peste thaj
astarde pobut djanipe thaj kvalifikacie.
• Djuvlja maladinenape e aver-aver forme putarde jase garavde dominacie muršengi thaj tikna-
ripe semnipe olengo reslipasko.
Haćaripe zoralipasko
Djuvlja peste na haćarena sar liderke, hema djanena odova kaj olengi kupatni olen paćavinela sar per-
sone save siolen amalikani presia thaj zoralipe.
Disave kotar lokalno khupatne olen rodena vaš aver-aver problemja save but var nane phande pedo
komeptencie, jase umal bukjako nacionalno konsilesko, hema djuvlja pedo vastalutne thana pendjar-
dile sar persone save siolen adekvatno informacie, mangena te den šukar turvinutnipe thaj te arakhen
agorisipe.
Interesantno sito kaj kotar 20 nacionalno konsilja ani Republika Srbia numa Nacionalno konsili slovaki-
ako nacionalno minoritetesko siole presidentka.
36
Politika, jase aktja, aktivipe thaj strategiake dokumentja NKNM ano butipe situaciengo na pendjarena
perspektiva polesko jekh-jekhipe, thaj oj nane ano centari bukjako jase maškar prioritetja avdisutno ke-
dipasko nacionalno konsilesko vaš periodi kotar 2010-2014. berš, ini uzo odova so butipe persone pedo
vastalutne thana adikharela kaj polesko jekh-jekhipe šaj te ovol jekh kotar prioritetno umalja olengo
kedipe savo ka avol.
Poleske role
Generalno vakheriba, fundoni rola djuvljaki phanelape vaš dajikanipe thaj bajo kotar čhavore thaj fami-
lia (ano 75% intervjua). Numa, interesantno sito dikhipe pedo odova sar djuvlja pašona pedo pere pole-
ske role: reproduktivno, profesionalno thaj publikaki rola siton jekha-jekh thaj siolen jekha-jekh molipe,
thaj djuvlja ini kerena buti ano rami odolea. “Te sine kaj nane ko diso te kerol, me ka kerav. Te sine kaj
higijeničarka geli khere, me ka šužarav e šopna.”
Gender mainstreaming – Khuvipe poleski perspektiva

ano sa umalja politikake thaj aktivipaske
NKNM na pendjarena polesko jekh-jekhipe sar poro mandati thaj ano butipe situacie nanolen nisavo
trupo (šerutnipe/komisia) savo dikhlarela anglunisaripe polesko jekh-jekhipe, ni inicirinela programja
jase aktivipe savo ka kerol buti kotar polesko (bi)jekh-jekhipe.
Propozalja
• Te organizuinolpe seria treningjengo e resoa polesko djanglaripe, sar alosarde djuvljengo,

adjahar ini murše liderjengo NK. Uzo poleske teme, poulavdipe manglape te dolpe paćiv pedo
štar kompetencie NK thaj sar te kerenpe polesko haćarime, akharipa pedo kanuneske regula-
tiva so si (Kanuni kotar nacionalno konsilja nacionalno minoritetjengo thaj Kanuni vaš jekh-
jekhipe poljengo).
• Te anglunisarolpe politikake thaj liderjenge djandipe djuvljenge alosarde ano NK: djandipe
publikako ikljovipe, debatuipe, argumentuipe, sar te ikljon prekal institucie, lokalno korkoro-
direkcia, hema ini direktno prekal lokalno minoritetjengi kupatni.
• Te sikavenpe suksesno modelja khuvipe poleski perspektiva ani buti minoritetjengi khupatni
ano aver phuvja ano regioni jase EU.
• Te organizuinenpe rndome maladipe alosarde djuvljengo kotar aver-aver NK (po misal duj
drom ano berš) vaš te pharuvinen pere empirie. Te sine kaj šaj te ulavolpe godaripe adjahar kaj
pharuvinelape „kherutno NK“.
• Andral NK te ažutinolpe thaj te dolpe dumo vaš rndomo bešipe alosarde djuvljengo, vaš te
kerolpe than vaš diskusia thaj iniciativa phando e anglunisaripa pašloipa djuvljengo.
• Te dikhlarolpe šajipe adikharipe treningo ano rndomoo bešipe NK save sine legarena disave
kotar presidentja NK. Po misal, presidento Bunjevacesko thaj presidentka Slovakiako NK, šaj
te adikharen treningo aver presidentjenge NK kotar odova sar te legarolpe bešipe efikasno, e
akcentea pedo šukar gatisaripe, divutno rndo thaj notiribe.
• Te phanenpe djuvlja angažuime ano nacionalno konsilja e mehanizmjenca vaš te astarolpe
jekh-jekhipe poljengo (komisia vaš jekh-jekhipe poljengo, parlamentesko šerutnipe vaš jekh-
jekhipe poljengo, Krajinako sekretariati vaš ekonomia, khuvipe pi buti thaj jek-jekhipe poljen-
go, Direkcia vaš polesko jekh-jekhipe uzo Ministribe bukjako thaj socialno politikako thaj aver)
BThO thaj politikake partienca.
37
• Ulavdi paćiv te kerolpe pedo prezidentja NK Bunjevacjengo, Rusinjengo, Romengo thaj Al-
bancjengo save siton but djande kotar semnipe polesko jekh-jekhipe thaj on siton leparde sar
avutne murša maškarutne bućarne.
• Te legarolpe logari kotar djuvljikane resursja thaj fakti kaj djuvlja kerena bilovesko ano kher
thaj ano NK. Te ažutinolpe djuvljenge liderke te djanglaren semnipe racionalno istemalkeripe
bipokipasko djuvlikano resursi, personalno thaj averengo.
• Napja afirmativno akciake save disave NK spontano kerde te kerenpe sistematikane thaj ažu-
tinolpe ano pharuvipe empirie e aver NK. Disave kotar afirmativno napja save šaj te kerenpe:
ano alosaripe direktori/ka skola te dol dumo djuvljake kandidateske; ano alosaripe konzumen-
ti stipendiako vaš skoluipe te dolpe dumo e čhajake; ano alosaripe djenesko konsilesko ano di-
rekciake trupja edukaciake thaj kulturno instituciengo te dolpe dumo djuvljake kandidateske.
• Adjahar sito semno te kerenpe indikatorja pedo fundo save NK šaj te merinol anglunipe ano
anglunisaripe polesko jekh-jekhipe ano rami para bukjako.
• Te zumavinolpe NK te den persona jase te formirinen ulavdo trupo savo ka kerol buti kotar
khuvipe poleski perspektiva ani buti NK thaj te kerol strategiake dokumentja polesko haća-
rutne. Kanuni kotar nacionalno konsilja nacionalno minoriteteske kotar 2009. berš na anglo
dikhljarela direktno kompetencia NK ani umal polesko jekh-jekhipe, hema ni na stopirinela,
vaš odoleske šaj te formirinolpe ulavdo trupo (šerutnipe) ano rami NK, savo ka kerol buti kotar
polesko jekh-jekhipe. Odova kerdilo ini ano aver umalja kote nane direktno, kanunea hramime
kompetencie (šerutnipe vaš ternenge, vaš maškaripe e religiake kupatnenca, šerutnipe vaš
skiencia thaj aver).
• Te kerolpe buti pedo barjaripe dikhljaripe djuvljengo ano nacionalno konsilja thaj olengo resli-
pe bukjako ano NK thaj o rezultatja te kerenpe dikhljarde.
Prevod na romski: Ljuan Koko
38
Rezumatul cercetărilor
“Statutul femeilor în consiliile naţionale”
Obiectivul prezentei cercetări este analiza statutului femeilor în consiliile naţionale ale minorităţilor
naţionale (CNMN) şi influenţa acestora asupra politicii şi programelor consiliilor respective. Scopul cer-
cetării este de a ajuta la formularea recomandărilor cu privire la avansarea statutului femeilor în CNMN,
precum şi modul de includere a perspectivei egalităţii de gen în politica consiliilor. Prezenta cercetare
prezintă punctul de plecare pentru toate părţile interesate, care pledează pentru introducerea egalităţii
de gen în consiliile naţionale, precum şi introducerea perspectivei egalităţii de gen în politica care se
referă la problemele minorităţilor naţionale în general.
Metodologia
a) Chestionarul pentru examinarea atitudinilor cu privire la egalitatea de gen a fost întoc-

mit pentru a se examina atitudinile referitoare la stereotipele de gen şi atitudinile femeilor şi
bărbaţilor la funcţiile de conducere în consiliile naţionale. Chestionarul a fost completat de 28
de persoane (24 de femei şi 4 bărbaţi); 75% dintre aceştia au între 30 şi 60 de ani, iar cei mai
mulţi dintre ei (65%) sunt căsătoriţi.
b) Interviurile semistructurate cu bărbaţii la funcţiile de conducere în consiliiile naţionale

s-au realizat cu şase lideri ai următoarelor consilii naţionale: al minorităţii naţionale croate, ru-
tene, române, a bunievţilor, albaneze şi rome. Unica femeie, preşedinta Consiliului Naţional al
Minorităţii Naţionale Slovace a fost intervievată în cadrul grupului focus, împreună cu femeile
la funcţiile de conducere în consiliul respectiv.
c) Grupul focus cu femeile alese sau numite la funcţii de conducere în consiliile naţionale.
S-au organizat cinci grupuri focus cu în total 25 de femei din cadrul consiliilor naţionale ale mi-
norităţilor: maghiare, a bunievţilor, slovace, albaneze şi rome. Aceste cinci CNMN au fost alese
în baza următoarelor criterii: diversitatea geografică, numărul de femei în consiliul naţional şi
mărimea consiliului.
39
Motivaţia femeilor de a se activa la locurile de
adoptare a hotărârilor
În majoritatea cazurilor, femeile au fost chemate să candideze la alegerile pentru consiliile naţionale. Ele
au fost recunoscute de liderii bărbaţi ca profesioniste şi specialiste, consacrate muncii lor, dar şi vizibile
în comunitate, datorită acestui fapt.
Cooperarea precedentă cu şefii consiliilor a prezentat pentru unele dintre ele, unul dintre motivele prin-
cipale de a accepta să se activeze în procesele de adoptare a hotărârilor. Femeile accentuează că moti-
vaţia principală pentru a participa activ în activitatea consiliului naţional este specialitatea lor într-unul
dintre cele patru domenii de activitate ale consiliilor naţionale; cunoaşterea tematicii, instituţiei; dorinţa
de a arăta ce ştiu, pentru a ajuta consiliului lor naţional.
Unele dintre ele au mai avut experienţă la funcţiile de conducere în unele instituţii sau comitete.
Este important de menţionat că nu banii sunt forţa motrice. Situaţia este tocmai contrară. În majoritatea
funcţiilor la care sunt femeile, nu este prevăzută compensaţia în bani, astfel că activitatea lor, în majori-
tatea cazurilor, este gratuită.
Cote – Tentaţie sau sprijin?
Toate femeile şi bărbaţii intervievaţi la funcţiile de conducere sunt de acord că sunt necesare cote pen-
tru femei, drept primul pas spre realizarea tendinţei ca la locurile de decidere, femeile să fie reprezentate
într-un număr mai mare. Majorarea numărului de femei la locurile de decidere, a contribuit la unele
modificări în procesele de decidere:
• Cultura comunicării şi atmosfera la şedinţele consiliului s-a schimbat. “Nu se mai fac glume,
atmosfera este mai amiabilă, serioasă, iar şedinţele mai eficace. Şedinţele sunt mai scurte, se
respectă ordinea de zi, cu mai multe înţelegeri, soluţii comune şi consensuri.
• Femeile sunt mai vizibile în procesele de adoptare a hotărârilor: sunt active în dezbateri şi dis-
cuţii şi au iniţiativă.
• Femeile s-au schimbat, au însuşit unele dintre abilităţile de lider, au mai mare încredere în sine
şi au însuşit mai multe cunoştinţe şi abilităţi.
• Femeile încă se mai confruntă cu diferite aspecte ale dominaţiei deschise sau directe a bărbaţi-
lor şi reducerea importanţei contribuţiei lor.
Conceperea puterii
Femeile nu se văd pe ele înseşi ca lidere, însă sunt conştiente că sunt recunoscute de către comunitatea
lor ca persoane care au influenţă şi putere.
Indivizii şi individele din comunităţile locale li se adresează din cauza diverselor probleme care se referă
la atribuţiile, respectiv la domeniul de activitate al consiliilor naţionale, iar femeile la funcţiile de con-
ducere sunt recunoscute ca persoane care dispun de informaţii corespunzătoare, sunt pregătite să dea
sfaturi şi să găsească soluţii.
Este interesant faptul că din 20 de consilii naţionale în Republica Serbia, doar Consiliul Naţional al Mino-
rităţii Naţionale Slovace are preşedintă.
40
Politica, respectiv actele, activităţile şi documentele strategice ale CNMN, în majoritatea cazurilor nu
recunosc deloc perspectiva egalităţii de gen şi aceasta nu este în focarul activităţii sau printre priorităţile
componenţei actuale a consiliilor naţionale, pentru perioada 2010-2014, în pofida faptului că majorita-
tea persoanelor la funcţiile de conducere consideră că egalitatea de gen ar putea fi una dintre domeniile
prioritare ale componenţei viitoare.
Rolurile conform genului
Vorbind în principiu, rolul principal al femeilor este maternitatea şi grija faţă de copii şi familie (în 75%
de interviuri). Este interesant însă, cum abordează femeile rolurile lor: rolul reproductiv, profesional şi
public sunt egale pentru ele şi au aceeaşi valoare, astfel că femeile se şi comportă în conformitate cu
aceasta. “Dacă nu există nimeni să facă acest lucru, îl fac eu. Dacă femeia de serviciu a plecat acasă, curăţ
eu scările.”
Gender mainstreaming – Includerea perspectivei

egalităţii de gen în toate domeniile politicii
şi în activităţi
CNMN nu recunosc egalitatea de gen ca mandat al lor şi în majoritatea cazurilor nu au nici un organism
(comitet/comisie) care să se ocupe cu avansarea egalităţii de gen, şi nici să iniţieze programe sau activi-
tăţi care să se ocupe cu (in)egalitatea de gen.
Recomandări
• A se organiza o serie de cursuri cu scopul conştientizării cu privire la egalitatea de gen, atât a

femeilor alese, cât şi a bărbaţilor lideri ai CN. Pe lângă temele din domeniul egalităţii de gen,
trebuie ţinut cont de cele patru atribuţii ale CN şi cum trebuie acestea făcute sensibile la di-
mensiunea de gen, invocând legislaţia în vigoare (Legea privind consiliile naţionale ale mino-
rităţilor naţionale şi Legea privind egalitatea de şanse).
• A se avansa abilităţile politice şi de lider ale femeilor alese în CN: abilităţile prezentării în public,
de dezbatere, argumentare, cum să procedeze faţă de instituţii, autoguvernarea locală, dar şi
direct, faţă de comunitatea minoritară locală.
• A prezenta modelele reuşite de introducere a perspectivei egalităţii de gen în activitatea co-
munităţilor minoritare din alte ţări din regiune şi UE.
• A se organiza cu regularitate întâlniri ale femeilor alese din diferite CN (de ex. de două ori pe
an), pentru a face schimb de experienţe între ele. Dacă este posibil trebuie împărţite îndatori-
rile, în sensul de a se schimba “CN gazdă”.
• În cadrul CN a se ajuta şi susţine şedinţele ordinare ale femeilor alese, pentru a se crea spaţiu
pentru discuţii şi iniţiative cu privire la avansarea statutului femeilor.
• A se dezbate posibilitatea de organizare a cursurilor la şedinţele ordinare ale CN, pe care să le
prezideze unul dintre preşedinţii CN. De ex. preşedintele CN al Bunievţilor, sau preşedinta CN
al Slovacilor pot ţinea cursuri pentru alţi preşedinţi ai CN despre ţinerea eficace a şedinţelor, cu
accent pe buna pregătire, ordinea de zi şi procesele verbale.
• A stabili legături între femeile angajate în consiliile naţionale şi mecanismele de atingere a
egalităţii de şanse (comisiile pentru egalitatea de şanse, comitetele Adunării pentru egalitatea
de şanse, Secretariatul Provincial pentru Economie, Ocuparea Forţei de Muncă şi Egalitatea
41
de Şanse, Direcţia pentru Egalitatea de Şanse de pe lângă Ministerul Muncii şi Politicii Sociale
etc.), ONG şi partidele politice.
• O atenţie deosebită trebuie îndreptată spre preşedinţii CN al bunievţilor, rutenilor, romilor şi
albanezilor, care sunt foarte conştienţi de importanţa egalităţii de gen şi sunt marcaţi ca viitori
aliaţi bărbaţi.
• A se ţine cont de resursele feminine şi faptul că femeile lucrează gratuit acasă şi la CN. A se
ajuta femeile lidere să conştientizeze importanţa folosirii raţionale a resurselor feminine, per-
sonale şi ale altora.
• Măsurile acţiunii afirmative pe care unele CN le-au preluat spontan, să devină sistematice şi a se
susţine schimbul de experienţe cu celelalte CN. Unele dintre măsurile afirmative care se pot apli-
ca sunt: la alegerea directorului/rei şcolii, a se susţine femeile candidate; la alegerea beneficiarilor
de burse pentru şcolarizare, a se susţine fetele; la alegerea membrilor consiliilor în organismele
de administrare a instituţiilor culturale şi de învăţământ, a se susţine femeile candidate.
• La fel este importantă conceperea indicilor în baza cărora CN vor putea să măsoare progresul
în avansarea egalităţii de gen, în cadrul activităţii lor.
• A se impulsiona CN pentru a desemna o persoană sau pentru a forma un organism special
care să se ocupe cu introducerea perspectivei egalităţii de gen în activitatea CN şi a face do-
cumentele strategice sensibile la dimensiunea de gen. Legea privind consiliile naţionale ale
minorităţilor naţionale din anul 2009, nu prevede atribuţia directă a CN în domeniul egalităţii
de gen, însă nici nu o interzice, astfel că este posibilă formarea unui organism special (comitet),
în cadrul CN, care s-ar ocupa cu egalitatea de gen. Aceasta s-a făcut şi în alte domenii în care
nu există atribuţii directe, stipulate prin lege (comitetul pentru tineret, pentru cooperarea cu
comunităţile confesionale, comitetul pentru ştiinţă etc.)
• A se lucra la majorarea vizibilităţii femeilor în consiliile naţionale şi contribuţia acestora la acti-
vitatea CN şi a face rezultatele lor vizibile.
42
Зжате виглєдованє
„Положенє женох у националних совитох”
Циль того виглєдованя то анализа положеня женох у националних совитох националних мен-
шинох (НСНМ) и їх уплїву на политики и програми тих совитох. Наменка виглєдованя тота же би
ше помогло у формулованю препорученьох о тим як унапредзиц положенє женох у НСНМ, як и
на яки способ уключиц родну перспективу до политикох совитох. Тото виглєдованє то початна
основа за шицки заинтересовани боки хтори ше закладаю за уводзенє родней ровноправносци
до националних совитох и уключованє перспективи родней ровноправносци до политикох хтори
ше одноша на питаня националних меншинох вообще.
Методолоґия
a) Питальнїк за випитованє становискох о родней ровноправносци направени же би

ше випитали становиска о родних стереотипох и становиска женох и хлопох на руковод-
зацих местох у националних совитох. Питальнїк виполнєли 28 особи (24 жени и 4 хлопи);
75% з нїх маю медзи 30 и 60 роки, а найвекше число з нїх (65%) у малженстве.
b) Полуструктуровани интервюи з хлопами на руководзацих местох у националних

совитох водзени зоз шейсцома лидерами шлїдуюцих националних совитох: горватскей,
рускей, румунскей, бунєвацкей, албанскей и ромскей националней меншини. Зоз єдину
жену, предсидательку Националного совиту словацкей националней меншини, зробени
интервю у рамикох фокус ґрупи зоз женми на руководзацих местох у тим совиту.
c) Фокус ґрупа зоз женми хтори вибрани або меновани на руководзаци места у наци-
оналних совитох. Отримани пейц фокус ґрупи зоз 25 женами зоз Националних совитох
мадярскей, бунєвацкей, словацкей, албанскей и ромскей националней меншини. Тоти
пейц НСНМ вибрани на основи шлїдуюцих критериюмох: ґеоґрафскей рижнородносци,
числа женох у националним совиту и велькосци совиту.
43
Мотивация женох за активованє на местох
приношеня одлукох
Жени у векшини случайох (були) поволани кандидовац ше на виберанки за национални сови-
ти. Хлопски лидере их препознали як професионалцох и фаховцох, пошвецених и алє и обачлївих
по тим цо робя у своєй заєднїци.
Даєдним з нїх скорейше сотруднїцтво зоз руководителями совиту бул основни мотив за при-
лапйованє активованя у процесох приношеня одлукох. Жени наглашую же основна мотивация за
активносц у роботи националного совиту то їх фаховосц у даєдней зоз штирох обласцох роботи
националних совитох; прето же познаю тематику, институциї и жадаю указац тото цо знаю и на
таки способ помогнуц своїм националним совитом.
Даєдни з нїх мали и предходни искуства на руководзацих местох у даєдних институцийох або
одборох.
Важне надпомнуц же за нїх пенєж ту нє порушуюци мотив. Ситуация праве процивна. За

векшину функцийох на хторих жени нє предвидзене пенєжне надополнєнє, та прето їх робота у
найвекшим чишлє случайох безплатна.
Квоти – Виволанка або потримовка?
Шицки хлопи и жени на руководзацих местох, зоз хторима робени интервю, согласни же квоти
за жени потребни як перши крочай ґу тому же би на местох одлучованя жени були заступени у
векшим чишлє. Звекшанє числа женох на местох одлучованя приведло до одредзених пременкох
у процесох одлучованя:
• Култура комуникациї и атмосфера на схадзкох совиту ше пременєла. „Нєт вецей вици,

атмосфера любезнєйша, озбильнєйша, а схадзки ефикаснєйши.“ Схадзки кратши, унапря-
мени на дньови шор, з вецей догварками, заєднїцкима ришенями и консензусами.
• Жени обачлївши у процесох приношеня одлукох: активни су у розправох и дискусийох и
маю инициятиву.
• Жени ше пременєли, прилапели даєдни лидерски схопносци, маю вецей самодовирия и
здобули вецей знаня и схопносци.
• Жени ше ище вше зочую зоз рижнима формами отвореней або поштредней доминациї
хлопох и зменшованьом важносци їх доприношеня.
Похопйованє моци
Жени себе нє доживюю як лидерки, алє су свидоми же их їх заєднїца припознава як особи хто-
ри маю уплїв и моц.
Поєдинци и поєдинки з локалних заєднїцох ше ґу нїм обрацаю пре рижни проблеми хтори ше
часто нє одноша на компетенцию, односно обласц роботи националних совитох, алє прето же ше
жени на руководзацих местох трима за особи хтори маю одвитуюци информациї и хтори дзечнє
даю добри совит и винайду ришенє.
44
Интересантне же од 20 националних совитох у Републики Сербиї лєм Национални совит сло-

вацкей националней меншини ма предсидательку.
Политики, односно акти, активносци и стратеґийни документи НСНМ у векшини случайох во-
обще нє препознаваю перспективу родней ровноправносци, анї вона нє у штредзиску роботи або
медзи приоритетами нєшкайшого зволаня националних совитох за период од 2010-2014. рок, гоч
векшина особох на руководзацих местох трима же би родна ровноправносц могла буц єдна з при-
оритетних обласцох їх шлїдуюцого зволаня.
Родни улоги
У началє бешедуюци, основна улога женох вязана за мацеринство и старанє о дзецох и фаме-
лиї (у 75% интервюох). Медзитим, интересантне огляднуце на тото як жени приступаю ґу своїм
родним улогом: репродуктивна, професионална и явна улога виєдначена и ма исту вредносц и
жени ше справую у складзе з тим. „Кед нєт дакого же би поробел дацо, поробим то я. Кед пораячка
пошла дому, я позаметам гарадичи.“
Gender mainstreaming – Уключованє родней

перспективи до шицких обласцох политики
и активносци
НСНМ нє препознаваю родну равноправносц як свой мандат и у векшини случайох нє маю

нїяке цело (одбор/комисию) хтори би ше занїмали з унапредзеньом родней ровноправносци, анї
нє порушую програми або активносци хтори би ше занїмали з родну (нє)ровноправносцу.
Препорученя
• Орґанизовац серию обучованьох пре родне освидомйованє, як вибраних женох, так и

лидерох хлопох НС. Окрем родних темох, окреме обрациц увагу на штири компетенциї
НС и як их зробиц же би були родно чувствительни, поволуюци ше на постояци законски
реґулативи (Закон о националних совитох националних меншинох и Закон о ровноправ-
носци полох).
• Унапредзиц политични и лидерски схопносци женох хтори вибрани до НС: схопносци
явного наступу, дебатованя, арґументованя, як наступац ґу институцийом, локалней са-
моуправи, алє и нєпоштредно ґу локалней меншинскей заєднїци.
• Представиц успишни модели уводзеня родней перспективи до роботи меншинских заєд-
нїцох у других жемох реґиону або ЕУ.
• Орґанизовац порядни сходи вибраних женох зоз розличних НС (наприклад два раз роч-
нє) же би черали искуства. Кед то можлїве, подзелїц одвичательносц так же би ше менял
„домашнї НС“.
• Знука НС помогнуц и потримац порядни схадзки вибраних женох, же би ше направел
простор за дискусию и инициятиви у вязи з унапредзеньом положеня женох.
• Разпатриц можлївосц отримованя обучованьох на порядних схадзкох НС хтори би три-
мали даєдни зоз предсидательох НС. Наприклад, предсидатель Бунєвацкого и предси-
дателька Словацкого НС, можу отримац обучованє другим предсидательом НС о тим як
водзиц схадзку ефикасно, з акцентом на добре пририхтованє, дньови шор и записнїки.
45
• Повязовац жени хтори анґажовани у националних совитох зоз механїзмами за посци-
гованє ровноправносци полох (комисиї за ровноправносц полох, скупштински одбори
за равноправносц полох, Покраїнски Секретарият за привреду, обезпечованє роботи и
ровноправносц полох, Управа за родну ровноправносц при Министерстве роботи и со-
циялней политики и др.) НВО и политичнима странками.
• Окремну увагу унапрямиц на предсидательох НС Бунєвцох, Руснацох, Ромох и Албанцох
хтори барз свидоми значносци родней ровноправносци и хтори означени як будуци
хлопски союзнїки.
• Водзиц рахунку о женских ресурсох и факту же жени робя безплатно дома и у НС. Помог-
нуц женом лидерком же би освидомели значносц рационалного хаснованя безплатних
женских ресурсох, особних и цудзих.
• Мири афирмативней акциї, хтори даєдни НС спонтано подняли, систематизовац и помог-
нуц черанку искуствох зоз другима НС. Даєдни афирмативни мири хтори мож применїц:
при виборе директора/ки школох потримац жени кандидатки; при виборе хасновате-
льох стипендийох за школованє потримац дзивки; при виборе членох совиту у управних
целох образовних и културних институцийох, потримац жени кандидатки.
• Тиж так важне обдумац указателї на основи хторих НС годни мерац проґрес у унапредзе-
ню родней ровноправносци у рамикох своєй роботи.
• Стимуловац НС же би одредзели особу або оформели окремне цело хторе ше будзе
занїмац зоз уводзеньом родней перспективи до роботи НС и прилагодзиц стратеґийни
документи ґу родно чувствительним. Закон о националних совитох националних мен-
шинох зоз 2009. року нє предвидзує нєпоштредну компетенцию НС у обласци родней
ровноправносци, алє ю анї нє забранює, та мож формовац окремне цело (одбор) у рами-
кох НС, хторе би ше занїмало зоз родну ровноправносцу. Так поробене и у других обла-
сцох дзе нєт нєпоштредней, зоз законом предписаней компетенциї (одбор за младеж, за
сотруднїцтво зоз вирскима заєднїцами, одбор за науку и под.).
• Робиц на звекшаню обачлївосци женох у националних совитох и їх доприношеня ґу ро-
боти НС и зробиц же би резултати були обачлїви.
46
Zhrnutie štúdie Postavenie žien

v národnostných radách
Zámerom tejto štúdie je analyzovať postavenie žien v národnostných radách národnostných menšín
(NRNM) a ich vplyv na politiku a programy týchto rád. Cieľom výskumu je pomôcť pri formulácii odporú-
čaní na zlepšenie postavenia žien v NRNM a spôsobu, akým sa do politiky rady zapojí rodová perspektí-
va. Tento výskum je východiskom pre všetky strany, čo majú záujem a zasadzujú sa za uvedenie rodovej
rovnosti v národnostných radách a samým tým aj zaradenie perspektívy rodovej rovnosti do politík
zaoberajúcich sa všeobecnou problematikou národnostných menšín.
Metodológia
a) Dotazník na skúmanie postojov k rodovej rovnosti je zostavený za účelom skúmať postoje

k rodovým stereotypom a postoje žien a mužov na vedúcich postaveniach v národnostných
radách. Dotazník vyplnilo 28 osôb (24 ženy a 4 muži), 75% je vo veku 30 až 60 rokov a väčšina
z nich (65%) je v manželstve.
b) Pološtruktúrované interview s mužmi na vedúcich postaveniach v národnostných

radách bolo vykonané so šiestimi lídrami národnostných rád: chorvátskej, rusínskej, rumun-
skej, bunjevskej, albánskej a rómskej národnostnej menšiny. Jediná žena, predsedníčka Národ-
nostnej rady slovenskej národnostnej menšiny, bola interviewovaná v rámci fókusovej sku-
piny so ženami na vedúcich miestach v tej rade.
c) Fókusová skupina so ženami zvolenými alebo vymenovanými na vedúce miesta v národ-

nostných radách. Uskutočnilo sa päť fókusových skupín s 25 žien z národnostných rád maďar-
skej, bunjevskej, slovenskej, albánskej a rómskej národnostnej menšiny. Týchto päť NRNM sa
zvolilo na základe nasledujúcich kritérií: geografická rôznorodosť, počet žien v národnostnej
rade a veľkosť rady.
47
Motivácia žien aktivizovať sa na miestach, kde sa
vynášajú rozhodnutia
Ženy boli vo väčšine prípadov pozvané kandidovať na voľbách do národnostnej rady. Mužskí lídri ich
vyhliadli ako profesionálky a odborníčky, oddané tomu, čo robia a tým aj viditeľné vo svojej komunite.
Niektorým z nich predchádzajúca spolupráca s vedúcimi rád bola jedným z hlavných motívov, pre ktoré
súhlasili aktivizovať sa v procese vynášania rozhodnutí. Ženy zdôrazňujú, že primárna motivácia ich ak-
tivizácie v činnosti národnostnej rady je ich odbornosť v jednej zo štyroch oblastí pôsobnosti národ-
nostných rád; to, že poznajú tematiku, inštitúcie; to, že chcú ukázať, čo vedia, aby tak pomohli svojim
národnostným radám.
Niektoré z nich mali aj predchádzajúce skúsenosti na vedúcich postaveniach v niektorých inštitúciách

alebo výboroch.
Je dôležité zdôrazniť, že podnetom neboli peniaze. Situácia je pravým opakom. Pri väčšine funkcií, na
ktorých sú ženy sa neplánovala peňažná náhrada a preto je ich práca je vo väčšine prípadov bezplatná.
Kvóty – skúška alebo opora?
Všetci interviewovaní muži a ženy na vedúcich miestach sa uzhodli na tom, že sú kvóty pre ženy po-
trebné ako prvý krok k tomu, aby ženy boli vo väčšom počte zastúpenejšie na miestach rozhodovania.
Zvýšenie počtu žien na miestach rozhodovania spôsobilo niektoré zmeny v rozhodovacom procese:
• Kultúra komunikácie a ovzdušie na zasadnutiach rady sa zmenili. - Žiadne vtipy, ovzdušie je

príjemnejšie, vážnejšie a zasadnutia sú účinnejšie. - Zasadnutia sú kratšie, zamerané na roko-
vací program, s viacerými dohodami, spoločnými riešeniami a konsenzami.
• Ženy sú viditeľnejšie v procese vynášania rozhodnutí: sú aktívne v rokovaniach a diskusiách a
majú iniciatívu.
• Ženy sa zmenili, prijali niektoré lídrovské zručnosti, majú viac sebadôvery a získali viac vedo-
mostí a zručností.
• Ženy ešte stále narážajú na rôzne formy otvorenej alebo nepriamej dominácie mužov a na
zmenšovanie významu ich prínosu.
Vnímanie moci
Ženy seba nevnímajú ako líderky, ale sú si vedomé skutočnosti, že si ich spoločenstvo vníma ako osoby,
ktoré majú vplyv a moc.
Jednotlivci a jednotlivkyne z lokálnych spoločenstiev sa na ne obracajú z dôvodu rozdielnych pro-

blémov, ktoré sa často nevzťahujú na príslušnosť, resp. oblasť práce národnostných rád, ale ženy na
vedúcich postaveniach vnímajú ako osoby, ktoré nakladajú s relevantnými informáciami, ktoré sú oc-
hotné dať dobrú radu a nájsť riešenie.
Je zaujímavé, že z 20. národnostných rád v Republike Srbsku má iba Národnostná rada slovenskej národ-
nostnej menšiny predsedníčku.
48
Politiky, resp. akty, aktivity a strategické dokumenty NRNM vo väčšine prípadov vôbec nevnímajú per-
spektívu rodovej rovnosti a ona nie je stredobodom práce alebo jednou z priorít súčasného zloženia
národnostných rád v období rokov 2010 až 2014, napriek skutočnosti, že väčšina ľudí na vedúcich po-
staveniach mieni, že rodová rovnosť môže byť jednou z prioritných oblastí ich ďalšieho zloženia.
Rodové úlohy
Všeobecne platí, že primárnym poslaním žien je materstvo a starostlivosť o deti a rodinu (75% intervi-
ew). Avšak, je zaujímavá zmienka o tom, aký ženy majú prístup k svojim rodovým úlohám: reprodukčná,
profesionálna a verejná úloha sa vyrovnali a majú rovnakú hodnotu a preto sa ženy v súlade s uvedeným
aj správajú . - Ak nie je nikto, čo to urobí, urobím to ja. - Ak upratovačka odišla domov, upracem schody.
Gender mainstreaming – Zapojenie rodovej perspektívy do všetkých oblastí politiky a aktivít
NRNM nevnímajú rodovú rovnosť ako svoj mandát a vo väčšine prípadov nemajú žiadne teleso (výbor/
komisiu), ktoré sa zaoberá zveľaďovaním rodovej rovnosti, ani neplánujú programy alebo činnosti, ktoré
sa zaoberajú rodovou (ne)rovnosťou.
Odporúčania
• Usporiadať sériu školení s cieľom zvýšiť vnímanie rodovovej príslušnosti tak zvolených žien,
ako aj mužských lídrov NR. Okrem rodových tém osobitnú pozornosť venovať štyrom prísluš-
nostiam NR a urobiť ich tak rodovo senzitívnymi, odvolávajúc sa na jestvujúcu legislatívu
(Zákon o národnostných radách národnostných menšín a Zákon o rodovej rovnosti).
• Zveľadiť politické a lídrovské zručnosti žien zvolených do NR: zručnosti verejného vystúpenia,
debatovania, argumentovania, spôsobu vystupovania voči inštitúciám, lokálnej samospráve,
ale aj priameho vystupovania voči lokálnemu menšinovému spoločenstvu.
• Prezentovať úspešné modely uvedenia rodovej perspektívy do činnosti menšinových spolo-
čenstiev v iných krajinách regiónu alebo EÚ.
• Organizovať pravidelné stretnutia zvolených žien z rôznych NR (napríklad dvakrát do roka),
aby si vymenili skúsenosti. Ak je možné, rozdeliť sa o zodpovednosť tak, aby sa striedala hosti-
teľská NR.
• V NR pomocť a podporiť pravidelné stretnutia zvolených žien s cieľom vytvoriť priestor pre
diskusiu a iniciatívy týkajúce sa zlepšenia postavenia žien.
• Zvážiť možnosť konania školenia na pravidelných stretnutiach NR, ktoré budú viesť niektorí
predsedovia NR. Predseda bunjevskej NR a predsedníčka slovenskej NR môžu, napríklad, uspo-
riadať školenie pre iných predsedov NR o tom, ako účinne viesť schôdze, s dôrazom na dobrú
prípravu, rokovací program a zápisnice.
• Spájať ženy angažované v národnostých radách s mechanizmami dosiahnutia rodovej rovno-
sti (komisia pre rodovú rovnosť, výbory zhromaždenia pre rodovú rovnosť, Pokrajinský sekre-
tariát pre hospodárstvo, zamestnávanie a rodovú rovnosť, Správa rodovej rovnosti pri Mini-
sterstve práce a sociálnej politiky, atď.) MVO a politickými stranami.
• Osobitnú pozornosť venovať predsedom NR Bunjevcov, Rusínov, Rómov a Albáncov, ktorí su si
vo veľkej miere vedomí významu rodovej rovnosti a sú určení ako budúci mužskí spojenci.
• Zvažovať ženské zdroje a skutočnosť, že ženy pracujú zdarma doma a v NR. Pomôcť ženským
líderkám vzbudiť vedomie o význame racionálneho využívania bezplatných ženských zdrojov,
osobných a cudzích.
49
• Opatrenia afirmatívnej akcie, ktoré niektoré NR spontánne podnikli, urobiť systematickými a
pomôcť výmenu skúseností s inými NR. Niektoré z afirmatívnych opatrení, ktoré sa môžu pou-
žiť: pri voľbe riaditeľov/riaditeliek škôl podporiť ženy kandidátky, pri voľbe užívateľov štipendií
na školenie podporiť dievčatá; pri voľbe členov spravujúcich orgánov vzdelávacích a kultúr-
nych inštitúcií podporovať ženské kandidátky.
• Je tiež dôležité určiť ukazovatele, na základe ktorých budú môcť NR merať pokrok dosiahnutý
vo zveľaďovaní rodovej rovnosti v rámci svojej práce.
• Podnietiť NR, aby určili osoby alebo založili osobitné teleso, ktoré sa bude zaoberať uvede-
ním rodovej perspektívy do práce NR a strategické dokumenty premení na rodovo senzitív-
ne. Zákon o národnostných radách národnostných menšín z roku 2009 neustanovuje priamu
príslušnosť NR v oblasti rodovej rovnosti, ale ju ani nezakazuje, takže je možné zriadiť osobitné
teleso (výbor) v rámci NR, ktoré sa bude zaoberať rodovou rovnosťou. To sa vykonalo aj v iných
oblastiach, kde nieto priama, zákonom určená, príslušnosť (výbor pre mládež, výbor pre spo-
luprácu s náboženskými spoločenstvami, výbor pre vedu, atď).
• Práca na zviditeľnení žien v národnostných radách a ich príspevku k práci NR a ešte väčšie zvi-
diteľnenie ich výsledkov.
50
Kontekst
U Srbiji je 2002. godine, usvojen Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, prema kojem je
omogućeno osnivanje Nacionalnih saveta nacionalnih manjina1. Na osnovu tog zakona obrazovano je
15 nacionalnih saveta. Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kojim je uvedena tzv. kvota
od 30% za manje zastupljeni pol na kandidatskim listama (član 722) usvojen je 2009. godine. Na taj na-
čin svako treće ime na listi bilo je rezervisano za manje zastupljeni pol, odnosno žene, čime je stvoren
preduslov da 30% žena bude i izabrano u NSNM.
Iste godine institucija Pokrajinskog ombudsmana sprovela је istraživanja o zastupljenosti žena u

nacionalnim savetima nacionalnih manjina i o aktivnostima koje se odnose na unapređenje položaja
žena. Jedan od zaključaka istraživanja jeste da je učešće žena na mestima odlučivanja malo, tačnije na
nivou proseka učešća žena u javnom i političkom životu uopšte, te da ima prostora da se ono poveća.
Rezultati su pokazali da je od 12 nacionalnih saveta koji su učestvovali u istraživanju, samo jedna žena
predsednica saveta i da samo dva nacionalna saveta imaju formirano telo koje se bavi rodnom ravno-
pravnošću i položajem žena.
Izbori za nacionalne savete su održani u junu 2010. godine, kada je primenjena kvota za manje
zastupljeni pol od 30%, nakon čega je formirano 20 nacionalnih saveta u Srbiji sa 30% žena izabranih u
nacionalne savete.
U 2013. godini, Pokrajinski ombudsman, zamenice za ravnopravnost polova i za zaštitu prava na-
cionalnih manjina u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji, sproveli su istraživanje u nacionalnim savetima
nacionalnih manjina (NSNM) sa ciljem da se utvrdi, ne samo to da li je došlo do promena u broju žena
u savetima, nego i na kojim mestima se sada nalaze i kakav je njihov uticaj na donošenje odluka. Svrha
istraživanja je da se dobiju tačni podaci kao početna osnova za buduće zagovaranje potrebe uvođenja
mera za unapređenje rodne ravnopravnosti u nacionalnim savetima i u samim nacionalnim zajednicama.
1 Član 19 „Pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati nacionalne savete radi ostvarivanja prava na samoupravu u oblasti upo-
trebe jezika i pisma, obrazovanja, informisanja i kulture.“
http://www.coe.org.rs/REPOSITORY/2866_zakon_o_zaštiti_prava_i_sloboda_nacionalnih_manjina.pdf
2 Član 72 „ Na izbornoj listi najmanje 30% mesta rezervisano je za manje zastupljeni pol, s tim da je svako treće mesto na izbornoj
listi rezervisano za manje zastupljeni pol“.
51
Cilj analize
Svrha ove analize je da dopuni istraživanje Pokrajinskog ombudsmana dubljim sagledavanjem sta-
nja, kao i preporukama koje se odnose na unapređenje položaja žena u nacionalnim savetima i poveća-
nje njihovog stvarnog uticaja na kreiranje politike i donošenje odluka.
Cilj analize je da dublje istraži stvarni položaj žena u NSNM i to:
• na kojim mestima se nalaze, stvarni položaj,

• koja je njihova uloga u savetima, da li imaju realnu moć
• koji uticaj imaju na politiku, odluke i aktivnosti saveta
• koja im je motivacija da budu na mestima odlučivanja
• da li postoje posebni programi za unapređenje rodne ravnopravnosti i položaja žena
• da se ispitaju njihovi stavovi prema kvotama kao meri afirmativne akcije, prema rodnoj ravno-
pravnosti i ulozi žene
• da istraži potrebe, kapacitete i ustanovi prepreke za veće učešće žena
• da definiše preporuke Pokrajinskom ombudsmanu i Misiji OEBS, koje će pomoći unapređenje
rodne ravnopravnosti, promovisanje žena na mestima odlučivanja u nacionalnim savetima i
pripreme za novi izborni ciklus.3
3 2014. godine održaće se novi izbori za NSNM
52
Metodologija
Osim upitnika koji je osmislio Pokrajinski ombudsman i poslao u 19 nacionalnih saveta (NS), od
kojih je 14 odgovorilo, za dubinsku analizu položaja žena u nacionalnim savetima nacionalnih manjina
(NSNM) korišćeno je nekoliko različitih kombinovanih metoda kako bi se prikupili podaci značajni za
sagledavanje stanja. Svi instrumenti dati su u Aneksu 2. Korišćeni su:
d) Upitnik za ispitivanje stavova o rodnoj ravnopravnosti

Za stavove o rodnoj ravnopravnosti konstruisan je kratak upitnik sa nekoliko pitanja i petoste-
penom skalom Likertovog tipa za odgovore (ponuđen je stepen slaganja sa iznetom tvrdnjom:
u potpunosti se slažem, delimično se slažem, nisam siguran, delimično se ne slažem, ne slažem se).
Ovaj upitnik anonimno je popunilo 28 intervjuisanih osoba, 24 žene i 4 muškarca, od kojih je
75% starosti između 30 i 60 godina, a većina u braku (65%).
53
e) Polustrukturisani intervjui za muške lidere nacionalnih saveta. Intervjui su organizovani
sa sedam lidera sledećih nacionalnih saveta: hrvatski, rusinski, rumunski, bunjevački, albanski i
romski. Jedina žena predsednica intervjuisana je zajedno sa fokus grupom izabranih žena u NS
slovačke nacionalne manjine.
f) Fokus grupe sa izabranim i imenovanim ženama u nacionalnim savetima. Organizovano

je pet fokus grupa sa ukupno 24 žene učesnice iz sledećih saveta: mađarski, bunjevački, slovač-
ki, albanski i romski. Ovih pet nacionalnih saveta izabrano je na osnovu sledećih kriterijuma:
geografska zastupljenost, broj žena na rukovodećim mestima i veličina saveta.
Podaci su predstavljeni u četiri celine:
I. Analiza podataka
II. Uvođenje rodne perspektive u rad NSNM (gender mainstreaming)
III. Prepreke i izazovi
IV. Preporuke
54
Analiza podataka
Podaci su analizirani ukrštanjem informacija dobijenih iz tri izvora: razgovora sa liderima i liderkama
NSNM, upitnika o njihovim stavovima i tzv. sekundarnih izvora (izveštaji, analize Pokrajinskog ombud-
smana i sl.). Nalazi su predstavljeni u nekoliko ključnih poglavlja: motivacija žena da učestvuju u odlu-
čivanju; stavovi prema kvotama kao meri afirmativne akcije; percepcija sopstvene moći, tj. kako žene
liderke sebe vide, stavovi prema rodnoj ravnopravnosti i ulozi žene u savetu i u društvu.
Motivacija žena za uključivanje na mesta odlučivanja
Većinu žena izabranih u nacionalne savete nacionalnih manjina i imenovanih da rukovode telima
unutar NSNM, pozvali su muški lideri4 koji su sastavljali liste za izbore za nacionalne savete 2010. godine.
Žene su pozivane da se kandiduju najviše zahvaljujući njihovoj profesionalnoj angažovanosti, struč-

nosti i prepoznatljivosti u zajednici. Prethodna uspešna saradnja i poznavanje lidera nacionalnog sa-
veta, kao i uzajamno poverenje su takođe jedan od motiva da žene budu prepoznate i pozvane da se
kandiduju. To su bili razlozi da one prihvate da se nađu na izbornoj listi, a posle izbora i na mestima
odlučivanja.
One najčešće navode da su im motivi za kandidovanje i aktivno učešće u radu NSNM, to što im je
neka od četiri oblasti kojima se saveti bave u okviru svojih mandata, već bila polje delatnosti. Zatim, da
poznaju tematiku, institucije i da su zainteresovane da pokažu šta umeju, kako bi pomogle svom NS, a
sa druge strane dobile mogućnost da budu još uspešnije u svojoj struci.
Neke od njih su već imale iskustva u rukovođenju određenim telima i institucijama. „Već sam bila
aktivna, znala sam ljude, procedure, znala sam kako se rukovodi“.
Takođe, kao jedan od motiva, žene navode mogućnost da unaprede rad NS, kako bi radio transpa-
rentnije i kako bi veći broj pripadnika/pripadnica nacionalne zajednice imao koristi od rada NS. Poseb-
no se izdvajaju deca i omladina kao motiv, zatim rad, škola, udžbenici, stipendije, kulturni sadržaji i sl.
Postoje i konkretni motivi za unapređenje života nacionalne zajednice u vidu izgradnje infrastrukturnih
objekata, legata i sl. kao što je slučaj u Slovačkoj nacionalnoj zajednici.
Nacionalni savet je prepoznat kao institucija koja treba da unapređuje manjinsku zajednicu, sarađu-
je sa institucijama države i radi na očuvanju kulturnog identiteta, tradicije, jezika i sl. Žene su videle sebe
4 Osim u slučaju slovačkog NS kojim rukovodi žena.
55
kao nekog ko može da doprinese radu NS i unapređenju svoje zajednice, pre svega svojom stručnošću
u onoj oblasti kojom se bave, kao i da primene svoje znanje i iskustvo u radu NS, ali i da se politički an-
gažuju i profesionalno dodatno afirmišu. „Kao pojedinka ne mogu mnogo postići, ali kao deo NS mogu“.
Jedan broj žena liderki već je imao iskustva u prethodnim sazivima nacionalnog saveta, pa su svoj
angažman videle kao logičan nastavak prethodnog rada. Kod nekih od njih jasno je izražen i motiv da
samo ličnim primerom angažmana na mestima odlučivanja mogu doprineti da se veći broj žena anga-
žuje u procesima odlučivanja. Prepoznale su da će, ukoliko nisu zvanično na pozicijama gde se donose
odluke, neko drugi odlučivati umesto njih i preuzeti zasluge za rezultate.
Treba ukazati i na prepreke u motivaciji. Veliki je izazov za mlade angažovane žene da dodatno rade
u NS, naročito za majke male dece. Jer, politički život, pa tako i rad NS nije prilagođen njihovoj dinamici,
odnosno obavezama koje imaju u porodici i na radnom mestu, zbog čega ne mogu da “isprate” sve oba-
veze, pa lakše odustaju od političkog angažmana.
Važna je i člinjenica da se novac i naknada za učešće u procesima odlučivanja ne prepoznaju kao

motiv. Naprotiv, većina poslova kojima rukovode žene nije plaćena i njihov celokupan rad je najčešće
besplatan, za razliku od muškaraca koji češće biraju plaćene pozicije. Oblasti kojima se bave NS su uglav-
nom manje plaćene i manje priznate i njima se pretežno bave žene: kultura, informisanje i obrazovanje.
Učesnice fokus grupa su isticale da ima dosta stručnih žena koje rade u institucijama koje se bave ovim
pitanjima.
Još je veoma malo žena koje će same tražiti da budu na rukovodećim mestima, da vode neku usta-
novu ili telo u okviru NS, ili da budu na izbornim listama. Ali, zahvaljujući izbornim kvotama, žene koje su
dobile priliku da se kandiduju i budu izabrane, pokazale su se uspešnim u većini slučajeva i motivisane
su da nastave da budu angažovane na mestima odlučivanja i u narednom mandatu.
Kvote - izazov i/ili podsticaj
Uvođenjem tzv. kvota za manje zastupljeni pol na kandidatskim listama za izbore za nacionalne
savete nacionalnih manjina 2010. godine, broj žena u savetima povećao se na 30%. Ipak, broj žena koje
rukovode resornim i stručnim telima NS (izvršni odbori, odbori, komisije i sl.) i dalje je mali. Većina muš-
kih lidera, ali i izabranih žena smatra da su kvote neophodne kako bi broj žena na mestima odlučivanja
bio veći, odnosno da bi žene bile ravnomernije zastupljene nego što je to bez kvota . „Kvote su omogućile
da stručne, sposobne i pametne žene dobiju priliku da pokažu svoju stručnost“.
Intervjuisane osobe, ipak, imaju podeljen stav prema kvotama. Iako tvrde da su kvote neophodne,
više od polovine smatra da one smanjuju mogućnost da budu izabrani najsposobniji.
56
Takođe, stav prema kvotama kao afirmativnoj meri u potpunosti je podeljen. Od ukupnog broja
intervjuisanih, 43% se slaže sa tvrdnjom da žene same ne žele da se bave politikom i da ih ne treba kvo-
tama primoravati na to, dok 50% smatra suprotno.
Zanimljivo je da muški lideri jasno prepoznaju uspehe žena koje rukovode nekim od tela NS i mogu
da porede njihov, sa radom muškaraca na istim pozicijama: „Zbog stručnosti i predanosti poslu i zbog oz-
biljnosti kojom pristupaju poslu, žene pokazuju da su u nekim oblastima ispred muškaraca.“
57
Šta se promenilo povećanjem broja žena u NS?
Najčešća promena koja se desila zbog povećanja broja izabranih žena u NS je promena u samom
načinu komunikacije, kulturi ophođenja, atmosferi na sastancima i uopšte u radu NS. To prepoznaju i
žene i muškarci. „Nema više bahatosti, ni pričanja viceva. Atmosfera je mnogo pristojnija, ozbiljnija i efika-
snije se radi.“ Sastanci se doživljavaju kao efikasniji, kraće traju, usmereni su na teme i dnevni red. Osim
toga, više je dogovora, saglasnosti i dobrih rešenja. „Amosfera je uljudnija, a kvalitet diskusije bolji.“ I
samo ophođenje je drugačije „nema vređanja, kultura ophođenja je civilizovanija“. Jedan od razloga što se
ulaskom većeg broja žena u nacionalne savete insistira na povećanoj efikasnosti, može se naći u rodnoj
ulozi žene koja ima obaveze kod kuće „i odbija da sedi ceo dan i nadmudruje se“. Žene često otvoreno
intervenišu zahtevajući da se sastanci pripreme unapred, da se drže dnevnog reda i da budu efikasni.
Druga značajna promena je u povećanoj vidljivosti žena u procesima odlučivanja. One se sve češće
javljaju za reč, pokreću inicijative, pokreću i vode rasprave i obrazlažu svoje predloge.
I izabrane žene i muški lideri prepoznaju promenu u načinu funkcionisanja NS. Ukoliko ima više
stručnih, sposobnih i upućenih žena na rukovodećim mestima i sam savet dobija na kompetentnosti:
„Mi žene služimo onima koji donose odluke da ih reklamiramo“. Menja se odnos drugih aktera prema NS
kao instituciji, ukoliko ima vidljive žene na rukovodećim mestima.
Same žene su se promenile, usvojile neke od liderskih veština, imaju više samopouzdanja i znanja.
Žene su viđene kao one koje umeju da se izdignu iznad stranačkih interesa, da prepoznaju zajedničke
ciljeve, da se dogovore i tako doprinesu drugačijem načinu donošenja odluka. One su opažene kao od-
govorne, detaljne, analitične, profesionalne, uporne da nađu nova, drugačija rešenja, koja svima odgo-
varaju. Takođe, žene imaju drugačije kriterijume uspešnosti, kao i drugačije procene pri izboru tima sa
kojim će raditi. Žene su sklonije da primete i uvaže potrebe drugih, naročito dece i da svoje aktivnosti i
odluke upravljaju tako da izađu u susret tim potrebama. „Žena uradi brzo, sama razmišlja, uključuje koga
treba iz tima, piše kome treba, angažuje ljude iz struke, sama organizuje sastanak i ume da ih pozove, tako
da svi dođu“.
Povećanje broja žena ne znači automatski da će se muškarci prema njima odnositi kao prema rav-
nopravnima. Iako izabrane, one se i dalje suočavaju sa najrazličitijim pokušajima otvorene ili prikrivene
dominacije i umanjivanja njihovog značaja „od udvaranja, preko stalne kritike zbog toga što nisam ostala
kod kuće da brinem o deci, pa do uvažavanja“. Žene prepoznaju sebe kao nekog ko nosi promenu u nači-
nu odlučivanja, ali takođe doživljavaju da su njihova rešenja još „pod lupom“ i pažljivo analizirana. One
su svesne da moraju da nađu odgovarajući način da dođu do rešenja, koriste različite opcije, „idu na više
koloseka“. Ponekad su prinuđene i da prihvataju „muške“ principe bavljenja politikom i odlučivanjem:
„Sve više postajem muškarac. Nemam vremena da svakome objašnjavam, da ja imam troje dece i da moram
da kuvam.“
58
Percepcija moći
Žene sebe ne opažaju kao liderke, ali imaju jasnu sliku da su u svojoj zajednici prepoznate kao neko
ko ima uticaj i moć. Treba napomenuti da se samo članstvo u NS ne procenjuje toliko moćnim, koliko
obavljanje još neke od funkcija, paralelno sa članstvom u savetu. Na primer, direktorka neke institucije
(škole, doma kulture, KUD-a i sl.), ili tela u okviru NS.
Žene u NS su u svojim “mikro” sredinama viđene kao neko ko ima moć i pripadnici njihove nacional-
ne zajednice im se obraćaju zbog najrazličitijih problema koje imaju, često izvan nadležnosti rada NS.
U zajednici ih vide kao nekog ko ima informacije, ko može da uputi ka rešenju problema i najčešće ih
prepoznaju kao nekog ko je posvećen i želi da se angažuje na rešavanju problema, bez obzira da li je on
u nadležnosti NS. Što se tiče muških kolega unutar NS, stiče se utisak da su žene zahvaljujući svom radu
i posvećenosti prihvaćene kao značajne saradnice.
Zanimljiva je činjenica da je jedina žena predsednica saveta, osam godina koordinirala rad svih
NSNM, pripremala i vodila sastanke, organizovala susrete svih NS (uključujući pripremu dnevnog reda,
zapisnike i sl).
Što se tiče samog procesa donošenja odluka, one se najčešće samo izglasavaju na predsedništvu
(rukovodstvu), na predlog izvršnog ili resornih odbora, koji pripremaju predloge, diskutuju i upućuju ih
na izglasavanje. U skladu sa tim, glas žena se može čuti ukoliko rukovode izvršnim odborom ili nekim
od resornih odbora/komisija i ako ih ima u značajnijem broju u tim telima, pa njihove diskusije i predlozi
tako postaju vidljivi. U nekim NS ključne odluke se i dalje donose neformalno (van sastanaka) u uskom
krugu, uglavnom muških lidera, koji selektivno dele informacije sa drugim članovima/članicama NS.
Opšta je ocena da je najveći izazov za rad NS i procese donošenja odluka, stranačka lojalnost, tj. ne-
mogućnost prevazilaženja partijskih podela.
Ipak, neke afirmativne akcije se mogu prepoznati u radu nekoliko NS i to prilikom izbora direktorki
škola (pošto nacionalni saveti imaju obavezu da daju svoju preporuku za izbor direktora/direktorki u
školama koje pohađaju deca, pripadnici njihove nacionalne zajednice), pri čemu se vodi računa da se
prednost da ženama.5 Druga afirmativna akcija vidljiva je pri izboru učenika/učenica za stipendije, gde
neki NS svesno podržavaju devojčice6.
Stiče se utisak da žene liderke još nisu svesne da li i na koji način mogu da zastupaju interese žena,
pripadnica svoje manjinske zajednice u radu NS. Ipak, ima izuzetaka: „Za mene je vrlo važno da zastupam
žene. Imam iskustvo sa troje dece i mogu da procenim da li nešto stvarno odgovara ženama ili ne.“
Aktivnosti i strateška dokumenta nacionalnih saveta su uglavnom “rodno slepa”. NS su se u ovom

mandatu usmerili na strateška dokumenta, pozicioniranje institucije NS u odnosu na institucije države
Srbije, na odbranu ljudskih i manjinskih prava svoje nacionalne manjine, a specifične interese žena još
ne prepoznaju kao svoj mandat. Ipak, većina intervjuisanih članica i članova saveta smatra da rodna
ravnopravnost može biti u središtu rada NS već u sledećem mandatu.
5 Npr. Albanski NS, Bunjevački NS

6 Romski NS
59
Stavovi prema ulozi žene i rodnoj ravnopravnosti
Stavovi prema rodnoj ravnopravnosti ženskih i muških lidera NS uglavnom se kreću od deklarativ-
nog prihvatanja rodne ravnopravnosti kao vrednosti, do aktivnog zalaganja, zagovaranja i promovisa-
nja rodne ravnopravnosti u svakodnevnom radu. Rodnu ravnopravnost uglavnom vide kao jednake
mogućnosti za žene i muškarce u svim sferama života „jednak pristup informacijama, funkcijama, za-
pošljavanju, obrazovanju, pravima.“ Jasno je prepoznato da je odgovornost države da stvori uslove da
muškarci i žene imaju jednake mogućnosti i budu ravnopravni”.
Veoma je upadljivo da su sve četiri oblasti rada nacionalnih saveta (obrazovanje, kultura, službena
upotreba jezika i pisma, informisanje) ustvari pretežno ženske profesije, u kojima su većina zaposlenih
žene. „Nema muškaraca u biblioteci i školi. U prvo vreme sam bila nipodaštavana, kao i profesija kojom se
bavim. Žene se bave trećerazrednim stvarima, kulturom, obrazovanjem i slično, a nema ih u privredi i tamo
gde se stvara novac”. Čak i kada su žene izabrane na funkcije i nalaze se na mestima odlučivanja, mahom
nisu doživljene kao neko ko ima presudan uticaj na odluke. Često su u senci muških lidera, ređe se jav-
ljaju za reč u skupštinama, u kriznim, teškim situacijama se povlače i sl.
Veoma je interesantan podatak da intervjuisani lideri i liderke NS u preko 90% izjavljuju da su žene
manje uspešne od muškaraca u nekim poslovima. Ovaj stav jasno ukazuje na postojanje rodnih stereotipa.
Dve oblasti - obrazovanje i ekonomska nezavisnost žene prepoznate su kao ključne za ravno-
pravnost žena.
60
Ipak, glavna uloga žene je rađanje, odnosno majčinstvo. Većina ispitanica/ispitanika (75%) smatra
da je za ženu najvažnije da bude dobra supruga i majka.
Na primer , Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je, analizirajući rezultate popisa stanov-
ništva, utvrdio da je mađarska zajednica u Srbiji od 2002. do 2011. godine, manja za 40.000 pripadnika,
pa je pri savetu formirana radna grupa koja treba da osmisli mere za unapređenje rađanja. Ovakve inici-
jative/mere treba analizirati iz dve perspektive: da li su u skladu sa opredeljenjem Vlade Republike Srbije
za unapređenje rodne ravnopravnosti i pozicije žena, definisane kroz strateški i zakonodavni okvir7, kao
i da li su u skladu sa Strategijom za podsticanje rađanja u Republici Srbiji.
Ženski pristup svojoj rodnoj ulozi je drugačiji. Žene doživljavaju svoje tri uloge (reproduktivnu,
profesionalnu i javnu) kao jednako vredne i najčešće se tako i ponašaju u nacionalnom savetu. „Ako
nema ko, ja ću to da uradim! Ako je spremačica otišla kući, ja ću da očistim stepenište“. Tako doživljavaju i
svoje profesionalne titule i pozicije u društvu. „Osim što si doktor nauka, moraš i kod kuće da peglaš. Može
i jedno i drugo. I tradicionalna jela i biti na funkciji kao žena. Tako se polako menja i uloga žene i porodice.
Gradimo moderno durštvo koje poštuje svoju tradiciju, ali živi savremenim životom. Ja sam i predsednica i
mesim rezance.“
Učesnice u istraživanju prepoznaju takođe intervencije u ispravljanju rodne (ne)ravnoteže u tradi-

cionalnim aktivnostima udruženja nacionalnih manjina: „Žene u kulturno-umetničkom društvu nisu tu
samo da prave ćufte i pohuju meso, da bi muški mogli da piju. One sada rade svoje izložbe i imaju svoje
horove/klape. Trebalo ih je malo pogurati da pokažu da imaju i druge kvalitete.“
7 Strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti, 2009 -2015. i Nacionalni Akcioni plan za njeno
sprovođenje usvojen 2010. godine, kao i Zakon o ravnopravnosti polova, usvojen 2009.
61
Uvođenje rodne perspektive u rad NS
Nacionalni saveti nacionalnih manjina ne uočavaju rodnu ravnopravnost kao svoj mandat i uglav-
nom nemaju obrazovano telo za unapređenje rodne ravnopravnosti, niti pokreću programe za uvo-
đenje rodne perspektive. Pošto je zakon jasno regulisao četiri oblasti nadležnosti nacionalnih saveta,
predsednici jednostavno ne vide rodnu ravnopravnost kao svoje polje delovanja.
Ipak, mnogi NS imali su neke od aktivnosti namenjene ženama, naročito u udruženjima žena pripad-
nica svoje nacionalne manjine, čak i neke afirmativne mere pri izboru direktorki škola i sl. ali sve to nije
deo osvešćenog rodno osetljivog pristupa, nego više “ad-hoc” inicijative.
Muški lideri, naročito neki predsednici8 su veoma otvoreni, čak vrlo iskreni, kada kažu da nisu na taj
način razmišljali, ali deluju veoma motivisano da u narednom mandatu polako uvode rodnu perspek-
tivu u rad i aktivnosti saveta. Ovi intervjui su u nekim liderima pobudili nadahnuće i podstakli ih da
razmišljaju drugačije, naročito u vezi sa kampanjom namenjenom ženama i većem uključivanju žena u
rad NS. Većina intervjuisanih osoba smatra da ima prostora da se četiri ključna polja delovanja NS učine
rodno osetljivim, ali to do sada nije bio prioritet.
Veoma je važno to što većina sagovornica/sagovornika ne vidi žene pripadnice manjinskih zajedni-
ca kao „čuvarice“ tradicije, a ne vide ni prepreke u unapređenju rodne ravnopravnosti i položaja žena.
„Tradicija se čuva na različite načine. Uslovi života su takvi da svi imamo bolje mogućnosti, imamo kućne
aparate, tehnologiju, pristup informacijama. Neće se narušiti tradicija već samo modifikovati u skladu sa
modernim načinom života. Žena će za praznik možda pokazati nošnju i vezati pregaču“.
8 Rusini, Bunjevci
62
Prepreke i izazovi za uvođenje rodne perspektive
Osim predrasuda i rodnih stereotipa, zakonska regulativa nije jasna u vezi sa obavezama NS u pogle-
du rodne ravnopravnosti, tako da, primera radi, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne
pominje rodnu ravnopravnost u okviru četiri nadležnosti saveta. Ipak, nacionalni saveti vrše javna ovla-
šćenja, predlažu članove upravnih i nadzornih odbora u obrazovnim i kulturnim ustanovama. Takođe,
prema Zakonu o ravnopravnosti polova, član 32: “Ovlašćeni predlagač predlaže najmanje 30% predstav-
nika manje zastupljenog pola prilikom imenovanja članova upravnih i nadzornih organa u javnim služ-
bama”. Iz ovoga proizilazi da NS mogu voditi računa o polnoj zastupljenosti u organima i institucijama
koje su u okviru njihovih nadležnosti.
Ipak, najveći izazov za rad NS svakako je uticaj političkih partija i velika energija koju lideri/ke NS
moraju da troše na prevazilaženje stranačkih interesa, odnosno međusobnu konfrontaciju. U nekim NS
žene su jednostavno ostale rasute unutar svojih partijskih lista i nisu uspele da prevaziđu stranačke po-
dele i povežu se međusobno u savetu (Romski NS).
Nacionalni saveti nisu rodno osvešćeni, nemaju dovoljno znanja o rodnoj ravnopravnosti, rodnoj
analizi, rodnim inicijativama, niti znaju kako da već postojeće aktivnosti učine rodno osetljivim. Na pri-
mer, u samom procesu izrade strategija ili akcionih planova, ova dokumenta se, skoro po pravilu, prave
kao “rodno slepa”, bez jasnih inicijativa koje bi imale za cilj smanjenje rodne (ne)ravnoteže.
Mali je broj žena na mestima odlučivanja. Čak i kad ih ima u članstvu NS, to ne znači da žene ruko-
vode i resornim telom. One koje su izabrane često nemaju liderske veštine, veštine argumentovanja ili
debatovanja i ne umeju da efikasno i na odgovarajući način predstave svoje predloge i ideje.
Prepreku predstavlja i nedostatak novca, odnosno ograničen budžet NS namenjen za okupljanje i

putne troškove. Žene često nisu u mogućnosti da plate sebi prevoz da bi se sastale. Ovo naročito važi za
geografski razuđene NS, kao što je slučaj sa romskim. Ovaj savet, inače, ima formirana tela koja u okviru
svojih zaduženja podrazumevaju i unapređenje položaja žena i rodne ravnopravnosti (Odbor za pitanje
žena i Odbor za pitanja dece i omladine), ali ti odbori ne rade.
63
Preporuke
• Organizovati seriju obuka sa ciljem rodnog osvešćivanja, kako izabranih žena, tako i muških li-
dera u nacionalnim savetima. Osim rodnih tema, posebno obratiti pažnju na četiri nadležnosti
saveta i kako ih učiniti rodno osetljivim, pozivajući se na postojeću zakonsku regulativu (Zakon
o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Zakon o ravnopravnosti polova).
• Unaprediti političke i liderske veštine žena izabranih u NS: veštine javnog nastupa, debatova-
nja, argumentovanja, kako da nastupaju prema institucijama, lokalnoj samoupravi, ali i nepo-
sredno prema lokalnoj manjinskoj zajednici.
• Predstaviti uspešne modele uvođenja rodne perspektive u rad manjinskih zajednica u drugim
zemljama regiona, ili Evropskoj uniji.
• Organizovati redovne susrete izabranih žena iz različitih NS (na primer dva puta godišnje) kako
bi razmenile iskustva. Ukoliko je moguće podeliti odgovornost tako da se menja „domaćin
susreta“.
• Pomoći i podržati unutar nacionalnog saveta redovne sastanke izabranih žena, kako bi se na-
pravio prostor za diskusiju i inicijative u vezi sa unapređenjem položaja žena.
• Razmotriti mogućnost održavanja obuka na redovnim sastancima predsednika nacionalnih
saveta, koje bi vodili neki od njih. Na primer, predsednik i predsednica Nacionalnih saveta bu-
njevačke i slovačke nacionalne manjine mogu da održe obuku drugim predsednicima NS o
tome kako efikasno voditi sastanak, sa naglaskom na dobru pripremu, dnevni red i zapisnike.
• Povezivati žene angažovane u nacionalnim savetima sa mehanizmima za postizanje ravno-
pravnosti polova (komisije za ravnopravnost polova, skupštinski odbori za ravnopravnost
polova, Uprava za rodnu ravnopravnost pri Ministarstvu rada i socijalne politike, Pokrajinski
sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i dr.), ženskim nevladinim orga-
nizacijama i političkim strankama.
• Posebnu pažnju usmeriti na predsednike nacionalnih saveta Bunjevaca, Rusina, Roma i Alba-
naca koji su veoma svesni značaja rodne ravnopravnosti i označeni kao budući muški savezni-
ci.
• Voditi računa o ženskim resursima i činjenici da žene rade besplatno kod kuće, ali i u NS. Po-
moći ženama liderkama da jasnije predstave značaj racionalnog korišćenja besplatnih ženskih
resursa, ličnih i tuđih.
• Mere afirmativne akcije koje su neki nacionalni saveti spontano preduzeli, učiniti sistematskim
i pomoći razmenu iskustava sa ostalim NS. Saveti mogu primeniti neke od sledećih afirmativ-
nih mera: pri izboru direktora/direktorki škola podržati žene kandidatkinje; pri izboru korisnika
stipendija za školovanje podržati devojke; pri izboru članica saveta u upravnim telima obra-
zovnih i kulturnih institucija, podržati žene kandidatkinje.
64
• Osmisliti pokazatelje na osnovu kojih će nacionalni saveti moći da mere napredak u unapređe-
nju rodne ravnopravnosti u okviru svog rada.
• Podstaći nacionalne savete da ovlaste osobu ili oforme posebno telo koje će se baviti uvođe-
njem rodne perspektive u rad nacionalnog saveta i učiniti strateška dokumenta rodno osetlji-
vim. Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne predviđa neposrednu nadležnost
saveta u oblasti rodne ravnopravnosti, ali je ni ne zabranjuje, pa je moguće formirati posebno
telo (odbor) koje bi se bavilo rodnom ravnopravnošću. To je učinjeno i u drugim oblastima u
kojima savet nema neposredne, zakonom propisane nadležnosti (odbor za omladinu, za sa-
radnju sa verskim zajednicama, odbor za nauku i sl).
• Raditi na povećanju vidljivosti žena u nacionalnim savetima i njihovog doprinosa radu saveta
i rezultate učiniti vidljivim.
65
Aneksi:
1. Broj intervjuisanih osoba
2. Instrumenti: Upitnik za ispitivanje stavova o rodnoj ravnopravnosti,

ntervjui sa muškim liderima, Fokus grupe za izabranim ženama
3. Stavovi o rodnoj ravnopravnosti
Anex 1 - Broj intervjuisanih osoba
Nacionalni savet nacionalne manjine Broj učesnika/učesnica u istraživanju
Mađarske 4 (3 žene i 1 muškarac)
Bunjevačke 4 (3 žene i 1 muškarac)
Hrvatske 2 (1 žena i 1 muškarac)
Rumunske 1 (muškarac)
Rusinske 1 (muškarac)
Slovačke 5 žena
Albanske 9 (8 žena i 1 muškarac)
Romske 5 (4 žene i 1 muškarac)
UKUPNO 31
66
Anex 2 – Instrumenti
Upitnik za ispitivanje stavova o rodnoj ravnopravnosti
Molimo Vas da iskreno iznesete svoje stavove. Upitnik je anoniman i podaci će biti korišćeni isključivo za
potrebe Pokrajinskog Ombudsmana za dublju analizu položaja žena u NSNM.
Zaokruži:
1. Pol M Ž
2. Starost a) 18-30 b) 31-45 c) 46-60 d) preko 61
3. Bračni status a) u braku b) neudata/neoženjen c) razveden/a d) drugo______
Molimo Vas upišite X u odgovarajuće polje u zavisnosti od toga da

li se sa iznetom tvrdnjom slažete ili ne. Hvala unapred!
Nisam Delimič-
Slažem se u Delimično Ne slažem
sigurna/ no se ne
potpunosti se slažem se
siguran slažem
1. Za ženu je najvažnije da bude dobra
supruga i majka
2. U nekim poslovima žene su manje
uspešne od muškaraca
3. Za ženu je izuzetno važno da bude
uspešna u svom poslu
4. Politika bi bila bolja kada bi žene
više odlučivale
5. Porodično nasilje nad ženama bi
trebalo strogo kažnjavati
6. Veoma je važno za ženu da bude
ekonomski samostalna
7. Kvote (na izborima) smanjuju mo-
gućnost da se izaberu najsposobniji
8. Kvote su važne jer olakšavaju
ženama da se nađu na mestima
odlučivanja
9. Žene same ne žele da se bave politi-
kom i ne treba ih kvotama primora-
vati na to
10. Ženske interese bolje mogu da za-
stupaju žene i zato je važno da žene
dođu na mesta odlučivanja
67
Upitnik za muške lidere NSNM
Nacionalni Savet_______________________________________________________________________________
Ime, prezime, funkcija___________________________________________________________________________
datum, vreme, mesto____________________________________________________________________________
1. Da li je u Vašem Nacionalnom savetu na nekoj od funkcija žena:
a. Predsednica Nacionalnog saveta,

b. Predsednica Izvršnog odbora,
c. Potpredsednica Nacionalnog saveta,
d. Sekretarka,
e. Šefica ureda.
Da li ima žena članica odbora?
2. Šta mislite da je njihov motiv da budu na rukovodećem mestu u NSNM?
Koji je bio Vaš ključni adut pri ubeđivanju žena da budu na listama?
Zašto su pristajale da se kandiduju?
Da li je bilo onih koje su same tražile da budu na listi?
3. Kako objašnjavate činjenicu da ih ranije nije bilo, a sad ih ima, zahvaljujući kvotama? Da li su naglo postale
motivisane?
KVOTE
4. Da li se nešto promenilo sa povećanjem broja žena (kvotama)?
5. Da li veći broj žena na mestima odlučivanja menja način odlučivanja. Kakva su Vaša iskustva? Primer
6. Da li mislite da su kvote potrebne? Da li su muškarci i žene ravnopravni i bez njih?
68
PERCEPCIJA MOĆI
7. Kako se odlučuje u Vašem NS, neformalno ili formalno? Kako se prenose informacije? Koja je Vaša uloga u NS?
8. Ko odlučuje o ključnim pitanjima u Vašem NS?
Da li žene imaju realan uticaj pri odlučivanju/kreiranju politike/aktivnosti?

(Da li se desilo da ste bili iznenađeni predlogom žena, da o tome niste razmišljali pre nego što su one to predložile)
9. Kako Vas zajednica doživljava sada kada ste na rukovodećem mestu? Šta se promenilo?
10. Da li vidite svoj NS kao instituciju koja zastupa interese žena u Vašoj zajednici?
STAVOVI O RODNIM ULOGAMA I RODNOJ

RAVNOPRAVNOSTI (RR)
11. Šta je za Vas rodna ravnopravnost?
12. Da li je RR značajna za Vas? Zašto?
13. Da li su muškarci i žene ravnopravni u Vašem NS?
...Vašoj zajednici?
14. Na koji način vidite ulogu žene u Vašoj zajednici?
... u Savetu?
15. Koja je najvažnija uloga za ženu?
Da li je važno da žena bude ekonomski samostalna? Zašto?
16. Da li je porodično nasilje problem kojim treba da se bave političari? Zašto?
69
GENDER MAINSTEREAMING
17. Da li u okviru Vašeg Nacionalnog saveta postoji radno telo koje se bavi zaštitom prava i položaja žena?
Koje?
Zašto je važno postojanje takvog tela?
18. Da li postoje posebni programi za unapređenje RR u četiri oblasti nadležnosti saveta: informisanje, kultura, obrazovanje, jezik?
19. Šta se promenilo/šta očekujete da će se promeniti u svakoj od ovih oblasti?
20. Da li je Vaš Nacionalni savet sprovodio neke aktivnosti promovisanja ženskih ljudskih prava?
Koje?
Zašto je to važno?
21. Da li će Vaš Nacionalni savet u budućnosti raditi na povećanju broja žena u politici i na mestima odlučivanja?
Kako?
Kojim aktivnostima?
22. Šta mislite o posebnim programima/telima za unapređenje RR?
23. Da li osnaživanje žena i programi za unapređenje RR ugrožavaju ili podstiču rad Saveta?
POTREBE I KAPACITETI
24. Šta je potrebno Vašem Nacionalnom savetu da biste efikasnije sprovodili aktivnosti za poboljšanje položaja žena i
njihovo veće uključivanje u javni život?
25. Prepreke
26. Da li ima nešto što vas nisam pitala, a važno je da nam kažete?
70
Upitnik za žene izabrane u NSNM
Nacionalni Savet________________________________________________________________________________
Ime, prezime, funkcija___________________________________________________________________________
datum, vreme mesto____________________________________________________________________________
1. Da li je u Vašem Nacionalnom savetu žena na nekoj od funkcija:
a. Predsednica Nacionalnog saveta,

b. Predsednica Izvršnog odbora,
c. Potpredsednica Nacionalnog saveta,
d. Sekretarka,
e. Šefica ureda.
Da li ima žena članica odbora? Kojih?
2. Šta Vas je motivisalo da budete na rukovodećem mestu u NSNM?
KVOTE
3. Šta se promenilo sa povećanjem broja žena (kvote)?
4. Da li veći broj žena na mestima odlučivanja menja način odlučivanja. Kakva su Vaša iskustva? Primer
5. Da li mislite da su kvote potrebne? Da li su muškarci i žene ravnopravni i bez njih?
PERCEPCIJA MOĆI
6. Kako biste opisali svoju ulogu u NS?
Kako se informišete o ključnim stvarima? Kako se odlučuje u Vašem NS, neformalno ili formalno?
7. Da li žene imaju realnu moć?
Ko odlučuje o ključnim pitanjima u Vašem NS?
71
8. Da li imate uticaj na kreiranje politike, aktivnosti, prioriteta? Kako?
9. Kako Vas zajednica doživljava sada kada ste na rukovodećem mestu? Šta se promenilo?
10. Da li sebe vidite kao liderku, kao nekog ko ima uticaj?
11. Da li vidite sebe kao nekog ko zastupa interese žena u Vašoj zajednici?
STAVOVI O RODNIM ULOGAMA I RODNOJ

RAVNOPRAVNOSTI (RR)
12. Šta je za Vas rodna ravnopravnost?
13. Da li je RR značajna za Vas? Zašto?
14. Da li su muškarci i žene ravnopravni u Vašem NS?
...Vašoj zajednici?
15. Na koji način vidite ulogu žene u Vašoj zajednici?
... u Savetu?
16. Koja je najvažnija uloga za ženu?
Da li je važno da žena bude ekonomski samostalna? Zašto?
17. Da li je porodično nasilje problem kojim treba da se bave političarke? Zašto?
72
GENDER MAINSTEREAMING
18. Da li u okviru Vašeg Nacionalnog saveta postoji radno telo koje se bavi zaštitom prava i položaja žena?
Koje?
Zašto je važno postojanje takvog tela?
19. Da li postoje posebni programi za unapređenje RR u četiri oblasti nadležnosti saveta: informisanje, kultura,
obrazovanje, jezik?
20. Šta se promenilo/šta očekujete da će se promeniti u svakoj od ovih oblasti?
21. Da li je Vaš Nacionalni savet sprovodio neke aktivnosti promovisanja ženskih ljudskih prava?
Koje?
Zašto je to važno?
22. Da li će Vaš Nacionalni savet u budućnosti raditi na povećanju broja žena u politici i na mestima odlučivanja?
Kako? Kojim aktivnostima?
23. Šta mislite o posebnim programima/telima za unapređenje RR?
24. Da li osnaživanje žena i programi za unapređenje RR ugrožavaju ili podstiču rad Saveta?
POTREBE I KAPACITETI
25. Šta je potrebno Vašem Nacionalnom savetu da biste efikasnije sprovodili aktivnosti za poboljšanje položaja žena i
njihovo veće uključivanje u javni život?
26. Prepreke
27. Da li ima nešto što vas nisam pitala, a važno je da nam kažete?
73
Aneks 3 – Stavovi o rodnoj ravnopravnosti
74
75
76
77
78
79
80

Položaj Žena U Nacionalnim Savetima Nacionalnih Manjina U Srbiji

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Položaj Žena U Nacionalnim Savetima Nacionalnih Manjina U Srbiji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Položaj žena

Disclaimer: The views herein expressed are solely those of the

Napomena: Stavovi izrečeni u istraživanju pripadaju isključivo

Сажетак истраживања „Положај жена у националним саветима” 11

Permbledhje e hulumtimit “Pozita e gruas në këshillat nacionale” 15

Обобщение на изследванията „Положението на жените в националните съвети” 19

Sažetak istraživanja „Položaj žena u nacionalnim vijećima” 23

A nők helyzete a nemzeti tanácsokban című kutatás összegezése 27

Резиме од истражувањето: „Положбата на жената во националните совети“ 31

Harno raporti rodipasko: “Pašloipe djuvljengo ano nacionalno konsilja” 35

Rezumatul cercetărilor “Statutul femeilor în consiliile naţionale” 39

Зжате виглєдованє „Положенє женох у националних совитох” 43

Zhrnutie štúdie Postavenie žien v národnostných radách 47

Motivacija žena za uključivanje na mesta odlučivanja 55

Kvote - izazov i/ili podsticaj 56

Šta se promenilo povećanjem broja žena u NS? 58

Stavovi prema ulozi žene i rodnoj ravnopravnosti 60

Uvođenje rodne perspektive u rad NS 62

Prepreke i izazovi za uvođenje rodne perspektive 63

Anex 1 - Broj intervjuisanih osoba 66

Aneks 3 – Stavovi o rodnoj ravnopravnosti 74

Zahvaljujemo na podršci svima u nacionalnim savetima koji su popunjavali upitnike, učesnicima

Danica Todorov, zamenica za ravnopravnost polova

Eva Vukašinović, zamenica za zaštitu prava nacionalnih manjina

Motivation of women to became active on decision

Quotas – challenge or support

Recommendations for OSCE and Province

Циљ овог истраживања је да анализира положај жена у националним саветима националних

а) Упитник за испитивање ставова о родној равноправности сачињен је како би се ис-

б) Полуструктурисани интервјуи са мушкарцима на руководећим местима у национал-

ц) Фокус група са женама изабранима или именованима на руководећа места у на-

Неке од њих су имале и ранијег искуства на руководећим местима у појединим институцијама

Квоте - Изазов или подстицај

Сви интервјуисани мушкарци и жене на руководећим местима сагласни су у томе да су квоте за

• Култура комуникације и атмосфера на састанцима савета се променила. „Нема више ви-

Појединци и појединке из локалних заједница им се обраћају због различитих проблема који

Занимљиво је да од 20 националних савета у Републици Србији једино Национални савет сло-

Гендер маинстреаминг - Укључивање родне

Превод са енглеског: Анкица Драгин

Permbledhje e hulumtimit “Pozita e

b) Intervistat gjysmë të strukturuara me burrat në pozicione drejtuese në këshillat kombëtare u

Kuotat - sfidë apo mbështetje?

• Kultura e komunikimit dhe atmosfera në mbledhjet e këshillit është ndryshuar. “Nuk ka më

Gender mainstreaming – Integrimi i perspektivës

• Organizimi i serisë së trajnimeve me qëllim të ndërgjegjësimit gjinor, si për grate e zgjedhura,

Përktheu nga sërbishtja: Kujtim Ismaili

Обобщение на изследванията „Положението

Целта на това проучване е да се анализира положението на жените в националните съвети

а) Въпросник, който да разгледа отношението към равенството между половете е напра-

б) Полу-структурирани интервюта с хора на ръководни позиции в националните съвети

в) Фокус групи с жени избрани или назначени на длъжности в ръководството на нацио-

На някои от тях по-ранното сътрудничество с ръководителите на съветите бе един от основ-

Квоти - предизвикателство или подкрепа?

Всички интервюирани мъже и жени на ръководни позиции са съгласни с това, че квотата за

• Културата на комуникацията и атмосферата на заседанията се промени. “Няма повече

Жените не възприемат себе си като лидери, но те признават, че техната общност ги признава

Интересното е, че от 20-те национални съвети в Република Сърбия, единствено Националния

Политиката и законодателството, дейностите и стратегическите документи на НС в повечето

Gender mainstreaming - Включването на

НС не признават равенството между половете в мандата си и в повечето случаи нямат орган

• Да се организира поредица от обучения, насочени към родовото осъзнаване, както на

a) Upitnik za ispitivanje stajališta o rodnoj ravnopravnosti sačinjen je kako bi se ispitala stajališta

b) Polustrukturirani intervjui s muškarcima na rukovodnim mjestima u nacionalnim vijećima vo-