Predavanje namenjeno edukaciji

iz zaštite od zra enja.

AKO IMATE NEKO PITANJE, MOLIM VAS OBRATITE PAŽNJU NA

BROJ U DONJEM DESNOM UGLU. TO JE BROJ SLAJDA KOJI
SE U TOM TRENUTKU PRIKAZUJE NA EKRANU.

KLINI KI CENTAR VOJVODINE, Novi Sad 01.2008.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 1

 Napomena o izvorima
podataka

Svi, na slajdovima prikazivani podaci, su iz

raznih zvani nih i autorizovanih izveštaja.
Važno je naglasiti da su istraživanja, koja
su dala te podatke, radjena u razli itim
godinama i da se u ovom tekstu nije
vodilo racuna o strogoj konzistenciji
podataka, u korist ilustrativnosti i
edukativnosti.
16/01/2008 Jonizujuce zracenje 2
 STEVAN SEKULI
Samostalni zdravstveni saradnik za zaštitu od jonizuju eg zra enja

Osnovni podaci o predava u:

Po zvanju je diplomirani fizi ar
Od 1974 radi u Nuklearnoj medicini
Zadužen za za brigu o zaštiti od zra enja, edukaciji kadrova kao
i o opremi u Odeljenju za nuklearnu medicinu
estvuje u neposrednom radu sa pacijentima
estvuje u delu edukacije u specijalisti kim studijama u NM
Sa radovima u estvovao na kongresima i stru nim sastancima
Radio na popularizaciji tema iz zaštite od zra enja kao i fizike
uopšte
Zadužen i ovlaš en za zaštitu od zra enja u KC Vojvodine

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 3

 KLINI KI CENTAR VOJVODINE NOVI SAD
CENTAR ZA LABORATORIJSKU MEDICINU NUKLEARNA MEDICINA

Jonizuju e zra enje

i
zaštita od zra enja

Stevan Sekuli , dipl.fizi ar

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 4

 Cilj predavanja

-Da osveži znanja, šta su jonizuju a zra enja ?

-Da navede suštinu štetnog dejstva.
-Da iznese principe zaštite.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 5

 Šta je jonizuju e zra enje ?

Jonizujuce zra enje je svako zra enje

koje može da izazove jonizaciju !

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 6

 Kada nastaje jonizacija?

Kada zraci imaju energiju dovoljnu da otrgnu

elektron iz elektronske ljuske.
Minimalna potrebna energija je oko 10 eV.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 7

 KOJA ZRA ENJA SU
NAMA VAŽNA ?

Nas, ovde, interesuju samo ona zra enja,

sa kojima sami imamo kontakt:
- Jer ih mi koristimo, u radu i za rad.
- Jer ih na nama koriste, u svom radu.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 8

 Zra enja ima
korpuskularnih...
Alfa zraci – jezgra helijuma
Beta zraci - elektroni i pozitroni (e- i e+)
n Neutroni
Ostala

Ima ih više vrsta. Za našu

pri u, sada, nisu interesantna !
16/01/2008 Jonizujuce zracenje 9
 ...zra enja ima talasnih
(elektromagnetnih).

- UV zraci ( UV-B i UV-C )

- Rendgenski zraci (RTG)
- zraci

•ZAJEDNILKI NAZIV JE “X” ZRACI

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 10

 Dodatak o UV zra enju:

Osnovna podela:
UV-A od 400-315 nm - koža ih voli, o i ih ne vole
UV-B od 315-280 nm - koža gori, o i slepe
UV-C od 280-100 nm - sre om, vole samo vakum

NAŠ ZAKON PROPISUJE DA, U JONIZUJU E ZRA ENJE, SPADA ONO KOJE IMA
E > 12.4 Ev ili f > 3x1015 Hz ili nm

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 11

 Oh ti solarijumi !
( Pri i o UV zra enju nikad kraja, a ovde je sporedna tema. )

Da li znate da Oni ne znaju da vi znate

da Oni ne znaju, koliko solarijum može
biti opasan ?! Znate li?
I Sunce iz kutije ume da bude veoma
kapriciozno, ako ga neguju “veliku
stru njak” i “univerzalni majstor”.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 12

 Kako jonizuju estice?

estice, pri prolasku

kroz materiju, snažno
jonizuju na svom
putu, zbog svoje
velike mase i velikog
naelektrisanja koje
poseduju.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 13

 Kako jonizuju estice ?

a)Ponašaju se kao
kuglica i direktno
izbacuju elektron.
b)Posredno – ako
reaguju sa jezgrom
atoma – tada se
emituju sekundarna
ili RTG zra enja.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 14

 Još dva procesa sa zracima:
•Nastali X zraci izazivaju jonizaciju
- Anihilacija - Elektronski zahvat:

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 15

 Zanimljiv detalj

Brzina kojom se kre u elektroni

e- sa energijom 10eV v = 1 876 km/h
e- sa energijom 100keV v = 164 000 km/h
( relativisti ka masa ve a za skoro 20%!! )

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 16

 Neutronsko zra enje

U svakodnevnom zivotu nije od

zna aja, te se na njemu ne emo
zadržavati !

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 17

 Kako jonizuju X zraci ?

Pri prolasku X zraka, u

zavisnosti od njihove Foto-efekt
energije, mogu se
dešavati razni i razli iti
procesi, u kojima se vrši Comptonov-efekt
joinizacija materije.
Bez detalja, ovde,
Stvaranje para
navodimo najvaznije i
naj eš e.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 18

 FOTO - EFEKT

Najzna ajniji direktni

izaziva jonizacije u
materiji.
Ajnštajn, Albert
dobio Nobelovu
nagradu za
objašnjenje
mehanizma efekta !

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 19

 COMPTON-ov EFEKT

Veliki komplikator,
kad merimo efekte
zra enja.
Compton, Artur
dobio Nobelovu
nagradu za otkri e
ovog erfekta ! Dao
naziv foton, za EM
zra enje kao esticu.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 20

 STVARANJE PARA

Dolaze do punog
izrazaja dualna
priroda materije i
kvantna teorija.
Efekat visokih
energija.
Ima neke veze i sa
PET skenerom !

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 21

 Kakva je prodornost zra enja ?

Zra enje ima razli itu prodornost u materiju,

u zavisnosti od svoje prirode i energije koju ima.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 22

 Koji su glavni izvori zra enja ?

Kosmi ko zra enje (vanzemaljski izvori)

Zemaljsko zra enje (zra enje tla)
Zra enje iz samog, sopstvenog, tela
Zra enje nastalo delovanjem oveka

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 23

 Definicije, definicije...

Izvor zra enja ima aktivnost

Meta zra enja dobija dozu

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 24

 ...definicije...

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 25

 Gy=Sv,

ili re ima,
Grej i Sivert su jednaki.

Kad govorimo samo o X zra enju telo ili

stari panj reaguju na isti na in.
Za ostala zra enja, ove ije telo reaguje
mnogo burnije, tj “sivertuje” se!
16/01/2008 Jonizujuce zracenje 26
 ...definicije.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 27

 Dejstvo na živa bi a

Ako razumemo i znamo razloge,

zaštita od zra enja nije problem!

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 28

 Nekoliko re i o jonizaciji.

Proces u kome narušavamo stabilnost elektronskog

omota a, zovemo jonizacijom.
Pri jonizaciji dobijamo slobodan elektron i pozitivno
naelektrisan ostatak atoma ili jon.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 29

 Zašto može biti štetna!

Posle jonizacije se kidaju intramolekularne

veze.
Prekinute veze izazivaju disocijaciju i
rekombinaciju molekula.
U živom organizmu, takve promene
izazivaju razne efekte, tj biološke
posledice.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 30

 Može li jonizacija biti korisna?

Evolucija bi bila neozbiljna pojava, bez nje!

Le enje, nekih bolesti, bi bilo mnogo teže!
Ratni napori i mirnodopski strahovi druk iji !
CD ne bi radio !
... itd ( što je i logi no ).

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 31

 Kako to izgleda
u tkivu ?

SVE SE ODVIJA U ETIRI FAZE

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 32

 Prva faza – stigao zrak! 1
Elektri ne interakcije
U desetbilionitom delu sekunde se
elektron odvaja od atoma.
Dolazi do jonizacije i nastanka
slobodnog elektrona i
pozitivnog jona. I nastali
elektron (ako ima dovoljnu
energiju) može vršiti dalju
jonizaciju.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 33

 Druga faza – fizikohemija ! 2
Fizikohemijske promene
I elektron i jon vrlo
nestabilni. U
desetmilijarditom delu
sekunde ‚ ine lanac
reakcija. Nastaju novi
molekuli, uklju eno i vrlo
reaktivni, “slobodni
radikali”.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 34

 Tre a faza – hemija na delu! 3
Hemijske promene
Slobodni radikali, u
milionitom delu
sekunde, interaguju sa
nekim molekulom.
Mogu nastati biološki
važne promene u
molekulima, zna ajne
za eliju.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 35

 etvrta faza
– nastupa biologija! 4
Biološke posledice
Biološke promene nastaju
posle nekoliko sekundi ili
vise decenija. Mogu
odmah uništiti eliju ili je
izmeniti, na dobar, loš ili
neutralan na in, što zavisi
od elije i njene uloge u
telu.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 36

 VAŽNO,VAŽNO, VAŽNO !!!

elija koja je pogodjena, odmah zatim,

pokušava da sama otkloni štetu !
Ve ina u tome uspeva i eto, jednog od
osnova, razli itog dejstva malih i velikih
doza zra enja, na eliju.
To je i glavni razlog, zašto ne govorimo o
normativima ve o radnom vremenu !!!

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 37

 Dve krajnosti:

GRUBA SILA SITNI KORACI

Velika aktivnost pali i Mala aktivnost skuplja u

rastura grubo. kasicu.
Posledice somatske i Posledice kasne i
odmah uo ljive, bez neizvesne, do
imalo dilema. poslednjeg trenutka.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 38

 Dejstvo velikih doza.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 39

 Prolaznik našao neodgovorno ba en izvor iz
kobalt-bombe i strpao u džep !!!

IRIDIJUM
Ljudi su
smrtni i
bez
Atomske
bombe!

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 40

 Dejstvo malih doza.
Posledice ozra enja jednog miliona ljudi svih doba
starosti sa po 1mSv radijacije na celo telo
Pretpostavlja se proporcionalnost izmedju doze i u estalosti posledica!

Organ Br. Genetskih efekata

GONADE 6 ( u svim generacijama)

ORGAN POJAVA KANCERA

FATALNI LE IVI
Koštana srž 2 0.1 (leukemija)
Plu a 2 0.1
Dojka 5 3 (samo žene)
Tiroideja 0.5 10
Kosti 0.5 0.2
Ostali organi 5 2

Ukupno: Genetski efekti 6 (prose na vrednost – redje žene)

Fatalni kancer 15 žene i 10 muškarci
Le ivi kancer 15 žene i 12 muškarci
16/01/2008 Jonizujuce zracenje 41
 Objašnjenje je u statistici...

ovek koga ste udarili nogom, sasvim se

druga ije ponaša od oveka koga je ujeo
komarac!
Ali, ako je alergi an ...

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 42

 Gruba sila je jasna, ali sitni koraci
ine prave probleme!

Potrebno je da se desi i da dodje do

jonizacije baš u pravoj eliji, baš na
njenom pravom mestu i to u pravom
trenutku. Tada ona ostaje živa,
promenjena i opasna.
Za takav slu aj treba puno, puno
pokušaja!
Zato govorimo o statistici!
16/01/2008 Jonizujuce zracenje 43
 Primer:

Mozak ima ~14x109 elija.

U njemu ~ 1025 atoma !
Koji je atom važan ?
(uz to je 85% voda !)

Kako ga pogoditi?

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 44

 Zra enju sve izgleda šuplje.

Potrebno je milion projektila u

sekundi i to milijardu godina,
bez prekida i promašaja, da
bi se pogodili svi atomi, i to
samo u mozgu.
A, to se ne dešava!

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 45

 Kod malih aktivnosti,
opasnost leži u
slu ajnosti dešavanja
trajnih posledica!

Ako se dovoljno dugo ili dovoljno

esto izlažemo zra enju,
neminovno raste i mogu nost da
dodje do trajnih štetnih posledica.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 46

 Zaštita od zra enja je nužna!

Zbog prirode posledica, zaštita se mora

primenjivati jednako, za pojedinca, za
populaciju i za generacije koje dolaze, a
koriste naše gene !
16/01/2008 Jonizujuce zracenje 47
 Koje izvore zra enja imamo?

1. Izvore zra enja iz prirode oko nas.

2. Profesionalna izloženost zra enju.
3. Industrijske i vojne izvore zra enja.
4. Medicinske izvore zra enja.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 48

 1. Prirodni izvori

Kosmi ko.
Zra enje iz tela.
Zra enje iz tla.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 49

 2. Profesionalna izloženost

Raspon doza može biti velik.

Obuka je nužna i obavezna.
Podrazumeva se savest i
profesionalizam, kako prema
sebi, tako i prema drugom.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 50

 3. Industrijski i vojni izvori

Promenljivi nivo.
Ekološki pokreti
prate i bu no
komentarišu. Pod
dosta je dobrom
kontrolom, a uti e
na porast ukupne
prirodne
radioaktivnosti.
16/01/2008 Jonizujuce zracenje 51
 4.

Zbog medicine je ova

pri a i zapo eta!

DANAS DOMINANTNI IZVOR ZRA ENJA !!!

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 52

 Od medicine, dva puti a...

Dva lika istog ljudskog bi a :

Ja, kao pacijent, koga slikaju... i
Ja, kao medicinar, koji nekog slika...

Tu, ipak, ima bitne razlike !

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 53

 DVA PRIMERA UPOTREBE
ZRACENJA
ZATVORENI IZVOR RTG OTVORENI IZVOR SCINTIGRAM

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 54

 Raspodela mo i i uticaja:

Razni se izvori slažu u

jednom: dominantan
efekt zra enja je zbog
medicinskog
ozra enja populacije,
nezavisno od nivoa
ekonomske
razvijenosti zemlje !!!
Od razvijenosti zavisi
samo vrsta kancera!

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 55

 Posao, zra enje, kancer...

Slika stanja.
Broj profesionalno obolelih
od kancera zavisi od
vrste posla, na druga iji
na in, nego što se
uobi ajeno
predpostavlja.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 56

 AH TAJ
URANIJUM 235 !

Vojska i kad ubre pravi,

pokusava da sto vise uplaši
narod.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 57

 NEKE OSNOVNE OSOBINE URANIJUMA

U prirodi postoji smesa:

238U (99,275%); 235U (0,72%) i 234U (0,0058%)

Osiromasen uranijum je 238U Koristi se još od anti kog doba za

sa oko 0,2-0,3 % 235U
Atomska masa 238 g/mol
Gustina iznosi 19,1 g/cm3
Ta ka topljenja 1132 °C
Srebrno sivi metal, kôvan i
uporediv sa elikom
emiter T1/2= 4,468x109 god.
U radioaktivnoj ravnoteži imamo
1 ,2 i sa ukupno
Etot = 6,7MeV i aktivnost
od 3x106 Bq/mol
izradu stakla i keramike boje
meda
Za toniranje fotografija, drveta, kože
i obradu svile i vune
Legiranje elika
Kao izvanredna zastita od zra enja
(guš i od olova)
Samozapaljiv kao prah
Veoma pogodan za prodornu,
pancirnu municiju
Za nuklearnu energiju i bombe

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 58

 Koliko je kad ima: “ništa”?
Osnovna orijentacija je, doza osnovne
aktivnosti koju primamo, kad radimo prose no
i normalno.
To je prosek doze za sve zaposlene, koji se
dobija o itavanjima TLD dozimetara.
Kod nas su o itavanja u granici

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 59

 1018 exe trilion
E

1015 peta bilijarda

P

Nule koje zna e ! 1012 tera bilion

T

109 giga milijarda

G

106 mega milion

M

Rasponi su, da boli 103 kilo k

glava! 10-3 milli m

Uvek je za 1000 puta

10-6 micro
ve e ili manje.
10-9 nano n
Pamtimo 500 GDin
ili 0,5 Tdin,zar ne? 10-12 pico p
(bar mi sa malo pozutelim izvodom iz
maticnih knjiga) 10-15 femto f

10-18 atto a

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 60

 VEROVATNO A MORTALITETA OBRA UNATA NA 1 000 000 SNIM.

Blaženi u neznanju.
Koliko zra imo pacijente? Bolje da ne znaju oni, ili mi ?
VRSTA PREGLEDA EFF.DOZ. K=1 PRIR. BKG CA MORTALITET
mSv PLU A MUŠKI ŽENSKI

Plu a (grud. koš) 0.02 1 3 dana 0.27 0.47

Torakalna ki ma 1.0 50 6 mes 7.0 11
Lumbalna ki ma 2.4 120 14 mes 25 26
Ekstremiteti (r/n) <0.01 0.5 < 1.5 d - -
Barijum 5.0 250 2.5 god 26 31
CT abdomen 8.0 400 4 god 330 370
Komandni sto 3 nSv/expoz. (snimanje LS ki me)
(medicinar)
16/01/2008 Jonizujuce zracenje 61
 SLEDE I SLAJD JE
NAJVAŽNIJI ZA
RASPLET CELE
PRI E !

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 62

 Sada smo ve ose ajni ...?!
Naši primeri su iz “Vin inog” izveštaja o kontroli aparata!

Primer: RTG lumbalne ki me

•Pacijent sme maksimum da dobije do 10000 µ Sv/exp
•Preporuka koja važi u Engleskoj do 2400 µ Sv/exp
•Pacijent dobio kod nas, na Hirurgiji 9000 µ Sv/exp
•Tehni ar dobija mese no za 2000 exp 36 µ Sv
•Stanovništvo sme da dobije do 89 µ Sv/mes
•Kolor TV ili monitor (5cm od ekrana) max 5 µ Sv/ as
Zakonski max. za godinu od 10 meseci 2000 µ Sv/mes
za profesionalce za godinu od 12 meseci 1670 µ Sv/mes
16/01/2008 Jonizujuce zracenje 63
 Kako zaštititi sebe i druge?

Procesi su izuzetno
složeni, te se koriste
modeli (fantomi)
oveka, za
prora une
optere enja i rizika
od raznih vrsta
zra enja. Dobijaju se
gotove tablice, za
doradu i koriš enje.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 64

 Treba poštovati protokole!

Zakoni propisuju, a
protokoli olakšavaju,
da se efekti i na
populaciju i na
pojedinca svedu u
razumne, tolerantne
granice.

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 65

 Skuplja se iskustvo.

Ste ena znanja

omogu avaju
procenu rizika, za
svaki pojedini slu aj.

FAKTORI RIZIKA NISU ISTI ZA SVE DELOVE

TELA

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 66

 Koriste se metode zaštite.

Zaštitna sredstva
uklanjaju najveci deo
nepotrebnih
ekspozicija. Treba o
njima znati, imati ih i
koristiti ih!

ILUSTRACIJA ZAKONA OBRNUTOG

KVADRATA

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 67

 Osnovna
tri principa zaštite:

Rastojanje – što dalje, to bolje !

Zaklon - što da dobijem ja, kad može on !?
Vreme – vreme je zaštita, a ne novac !

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 68

 Pažljivo se prate promene.

Dobra evidencija i
stalno pra enje
stanja, u svakoj
populaciji,
omogu avaju
prognozu, ali i
pravovremeno
reagovanje na
uznemiravaju e
promene.

•NEMA TA NE PROGNOZE, NI DIJAGNOZE ZA 15 MINUTA !

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 69
 Rade profesionalci.

Prava stru nost i pravi

profesionalizam
obezbedjuju i najviše
standarde i zahteve
na radu. Tada nema
ograni enja u primeni
novih tehnologija i
znanja.

SVE RAZUMEM, A I NIŠTA ME NE MRZI !

16/01/2008 Jonizujuce zracenje 70
 KOJI SU ZAKLJU CI ?
Jonizuju e zra enje može biti i jeste uvek opasno !
Nema donjeg praga neškodljivog ozra enja !
Postoji gornji prag dopuštenog ozra enja !
Znanje omogu uje efikasniju zaštitu !
Zaštitu treba sprovoditi dosledno !
Zaštitu sprovoditi permanentno !
16/01/2008 Jonizujuce zracenje 71
 KRAJ
16/01/2008 Jonizujuce zracenje 72