Engleski U Srpskom (Tvrtko Prćić) PDF

Engleski u srpskom, treće, elektronsko, izdanje
3
Tvrtko Prćić
ENGLESKI
U
SRPSKOM ,000
i k i Brat Vi
lje
Vel m
1,000
/
.
i
e..
i-d
ej
-i v k iran
im
d b u
./ pre
vs
n!
je
/
Mo
iz i
de
u
-
/ce
vanje
šo
lish
ti
eli
ing
rij
SMSo
web sajt
e
nj
da
-iz
ee
eć
Tr
objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta


Tvrtko Prćić
ENGLESKI
U
SRPSKOM
Treće, elektronsko, izdanje

Engleski u srpskom, treće, elektronsko, izdanje,

objavljeno i dostupno u
Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta,
predstavlja digitalnu verziju štampane knjige
Engleski u srpskom, drugo izdanje,
(Filozofski fakultet, Novi Sad, 2011).
Saglasnost za objavljivanje monografije dalo je
Nastavno-naučno veće Filozofskog fakulteta,
na sednici održanoj 8. februara 2019. godine.
NAPOMENA O AUTORSKOM PRAVU:
Nijedan deo ove publikacije

ne može se preštampati, reprodukovati ili upotrebiti
u bilo kom obliku bez pisanog odobrenja autora,
kao nosioca autorskog prava.
COPYRIGHT NOTICE:
No part of this publication

may be reprinted, reproduced or utilized
in any form without permission in writing from the author,
as the holder of the copyright.

Beware of false knowledge: it is more dangerous than ignorance!

Čuvajte se lažnog znanja: ono je opasnije od neznanja!
(Džordž Bernard Šo, irski književnik)

Tipografske konvencije
kurzivno:
• primer na srpskom jeziku; npr. imejl
• naslov knjige ili časopisa
• isticanje
malim verzalom:
• primer na engleskom jeziku; npr. e-mail
• primer na nekom drugom stranom jeziku
kurzivnim malim verzalom:

• primer na srpskom jeziku napisan u engleskom originalu; npr.
e-mail
polucrno:
• uvođenje stručnog termina
‘u jednostrukim navodnicima’:
• spominjanje stručnog termina
• parafraza, glosa ili objašnjenje
„u dvostrukim navodnicima”:
• citat
• naslov članka
/u kosim zagradama/:
• izgovor fonološke ili leksičke jedinice

Sadržaj
Napomene uz Drugo izdanje . . . . . . . . . . . . . 11
1. Uvodne napomene: kontaktno-kontrastivna lingvistika? . . . . 13

2. Engleski kao odomaćeni strani jezik . . . . . . . . . . 16
2.1. Nova svojstva engleskog jezika . . . . . . . . . 16
2.2. Prateće pojave vezane za proces komunikacije . . . . . 19
2.3. Nekad strani, danas odomaćeni strani jezik . . . . . . 21
2.4. Posledice po buduću nastavu jezika . . . . . . . . 21
3. Nemarni „funkcionalni stil” i zagubljeno značenje . . . . . 23
3.1. Nastanak i svojstva . . . . . . . . . . . . . 23
3.2. Leksika u nemarnom „funkcionalnom stilu” . . . . . 25
3.3. Načini za prevazilaženje opisanog stanja . . . . . . 31
4. Nemarni „funkcionalni stil” i pravopisna pseudonorma . . . . 34
4.1. Šta je to pseudonorma? . . . . . . . . . . . . 36
4.2. Kako suzbiti pseudonormu? . . . . . . . . . . 39
4.3. Bukvarska i pravopisna pismenost . . . . . . . . 49
5. Prevođenje u znaku sindroma milenijumske bube . . . . . . 51
5.1. Milenijumske bube i milenijumske greške . . . . . . 51
5.2. Površinsko prevođenje . . . . . . . . . . . . 53
5.3. Novi varijetet srpskog jezika: anglosrpski . . . . . . 57
6. Anglicizmi u našoj svakodnevnoj praksi . . . . . . . . . 59
6.1. Šta čini koncentrične začarane krugove? . . . . . . 60
6.2. Kako izaći iz koncentričnih začaranih krugova? . . . . 69
7. Anglosrpski svuda oko nas . . . . . . . . . . . . . 77
7.1. Kako se anglosrpski ispoljava? . . . . . . . . . 78
7.2. Kako je anglosrpski nastao? . . . . . . . . . . 84
7.3. Kako ublažiti dalje bujanje anglosrpskog? . . . . . . 87
7.4. Zadaci nastave srpskog i engleskog jezika . . . . . . 88
8. Engleska imena u našoj svakodnevnoj praksi . . . . . . . 90
8.1. Između priželjkivanog i stvarnog stanja . . . . . . . 90

8.2. Odstupanja u tretmanu pojedinih fonema . . . . . . 93

8.3. Odstupanja pod uticajem izvornog pisanja . . . . . . 97
8.4. Odstupanja pod uticajem nemačkog jezika . . . . . . 99
8.5. Opšta asistemičnost i njene posledice . . . . . . . 100
8.6. Šta i kako dalje? . . . . . . . . . . . . . 104
9. Engleska imena koristim kako znam . . . . . . . . . 111
9.1. Mali transkripcioni eksperiment sa studentima . . . . 111
9.2. Čitam jer znam, pišem jer su me naučili! . . . . . . 115
10. Anglicizmi sagledani iz četiri ugla . . . . . . . . . . 119
10.1. Vrste: između očiglednih, skrivenih i sirovih anglicizama 120
10.2. Nastanak: između preoblikovanih, prevedenih i
mešovitih anglicizama . . . . . . . . . . . 123
10.3. Opravdanost: između opravdanih i neopravdanih
anglicizama . . . . . . . . . . . . . . . 129
10.4. Status: između segregacije i integracije anglicizama . . 134
10.5. Iz četiri ugla ka jednoj tački: prototipski anglicizam . . 140
11. Globalna angloCOOLtura i lokalna sinonimija . . . . . . 144
11.1. Anglicizmi kao sinonimi u srpskom jeziku . . . . . 145
11.2. Tipologija sinonimijskih međuodnosa . . . . . . 147
11.3. Sinonimi u našoj angloCOOLturnoj jezičkoj praksi . . 148
12. I mi reč za trku imamo . . . . . . . . . . . . . 154
12.1. Strukovna i statusna upotreba anglicizama . . . . . 156
12.2. Otkud nam objektivno nepotrebni anglicizmi? . . . . 158
12.3. Najčešći anglosrpsko-srpski sinonimi . . . . . . 160
13. Englesko-srpsko leksičko kontrastiranje . . . . . . . . 165
13.1. Potrebe za leksičkim kontrastiranjem . . . . . . . 165
13.2. Postupci u leksičkom kontrastiranju . . . . . . . 169
13.3. Primene leksičkog kontrastiranja . . . . . . . . 173
14. Stvaranje prevedenih anglicizama . . . . . . . . . . 174
14.1. Razlozi za adaptaciju reči prevođenjem . . . . . . 174
14.2. Tipologija reči koje podležu adaptaciji prevođenjem . . 176
14.3. Tipologija raspoloživih sredstava u srpskom jeziku . . 176
14.4. Tipologija prevodnih postupaka . . . . . . . . 178
14.5. Standardizacija i leksikografska kodifikacija rezultata . 180
15. Kontaktna jezička kultura i nastava jezika . . . . . . . 181
15.1. Trenutno stanje: jezički angloholizam i anglosrpski jezik 182
15.2. Kontaktna jezička kultura i njena tri modula . . . . 185
15.3. Kontaktna jezička kultura u nastavi jezika . . . . . 189

16. Opšti principi prevođenja za studente anglistike . . . . . 192

16.1. Prevođenje s engleskog na srpski: sadašnja situacija . . 193
16.2. Šta predavati iz opštih principa prevođenja? . . . . 195
16.3. Kako predavati opšte principe prevođenja? . . . . . 200
16.4. Dodatak: Kako učiniti svoj prevod boljim? . . . . . 202
17. Ka standardizovanom pisanju anglicizama . . . . . . . 206
17.1. Osvrt na sadašnju praksu . . . . . . . . . . 207
17.2. Opšta načela i opredeljenja predloženog modela . . . 212
17.3. Kako pisati reči-anglicizme? . . . . . . . . . 214
17.4. Kako pisati akronime-anglicizme? . . . . . . . 219
17.5. Jezička norma nije „Kako vam drago” . . . . . . 225
18. Ka standardizovanoj transkripciji engleskih vlastitih imena . . 228
18.1. Osvrt na sadašnju praksu . . . . . . . . . . 229
18.2. Opšta načela i opredeljenja predloženog modela . . . 231
18.3. Englesko-srpske glasovne i slovne pravilnosti . . . . 233
18.4. Prenošenje engleskih naglašenih samoglasnika . . . 235
18.5. Prenošenje engleskih nenaglašenih samoglasnika . . . 238
18.6. Prenošenje engleskih suglasnika . . . . . . . . 239
18.7. Transkripcija imena iz drugih jezika u engleskom . . . 241
18.8. Adaptacija ženskih imena . . . . . . . . . . 242
18.9. Adaptacija inicijala . . . . . . . . . . . . 242
18.10. Pravopisne specifičnosti . . . . . . . . . . 243
18.11. Ne piši kako hoćeš, ne čitaj kako ti odgovara! . . . 244
19. Ka savremenom englesko-srpskom / srpsko-engleskom
opštem rečniku . . . . . . . . . . . . . . . . 246
19.1. Makrostruktura: odabir i prezentacija odrednica . . . 248
19.2. Mikrostruktura: tipologija, organizacija i
prezentacija podataka . . . . . . . . . . . 249
19.3. Principi utvrđivanja prevodnih ekvivalenata . . . . 255
19.4. Izazovi koje nude novi medijumi . . . . . . . . 257
20. Da li je sve ovo samo borba s vetrenjačama? . . . . . . 259
Bibliografske napomene . . . . . . . . . . . . . . 267
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271
Bibliografski dodatak . . . . . . . . . . . . . . . 279
Srpsko-engleski registar termina / Serbian-English Index of Terms . 283
English within Serbian: Table of Contents . . . . . . . . 287
9

Grafički prilozi
Dijagram 1: engleski u funkciji dopunskog jezika u srpskom . . 18

Dijagram 2: prototipski anglicizam i njegova četiri definiciona
svojstva . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Dijagram 3: kontinuum funkcijsko-komunikativne ekvivalentnosti . 170
Dijagram 4: uspostavljanje ravnoteže između izvornog i ciljnog
jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . 196
Ilustracija 1: odrednica escapev – podaci u savremenom
dvojezičnom rečniku . . . . . . . . . . . . 250
Ilustracija 2: ostale specifičnosti u savremenom dvojezičnom
rečniku . . . . . . . . . . . . . . . . . 254
Tabela 1: skala odomaćenosti anglicizama u srpskom jeziku . . 138
Tabela 2: izgovor i pisanje slova engleskog alfabeta u srpskom
jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . 224
10

Napomene uz Drugo izdanje
Prvo izdanje knjige Engleski u srpskom pojavilo se 2005.

godine, s ciljem da osvetli – teorijski i praktično, deskriptivno i
preskriptivno – sve izraženiji fenomen globalnog širenja engle-
skog kao prvog jezika svetske komunikacije i njegovog lokalnog
uticaja na jezike koji s njim dolaze u kontakt, što je u našem slu-
čaju srpski. Najupadljivija posledica sve nesputanijeg uticaja en-
gleskog jezika na srpski svakako je hibridizacija srpskog jezika,
koja se ispoljava u sada već sasvim prepoznatljivom njegovom (i
dalje neformalnom) varijetetu – anglosrpskom jeziku, s kojim se
redovno susrećemo u govoru i pisanju medija, stručnjaka i omla-
dine, pri čemu ti njegovi korisnici i „ljubitelji” vrlo malo pažnje
posvećuju pitanju sposobnosti da sagovornici, čitaoci, gledaoci ili
slušaoci takav jezik uopšte razumeju. Osnovna namera ove knji-
ge bila je, i ostaje, da ukaže na pravce odgovornog ponašanja u
sopstvenom jeziku, s težištem na osmišljenom korišćenju reči i
imena iz engleskog jezika u srpskom. U ovom izdanju donosi se
nepromenjen tekst iz 2005. godine, u kome su ispravljene malo-
brojne omaške i dopunjeni tada nepotpuni bibliografski podaci.
Aktuelnosti radi, u posebnom Bibliografskom dodatku navedeni
su relevantni radovi nastali ili objavljeni nakon završetka prvobit-
nog rukopisa, koji se zbog toga u ovom tekstu ne pominju.
***
Ovom prilikom autor izražava najiskreniju zahvalnost recen-

zentima prof. dr Ranku Bugarskom, prof. dr Miloradu Radova-
noviću, dopisnom članu SANU, i prof. dr Biljani Mišić-Ilić na
11

plodnim stručnim razgovorima, kao i stalnim rečima podrške i

podstreka da nastavi s istraživanjem i praćenjem ove tematike
i ubuduće. Zahvalnost pripada i svima onima – u prvom redu,
studentima – koji su čitali ili pročitali prvo izdanje, razmišljali
o onom što su pročitali i sve to, bar delimično, primenjivali u
svojoj svakodnevnoj jezičkoj praksi; drugo izdanje Engleskog u
srpskom utoliko je postalo potrebnije.
No, za preostale propuste u knjizi odgovornim se i dalje
može smatrati jedino autor.
U Subotici, u zimu 2011.
T. P.
12

1. Uvodne napomene: kontaktno-kontrastivna

lingvistika?
Kontaktno-kontrastivna lingvistika – s crticom i sa znakom

pitanja. Šta bi to trebalo da znači? Spoj ‘kontaktno-kontrastivni’
prvi put sam upotrebio sasvim slučajno i spontano – pišući 2002.
godine izveštaj o podobnosti teme i kandidata za izradu magistar-
ske teze koja se bavila fonološkim i grafološkim aspektima adap-
tacije računarskih anglicizama u srpskom jeziku (Filipović 2004).
Tema tog rada ticala se i kontaktne lingvistike, jer je posmatrala
englesko-srpske jezičke kontakte, ali i kontrastivne lingvistike,
jer je istraživala sličnosti i razlike između fonoloških i grafološ-
kih sistema ovih dvaju jezika. U izveštaju su tada bile spomenu-
te kontaktno-kontrastivna fonologija i grafologija. Razmišljajući
kasnije o ovom spontanom spoju i njegovom sadržaju, zaključio
sam da se on može primeniti i na opštijem planu, na čitav opseg
kontaktno-kontrastivne lingvistike. Naime, granice između ove
dve discipline više nisu jasne, čvrste i postojane, kao što je to bio
slučaj 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, kada su i kontrastiv-
na i kontaktna lingvistika širom (kontinentalne) Evrope cvetale
– svaka za sebe, u sopstvenim zabranima. U to vreme engleski je
uveliko imao status stranog jezika, baš kao i nemački, francuski,
španski, italijanski i ruski, pa je tako bio i izučavan.
Međutim, danas, na početku 21. veka, engleskom je pripao
novi status odomaćenog stranog jezika, zbog njegove globalne
rasprostranjenosti i ogromne zastupljenosti u komunikaciji, što
je dovelo i do njegovog snažnog uticaja na sve jezike koji s njim
dolaze u dodir. I upravo ova okolnost, status odomaćenog stranog
jezika, zahteva da se engleski izučava na bitno drukčiji način nego
13

do sada, pošto se s njim ne susrećemo više samo preko štampanih

tekstova, televizije, filma i dr., nego sve češće i preko svojih ma-
ternjih jezika, u koje engleski sve jače prodire. U tom smislu, bilo
kakva analiza engleskog jezika prema srpskom (ili bilo kojem
drugom), ili srpskog jezika prema engleskom, ne može da zaobi-
đe činjenicu da ova dva jezika raspolažu različitim, ali uporedi-
vim, pravilima sistema i principima upotrebe, koje je neophodno
posmatrati u svetlu svakodnevnih međusobnih kontakata srpskog
jezika i kulture s engleskim jezikom i anglofonim kulturama. Sto-
ga se ovde predlaže da slučajno upotrebljeni leksički spoj preraste
u tehnički termin, i to u obliku kontaktno-kontrastivna lingvi-
stika, te da obuhvat ovog termina bude ‘izučavanje sličnosti i
razlika između engleskog i srpskog (ili bilo kojeg drugog) jezika,
u kontekstu engleskog kao odomaćenog stranog jezika i njegovih
sveukupnih uticaja na srpski (ili bilo koji drugi) jezik’.
Ova knjiga predstavlja pokušaj da se ponude obrisi ovako za-
mišljene – ili možda bolje, ovako prepoznate – nove lingvističke
discipline. S izuzetkom uvodnog i završnog poglavlja, u knjizi su
sakupljeni autorovi ranije objavljeni i još neobjavljeni radovi, na-
pisani i/ili prvobitno saopšteni na konferencijama između 1995. i
2005. godine (izvorni podaci daju se u Bibliografskim napomena-
ma), koje, kao crvena nit, povezuje jedna zajednička tema – En-
gleski u srpskom. Svi uključeni radovi bave se, na jedan ili drugi
način, sagledavanjem engleskih reči i imena u srpskom jeziku, te
uticajima koje engleski jezik trenutno ima na srpski – ili možda
tačnije, uticajima koje je srpski dopustio, ako ne i omogućio, en-
gleskom jeziku. Tekstovi su razvrstani u sledeće kategorije: opis
svojstava engleskog kao odomaćenog stranog jezika (Poglavlje
2), prikazi različitih aspekata naše svakodnevne jezičke prakse,
zajedno s razlozima za nastanak zatečenog stanja i predlozima za
njegovo popravljanje, ublažavanje ili otklanjanje (Poglavlja 3-9),
teorijsko-metodološke i praktične leksičke analize (Poglavlja 10-
14), pedagoški orijentisane rasprave (Poglavlja 15-16), normativ-
no-standardološka razmatranja (Poglavlja 17-18) i jedan ogled iz
dvojezične leksikografije (Poglavlje 19). Budući da svi tekstovi
čine zaokružene celine, ponegde će između poglavlja dolaziti do
14

izvesnih sadržinskih preklapanja i ponavljanja opisa, definicija i

primera, koja će, u krajnjem izvodu, pojačavati i učvršćivati obra-
đene pojedinosti.
Glavna ciljna publika ove knjige jesu studenti jezika i lingvi-
stike, naročito na grupama za Engleski jezik, lingvistiku i knji-
ževnost, te Srpski jezik i lingvistiku, ali i svi zainteresovani za
englesko-srpske jezičke kontakte. Oni će ovde naći mnoštvo je-
zičkih činjenica iz svoje neposredne okoline, njihova tumačenja
i objašnjenja, te jezičke savete i teme za razmišljanje. Uspešno
praćenje teksta podrazumeva osnovna znanja iz opšte lingvisti-
ke (up. Bugarski 1996a; Radovanović 2003), značenja i upotrebe
reči (up. Prćić 1997, 2008b u Bibliografskom dodatku), kontak-
tne lingvistike (up. Filipović 1986) i kontrastivne lingvistike (up.
Đorđević 2000).
***
Na dragocenim primedbama i korisnim predlozima autor

izražava najiskreniju zahvalnost recenzentima prof. dr Ranku
Bugarskom i prof. dr Miloradu Radovanoviću, dopisnom članu
SANU. Zahvalnost pripada i mojoj uvaženoj koleginici i koau-
torki Du yu speak anglosrpski? Rečnika novijih anglicizama prof.
dr Veri Vasić, koja je, ponudivši mi saradnju na ovom vrlo iza-
zovnom leksikografskom projektu, podstakla moje sistematsko i
kritičko interesovanje za anglicizme u srpskom jeziku.
Naravno, za sva iznesena opažanja, te eventualne manjkavo-
sti forme ili nedorečenosti sadržine odgovornim se može smatrati
jedino autor.
U Subotici, u zimu 2004/05.
T. P.
15

2. Engleski kao odomaćeni strani jezik
Status (prototipskog) stranog jezika trenutno se obično odre-

đuje pomoću tri kriterijuma: (1) to nije maternji/prvi jezik date
zemlje, (2) nije službeni jezik date zemlje, i (3) predaje se kao
predmet u školi (up. Richards, Platt, Platt 1992, definicije za ma-
ternji, prvi, drugi i strani jezik, engleski kao strani jezik i engleski
kao drugi jezik; eng. native language, first language, second lan-
guage, foreign language, English as a Foreign Language, English
as a Second Language). Na osnovu navedenih kriterijuma engle-
ski se takođe svrstava u kategoriju stranog jezika, mada oni ne
uzimaju u obzir njegov odnos prema drugim stranim jezicima i,
naročito, prema maternjim jezicima stranih govornika i učenika/
studenata. Međutim, tokom proteklih dvadesetak godina engleski
jezik se snažno i nepovratno učvrstio kao nesumnjivo prvi jezik
međunarodne komunikacije i upravo zbog toga više se ne može
posmatrati izdvojeno od bilo kog od tih jezika.
Nove sociolingvističke činjenice, proistekle iz njegove vo-
deće uloge u svetu, doprinele su nastanku dodatnih, međusobno
povezanih svojstava engleskog jezika, koja se javljaju uz ona ve-
zana za čisto (prototipski) strane jezike. Postoje tri nova svojstva
koja engleski izdvajaju od svih ostalih stranih jezika, i to: (4) laka
audio-vizuelna dostupnost, (5) dvojno usvajanje, i (6) funkcija
dopunskog jezika.
2.1. Nova svojstva engleskog jezika
Prema kriterijumu (4), laka audio-vizuelna dostupnost, en-

gleski jezik se ne koristi samo u globalnom dvosmernom usme-
16

nom i pismenom sporazumevanju u oblastima politike, privrede,

nauke, kulture, sporta i drugima, nego je isto tako sveprisutan u
skoro svim zemljama sveta i otuda lako audio-vizuelno dostupan
u jednosmernom sporazumevanju, uz pomoć sve savršenijih teh-
noloških dostignuća, kao što su satelitska i kablovska televizija i
radio, kompjuteri i internet, kinematografija, te VHS, DVD, CD
i MC formati. Zabava i računarstvo, nazivi i opisi raznovrsnih
proizvoda, i reklamni slogani, da spomenemo samo one najupad-
ljivije, posvuda u svetu gotovo bez izuzetka „govore” engleskim
jezikom i time umnogome doprinose širenju pojave koja bi se mo-
gla nazvati jezička angloglobalizacija. Ovo konkretno svojstvo,
laka audio-vizuelna dostupnost, čini engleski sličnim maternjem
i delimično drugom jeziku, a različitim od čisto stranog jezika.
Prema kriterijumu (5), dvojno usvajanje, koji prirodno sledi
iz kriterijuma (4), engleski ima tendenciju da se prvo usvaja van
obrazovnog sistema, tj. da se spontano uči, time što su mu deca
samo izložena (putem televizije, crtanih filmova, slikovnica, igra-
čaka, igara, kompjutera, video-igrica, interneta, filmova, muzike)
i odrastaju s njim, uporedo sa svojim maternjim jezikom. Na ovaj,
u suštini samoučki i nesistematičan način, usvajaju se pojedinač-
ne reči, strukture, značenja, glasovi i slova, čije je poznavanje
prilično često nesigurno, nepotpuno i narodnoetimološko, a u fazi
pismenosti potpomognuto dvojezičnim rečnicima. Rezultat svega
ovoga jeste izvestan nivo pasivnog osnovnog znanja koje omo-
gućava samo maglovito razumevanje opšteg značenja. Kasnije,
naravno, engleski jezik se ponovo podučava i uči u sklopu obra-
zovnog sistema, u školi, kao pravi strani jezik, ali sa sadržajima
koji su neretko drukčiji (ponekad čak jednostavniji) od onih već
usvojenih i savladanih. Ne treba ni isticati da se usvajanje engle-
skog jezika van obrazovnog sistema ne završava s početkom nje-
govog usvajanja unutar obrazovnog sistema – naprotiv, ova dva
metoda idu ruku podruku i čini se da nadopunjuju jedan drugog:
prvi metod nastupa kao neka vrsta pojačanja onog drugog, pri
čemu se običajna norma i stručne terminologije usvajaju „spon-
tano”, dok se gramatika, vokabular, pravopis i fonologija podu-
čavaju i uče u školi. Vanobrazovna komponenta ovog konkretnog
17

svojstva, dvojno usvajanje, čini engleski opet sličnim maternjem

jeziku, a različitim od čisto stranog jezika.
Prema kriterijumu (6), funkcija dopunskog jezika, koji pro-
ističe iz kriterijuma (4) i (5), engleski jezik vrši stalan uticaj na
međunarodnu zajednicu u celini i na pojedinačne jezičke zajedni-
ce, zahvatajući podjednako i govornike maternjih jezika koji ga ne
znaju i one koji ga usvajaju kako van obrazovnog sistema tako i
unutar njega. (Prikazi uticaja engleskog jezika na različite evropske
jezike daju se u Görlach 2002, 2004.) Ovi govornici se u svojim
maternjim jezicima engleskim služe povremeno, tj. bez ustaljeno-
sti, ali s većom ili manjom učestalošću, i on tamo ima funkciju
dopunskog jezika. Posredi je dopunski, pre nego dodatni, jezik, jer
on dopunjava komunikativne potrebe date jezičke zajednice tako
što popunjava stvarne i pretpostavljene leksičke i druge praznine
u maternjem jeziku i na taj način doprinosi uobličavanju jednog
više ili manje zaokruženog komunikacionog resursa, koji sačinjava
maternji jezik obogaćen odabranim elementima engleskog jezika.
Taj komunikacioni resurs shematski je prikazan na Dijagramu 1:
unutar velikog kruga, koji simbolizuje srpski kao maternji jezik,
nalazi se manji krug, koji simbolizuje engleski kao odomaćeni stra-
ni jezik, pri čemu njegova isprekidana linija ukazuje na otvorene
granice između srpskog i engleskog jezika, a strelica ističe stalan
priliv leksičkog i drugog materijala iz engleskog u srpski.
engleski sr psk i
Dijagram 1: engleski u funkciji dopunskog jezika u srpskom
18

U tako nastalom mešanju jezikâ engleski se javlja unutar

maternjeg jezika (na nivou reči kroz pozajmljivanje, te sintagmi i
rečenica kroz kalkiranje, kao i kroz druge slučajeve primene uve-
zene norme, naročito one pravopisne), ili pored maternjeg jezika
(s obezbeđenim prevodom, kada se ova dva jezika koriste istovre-
meno), ili čak iznad maternjeg jezika (bez obezbeđenog prevoda,
kao u ubacivanjima izgovorenog i napisanog engleskog jezika,
kada je maternji jezik potisnut u celosti). (Kao što se moglo uo-
čiti, primeri za ove i druge pojave ovde se ne daju. To je učinjeno
namerno, kako bi se čitaoci podstakli da pronađu sopstvene pri-
mere iz svoje okoline. No, u narednim poglavljima primeri će biti
redovno davani.) Ovo konkretno svojstvo, funkcija dopunskog
jezika, još jednom čini engleski sličnim maternjem i delimično
drugom jeziku, a različitim od čisto stranog jezika.
Mešanje maternjeg jezika s engleskim rasprostranjeno je u
govoru i pisanju mlađe i starije omladine, kao i stručnjaka, a tipič-
no je zastupljeno u popularnim štampanim i elektronskim mediji-
ma, u registrima zabave (najviše televizija, muzika, kinematogra-
fija, pozorište, moda), računarstva i interneta, reklamiranja, te u
većini današnjih stručnih terminologija, koje se sve više uvlače u
svakodnevni jezik. Nakon ovoga, kao prirodan i nimalo neočeki-
van razvoj događaja, engleski se vrlo često koristi pri imenovanju
domaćih proizvoda, preduzeća i prodavnica, pop grupa i pesama,
televizijskih i radio emisija, ilustrovanih časopisa, muzičkih i po-
zorišnih predstava, kulturnih i drugih javnih događaja, kao i pri
smišljanju reklamnih slogana (ponekad uz odstupanja od standar-
dne norme engleskog jezika).
2.2. Prateće pojave vezane za proces komunikacije
Navedena dodatna svojstva, koja određuju sadašnji sociolin-

gvistički status engleskog jezika, dovela su do nastanka nekoliko
pratećih međuuslovljenih pojava, vezanih u osnovi za sveukupan
proces komunikacije:
19

• Diglosija: u mnogim registrima engleski jezik se koristi

kao neka vrsta višeg, ili čak nadmoćnijeg, varijeteta u od-
nosu na maternji jezik, koji se nalazi u delimičnom povla-
čenju, naročito na planu leksike.
• Hibridizacija maternjih jezika, pri čemu se za upućivanje
na ove hibridne „jezike” u engleskom koriste polušaljivi
nazivi poput Franglais, Spanglish, Romglish, Hunglish, a
kod nas – anglosrpski: ovim su u većoj ili manjoj meri
pogođeni svi neengleski jezici i kulture, u zavisnosti od
njihove otvorenosti prema stranim uticajima uopšte, što
na duže staze nužno dovodi do bar delimične jezičke i
kulturne asimilacije (ili tačnije, samoasimilacije), i, u isto
vreme, do bar delimične uniformnosti izražaja te, vrlo ve-
rovatno, mišljenja.
• Pasivno dvojezično znanje predstavlja minimalan zahtev
i/ili preduslov za uspešnu interpretaciju poruke: ako ta-
kvog znanja nema dovoljno, ili nimalo, stvara se šum u
komunikaciji, koji, opet, može uzrokovati potpun neuspeh
komunikacije.
• Pored instrumentalne i integrativne motivacije za učenje
stranih jezika, kao nastavak potonje razvila se motivacija
za učenje engleskog jezika koju pokreće snažna želja uče-
nika/studenata da se identifikuju s onim što oni smatraju
da su jezički, kulturno i drukčije prestižna i pomodna an-
glofona društva, posebno Sjedinjene Američke Države, i
da se integrišu u ta društva – bar psihološki i površinski:
ova vrsta izvedene motivacije mogla bi se nazvati identifi-
kacionom ili dubinski integrativnom motivacijom.
• Konačno, postalo je više nego jasno da u današnjem svetu
valjano znanje engleskog jezika, kako pasivno tako i ak-
tivno, čini nezaobilaznu kulturnu pretpostavku, i to iz tri
važna razloga: (a) da omogući ljudima da se sporazumeva-
ju širom sveta sa strancima, izvornim i neizvornim govor-
nicima engleskog jezika u dvosmernoj komunikaciji, (b)
da omogući ljudima da razumeju širok spektar izgovore-
nog i napisanog engleskog jezika u jednosmernoj komuni-
20

kaciji, i (c) da omogući ljudima da se snađu u sopstvenim,

sve više angliciziranim maternjim jezicima. Koliko je po-
znavanje engleskog jezika postalo bitno govori i činjenica
da se već raspravlja o mogućoj podeli ljudi na „elitu” koja
zna engleski, s jedne strane, i na „mase” koje ga ne znaju, s
druge (up. Taavitsainen 2003: 61), što pomalo podseća na
podelu između patricija i plebejaca u starom Rimu.
2.3. Nekad strani, danas odomaćeni strani jezik
Na osnovu svega što je do sada rečeno, očigledno je da teorija i

praksa nisu u skladu. Engleski jezik se više ne uklapa u tradicionalne
definicije stranog i drugog jezika, i iznenađujuće brzo prodire u ma-
ternje jezike. Kao što su pokazali kriterijumi (4), (5) i (6), engleski
se vremenom udaljio od čisto (prototipski) stranih jezika, kakvi su
nemački, francuski, italijanski i ruski (koji među sobom takođe ispo-
ljavaju različite stepene stranosti). S obzirom na činjenicu da se en-
gleski jezik danas nalazi u upotrebi gotovo svugde, mnogi govornici
ga subjektivno ne smatraju dalekim stranim (ili drugim) jezikom, a
objektivno on više nije čisto strani (ili drugi) jezik.
Zbog svoje dominantne međunarodne uloge kombinovane s
izvesnim svojstvima stranog, drugog i maternjeg jezika, nedav-
no se pojavio nov, sociolingvistički uslovljen, kvalitet. Taj novi
kvalitet tiče se isključivo engleskog jezika i najprikladnije bi se
mogao izraziti nazivom engleski kao odomaćeni strani jezik,
u kome određenje ‘odomaćeni’ ističe činjenicu da je engleski
objektivno i subjektivno postao deo (mnogih) maternjih jezika i
kultura u svetu, tako da su neka od njegovih svojstava stranog je-
zika oslabila. Ova terminološka novina ima za cilj da zameni tre-
nutni, ali sada već neprimeren, naziv engleski kao strani jezik.
2.4. Posledice po buduću nastavu jezika
Status engleskog kao odomaćenog stranog jezika u budućno-

sti bi mogao – i morao – imati dalekosežne posledice po nastavu
21

kako samog engleskog jezika tako i različitih maternjih jezika.

Pre svega, polazeći od svojstava (4) i (5) gore, engleski kao odo-
maćeni strani jezik sasvim sigurno bi trebalo podučavati (od stra-
ne i izvornih i neizvornih nastavnika engleskog jezika) drukčije
od ostalih stranih jezika, s kojima učenici/studenti obično nisu u
redovnom audio-vizuelnom kontaktu, kako bi se iskoristila okol-
nost da poznavanje engleskog jezika uveliko prethodi početku
njegovog usvajanja u okviru obrazovnog sistema.
Drugo, i podjednako važno, polazeći od svojstva (6) gore i
iskorišćujući okolnost da su redovni kontakti između maternjih
jezika i engleskog trajne prirode, te da se zbog toga njima mora
sistematski baviti u teoriji, u praksi i u nastavi, engleski kao odo-
maćeni strani jezik trebalo bi podučavati (od strane neizvornih
nastavnika neizvornim učenicima/studentima istog maternjeg je-
zika) tako da se uključi kompleks standardizovanih normativnih
strategija za korišćenje elemenata iz engleskog jezika u svakom
pojedinačnom maternjem jeziku na fonološkom, ortografskom,
gramatičkom, semantičkom i pragmatičkom nivou, zajedno s
kompleksom uputstava kojima bi se utvrđivalo koji se angliciz-
mi mogu smatrati lingvistički potrebnim i opravdanim u datom
jeziku. (Pokušaj standardizacije upotrebe novijih anglicizama u
srpskom jeziku učinjen je u Du yu speak anglosrpski? Rečniku
novijih anglicizama; Vasić, Prćić, Nejgebauer 2001.) Teorijske i
metodološke temelje tih strategija i uputstava postavila bi jed-
na nova poddisciplina u okviru primenjene lingvistike, koja bi se
zvala kontaktna jezička kultura i koja bi obuhvatala relevantne
aspekte kontaktne lingvistike, kontrastivne lingvistike i jezičkog
planiranja. Ova poddisciplina, međutim, tek treba da bude detalj-
no razrađena (više o tome videti u Poglavlju 15). A što pre do toga
dođe, tim bolje.
22

3. Nemarni „funkcionalni stil” i zagubljeno značenje
S teorijskog stanovišta, nemarni „funkcionalni stil” uop-

šte nije lako uklopiti u postojeće kategorije raslojavanja jezika
do sada ponuđene u literaturi (naročito u Radovanović 2003), ali
je uprkos tome ovo ubedljivo najzastupljeniji jezički varijetet u
našoj javnoj upotrebi, pre svega u mnogim štampanim i elektron-
skim medijima, i u govoru i u pisanju, a zatim i svugde gde se
govori i piše (a potom i jezički misli?) pod njihovim uticajem – u
spontanom govoru, u komunikaciji putem interneta, na uličnim
natpisima, na reklamnim panoima.
3.1. Nastanak i svojstva
Radi se o jednoj hibridnoj tvorevini koja sadrži obeležja so-

ciolekta (budući da je nastala i da se razvija u prvom redu među
ljudima mlađe generacije u urbanim sredinama) i elemente svih
funkcionalno raslojenih varijeteta (disciplinarno, situaciono i
tematski; up. Radovanović 2003), i u kojoj dominira mešavina
popularnog, ćaskačko-opuštenog i publicističkog stila. Nasta-
nak nemarnog „funkcionalnog stila” posledica je ponašanja po
kome se jezik shvata kao puka komunikaciona alatka, čija se je-
dina funkcija sastoji u kakvom-takvom prenošenju poruke, dok
se odabiru i načinu upotrebe jezičkih sredstava poklanja malo ili,
češće, nimalo pažnje. U osnovi ovog „funkcionalnog stila” nalaze
se sledeća svojstva:
(1) Nepoznavanje, nepoštovanje i nezainteresovanost za

postojeću normu srpskog jezika, ali i odsustvo svesti o
23

postojanju takve norme, pri čemu se govori i piše osla-

njanjem na sopstveno jezičko osećanje, mišljenje ili ve-
rovanje, bez posezanja za jezičkim i drugim priručnicima.
Stoga se ovakvi korisnici jezika, uz izvesnu dozu sarkaz-
ma i posprdnosti, mogu nazvati „osećajnim” korisnicima
jezika, čije jezičko ponašanje (kao da) opredeljuje naslov
jedne Šekspirove komedije – „Kako vam drago”.
(2) Usled nedovoljnog poznavanja važeće norme u srpskom
jeziku, često povođenje za nametljivijom i dostupnijom
normom iz stranih jezika – danas, naročito engleskog.
Tako su već nastali obrisi onoga što se, opet pomalo pos-
prdno ali nažalost prikladno, naziva anglosrpskim jezi-
kom, što je vrsta srpskog jezika koji (sve više) odstupa od
svojih normi i (sve više) biva upotrebljavan prema nor-
mama engleskog jezika (više o tome videti u Poglavljima
5, 6, 7 i 17).
(3) Stihijsko razvijanje navika koje se, zbog višestrukog,
upornog, mehaničkog i gotovo papagajskog ponavljanja
u govoru i pisanju, ustaljuju u svakodnevnoj praksi, po-
tom spontano prerastaju u paralelnu običajnu normu,
istiskuju onu propisanu i na taj način ozbiljno narušava-
ju primat standardnog jezika i njegovih varijeteta. Otuda
nemarni „funkcionalni stil” predstavlja zapravo jedan an-
tivarijetet i nazovi-funkcionalni stil, koji izvrgava ruglu
standardnojezičku i lingvističku teoriju i praksu. Navod-
nici kojima se u ovom tekstu upućuje na ovaj „funkcio-
nalni stil” upotrebljeni su upravo zato da bi se upozorilo
na njegovu naopaku i podmuklu, iako skrivenu, prirodu.
(4) Umesto promene i zamene koda (up. Radovanović 2003),
javlja se ujednačenje koda i klišeiziranost izraza, pa se o
skoro svakoj temi i u skoro svakoj situaciji govori i piše
na istovetan neinventivan, stereotipan, ukalupljen, dosa-
dan i sve više predvidljiv način, ne samo u pogledu sadr-
žine nego i u pogledu forme.
(5) Egocentrizam, koji karakteriše nebriga za to da li će pri-
malac poruke (tj. sagovornik, čitalac, gledalac, slušalac)
24

uopšte uspeti da pravilno protumači i razume poruku. Ovo

posebno dolazi do izražaja u slučajevima kada se u teksto-
ve namenjene mahom opštoj i nespecijalizovanoj publici
unose uskostručni termini, kao i nove a neobjašnjene reči
preuzete iz stranih jezika, naročito engleskog.
(6) Sve veću rasprostranjenost nemarnog „funkcionalnog sti-
la” potpomaže i sve češća praksa da se tekstovi ne pregle-
daju pre objavljivanja (ni od strane samih autora, ni od
strane lektora, ni od strane korektora), nego se događa ono
što se slikovito može opisati, uz pomoć jedne izvanredne
metafore-žaoke R. Bugarskog, kao „istresanje sadržaja
kompjutera na papir”.
Nemarni „funkcionalni stil” ispoljava se na svim jezičkim

nivoima – i pravopisnom (uključujući i transkripciju vlastitih
imena iz stranih jezika), i izgovornom, i gramatičkom, i seman-
tičkom, i pragmatičkom. Mnogobrojni primeri ovakve upotrebe
jezika svakodnevno se mogu pronaći – i bez intenzivnijeg traga-
nja, samo običnim praćenjem naše štampe, televizije i radija; pri
tome, u nekima ih je više, u nekima manje, ali ih u svima ima.
Prećutni moto koji obeležava suštinu nemarnog „funkcionalnog
stila” mogao bi se formulisati na sledeći (nimalo nežan ali stvar-
nosti sasvim odgovarajući) način: ‘Piši kako hoćeš, čitaj kako ti
odgovara, s gramatikom kako ti volja, a sa značenjem šta bude!’.
Ovom prilikom, u središtu pažnje naći će se pojave vezane za
potonji segment ovog mota, „a sa značenjem šta bude”, kojim su
objedinjeni semantički i pragmatički aspekti ovog „funkcional-
nog stila” – naglasak će biti stavljen na leksiku, tj. reči i idiome
(up. Prćić 1997).
3.2. Leksika u nemarnom „funkcionalnom stilu”
U celini uzev, u našoj jezičkoj nastavi, svakodnevnoj praksi,

svesti većine običnih ljudi, a ponešto i u lingvističkoj teoriji, zna-
čenje reči i semantika uopšte još uvek se nalaze u drugom planu,
25

dok su upotreba reči i pragmatika potisnute duboko u drugi plan.

Delom zbog toga, a delom i zbog objektivnih razloga (neposto-
janje praktičnog, jednotomnog rečnika srpskog jezika), stiče se
utisak da se značenje negde zagubilo, kao da je ostavljeno i za-
boravljeno u nekoj skrovitoj fioci. Posledica ovoga jeste okolnost
da se kod nas do sada nije razvila navika redovnog proveravanja
značenja „težih” reči i idioma, posebno pri pisanju, nego im se
umesto toga neretko pridaje ili dodeljuje neka maglovita sadr-
žina, naizgled izvedena iz konteksta, pri čemu se ona stvarna i
objektivna sadržina nalazi u senci subjektivnog jezičkog oseća-
nja, uveliko podložnog spoljnim uticajima i stalnim promenama.
Situacija postaje još ozbiljnija s rečima stranog porekla – danas,
naročito s onima iz engleskog jezika, koje se masovno i nekon-
trolisano preuzimaju, bez obaziranja na to da li su one potrebne
ili opravdane. Štaviše, u najnovije vreme sve češće se preslikava
samo njihova forma, dok pripadajuća sadržina ostaje ne samo ne-
dovoljno jasna nego i nedovoljno utvrđena.
Ovako nesređen odnos prema značenju i upotrebi leksike, po
svojoj suštini intuitivan i narodnoetimološki, vremenom dovodi
do niza semantičko-pragmatičkih pojava, koje su u nemarnom
„funkcionalnom stilu” naišle na vrlo plodno tlo. U nastavku, te
pojave biće ukratko opisane i ilustrovane autentičnim, mahom
medijskim, primerima, koji će po potrebi biti i prokomentarisani.
Sledi deset najčešćih, i ujedno najvažnijih, semantičko-pragma-
tičkih pojava – ili preciznije, anomalija – karakterističnih za ne-
marni „funkcionalni stil”.
(1) Pogrešne upotrebe reči: pričati se koristi i u smislu go-
voriti i razgovarati, pa se tako mogu sresti rogobatnosti poput
Ne pričajte predugo mobilnim telefonom; par (dana) se koristi i
u smislu nekoliko i više; gde i u smislu kuda; odraditi i u smislu
uraditi; ljubomora i u smislu zavist; poslednji (nečiji film) u smi-
slu najnoviji; predstaviti (film) u smislu prikazati; prolongirati u
smislu odložiti ili odgoditi umesto produžiti; amoralan se izjedna-
čilo s nemoralan; Engleska se koristi i u smislu (Velika) Britanija
pa i Ujedinjeno Kraljevstvo; umesto muškarci, žene i deca javlja
se ljudi, žene i deca, čime se (nenamerno) stvara utisak da žene i
26

deca nisu ljudi; zahvaljujući se koristi i s nepoželjnim uzrocima,

kao u Zahvaljujući sinoćnoj oluji ovogodišnja letina je uništena.
U poslednje vreme uvrežila su se dva čudna kontradiktorna spoja
taj neki (utisak) i taj neki vaš/tvoj (utisak), koji sadrže semanti
čki međuisključive reči: utisak može biti ili određen – taj, ili ne
određen – neki, ili vrlo određen – vaš/tvoj, ali nikako ne može biti
malo određen, pa onda malo neodređen, pa onda još i malo vrlo
određen. No, posebnu pažnju zaslužuje sledeća, nedavno zabele-
žena, tvorevina: ta neka ova pesma koju sam napisao (!).
(2) Pleonazmi, u endocentričnim spojevima dveju reči kod
kojih je značenje modifikatora već obuhvaćeno značenjem glavne
reči: pored klasičnih izaći napolje (ovo napolje je semantički već
uključeno u izaći); ući unutra; prići bliže; vratiti se natrag; pasti
dole; često puta; Pošto košta?, nailazi se i na vremenski period i
na vremenski rok i na vremenski cajtnot (sva tri mogu biti samo
vremenski); slučajna koincidencija (kao da ima i namernih);
glavni protagonista (kao da ima i sporednih); kratki šorc (kao da
ima i dugih); privremeno suspendovati (kao da može i trajno);
doslovno citirati (ako može i drukčije, onda više nije citiranje);
pa onda neophodno potreban, faktička činjenica, veliki gran pri,
gran pri nagrada, fastfud hrana, paginirati strane. Uz sve to, iz
engleskog jezika uvezeni su: široko rasprostranjen; noćna mora
(što bi impliciralo i neke druge, recimo jutarnje i dnevne); očni
vid (nasuprot, valjda, ušnom i nosnom; uprkos tome što se spoj
očni vid javlja u našoj starijoj poeziji, u cilju pojačavanja izre-
čenog, današnja upotreba ovog spoja bez sumnje je nastala pod
uticajem engleskog jezika).
(3) Tautologije, u spojevima obično dveju koordiniranih si-
nonimnih reči, izraza ili čak afiksa kojima se višekratno izraža-
va jedno isto osnovno značenje: čak štaviše; nešto oko desetak (i
nešto i oko i ‑ak odvojeno znače približnost); strožiji (dvostruki
komparativ: strog > stroži, strožiji); najoptimalniji i najidealni-
ji (dvostruki superlativ: i semantički i morfološki); fokus težišta
(drugim rečima, težište težišta); hotdog viršla (barena kobasica)
(uočeno na jednom pakovanju viršli); Za poslednji tender kon-
kurs će biti raspisan uskoro (ili jasnije, Za poslednji konkurs kon-
27

kurs će biti raspisan uskoro); sadašnja aktuelna vlada; poslovna

biznis sekretarica; fiskalna registar-kasa; iz eks bivše Jugoslavije,
dok je iz engleskog uvezen Golfski zaliv (odnosno, Zalivski za-
liv). Članovi tautoloških spojeva vrlo često su povezani veznikom
i: kako i na koji način; kada i u koje vreme; zašto i zbog čega;
predlozi i sugestije; zanimljiv i interesantan; fer i pošten; legalan
i legitiman (mada ovo i nisu sinonimi); razuman i racionalan;
oblačno i tmurno; nedopustivo i nedozvoljivo; odlučno i rezolut-
no; odabir i selekcija; tortura i mučenje; tenzije i napetosti; tačno
i precizno; osavremenjavanje i modernizacija; javnost i transpa-
rentnost; bezbednost i sigurnost.
(4) Izjednačeni i međuzamenljivi sinonimi, u cilju opsesiv-
nog izbegavanja uzastopnog ponavljanja istih reči u neposrednoj
blizini, pri čemu se gubi iz vida činjenica da se i u teoriji i u prak-
si sinonimi gotovo uvek po nečemu razlikuju (o tome raspravlja
Prćić 1999): predsednik vlade, premijer; savezni, federalni; vla-
da, kabinet, administracija; glavni grad, prestonica; novac, pare,
sredstva; uloga, rola; ulje, zejtin; student, akademac, visokoško-
lac, akademski građanin, pa čak i indeksovac; struja, električna
struja, električna energija; pravac, smer (što su dve različite po-
jave); lek, medikament (ako je u naslovu članka lek, u podnaslovu
mora biti medikament); reprezentacija, selekcija, ekipa, tim (ret-
ko se može čuti da neka reprezentacija igra s drugom reprezen-
tacijom, nego uvek sa selekcijom); pobeda, trijumf (mada trijumf
implicira sjajnu pobedu); potpis, paraf (mada paraf predstavlja
potpis u obliku inicijala); bivši, nekadašnji (mada je nekadašnji
bio pre bivšeg); Evropska unija, Evropska zajednica, Evropska
ekonomska zajednica (mada su to i vremenski i suštinski različi-
te tvorevine). Ovde valja ukazati na neopravdano sinonimni par
skupština, parlament, pošto je u stvarnosti parlament opšti naziv,
tj. hiperonim, za sve vrste nacionalnih zakonodavnih tela, kao što
su Skupština, Kongres, Bundestag, Duma, Kneset, Sejm, Sabor,
Sobranje, i otuda ne može biti njihov sinonim; u slučaju britan-
skog Parlamenta, ista reč ima funkciju i kohiponima (kada se
piše velikim početnim slovom) i hiperonima (kada se piše malim
početnim slovom). Interesantnom se čini i hiperonimska upotreba
28

reči ulica na tablama poput Ulica Korzo, Ulica Međunarodni put,

Ulica Obilićev venac.
(5) Opisne parafraze reči i geografskih imena, koje se upo-
trebljavaju u svojstvu njihovih izjednačenih i međuzamenljivih
sinonima: nafta kao crno zlato; ugalj takođe kao crno zlato (!);
ustav i ustavna povelja kao najviši državni akt i kao najviši za-
konski akt; skupština kao najviše zakonodavno telo; nemačka
marka kao stara nemačka monetarna jedinica (koja, uzgred, kod
nekih i dalje služi kao psihološka obračunska jedinica); Japan
kao Zemlja izlazećeg Sunca; Evropa kao Stari kontinent.
(6) Opisne parafraze službenih funkcija i institucionalnih
imena, koje se upotrebljavaju kao njihovi izjednačeni i međuza-
menljivi sinonimi: ministar inostranih/spoljnih poslova neupore-
divo češće se izražava kao šef diplomatije; Narodna banka Srbije
nasumično se varira s centralnom bankom; Narodno pozorište u
Beogradu naziva se i nacionalnim teatrom; Poljoprivredni sajam
u Novom Sadu je i sajam poljoprivrede; Radio-televizija Srbije i
RTS sve se češće predstavljaju kao (vaša) nacionalna televizija;
Radio Beograd prvi program najavljuju još i kao Prvi program
Radio Beograda, Radio Beograd 1 i Beograd 1, a da slušaoci
zapravo ne znaju koji je od tih naziva zvaničan.
(7) Anglicizmi potiskuju, pa i istiskuju, domaće ili odoma-
ćene reči i izraze, jer niko i ne pokušava da utvrdi da li u srp-
skom već postoje reči i izrazi koji izražavaju dato značenje i koji
mogu poslužiti kao njihov adekvatan prevod: edukacija potiskuje
obrazovanje i osposobljavanje; harmonizacija potiskuje usklađi-
vanje i usaglašavanje; tender potiskuje konkurs; (Haški) tribu-
nal potiskuje (Haški) sud; kasting potiskuje audiciju; evaluacija
potiskuje i vrednovanje i ocenjivanje; implementacija potiskuje i
sprovođenje i realizaciju; autorizovani diler potiskuje ovlašćenog
prodavca; babun je odavno istisnuo pavijana; reptil je istisnuo
gmizavca; tenzije su istisnule napetosti i zategnutosti; spekula-
cije i, ređe, špekulacije su istisnule nagađanja; egzil je istisnuo
izgnanstvo; no, sertifikacija nije imala šta da potisne ili istisne,
pošto se malo ko potrudio da sazna da se ovde radi o zvaničnoj
potvrdi (više o tome videti u Poglavljima 6, 7 i 11).
29

(8) Upotrebe reči pod uticajem engleskog jezika, neprepo-

znavanjem englesko-srpskih lažnih parova, zbog površnog i ne-
doučenog prevođenja (više o tome videti u Poglavljima 5 i 16):
definitivno umesto zasigurno, zacelo, izvesno; ekonomija umesto
privreda; purpuran umesto ljubičast; kopija umesto primerak
(knjige); petrolej umesto nafta; rezidencijalni umesto stambeni
(četvrt); pozitivan umesto konstruktivan (pristup, stav); origina-
lan umesto prvobitan (predlog); masivan i masovan umesto že-
stok (napad); komforan umesto komotan (većina); Milenijumski
dom umesto Milenijumska kupola (u Londonu); Londonska eko-
nomska škola umesto Londonski ekonomski fakultet; Silikonska
dolina umesto Silicijumska dolina, pa čak i Nelsonova kolumna
umesto Nelsonov stub (u Londonu).
(9) Upotrebe reči i struktura prema rečima, strukturama i
značenjima iz engleskog jezika, takođe zbog površnog i nedou-
čenog prevođenja: kratka priča u smislu pripovetka; ohrabriti u
smislu podstaći, podržati; iskustvo u smislu doživljaj; pokrivati u
smislu izveštavati o (nekom događaju) ili sa (nekog događaja);
Moje ime je… umesto Ja sam… ili Zovem se…; Mogu li da vam
pomognem? umesto Izvolite?; Pričaj mi (nešto) o tome! umesto
Meni kažeš/pričaš? ili Ma, šta (mi) kažeš!; Uživajte! umesto Pri-
jatna zabava!.
(10) Beleženja između navodnika reči upotrebljenih u pre-
nesenom značenju, uključujući i čitave idiome, zbog verovanja
da sve što nije u doslovnom i osnovnom značenju predstavlja od-
stupanje (ne zna se, doduše, od čega) ili čak ogrešenje (ne zna se,
doduše, o šta), pa ih otuda treba što upadljivije označiti: Automo-
bilom „pokosio” devetoro ljudi (novinski naslov); Fotoreporter
je „uhvatio” tri letelice; Film „ulazi” u bioskope iduće nedelje;
Ako se pojave piratska izdanja sve „pada u vodu”; Projekat je
dobio „zeleno svetlo”; Gitarista Edž „stao na ludi kamen” (no-
vinski naslov).
30

3.3. Načini za prevazilaženje opisanog stanja
Kao što se iz navedenih (i brojnih nenavedenih) primera

može zaključiti, jezik se u našoj javnoj upotrebi oteo kontroli i
liči na podivljalu reku koja je probila nasip i izlila se iz korita. Na-
ravno, ovo nije slučaj samo s prikazanim semantičko-pragmatič-
kim aspektima tretmana leksike, nego i (još više) s pravopisnim,
izgovornim i gramatičkim aspektima, koji ovde nisu obuhvaćeni,
ali na čije se mnogobrojne uzorke, kako je ranije napomenuto,
svakodnevno može naići na stranicama naše štampe, u programi-
ma televizije i radija, ali i drugde. Ako se podivljala reka možda
(više) i ne može ukrotiti, nasip se svakako može – i mora – ojačati.
Da bi se ovo sumorno stanje bar počelo ublažavati, te da bi
bar počelo sprečavanje daljeg širenja, uveliko razmahanog, ne-
marnog „funkcionalnog stila”, koji u protivnom ima veoma dobre
izglede da se učvrsti i vremenom prevagne nad standardnim jezi-
kom i svim njegovim varijetetima, nužno je što hitnije preduzeti
nekolike mere. Njihov zajednički imenilac jeste potpunije jezičko
obrazovanje, koje ima sledeće opšte ciljeve: prvo, sistematsko,
istrajno i trajno negovanje dobrog jezika u školi i u medijima, uk-
ljučujući i „potragu za zagubljenim značenjem”; drugo, usađiva-
nje svesti o postojanju jezičke norme te o neophodnosti aktivnog
poznavanja i redovnog primenjivanja te norme; i treće, razvijanje
svesti o tome da se uspešna komunikacija upravlja prema osobi
kojoj se obraća (u govoru i pisanju), a ne prema samom sebi.
Među tim nužnim merama, najvažnijima se mogu smatrati četiri
(više o tome videti u Poglavlju 6):
(1) Reformisati nastavu maternjeg jezika, naročito u gimna-

ziji, tako što bi se sadašnji predmet podelio na dva pred-
meta, s dva profesora – Srpski jezik i kultura izražavanja,
te Književnost. U sklopu predmeta Srpski jezik i kultura
izražavanja, pored bavljenja pravopisom i gramatikom,
trebalo bi uvesti semantiku, stilistiku i pragmatiku reči i
rečenice, kao i elemente analize diskursa, pri čemu bi se
težište stavilo na konkretnu upotrebu jezičkog sistema s
31

primerima iz savremenog i autentičnog jezika, bliskog i

prijemčivog mladima. Obaveznu literaturu za ovako za-
mišljen predmet činili bi: Uvod u opštu lingvistiku (Bu-
garski 1996a), Srpski jezik na kraju veka (Radovanović
1996), Pravopis srpskoga jezika – priručnik za škole (Pe-
šikan, Jerković, Pižurica 2001) i Rečnik jezičkih nedou-
mica (Klajn 1997), dok bi se u funkciji domaće lektire,
kao povod za analizu i diskusiju, mogle koristiti brojne
rasprave o jeziku I. Klajna (1978, 1980, 1994, 1998, 2000,
2004) i izabrani napisi u stručnim časopisima kao što je
Jezik danas.
(2) Reformisati nastavu stranih jezika, naročito engleskog, u
gimnaziji i na fakultetu, tako što bi se, pored uobičajenih
sadržaja, uvela obrada elemenata kontrastivne i kontaktne
lingvistike, kojima bi se sistematski ukazivalo, od strane
odgovarajuće kvalifikovanih predavača, prvo, na slično-
sti i razlike između dvaju jezika, što je izuzetno važno za
obavljanje osmišljenog i kreativnog prevođenja, i drugo,
na međujezičke kontakte, koji podrazumevaju i osposob-
ljenost za dosledno pristupanje rečima i imenima iz stra-
nih jezika u srpskom, a sve u sklopu izgrađivanja kontak-
tne jezičke kulture (više o tome videti u Poglavlju 15).
(3) Izraditi inoviran i proširen, ali uprošćen i više rečnički
ustrojen, sveobuhvatni jezički savetnik (u delokrugu rada
Odbora za standardizaciju srpskog jezika), po uzoru na
Srpski jezički priručnik (Ivić, Klajn, Pešikan, Brborić
2004) i Rečnik jezičkih nedoumica (Klajn 1997), čija bi
primena, zajedno s Pravopisom i ostalim jezičkim pri-
ručnicima, bila obavezujuća za sve izdavačke i medijske
kuće, kao i sve posebne korisnike jezika, tj. one koji si-
stematski utiču, ili mogu da utiču, na formiranje jezičkih
navika javnosti, zbog čega nose posebnu odgovornost za
valjanost izgovorene i napisane reči. Osim jezičkih i lin-
gvističkih stručnjaka, ovamo spadaju: učitelji, nastavnici
i profesori svih predmeta i na svim nivoima, zatim novi-
nari, voditelji, spikeri i urednici, potom grafički i likov-
32

ni dizajneri, tvorci reklamnih slogana, osobe za odnose s

javnošću, i, nipošto na poslednjem mestu, prevodioci svih
vrsta tekstova i sa svih jezika.
(4) Pokretanje svakodnevnih novinskih rubrika te kratkih
radio i televizijskih emisija, s naslovima poput „Dnevni
jezički savet” i „Nije teško znati srpski”, koje bi bile po-
svećene popularizaciji jezika i njegove valjane upotrebe.
Ukazivanjem na svakovrsne jezičke probleme i nedoumi-
ce, putem jasno obrazloženih i efektno ilustrovanih odgo-
vora na konkretna pitanja, postavljena u prvom redu od
strane same publike, ovakvi prilozi, brižljivo osmišljeni
i razrađeni, naveli bi na razmišljanje o jeziku i njegovoj
valjanoj upotrebi, i umnogome doprineli podizanju nivoa
opšte jezičke kulture, pismenosti i usmenosti kod zain-
teresovanih čitalaca, slušalaca i gledalaca, prvenstveno
mladih. Nadalje, ovi prilozi skrenuli bi pažnju na (trenut-
no nedopustivo zanemarenu) ključnu ulogu jezika – na-
ročito, dobrog jezika – u svakoj kulturi, pa tako i našoj.
I konačno, mada ne i najmanje važno, ovi prilozi sasvim
sigurno bi podstakli i pospešili „potragu za zagubljenim
značenjem”. Prvi rezultati ove akcije biće postignuti čim
se reč znači, nesumnjivo osnovna semantičko-pragmatič-
ka reč u srpskom jeziku, počne koristiti u svom pravom
smislu ‘Šta znači (ova reč ili rečenica)?’, a ne kao potpuno
obeznačena, obezvređena i banalizovana poštapalica, što
je slučaj danas.
33

4. Nemarni „funkcionalni stil” i pravopisna

pseudonorma
U ovom prilogu govoriće se o nekim pojavama u našoj naj-

novijoj svakodnevnoj praksi, koje su se nesputano razmahale u
proteklih desetak godina u oblasti pisanja. Naime, posredi je na-
stanak pseudonorme. Za njenim uzorcima ne treba intenzivnije
tragati – dovoljno je samo pažljivije čitati novine i gledati tele-
viziju, s obzirom na to da je najjače izražena upravo u medijskoj
upotrebi jezika. Začeta i razvijena u okrilju prakse koja se može
nazvati nemarni „funkcionalni stil” (navodnicima se želi uka-
zati na naopaku, iako skrivenu, prirodu ovog jezičkog antivarije-
teta), pseudonorma je posledica ponašanja i odnosa prema jeziku
po kome se jezik shvata kao puka komunikaciona alatka, čija se
jedina funkcija sastoji u kakvom-takvom prenošenju poruke, dok
se odabiru i načinu upotrebe jezičkih sredstava poklanja malo ili,
češće, nimalo pažnje. U osnovi ovog, u našoj javnoj upotrebi izu-
zetno rasprostranjenog, „funkcionalnog stila” nalaze se sledeća
najvažnija svojstva (više o tome videti u Poglavlju 3):
(1) Nepoznavanje, nepoštovanje i nezainteresovanost za

postojeću normu srpskog jezika, ali i odsustvo svesti o
postojanju takve norme, pri čemu se govori i piše osla-
njanjem na sopstveno jezičko osećanje, mišljenje ili ve-
rovanje, bez posezanja za jezičkim i drugim priručnicima.
(2) Usled nedovoljnog poznavanja važeće norme u srpskom
jeziku, često povođenje za nametljivijom i dostupnijom
normom iz stranih jezika – danas, naročito engleskog.
34

(3) Stihijsko razvijanje navika koje se, zbog višestrukog,

upornog i mehaničkog ponavljanja u govoru i pisanju,
ustaljuju u svakodnevnoj praksi, potom spontano prera-
staju u paralelnu običajnu normu, istiskuju onu propisanu
i na taj način ozbiljno narušavaju primat standardnog jezi-
ka i njegovih varijeteta.
(4) Sve veću rasprostranjenost nemarnog „funkcionalnog sti-
la” potpomaže i sve češća praksa da se napisi i ispisi naj-
češće ne pregledaju pre objavljivanja ili emitovanja (ni od
strane samih autora, ni od strane lektora, ni od strane ko-
rektora) – ili tačnije, u većini tekstova nema jasnih trago-
va da su bili pregledani i eventualno podvrgnuti važećim
pravopisnim i drugim normama; izuzeci, naravno, uvek
postoje, ali su oni, nažalost, u manjini.
Nemarni „funkcionalni stil” ispoljava se na svim jezičkim

nivoima – i pravopisnom, i izgovornom, i gramatičkom, i seman-
tičkom, i pragmatičkom. Na planu pisanja (iz očiglednih razloga
ovde je nemoguće reći ‘na planu pravopisa’), kojim se ovaj pri-
log prvenstveno bavi, primena paralelne običajne norme upada u
oči gotovo na svakom mestu i sa svakog mesta. Pažljivi i jezički
osetljivi čitaoci i gledaoci koji prate napise u dnevnoj i nedeljnoj
štampi, najave televizijskih programa, natpise i potpise u infor-
mativnim i drugim televizijskim emisijama, najavne i odjavne
špice televizijskih emisija, titlovane prevode filmova, stranice
na internetu, reklame i oglase, objave za kulturne i druge mani-
festacije, naslove knjiga i drugih štampanih publikacija, naslove
filmova, pozorišnih komada, koncerata, te ulične plakate i natpise
– dakle, oni koji prate način(e) pisanja u svim ili samo nekim od
nabrojanih vrsta tekstova mogu uočiti da u mnogima od njih pa-
ralelna običajna norma sasvim uspešno konkuriše onoj propisa-
noj. Ta konkurencija, štaviše, postaje toliko žestoka da paralelna
običajna norma polako ali sigurno počinje da potiskuje propisanu
normu i da zauzima njeno mesto.
Tako zatičemo i sledeće izdanke paralelne običajne norme
kako se bezbrižno baškare, što elektronski što štampano: preko
35

predajnika s Jastrebca emituju se serije Porodično Blago i Sex i

grad; takmičari mogu osvojiti 96,000 i više dinara odgovarajući
na pitanja koja se tiču Sretenjskog Ustava, uvođenja Evra, siesti;
raspravlja se o ekstra profitu, dok u 19:30 izjave daju podpred-
sednici stranaka i stručnjaci sa instituta društvenih nauka; studen-
ti se upisuju na Prirodno matematički fakultet; šalju se e-mailovi i
daunloaduju programi s web-a i Web-a; a videti pravilno napisan
datum posebna je pravopisna poslastica. Za to vreme, u dubokoj
senci stidljivo su se šćućurili pravilni, a sve bespomoćniji, oblici:
s Jastrepca, Porodično blago, Seks i grad, 96.000 ili 96 000, Sre-
tenjski ustav, uvođenje evra, sijesta, ekstraprofit, 19.30, potpred-
sednici, Institut društvenih nauka, Prirodno-matematički fakultet,
imejlovi, daunlouduju, s veba.
4.1. Šta je to pseudonorma?

Kako će nešto u datom trenutku biti napisano – recimo, da li
kao u 19.30, ili kao u 19:30, ili kao u 19,30 – sada je već sasvim
izvesno, zavisi u prvom redu od volje osobe koja se tada nađe za
kompjuterskom tastaturom. Ako je ta osoba obrazovana i pripre-
mljena na način da raspolaže razvijenom jezičkom osetljivošću i
odgovornošću, može se očekivati da će redovno voditi računa o
valjanosti jezika koji proizvodi, uključujući i njegovu pravopisnu
stranu, i da će se redovno služiti jezičkim priručnicima. Među-
tim, ukoliko to nije slučaj, osoba barata jezikom uglavnom po
sopstvenom nahođenju, po svom savršeno individualnom i savr-
šeno neujednačenom jezičkom osećanju, a po principu ‘sam svoj
autoritet’. U oblasti pisanja, moto tih „osećajnih” korisnika jezika
jeste ‘Piši kako hoćeš!’. Prosto je neverovatno s kolikom lako-
ćom i samouverenošću oni govore i pišu (ali i prevode), potpuno
nesvesni mogućnosti ogrešenja o normu srpskog jezika, neretko
nesvesni i samog postojanja te norme i, naročito, nesvesni mo-
gućnosti da se i neko drugi ugleda na njihovo pisanje i da to da-
nas-sutra postane neka vrsta norme – ili preciznije, pseudonorma.
U tom smislu, pseudonorma predstavlja deo paralelne obi-
čajne norme vezan za oblast pisanja i obuhvata spontano razvije-
36

ne navike koje odstupaju od propisane pravopisne norme i koje

su usled višestrukog ponavljanja prerasle u skup ustaljenih obra-
zaca. Navike koje se podvode pod pseudonormu dotiču skoro sve
pravopisne aspekte, od kojih najviše: veliko slovo, spojeno i od-
vojeno pisanje, interpunkciju, glasovne promene i transkripciju.
Pored slabe upoznatosti s propisanom normom srpskog jezika,
nastanak pseudonorme podstakla su i omogućila najmanje tri či-
nioca:
• Povođenje za pravopisnim principima i običajima engle-

skog jezika (naročito u domenu velikog slova, odvojenog
pisanja osnova, interpunkcije i transkripcije reči, mada bi
u potonjem slučaju tačnije bilo reći ‘u domenu izostan-
ka transkripcije reči’), zbog upadljivo veće izloženosti
pisanim tekstovima na engleskom jeziku – preko televi-
zije, filma, interneta, kompjuterskih programa, uputstava
za upotrebu proizvoda, zvaničnih dokumenata i dr., a da
školska i fakultetska nastava ni engleskog ni srpskog je-
zika ne pružaju gotovo nikakva znanja o tome kako da se
valjano pristupa jezičkom materijalu iz engleskog jezika
u srpskom.
• Povođenje za izgovorom reči, i to često sopstvenim izgo-
vorom (naročito u domenu spojenog i odvojenog pisanja),
budući da se svaki značenjski element u sklopu reči po-
ima, izgovara, a onda i piše kao posebna reč, bez obzira
na to da li takvi elementi čine celinu ili ne i da li su samo-
stalni ili ne.
• Obično neznanje, nebriga i nemar (naročito u domenu
glasovnih promena i transkripcije stranih imena, ali i svih
ostalih aspekata).
Kao posledica odmeravanja snaga između propisane norme

i pseudonorme, u pogledu poštovanja pravopisne norme naša tre-
nutna javna upotreba je sociolekatski i funkcionalno raslojena,
pri čemu je moguće razlikovati dve prakse: jedna je prestižna
praksa, koja se dosledno rukovodi pravilima i preporukama pro-
37

pisane norme srpskog jezika, a primenjuje se mahom u stručnoj

literaturi, umetničkoj književnosti i ozbiljnoj štampi. Ova praksa
na svojim rubovima slabi, popušta u doslednom poštovanju nor-
me i postepeno prelazi u jedan drukčiji kvalitet – tako nastaje
popularna praksa, na koju se nailazi u vrstama tekstova navede-
nim na početku i gde je propisana norma više ili manje protkana
spontano razvijenim i ustaljenim obrascima pseudonorme, a po-
nekad i nekim individualnim „kreacijama”, poput 15-o minutni,
koje (još) nisu ušle u sastav pseudonorme. No, nije retkost da se
takva nasumična mešavina javi ne samo u popularnim napisima,
nego i u sasvim ozbiljnima, pa je tako, na primer, u jednom istom
tekstu, inače stručnoj ekonomskoj analizi, jedna ista reč bila na-
pisana na čak tri načina: ekstraprofit (norma), ekstra-profit (pseu-
donorma), ekstra profit (pseudonorma). Nemarni „funkcionalni
stil” u punom sjaju!
I sada dolazi do jednog paradoksa: iako se propisana pravo-
pisna norma još uvek poštuje u znatnoj većini i u prestižnoj i u
popularnoj praksi, pseudonorma, zbog svoje sveprisutnosti, na-
padnosti i učestalosti, ima znatno veći domet i samim tim znatno
veći uticaj na (pod)svest svojih jezički manje osetljivih „konzu-
menata”. Upravo zbog takvog dometa i uticaja, obrasci koje je
iznedrila pseudonorma (kao što je Filozofski Fakultet) usvajaju
se, imitiraju, višestruko ponavljaju i tako postaju takmac odgova-
rajućim obrascima propisane norme (u ovom slučaju, Filozofski
fakultet). Nije teško pogoditi koji takmičar ima veće izglede na
pobedu – naravno, onaj koji je primetniji, koji je istureniji, koji je
žilaviji. A u ovom trenutku to je pseudonorma u sadejstvu s popu-
larnom „pravopisnom” praksom u okrilju nemarnog „funkcional-
nog stila”. (Na pitanje zašto je pseudonorma trenutno u prednosti
i, još više, zašto se negovanju dobrog jezika ne poklanja dovoljna
pažnja ni u školi, ni u medijima, a ni drugde trebalo bi što hit-
nije ponuditi što konkretnije i delotvornije odgovore.) Međutim,
pseudonorma ne sme pobediti, jer bi to značilo uzmicanje stvar-
ne, propisane norme pred neznanjem, nebrigom i nemarom!
38

4.2. Kako suzbiti pseudonormu?
Da bi se uhvatilo u koštac s pseudonormom i da bi se ona

počela suzbijati, neophodno je, pre svega, na nju sistematski uka-
zivati kako u jezičkim priručnicima tako i u nastavi maternjeg
jezika (ali i stranih). Zbog sve izraženije tendencije širenja pseu-
donorme, čini se da su sazreli svi uslovi da ovoj neželjenoj pojavi
pažnju posveti i novi Pravopis. Dva su načina na koja bi se to
moglo učiniti.
Kao prvo i najznačajnije, pored dosadašnjih, uobičajenih
pozitivnih određenja norme, u vidu pravila i preporuka o tome
kako treba pisati, vrlo korisno i poučno bilo bi uvođenje i nega-
tivnih određenja, u vidu preporuka o tome kako ne treba pisati
i kojima bi se upozoravalo na zamke pseudonorme. Te negativ-
ne formulacije davale bi se kao napomene posle odgovarajućih
pozitivnih formulacija i bile bi istaknute posebnim simbolom i/
ili otisnute drukčijim slogom. Na ovaj način korisniku bi jasno
bilo predočeno šta treba da sledi i čega da se pridržava u svom
pisanju, a istovremeno šta treba da izbegava i čega da se kloni.
U nastavku, biće ponuđen pregled najčešćih ustaljenih obrazaca
pseudonorme, od kojih svi, na sreću, nemaju podjednaku frek-
ventnost u upotrebi. Razvrstani u sedam srodnih celina – Veliko
slovo, Spojeno i odvojeno pisanje, Interpunkcija, Glasovne pro-
mene, Transkripcija, Deklinacija i Ostalo, s pripadajućim nega-
tivnim određenjima te objašnjenjima, tamo gde su ona potrebna,
a potom i tipičnim i, u najvećoj meri, autentičnim primerima, svi
ovi obrasci su neposredno ili posredno povezani s pravopisom;
uticaj norme engleskog jezika biće označen izdignutim slovom e
ispred datog određenja.
Veliko slovo
• e
Pogrešno je pisati velikim početnim slovom sve člano-
ve višečlanih naziva institucija, organizacija, kompanija,
itd.: NE Matica Srpska, NE Filozofski Fakultet, NE Me-
đunarodni Monetarni Fond, NE Evropska Unija, NE Skaj
39

Njuz (ali i kada nije posredi naziv: NE Prirodna Mine-

ralna Voda); izuzetak čine nazivi u sklopu kojih se javlja
lično, geografsko ili neko drugo ime: Savet Evrope.
• e
Pogrešno je pisati velikim početnim slovom sve člano-
ve višečlanih naslova/naziva umetničkih (književnih, li-
kovnih, muzičkih, filmskih i dr.) dela, televizijskih i radio
emisija, te naziva novina i časopisa: NE Porodično Blago,
NE Njujork Tajms; izuzetak čine naslovi i nazivi u sklopu
kojih se javlja lično, geografsko ili neko drugo ime: Zvo-
nar Bogorodičine crkve.
• e
Pogrešno je pisati velikim početnim slovom sve čla-
nove višečlanih adresa: NE Ulica Proleterskih Brigada,
NE Obilićev Venac; izuzetak čine adrese u sklopu kojih
se javlja lično, geografsko ili neko drugo ime: Bulevar
Nikole Tesle.
• e
Pogrešno je pisati velikim početnim slovom dane u ne-
delji i mesece u godini, jer oni nemaju status vlastitog
imena: NE u Nedelju, 10. Maja.
• e
Pogrešno je pisati velikim početnim slovom izvedeni-
ce od ličnih imena i prezimena, jer su takve reči postale
opšte imenice, pridevi, itd. i time izgubile status vlastitog
imena: NE ovogodišnji Nobelovci, NE volim Spilbergov-
ske spektakle; izuzetak čine prisvojni pridevi izvedeni od
ličnih imena i prezimena: najnoviji Spilbergov film.
• e
Pogrešno je pisati velikim početnim slovom prideve
izvedene od geografskih imena i imena nacija, jer su ta-
kve reči postale opšti pridevi i time izgubile status vlasti-
tog imena: NE skok Britanske funte, NE kursevi Španskog
jezika, NE svi Rimski vladari.
• Pogrešno je pisati velikim početnim slovom elemente stra-
nih prezimena de, du, le, la, van, itd. ukoliko im prethodi
lično ime: NE Brajan De Palma, NE Ludvig Van Betoven.
• Pogrešno je pisati velikim početnim slovom zamenicu vi
i njene padežne i prisvojne oblike u prikazivanju izgovo-
renih dijaloga, jer su takvi oblici primereni samo pisanom
40

jeziku, naročito u zvaničnom i direktnom dopisivanju: NE

Molim Vas da izađete.
Spojeno i odvojeno pisanje
• Pogrešno je pisati odvojeno prefikse i prefiksoide od

osnove, jer su oni nesamostalne leksičke jedinice: NE ne
pušač, NE ne postojeći, NE ne potpisivanje, NE protiv
vrednost, NE ekstra profit, NE kontra napad, NE ultra
moderan, NE vice kancelar, NE auto biografija, NE mini
samit, NE mega bend.
• Pogrešno je pisati odvojeno elemente reči koje se sastoje
od dve osnove, pri čemu je prva ili samostalna ili nesamo-
stalna, a druga samostalna, jer takve reči čine jednu for-
malnu i sadržinsku celinu s uočljivom značenjskom ve-
zom među elementima (vrsta onoga što je izraženo drugim
elementom): NE auto delovi, NE veš mašina, NE ekspres
lonac, NE klima uređaj, NE kontakt emisija (prva osnova
samostalna), NE avio karta, NE alu folija, NE bilet servis,
NE vizit karta, NE žiro račun, NE kino sala, NE krimi
roman, NE porno film, NE sito štampa, NE fotokopir apa-
rat (prva osnova nesamostalna). Ovo negativno određenje
temelji se na opštem principu predloženom za transkri-
bovanje anglicizama: reč koja predstavlja jednu sadržin-
sku celinu, jer izražava jedinstveno i celovito značenje te
imenuje jedinstvenu i celovitu kategoriju u vanjezičkoj
stvarnosti, treba da bude predstavljena kao jedna formal-
na (slovna) celina – neprekinuta ili spojena crticom, pri
čemu se s crticom pišu elementi između kojih se uočava
neka značenjska veza (više o tome videti u Poglavlju 17).
Ukoliko bi ovaj princip bio prihvaćen i za pisanje doma-
će leksike, za šta ne postoje suštinske prepreke, problem
odvojenog i polusloženičkog pisanja osnova u rečima bio
bi trajno i dosledno rešen; odvojeno pisanje primenjivalo
bi se samo na sintagme, poput na ruku prema naruku ili u
oči prema uoči.
41

• e
Pogrešno je pisati odvojeno elemente transkribovanih
engleskih složenica, jer one u srpskom jeziku čine jednu
formalnu i sadržinsku celinu: NE fer plej, NE džet set, NE
mejk ap (više o tome videti u Poglavlju 17).
• Pogrešno je pisati odvojeno endocentrične (podređene)
pridevske složenice izvedene od ustaljenih spojeva ‘pri-
dev + imenica’, jer one čine jednu formalnu i sadržinsku
celinu: NE dnevno politički, od ‘dnevna politika’, NE na-
učno fantastičan, od ‘naučna fantastika’, NE primenjeno
lingvistički, od ‘primenjena lingvistika’.
• Pogrešno je pisati odvojeno kopulativne (naporedne i su-
protstavljene) imeničke i pridevske složenice, jer one čine
jednu formalnu i sadržinsku celinu: NE Radio televizija
Srbije, tj. ‘i radio i televizija’, NE Prirodno matematički
fakultet, tj. ‘i prirodni i matematički’, NE kulturno umet-
nički program, tj. ‘i kulturni i umetnički’ (naporedne), NE
američko irački sukob, tj. ‘američki nasuprot irački’ (su-
protstavljena).
• Pogrešno je pisati odvojeno udvojena lična imena i prezi-
mena, jer ona čine jednu identifikacionu celinu: NE Žan
Žak Ruso, NE Mirjana Bobić Mojsilović.
• Pogrešno je pisati odvojeno oblike glagola biti: NE bi
smo, NE bi ste.
• Pogrešno je pisati odvojeno futurske sufikse glagola koji
se u infinitivu završavaju na -ti: NE spava ćeš, NE šeta
ćemo.
• Pogrešno je pisati odvojeno lične oblike futurskih sufiksa
glagola koji se u infinitivu završavaju na -ći: NE ovim će
te izbeći, NE mi će mo pomoći.
• Pogrešno je pisati odvojeno: NE što šta, NE koliko toliko,
NE šta više, NE sve jedno, NE s leva, NE s desna.
• Pogrešno je pisati spojeno odričnu rečcu ne s glagolima:
NE neradimo, NE neradeći; izuzetak čine glagoli neću,
nemam, nemoj i njihovi oblici.
• Pogrešno je pisati spojeno predloge s ličnim zamenicama:
NE samnom, NE predamnom.
42

• Pogrešno je pisati spojeno futurske sufikse glagola koji se

u infinitivu završavaju na -ći: NE doćiću, NE stićićemo.
• Pogrešno je pisati spojeno: NE dali, NE dal’, NE jeli, NE
jel’, NE zašta.
Interpunkcija
• Pogrešno je pisati bez zareza imena, imenice i lične za-

menice u vokativu: NE Marko donesi poštu! (na početku
iskaza), NE Gde si dete? (na kraju), NE Slušaj ti ovako
više ne ide. (u sredini).
• e
Pogrešno je pisati zarez radi razdvajanja hiljada u više-
cifrenim brojevima: NE 6,000.
• e
Pogrešno je pisati dvotačku između sati, minuta i sekun-
di: NE u 19:30.
• Pogrešno je pisati zarez između sati, minuta i sekundi: NE
u 19,30.
• e
Pogrešno je pisati tačku u decimalnim razlomcima: NE
30.25 %, NE 92.5 MHz, NE 10.8 m (valja naglasiti, usput,
da se ova „decimalna tačka” bez izuzetka izgovara kao
/zapeta/, /zarez/ ili /koma/).
• Pogrešno je pisati bez tačke redne brojeve predstavljene
arapskim ciframa: NE na 2 spratu.
• Pogrešno je pisati osnovne brojeve rimskim ciframa: NE
Prodaja robe na II i III rate.
• e
Pogrešno je pisati bez tačke dane, mesece i godine u
datumima predstavljene arapskim ciframa: NE 1. 5. 1995,
NE 1 / 5 / 1995, NE 1 maj 1995.
• e
Pogrešno je pisati bez tačke godine predstavljene arap-
skim ciframa: NE iz 1990 godine.
• Pogrešno je pisati s crtom u značenju ‘do’ brojčane ras-
pone ako je početni broj uveden predlogom od: NE od
10 – 18 sati, NE od 1914 – 1918. godine, NE uzrasta od
5 – 25 godina.
• Pogrešno je pisati s crticom brojke povezane sa sufiksom:
NE 34-ro dece, NE čekam 48-micu, NE 40-togodišnjica;
43

izuzetak čine 90-ih godina, 20-ak studenata (ali NE 20-

-tak, jer t nije deo sufiksa već deo osnove – dvadeset).
• Pogrešno je pisati s crticom elemente transkribovanih en-
gleskih složenica: NE fer-plej, NE džet-set, NE mejk-ap;
izuzetak čine one reči kod kojih se u srpskom jeziku može
uočiti značenjska veza među elementima (vrsta onoga
što je izraženo drugim elementom): fri-šop, grejs-period,
pres-konferencija (više o tome videti u Poglavlju 17).
• Pogrešno je pisati s crticom spojeve ‘nepromenljivi pri-
dev + imenica’ i ‘imenica + imenica’, jer se u oba slučaja
prvi član spoja nalazi u funkciji prideva i kao takav piše
se odvojeno od imenice: NE toples-igračica, NE onlajn-
-trgovina, NE instant-popularnost (nepromenljivi pride-
vi), NE džez-muzika, NE stendbaj-aranžman, NE TV-pro-
gram (imenice) (više o tome videti u Poglavlju 17).
• Pogrešno je pisati s crticom prefikse i prefiksoide poveza-
ne s osnovom, jer su oni nesamostalne leksičke jedinice
koje s osnovom čine celinu: NE ekstra-profit, NE mini-
-samit, NE mega-bend.
• Pogrešno je pisati s crticom padežne sufikse povezane s
osnovom: NE sa PUTNIK-om, NE Erikson-ova oprema,
NE Panasonic-ov televizor, NE na teletext-u, NE na na-
šem web-site-u.
• Pogrešno je pisati s crticom padežne sufikse povezane s
akronimima koji se izgovaraju kao fonološka celina: NE ide-
ološka heterogenost DOS-a, NE obratili smo se OEBS-u.
• Pogrešno je pisati apostrof s osnovnim oblicima predloga
s i k, jer nisu posredi nikakvi skraćeni oblici: NE s’ lju-
bavlju, NE s’ druge strane, NE S’ kim ćeš na more?, NE
k’ meni.
• Pogrešno je pisati apostrof u francuskim i drugim imenima
koja sadrže predloge ili članove, jer nisu posredi nikakvi
skraćeni oblici: NE Tur d’ Frans, NE L’ Korbizje; izuze-
tak čine apostrofi koji postoje u datom jeziku: D’Alamber.
• Pogrešno je pisati pod navodnicima prenesena (metafo-
rična i metonimijska) značenja reči, jer se ne radi ni o
44

kakvim posebnim upotrebama, poput pomerenog ili iro-

ničnog značenja: NE Hala ove škole „prima” oko hiljadu
ljudi, NE prelazi preko „zebre”.
• Pogrešno je pisati pod navodnicima idiome, jer se ne radi
ni o kakvim posebnim upotrebama, poput pomerenog ili
ironičnog značenja: NE Prvo što „pada u oči” je…, NE
Serija se vraća na „male ekrane”.
• Pogrešno je pisati pod navodnicima nove i/ili nepoznate
reči: NE Preveli su korisnički „interfejs”, NE u zavisnosti
od finansijskog „fidbeka”.
• Pogrešno je pisati bez upitnika novinske naslove u upit-
nom obliku: NE Ima li Hag dokaze, NE Od čega živi po-
ezija (ne postoji mogućnost mešanja ovakvih rečenica s
naslovima u kojima se iznose nepotvrđene informacije i
zbog toga su obeležene upitnikom, jer oni imaju strukturu
izjavne, a ne upitne rečenice: Iduće nedelje sneg?).
• Pogrešno je u natpisima izostavljati znakove interpunkci-
je u celosti: NE Pešaci pređite na drugu stranu ulice, NE
Zabranjeno pušenje.
Glasovne promene
• Pogrešno je pisati bez j spojeve samoglasnika i-a, i-e, i-u,

kako u osnovnim tako i u kosim oblicima reči i imena:
NE Nokia, NE programi radia, NE siesta, NE zastupnik
Dačie, NE delirium, NE u Studiu M.
• Pogrešno je pisati bez j imperativ glagola koji se u prezen-
tu završavaju na -ijem: NE Popi malo vode, NE U slučaju
opasnosti, razbi staklo, NE Otkrite nove predele.
• Pogrešno je pisati bez j prideve na -ski izvedene od imeni-
ca čija osnova sadrži glas j: NE hemiska olovka, NE me-
diski, NE kancelariski pribor.
• Pogrešno je pisati bez udvojenog j superlative prideva koji
počinju glasom j: NE najači, NE najeftiniji, NE najužniji.
• Pogrešno je pisati bez jednačenja po zvučnosti spojeve
suglasnika: NE predpremijera, NE u predprodaji, NE
45

podpredsednik, NE s Jastrebca, NE bezkamatni kredit,

NE burekdžinica.
• Pogrešno je pisati jednačenja po mestu i načinu artiku-
lacije suglasnika u domaćim i stranim složenicama: NE
jedamput, NE Gutemberg, NE imput.
• Pogrešno je pisati s ispuštenim suglasnikom reči i imena,
jer ovde nije posredi razjednačavanje (disimilacija) istih
ili sličnih glasova: NE instikt, NE intezivan, NE komitent,
NE transcedentalan, NE eksluzivan, NE bernadinac, NE
potparol, NE oftamolog, NE presednik, NE prestava, NE
suprostavljen, NE upustvo, NE politikanstvo, NE atlan-
ski, NE hiruški, NE zdrastveni i NE zdravsteni, NE Fran-
keštajn, NE Bankok, NE Honkong.
• Pogrešno je pisati udvojene samoglasnike svedene na je-
dan u rečima stranog porekla: NE zološki vrt, NE kopera-
cija, NE kordinacija, NE perpetum mobile.
Transkripcija
• e
Pogrešno je pisati anglicizme u engleskom originalu,
kako u tekstovima na latinici (kojoj je engleski original
prilično blizak) tako i u tekstovima na ćirilici (kojoj en-
gleski original uopšte nije blizak): NE putem e-maila, NE
pojavio se novi browser, NE путем e-maila, NE појавио
се нови browser; ako je to ipak neophodno, radi bolje vi-
zuelne identifikacije originala, sve leksičke jedinice pre-
uzete iz engleskog jezika mogu se navoditi u izvornom
obliku (latinicom), ali on tada mora biti tipografski ili
grafički izdvojen: sajberspejs (eng. cyberspace); u speci-
jalnim kontekstima sledeće reči mogu se pisati i u engle-
skom originalu (latinicom), i u ćiriličkim i u latiničkim
tekstovima: ejds kao AIDS, samo u stručnim medicinskim
tekstovima, faks kao fax i imejl kao e-mail, samo u adre-
sama, posetnicama i sl., mis kao Miss, samo u zvaničnim
nazivima, pres kao PRESS, samo na službenim oznaka-
ma, natpisima i sl. (više o tome videti u Poglavlju 17).
46

• e
Pogrešno je koristiti slogotvorno r u transkripciji vla-
stitih imena iz engleskog jezika: NE Brns, NE Spajs grls,
NE Dip prpl.
• Pogrešno je koristiti slovo ć u transkripciji vlastitih imena iz
italijanskog jezika: NE Ćićolina, NE Versaće, NE Ćinećita.
Deklinacija
• e
Pogrešno je pisati i domaće i strane promenljive akronime
bez padežnih sufiksa, koji se u govoru redovno javljaju, jer
se time stvara neopravdan raskorak između govora i pisanja:
NE taj prelaz kod JAT, NE sukobi u DOS, NE pod pokrovi-
teljstvom UNESKO, NE DSS ponuđeno pomirenje, NE Džej-
mi Oliver na VHS i DVD, NE na promociji svog CD.
• e
Pogrešno je menjati samo prezime u spojevima stranih
muških imena i prezimena (naročito onih iz evropskih je-
zika): NE Legendarni Betmen sa Tim Bartonom, NE naj-
bolja uloga Čarli Čaplina, NE ulaznice za Elton Džonov
koncert.
• Pogrešno je menjati imenice muškog i srednjeg roda na
nenaglašeno kratko -o kao da ono čini deo osnove: NE
lotoa (up. „10. kolo igre na sreću loto”, da bi se zaobišla
upotreba kosog padeža lota), NE korzoa (uz pomeranje
akcenta na drugi slog), NE getoa, NE džudoa, NE aikidoa.
• Pogrešno je menjati francuska muška imena i prezimena
na naglašeno -a kao da su ženska na nenaglašeno ili čak
naglašeno -a: NE s Fransoom, NE od Delakroe, NE sa
Žordom i NE sa Žordôm.
• Pogrešno je ostavljati nepromenjene nazive i domaćih i
stranih institucija, organizacija, kompanija, proizvoda,
itd.: NE kampanja protiv „Telekom Srbija”, NE na godiš-
njici Rajfajzenbank, NE Novi Linux prodire među korisni-
ke Windows.
• Pogrešno je ostavljati nepromenjena ženska prezimena na
-a u spojevima imena i prezimena: NE razgovor s Jele-
nom Bjelica, NE od Džejn Fonda.
47

Ostalo
• Pogrešno je pisati spoj glasova n + j kao ćiriličko њ u re-

čima stranog porekla: NE ињекција, NE коњугација, NE
коњунктура (i NE коњуктура), NE коњунктивитис (i
NE коњуктивитис).
• e
Pogrešno je pisati bez dijakritičkih znakova latinička
slova u natpisima: NE Bozicno snizenje cena, NE BRU-
COSIJADA.
• e
Pogrešno je pisati sa slovima x, y, w, q reči i afikse stra-
nog porekla na latinici, jer ona ne spadaju u abecedu srp-
skog jezika: NE Sex i grad, NE maximalan, NE ex ministar
(i NE ex-ministar i NE exministar), NE sa ex-yu prostorâ.
• e
Pogrešno je pisati domaće glasove engleskim kombina-
cijama slova: NE Chachak, NE mashinerija.
• Pogrešno je pisati malim slovom drugi član velikih lati-
ničkih slova NJ, LJ i DŽ u verzalnim ispisima, jer oba
člana ravnopravno čine celinu: NE MENjAČNICA, NE ZA
LjUBLjANU, NE PANTALONE OD DžINSA.
• Pogrešno je pisati kao velika oba člana latiničkih slova nj,
lj i dž u imenima ili na početku rečenice, jer se drugi član
upravlja prema preostalim slovima u reči: NE NJujork,
NE LJubljana, NE DŽonson.
Drugi način na koji bi novi Pravopis mogao da olakša i ubrza

dolaženje do traženih informacija, kao i da učvrsti normu a ujedno
potkopa pseudonormu jeste da bude obogaćen dodatkom pod na-
slovom „Kako treba pisati…?”. U tako zamišljen tematski doda-
tak-registar, koji bi bio posebno značajan za školsko izdanje, bili
bi uključeni, azbučnim redom, najvažniji jezički objekti spome-
nuti u glavnom delu – na primer, anglicizmi, datumi, izvedenice
od ličnih imena i prezimena, nazivi institucija, udvojena ženska
prezimena, futurski oblici glagola. Od svakog objekta unakrsno
bi se upućivalo na pravopisno obeležje (jedno ili više njih) – na
primer, veliko slovo, spojeno pisanje, tačka, crtica, glas j, koje se
primenjuje na dati jezički objekat. Nasuprot pristupu u glavnom
48

delu, koji polazi od pravopisnog obeležja i tumači na koje se sve

jezičke objekte ono primenjuje, registar bi postupak obrnuo i po-
kazao, dakle, koje konkretno pravopisno obeležje (jedno ili više
njih) određuje pisani lik konkretnog jezičkog objekta.
Pored nesporne praktične koristi, ovakav registar mogao bi
imati i pedagošku vrednost. Naime, njegovim uvođenjem nasta-
va pravopisa u osnovnoj i srednjoj školi mogla bi znatno da uz-
napreduje, jer se čini daleko svrsishodnijim i podsticajnijim da
se učenici upoznaju s tim kako se pišu, recimo, udvojena ženska
prezimena umesto da im se suvoparno nabrajaju sve predviđe-
ne upotrebe crtice, od kojih jedna uključuje i udvojena ženska
prezimena. Konkretan jezički objekat i pripadajuće pravopisno
obeležje znatno je lakše zapamtiti.
4.3. Bukvarska i pravopisna pismenost
Ovde se mora podsetiti na možda zaboravljenu – ili, čak, ne-

poznatu – činjenicu da postoje profesije koje sistematski utiču,
ili mogu da utiču, na formiranje jezičkih navika javnosti i zbog
toga zaposleni u tim profesijama nisu obični nego posebni kori-
snici jezika. Pored jezičkih i lingvističkih stručnjaka, u kategoriju
posebnih korisnika jezika – koji nose veliku odgovornost za va-
ljanost izgovorene i napisane reči i koji otuda moraju raspolagati
odgovarajućim jezičkim znanjem – spadaju učitelji, nastavnici i
profesori svih predmeta i na svim nivoima, zatim novinari, vodi-
telji, spikeri i urednici, potom grafički i likovni dizajneri, tvorci
reklamnih slogana, osobe za odnose s javnošću, i, nipošto na po-
slednjem mestu, prevodioci svih vrsta tekstova i sa svih jezika. Za
sve njih redovna upotreba Pravopisa i drugih jezičkih priručnika
nikako ne može biti tek poželjna, preporučljiva ili fakultativna.
Ona, jednostavno, mora biti propisana kao obavezna! Suzbiti i
osujetiti pobedu pseudonorme samo će tako biti moguće.
Međutim, sve se više stiče utisak da je, prema popularnom
shvatanju pojma pismenosti, sasvim dovoljno znati slova – mala
i velika, štampana i pisana, ćirilička i latinička (i engleska), i uz
49

njih brojke – arapske i rimske, te znakove interpunkcije. Kako se

ta slova, te brojke i ti znakovi interpunkcije međusobno kombi-
nuju u sklopu reči i rečenica, čini se, uopšte nije bitno, pa se piše
i ovako i onako i svakako, samo da se napiše nekako (‘Piši kako
hoćeš!’, zar ne?). Uprkos tome, poznavanje pravopisnih jedinica
tek je početak priče o pismenosti, kojoj bi pristajao naziv bukvar-
ska pismenost. Drugi, i važniji, deo te priče jesu pravila za upo-
trebu tih jedinica, na kojima je zasnovana stvarna, pravopisna
pismenost. Sledeći jedno poređenje Ferdinanda de Saussurea,
utemeljivača moderne lingvistike, isto kao što šahovska tabla i fi-
gure nisu dovoljne da bi se valjano igrao šah, ukoliko se ne znaju
i pravila koja propisuju kretanje svih pojedinačnih figura, tako je i
valjano kretanje pravopisnih figura nemoguće bez poznavanja – i
primenjivanja – propisanih pravopisnih pravila. Naročito je inte-
resantno to što nikom ne pada na pamet da igra šah, karte, fudbal,
tenis ili bilo šta drugo mimo strogo propisanih propozicija, jer će
odmah uslediti diskvalifikacija. Pošto za ogrešenja o propozicije
jezičke igre nisu predviđene diskvalifikacije (osim, valjda, na ča-
sovima srpskog jezika), s pravopisom se očigledno svako može i
igrati i poigravati do mile volje – i usput može stvarati i negovati
sve agresivniju i sve žilaviju pseudonormu. Dokle?
50

5. Prevođenje u znaku sindroma milenijumske bube
Ovaj prilog bavi se jednim vidom kontakata između engle-

skog i srpskog jezika, koji se odnedavno počeo ispoljavati i sve
nesputanije širiti. Nije posredi ni haotično prenošenje ličnih ime-
na i prezimena, te ostalih imena, naziva i naslova iz engleskog
jezika; nije posredi ni stalan i nezaustavljiv priliv što potrebnih
što nepotrebnih anglicizama; nije posredi ni preterano učestalo
i napadno umetanje engleskih reči, svuda i na svakom mestu, a
naročito u nazivima firmi i proizvoda, pri čemu su one napisane u
rasponu od izvornog do savršeno proizvoljno prilagođenog obli-
ka; nisu posredi ni neprecizni, promašeni i nakaradni prevodi s
engleskog jezika. Radi se, naime, o interesantnoj pojavi, na duži
rok s neželjenim krajnjim posledicama, koja bi se mogla nazvati
sindrom milenijumske bube.
5.1. Milenijumske bube i milenijumske greške
Tu pojavu, na koju nailazimo svakodnevno i u govoru i u

pisanju, najbolje ilustruju sledeći karakteristični primeri, nastali
pod očiglednim uticajem engleskog jezika (zbog čega će svi ta-
kvi slučajevi u nastavku biti isticani izdignutim slovom e): kada
nam se šarmantna mlada prodavačica u butiku obrati sa eMogu li
da vam pomognem?; kada nam se voditelji na radiju i televiziji
predstave sa eMoje ime je…; kada u knjižari vidimo da je izašla
nova zbirka nečijih ekratkih priča; kada kasnije u novinama pro-
čitamo da je ta zbirka edefinitivno najbolje ostvarenje tog nekoga
do sada; kada momak iz susedstva, tradicionalno neuspešan na
lotu, bespomoćno kaže eSranje! Opet ništa!; kada usplahireno na-
51

zovemo svog prijatelja, inače entomologa, da nam objasni kakve

se to emilenijumske bube kriju u našem kućnom kompjuteru (a
možda i u celom stanu) i da li će Bum-sprej biti dovoljno efikasan
za njihovo trajno uklanjanje.
Na prvi pogled, s ovim primerima sve je u redu – svi ih ra-
zumeju, ili bar veruju da ih razumeju. Međutim, na drugi pogled,
kad se čovek malo zamisli, nije baš u potpunosti tako: primeri se,
istina, daju kako-tako shvatiti, no, to je srpski jezik samo prividno,
na površini. U stvarnosti, iza gore navedenih domaćih formi krije se
uvezena sadržina, koja je neposredno preslikana iz engleskog jezika.
Konkretnije, srpske reči, što samostalno što kombinovano, odraža-
vaju engleske strukture i značenja, ali i situacije u kojima je njihova
upotreba u tom jeziku prirodna i stoga očekivana. Pri tome, takva
upotreba u srpskom jeziku nije prirodna i stoga očekivana – ili bar
nije bila do sada. Još konkretnije, izrekavši ono eMogu li da vam po-
mognem?, pomenuta šarmantna mlada prodavačica rekla je zapravo
Can I help you?, u situaciji u kojoj bismo očekivali da čujemo Izvoli-
te?, jer onakvo pitanje podrazumeva da nekom, recimo, treba poneti
poteži kofer na četvrti sprat bez lifta. Razdragani voditelji na radiju i
televiziji s onim eMoje ime je… govore nam u stvari My name is…,
previđajući okolnost da se ni voditelji na engleskom jeziku ne pred-
stavljaju tako, nego najčešće sa I am…, dakle Ja sam…, što je i kod
nas mnogo prirodnije. U novoj zbirci ekratkih priča nećemo otkriti
nikakav nov književni rod nego stare dobre pripovetke, kroz koje se
providi englesko short story, i koje, uzgred, mogu biti i kraćeg i du-
žeg, pa i srednjeg obima. Ocena da je ta zbirka edefinitivno, u stvari
zasigurno, zacelo, izvesno, nečije najbolje ostvarenje, presađuje u
postojeću našu reč novo značenje, i to značenje engleske reči defi-
nitely, pri čemu te dve reči povezuje jedino činjenica da ova druga
oblikom podseća na onu prvu. Na sličan način obogaćen svežom
izražajnošću, gorepomenuti bespomoćni uzdah eSranje! onog mom-
ka iz susedstva zrači ekspresivnom snagom (ne naročito uljuđenog)
engleskog uzvika Shit!, snagom koju poseduju domaći uzvici Do
đavola!, Do vraga!, Majku mu! i, što da ne, J… ga!.
I konačno – čudesne i zagonetne milenijumske bube. Pre
svega, o čemu se, uopšte, radi? Odmah treba reći da nema potrebe
52

za Bum-sprejom, budući da ne postoji nikakva nova vrsta buba,

kako bi se s pravom moglo pomisliti u prvi mah, koje su klonirane
pred sam početak (doduše, malo preuranjeni) novog milenijuma, i
koje su se nastanile i možda vrebaju u našim kućnim kompjuteri-
ma. Nije posredi ni specijalna serija automobila folksvagen buba,
koju je firma lansirala u čast novog milenijuma, a nema govora
ni o najezdi animiranih krilatih spodoba, nalik na bube, koje su iz
svemira zalutale na našu planetu i rešile da sa Zemljanima prosla-
ve ulazak u novi milenijum. Ništa od toga! Radi se o nečem sa-
svim drugom: naime, ‘emilenijumska buba’ je popularni naziv za
globalni računarski ‘problem dvehiljadite’, problem uzrokovan
propustom – ili, greškom – u programiranju starijih kompjutera,
zbog čega većina takvih sistema nije mogla valjano da prepozna
i obradi datume koji slede 31. decembar 1999. Strahovalo se da
bi ova okolnost mogla dovesti do krupnih poremećaja u radu ne-
prilagođenih kompjuterskih sistema na samom početku 2000. go-
dine (i, „razume se”, novog milenijuma, po rasprostranjenom ali
pogrešnom verovanju da dvojka u simpatično okrugloj novoj go-
dini uvodi novi milenijum). U celoj toj milenijumskoj pometnji,
zapitaće se neko, šta, za ime sveta, traži buba? Ni najmanje neo-
čekivano, stvorenjce je stiglo iz uvoza, s obzirom da se opisana
pojava u engleskom jeziku zove millennium bug, a to je više nego
dovoljno da kod nas bude zaodenuta u emilenijumsku bubu (i još,
mada nešto manje kreativno, u emilenijumski bag), uprkos tome
što, kako i objašnjenje nagoveštava, englesko bug ovde označava
grešku, propust ili nedostatak u radu, mahom nekog uređaja, i
nema baš neke jasne veze s insektima. Prema tome, očigledno je u
pitanju obična, prirodna i lako razumljiva milenijumska greška,
nazvana pravim imenom, lišenim zagonetnih i izlišnih entomo-
loških prizvuka svog stranog uzora.
5.2. Površinsko prevođenje
Pitanje koje se nakon analize ponuđenih primera samo po

sebi nameće jeste kako je došlo do sindroma milenijumske bube,
53

do sve redovnije prakse da srpske reči odslikavaju engleske struk-

ture i značenja, potiskujući istovremeno uobičajena, prirodna i
standardna sredstva za izražavanje odgovarajućeg sadržaja u srp-
skom jeziku. (Inače, ‘milenijumska buba’, svojom logičkom i
pojmovnom apsurdnošću, paradigmatična je do te mere da zavre-
đuje da celokupna ova pojava podrugljivo bude nazvana po njoj.)
Sindrom milenijumske bube tipično se ispoljava u tri etape:
• lansiranje, činom presađivanja reči, izraza ili njihovih

značenja iz engleskog jezika u srpski, u sklopu procesa
prevođenja izgovorenih ili napisanih tekstova;
• širenje, putem višestrukog, obično nesvesnog, ponavlja-
nja u popularnim medijima, čiji je uticaj na formiranje
jezičkih navika publike, hteo to neko priznati ili ne, ogro-
man;
• prihvatanje, opet najčešće nesvesno, od strane predstavni-
ka jezičke i kulturne zajednice, u prvo vreme onih jezički
nedovoljno osetljivih a potom i ostalih, čime takve reči i
izrazi gotovo neopaženo ulaze u redovnu upotrebu.
Iako najkratkotrajnije, lansiranje je nesumnjivo najvažni-

ja etapa ove pojave, zbog čega ga je nužno i detaljnije opisati.
Naime, u poslednje vreme primetno je da se proces prevođenja
– umesto osmišljenog, brižljivog i preciznog prenošenja svih as-
pekata datog sadržaja u datom kontekstu, u sklopu datog kultur-
nog obrasca – sve češće i sve upadljivije zadržava tek na površini
teksta, baveći se uglavnom mehaničkim preslikavanjem forme,
po devizi ‘Brzo ćemo, lako ćemo, sto na sat prevešćemo!’. Du-
gogodišnjim pažljivim praćenjem i beleženjem rezultata takve
prakse, koji se najdoslednije ispoljavaju i otuda najbolje uočava-
ju – gde više, gde manje – u titlovanim prevodima dijaloga na te-
leviziji i filmu, u prevodima agencijskih vesti, kao i u prevodima
svih ostalih vrsta tekstova u dnevnoj, periodičnoj i elektronskoj
štampi, mahom popularnoj, nije bilo teško izdvojiti pokretačke
principe površinskog prevođenja – ili, nadriprevođenja, kako
bi ovaj pristup u stvarnosti valjalo nazivati (više o tome videti u
54

Poglavlju 16). Te principe moguće je definisati na sledeći način

(sarkastičan ton u formulacijama nije slučajan i namera mu nije
da nasmeje):
• Ulagati što manji intelektualni, ili bilo kakav drugi, napor.

• Lebdeti isključivo na površini teksta, nikako se ne udu-
bljujući u njegove žanrovske, semantičke, stilističke i pra-
gmatičke aspekte, ili u komunikativne namere sadržane u
poruci.
• Unositi minimalne strukturne izmene u original, prostim
prenošenjem svega što se učini iole prenosivim.
• Zaobilaziti sve rečnike i ostale priručnike, a pribeći im
tek u krajnjoj nuždi, mada nikad dalje od prvonavedene
definicije ili tumačenja.
• Nipošto ne vršiti završnu analizu valjanosti, prirodnosti i
uravnoteženosti celine prevoda.
Rukovođeno ovim principima, koji se u potpunosti nalaze u

znaku inercije, površinsko prevođenje, budući pretežno ograni-
čeno i usredsređeno na formu, značenje potiskuje u drugi plan,
a posebno finese značenja u konkretnom kontekstu, odnosno si-
tuaciji. Zbog takvog „metoda”, reči i izrazi, a ponekad i čitave
rečenice, redovno bivaju podvrgnuti sada već prilično ustaljenom
i predvidljivom tretmanu, čiju okosnicu predstavlja dominacija
osnovnog, doslovnog i najčešćeg značenja, onog koje se u rečni-
cima prvo navodi i otuda prvo pronalazi, a u školi valjda prvo i
nauči. U okviru ovakvog tretmana dolazi do izvesnih buba (par-
don: propusta) u interpretaciji reči i izraza, a ponekad i čitavih re-
čenica. Među njima vredi istaći nekoliko pojava, tesno povezanih
i isprepletanih ali ipak odelitih, koje se mogu svesti na delovanje
istog osnovnog metoda.
Prvo, i najznačajnije, zanemaruje se jedno od fundamen-
talnih i opštepoznatih svojstava svakog jezika da velika većina
reči, pored svog osnovnog, doslovnog i najčešćeg, ima i neka
druga značenja – ona prenesena (metaforična ili metonimijska),
pri čemu se gubi iz vida činjenica da je prepoznavanje i valja-
55

no tumačenje svakog pojedinačnog značenja, osnovnog ili pre-

nesenog, uslovljeno upotrebom u kontekstu i situaciji, i, što je
još važnije, da konkretna prenesena značenja koja su ostvarena u
engleskom jeziku ne moraju nužno biti ostvarena i u srpskom – i
obrnuto. Primera za ovo ima isuviše, ali je verovatno najbolja i
najupečatljivija upravo razmatrana emilenijumska buba, kroz koju
se, čistom inercijom, karikaturalno providi englesko millennium
bug, umesto da je adekvatno prevedeno kao milenijumska greška,
kako stvarno značenje u datom kontekstu zahteva. (Istine radi, u
upotrebi se povremeno susreće i potonje rešenje, ali ono po frek-
ventnosti i rasprostranjenosti daleko zaostaje iza onog „entomo-
loškog”.)
Drugo, ignorisanje kolokacija, tj. uobičajenog zajedničkog
javljanja dveju reči koje je karakteristično za svaki jezik pona-
osob; npr. sankcije se u srpskom uvode ili zavode, te ukidaju ili
skidaju, a ne enameću i epodižu (preslikavanjem engleskog impose
sanctions te lift sanctions).
Treće, ignorisanje idioma, tj. višečlanih izraza jedinstvenog
značenja koje nije prost zbir značenja pojedinačnih reči u njiho-
vom sastavu i koja se u engleskom i srpskom uopšte ne moraju
poklapati; npr. Tell me about it! biva prerušeno u ePričaj mi o
tome! umesto da bude Meni kažeš/pričaš? ili Ma, šta (mi) kažeš!.
Četvrto, ignorisanje složenica, tj. najčešće idiomatizovanih
reči sastavljenih od najmanje dve osnove, koje se u engleskom
i srpskom takođe ne moraju poklapati; npr. widespread postaje
pleonastično eširoko rasprostranjen umesto samo rasprostranjen,
koje u sebi već sadrži implikaciju širine.
Peto, ignorisanje lažnih parova, tj. reči koje u sličnom pra-
vopisnom obliku postoje i u onom drugom jeziku, ali ne dele isto,
pa čak ni slično, značenje; npr. prikupljanje nove eevidencije, pre-
slikavanjem engleskog evidence, nema nikakve veze s popisima
ili registrima nego označava dokaze ili dokazni materijal. U ovu
grupu treba uvrstiti i sadržinske lažne parove, tj. srpske reči koje
se koriste (i) s novim, engleskim, značenjem ili opsegom znače-
nja; npr. usled jednostrano protumačenog engleskog encourage,
umetničko stvaralaštvo se eohrabruje umesto da se podstiče.
56

I šesto, ignorisanje postojećeg domaćeg i/ili odomaćenog

leksičkog fonda, tako što se engleske reči koje je nekako mogu-
će pročitati na srpskom (prvenstveno su to one latinskog i staro-
grčkog porekla) redovno preuzimaju s pripadajućim engleskim
značenjem, bez obaziranja na to da li u srpskom već postoji neka
druga reč istog ili sličnog značenja. Time se direktno doprinosi
nastanku inercijskih sinonima, koji su semantički nepotrebni i
zbog toga neopravdani; npr. implementation postaje eimplementa-
cija umesto sprovođenje ili realizacija (više o tome videti u Po-
glavlju 11).
5.3. Novi varijetet srpskog jezika: anglosrpski
Gorenavedeni, brojni nenavedeni i svakim danom sve no-

viji i noviji primeri pružaju osnovu da se konstatuje nastajanje
jednog novog i specifičnog varijeteta srpskog jezika, koji bi se
mogao podvesti pod domen sociolekta. Zasnovan, s jedne stra-
ne, na nepotpunom i nedovoljnom poznavanju pravila leksičkog i
gramatičkog sistema, te principa upotrebe u konkretnoj situaciji,
kako engleskog tako i srpskog jezika, a, s druge strane, na intui-
tivnom pristupu jeziku, prema savršeno individualnom i savršeno
neujednačenom jezičkom osećanju i znanju pojedinca, po prin-
cipu ‘sam svoj autoritet’, ovaj sociolekt, u svom prototipskom
ispoljavanju, svojstven je urbanim, obično dvojezičnim, ljudima
mlađe generacije, započetog a nezavršenog obrazovanja, koji
svoju jezičku i drugu kulturu stiču uglavnom putem popularnih
mas-medija. Hibridni jezik kojim se oni, ali ne samo oni, služe, i
koga oličava sindrom milenijumske bube, može se nazvati jedino
anglosrpskim jezikom: to je vrsta srpskog jezika koji (sve više)
odstupa od svojih normi i (sve više) biva upotrebljavan prema
normama engleskog jezika – „zahvaljujući”, u prvom redu, povr-
šinskim prevodiocima. Treba naglasiti i to da se anglosrpski jezik
ne manifestuje samo na nivou leksike, nego i na svim drugim
nivoima (više o tome videti u Poglavljima 6, 7 i 17). Valja, među-
tim, imati na umu da anglosrpski nikako ne obuhvata svaki uticaj
57

engleskog jezika na srpski, nego samo ono što čini neopravdane

i objektivno nepotrebne inovacije nastale pod uticajem norme iz
engleskog jezika.
U anglosrpski jezik, pored „inovacija” neposredno proi-
steklih iz sindroma milenijumske bube, spadaju još dve pojave
indirektno povezane s ovim sindromom: prva je nezaustavljiva
upotreba anglicizama koji, povrh svega, u pisanim tekstovima sve
češće ostaju grafološki, pa i morfološki, neadaptirani, dok drugu
pojavu čini napadno i nekontrolisano umetanje – svuda i na sva-
kom mestu – engleskih reči, najčešće u proizvoljnom grafološ-
kom i fonološkom obliku (više o tome videti u Poglavljima 6, 7
i 17).
Na kraju, koliko će – i da li će (a hoće) – anglosrpski jezik
bujati u budućnosti ne zavisi ni od engleskog ni od srpskog je-
zika, nego isključivo od svesti o tome da prevođenje – bilo koje
vrste teksta! – ne može biti ničija uzgredna delatnost i, još više,
da prevoditi ne može svako ko „voli” ili „perfektno zna” engleski,
jer razume „sve” što se govori u filmovima, a da pri tom raspolaže
gotovo nikakvim stručnim znanjem o tome šta su to pravila siste-
ma i principi upotrebe engleskog jezika, pravila sistema i principi
upotrebe srpskog jezika, jezička norma i mogućnosti ogrešenja o
nju, šta je to tekst, prevođenje, prevod, kontrastivna analiza, šta je
to upotreba rečnikâ, gramatika, enciklopedija, interneta, itd. Sve
dok ove činjenice ne postanu kristalno jasne onima koji se podu-
hvataju prevođenja, a još više onima koji ih angažuju, dotle će
nam milenijumske bube i njihovi potomci i dalje praviti društvo.
Štaviše, nije teško zamisliti da se, tokom „prirodnog i sponta-
nog” razvoja našeg jezika, štamparske greške u perspektivi počnu
nazivati ‘štamparskim bubama’, a da se promašeni ulazak u 21.
vek i 3. milenijum, u svetu gromoglasno najavljivan za 1. januar
2000. godine, uskoro još gromoglasnije proglasi za milenijumsku
grešku, odnosno milenijumsku bubu, pošto je stvarni (reprizni?)
ulazak padao tek na dan 1. januara 2001. A kako je posredi uistinu
krupna opštekulturna, pre nego jezička, greška, toj bubi svakako
bi više pristajao naziv ‘milenijumska bubetina’.
58

6. Anglicizmi u našoj svakodnevnoj praksi
Ciljevi ovog priloga su trojaki: prvo, da se kritički sagleda

upotreba anglicizama u našoj svakodnevnoj praksi; drugo, da se
ukaže na uzroke i posledice takve prakse; i treće, da se ponude
rešenja koja će doprineti napuštanju te prakse i popravljanju na-
stalog stanja. Pod terminom anglicizam ovde se podrazumevaju
dve vrste jezičkih jedinica: u uobičajenom značenju termina, an-
glicizam predstavlja opštu reč ili vezanu morfemu (tj. prefiks ili
sufiks) iz engleskog jezika koja se upotrebljava u srpskom (npr.
bodibilder, eks-), s različitim stepenom integrisanosti u njegov si-
stem. Ali, u ponešto neuobičajenom značenju termina, anglicizam
čini i reč, sintagma ili rečenica u srpskom jeziku čija upotreba
odražava i/ili sledi normu engleskog jezika – ortografsku, fono-
lošku, gramatičku, semantičku ili pragmatičku (npr. kratka priča,
podignuti sankcije, Mogu li da vam pomognem?). Međutim, na-
zivi proizvoda, firmi i lokala, te televizijskih i radio emisija i ru-
brika, publikacija i manifestacija, poput Image Center, Irish Pub,
Go Play: Around the City ili Men’s Health, u čijem se sastavu
mogu javiti ne samo opšte reči nego i lična, geografska i druga
imena iz engleskog jezika, imaju status između anglicizma i an-
glofonog ili pseudoanglofonog vlastitog imena. Anglicizmima se
ne smatraju jednokratne ili povremene interpolacije iz engleskog
jezika, kao što su by the way, Yes!! ili Best of..., budući da one
(još) nisu postale deo sistema srpskog jezika.
U analizi koja sledi anglicizmi se posmatraju u javnoj upo-
trebi: u medijima i spontanom govoru, na uličnim natpisima i
reklamnim panoima. Kao što naslov i prva rečenica uvijeno na-
goveštavaju, rezultati istraživanja otkrivaju stanje koje je daleko
59

od zadovoljavajućeg – štaviše, ono bi trebalo da bude povod za

ozbiljno promišljanje i preispitivanje celokupnog odnosa prema
jeziku i jezicima u našoj sredini.
Metafora koncentričnih začaranih krugova poslužiće ovde da
se slikovito predstave i opišu činioci zatečenog neveselog stanja.
Krugovi su koncentrični jer svaki od njih utiče na onaj naredni,
dok su začarani zbog toga što izlaz iz njih kao celine, ali i delova,
uopšte nije lak i jednostavan – mada jeste moguć, o čemu će biti
govora u drugom delu ove rasprave.
6.1. Šta čini koncentrične začarane krugove?
CENTAR KRUGOVA = POJEDINAC. Kao i u svim aspek-

tima upotrebe jezika, i ovde ključna uloga pripada pojedincu koji
se jezikom služi. (Termin ‘pojedinac’ koristi se u svom generič-
kom značenju i stoga obuhvata ne samo pojedince nego i poje-
dinke.) Ukoliko je taj pojedinac obrazovan tako da ima razvijenu
jezičku osetljivost i istančanost, može se očekivati da će redovno
voditi računa o valjanosti jezika koji proizvodi i u pisanoj i u go-
vorenoj formi. Međutim, ukoliko to nije slučaj, pojedinac se osla-
nja uglavnom na svoju intuiciju, baratajući jezikom po ličnom
nahođenju, po svom savršeno individualnom i savršeno neujed-
načenom jezičkom osećanju, a po principu ‘sam svoj autoritet’.
Čak i površnim posmatranjem uzoraka jezika u javnoj upotrebi
nije teško ustanoviti da su „osećajni” korisnici jezika znatno broj-
niji od onih jezički osetljivih i istančanih. Za njih jezička norma,
nažalost, predstavlja tek mrtvo slovo na papiru.
Kao dokaz nedoslednosti i nebrige za kvalitet javno napisane
i izgovorene reči, kojim najviše upravlja slučajnost, neka poslu-
ži samo nekoliko najupadljivijih primera – tipova nemarnosti i
neznanja iz mnoštva kome smo svakodnevno i svugde izloženi
(prvonavedeni oblik je onaj u skladu s postojećom normom):
potpredsednik, podpredsednik, potpretsednik, podpretsednik, pot-
presednik, podpresednik; rukovodilac, rukovodioc; (mi) bismo, bi
smo, bi; g. X, gosp. X, g-din X, gospodin X; sve, svo (vreme);
60

Porodično blago, Porodično Blago; MENJAČNICA, MENjAČNI-

CA; instinkt, instikt; protestovati, protestvovati; Džud Lo, Džad
Lou; Nju Hempšir, Nju Hempšajr, Nju Hempšajer, Nju Hemšir,
itd. Ovim primerima svakako treba dodati i sve teorijski moguće
permutacije u pisanju datuma, proizvoljnosti u pisanju velikih i
malih slova kao i sastavljenog i rastavljenog pisanja reči, poigra-
vanja sa znacima interpunkcije, te ostalo „biserje” (više o tome
videti u Poglavlju 4). Šta se tek može očekivati na planu upotrebe
reči iz stranih jezika, u prvom redu iz engleskog, za koju trenut-
no i ne postoji prihvaćena norma, niti se taj problem sistematski
obrađuje u sklopu nastave bilo srpskog bilo engleskog jezika?
U nastavku, biće detaljnije osvetljena uloga „osećajnih” po-
jedinaca upravo u kontekstu najnovije upotrebe anglicizama u
našem jeziku, sagledana kroz šest koncentričnih krugova, koji se
postepeno povećavaju i zahvataju srazmerno sve veći i veći pro-
stor sa sve ozbiljnijim i ozbiljnijim posledicama.
1. KRUG: POVRŠINSKO PREVOĐENJE. Zasnovano na
krnjoj/lažnoj dvojezičnosti stečenoj bogaćenjem osnovnoškol-
skog i, možda, srednjoškolskog znanja putem pasioniranog sluša-
nja i imitiranja engleskog jezika koji proizvode različiti likovi na
televiziji i filmu, a da se pri tom u stvarnosti valjano ne poznaje ni
engleski ni srpski, površinsko prevođenje predstavlja vrlo raspro-
stranjenu tehnologiju prevođenja među laicima. Njegovu suštinu
čini mehaničko preslikavanje forme, a odskora i njeno čisto pre-
pisivanje (uz mogućnost dodavanja i ponekog gramatičkog sufik-
sa), s ciljem da „prevod” bude što manje udaljen od originala (više
o tome videti u Poglavljima 5 i 16). Ovaj pristup prevođenju, van
svake sumnje, najodgovorniji je za lansiranje anglicizama, ali ni-
šta manje i engleskih interpolacija u srpskom, koji se potom me-
dijskim ponavljanjem šire i na kraju bivaju prihvaćeni od strane
dobrog dela jezičke zajednice. Principe površinskog prevođenja
moguće je definisati na sledeći način, pri čemu sarkastičan ton u
formulacijama nije slučajan i namera mu nije da nasmeje:
61


poruci.
Iz gornjeg opisa može se zaključiti da je značenje u povr-

šinskom prevođenju – protivno svim teorijama prevođenja – po-
tisnuto duboko u drugi plan, uz dominaciju onog osnovnog, do-
slovnog i najčešćeg, a ponekad je i u potpunosti istisnuto. Otuda
ni najmanje ne treba da začudi činjenica da u ovom pristupu nema
razmišljanja o tome da li u srpskom jeziku već postoji odgovara-
juća reč za pojam izražen engleskom rečju (npr. sprovođenje ili
realizacija umesto implementacija za englesko implementation),
nema razmišljanja o tome kako bi se dati sadržaj iz engleskog
jezika mogao izraziti primenom domaćih sredstava (podmornica
bi danas prilično verovatno bila preuzeta kao submarin, subma-
rina, sabmarin ili sabmarina, polazeći od engleskog submarine),
a nema razmišljanja ni o tome da li je „prevod” u duhu srpskog
jezika, tj. u skladu s pravilima njegovog sistema i principima upo-
trebe, i da li uopšte ima smisla (npr. slobodna carinska prodavni-
ca, od engleskog duty-free shop, predstavlja besmislicu, budući
da free ovde nema veze sa slobodom nego s odsustvom ili nepo-
stojanjem nečega – u konkretnom slučaju, to su carinske dažbine;
otuda se radi o bescarinskoj prodavnici) (više o tome videti u
Poglavljima 5 i 16).
2. KRUG: KVANTITET PREUZIMANJA. Bez ikakvog
preterivanja može se ustvrditi da se radi o nezaustavljivoj bujici,
koja ima sva obeležja hronične jezičke anglomanije. Naime, ne
postoji bilo kakva zapitanost oko toga šta je stvarno potrebno i
62

opravdano preuzeti – važno je samo da to bude iz engleskog jezi-

ka (a za ostalo ćemo lako). Teško je naći oblast u kojoj angliciz-
mi – što potrebni i opravdani, što nepotrebni i neopravdani – ne
obiluju: računarstvo, ekonomija, trgovina, bankarstvo, medicina,
saobraćaj, sport, zabava, muzika, film, umetnost, omladinska
(sup)kultura, pri čemu se stiče utisak da uskostručne terminolo-
gije nekih od ovih oblasti ne bi mogle postojati bez anglicizama.
Štaviše, nedavnim uvođenjem proizvoda pod nazivom energy
milk engleski je, pomalo neočekivano, zašao i u domen osnovnih
životnih namirnica. Sledeći korak mogao bi biti posebna vrsta
hleba, koji niti goji niti se suši, koji bi se zvao superbread i koji
bi odmah dobio tri izgovorna oblika – /superbred/, /superbrid/ i,
naravno, /superbread/.
Prava su retkost nazivi najnovijih proizvoda, firmi i lokala,
kao i reklamni slogani, u kojima nema bar nečega iz engleskog
jezika. Obično su to jednosložne i dvosložne reči, uglavnom iz
osnovnoškolskog fonda znanja, tako birane da sadrže „prestižna”
slova x, y, w i q. Slično je i s nazivima televizijskih i radio emisija
i rubrika, publikacija, manifestacija, itd.
3. KRUG: KVALITET PREUZIMANJA. Od kvantiteta gori
je samo kvalitet preuzimanja anglicizama, koji se nedvosmisle-
no nalazi u znaku nekontrolisane stihije i svojevrsne narodne
etimologije. Ovo zbog toga što se adaptacija, u najvećem broju
slučajeva, vrši bez sistema, bez osmišljenosti, bez obaziranja na
eventualnu normu i bez ikakve zapitanosti kako treba neku reč
napisati, izgovoriti ili menjati po padežima, dok se i ono malo
raspoloživih jezičkih priručnika ili ne koristi ili se za njih uop-
šte i ne zna. Konkretna adaptacija uveliko zavisi od slučajnosti
i od znanja, umenja, snalažljivosti i odgovornosti pojedinca, pri
čemu neka rešenja odslikavaju totalno nepoznavanje elementarne
pismenosti. Pored toga, vrlo često se javlja nekoliko nasumičnih
pisanih i/ili izgovornih varijacija jednog izvornog oblika, s malim
izgledima da neka od njih postane ustaljena i, što posebno treba
da zabrine, s još manjim izgledima da se postavi pitanje, sebi ili
drugima, koja je među tim varijacijama ispravna i kojoj bi stoga
trebalo davati prednost u upotrebi (npr. nekoliko godina nakon
63

početka evro-ere i uprkos preporuci Odbora za standardizaciju

srpskog jezika da novu valutu kod nas treba zvati evro, a ne euro,
potonji oblik je u finansijsko-trgovačko-privrednim krugovima
postao gotovo pravilo). Terminima kontaktne lingvistike (up.
Filipović 1986), od jednog engleskog modela (npr. synthesizer)
nastaje nekoliko srpskih prelaznih i privremenih kompromisnih
replika (sintesajzer, sintisajzer), ali retko kad jedna od njih uspe
da se izdvoji i nametne kao jedinstvena, postojana i trajna replika.
U celini posmatrano, ako se može reći da svakodnevnu prak-
su adaptacije ličnih imena i prezimena iz engleskog jezika u srp-
skom karakteriše moto ‘Piši kako hoćeš, čitaj kako ti odgovara!’
(više o tome videti u Poglavljima 8 i 9), onda za adaptaciju an-
glicizama važi princip ‘Piši kako hoćeš, čitaj kako ti odgovara, a
sa značenjem šta bude!’. Naime, kao što je već spominjano, po-
vršinsko prevođenje naglasak stavlja na formu, prvenstveno onu
ortografsku, ne obazirući se na to da li ta forma nešto znači – i šta.
Na taj način, adaptacija anglicizama (u oba smisla navedena na
početku) zahvata u prvom redu ravan pravopisa, uz mestimične
primese gramatike i rudimentarne semantike. Raspon adaptacija
obuhvata sledeće osnovne postupke:
• doslovno prepisivanje originala, što je zapravo nulta adap-

tacija (npr. e-mail od e-mail);
• modifikovano, tj. uprošćeno, skraćeno ili iskvareno, pre-
pisivanje originala (npr. mount bike od mountain bike);
• proizvoljna transkripcija originala, uz eventualno dodava-
nje srpskih gramatičkih sufiksa (npr. puzle, pazle, pazla,
puzzla od puzzle), koja se redovno susreće i pri ispisi-
vanju anglofonih i pseudoanglofonih naziva proizvoda,
firmi i lokala, te televizijskih i radio emisija, publikacija
i manifestacija, kroz primenu sva tri dosad navedena po-
stupka – samostalno ili u kombinaciji (dovoljno je priseti-
ti se svih varijacija u pisanju reči commerce, café i express
u nazivima firmi odnosno lokala);
• preslikavanje engleskih reči, struktura i značenja u srpske
reči i strukture (npr. lude krave od mad cows, kratka priča
64

od short story, služiti kaznu od serve a (prison) sentence,

Mogu li da vam pomognem? od Can I help you?). Ovom
praksom, koja je slikovito nazvana ‘sindrom milenijum-
ske bube’, anglicizmi se uvode na mala vrata, preko do-
maćih jezičkih sredstava, uz jasnu tendenciju istiskivanja
doskora uobičajenih i standardnih reči i struktura za izra-
žavanje datog sadržaja (više o tome videti u Poglavlju 5).
4. KRUG: ŠUM U KOMUNIKACIJI. Neodmerenim kori-

šćenjem anglicizama „osećajni” pojedinac, u ulozi prevodioca,
pisca ili govornika, u potpunosti zanemaruje primaoca svoje po-
ruke, tj. čitaoca, slušaoca ili gledaoca, ne hajući mnogo za to da
li će određenu reč ili čitavu poruku primalac uspeti valjano, ili
uopšte, da interpretira. Recimo, suočen s rečju distance learning,
koja je izgovorena na engleskom u sklopu jednog televizijskog
intervjua vođenog, naravno, na srpskom jeziku, kako može da re-
aguje prosečan gledalac? Posebnu pažnju privlači deo vesti proči-
tane nedavno na televiziji, koja glasi Za poslednji tender konkurs
će biti raspisan uskoro, i koja svedoči o tome da tvorac ove izjave,
kao pošiljalac poruke, nije siguran u to šta govori, nesvestan da
je zapravo ustvrdio kako će za poslednji konkurs konkurs biti ras-
pisan uskoro. Gde je ovde briga za prosečnog gledaoca? Ili, kako
će u prodavnici jedan dedica, koji u školi nikad nije učio engleski,
usmeno tražiti, kao pošiljalac poruke, omiljeni keks svoje unuke,
čiji mu je naziv prethodno napisan, sada kao primaocu poruke,
kao Cookies? (Setimo se, usput, Čkaljine odlične parodije u seriji
„Vruć vetar”, kad su ga ukućani poslali da kupi body lotion.)
Ovakav egocentričan odnos prema ostalim, „nep(r)osvećenim”,
korisnicima jezika narušava grajsovski princip kooperativnosti i
uzrokuje nastanak šuma u komunikaciji.
Naime, ukoliko primalac nije dvojezičan, i to u znatnoj meri,
a po mogućstvu i opremljen najnovijim obimnim jednojezičnim
rečnicima engleskog jezika (ovo zbog toga što nemali broj ovako
upotrebljenih reči ne spada u anglicizme, koji bi se našli u reč-
niku anglicizama, nego u interpolacije i/ili nazive iz engleskog),
prinuđen je da poruku odgoneta kako zna i ume, a pošto su po-
65

sredi mahom neprozirne reči, koje predstavljaju neologizme u

njegovom leksičkom fondu, postupak interpretacije retko kad us-
peva do kraja (up. Panić 2006). Takve praznine utiču na okrnjenu
interpretaciju poruke, tek u obrisima ili opštim naznakama, pri
čemu nosioci stvarne informacije (u gornjim primerima, distance
learning i tender) ostaju u većoj ili manjoj meri nepoznati. Ote-
žana, a ponekad i sasvim onemogućena, komunikacija dovodi,
ne bez osnove, do odbojnosti i otpora prema svim rečima stranog
porekla, koje većina neupućenih smatra nerazumljivima, a često
i neizgovorljivima. Suština davnašnjeg problema „stranih” reči
kod nas (i ne samo kod nas) krije se upravo u postojanju ovakvog
trajnog šuma u komunikaciji.
5. KRUG: PARALELNA OBIČAJNA NORMA. Nasuprot
uobičajenoj praksi da se svi elementi iz jezika-davaoca (ovde, en-
gleskog) prilagođavaju normi jezika-primaoca (ovde, srpskog),
odskora se uočava obrnuta situacija – da se norma jezika-pri-
maoca počinje pomerati u pravcu norme jezika-davaoca. Jedan-
put lansiran oblik ili način upotrebe jezika, višestrukim, obično
nesvesnim, ponavljanjem u medijima i drugde, vremenom biva
prihvaćen kao običajna norma od strane predstavnika jezičke za-
jednice, u prvo vreme onih jezički nedovoljno osetljivih a potom
i ostalih. U svakodnevnoj upotrebi srpskog jezika tako dolazi do
pojave paralelne običajne norme, koja se ispoljava tako što se
uvezena običajna norma, ona pod uticajem engleskog jezika, pri-
menjuje paralelno s postojećom propisanom normom i ujedno se
nadmeće s njom, uz izvesnu tendenciju da ona uvezena prevlada,
mahom kod „osećajnih” korisnika jezika. Na taj način javlja se
zametak postepene promene norme u srpskom jeziku.
Sve ove promene, doduše, čine relativno malu grupu, ali su
njihovi uzorci u svakodnevnoj praksi vrlo učestali, svakim da-
nom sve brojniji i otuda izuzetno napadni i upadljivi. Opisanim
promenama norme zahvaćeni su svi jezički nivoi, a najistaknutije
njihove manifestacije biće pobrojane u nastavku (više o tome vi-
deti u Poglavlju 7).
66

Na nivou pisanja:
• briše se načelo transkripcije elemenata iz stranih jezi-
ka, naročito u tekstovima na latinici, a sve više i ćirilici:
e-mail (prepisivanje originala), web sajt, shoping centar
(modifikovano prepisivanje originala);
• svi članovi u višečlanim nazivima, naslovima i adresama
pišu se velikim početnim slovima;
• nazivi meseci i dana, naročito u sklopu datuma, pišu se
velikim početnim slovima;
• sati, minuti i sekunde odvajaju se dvotačkom.
Na nivou izgovora:
• višecifreni brojevi izgovaraju se brojka po brojku, odvoje-
no ili grupisano: Rezolucija 1244 kao /1-2-4-4/ ili /12-44/,
Boing 767 kao /7-6-7/;
• adrese na internetu izgovaraju se prema engleskim vred-
nostima slova, koje su često proizvoljno pomešane s vred-
nostima domaćih slova: w u sklopu www... kao /dabl-ju/
ili /dabl-ve/ ili samo /ve/;
• domaći akronimi izgovaraju se prema engleskim vredno-
stima slova;
• reč ili naziv napisan na engleskom jeziku izgovara se u
prevodu na srpski: Strategic Marketing kao /strateški
marketing/, Image Center kao /imidž centar/.
Na nivou gramatike:
• imenica ispred druge imenice javlja se u funkciji determi-
nativa: internet veza, streč pantalone;
• i engleski i domaći akronimi ostaju nepromenljivi u pade-
žima: promocija novog DVD, prelaz kod JAT;
• strukturne dopune: kontaktirati nekoga, konsultovati ne-
koga, avioni za i iz Pariza.
Na nivou semantike:
• uvode se inercijski sinonimi, koji su semantički neoprav-
dani i zbog toga u jeziku nepotrebni, s tendencijom da
anglicizam vremenom potisne ili istisne ustaljenu doma-
ću reč (više o tome videti u Poglavljima 11 i 12): tender
=konkurs, tribunal =sud, implementacija =sprovođenje,
67

=realizacija, monitoring =praćenje, =kontrola, =nadzor,

fokusirati (se) =usredsrediti (se), =koncentrisati (se),
=usmeriti (se), autorizovani diler =ovlašćeni prodavac,
bord =odbor, =upravni odbor, kuler/cooler =ventilator,
=hladnjak, ribon =traka;
• uvodi se polisemija, davanjem novih značenja domaćim
rečima kroz ignorisanje formalnih lažnih parova (ta nova
značenja biće označena simbolom ‘+’): relaksacija +la-
bavljenje, +popuštanje, trening +obuka, +obučavanje,
+osposobljavanje, locirati +pronaći, masivan/masovan
+snažan, +ogroman;
• uvodi se polisemija, davanjem novih značenja domaćim
rečima kroz ignorisanje sadržinskih lažnih parova: ohra-
briti +podstaći, +podržati, pokrivati +izveštavati o/s(a),
naslovi +najvažnije vesti.
Na nivou pragmatike:
• upotreba uvezenih diskursnih formula u situacijama kada
za njih postoje odgovarajuće i ustaljene domaće formule:
Mogu li da vam pomognem? =Izvolite?, Ne pušite! =Pu-
šenje zabranjeno!, =Zabranjeno pušenje!, Mislite o tome.
=Razmislite (o tome).
Ovde još treba napomenuti i to da su posledice sindroma
milenijumske bube posebno podmukle, jer prekompozicija po-
stojećih reči, sintagmi i rečenica u srpskom jeziku s dodeljenim
engleskim značenjima ne onemogućava komunikaciju, nego je
samo usporava – na sličan način kao kod interpretacije neologi-
zama. Zbog toga mnogi u ovakvim slučajevima i ne primećuju
postojanje stranog uticaja. No, nesumnjivo najdrastičniji primer
promene norme oličen je u promeni konceptualizacije: u jednom
„prevedenom” filmu devojka se hvali svojoj prijateljici kako ju
je momak zaprosio i kaže Pitao me je da se udam za njega, pre-
slikavanjem engleskog He has asked me to marry him. Ovim
prevodilačkim poduhvatom dodirnuta je ona tačka, koliko god
zasad mala i naizgled beznačajna, u kojoj jezik-davalac preuzima
jezik-primalac ili, možda još bolje, jezik-primalac dopušta da ga
68

preuzme jezik-davalac, time što mu je nametnuo sopstveni način

poimanja i izražavanja stvarnosti.
6. KRUG: HIBRIDIZACIJA SRPSKOG JEZIKA. Kao
krajnja posledica svih nabrojanih pojava, primetno je nastajanje
jednog novog i specifičnog varijeteta srpskog jezika, koji bi se
mogao podvesti pod domen sociolekta. U svom prototipskom
ispoljavanju, ovaj novi sociolekt svojstven je urbanim, obično
dvojezičnim, ljudima mlađe generacije, započetog a nezavršenog
obrazovanja, koji svoju jezičku i drugu kulturu stiču uglavnom
putem popularnih medija. Hibridni jezik kojim se oni, a ponekad
i ne samo oni, služe, može se nazvati jedino anglosrpskim jezi-
kom: to je vrsta srpskog jezika koji (sve više) odstupa od svojih
normi i (sve više) biva upotrebljavan prema normama engleskog
jezika (više o tome videti u Poglavljima 5 i 7). Međutim, treba
naglasiti kako anglosrpski nikako ne obuhvata svaki uticaj en-
gleskog jezika na srpski, nego samo ono što čini neopravdane i
objektivno nepotrebne inovacije nastale pod uticajem norme iz
engleskog jezika.
U svetlu svega što je do sada rečeno, postaje nužno da se
preispita status engleskog jezika u našoj (i ne samo našoj) sredini,
s obzirom na to da nije više samo strani jezik, nije ni drugi, a nije,
naravno, ni maternji jezik, iako ima pojedina – različito ispolje-
na i izražena – svojstva svakog od pomenuta tri tipa. Očigledno
je da sveprisutnost engleskog jezika kao stranog, ali i njegova
sveuticajnost na domaće (maternje) jezike širom sveta proizvodi
suštinski nov kvalitet, koji zahteva uspostavljanje i četvrte kate-
gorije – pod nazivom odomaćeni strani jezik (više o tome videti
u Poglavlju 2).
6.2. Kako izaći iz koncentričnih začaranih krugova?
Da bi se moglo izaći – ili, za početak, da bi se moglo krenuti

s izlaženjem – iz navedenih koncentričnih začaranih krugova, u
nastavku će biti predložena nekolika rešenja, grupisana u okviru
šest koraka (koji, uzgred, nisu u korelaciji sa šest krugova). S
69

obzirom na ograničenost prostora, ovde će ih biti moguće pred-

staviti samo u naznakama.
Kao osnovni cilj mora se postaviti iskorenjivanje nedoučeno-
sti, nehajnosti i diletantizma „osećajnih” pojedinaca u pristupanju
problemima jezika i lingvistike, te u svakodnevnom postupanju s
jezikom, kako srpskim tako i stranima – u prvom redu, u mediji-
ma. Jedini pravi način da se navedeni cilj ostvari, kroz podizanje
opšteg nivoa jezičke kulture, izgrađivanje stavova o jeziku, te ra-
zvijanje svesti o postojanju jezičke norme i nužnosti poštovanja
te norme, jeste isključivo obrazovanje – i to ne samo ono u školi
nego i, možda još više, ono van škole.
Pre svega, mora se svima (zainteresovanima) doturiti do sve-
sti da maternji jezik jeste opšte dobro, ali to ne znači da ga svako
može koristiti i krčmiti kako hoće, na isti način kao što se, recimo,
fudbal ne može igrati kako ko hoće, bez poznavanja i poštovanja
pravila. Isto tako, mora postati jasno da postoje profesije koje si-
stematski utiču, ili mogu da utiču, na formiranje jezičkih navika
javnosti i da stoga pripadnici tih profesija nisu obični nego poseb-
ni korisnici jezika, koji nose posebnu odgovornost za valjanost
izgovorene i napisane reči. U kategoriju posebnih korisnika jezi-
ka, koji moraju vladati odgovarajućim jezičkim znanjem, spadaju
– pored jezičkih i lingvističkih stručnjaka – učitelji, nastavnici i
profesori svih predmeta i na svim nivoima, zatim novinari, vodi-
telji, spikeri i urednici, potom grafički i likovni dizajneri, tvorci
reklamnih slogana, osobe za odnose s javnošću, i, nipošto na po-
slednjem mestu, prevodioci – svih vrsta tekstova i sa svih jezika.
Kada je, međutim, reč o samoobmanjujućem „perfektnom”
znanju engleskog jezika i krnjoj/lažnoj dvojezičnosti, nastaloj
uglavnom tokom pohađanja odabranih kurseva na maloekran-
skom i velikoekranskom univerzitetu, a bez bilo kakvih formal-
nih dokaza o znanju, mora postati „perfektno” jasno da je takvo
znanje ravno znanju nadrilekara, pri čemu i jedno i drugo imaju
vrlo slične (i „perfektno” predvidljive) posledice. Predlozi koji
slede pokušaće da ukažu na to kako bi se moglo i trebalo pristu-
piti osmišljenom menjanju i popravljanju sumornog stanja u ovoj
oblasti.
70

1. KORAK: KONTAKTNA JEZIČKA KULTURA. Da bi

srpski jezik mogao uspešno da se uhvati u koštac sa sve većim
prilivom jezičkog materijala iz engleskog jezika, neophodno je
da dobije razrađenu standardološku strategiju, koja je (a) teorij-
sko-metodološki utemeljena na savremenim lingvističkim i so
ciolingvističkim principima, (b) jednostavno i jednoznačno obra-
zložena, (c) pregledno i efektno izložena, (d) lako naučljiva, i (e)
obavezujuća u praksi. Takva strategija, nastala saradnjom struč-
njaka za srpski i strane jezike, predstavljala bi temelj za izgradnju
kontaktne jezičke kulture, tj. jezičke kulture koja se specifično
tiče kontakata između srpskog i stranih jezika, i koja bi omogući-
la doslednu upotrebu elemenata iz stranih jezika u srpskom – uk-
ljučujući ne samo reči, nego i lična, geografska i institucionalna
imena, kao i svakovrsne nazive (više o tome videti u Poglavlju
15). Ne treba posebno ni isticati da bi kontaktna jezička kultura
činila sastavni deo opšte jezičke kulture (koju opisuje i razmatra
Bugarski 1997b, 1997c). Glavni zadaci ovako zamišljene kontak-
tne jezičke kulture bili bi sledeći:
• Umesto dosadašnje segregacije elemenata iz stranih jezi-

ka, oličene u neobrazloženom i nedomišljenom osnovnoš-
kolskom i srednjoškolskom zahtevu ‘Izbegavajte strane
reči i služite se domaćim zamenama!’, treba se okrenuti
integraciji tih elemenata u sistem srpskog jezika, posma-
trajući ih iz perspektive srpskog kao jezika-primaoca, a ne
iz perspektive stranog, jezika-davaoca.
• Za reči: postaviti kriterijume za utvrđivanje onih koje su
semantički opravdane i potrebne, jer, popunjavajući lek-
sičke i/ili pojmovne praznine, obogaćuju leksički fond i
izražajnost srpskog jezika; zatim postaviti opšte principe
i posebna pravila za adaptaciju tih reči na nivou ortogra-
fije, fonologije, morfosintakse, semantike i stilistike; i na
kraju, dovesti ih u vezu s postojećim rečima i uspostaviti
odgovarajuće smisaone odnose među njima.
• Za lična, geografska, institucionalna i ostala imena: posta-
viti opšte principe i posebna pravila za njihovu adaptaciju
71

na nivou ortografije, fonologije, morfosintakse i, gde je to

moguće i potrebno, semantike.
Naravno, jezičku normu nije dovoljno samo izgraditi, nego
ju je nužno i predavati u školi, naučiti, negovati, ali i redovno
primenjivati u praksi. Za sve to potrebno je izraditi prateće priruč-
nike s teorijskom obradom relevantnih pitanja i problema, koji su
primereni pojedinim grupama ciljnih korisnika. Od podjednake
važnosti jeste sastavljanje raznovrsnih rečnika s praktičnom pri-
menom teorijskih postavki standardizacije. Značajan pomak ka
savremenom sagledavanju odnosa prema „stranim” rečima pred-
stavljaju teorijski i praktično orijentisani prilozi u zborniku O
leksičkim pozajmljenicama (Plankoš 1996). Pokušaj standardiza-
cije i kodifikacije upotrebe novijih anglicizama u srpskom jeziku,
koja uključuje i preporuke za ortografsku, fonološku i morfosin-
taktičku adaptaciju, učinjen je u projektu Du yu speak anglosrp-
ski? Rečnik novijih anglicizama (Vasić, Prćić, Nejgebauer 2001).
Celovit sistem ortografske i fonološke adaptacije ličnih imena i
prezimena iz engleskog jezika u srpskom ponuđen je i primenjen
u Novom transkripcionom rečniku engleskih ličnih imena (Prćić
1998), a geografskih imena u Englesko-srpskom rečniku geograf-
skih imena (Prćić 2004).
2. KORAK: NASTAVA SRPSKOG JEZIKA. Da pismenjaci,
koji su trenutno u blagoj prednosti, ne bi pobedili, maternji jezik
se mora predavati na svim nivoima, počev od osnovne i srednje
škole pa sve do jezičkih i – zašto da ne – nejezičkih fakulteta,
svugde s jasnim ciljevima, primerenim programima i prilago-
đenim fondom časova. Kada je reč o osnovnoj i srednjoj školi,
opšte ciljeve trebalo bi da čine: (a) učenje i negovanje pismeno-
sti i usmenosti, (b) ispravljanje i doterivanje onoga što je ranije
usvojeno van škole (ponekad i u samoj školi), s naglaskom na je-
zičkoj upotrebi a ne na jezičkom sistemu, i (c) razvijanje svesti o
jezičkoj normi i navike da se osmišljeno i redovno koriste rečnici
i drugi priručnici.
Osim toga, da bi se zastupljenost jezika i književnosti u
srednjoškolskoj nastavi mogla izjednačiti, neophodno je, bar u
gimnaziji, razdvojiti sadašnju nastavu maternjeg jezika na dva
72

predmeta, s dva profesora – Srpski jezik i kultura izražavanja, te

Književnost. Za prvi predmet obaveznu literaturu činili bi: Uvod
u opštu lingvistiku (Bugarski 1996a), Srpski jezik na kraju veka
(Radovanović 1996), Pravopis srpskoga jezika – priručnik za
škole (Pešikan, Jerković, Pižurica 2001) i Rečnik jezičkih nedou-
mica (Klajn 1997), dok bi se u funkciji domaće lektire, kao povod
za analizu i diskusiju, mogle koristiti brojne rasprave o jeziku I.
Klajna (1978, 1980, 1994, 1998, 2000, 2004) i izabrani napisi u
stručnim časopisima kao što je Jezik danas.
Nastava tako koncipiranog predmeta, pored pravopisa i gra-
matike, morala bi, na svim nivoima, znatno više pažnje posvetiti
semantičkim i pragmatičkim problemima, tj. značenju i upotrebi
reči i rečenica u kontekstu, služeći se primerima koji su pažljivo
odabrani iz živog, savremenog, autentičnog jezika štampe, radi-
ja, televizije, književnosti, filma, muzike i spontanih razgovora, i
koji su stoga bliski i prijemčivi mladima. Ovde bi se onda moglo
naći mesta i za osvrt na upotrebu anglicizama i ostalih „stranih”
reči u srpskom jeziku, uključujući i transkripciju ličnih i geograf-
skih imena, pri čemu bi ponuđena rešenja bila, naravno, konkret-
nija i korisnija od onog ‘Izbegavajte strane reči i služite se doma-
ćim zamenama!’ (više o tome videti u Poglavljima 9, 10, 17 i 18).
Širina i dubina obuhvaćenog materijala bile bi saobražene uzrastu
učenika odnosno studenata. Treba napomenuti i to da se ova pita-
nja trenutno ne nalaze u programima za nastavu bilo srpskog bilo
engleskog jezika, mada nije poznato zbog čega.
3. KORAK: NASTAVA ENGLESKOG JEZIKA. Nikada se
engleski jezik na ovim prostorima nije više učio i još više preda-
vao kao sada, ali se nikad površnije nije znao. Razloga za to ima
nekoliko, među kojima je najvažniji ranije pominjano samoob-
manjujuće verovanje da svako ko je u stanju da kako-tako razume
govorni engleski jezik s televizije i filmova, automatski može dr-
žati i privatne i školske časove, a da pri tom ne raspolaže bilo ka-
kvim stručnim teorijsko-metodološkim i pedagoškim znanjem, i,
što je još gore, nikakvim formalnim kvalifikacijama – osim „lju-
bavi” prema engleskom jeziku i, valjda, deci čije horizonte žele
na taj način da „proširuju”. Nečuveno je da se nekome dopušta da
73

predaje engleski jezik (ili bilo koji drugi predmet, uostalom) bez
propisane diplome jezičkog fakulteta, baš kao što bi bilo savršeno
nezamislivo da se nekome ko nema propisanu pilotsku dozvolu
poveri da upravlja avionom punim putnika! („Ima li pilota u avi-
onu?!”)
U tom smislu, nakon krajnje potrebnog, i nadajmo se vrlo
skorog, popravljanja opšteg kvaliteta nastave engleskog jezika,
sistematska pažnja morala bi biti posvećena, naročito u gimnaziji i
na fakultetu: (a) problemima osmišljenog i kreativnog prevođenja
sadržine, koje je dijametralno suprotno pukom mehaničkom pre-
slikavanju forme, (b) relevantnim aspektima kontrastivne analize
engleskog i srpskog jezika, i (c) kontaktima između engleskog i
srpskog jezika. I u ovom slučaju, gradivo bi bilo kvantitativno i
kvalitativno prilagođeno ciljnoj grupi učenika odnosno studenata.
4. KORAK: KVALIFIKACIJE PREVODILACA I PREDA-
VAČA. Za razliku od gotovo svih ostalih struka, prevođenje, a
sve više i predavanje engleskog jezika retka su zanimanja za koja
se nužno ne traže formalni pisani dokazi o znanju i sposobnosti
kandidata, pa tako nije retka pojava da se prevodi i predaje „na
časnu reč” ili „na lepe oči”, vrlo često kao uzgredno, dopunsko
ili relaksaciono zanimanje, obično u slobodnom vremenu. To je
van svake sumnje zapanjujuća, ponižavajuća i nedopustiva prak-
sa, koja se izruguje ne samo čitavom konceptu studija jezika i
lingvistike kao jedne važne naučne discipline, nego i jezičkim i
lingvističkim stručnjacima te ozbiljnim i savesnim studentima, a
u isto vreme umnogome obesmišljava trud velikog broja vrednih
i odgovornih profesora stranih jezika. Zašto bi se neko mučio,
kao da nam se poručuje, (najmanje) četiri godine da stekne diplo-
mu filozofskog ili filološkog fakulteta, kada može bezbrižno da
„radi” na osnovu samouverene izjave „Perfektno govorim engle-
ski!”? Rezultati takve nakazne prakse više su nego poznati i više
nego jasni – uz ostalo, ona je i iznedrila gore opisano površinsko
prevođenje i sve što ono sa sobom nosi. Bilo bi, uzgred, intere-
santno istražiti da li postoji još neko zanimanje ili struka koja je u
tolikoj meri omalovažena i degradirana kao pomenute dve.
74

Međutim, od toga je možda bitnije da se razmotre sledeća pi-

tanja: ukoliko neko nije stekao diplomu jezičkog fakulteta, čime
taj neko prilikom zapošljavanja ili angažovanja može objektivno
da dokaže svoje znanje stranog jezika? I još preciznije, vrstu i
stepen tog znanja? A svoju sposobnost za prevođenje sa stranog
jezika – opet najviše engleskog? Odgovor je vrlo kratak: osim
svedočanstava koja se izdaju nakon polaganja ispita za proveru
stepena znanja stranog jezika u organizaciji stranih kulturnih cen-
tara, drugih načina za sada nema. Očigledno je da ovaj problem
iziskuje zakonsku regulativu, kojom bi se propisalo i uvođenje
stručnog ispita za prevodioce, uz mogućnost biranja između tri
usmerenja, s odgovarajuće prilagođenim sadržajem ispita – op-
šteg, naučno-stručnog i književno-umetničkog.
5. KORAK: JEZIČKO OSPOSOBLJAVANJE MEDIJSKIH
POSLENIKA. Hteo to neko priznati ili ne, uticaj medija na kon-
kretnu jezičku zajednicu, jezičku i opštu kulturu, ali i sam jezik je
ogroman, budući da publika upija, ponavlja, prenosi i na taj na-
čin, što svesno što nesvesno, širi sve što se tamo izgovori i napiše.
Otuda medijski poslenici sigurno spadaju u posebne korisnike
jezika, koji sistematski utiču, ili mogu da utiču, na formiranje
jezičkih navika javnosti, pa stoga nose posebnu odgovornost za
valjanost izgovorene i napisane reči, uporedivu s odgovornošću
učitelja, nastavnika i profesora. Da bi mogli uspešno da pišu
i govore biranim – a ne nasumičnim – jezikom, koji je, uz to,
primeren konkretnoj temi i situaciji, novinari, voditelji, spikeri,
urednici i ostali treba neizostavno da budu kvalitetno jezički os-
posobljeni – pre svega, u pogledu pisane i govorne norme srpskog
jezika, a onda, u skladu s prirodom svog posla, moraju posedova-
ti i aktivno znanje najmanje jednog svetskog jezika. Osim toga,
dobro osposobljena i opremljena, a po mogućstvu i višejezička,
lektorska služba mora postati obavezna u svim medijskim ku-
ćama, bez obzira na njihovu veličinu. I na kraju, neophodno je
izraditi sveobuhvatan – i, što je najvažnije, obavezujući – jezički
priručnik za medije, mahom u formi rečnika, s kratkim, jasnim i
jednoznačnim preporukama vezanim za sve relevantne aspekte
upotrebe srpskog jezika, uključujući i elemente iz stranih jezika.
75

Kao vrlo dobro polazište za takav priručnik mogu poslužiti Srp-

ski jezički priručnik (Ivić, Klajn, Pešikan, Brborić 2004) i Rečnik
jezičkih nedoumica (Klajn 1997).
6. KORAK: MEDIJSKO POPULARISANJE JEZIČKIH PI-
TANJA. Glavni cilj ove trajne i dobro osmišljene akcije trebalo
bi da bude podizanje nivoa opšte jezičke kulture i pismenosti kod
zainteresovanih čitalaca, slušalaca i gledalaca, naročito mladih,
kao i svesti o nužnosti upotrebe jezika – u svim njegovim aspek-
tima – prema normi, koja se mora naučiti, znati i redovno pri-
menjivati. Svakodnevnim ukazivanjem na konkretne probleme,
podstaknute u prvom redu pitanjima same publike, te davanjem
jasno obrazloženih i efektno ilustrovanih odgovora, sadašnje sta-
nje bi se relativno brzo moglo pomeriti nabolje. Za početak, bilo
bi sasvim dovoljno da se u dnevnim novinama, na radiju i televi-
ziji uvedu rubrike – otprilike u istom prostornom ili vremenskom
obimu kao što je sada dodeljen sveprisutnom horoskopu – pod
(radnim) naslovom „Dnevni jezički savet” ili „Nije teško znati
srpski”. To bi već bio krupan napredak u odnosu na rubrike tipa
„Pisma čitalaca” i „Među nama”, gde se jezička pitanja, kao po
pravilu, nalaze u istoj ravni s pitanjima vezanim za pse lutali-
ce, letnje zaprašivanje komaraca i neodbacivanje lanjskog snega
pred ulazima u zgrade.
76

7. Anglosrpski svuda oko nas
Engleski je danas nesumnjivo prvi jezik svetske komunika-

cije. Pored svoje globalne sveprisutnosti u svojstvu prvog (ma-
ternjeg), drugog i stranog jezika, engleski vrši i snažan uticaj na
domaće (maternje) jezike koji s njim dolaze u kontakt, na njihove
govornike i na njihovu kulturu. Poslednjih desetak i više godina
svedoci smo prave eksplozije priliva svega i svačega iz engleskog
jezika kod nas (i ne samo kod nas), jedinstvenog jezičkog, socio-
loškog i kulturološkog fenomena koji je poprimio sva obeležja je-
zičke anglomanije i postao veoma prepoznatljiv statusni simbol
u očima svojih „angloljubivih konzumenata”. To čini da engleski
više ne bude čisto strani jezik (kao što su to francuski, nema-
čki, italijanski i ruski), nego je odskora postao odomaćeni stra-
ni jezik, zbog svoje lake audio-vizuelne dostupnosti, uz pomoć
savremenih tehnoloških dostignuća (poput satelitske i kablovske
televizije i radija, kompjutera, interneta) i zbog svog dvojnog
usvajanja, koje se odvija i van škole, delimično nalik usvajanju
maternjeg jezika, i unutar školskog sistema (više o tome videti u
Poglavlju 2).
Kao odomaćeni strani jezik engleski u srpskom (i drugim
jezicima) ima novu funkciju dopunskog jezika, koja se ostvaruje
na tri načina: prvo, engleski se javlja unutar srpskog, preuzima-
njem reči, npr. milkšejk, pripejd ili prepaid, teflonski non-stick ti-
ganj, sintagmi ili rečenica, npr. što je pre moguće od as soon as
possible, Mogu li da vam pomognem? od Can I help you?, Moje
ime je… od My name is…, te drugih jezičkih običaja, kao što
su pravopisni ili izgovorni, o kojima će biti govora niže; drugo,
engleski se javlja pored srpskog, kada oba jezika nastupaju isto-
77

vremeno, npr. u filmovima s titlovanim prevodom, u oglasima na

engleskom i srpskom u domaćim dnevnim novinama, u nazivima
domaćeg proizvoda Medeno srce i Honey Heart (iako bi pravil-
nije bilo Honey Hearts); i treće, engleski se javlja iznad srpskog,
kada je potonji jezik potisnut u celosti, npr. u oglasima samo na
engleskom u domaćim dnevnim novinama, u nazivu domaće fir-
me Strategic Marketing, u nazivu domaćeg keksa Cookies, u
natpisu Christmas Sale (iako malim slovima) u izlozima doma-
ćih prodavnica.
Jedna od najupadljivijih i najbitnijih posledica sve brojni-
jih uticaja engleskog jezika na srpski, koja proističe iz njegove
funkcije dopunskog jezika, jeste postepena hibridizacija srpskog
jezika. Tako nastala tvorevina može se nazvati, pomalo šaljivo
ali nažalost prikladno, anglosrpskim jezikom. Pod ovim se po-
drazumeva jedan nov sociolekt, svojstven urbanim, koliko-toliko
dvojezičnim, ljudima mlađe generacije, započetog a nezavršenog
obrazovanja, koji svoju jezičku i drugu kulturu stiču uglavnom
putem popularnih medija. Ova hibridna i spontana tvorevina
predstavlja vrstu srpskog jezika koji (sve više) odstupa od svojih
jezika. Međutim, neophodno je naglasiti da se pod anglosrpski
jezik nikako ne podvodi svaki uticaj engleskog jezika na srpski,
nego samo ono što čini neopravdane i nepotrebne inovacije nasta-
le pod uticajem engleske norme.
7.1. Kako se anglosrpski ispoljava?
Anglosrpski se ispoljava u razvijanju paralelne običajne

norme u srpskom jeziku, zbog uticaja norme iz engleskog i ne-
dovoljnog poznavanja propisane norme u srpskom, pri čemu po-
stoji izvesna, ali jasna, tendencija da uvezena norma postepeno
prevlada u svakodnevnoj upotrebi. Ovo se prvenstveno odnosi
na pisanje i govor medija, a potom i na ulične natpise, reklamne
panoe i slogane, nazive najnovijih proizvoda, firmi, lokala i ma-
nifestacija, te naslove publikacija, televizijskih i radio emisija i
78

rubrika. Rasprostranjenost anglosrpskog jezika iz dana u dan sve

je veća, tako da se može ustvrditi kako se njegovi uzorci nalaze
– u punom značenju reči – svuda oko nas. Pomeranjem norme
zahvaćeni su svi nivoi srpskog jezika. Iako sve uočene tendencije
nemaju podjednaku učestalost, u nekim slučajevima anglosrpska
„norma” uzela je tolikog maha da se kod pojedinih (grupa) ljudi,
naročito onih jezički nedovoljno osetljivih, smatra već potpuno
prirodnom i prihvatljivom. U nastavku, slede uzorci anglosrpske
običajne norme, koji će biti navedeni po jezičkim nivoima i ista-
knuti izdignutim slovom a ispred samog primera.
Pravopis
• Briše se načelo transkripcije elemenata iz stranih jezi-

ka, naročito u tekstovima na latinici, a sve više i ćirilici:
a
e-mail (umesto imejl), aroaming (um. roming), aweb sajt ili
a
Web sajt (um. vebsajt).
• Svi članovi višečlanih naziva institucija, organizacija,
kompanija, itd. pišu se velikim početnim slovima: Mati-
ca aSrpska (um. Matica srpska), Jugoslovensko aDramsko
a
Pozorište (um. Jugoslovensko dramsko pozorište).
• Svi članovi višečlanih naslova/naziva umetničkih (knji-
ževnih, likovnih, muzičkih, filmskih i dr.) dela, televizij-
skih i radio emisija, te naziva novina i časopisa, itd. pišu
se velikim početnim slovima: Porodično aBlago (um. Po-
rodično blago), Politikin aZabavnik (um. Politikin zabav-
nik).
• Svi članovi višečlanih adresa pišu se velikim početnim
slovima: Ulica aProleterskih aBrigada (um. Ulica pro-
leterskih brigada), Bulevar aOslobođenja (um. Bulevar
oslobođenja).
• Nazivi dana u nedelji i meseci u godini, naročito u sklopu
datuma, pišu se velikim početnim slovima: u aNedelju, 10.
a
Maja (um. u nedelju, 10. maja).
• Izvedenice od ličnih imena i prezimena pišu se velikim
početnim slovom: ovogodišnji aNobelovci (um. ovogodiš-
79

nji nobelovci), volim aSpilbergovske spektakle (um. volim

spilbergovske spektakle).
• Pridevi izvedeni od geografskih imena i imena nacija pišu
se velikim početnim slovom: skok aBritanske funte (um.
skok britanske funte), kursevi aŠpanskog jezika (um. kur-
sevi španskog jezika).
• U višecifrenim brojevima radi razdvajanja hiljada piše se
zarez: a96,000 dinara (um. 96.000 ili 96 000 dinara).
• Između sati, minuta i sekundi piše se dvotačka: Film poči-
nje u a22:30 (um. u 22.30).
• U decimalnim razlomcima piše se tačka: a30.25% (um.
30,25%), a92.5 MHz (um. 92,5 MHz), pri čemu se ova
„decimalna tačka” bez izuzetka izgovara kao /zapeta/,
/zarez/ ili /koma/ (!).
• Datumi se pišu ili bez tačaka iza dana i/ili meseca i/ili
godine, ili se oni međusobno razdvajaju kosom crtom: 1.
5. a1995 ili a1 maj 1995 ili a1 / 5 / 1995 (um. 1. 5. 1995. ili
1. V 1995. ili 1. maj 1995.).
• Godine predstavljene arapskim ciframa pišu se bez tačke:
ulazak u a2000 godinu (um. u 2000. godinu).
• Latinički natpisi pišu se bez dijakritičkih znakova: aBO-
ZICNO SNIZENJE CENA (um. BOŽIĆNO SNIŽENJE
CENA), aCajanka bez secera (um. Čajanka bez šećera).
• Reči i afiksi stranog porekla, naročito iz engleskog, u la-
tinici se pišu sa slovima x, y, w, q, koja, stogo uzev, ne
spadaju u abecedu srpskog jezika: aSex i grad (um. Seks
i grad), amaximalan (um. maksimalan), sa aex-yu prostorâ
(um. s bivših jugoslovenskih prostora).
• Domaći glasovi pišu se engleskim kombinacijama slova:
a
Chachak (um. Čačak), amashinerija (um. mašinerija).
Izgovor
• Višecifreni brojevi izgovaraju se brojka po brojku, odvo-

jeno ili grupisano: Rezolucija 1244 kao a/1-2-4-4/ ili a/12-
44/ (um. /1244/), Boing 767 kao a/7-6-7/ (um. /767/).
80

• Adrese na internetu izgovaraju se prema engleskim vred-

nostima slova, koje su često proizvoljno pomešane s vred-
nostima domaćih slova: w u sklopu www... kao a/dabl-ju/
ili a/dabl-ve/ ili najčešće samo /ve/ (ovo potonje verovatno
po nemačkoj normi, pri čemu se ispušta iz vida opštepo-
znata činjenica da su w i v dva različita slova) (um. /dubl-
ve/), a spoj co.yu kao /co-tačka-ju/ ili /ko-tačka-ju/ (um.
/ce-o-tačka-ipsilon-u/ ili /co-tačka-ipsilon-u/).
• Ovde treba spomenuti i pojavu da se reč ili naziv napisan
na engleskom jeziku izgovara u prevodu na srpski: coffee
kao /kafa/ (um. /kofi/), Strategic Marketing kao /strateš-
ki marketing/ (um. /stratidžik marketing/), Image Center
kao /imidž centar/ (um. /imidž senter/).
Gramatika
• Imenica ispred druge imenice javlja se u pridevskoj funk-

ciji: astreč pantalone (um. pantalone od streča), anana čaj
(um. čaj od nane).
• Obrtanje redosleda imenice i ličnog ili geografskog ime-
na u nazivima institucija i organizacija: aDžon F. Kenedi
biblioteka (um. Biblioteka Džon (F.) Kenedi), aStanford
univerzitet (um. Stanfordski univerzitet ili Univerzitet
Stanford).
• Spojevima ličnog imena i prezimena sufiksi se dodaju
samo na poslednji element: film aČarli Čaplina (um. film
Čarlija Čaplina), aBil Gejtsova kompanija (um. kompani-
ja Bila Gejtsa).
• I engleski i domaći akronimi ostaju nepromenljivi u pa-
dežima: saradnja sa aUNICEF (um. sa UNICEFom ili sa
Unicefom), privatizacija u aJAT (um. u JATu ili u Jatu).
• Pogrešan odabir predloga: Pušenje je štetno aza zdravlje
(um. po zdravlje), Hvala vam aza informaciju (um. na in-
formaciji), Izvini aza ono (um. zbog onoga).
• Strukturne dopune: kontaktirati anekoga (um. kontaktira-
ti s nekim), konsultovati anekoga (um. konsultovati se s
81

nekim), asa ili bez diplome (um. sa diplomom ili bez nje),
avioni aza i iz Pariza (um. avioni za Pariz i iz Pariza).
Semantika (uz napomenu da svi primeri koji se ovde i drugde

navode nisu obavezno poreklom iz engleskog jezika, ali se u srp-
skom javljaju pod njegovim uticajem)
• Zbog nedovoljnog poznavanja značenja reči, nastaju iner-

cijski sinonimi, koji su semantički neopravdani, jer ne
unose uočljiv značenjski kontrast, s tendencijom da angli-
cizam vremenom potisne ili sasvim istisne ustaljenu do-
maću ili odomaćenu reč (više o tome videti u Poglavljima
11 i 12): atender =konkurs, atribunal =sud, abord =odbor,
=upravni odbor, aimplementacija =sprovođenje, =reali-
zacija, aharmonizacija =usklađivanje, =usaglašavanje,
a
evaluacija =vrednovanje, =ocenjivanje, aedukacija =ob-
razovanje, =osposobljavanje, alicenca =dozvola, asertifi-
kat =svedočanstvo, =diploma, =uverenje, atenzije =na-
petosti, =zategnutosti, aspekulacije =nagađanja, amonito-
ring =praćenje, =kontrola, =nadzor, akasting ili acasting
=audicija, amenadžment =poslovodstvo, =rukovodstvo,
=uprava, amenadžer =direktor, =šef, =upravnik, aimporter
=uvoznik, aautorizovani diler =ovlašćeni prodavac, akola-
teralna šteta =uzgredna šteta, =pobočna šteta, aegzil =iz-
gnanstvo, =progonstvo, ababun =pavijan, areptil =gmiza-
vac, afokusirati (se) =usredsrediti (se), =koncentrisati (se),
=usmeriti (se), afederalni =savezni, arezidencijalni =stam-
beni, aeks- ili aex- =bivši, ako- =sa-/su-, aVau! ili aWow! =A-
-u!, =Oho!, =Opa!. aSertifikacija nije, međutim, imala šta
da potisne ili istisne, pošto se malo ko potrudio da sazna
da se ovde radi o zvaničnoj potvrdi.
• Zbog nedovoljnog poznavanja značenja reči i ignorisa-
nja formalnih lažnih parova, razvijaju se nova značenja
domaćih ili odomaćenih reči, koja će ovde biti označena
simbolom ‘+’: adefinitivno +zasigurno, +zacelo, +izve-
sno, adepartman +katedra, +odsek (na fakultetu) (ovo je,
82

uzgred, i lep primer za anglofrankosrpski jezik, gde je

anglicizam adaptiran prema francuskom izgovoru), aeko-
nomija +privreda, arelaksacija +labavljenje, +popuštanje,
a
asocijacija +pridruživanje, aadministracija +vlada, ako-
pija +primerak, atrening +obuka, +obučavanje, +osposo-
bljavanje, alocirati +pronaći, akontrolisati se +obuzdati se,
a
originalan +prvobitan, apozitivan +konstruktivan, amasi-
van ili amasovan +snažan, +ogroman, aSilikonska dolina
+Silicijumska dolina.
• Zbog nedovoljnog poznavanja značenja reči i ignorisanja
sadržinskih lažnih parova, razvijaju se nova značenja do-
maćih ili odomaćenih reči, koja će takođe biti označena
simbolom ‘+’: aohrabriti +podstaći, +podržati, apokrivati
+izveštavati o/s(a), aiskustvo +doživljaj, anaslovi +najvaž-
nije vesti, akratka priča +pripovetka, aslučaj +predmet,
+proces, +parnica.
• Zbog nedovoljnog poznavanja značenja reči, javljaju se
istoznačni tautološki spojevi: ahotdog viršla (barena ko-
basica) =viršla viršla viršla, afokus težišta =težište teži-
šta, Za poslednji atender konkurs će biti raspisan usko-
ro =konkurs konkurs, asamit na vrhu =sastanak na vrhu
na vrhu, asvemirski spejs-šatl =svemirski svemirski šatl,
a
Golfski zaliv =Zalivski zaliv.
• Ovde treba spomenuti i pomorskog istraživača Kristifora
Kolumba, kome je u novijim udžbenicima geografije ime
naprasno promenjeno u aKristofer Kolumbo. Ako se ovaj
„trend” nastavi, možda će u budućnosti naši učenici sluša-
ti o tome kako je Ameriku otkrio aKristofer aKolambus ili
a
Kolumbus, što bi ih moglo navesti na to da pomisle kako
se radi o nekom Britancu ili čak Amerikancu (!).
Pragmatika
• Upotreba uvezenih diskursnih formula u situacijama kada

za njih postoje sasvim odgovarajuće i ustaljene domaće
formule: aMoje ime je… (um. Ja sam… ili Zovem se…),
83

a
Mogu li da vam pomognem? (um. Izvolite?), aPričaj mi
(nešto) o tome! (um. Meni kažeš/pričaš? ili Ma, šta (mi)
kažeš!), aJeste li dobro? (um. Jeste li se povredili / udarili
/ posekli?), aO, moj Bože! (um. Gospode Bože! ili Gos-
pode!), aNe pušite! (um. Zabranjeno pušenje! ili Pušenje
zabranjeno!), aMislite o tome! (um. Razmislite (o tome)!),
a
Mogu li da vas vidim na trenutak? (um. Mogu li da raz-
govaram s vama?), aVi gledate Vesti… (um. Gledate Ve-
sti…), aUživajte! (um. Prijatna zabava!), aby the way (um.
uzgred (budi rečeno) ili usput).
No, nesumnjivo najdrastičniji primer promene norme u srp-

skom jeziku oličen je u promeni konceptualizacije: u jednom
„prevedenom” filmu devojka se hvali svojoj prijateljici kako ju
je momak zaprosio i kaže joj aPitao me je da se udam za njega,
preslikavanjem engleskog He has asked me to marry him. Ovim
prevodilačkim „poduhvatom” dodirnuta je ona tačka, koliko god
zasad mala i naizgled beznačajna, u kojoj engleski, kao jezik-da-
valac, preuzima srpski, kao jezik-primalac, ili, možda još bolje,
jezik-primalac dopušta da ga preuzme jezik-davalac, time što mu
je nametnuo sopstveni način poimanja i izražavanja stvarnosti.
7.2. Kako je anglosrpski nastao?
Sve gore navedene pojave posledica su preuzimanja materi-

jala iz engleskog jezika bez ikakvog sistema, osmišljenosti, oba-
ziranja na eventualnu normu i bez zapitanosti o tome kako neku
reč treba napisati, izgovoriti ili menjati po padežima ili licima,
šta ta reč znači i da li će je neko ko ne zna engleski uopšte uspeti
da razume. Bitno je samo i jedino da forma bude engleska ili da
liči na engleski, pri čemu konkretna adaptacija uveliko zavisi od
slučajnosti (npr. VHS se najčešće izgovara kao /ve-ha-es/, a DVD
kao a/di-vi-di/, što pokazuje da se u novijim pozajmljenicama en-
gleski uzor preslikava znatno više nego u onim nešto starijima),
kao i od znanja, umenja, snalažljivosti i odgovornosti pojedinca,
84

pa se zato jedan isti izvorni oblik neretko javlja u nekoliko nasu-

mičnih pisanih i izgovornih varijacija (npr. euro kao evro, prema
imenu kontinenta, što je i preporučeni oblik kod nas, a znatno
češće kao euro, prema izvornom pisanom obliku), s malim izgle-
dima da neka od njih postane ustaljena i s još manjim izgledima
da se postavi pitanje, sebi ili drugima, koja je među tim varijacija-
ma ispravna i kojoj bi stoga trebalo davati prednost u upotrebi. A
ovo potonje treba posebno da zabrine sve one kojima bi se takva
pitanja mogla i morala postavljati, a ne postavljaju se – naročito
profesore srpskog i engleskog jezika.
Preuzimanje reči (ali i imena) iz engleskog jezika u našoj
svakodnevnoj praksi vrši se po prećutnom principu ‘Piši kako ho-
ćeš, čitaj kako ti odgovara, s gramatikom kako ti volja, a sa zna-
čenjem šta bude!’, zbog čega sve upadljivije počinje da se gubi
razlika između, s jedne strane, pozajmljenica iz engleskog jezika
koje su više ili manje integrisane u sistem srpskog jezika, i, s dru-
ge strane, čisto engleskih reči unesenih bez obličkih promena u
srpski jezik. Raspon adaptacija pri takvom preuzimanju obuhvata
sledeće tipove:
• doslovno prepisivanje originala, što je nulta adaptacija, tj.

njen izostanak: e-mail (od e-mail), roaming (od roaming),
uz eventualno dodavanje srpskih gramatičkih ili leksičkih
sufiksa, što dovodi do hibridnog, englesko-srpskog, pot-
puno nakaradnog pisanja: downloadovati (od download),
softwareski (od software);
• izmenjeno prepisivanje originala: mount bike (od moun-
tain bike), call centar (od call center);
• proizvoljna transkripcija originala (koja može uključiti i
valjane transkripcije), uz eventualno dodavanje srpskih
gramatičkih i leksičkih sufiksa: web sajt ili Web sajt (od
web site), puzle, pazle, pazla, puzzla (od puzzle), kao i sve
moguće varijacije pisanja naziva firmi i lokala koji sadrže
reči commerce, café i express;
• preslikavanje engleskih reči, struktura, značenja i upo-
treba u srpske reči i strukture: milenijumska buba (od
85

millennium bug), lude krave (od mad cows), kratka priča

(od short story), noćna mora (od nightmare), služiti ka-
znu (od serve a (prison) sentence), Mogu li da vam pomo-
gnem? (od Can I help you?), čime se anglicizmi uvode na
mala vrata, preko domaćih jezičkih sredstava, uz tenden-
ciju istiskivanja doskora uobičajenih i standardnih reči i
struktura za izražavanje datog sadržaja.
Ovakvim pristupom uveliko su zanemareni čitaoci, slušaoci

i gledaoci, jer se nimalo ne haje za to da li će određena reč ili
čitava poruka biti valjano, ili uopšte, interpretirana (npr. kuriku-
larna reforma, Naglasak treba da stavimo na distance learning,
twist-off zatvarač). Ukoliko primalac poruke nije u znatnoj meri
englesko-srpski dvojezičan, dolazi do više ili manje okrnjene in-
terpretacije poruke (up. Panić 2006). Pri tome, otežana ili čak sa-
svim onemogućena komunikacija često dovodi do odbojnosti i
otpora prema svim rečima stranog porekla. Suštinu davnašnjeg
problema „stranih” reči kod nas – i ne samo kod nas – predstavlja
upravo to što ih (prosečan) čitalac, slušalac i gledalac ne poznaje
i ne razume, a ne, kako se obično veruje, strano poreklo takvih
reči. Ilustracije radi, reči kao što su burek, kifla, jogurt, čokola-
da, šećer, čaj, kafa, kakao, banana, tramvaj, fudbal, biftek, pica,
viski, vino, i mnoge druge, etimološki su sve stranog porekla, ali
prema njima otpora nema i ne može biti budući da su uspešno
integrisane u sistem srpskog jezika, a ljudi ih dobro poznaju i bez
problema razumeju.
Svakodnevna praksa upravo prikazana u ovom kratkom pre-
gledu ima više uzročnika, od kojih se ističe sledećih deset najbit-
nijih:
(1) opšta marginalizacija važnosti jezika i lingvistike kod

nas,
(2) nebriga i nemar prema srpskom jeziku u javnoj upotre-
bi, naročito onoj medijskoj, tako da je dobar jezik po-
stao privilegija jezičkih stručnjaka, književnika, pesnika
i ostalih zaljubljenika u jezik,
86

(3) nedovoljna naučenost i otuda nedovoljno poznavanje

pravila sistema i principa upotrebe srpskog jezika,
(4) nedovoljna naučenost i otuda nedovoljno poznavanje
pravila sistema i principa upotrebe engleskog jezika,
(5) nastava srpskog i engleskog jezika, naročito u srednjoj
školi, u kojoj se oba ova jezika predaju odvojeno i neza-
visno, ne uzimajući u obzir postojanje englesko-srpskih
jezičkih kontakata,
(6) nepoštovanje i nezainteresovanost za postojeću normu
srpskog jezika, ali i odsustvo svesti o postojanju takve
norme, te povođenje za znatno nametljivijom i dostupni-
jom normom iz engleskog jezika,
(7) površinsko prevođenje s engleskog jezika, oličeno u me-
haničkom preslikavanju forme, uz unošenje minimalnih
strukturnih izmena u original, prostim prenošenjem sve-
ga što se učini iole prenosivim,
(8) poistovećivanje sa stranim uzorima (naročito u nazivima
proizvoda, firmi i lokala),
(9) preuzimanje stranog kulturnog, tehnološkog, naučnog i
drugih obrazaca (naročito u zabavi, modi, reklamiranju i
stručnim terminologijama),
(10) i možda ono najbitnije: obično pomodarstvo – Fema i
Živka ministarka 21. veka.
7.3. Kako ublažiti dalje bujanje anglosrpskog?
Da bi se sprečilo da se sadašnje stanje dalje pogoršava (za šta

postoje realni uslovi) i da bi se ublažile posledice ovakve prakse,
neophodna nam je razrađena standardološka strategija, kontak-
tna jezička kultura, vezana za kontakte između srpskog i stranih
jezika – u prvom redu, engleskog – koja bi omogućila, uz ostalo,
doslednu upotrebu reči iz stranih jezika adaptiranih putem pre-
vođenja i preoblikovanja, te njihovo normirano pisanje, izgovor
i gramatičku promenu (više o tome videti u Poglavlju 15). Za
reči, nužno je pre svega objektivno proceniti koliko je svaka od
87

njih opravdana i potrebna, na sledeći način (više o tome videti u

Poglavlju 10):
• Utvrditi da li već postoji domaća/odomaćena reč ili izraz

za dati strani sadržaj: bord, implementacija i tribunal su
nepotrebne reči, budući da njihovu funkciju već vrše od-
bor i upravni odbor, sprovođenje i realizacija, te sud.
• Utvrditi da li je moguće strani sadržaj prevesti, služeći
se produktivnim leksičkim sredstvima srpskog jezika,
budući da osnovni postupak adaptacije jeste prevođenje,
a ne preoblikovanje: zatezanje lica za fejslifting ili lif-
ting, svemirski avion za spejs-šatl ili šatl, reklamni pano
za bilbord, te teflonski nezagorevajući tiganj za teflonski
non-stick tiganj, odvrtni zatvarač za twist-off zatvarač
(na pivskim flašama), pozivni centar za call centar (kod
operatera mobilne telefonije), čime se neologizmi stva-
raju primenom sopstvenih jezičkih sredstava. Na osnovu
sadašnje prakse može se s visokim stepenom sigurnosti
pretpostaviti da bismo podmornicu, da je kojim slučajem
nedavno izumljena, danas zvali submarin, submarina,
sabmarin i sabmarina (od eng. submarine), dok bi pisaća
mašina bila tajprajter (od eng. typewriter), kao što sada
imamo kompjuter, printer, skener, itd.
• Utvrditi da li strana reč doprinosi izražajnosti srpskog je-
zika, unoseći novo značenje ili novu nijansu značenja: be-
stseler, milkšejk i CD-ROM su opravdane i potrebne reči,
jer izražavaju sadržaj koji se u srpskom drukčije ne može
izraziti, dok be(j)bisiter(ka), đus i kambek donose nove
nijanse i funkcionišu kao hiponimi srpskih reči dadilja,
voćni sok i povratak.
7.4. Zadaci nastave srpskog i engleskog jezika
Za buduću srednjoškolsku i, delom, osnovnoškolsku nastavu

srpskog jezika trebalo bi izvršiti hitnu dopunu Nastavnog plana i
88

programa (na koji se u krugovima njegovih tvoraca odskora jedno

vreme „stručno” upućivalo kao na Kurikulum, sledeći englesko
curriculum) sadržajima vezanim za značenje i konkretnu upo-
trebu reči i rečenica, kao i za sistematski pristup upotrebi reči te
transkripciji ličnih i geografskih imena iz stranih jezika, s poseb-
nim naglaskom na onima iz engleskog, koji će se baviti njihovim
pravopisnim, izgovornim, gramatičkim i semantičko-pragmatič-
kim aspektima. Slično tome, Nastavni plan i program za engle-
ski jezik morao bi biti proširen osnovama kontrastivne analize i
pregledom englesko-srpskih jezičkih kontakata, uz insistiranje na
osmišljenom prevođenju sadržaja teksta, umesto sadašnjeg iner-
tnog i nedoučenog preslikavanja njegove forme.
S metodološkog stanovišta, u sagledavanju opštih i posebnih
pitanja anglosrpskog jezika učenicima bi mogle pomoći sledeće
nastavne i vannastavne aktivnosti – uz nužnu saradnju profesorâ
srpskog i engleskog jezika, s obzirom na to da se nesumnjivo radi
o oblasti koja se tiče oba ova jezika i nastave oba ova jezika:
• analiziranje primera paralelne običajne i propisane norme

u svakodnevnoj praksi, uz isticanje razlika među njima i
ukazivanje na propisanu normu;
• analiziranje formalnih i sadržinskih aspekata upotrebe an-
glicizama i engleskih reči u govoru i pisanju na primerima
koje bi učenici sami prikupili iz tekstova štampe, televi-
zije i radija;
• analiziranje upotrebe anglicizama i engleskih reči u nat-
pisima na firmama i lokalima, u nazivima svakovrsnih
proizvoda, te na uličnim natpisima i reklamnim panoima.
Pri tome, treba istaći da u nastavi i srpskog i engleskog jezi-

ka, naročito u srednjoj školi, izuzetna pažnja mora biti posveće-
na tome da se učenici oduče od prakse pisanja anglicizama bilo
izvorno bilo hibridno, nego da se preusmere ka njihovoj dosled-
noj transkripciji na ćiriličko i latiničko pismo, u skladu s važećom
pravopisnom normom srpskog jezika.
89

8. Engleska imena u našoj svakodnevnoj praksi
William, Rourke, Graham, Harry, Gilbert, Murray,

Humphrey, James, Stone, Crichton, M(a)cDonald, Sullivan,
Duvall, Mancini, Steinbeck, itd., itd. Šta je uslovilo da se ova,
međusobno sasvim nepovezana, imena i prezimena iz engleskog
jezika nađu u jednoj istoj grupi? Na prvi pogled – ništa. Na drugi,
i nešto dublji, pogled – mnogo toga. Razlog se, globalno, može
svesti na okolnost da se sva ona, izgovorena i napisana u našim
tekstovima, po pravilu javljaju u više nasumičnih oblika. Pored
navedenih, sličan tretman redovno doživljavaju i stotine drugih
ličnih imena, prezimena, skraćenih imena i imena odmila, na koje
će se u nastavku kratko upućivati hiperonimom ‘imena’. U cilju
osvetljavanja tog aspekta naše svakodnevne jezičke prakse, ovaj
prilog predstavlja pokušaj da se izvrši – koliko je to moguće – ti-
pologizacija umnoženih nasumičnosti, da se primerima iz stvarne
upotrebe jezika ukaže na asistemičnost kao njenu osnovnu ka-
rakteristiku, te da se zatim ponude i izvesni konkretni predlozi za
ublažavanje i otklanjanje takve prakse.
8.1. Između priželjkivanog i stvarnog stanja
Ovo istraživanje fonološke i grafološke adaptacije engleskih

imena (prvobitno obavljeno između 1988. i 1990. godine, ali za
ovu priliku dopunjeno brojnim novim i „aktuelnijim” primerima)
zasnovano je na korpusu s više od 2500 jedinica, iz sledećih izvora:
sistematski ispisani – (1) Mala enciklopedija Prosveta, 3. izdanje
(1978), (2) Opšta enciklopedija Larousse u 3 toma (1971); nesiste-
matski beleženi – (3) knjige, udžbenici i priručnici iz raznih oblasti,
90

(4) dnevna i nedeljna štampa iz Beograda i Novog Sada, (5) emi-

sije radija i televizije, te titlovani televizijski prevodi iz Beograda,
Novog Sada i Podgorice. Kako bi se izbeglo uključivanje mnoštva
efemernih, jednokratnih adaptacija, u obzir su uzimane samo one
kod kojih se uočeno obeležje ponavlja više puta.
Uz to, neophodno je odrediti i model na osnovu koga će
ovde biti ocenjivane sve prikupljene adaptacije. Naša dosadašnja
normativna literatura, koja u različitom obimu nudi predloge za
adaptaciju engleskih imena, obuhvata u prvom redu (hronološki):
Riđanović 1979; Prćić 1991, 1992, 1998; Pešikan, Jerković, Pi-
žurica 1993. Ne ulazeći ovog puta u upoređivanje pojedinačnih
rešenja, kao verovatno najjednoznačniji i otuda najstroži, ali zato
ne i superiorniji od ostalih, polazište ove analize činiće model
razvijen u radu Adaptacija antroponima iz engleskog jezika u srp-
skohrvatskom (Prćić 1991), koji je ukratko ponovljen u uvodu
Transkripcionom rečniku engleskih ličnih imena (Prćić 1992) i,
uz neznatne izmene, u uvodu Novom transkripcionom rečniku en-
gleskih ličnih imena (Prćić 1998; više o tome videti u Poglavlju
18). Osnovne postavke ovog modela jesu sledeće:
• Strana imena upotrebljena u nekom drugom jeziku imaju

status strane reči, za razliku od pozajmljenica (tj. opštih
reči), koje vremenom dobijaju status domaće reči.
• Isključuje se prevođenje (tačnije, preslikavanje) kao po-
stupak adaptacije, budući da, osim međujezičkih etimo-
loških sinonima, poput Alexander, Peter, Mary, s veći-
nom imena to nije moguće izvesti. Nekada prilično zastu-
pljeno u prevodima književnih dela, te pri upućivanju na
vladare, danas se ovo smatra zastarelim, a aktivno opstaje
još jedino u osnovnoškolskoj nastavi engleskog jezika.
• U engleskom jeziku, uzimaju se u obzir izuzetno složeni i
nepredvidljivi fonemsko-grafemski odnosi, kao i dva glo-
balna načina izgovora – britanski i američki.
• U srpskom jeziku, uzimaju se u obzir distinkcije između
kratkih i dugih naglašenih samoglasnika (dugi samogla-
91

snici prikazivaće se verzalno), s jedne strane, i nenaglaše-

nih samoglasnika, s druge.
• Sistem pravila za adaptaciju zahteva istovremeno pozna-
vanje izgovorenog i napisanog izvornog oblika, pri čemu
se ključnom smatra (transkribovana) fonema, a dopun-
skom grafema koja je predstavlja.
• Prenošenje većine primarno i sekundarno naglašenih
engleskih samoglasnika, kao i suglasnika, uslovljeno je
fonološki, dok je prenošenje nenaglašenih samoglasnika
uslovljeno grafološki.
• Ista fonema engleskog jezika u istom položaju predstav-
ljena istom grafemom dosledno se prenosi istom fone-
mom srpskog jezika, obezbeđujući time standardizaciju
pravila i maksimalno zadržavanje prepoznatljivosti adap-
tiranih imena.
• Ukorenjeni oblici prihvataju se kao izuzeci.
Nažalost, čak i letimična analiza svakodnevnih adaptacija

stranih imena uopšte, a engleskih posebno, otkriva stanje koje se
ne bi moglo kvalifikovati ni kao zadovoljavajuće. Njihovoj upo-
trebi, naime, ne poklanja se gotovo nikakva pažnja. Vrlo često
adaptacija – a samim tim i njen rezultat – zavisi od snalaženja i
dovijanja pojedinca, koji primenjuje sopstvene pristupe, temelje-
ne na različitim principima, uzorima, analogijama i asocijacija-
ma. Oslanjanjem samo na jedan od dva komplementarna oblika
izvornog imena – češće grafološki, ređe fonološki – uz ignorisa-
nje onog drugog, nepredvidljiv i nedosledan međuodnos grafema
i fonema u engleskom jeziku dobija višestruke interpretacije. Ovo
se većinom događa pod svesnim ili nesvesnim uticajem mater-
njeg jezika i svojevrsne narodne etimologije, kao i ranije koliko-
-toliko usvojenih drugih stranih jezika.
Uprkos tome, sve te nasumične varijacije imaju jednu zajed-
ničku posledicu: totalno odsustvo doslednosti, koje neminovno
dovodi do umnožavanja različitih oblika jednog istog imena, od
teksta do teksta, pa i unutar istog teksta. Nemali broj adaptacija
se, pri tom, znatno udaljava od izvornog oblika, a u pojedinim
92

slučajevima u potpunosti gubi svoju prepoznatljivost. Na taj na-

čin, pored stvaranja konfuzije kod (pažljivih) čitalaca, slušalaca
i gledalaca, suočenih s konstantnom dilemom koji je oblik pravi
ili pravilan, narušava se ne samo identitet imena, već indirektno i
identitet samih ličnosti koje ona predstavljaju. Takva praksa, kako
briljantno ocenjuje S. Janković (1979: 12), „u velikoj mjeri stoji
u znaku trenutačne proizvoljnosti, anarhičnog nesnalaženja i gole
improvizacije”. Njene efekte, sasvim sigurno, nije teško pogoditi:
obilje nestandardnosti i neprihvatljivosti. Štaviše, izrazito haoti-
čan tretman engleskih imena kao da se trudi da bude rukovođen
načelom ‘Čitaj kako hoćeš, piši kako ti odgovara!’. U čemu se ta
haotičnost ogleda pokušaće da odgovori tipologija najznačajni-
jih i najreprezentativnijih adaptacijskih rešenja koja odstupaju od
odabranog modela; naravno, to ne podrazumeva da su ga ostala
rešenja sledila ili da nisu proizvod slučajnih okolnosti. Radi bolje
preglednosti, tipologija će biti razvrstana u nekoliko potkategori-
ja, vezanih za različite aspekte odstupanja.
Najbrojnija odstupanja uočavaju se u fonološkoj adaptaci-
ji. S izuzetkom sporadične upotrebe izvornog izgovora od stra-
ne stručnjaka i poznavalaca engleskog jezika, najvećim delom
uslovljena su grafološki i, nešto manje, fonološki. Sva su ranijeg
porekla, ali se pod stalnim i nesmanjenim uticajem analogija jav-
ljaju i dalje. Manji broj je ukorenjen, dok je znatno veći broj onih
s nasumičnom varijacijom jednog ili više zastarelih oblika s onim
sistemskim. Gotovo sva takva odstupanja direktno se odražavaju
i na grafološku adaptaciju prilagođenom ortografijom – odnosno,
na transkripciju.
8.2. Odstupanja u tretmanu pojedinih fonema
Mahom su ranijeg porekla, iz vremena intenziviranja konta-

kata između dvaju jezika, kada se tek privikavalo na strane fone-
me – auditivno ali i vizuelno, neposredno ali i posredovano:
(1) Fonema E/æ/, uvek prikazana grafemom a (prema mode-
lu prenosi se kao grafološki uslovljeno S/a/ Chaplin, kao starije
93

i frekventnije od S/e/, čime se smanjuje broj ukorenjenih izuze-

taka), u brojnim adaptacijama javlja se kao ukorenjeno fonološki
uslovljeno S/e/: Andrew(s), Andy, Ann(ie), Ant(h)ony, Cagney,
Campbell, Candice, Carol, Catherine, Chapman, Dan(ny),
Frank(ie),Franklin,Gladstone,Hank(s),deHavilland,Jack(ie),
Jackson, Janet, Kathleen, Mansfield, Matthew(s), Nancy, Nat,
Sally, Sam(my), Sharon, Stan, Stanley. U ne manje brojnim
adaptacijama nalazi se u nasumičnoj varijaciji sa sistemskim S/a/:
Anderson,Asquith, Barry, Daniel, Hamilton, Harold, Harriet,
Harry, Macintosh, Randolph, Samuel. U svemu tome uočava se
da skraćeni oblici i imena odmila naginju ka S/e/, dok kod punih
oblika postoji kolebanje.
(2) Fonema E/ei/, najčešće kad je prikazana grafemom a, ali
i ostalima (prema modelu prenosi se kao fonološki uslovljeno S
/ej/ Blake), u izvesnom broju adaptacija javlja se uprošćena, po
R. Filipoviću (1960: 43) pod nemačkim uticajem odnosno nači-
nom izgovora, kao ukorenjeno fonološki uslovljeno S/e/ (prvobit-
no /E/), iako se u nekim slučajevima može pretpostaviti i uopšte-
no pogrešno tumačenje grafeme a kao E/æ/, a otuda i S/e/: Bacon,
Chamberlain, Gable, Hastings, Reagan, Sagan, Shakespeare,
Twain, dok se kod nekih javlja u nasumičnoj varijaciji sa sistem-
skim S/ej/: Brady, Gainsborough, Graves, Jacob, James, Mae,
Pater, Rae. U nekoliko adaptacija postoji još nasumična varija-
cija između S/e/, grafološki uslovljenog S/a/ i retkog sistemskog
S/ej/: Abraham, Adrian, Gabriel, Graham, Palin. U svemu tome
uočljiva je umerena tendencija prema sistemskom, naročito kod
novopridošlih imena.
(3) Fonema E/ou/, u jednosložnim imenima i njihovim izve-
denicama, te u višesložnim imenima prikazana grafemom ow
(prema modelu prenosi se kao fonološki uslovljeno S/ou/ Coe,
Snowdon), u izvesnom broju adaptacija javlja se uprošćena, po
Filipoviću (1960: 49) takođe pod nemačkim uticajem, kao uko-
renjeno fonološki uslovljeno S/O/: Cole, Dole, Joe, Poe, ili čak
skraćeno S/o/, iako se i ovde u nekim slučajevima može pretpo-
staviti uopšteno pogrešno tumačenje grafeme o kao E/o/, a otuda
i S/o/: Coleridge, Jones, Soames, dok je kod nekih u nasumič-
94

noj varijaciji sa sistemskim S/ou/: Longfellow, Marlowe, Pope,

Rose, Stone, pri čemu se i ovde uočava izvesna tendencija prema
sistemskom. Pored toga, fonema E/ou/, prikazana grafemom ow,
ponekad se prenosi i kao S/ouv/, zbog pogrešnog tumačenja da
se grafema o izgovara kao S/ou/, a grafema w kao S/v/: Bowie,
Crowe, Lowell, Rowan, Stowe.
(4) Fonema E/ə:r/ (prema modelu prenosi se kao fonološki
uslovljeno S/er/ Churchill, osim ukoliko je predstavljena grafe-
mom (w)or, kada se prenosi kao S/or/ Wordsworth, da bi se
izbeglo izobličavanje imena) u nekim adaptacijama u kojima je
prikazana grafemom ur javlja se kao ukorenjeno kvazi-grafološki
uslovljeno S/ar/ (verovatno pogrešnim tumačenjem da se grafema
u uvek izgovara kao E/a/): Burton, Dewhurst, Hurley, Hurt,
Murphy, Turlington, Turner, ponekad u nasumičnoj varijaciji
sa sistemskim S/er/: Burgess, Murdoch, Sturges, a ređe u nasu-
mičnoj varijaciji grafološki uslovljenog S/ur/ (otuda i Edinburgh)
i sistemskog S/er/: Burr, Coburn. Slično ovome, u većini adapta-
cija u kojima je prikazana grafemom ir javlja se kao ukorenjeno
grafološki uslovljeno S/ir/: Birkin, Firth, Kirk, Kirkpatrick, Sel-
kirk, Shirley, uz povremenu nasumičnu varijaciju sa sistemskim
S/er/: Irvin, Irving, Irwin, Kirby.
(5) Fonema E/ə/ (prema modelu prenosi se grafološki uslov-
ljenom fonemom) pokazuje nesumnjivo najviše kolebanja, po-
gotovo kada grafološki oblik imena ostaje nepoznat: u nekoliko
ukorenjenih adaptacija potpuno je potisnuta, kao posledica elizije
u realizaciji slogotvornih E/n/ i E/l/: Britten /'britən/ > ['britn],
Eden, Garfunkel, Michael, Newton, dok je u ostalima u nasu-
mičnoj varijaciji sa sistemskim, koje se sve više učvršćuje: Au-
den, Eisenhower, Keaton, Mason, Purcell, Russell, Steven(s).
Nadalje, u nekim adaptacijama, kao posledica dijahronijske za-
blude, javlja se kao S/e/, zato što je nekada svako E/ə/, u realiza-
ciji najsrodnije s E/ə:r/, analogijom prenošeno kao S/e/. Međutim,
ova nenaglašena samoglasnička fonema nastala je slabljenjem
svih ostalih, naglašenih, pa je tako više-manje podjednako po-
vezana sa svima, što se jasno očituje po grafemama koje je pred-
stavljaju. Kao ukorenjeno S/e/ javlja se u: Bacall, de Havilland,
95

Montague, Sutherland, Whitaker, ponekad u nasumičnoj vari-

jaciji sa sistemskim. Kod brojnih adaptacija s elementima Mac-,
Mc-, -am, -an, -att, -ham, -land, -man, nasumična varijacija sa si-
stemskim naročito je izražena: Macdonald, McKenzie, William,
Sullivan, Hyatt, Cunningham, Kirkland, Goodman. Na kraju, u
nekoliko adaptacija u kojima je E/ə/ prikazano grafemama u ili ou
javlja se ukorenjeno kvazi-grafološki uslovljeno S/a/ (verovatno i
ovde pogrešnim tumačenjem grafeme u): Mitchum, Ludlum, kod
drugih je u nasumičnoj varijaciji sa sistemskim koje se sve više
učvršćuje: Angus, Augustus, Ferguson, Seamus, dok kod adapta-
cije Aldous postoji nasumična varijacija između kvazi-fonološki
uslovljenog, pogrešno protumačenog kao S/o/ i sistemskoga.
(6) Fonema E/i/ u nenaglašenom položaju, prikazana grafe-
mom e (prema modelu prenosi se kao grafološki uslovljeno S/e/
Eliza), u pojedinim adaptacijama javlja se kao ukorenjeno fono-
loški uslovljeno S/i/:Austen, Berenger, Bridget, Fawcett, Fran-
ces, Guin(n)ess, Hockett, Lauren, Prewett, ili u nasumičnoj va-
rijaciji sa sistemskim: Burgess, Carpenter, Derek, Kitchener.
(7) Fonema E/z/ u finalnom postkonsonantskom položaju,
prikazana grafemom s (prema modelu prenosi se kao grafo-fo-
nološki uslovljeno S/s/ Evans) u malom broju adaptacija javlja
se kao fonološki uslovljeno S/z/: Hymes, Keynes, a ponekad u
nasumičnoj varijaciji sa sistemskim: Evans, Giles, James, Reeves.
(8) Četiri foneme srpskog jezika, koje prema modelu ostaju
neiskorišćene, S/ć, đ, nj, lj/, ipak se primenjuju u nekoliko adap-
tacija. S/ć/ i S/đ/ (prema modelu kao S/č/ i S/dž/) javljaju se pod
uticajem ukorenjenog načina adaptacije italijanskih fonema: S/ć/
je ukorenjeno u prezimenima italijanskog porekla Cimino, Paci-
no, dok je S/đ/ u nasumičnoj varijaciji sa sistemskim u Angela,
Angelica, Anjelica, Julia, Julius (otuda i Los Angeles). S/nj/ i
S/lj/ (prema modelu kao S/n-j/ i S/l-j/) javljaju se kao posledi-
ca intuitivnog prilagođavanja fonološkom sistemu srpskog jezi-
ka, u kome su takvi spojevi gotovo nepoznati, ali i zbog same
transkripcije: S/nj/ je ukorenjeno u svim adaptacijama s nizom E/
nju:/: Newbury, Newcombe, Newman, Nugent (otuda i NewYork
i ostali), dok se S/lj/ javlja ukorenjeno samo u William (prven-
96

stveno, Shakespeare), verovatno pod uticajem najčešće transkrip-

cije izvornog izgovora /'wiljəm/.
8.3. Odstupanja pod uticajem izvornog pisanja
Ranijeg su porekla, iz vremena kada je engleski jezik u ovim

krajevima bio nedovoljno zastupljen, pa su imena (ali i pozaj-
mljenice uopšte), usvajana mahom preko ortografije, bila pre-
nošena svojevrsnom narodnom etimologijom, tj. „onako kako
se pišu”, u stvari po nekom amalgamu improvizovanih pravila
i asocijacija iz ostalih, nešto poznatijih jezika – srpskog, nemač-
kog, francuskog, italijanskog, latinskog, uz potpuno ili delimično
zanemarivanje izvornog fonološkog oblika. Ovakav pristup, s ja-
snim elementima transliteracije, nastavlja se i danas, prvenstveno
kada fonološki oblik iz raznih razloga nije utvrđen, pa se, lini-
jom manjeg otpora, pribegava grafološki uslovljenoj adaptaciji.
Pri tome se većina odstupanja, izuzev onih ukorenjenih, nalazi u
nasumičnoj varijaciji sa sistemskim:
(1) Grafema a(l) uslovljava S/a/: Altman, Archibald, Bal-
sam, Dalton, Daltry, Malden, Waldo kao ukorenjeni (otuda i
Baltimore), Baldwin, Walter (prema modelu kao S/O/).
(2) Grafema (w)a uslovljava S/a/: Swanson, Wanda, War-
ner, Washington, Watt kao ukorenjeni (prema modelu kao S/o/).
(3) Grafema au uslovljava S/au/: Claudia, Laura (prema
modelu kao S/O/), Laurel (prema modelu kao S/o/).
(4) Grafema oa uslovljava S/oa/: Joan kao ukorenjeno (pre-
ma modelu kao S/ou/).
(5) Grafeme ai/ay uslovljavaju S/aj/: Galbraith, Mailer,
Maynard, Mayo (prema modelu kao S/ej/).
(6) Grafeme ei/ey uslovljavaju S/ej/: Eileen, Streisand (pre-
ma modelu kao S/aj/), Keith, Sheila (prema modelu kao S/I/),
Halley (otuda i Sydney) kao ukorenjeno, Dempsey, Harvey (pre-
ma modelu kao S/i/), Reynolds kao ukorenjeno (prema mode-
lu kao S/e/), Seymour kao ukorenjeno (prema modelu kao S/I/),
Eyre kao ukorenjeno (prema modelu kao S/er/).
97

(7) Grafema s uslovljava S/s/: Desmond, Osborn, Osmond,

Oswald, Paisley, te u postvokalskom položaju: Andrews, Brid-
ges, Hugh(e)s, Matthews (prema modelu kao S/z/).
(8) Grafema th uslovljava S/t/: Galsworthy, Rutherford,
Sutherland (prema modelu kao S/d/, pošto su u engleskom to
zvučne foneme).
(9) Grafeme l i b uslovljavaju S/l/ i /b/: Denholm, Holmes,
Lincoln, Malcolm kao ukorenjeni, Lamb, Newcombe (prema mo-
delu se ne prenose).
Nešto kasnije, kada se engleski ovde počeo šire izučavati,
naučena pravila su, verovatno pod utiskom grafo-fonološki do-
slednijih jezika, uopštavana na sve slične primere kod kojih za-
pravo i ne važe, zanemarujući i ovde izvorni fonološki oblik. Pri
tome, i u ovom slučaju, većina se, izuzev onih ukorenjenih, nalazi
u nasumičnoj varijaciji sa sistemskim:
(10) Grafeme i/y(re) uslovljavaju S/ajr/ (tumačenjem da se i
uvek prenosi kao S/aj/): McGuire, McIntyre (prema modelu kao
S/ajer/), Hampshire (otuda i New Hampshire) (prema modelu kao
S/ir/).
(11) Grafeme (r)ew i (r)u uslovljavaju S/jU/ (tumačenjem
da se ew uvek prenosi kao S/jU/): Andrew(s), Brewster, Bruce
(prema modelu kao S/U/).
(12) Grafema a(r) uslovljava S/e/ (tumačenjem da se a uvek
prenosi kao S/e/): Clark, March, Marlowe, McFarlane (prema
modelu kao S/a/).
(13) Grafema ou uslovljava S/u/, a ponekad S/U/ (verovatno
pod uticajem francuskog): Groucho (prema modelu kao S/au/),
Rourke, Seymour (otuda i Melbourne) (prema modelu kao S/o/).
(14) Grafeme aw i au uslovljavaju S/ou/ (verovatno tuma-
čenjem da složena grafema predstavlja i složenu fonemu, te da
S/ou/ „više zvuči engleski”): Hawke, Hawkesworth, Hawks,
Hawn, Kershaw, Law, McGraw, Straw, Thaw, Maud(e) (prema
modelu kao S/O/).
(15) Grafema g(i/y/e) uslovljava S/dž/ (tumačenjem da se g
ispred i/y/e uvek prenosi kao S/dž/): Bonynge, Carnegie, Elgin,
Gibson, Gilbert, Porgy (prema modelu kao S/g/).
98

(16) U transkripciji, pojedine adaptacije, verovatno pod

uticajem izvorne ortografije, prikazuju se bez grafeme j između
grafema i-a, i-e i i-u, u nasumičnoj varijaciji sa sistemskim: Juli-
an – Džulian, Vivien – Vivien, Julius – Džulius (prema modelu:
Džulijan, Vivijen, Džulijus).
(17) Većina adaptacija s prefiksalnim elementom Mac- (i
njegovim varijacijama Mc-, M’, i dr.) prikazuje se, verovatno pod
uticajem izvorne ortografije, ali i zbog nepostojanja dvostruke
kapitalizacije kod nas, odvojeno od glavnog elementa (što često
uzrokuje i razdvojen izgovor), u nasumičnoj varijaciji sa sistem-
skim: McDonald – Mek Donald, McKinley – Mek Kinli (prema
modelu: Makdonald, Makinli).
(18) Adaptacije brojnih prezimena iz drugih jezika u upotre-
bi u engleskom u nasumičnoj su varijaciji sa, znatno češćim, ob-
licima izvedenim na osnovu ortografije i izgovora jezika porekla,
među kojima dominiraju nemački jezik: Bernstein, Dillinger,
Epstein, Loewe, Schlesinger, Stein, Steinbeck, Zimmermann,
Zinnemann (prema modelu kao Bernstajn, Dilindžer, Epstajn,
Lou, Šlesindžer, Stajn, Stajnbek, Zimerman, Zineman), francuski:
Beaufort, Dupont, Duvall, Previn (prema modelu kao Bofort,
Djupont ili Dupont, Duval, Previn) i italijanski: Capote, Iacocca,
Mancini (prema modelu kao Kapote, Ajakoka, Mansini).
8.4. Odstupanja pod uticajem nemačkog jezika
Ranijeg su porekla, iz vremena kada je nemački u ovim kra-

jevima bio među glavnim stranim jezicima, posredstvom koga
su usvajane i reči, pa i pojedina imena, iz engleskog jezika, ali u
obliku adaptiranom prema nemačkom izgovoru. Pored tretmana
već spomenutih fonema E/ei/ i E/ou/, i ostala odstupanja, izuzev
ukorenjenih, u nasumičnoj su varijaciji sa sistemskim:
(1) Fonema E/s/ prikazana grafemom s (prema modelu pre-
nosi se kao fonološki uslovljeno S/s/ Gleason) u nekoliko adapta-
cija javlja se, prema uobičajenom nemačkom izgovoru, kao S/z/,
99

u nasumičnoj varijaciji sa sistemskim: Elsie, Hudson, Morse,

Nelson, Robinson.
(2) Fonema E/a/ prikazana grafemom u (prema modelu pre-
nosi se kao S/a/ Russell) u nekoliko adaptacija javlja se, po Fili-
poviću (1960: 41-42) kao posledica njenog nekadašnjeg pogreš-
nog nemačkog tumačenja i izgovora na način sličan fonemi u reči
schön, zbog čega se prenosilo kao S/e/, a nalazi se u nasumičnoj
varijaciji sa sistemskim, koje je gotovo u potpunosti prevladalo:
Brundage, Humperdinck, Humphrey, Rutherford (otuda i zasta-
reli Buckingham, Butterfly, te pozajmljenice bluff, flush, jum-
per).
(3) Grafema (o/a/e)w u nekoliko adaptacija uslovljava S/ov,
av, ev/, u nasumičnoj varijaciji sa sistemskim: Bowie, Lowell,
Owen(s) (otuda i Glasgow) (prema modelu kao S/ou/), Crawford
(/kravford > kraford/) (prema modelu kao S/O/)/, Ewart (prema
modelu kao S/jU/), Lewinsky (prema modelu kao S/U/.
8.5. Opšta asistemičnost i njene posledice
Nakon ove tipologije najznačajnijih i najreprezentativnijih

odstupanja u fonološkoj i grafološkoj adaptaciji engleskih imena
– koja u isto vreme predstavlja i pokušaj da se konkretno ilustruje
individualno uslovljena opšta asistemičnost, ako ne i antisiste-
mičnost, u celokupnom postupku – treba spomenuti još dve rele-
vantne pojave.
(1) Jedno isto ime, u zavisnosti od vremena kada je preu-
zeto, može imati stariji oblik, često vezan uz određenu ličnost,
i onaj noviji. Tako se, na primer, Clark(e) javlja kao Klerk u
Clark Gable, a kao Klark u Kenneth Clark i Arthur C. Clarke;
Humphrey je Hemfri u Humphrey Bogart, dok je Hamfri u Hu-
bert Humphrey; Isaac je Isak u Isaac Newton, a Ajzak u Isaac
Hayes; Franklin se javlja kao Franklin u Franklin D. Roosevelt
i Benjamin Franklin, a kao Frenklin u Aretha Franklin (izgleda
da se ponekad S/e/ oseća kao modernija, „engleskija” zamena od
S/a/); Morse se susreće kao Morze u Samuel Morse, a kao Mors
100

u Helen Morse; Washington se javlja kao Vašington u George

Washington, a kao Vošington u Denzel Washington.
(2) Imena koja dele izvesna zajednička grafo-fonološka obe-
ležja, mogu imati njihova starija tumačenja kod ukorenjenih, i
ona novija. U ovoj grupi su: Halley Halej prema Ripley Ripli,
Watt Vat prema Watson Votson, Mason Mejsn prema Johnson
Džonson, Burton Barton prema Burt Bert.
Međutim, ovde je neophodno istaći jednu važnu okolnost,
koja je dosad verovatno već očigledna: pomenutu asistemičnost
ne stvaraju ukorenjene adaptacije, već mase nasumičnih varijaci-
ja jednog istog imena, adaptacije „u znaku trenutačne proizvolj-
nosti, anarhičnog nesnalaženja i gole improvizacije”. Ukorenjene
adaptacije čine izuzetke od sistema, koji – poput izuzetaka u osta-
lim aspektima standardizacije i upotrebe jezika (recimo, nepra-
vilna poređenja prideva ili nepravilni oblici glagola) – svojom
nepromenljivošću i razmernom malobrojnošću ne narušavaju
sistem i njegovu komunikativnu funkciju. S druge strane, nasu-
mične varijacije ne mogu se smatrati izuzecima, jer se svojom
brojnošću i nepredvidljivošću ne uklapaju ni u kakav sistem, čak
ni u sistem izuzetaka. Jedina tendencija ka pravilnosti o kojoj bi
se moglo govoriti jeste relativno veća stabilnost suglasničkih fo-
nema, dok one samoglasničke fluidno permutiraju između njih.
Stoga, nasumične varijacije, kao podskup jezika, predstavljaju
antisistem, koji, uzrokujući gubitak prepoznatljivosti u većem ili
manjem obimu, ne samo što otežava, a neretko i onemogućava,
(ozbiljnu) komunikaciju, nego i ceo pojam standardnog jezika
pretvara u apsurd. Do kakvih posledica taj apsurd može dovesti
pokazaće primeri koji slede.
Od svih posledica najteža je, bez sumnje, okolnost što tran-
skripcija, bar što se segmentnih elemenata tiče, sve fonološke
varijacije verno preslikava, prenoseći asistemičnost u trajni(ji),
pisani, oblik. Na taj način, pored postojeće fonološke, nastaje i
otežana grafološka identifikacija datog imena. Tako, pojedina
imena (možda su to ekstremni slučajevi, iako nikako ne i retki)
imaju ovakve adaptacije (prvo je naveden preporučeni oblik, a
onda i ostali): Andrews – Endruz, i Endrus, Endrjuz, Endrjus,
101

Endrijuz, Endrijus; Gibson – Gibson, i Džibson, Gipson, Džip-

son; Murray – Mari, i Marej, Murej, Mjurej; Swayze – Svejzi, i
Svejz, Svajz, Svizi, pa čak i Švajce; William – Vilijam, i Vilijem,
Viljem, Viljam; Crichton – Krajton, i Kričton, Krikton, Krejton
(kurioziteta radi, u jednom nedeljnom TV vodiču svojevremeno
je osvanulo sledeće: „Kričton, Krikton, a po nekima čak i Kraj-
ton”); Rourke – Rork, i Rurki, Rurke, Rurk; Scorsese – Skorseze,
i Skorsiz, Skorsis, Skorciz, Skorcis. No, prestižno mesto rekordera
(trenutno) ponosno drži Graham, s ni manje ni više nego jedana-
est (!) zabeležnih adaptacija, od kojih sve nemaju, na sreću, pod
jednaku frekvenciju: Grejam, i Grejem, Gream, Greem, Grem,
Gram, Graem, Graham, Grahem, Greham, Grehem; preostali
teorijski moguć permutat, Graam, još nije primećen, što ne znači
da negde ipak nije bio upotrebljen.
Koliko pometnje može nastati u praksi kada pri adaptaciji
jednog istog imena nasumična varijacija fonoloških oblika povla-
či za sobom umnožavanje transkripcija (ili je možda obrnuto?),
najbolje se očituje u enciklopedijama i sličnim priručnicima. U
3. izdanju Male enciklopedije Prosveta (1978), na primer, čitalac
nailazi na ovakve odrednice (radi bolje orijentacije, uvek će se
davati i izvorni grafološki oblik): Brewster – Br(j)uster, Disra-
eli – Dizraeli (Dizrejli), Faraday – Faradej (Faradi), Laughton
– Lauton v. Loton, Harvey – Harvi (Harvej), Ramsay – Ramzi
(Remzi), Rockefeller – Rokfeler (Rokefeler). Pored toga, nije ret-
ka pojava da se ime i prezime iste osobe, usled različitih i neujed-
načenih pristupa u dve različite enciklopedije, Maloj enciklopedi-
ji Prosveta (1978) i Opštoj enciklopediji Larousse (1971), pojavi
u različitim i neujednačenim adaptacijama. Evo i nekoliko kon-
kretnih odrednica (navode se samo razlike, prvo Prosveta, a onda
Larousse): Kingsley Amis – Kingsli : Kingzli; James Boswell –
Džems Bosvel (1. odrednica (!)), Džejms Bozvel (2. odrednica (!))
: Džems Bosvel; Emily Brontë – Emilija : Emili; T. S. Eliot –
Tomas Sterns : T. S.; Graham Greene – Gream : Grejem; Robert
Lowell – Lovel : Louel; Archibald MacLeish – Makliš : Mek Liš;
John Osborn – Ozborn : Osborn; Samuel Pepys – Semjuel Pepis
: Samjuel Pips; Katherine Anne Porter – Katrin En : Ketrin An;
102

Henry Purcell – Persel : Persl; Evelyn Waugh – Evelin : Ivlin;

Walt Whitman – Vitman : Vitmen; William Carlos Williams –
Vilijam Karlos Vilijams : Vilijem Karlos Vilijams; Yvor Winters
– Ivor : Ajvor.
Slično tome, štampani i elektronski mediji obiluju nasumič-
nim varijacijama engleskih imena, pri čemu nije retkost da se na
istu osobu upućuje s nekoliko oblika – ne samo u istom članku,
već i u različitim člancima u istom broju pa i na istoj strani, ili,
možda, u potpisu slike te u samom tekstu. Tako je, recimo, bivši
britanski ambasador u našoj zemlji Charles Crawford bio i Kro-
ford i Kraford, dok sadašnji ambasador David Gowan jedva da se
vidi kao Gauan, a znatno češće kao Gouen, Goven, Gouven, Gau
ven, Gauen; kompozitor Henry Mancini varira između Mansini,
Mancini, Manćini, Mančini, glumica Kim Basinger javlja se kao
Bejsinger, Besinger, Bejzinger, Bejsindžer, Besindžer, Bejzin-
džer, a njena koleginica Uma Thurman kod nas je poznata samo
kao Turman a ne Terman; glumac Liam Neeson se daleko više
piše i izgovara kao Lajam a ne kao Lijam, John Turturro ne kao
Turturo nego gotovo samo kao Torturo (up. tortura), a Jude Law i
kao Džud i kao Džad, i kao Lo i kao Lou; spisateljica Erica Jong
negde je Džong, a negde Jong, dok je književna junakinja Brid-
get Jones i Bridžet i Bridžit, i Džouns i Džons. I tako u nedogled.
Za utehu, problem nasumičnih varijacija nije svojstven samo
ličnim imenima, već i ostalima, mada u ponešto manjoj meri. Tu
su, prvo, geografska imena: Indianapolis – Indijanapolis, Indija-
nopolis, Indianapolis, Indianopolis; New Hampshire – Nju Hemp-
šir, Nju Hempšajer, Nju Hempšajr, Nju Hemšir; Seattle – Sijetl,
Sietl, Seatl; Birmingham – Bermingam, Bermingem, Birmingem,
Birmingen; Leicester – Lester, Lajčester, Lejčester, Lajsester,
Lejsester; Gloucester – Gloster, Gločester, Glosester, Gloce-
ster; Worcester – Vuster, Vorčester, Vorsester; zatim, razni na-
slovi i nazivi: Guardian – Gardijan, Gardijen, Gvardijan, Gar-
dian, Gardien; Independent – Independent, Indipendent; British
Airways – Britiš ervejz, Britiš ervejs, Britiš ervajz; Paramount
– Paramaunt, Paramunt; Microsoft – Majkrosoft, Mikrosoft.
103

U celini posmatrano, čini se da je postalo pravilo da se svako

novopridošlo ime, naročito ako je iz engleskog jezika, prvo adap-
tacijski upropasti i unakazi, da bi se tek potom, možda, pristupi-
lo korekcijama. Onako, „u hodu”. Sve te, u osnovi proizvoljne i
neopravdane, interpretacije izuzetno nepredvidljivom i nedosled-
nom međuodnosu slova i glasova u engleskom jeziku pridaju pri-
vidnu – tačnije, lažnu – predvidljivost i doslednost, koja višestru-
kim ponavljanjem postaje ustaljena. Takve analogije, bez realne
utemeljenosti u engleskom kao jeziku-davaocu, mogu se nazvati
popularnim analogijama. Posledica njihovog svakodnevnog de-
lovanja i održavanja, kao što je ponuđeni pregled jasno pokazao,
jeste umnožavanje različitih transkripcija jednog istog imena, uz
neizbežno veće ili manje udaljavanje od izvornog oblika sve do
potpunog gubljenja prepoznatljivosti, u stilu pozornika Krebtrija
iz proslavljene britanske televizijske serije „’Alo!, ’Alo!”, Engleza
koji živi i radi u Francuskoj, i tečno i tačno govori francuski, jedino
što se u rečima sasvim nesvesno služi permutacijama glasova, u
prvom redu samoglasnika – što bi na srpskom izgledalo, recimo,
ovako: Tikve analegije, bez roalne utomoljenosti u angleskom kao
joziku-duvaocu, mogu se nizvati ‘pipularnim analegijama’, što do-
vodi do neviđenih komičnih efekata. Pored zbunjivanja (pažljivih)
čitalaca, slušalaca i gledalaca, suočenih sa stalnom dilemom koji je
oblik datog imena pravi ili pravilan, na ovaj način se narušava ne
samo identitet imena, već indirektno i identitet samih ličnosti koje
ta imena predstavljaju. Otuda nikako ne bi smelo da začudi ako bi
neka od tih ličnosti, čuvši svoje ime na srpskom jeziku, uz osmejak
i nevericu, zapitala „Oprostite, da li sam to ja?”.
8.6. Šta i kako dalje?
U svetlu ponuđenog prikaza trenutnog stanja, nameće se

sasvim jasan zaključak: svakodnevna jezička praksa adaptacije
imena iz engleskog i drugih stranih jezika nalazi se u znaku kon-
stantnog i intenzivnog preplitanja kakvog-takvog, mada neretko
nesvesnog, sistemskog pristupa, i manjih ili većih, ali upornih,
104

odstupanja od njega. Suočen s takvom lavinom, kako (može) da

reaguje pažljivi čitalac, slušalac i gledalac, naročito ako ne vlada
engleskim jezikom? U nedoumici, s pravom mu se nameću pita-
nja poput ovih: Zašto se neko danas zove ovako, a sutra onako?
Zašto nekoga jedan autor zove ovako, drugi onako, a neki treći
opet drukčije? Šta je od svega toga pravilno? Pošto verovatnoća
da će dobiti kompetentan i zadovoljavajući odgovor nije naročito
velika, on će početi da veruje kako ugledne izdavačke, novin-
ske i radio-televizijske kuće sigurno „znaju šta rade”, odnosno da
su svi upotrebljeni oblici dobri, da se svi mogu koristiti – štavi-
še, možda i zbog toga što je i u engleskom jeziku isto. Anything
goes!, rekli bi Amerikanci. But, anything doesn’t, and mustn’t, go!
Jezički znak jeste arbitraran, ali ipak ne u tom i tolikom smislu.
Strano ime, kao posebna vrsta jezičkog znaka u sistemu jezika-
-primaoca, svakako je strogo motivisan znak.
Stoga se postavlja pitanje šta učiniti da se ovakvo stanje po-
pravi. Drugim rečima, kako od individualizovanosti postupka
adaptacije stranih imena postići inter-individualizovanost, tj. ra-
sprostranjenost u većem delu jezičke zajednice. Kratak odgovor
glasi: podizanjem nivoa jezičke kulture. Prema jednoj definiciji
R. Bugarskog (1997c: 250), jezička kultura podrazumeva „kom-
pleks znanjâ, veština i stavova u vezi sa standardnom odnosno
književnom verzijom maternjeg jezika, drugim varijetetima istog
jezika, drugim jezicima u zajedničkoj državi i stranim jezicima,
uključujući i stavove prema govornicima svih tih varijeteta i jezi-
ka”. Iz ovog određenja ovde je relevantan deo koji se tiče, prirod-
no, stranih jezika, odnosno kompleks znanjâ, veština i stavova u
vezi sa stranim jezicima.
Taj kompleks, primenjen na (obrazovane) govorne predstav-
nike srpskog jezika, trebalo bi da podrazumeva globalno razvijenu
svest o tome da se stranim jezicima mora pristupati na drukčijim
postavkama od maternjeg, pri čemu se naročito ističu dve celine:
prvo, posebno ustrojstvo svakog pojedinačnog jezika; i drugo,
ono čemu su i nelingvisti i lingvisti najviše izloženi – različiti
skupovi fonema i grafema, te njihovi vrlo osobeni međuodnosi,
105

koji su u slučaju engleskog jezika daleko od predvidljivosti i do-

slednosti srpskoga, pa se stoga kroz njega ne mogu ni posmatrati.
Ilustracije radi, kombinacija grafema ou u imenima Pound,
Young, Boult, Dougal, Gough predstavlja pet potpuno različi-
tih fonema – po redosledu navođenja, /au, a, ou, u:, o/. Sličnih,
ali i znatno kompleksnijih, grafemsko-fonemskih međuodnosa u
engleskom postoji bezbroj, a jedina stvarna nit koja ih povezuje
jeste visok stepen njihove nepredvidljivosti i neuopštivosti. (Pa
ipak, jedan pokušaj sistematizacije, onoga što se može sistemati-
zovati, ponuđen je u Evans 1985.) Homografija, dakle, kao vrlo
zastupljeno i izraženo svojstvo engleske ortografije, onemoguća-
va bilo kakve čvrste i pouzdane generalizacije u smeru grafema >
fonema. Adekvatan pristup adaptaciji, očito, zahtevao bi obrtanje
smera: fonema > grafema. Ovo i zbog toga što pravi način da se
utvrdi tačan izgovor većine (novih) reči, a samim tim i imena,
najčešće predstavlja konsultovanje specijalnih rečnika izgovora,
među kojima vredi istaći tri autoritativna naslova: BBC Pronoun-
cing Dictionary of British Names (Pointon 1990), Longman Pro-
nunciation Dictionary (Wells 2000) i Cambridge English Pro-
nouncing Dictionary (Jones 2003). Bitno je ukazati na to da su
priručnici ovog tipa namenjeni ne samo strancima, nego i onima
kojima je engleski jezik maternji.
Pored opisanoga, u pogledu imena iz stranih jezika, jezička
kultura i kontaktna jezička kultura, kao njena podvrsta, trebalo bi
specifično da obuhvate i sledeće komponente (više o tome videti
u Poglavlju 15):
• sposobnost identifikacije imena iz pojedinih jezika;

• svest o postojanju međujezičkih etimoloških sinonima
koji se međusobno ne mogu izjednačavati i prevoditi (npr.
George, Georges, Georg, Giorgio, Jorge, Georgios,
György, Đorđe, Juraj), kao i međujezičkih homografa
koji se mogu izgovarati samo na način prihvaćen u jeziku
kome pripadaju (npr. Schlesinger u nemačkom i engle-
skom, ili Mancini u italijanskom i engleskom);
106

• upoznatost s uobičajenim redosledom imena i prezimena

svojstvenom određenom jeziku (npr. srpski prema engle-
skom, ruskom, kineskom, mađarskom, itd.).
Predložene ciljeve moguće bi bilo ostvariti jedino zajednič-

kim radom i zalaganjem lingvista, obrazovnih ustanova, izdavač-
kih kuća i sredstava masovne komunikacije, kako bi se kod svih
sadašnjih i budućih poslenika javne reči, kao posebnih korisnika
jezika (nastavnika, učenika, studenata, lektora, urednika, spikera,
a naročito prevodilaca i novinara, koji obično prvi uvode nova
imena u sistem jezika-primaoca), ali i ostalih zainteresovanih, ra-
zvila svest o tome da ozbiljna upotreba stranih imena, u bilo kom
jeziku, ne spada u domen autorske slobode. Ona nikako ne može
haotično varirati od pojedinca do pojedinca, već bi trebalo da se
temelji na uređenom skupu pravila koja su, poput svih ostalih
elemenata u jeziku, podložna standardizaciji i standardizovanoj
upotrebi kolektiva. Tu upotrebu potrebno je učiti i – naučiti.
Presudna uloga u tom procesu pripadala bi, prirodno, lingvi-
stima – stručnjacima za srpski ali i za strane jezike. Oni bi, polazeći
od celovite kontrastivne analize fonoloških i grafoloških sistema
ma kog posmatranog para jezika, objektivno utvrdili teorijski mo-
del na osnovu kojeg bi se u jeziku-primaocu, od mnoštva raspolo-
živih nasumičnih varijacija, za svako ime mogla preporučiti jedna
najprikladnija adaptacija – ili, najviše dve, ukoliko za to postoji
jak razlog, motivisan prvenstveno varijantnom ili individualnom
specifičnošću unutar jezika-davaoca. Uz to, bila bi istaknuta od-
stupanja kod ukorenjenih adaptacija, te razgraničene savremene od
zastarelih adaptacija jednog istog imena. Što je još važnije, ovim bi
u celini bio trasiran put i adaptaciji novopridolazećih imena, čime
bi subjektivnost i arbitrarnost čitavog dosadašnjeg postupka bila
ograničena i svedena na najmanju meru. U suprotnom, u nedostat-
ku valjanog i opipljivog obrazloženja, svaka ponuđena adaptacija,
i X i Y i Z i bilo koja druga, može se smatrati potpuno istovrednom
– u pozitivnom ili negativnom smislu.
Uloga obrazovanja – osnovnog, srednjeg i visokog, svakog
sa svojim delokrugom – sastojala bi se najviše u ukazivanju na
107

grafološki, fonološki i morfološki identitet stranih imena, te u

osmišljenoj primeni opštih i posebnih principa njihove standardi-
zovane adaptacije, u zavisnosti od konkretnog jezika. Trenutno,
ovome se ne posvećuje potrebna pažnja, niti u okviru nastave stra-
nih jezika, niti maternjeg, pri čemu naročito krupan propust pred-
stavlja izostavljanje ove oblasti na fakultetima za strane jezike.
Studenti, budući stručnjaci za jezik(e), ne dobijaju gotovo nika-
kvu sistematizaciju ove tematike, pošto je ona svedena na eventu-
alno iznalaženje pojedinačnih adaptacijskih rešenja od slučaja do
slučaja. Otuda ne sme da čudi što studenti često nisu sigurni kako
da pristupe nekom imenu, a kamoli kako se ono piše ili, možda,
izgovara u originalu (više o tome videti u Poglavlju 9). Posledi-
ca toga jeste znatno otežano služenje stranim imenima i unutar i
izvan srpskog jezika, pogotovo ako student ne poznaje dati strani
jezik. Gde, recimo, određenog autora tražiti u bibliotečkom ka-
talogu, ili u nekoj domaćoj ili stranoj štampanoj ili elektronskoj
enciklopediji? Što je još i gore, ranije usvojeni domaći izgovor
nekog imena (neretko pogrešan, poput oblika Barton, Kričton,
Majler, Prisli, Štajnbek), obično će, negativnim transferom, biti
prenesen i u govor, pa čak i pisanje, na stranom jeziku.
S obzirom na okolnost da svi oni koji se služe stranim ime-
nima ne znaju, ne mogu i ne moraju znati (sve) strane jezike, bilo
bi neophodno sastaviti i izdati rečnike preporučenog izgovora i
transkripcije ličnih i geografskih imena, naročito iz „težih” jezi-
ka – bilo kao pojedinačne priručnike, bilo kao jedan jedinstven
priručnik (za imena iz engleskog jezika, to su Prćić 1998, 2004).
Ne bi bio na odmet ni pokoji udžbenik, s nužnom teorijskom, pe-
dagoškom i praktičnom podrškom standardizaciji u obrazovanju.
Nadalje, doprinos izdavačkih kuća, u nužnoj sprezi sa sredstvi-
ma masovne komunikacije, ogledao bi se, pre svega, u doslednoj
upotrebi preporučenih adaptacija u svim prevedenim izgovore-
nim i napisanim tekstovima. Ovde bi urednici, a posebno lektori i
spikeri, bili od neprocenjivog značaja, ako se ima na umu domet
i uticaj sredstava masovne komunikacije na menjanje i ustaljiva-
nje jezičkih navika publike. Osetljiv lektorski, ali i autorski, rad
u velikoj meri mogao bi biti olakšan kompjuterskom proverom
108

pravopisa u tekst-procesorima, što bi podrazumevalo ugrađiva-

nje odgovarajućih baza podataka sa stranim ličnim, geografskim
i ostalim imenima.
Osim toga, u tekstovima trajnog karaktera – najviše u enci-
klopedijskim priručnicima, udžbenicima i stručnoj literaturi – na
kraju samog teksta bilo bi vrlo korisno i praktično davati indeks
svih navedenih stranih imena, iz koga bi se mogao saznati izvorni
grafološki oblik s preporučenom adaptacijom – ili, možda, obrnu-
to. (Uobičajeno davanje komplementarnog podatka u zagradi, na
mestu prvog navođenja, uspešno je ostvarivo jedino u tekstovima
kraćeg obima, jer se u onim dužima već nakon nekoliko strana
gubi iz vida mesto prvog navođenja.) Čitalac bi tada, ukoliko po-
lazi od izvorne ortografije, bio pošteđen odgonetanja adaptacije, a
kada raspolaže izgovorom i/ili transkripcijom, odmah bi dobijao
i izvornu ortografiju, što bi uveliko olakšalo njihovu upotrebu i
u nekom stranom jeziku. Vrednost ovakvog indeksa došla bi do
naročitog izražaja u opštim enciklopedijskim priručnicima, pošto
bi korisnika koji polazi od imena u izvornoj ortografiji direktno
upućivao na pravu odrednicu, izbegavši nepotrebna lutanja i na-
gađanja, te karikaturalnosti poput spomenute dve odrednice Ja-
mes Boswell u jednom istom enciklopedijskom izdanju.
I na kraju, oseća se vapijuća potreba za većom populariza-
cijom jezičkih pitanja u dnevnoj i nedeljnoj štampi, a posebno
u programima televizije i radija. Stoga bi bilo izuzetno uputno
pokrenuti svakodnevne rubrike – u novinama ne veće od prosečne
razglednice, na radiju i televiziji u trajanju od pet minuta – name-
njene u prvom redu zainteresovanoj nelingvističkoj publici, u ko-
jima bi se lako razumljivim i, što da ne, duhovitim objašnjenjima
i tumačenjima obrađivao širok spektar nedoumica čitalaca, sluša-
laca i gledalaca vezanih za svakodnevnu upotrebu srpskog jezi-
ka, uključujući i adaptaciju stranih imena. Prilozi poput rubrika
I. Klajna, svojevremeno u Politici, a sada u Ninu, te nekadašnje
rubrike K. Timotijevića „Leksikopedija” u TV novostima, mogu
da posluže kao odlični uzori. Time bi, bez sumnje, bila odškrinu-
ta, ako ne i otvorena, vrata pravovremenom rešavanju problema
upotrebe stranih imena, pošto se reč stručnjaka više ne bi čula
109

(i slušala?), po gotovo ustaljenoj praksi, prekasno – tek kada su

proizvoljnosti uveliko počele da puštaju korenje.
Dosledna primena, bar nekih, upravo predloženih postupa-
ka, umnogome bi doprinela ublažavanju poražavajućeg stanja u
kome se nalazi adaptacija stranih, a naročito engleskih, imena
kod nas, i vremenom bi, sasvim izvesno, dovela do njihove, sve-
sno negovane, standardizovane upotrebe. Taj dugotrajan proces
obuhvatio bi, globalno, većinu od deset etapa normiranja jezika
koje razrađuje M. Radovanović (2003), uključujući specifično:
opisivanje s propisivanjem, primenjivanje, negovanje i vrednova-
nje. U svakom slučaju, neophodno je načiniti prvi korak.
110

9. Engleska imena koristim kako znam
Jezički stručnjaci, i ne samo oni, često negoduju zbog žalo-

snog stanja u kome se nalazi transkripcija stranih imena – kako
ličnih tako i geografskih – u našoj svakodnevnoj praksi. Povo-
da za negodovanje, van svake sumnje, ima u izobilju: sasvim je
dovoljno pratiti dnevnu, nedeljnu i elektronsku štampu, titlovane
prevode filmova, te ostalu prevedenu literaturu, da bi se došlo do
poražavajućeg saznanja kako se upotrebi stranih imena ne pokla-
nja gotovo nikakva pažnja. U velikoj većini, ona se tretiraju kao
nužno zlo kome se pristupa intuitivno, neretko narodnoetimološ-
ki, bez dubljeg razmišljanja. Pri tome, haotičnost je naročito izra-
žena kod imena iz engleskog jezika, što je, uz obilate ilustracije
iz stvarne prakse, prikazano u Poglavlju 8, gde je ukazano na to
da ozbiljna upotreba stranih imena, u bilo kom jeziku, ne spada u
domen autorske slobode, te da nikako ne može haotično varirati
od pojedinca do pojedinca, već bi trebalo da se temelji na uređe-
nom skupu pravila koja su, poput svih ostalih elemenata u jeziku,
podložna standardizaciji i standardizovanoj upotrebi kolektiva.
Tu upotrebu, rečeno je tamo, potrebno je učiti i – naučiti. Ovaj
prilog predstavlja dodatak, ili postskriptum, tom poglavlju.
9.1. Mali transkripcioni eksperiment sa studentima
Naime, uprkos razlozima i objektivne i subjektivne prirode

za nastanak i dugogodišnje održavanje opisanog stanja, retko ko
postavlja pitanje – sebi i drugima – gde se to, uopšte, budući pre-
vodioci i ostali stručnjaci za jezik(e), odnosno sadašnji studenti
stranih jezika, upoznaju tokom svog školovanja s opštim i po-
111

sebnim principima fonološke, morfološke i grafološke adaptacije

stranih imena u maternjem jeziku. Za odgovorom, „sistematski,
nigde”, ne mora se tragati naročito dugo, jer je on poznat svako-
me ko studira ili je studirao bilo koji strani, i ne samo strani, jezik
kod nas. O učenicima osnovne i srednje škole ne treba, na žalost,
ni govoriti.
Da bi se ova tvrdnja pokušala i dokazati, sa studentima En-
gleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom
Sadu izvršen je mali eksperiment (u decembru 1995). U cilju
utvrđivanja njihove sposobnosti snalaženja s engleskim ličnim
imenima, 29 studenata 4. godine je na času Prevođenja s engle-
skog jezika, dobilo da pismeno prevede jedan odlomak teksta u
kome se govori o najvažnijim ljudima na svetu, viđenim očima
prosečnog američkog televizijskog gledaoca (R. Baker: “Glued to
the Tube”, International Herald Tribune, 24. novembar 1995, str.
18). Treba istaći da ovaj tekst ni na koji način studentima nije bio
najavljen, niti su s njima do tada sistematski obrađivani principi
grafološke adaptacije, tj. transkripcije. Tekst je bio namenski oda-
bran, pošto sa stanovišta jezika-primaoca sadrži sve četiri mogu-
će kategorije iz raspona imenâ jezika-davaoca: (a) poznata imena
s ustaljenim sistemskim likom, (b) poznata imena s ustaljenim
ukorenjenim (nesistemskim) likom, (c) poznata imena s neusta-
ljenim likom, i (d) manje poznata imena bez ustaljenog lika.
U odlomku se spominje sledećih petnaest ličnosti – treba li
da čudi, sve iz engleskog jezika: Newt Gingrich, President Clin-
ton, O. J. Simpson, Deion Sanders, Bill Gates, Oprah Winfrey,
RupertMurdoch,MichaelEisner,ArnoldSchwarzenegger,Ja-
mes Bond, Stephen King, Howard Stern, George Stephanopou-
los, Jacqueline Kennedy Onassis, Larry King. Nakon celovite
analize urađenih transkripcija, uočavaju se samo tri jednoobrazne,
i to Clinton, Bond, Kennedy, sve iz kategorije (a), dok se kod
ostalih redovno nailazi na više rešenja. Sledi pregled ponuđenih
transkripcijskih rešenja (na prvom mestu, u kurzivu, daje se oče-
kivano rešenje, iza koga dolazi najfrekventniji oblik, a zatim oni
manje frekventni, s odgovarajućim brojem javljanja u zagradi):
112

• Newt Gingrich > Njut Gingrič: Njut, Njutn (2), Net (2),
Njuit (1); Gingrič, Gingridž (2), Gringrič (1), Ginrič (1),
Grinič (1),
• Clinton > Klinton: Klinton,
• O. J. Simpson > Ou-Džej Simpson: O. J. (10), O Džej (8),
O Dž (8), Ou Džej (2); Simpson, Simson (6),
• Deion Sanders > Dion Sanders: Dejon, Dion (5), Dajon
(2), Deion (2), Deijon (1), Dijon (1), Dejn (1), Dein (1),
Dajton (1); Sanders, Senders (3), Senderz (2), Sander (1),
• Bill Gates > Bil Gejts: Bil, Bill (2); Gejts, Geits (7),
Geijts (1),
• Oprah Winfrey > Opra Vinfri: Opra, Oprah (1); Vinfri,
Vinfrej (5), Vinfrei (2), Winfri (2),
• Rupert Murdoch > Rupert Merdok: Rupert, Rapert (1),
Rapet (1); Merdok, Murdok (11), Mardok (5), Murdoh
(2), Merdoč (1), Murdoč (1),
• Michael Eisner > Majkl Ajzner: Majkl, Majkel (1); Ajsner
(8), Ajzner (7), Ejsner (4), Aisner (2), Aizner (2), Isner
(2), Eizner (1), Eisner (1), Izner (1), Eistner (1),
• Arnold Schwarzenegger > Arnold Švarceneger:Arnold,
Arnol (1); Švarceneger, Švajceneger (2), Švorceneger (2),
Švarceneiger (1),
• James Bond > Džejms Bond: Džejms, Džejmz (2), Džems
(2), Džeims (1), Đžejms (1); Bond,
• Stephen King > Stiven King: Stiven, Stivn (1), Stefan (1),
Stefn (1); King, Kralj (1),
• Howard Stern > Hauard Stern: Hauard, Hauvard (1);
Stern, Strn (1),
• George Stephanopoulos > Džordž Stefanopulos: Džordž,
Georg (2), Džorđ (1), Đzordz (1); Stefanopulos, Stevano-
pulos (1), Stefanopolos (1), Stepanopoulus (1), Stivnopulos
(1), Stevenopaulos (1), Stefanofolije (1), Stepanopolus (1),
• Jacqeuline Kennedy Onassis > Žaklina Kenedi Onasis:
Žaklina, Žaklin (3), Džeklin (1), Đzekelin (1); Kenedi;
Onazis, Onasis (1), Onasiz (1), Onejzis (1),
• Larry King > Lari King: Leri, Lari (8); King, Kralj (1).
113

Šta dobijeni rezultati otkrivaju? Ako se izuzmu slučajevi

koji se mogu pripisati brzopletosti (Grinič, Bill, Winfri, Sander)
ili običnoj nepismenosti (Đžejms, Džorđ, Đzordz, Đzekelin), svi
ostali više nego jasno odslikavaju stanje naše svakodnevne jezi-
čke prakse – u malom. Međutim, čini se da je manje jasno kako
je transkripcija izrazito konfuzna zbog toga što studentima ne-
dostaju potrebne informacije i relevantni izvori tih informacija:
prvo, često lutaju pri odgonetanju izvornog izgovora (što se naj-
više vidi kod Deion, Murdoch, Eisner, Stephanopoulos); i dru-
go, znatno ozbiljnije, ne znaju kako da postupe kod prenošenja
fonema engleskog jezika u foneme i grafeme srpskoga. Ovde tre-
ba napomenuti i to da je u kasnijoj zajedničkoj analizi urađenog
prevoda studentima predočen jedan model fonološke i grafološke
adaptacije (po uzoru na onaj predložen u Prćić 1992), nakon čega
su gotovo sva imena bila adaptirana na očekivani način. Jedini
preostali problem predstavljalo je, i dalje, utvrđivanje izvornog
izgovora kod nekolicine njih.
Ovog puta nema potrebe da se vrši tipologizacija odstupanja
od očekivanih rešenja, pošto se ona sasvim uklapaju u sistemati-
zaciju ponuđenu u Poglavlju 8. Dovoljno će biti da se kaže kako
su imena transkribovana dvojako: po „objektivnom” principu
‘Piši kako hoćeš, čitaj kako ti odgovara!’, ali i po „subjektivnom”
principu ‘Čitam kako znam, pišem kako su me naučili!’. Drugim
rečima, radeći zadati im prevod, studenti su bili stavljeni u novu
situaciju u kojoj su se morali po svaku cenu snaći. I to su učinili
kako su znali i umeli – svako na svoj način, objedinivši raspo-
loživo znanje i umenje, bez imalo sopstvene krivice, u ova dva
principa. (Uzgred, ako su ovako postupili diplomandi, kako bi se
tek pokazali studenti prve godine?!) Na ovo su, ne treba smetnuti
s uma, prinuđeni i prevodioci, kao i većina onih koji se kod nas
služe stranim imenima.
Iz svega do sada iznesenoga slede sasvim nedvosmisleni za-
ključci:
• osnovnim principima fonološke, morfološke i grafološke

adaptacije stranih imena, naročito onih iz engleskog jezi-
114

ka, nužno je ovladati na isti način kao i ostalim aspektima

standardnog srpskog jezika;
• mnogobrojna nesnalaženja i proizvoljnosti posledica su
potpune zanemarenosti ove oblasti u obrazovnom proce-
su, prvenstveno na fakultetima za strane jezike;
• bilo kakav napredak iluzorno je očekivati bez institucio-
nalizovane obrade opštih i posebnih principa adaptacije.
9.2. Čitam jer znam, pišem jer su me naučili!
U tom smislu, želi li se doprineti pomicanju s mrtve tačke,

planovi i programi vezani pre svega za nastavu stranih jezika, ali
i maternjeg, morali bi biti dopunjeni. Te dopune bile bi minimal-
ne, ali bi im domet bio nemerljiv. Osnovni cilj uvođenja princi-
pa adaptacije stranih imena bilo bi razvijanje svesti o njihovom
formalnom identitetu, koji se grafološki i fonološki razlikuje od
imena u maternjem jeziku i kome se stoga mora pristupati na bit-
no drukčiji način – u zavisnosti od pojedinačnog jezika-davaoca.
Naravno, ovaj cilj morao bi se ostvarivati diferencirano i postepe-
no, primereno uzrastu učenika/studenata.
Tako bi u osnovnoj školi, već pri prvim susretima sa stranim
imenima (u književnosti, istoriji, geografiji, fizici, hemiji, itd.),
bilo neophodno ukazivati na njihov izvorni ortografski oblik –
kako na samom času, tako i u udžbenicima (u kojima, treba i to
primetiti, u tom pogledu vlada poprilično šarenilo). Time bi se
učenicima, pored svesti o različitosti drugih jezika, trasirao put
za služenje stranim imenima i u nekom stranom jeziku, uključu-
jući i multimedijalne enciklopedije na CD-ROMu, DVD-ROMu
i internetu, koje su najčešće baš na engleskom. Bez ove ključne
identifikacione informacije, koja bi u prvo vreme činila segment
pasivnog (receptivnog) znanja, npr. James Prescott Joule, uče-
niku se bespotrebno odugovlači posao samostalnog traganja za
novim saznanjima o željenim ličnostima i njihovim delima.
U srednjoj školi, ponajviše na časovima stranih jezika, obra-
đivali bi se, ukratko i osmišljeno, ali zato obilato praktično prime-
115

njivali, opšti i posebni principi standardizovane adaptacije stranih

imena, u zavisnosti od konkretnog jezika. Ovo bi se uspešno mo-
glo nadovezati na pitanja gramatike maternjeg jezika – specifič-
no, deklinacije imena (npr. video je Džejn Fonda, nagradili su
Pol Makartnija, film Čarli Čaplina, drame Tenesi Vilijamsa, itd.,
umesto: Džejn Fondu, Pola Makartnija, Čarlija Čaplina, Tenesi-
ja Vilijamsa), kao i na opšta pitanja pravopisa (npr. Vivien, Džuli-
an, umesto: Vivijen, Džulijan). Ujedno, dosledno bi bilo negova-
no dvojstvo između adaptiranog izgovora i pisanja, primenljivog
u maternjem, i izvornog izgovora i pisanja, u stranim jezicima.
Na fakultetskom nivou, obrada bi bila, prirodno, najiscrp
nija, kako s teorijskog tako i s praktičnog stanovišta. Studenti
stranih jezika s ovom problematikom mogli bi biti upoznati u
sklopu više predmeta, mada se najpogodnijima čine oni kod ko-
jih je zastupljen (bilo koji) element kontrastivne analize stranog
i maternjeg jezika. To su, u prvom redu, Fonologija ili Foneti-
ka, pa Prevođenje sa stranog jezika, Osnovi prevođenja, a zatim
Leksikologija i sama Kontrastivna analiza. Studentima srpskog
jezika ostaju predmeti u kojima se obrađuju problemi pravopisa i
gramatike, a naročito pitanja standardizacije savremenog jezika.
Pri tome, fakultetska obrada principa adaptacije stranih imena, u
ovom slučaju s naglaskom na onima iz engleskog jezika, morala
bi da obuhvati najmanje sledeće:
• Strana imena upotrebljena u nekom drugom jeziku imaju

status strane reči, za razliku od pozajmljenica (tj. opštih
reči), koje vremenom dobijaju status domaće reči.
• Ozbiljna upotreba stranih imena, u bilo kom jeziku, tre-
balo bi da se temelji na uređenom skupu pravila koja su,
poput svih ostalih elemenata u jeziku, podložna standardi-
zaciji i standardizovanoj upotrebi kolektiva.
• Sistem pravila za lingvistički zasnovanu adaptaciju polazi
od kontrastivne analize fonoloških sistema dvaju jezika,
podrazumevajući istovremeno poznavanje izgovorenog i
napisanog izvornog oblika, pri čemu se ključnom smatra
116

(transkribovana) fonema, a dopunskom grafema koja je

predstavlja.
• Prenošenje većine primarno i sekundarno naglašenih
engleskih samoglasnika, kao i suglasnika, uslovljeno je
fonološki, dok je prenošenje nenaglašenih samoglasnika
uslovljeno grafološki.
• Ista fonema engleskog jezika u istom položaju predstav-
ljena istom grafemom dosledno se prenosi istom fone-
mom srpskog jezika, obezbeđujući time standardizaciju
pravila i maksimalno zadržavanje prepoznatljivosti adap-
tiranih imena.
• Ukorenjeni oblici prihvataju se kao izuzeci.
• Domaći izgovor ili pisanje nekog stranog imena (koji se,
u nekim slučajevima, znatno udaljava od izvornoga, po-
put Barton, Kričton, Majler, Prisli, Štajnbek za Burton,
Crichton, Mailer, Presley, Steinbeck), nije prihvatljiv u
komunikaciji na stranim jezicima.
Da bi se sve što je predloženo moglo i postići, neophodno

će biti izraditi adekvatne normativne rečnike transkripcije (up.
Prćić 1998, 2004) za one koji ne poznaju (dovoljno) dati strani
jezik, a koji su, inače, u nadmoćnoj većini. Takođe, dobro bi doš-
la i prateća literatura, ne samo ona s teorijskom razradom opštih
i posebnih principa adaptacije, nego i radne sveske koje bi, na
konkretnim primerima iz pojedinačnih jezika, pomagale u utvr-
đivanju i uvežbavanju stečenog znanja. Uz to, što se tiče engle-
skog jezika, studente bi prethodno trebalo uputiti na priručnike s
izvornim izgovorom i ortografijom – to su, u prvom redu, Pointon
1990, Wells 2000 i Jones 2003, ali i brojni opšti enciklopedijski
rečnici i enciklopedije, štampane i elektronske, izdate u Sjedinje-
nim Američkim Državama, Velikoj Britaniji i drugim anglofonim
zemljama.
Ovakvom, ili sličnom, sistematski institucionalizovanom
obradom, kvalitet adaptacije stranih imena, kako ličnih tako i
geografskih, umnogome bi bio poboljšan. Studentima bi posta-
lo jasno kako, i zašto baš tako, treba adaptirati novopridolazeća
117

imena, a među onim poznati(ji)ma, s više nasumičnih varijacija,

znali bi svesno da se opredele za najadekvatniji oblik. Adapti-
ranim imenima, na taj način, više ne bi bila pružena prilika da
emituju skrivene poruke svojih adaptatora i korisnika – ‘Čitam
kako znam, pišem kako su me naučili!’. Tada bi poruka, izvesno,
mogla da glasi: ‘Strana imena kod nas? Čitam jer znam, pišem jer
su me naučili!’.
118

10. Anglicizmi sagledani iz četiri ugla
Sviđalo se to nekom ili ne, anglicizmi su postali sastavni deo

naše stvarnosti, naše kulture i našeg jezika. U proteklih nekoliko
decenija engleski se učvrstio kao prvi jezik svetske komunikaci-
je, koji se koristi kao prvi (maternji), kao drugi i kao strani jezik.
Istovremeno, engleski vrši i ogroman uticaj na domaće (maternje)
jezike koji s njim dolaze u dodir, te na njihove govornike, što
čini da on više ne bude čisto strani jezik (kao što su to francuski,
nemački, italijanski i ruski), nego je odskora postao odomaćeni
strani jezik, koji karakterišu tri osnovna svojstva: (1) laka au-
dio-vizuelna dostupnost, uz pomoć sve savršenijih tehnoloških
sredstava, naročito satelitske i kablovske televizije i radija, filma,
te kompjutera i interneta, (2) dvojno usvajanje, koje se prvo od-
vija van školskog sistema, prostom izloženošću dece engleskom
jeziku dostupnom putem televizije, crtanih filmova, slikovnica,
igračaka, igara, kompjutera, interneta, filma i muzike, da bi se
kasnije, na starijem uzrastu, on počeo usvajati i u sklopu školskog
sistema, i (3) uloga dopunskog jezika u maternjem, kada se lek-
sičkim i ostalim sredstvima engleskog jezika popunjavaju stvarne
i pretpostavljene leksičke i ostale praznine u maternjem jeziku,
i tako razvija jedan više ili manje zaokružen i usklađen komu-
nikacioni resurs, koji sačinjava maternji jezik (u našem slučaju,
srpski) obogaćen odabranim elementima engleskog jezika (više o
tome videti u Poglavlju 2).
Pri tome, ova uloga dopunskog jezika ostvaruje se na tri na-
čina: prvo, engleski se javlja unutar srpskog, preuzimanjem reči,
npr. milkšejk, pripejd ili prepaid, sintagmi, npr. što je pre moguće
od as soon as possible, ili rečenica, npr. Mogu li da vam pomo-
119

gnem? od Can I help you?; drugo, engleski se javlja pored srp-

skog, kada oba jezika nastupaju istovremeno, npr. u filmovima
s titlovanim prevodom, u oglasima na engleskom i srpskom u
domaćim novinama, u nazivu domaćeg proizvoda Medeno srce
/ Honey Heart (iako bi pravilnije bilo Honey Hearts), te u nat-
pisu Menjačnica / Exchange Office (iako ponekad s obrnutim
redosledom jezikâ); i treće, engleski se javlja iznad srpskog, kada
je potonji jezik potisnut u celosti, npr. u oglasima samo na engle-
skom u domaćim novinama, u nazivu domaćeg časopisa Cool
Girl (iako malim slovima), te u natpisu Christmas Sale (iako
često malim slovima) u izlozima domaćih prodavnica. I jedan i
drugi i treći način realizacije engleskog kao dopunskog jezika
uzrokuje – neki više, neki manje – uvođenje novih anglicizama
u srpski jezik. Zbog svega toga, nikako neće biti pretenciozno da
se ustvrdi kako valjano znanje engleskog jezika, i ono aktivno i
ono pasivno, predstavlja nužni preduslov uspešne komunikacije
u današnjem svetu, uključujući, nažalost, i komunikaciju na sop-
stvenom, sve više angliciziranom, maternjem jeziku.
Cilj ovog priloga jeste da, u svetlu najnovijih jezičkih, lin-
gvističkih i sociolingvističkih činjenica, sagleda anglicizme iz
nove perspektive i da, iz četiri različita ali međupovezana ugla,
ponudi opažanja o njihovim vrstama, nastanku, opravdanosti i
statusu. Rasprava će biti smeštena u opšti semantičko-pragmatič-
ki okvir, s posebnim naglaskom na komunikativnoj relevantnosti
anglicizama, odnosno na njihovom doprinosu izražajnom poten-
cijalu srpskog jezika. Težište će biti stavljeno na novije angliciz-
me, tj. one koji su se u srpskom jeziku pojavili tokom proteklih
tridesetak godina.
10.1. Vrste: između očiglednih, skrivenih i sirovih

anglicizama
Trenutno se pod terminom anglicizam uobičajeno podrazu-

meva reč preuzeta iz engleskog kao jezika-davaoca i ukloplje-
na u sistem srpskog kao jezika-primaoca. Međutim, sve snažniji
120

globalni prodor engleskog jezika, u prvom redu njegove američ-

ke varijante, tokom poslednjih desetak i više godina doveo je do
izuzetno velikog i nekontrolisanog priliva leksičkog, ali i drugog,
materijala u srpski jezik, što je nametnulo potrebu da se sadržaj
pomenutog termina preispita i predefiniše. U tom smislu, sada je
moguće razlikovati tri vrste anglicizama, prema njihovoj obličkoj
realizaciji u srpskom jeziku.
U prvoj grupi nalaze se, s približnim obuhvatom tradicio-
nalnog termina ‘anglicizam’, očigledni anglicizmi, tj. sve one
leksičke jedinice – reči (imenice, glagoli, pridevi, prilozi, uzvici,
itd.) i afiksi (prefiksi i sufiksi) koji su preuzeti iz engleskog jezika,
koji su postali više ili manje integrisani u sistem srpskog jezika –
na ortografskom, fonološkom, morfosintaktičkom, semantičkom
i pragmatičkom planu, i koji će vremenom steći status više ili ma-
nje odomaćene reči ili afiksa. Na primer, ovamo spadaju: imenice
– fajl, milkšejk, roming, bodibilder, hamburger, vaučer, modem,
skener, big-bend, DVD; glagoli – daunloudovati, surfovati, čeki-
rati, džogirati, lobirati; pridevi – kul, lajv, pripejd, glamurozan,
sofisticiran; prilozi – aut, lajv, okej, super, top; uzvici – Auč!,
O-o!, Ups!, Vau!; prefiksi – eks‑, ko‑, mega‑, mikro‑, sajber‑, re‑,
hiper‑, super‑. (Značenja ovih i drugih novijih anglicizama mogu
se naći, uz minimalne izuzetke, u rečniku Du yu speak anglosrp-
ski? Rečnik novijih anglicizama; Vasić, Prćić, Nejgebauer 2001.
O problemima njihovog pisanja u srpskom jeziku raspravlja se
u Poglavlju 17; ukoliko su upotrebljeni u transkribovanom obli-
ku, svi anglicizmi napisani su prema tamo predloženom modelu.)
Naravno, sve ovakve leksičke jedinice ne moraju obavezno biti
engleske po svom krajnjem poreklu, ali s obzirom na okolnost da
su u srpski preuzete upravo iz engleskog jezika ili pod njegovim
uticajem, one se smatraju anglicizmima i to onim očiglednim.
Nadalje, neka reč, sintagma ili rečenica srpskog jezika može
da odražava normu i/ili sledi običaje engleskog jezika. U ovakvim
slučajevima, značenja i/ili upotrebe svojstvene oblicima engleskog
jezika kriju se u oblicima srpskog jezika, koji se relativno brzo odo-
maćuju, pa stoga drugu grupu čine skriveni anglicizmi. Na primer,
reči – miš, od mouse, u smislu ‘kompjuterski pokazivački uređaj’,
121

definitivno, od definitely, ‘zasigurno, zacelo, izvesno’, ekonomija,

od economy, ‘privreda’, kopija, od copy, ‘primerak’, originalan,
od original, ‘prvobitan’, locirati, od locate, ‘pronaći’, kontrolisa-
ti se, od control oneself, ‘obuzdati se’, ohrabriti, od encourage,
‘podstaći, podržati’, pokrivati, od cover, ‘izveštavati o/s(a)’; sinta-
gme-kolokacije – nametnuti i podignuti sankcije, od impose i lift
sanctions, ‘zavesti/uvesti i ukinuti/skinuti sankcije’, praviti novac/
pare, od make money, ‘zarađivati novac/pare’, imati razgovore, od
have talks, ‘voditi razgovore’, služiti kaznu, od serve a (prison)
sentence, ‘izdržavati kaznu’, razumna cena, od reasonable price,
‘pristupačna cena’; sintagme – mikrotalasna rerna/pećnica, od
microwave oven, sapunska opera, od soap opera, vremenska ma-
šina, od time machine, ‘vremeplov’, kratka priča, od short story,
‘pripovetka’, noćna mora, od nightmare, ‘mora, košmar’, široko
rasprostranjen, od widespread, ‘rasprostranjen’, što je pre moguće,
od as soon as possible, ‘što pre’; rečenice – Mogu li da vam pomo-
gnem?, od Can I help you?, ‘Izvolite?’, Pričaj mi o tome!, od Tell
me about it!, ‘Meni kažeš/pričaš?, Ma, šta (mi) kažeš!’, Mogu li da
vas vidim na trenutak?, od Can I see you for a moment?, ‘Mogu li
da razgovaram s vama?’, O, moj Bože!, od Oh, my God!, ‘Gospode
Bože!, Gospode!’.
U treću – i doskora nepostojeću – grupu uvrštene su reči,
sintagme i rečenice koje su preuzete iz engleskog jezika direktno,
bez ikakvog prilagođavanja njihovog pisanja srpskom jeziku. Na
primer,reči–e-mail,roaming,prepaid,attachment,airbag,compu-
terconsultant,teflonskinon-sticktiganj,all-inclusivearanžman;
sintagme – open day, public relations, by the way, of course; reče-
nica – No comment!. Uprkos tome što se redovno javljaju u našoj
svakodnevnoj praksi, ovi oblici integrisani su u sistem srpskog je-
zika samo na semantičkom i pragmatičkom planu, tek delimično
na morfosintaktičkom i fonološkom (pošto nije sasvim jasno da
li se izgovaraju u engleskom originalu, ili prilagođeno srpskom
jeziku, ili nekom englesko-srpskom mešavinom), dok su na pla-
nu ortografije potpuno neprilagođeni (pošto zadržavaju izvornu
ortografsku identifikaciju). Zbog ovakvog prelaznog i nerešenog
statusa, a naročito stranog pisanog lika, koji ih ponekad sasvim
122

udaljava od srpskog jezika i ističe njihov strani karakter, ovde

su posredi sirovi anglicizmi. No, u ovu grupu nikako ne mogu
spadati one reči, sintagme i rečenice iz engleskog jezika koje se,
bez ikakvog prilagođavanja, jednokratno ili povremeno ubacuju u
izgovorene ili napisane tekstove na srpskom jeziku; npr. Održali
su niz predavanja iz martial arts (tj. ‘borilačkih veština’) ili Na-
glasak treba da stavimo na distance learning (tj. ‘učenje na da-
ljinu’). Budući da ovakve jedinice (još) nisu postale deo sistema
srpskog jezika, to su samo individualne interpolacije elemenata
engleskog jezika.
Treba reći i to da se jedna ista leksička jedinica iz engleskog
jezika, nakon svog ulaska u srpski, može – duže ili kraće vreme –
nalaziti u nekoliko navedenih grupa. Recimo, engleska reč e-mail
je u srpskom očigledni anglicizam kao imejl, skriveni anglicizam
kao e-pošta ili elektronska pošta, a sirovi anglicizam kao e-mail,
dok je englesko web site u obliku vebsajt očigledni anglicizam,
u obliku web site sirovi, a u obliku web sajt – hibridni, tj. sirovo-
-očigledni anglicizam.
Konačno, anglicizmima (bilo koje vrste) ne smatraju se lična
i geografska imena, nazivi institucija, organizacija i klubova, firmi,
kompanija i lokala, orkestara i horova, pozorišnih i baletskih trupa,
pop i rok sastava, građevina i dvorana, televizijskih i radio stanica,
novina i časopisa, te svih vrsta proizvoda i artikala, koji najčešće
predstavljaju zaštićene fabričke marke. Sva ova imena i nazivi,
objedinjeni u kategoriji vlastitih imena, čine posebnu grupu reči iz
engleskog jezika, drukčiju od anglicizama po tome što, uprkos de-
limičnoj integraciji u sistem srpskog jezika, trajno zadržavaju svoj
strani status i ne postaju odomaćene reči, pa stoga zahtevaju suštin-
ski drukčiji pristup (više o tome videti u Poglavlju 18).
10.2. Nastanak: između preoblikovanih, prevedenih i

mešovitih anglicizama
Kao što se iz gornje tipologije anglicizama može zaključiti,

preuzimanje leksičkih ili sintaktičkih jedinica iz jezika-davaoca u
123

jezik-primalac pretpostavlja njihovo prilagođavanje sistemu jezi-

ka-primaoca – ili na nivou oblika, što se vrši preoblikovanjem i
tiče se očiglednih (a delimično i sirovih) anglicizama; ili na nivou
sadržine, što se vrši prevođenjem i tiče se skrivenih anglicizama;
ili mešovito, što se vrši kombinovanjem preoblikovanja i prevo-
đenja. Na taj način, u srpskom jeziku dolazi do leksičkih i/ili sin-
taktičkih inovacija pod uticajem engleskog jezika – te inovacije
su, jasno, anglicizmi, koji mogu biti preoblikovani, prevedeni ili
mešoviti.
Preoblikovanje, u svom prototipskom ispoljavanju, podrazu-
meva preuzimanje novog oblika i njemu pridružene nove sadr-
žine, kada nastaju preoblikovani anglicizmi, koji čine obličko-
-sadržinske inovacije. Na primer, to su očigledni anglicizmi fajl,
modem, spejs-šatl, daunloudovati, džogirati, seksi, ali i sirovi an-
glicizmi, s nultim ortografskim preoblikovanjem: e-mail, prepaid,
postpaid, air bag, teflonski non-stick tiganj, twist-off zatvarač, pri
čemu su u praksi potonji ponekad napisani i pogrešno: *shoping
um. shopping, *coctail um. cocktail, *puzzla um. puzzle. U slu-
čaju obličko-sadržinskih inovacija može se govoriti o uvezenim
neologizmima u srpskom jeziku, bar u samom trenutku i izvesno
vreme nakon njihovog uvođenja, dok (i ako) ne postanu do odre-
đene mere ustaljeni, a potom i prihvaćeni.
Među uvezene neologizme spadaju i dve podvrste nastale
preoblikovanjem: kod prve, postojećem, ranije preuzetom, obliku
pridružena je nova sadržina iz engleskog jezika, kada su posredi
sadržinske inovacije, koje datoj reči pridodaju jedno novo zna-
čenje; npr. album, u smislu ‘jedna ili više tematski i/ili izvođački
povezanih ploča, kompakt-diskova ili muzičkih kaseta’, program,
‘skup specijalnih naredbi po kojima kompjuter izvršava neku rad-
nju’, virus, ‘kompjuterski program koji se vrlo brzo umnožava i
dovodi do oštećenja podataka’. Kod druge podvrste, novom obli-
ku preuzetom iz engleskog jezika pridružena je postojeća sadrži-
na, kada su posredi obličke inovacije; npr. menadžment, u smislu
‘poslovodstvo, rukovodstvo, uprava’, evaluacija, ‘vrednovanje,
ocenjivanje’, edukacija, ‘obrazovanje, osposobljavanje’, imple-
mentacija, ‘sprovođenje, realizacija’, harmonizacija, ‘usklađiva-
124

nje, usaglašavanje’, sekstrafiking ili trafiking, ‘trgovina ženama,

trgovina ljudima, trgovina belim robljem’, šop ili shop, ‘prodav-
nica, radnja’, fan, ‘obožavalac’, startovati, ‘početi, započeti, ot-
početi’, Auč!, ‘Jao!, Joj!’.
Prevođenje, u svom prototipskom ispoljavanju, podrazume-
va preuzimanje nove sadržine iz engleskog jezika koja se izražava
kroz postojeće (domaće ili odomaćene „strane”) oblike, sadržin-
ski i/ili oblički upotrebljene na nov način, kada nastaju prevedeni
anglicizmi, koji čine sadržinsko-obličke inovacije. Na primer, to
su skriveni anglicizmi veliki prasak, vruć krompir, mikrotalasna
rerna/pećnica, stojeće ovacije, brza hrana, pranje novca, tvrdoli-
nijaš, miš – prema big bang, hot potato, microwave oven, standing
ovation,fastfood,moneylaundering,hardliner,mouse,poredo-
sledu navođenja. U slučaju sadržinsko-obličkih inovacija može se
govoriti o domaćim neologizmima u srpskom jeziku, koji su sko-
vani od sopstvenih morfosintaktičkih i semantičkih sredstava, pa se
stoga manje osećaju kao strani. Recimo, neologizmi poput svemir-
ski avion, reklamni pano, putujuća diplomatija, odbojka na pesku,
vazdušna vreća, bioskop na otvorenom, (teflonski) nezagorevajući
(tiganj), odvrtni (zatvarač) ili (zatvarač) na odvrtanje/okretanje,
sveuključivi ili sveuključujući (aranžman), pozivni centar, prevodi
engleskihrečispaceshuttle,billboard,shuttlediplomacy,beach
volleyball, air bag, open-air cinema, non-stick, twist-off, all-
-inclusive, call center, po redosledu navođenja, bez sumnje se
mogu znatno lakše i izgovoriti, i napisati, i – što je naročito važno
– razumeti od preoblikovanih anglicizama spejs-šatl, bilbord, šatl-
-diplomatija i bičvolej, a još više od onih nepreoblikovanih, sirovih
beach volley, air bag, open-air cinema, non-stick, twist-off i all-
-inclusive, pa i onih nepreoblikovano-prevedenih poput call cen-
tar. (Više o različitim aspektima i vrstama prevođenja anglicizama
videti u Poglavlju 14.)
Među domaće neologizme spadaju i dve podvrste nastale
prevođenjem: kod prve, postojeća sadržina izražena je kroz po-
stojeće (domaće ili odomaćene) oblike, sadržinski upotrebljene
na nov način, po običajima engleskog jezika, kada su posredi sa-
držinske inovacije, koje datoj reči pridodaju jedno novo značenje;
125

npr. trening, u smislu ‘obuka, obučavanje, osposobljavanje’, pe-

trolej, ‘(sirova) nafta’, ekonomija, ‘privreda’, definitivno, ‘zasi-
gurno, zacelo, izvesno’, locirati, ‘pronaći’, ohrabriti, ‘podstaći,
podržati’, pokrivati, ‘izveštavati o/s(a)’, Sranje!, u smislu i upo-
trebi ‘Dođavola!’ ili ‘Majku mu!’ – prema training, petroleum,
economy, definitely, locate, encourage, cover, Shit!, po redo-
sledu navođenja. Ovakve inovacije najčešće nastaju ignorisanjem
englesko-srpskih lažnih parova – bilo onih sadržinskih (što po-
kazuju poslednja tri primera), bilo onih obličkih (ostali primeri).
Kod druge podvrste, postojeća sadržina izražena je kroz posto-
jeće (domaće ili odomaćene) oblike, oblički upotrebljene na nov
način, po običajima engleskog jezika, kada su posredi obličke
inovacije; npr. kratka priča, u smislu ‘pripovetka’, služiti kaznu,
‘izdržavati kaznu’, Mogu li da vam pomognem?, u smislu i upo-
trebi ‘Izvolite?’, Pričaj mi o tome!, ‘Meni kažeš/pričaš?’ ili ‘Ma,
šta (mi) kažeš!’, Moje ime je ..., ‘Ja sam ...’ ili ‘Zovem se ...’ – pre-
ma short story, serve a (prison) sentence, Can I help you?, Tell
me about it!, My name is ..., po redosledu navođenja. Kao što se
iz ponuđenih opisa da zaključiti, samo sadržinske i samo obličke
inovacije javljaju se i u sklopu uvezenih neologizama, prilikom
preoblikovanja, i u sklopu domaćih neologizama, prilikom pre-
vođenja. Razlika je u tome što su kod prvih takvim inovacijama
podvrgnuti uvezeni (engleski) oblici, a kod drugih oni domaći ili
odomaćeni.
Ovde treba ukazati i na to da se povremeno nailazi na pre-
vedene anglicizme čija se prihvatljivost može osporiti, pošto su
prevedeni ili pogrešno ili nepodesno, ali su u praksi ipak postali
više ili manje ustaljeni. Tako imamo *bežični telefon, od cordless
(tele)phone, umesto bezgajtanski telefon, jer nešto što ima dve
žice, tj. kabla, nikako ne može biti bežično, a ono što takav tele-
fon nema jeste gajtan koji povezuje glavni aparat sa slušalicom
(bežični telefon je, u stvari, mobilni telefon, koji radi „bez žica”,
uz pomoć radio signala i koji neki proizvođači na engleskom
nazivaju upravo tako: wireless (tele)phone); *pametna kartica
i *pametni telefon, od smart card i smart phone, um. inteligen-
tna kartica i inteligentni telefon, pošto samo živo biće može biti
126

pametno; seksualno *zlostavljanje ili *maltretiranje ili *uznemi-

ravanje, od sexual harassment, um. seksualno napastovanje, jer
su prve dve reči prejake, a potonja preblaga za stvarni izvorni
sadržaj; *siguran seks, od safe sex, um. bezbedan seks, jer prva
reč, uprkos zgodnoj aliterativnosti, više ističe zagarantovanu us-
pešnost nego preduzete mere zaštite.
Mešoviti postupak, koji se primenjuje kod nekih polimor-
femskih (izvedenih, složenih i fraznih) reči iz engleskog jezi-
ka, podrazumeva preoblikovanje jednog dela reči a prevođenje
drugog, kada nastaju mešoviti anglicizmi. Na primer, prednji
element preveden je u pre.bukirati, rado.holičar ili rado.holik,
prema over.book, work.aholic, zadnji element u kolateralna
šteta, kiber-.prostor, (genetsko) inženjer.stvo, prema collateral
damage, cyber.space, (genetic) engineer.ing, dok je preostali ele-
ment u reči preoblikovan. Pri tome, očekivano preoblikovani ele-
ment ponekad ostaje u originalu, bez bilo kakvog ortografskog
prilagođenja, kao što pokazuju prednji elementi u primerima
shopping centar, press centar, beauty centar, call centar.
Na kraju, neophodno je naglasiti da se za osnovni postupak
prilagođavanja leksičkih i/ili sintaktičkih jedinica sistemu jezi-
ka-primaoca smatra ono na nivou sadržine, tj. prevođenje (više
o tome videti u Poglavlju 14). Razlog tome vrlo je jednostavan i
providan: naime, svi tekstovi se, po definiciji, prevode s jednog
jezika na drugi, a ti tekstovi se, opet po definiciji, sastoje od reči,
sintagmi, klauza i rečenica. Da nije tako, onda bi se dvojezični
rečnici – na primer, englesko-srpski – sastojali od izvornih en-
gleskih imenica, glagola, prideva, priloga, itd. i njihovih srpskih,
ortografski preoblikovanih, varijanti, dok bi se podaci o značenju
i upotrebi tih reči saznavali na drugom mestu, u engleskim jed-
nojezičnim rečnicima. No, poznato je da ovakvih rečnika nema
(niti će ih, nadajmo se, biti), jer se dvojezični rečnici u prvom
redu sastavljaju zato da bi na ciljnom jeziku ponudili prevode reči
i izraza iz izvornog jezika, i tako korisnicima približili njihovu
sadržinu.
Međutim, neke reči nije moguće na odgovarajući način pre-
vesti na ciljni jezik, pa se u takvim slučajevima pribegava njiho-
127

vom preuzimanju (uz nužno preoblikovanje) iz izvornog jezika.

S jedne strane, prevod može biti predug i otuda glomazan, kada
jača tendencija ka preuzimanju; npr. skakanje s elastičnim konop-
cem, za englesko bungee jumping, krajnja je tačka ekonomičnog
prevoda, preko koje nema svrhe da se insistira na prevođenju. S
druge strane, prevod može biti ili strukturno zaprečen ili sasvim
neizvodljiv, zbog ograničenih produktivnih morfosintaktičkih
sredstava u drugom jeziku; npr. za englesko reality show, ‘tele-
vizijski program u kome se, tokom dužeg vremenskog raspona,
realistično i neulepšano prikazuju aktivnosti odabrane grupe lju-
di’, u srpskom, kako izgleda, nema raspoloživih struktura za ade-
kvatno izražavanje ovog sadržaja, te se zbog toga ova reč mora
preuzeti – ili kao očigledni anglicizam realiti-šou, ili, što se tre-
nutno gotovo redovno dešava, kao sirovi anglicizam reality show.
Suprotno ovoj teorijskoj idealizaciji, u svakodnevnoj prak-
si znatno je češće preuzimanje reči – sa preoblikovanjem ili bez
njega. Ponekad je motiv preuzimanja linija manjeg otpora, od-
nosno intelektualna tromost, inertnost, ali i neukost; ponekad je
posredi običan snobizam i pomodarstvo; ponekad se, pak, radi
o sve uvreženijem verovanju stručnjaka iz skoro svih oblasti da
su jedino termini stranog porekla – danas, naravno, iz engleskog
jezika – oni pravi, autentični i ubedljivi, i da ih, „naravno”, svi
kojima se govori i piše savršeno razumeju, dok su njihovi prevodi
na srpski, valjda, manje vredni, mlitavi i neubedljivi (više o tome
videti u Poglavlju 12); verovatno se zato kod nas i ne pokušava
ozbiljnije raditi na sistematskom stvaranju domaće terminologije
(up. Panić, Lalić, Prćić 2005a, 2005b).
Valja primetiti i to da preuzeti i (ne)preoblikovani angliciz-
mi u pojedinim slučajevima naknadno dobijaju i svoju prevede-
nu verziju, jednu ili više njih, te se tako (ne)preoblikovani i pre-
vedeni oblici počinju koristiti kao sinonimi, mada s različitom
frekventnošću upotrebe (više o tome videti u Poglavlju 11). Na
primer, sada već ustaljena studija o izvodljivosti (pridruživanja,
ili asocijacije, kako to neki više vole da nazivaju, naše zemlje
Evropskoj uniji) ili, manje precizno, studija izvodljivosti, od en-
gleskog feasibility study, u vreme svog pojavljivanja u srpskom,
128

pre godinu ili dve dana, bila je i fizibiliti-studija, i studija o fizibi-

litetu, i studija fizibiliteta, a možda čak i feasibility study, sve četi-
ri kao nesumnjivi rezultat pomenute linije manjeg otpora: njihovo
značenje malo ko je tačno znao i razumeo, uključujući i one koji
su ih zdušno i zvučno koristili. Pored ovoga, ima i izvesnih za-
nimljivih paradoksalnosti, poput engleskog summit, koje je prvo
preoblikovano u samit, potom prevedeno u sastanak na vrhu, da
bi se na kraju stiglo do tautološke mešavine samit na vrhu. Slično
tome, englesko space shuttle, za koje je ovde predložen prevod
svemirski avion, svojevremeno je bilo prevođeno-preoblikovano
u svemirski šatl, a kasnije povremeno tautološki obogaćivano u
svemirski spejs-šatl. Na svu sreću, ovakve anomalije, koliko god
da su i čudne i nepoželjne, ipak se prilično retko susreću.
10.3. Opravdanost: između opravdanih i

neopravdanih anglicizama
Bez obzira na to da li su nastali preoblikovanjem ili prevođe-

njem ili mešovitim postupkom, svi anglicizmi u srpskom jeziku
nisu i podjednako opravdani. Pojam opravdanosti – ili tačnije,
komunikativne opravdanosti – čvrsto je povezan s pojmom potre-
be za unošenjem novih anglicizama, a ona može biti subjektivna
i objektivna. Subjektivna potreba uslovljena je vanjezičkim (tj.
sociolingvističkim, psiholingvističkim i pragmatičkim) činioci-
ma, jer se tiče osobe (prevodioca, pisca ili govornika) koja u jezik
unosi – ili može da unese – novi anglicizam: ta osoba oseća po-
trebu, motivisanu nizom svesnih i nesvesnih, znanih i neznanih,
razloga, da izvesni anglicizam upotrebi u svom napisanom ili iz-
govorenom tekstu. Nasuprot tome, objektivna potreba uslovljena
je jezičkim (tj. lingvističkim, naročito semantičkim, stilističkim,
a delom i pragmatičkim) činiocima, jer se tiče doprinosa datog
anglicizma izražajnosti srpskog jezika: što je taj doprinos snažni-
ji, snažnija je i objektivna potreba za tim anglicizmom. Pri tome,
objektivna potreba je u direktnoj srazmeri s njegovom opravda-
nošću.
129

Ovo ključno komunikativno svojstvo anglicizama ispoljava

se s različitim intenzitetom, pa ga je zbog toga najbolje zamisliti
i predstaviti kao skalu. U nastavku, biće ponuđena skala opravda-
nosti anglicizama, koja se sastoji od pet stepenova, navedenih od
niske ka visokoj, uz prateća određenja, ilustracije i objašnjenja.
(1) Anglicizam je sasvim neopravdan ukoliko već postoji
domaća ili odomaćena reč ili izraz za dati strani sadržaj. Takvi
su: implementacija, pošto se isto značenje već izražava doma-
ćim sprovođenje i odomaćenim realizacija; harmonizacija prema
usklađivanje i usaglašavanje; menadžment prema poslovodstvo i
rukovodstvo i uprava; bord prema odbor ili upravni odbor; seks
trafiking ili trafiking prema trgovina ženama, trgovina ljudima,
trgovina belim robljem; autorizovani diler prema ovlašćeni pro-
davac; kasting ili casting prema audicija; kertridž (ili ketridž ili
kertidž, ali gotovo nikad kartridž, kako bi trebalo) prema kaseta
ili patrona; fan prema obožavalac; kratka priča prema pripovetka.
Sasvim neopravdani anglicizmi i postojeće domaće ili odo-
maćene reči i izrazi nastupaju kao međusobno konkurentski sino-
nimi. Pri tome, anglicizmi predstavljaju inercijske sinonime, koji,
iako semantički nepotrebni, često pokazuju jasnu tendenciju, po-
sebno u jeziku medija, ka potiskivanju ili čak istiskivanju posto-
jećih, odavno ustaljenih, reči ili izraza u srpskom jeziku (više o
tome videti u Poglavljima 11 i 12). Ovo je naročito karakteristično
za velik broj stručnih registara, gde vlada nedovoljno utemeljeno
verovanje, kako je malopre spomenuto, da je pravi stručni termin
samo onaj koji je preuzet iz engleskog jezika, poput pasvord ili
password, port, kertridž (sa svojim varijantama), ribon, kuler ili
cooler, iz registra računarstva, uprkos tome što se istovetna zna-
čenja već izražavaju ustaljenim domaćim terminima lozinka ili
šifra, utičnica, kaseta ili patrona, traka, ventilator ili hladnjak, po
redosledu navođenja. Slično ovome, može se govoriti i o pomod-
nim statusnim terminima, poput super, aut ili out, kul ili cool,
fensi ili fancy, Vau! ili Wow!, čiji ljubitelji smatraju da su vrlo
„in” ako su im govor ili pisanje što više njima ukrašeni, mada
često i ne znaju šta ove reči tačno znače. Bez obzira na sve, i tzv.
130

strukovni i tzv. statusni termini razlikuju se od svojih običnijih

i starijih sinonima jedino na stilističkom (asocijativnom) planu.
(2) Anglicizam je neopravdan ukoliko postoji mogućnost
prevođenja stranog sadržaja, primenom produktivnih morfo-
sintaktičkih i semantičkih sredstava srpskog jezika. Takvi su:
bilbord, pošto se dato značenje može prevesti kao reklamni pano;
spejs-šatl prema svemirski avion; printer prema štampač; hend
aut prema izručak; kol-centar ili call centar prema pozivni cen-
tar; air bag prema vazdušna vreća; air show prema avio-sajam;
all-inclusive prema sveuključivi ili sveuključujući; non-stick pre-
ma nezagorevajući; open day prema otvoreni dan.
Neopravdani anglicizmi, u svojstvu reči koje su došle sa
novim pojmom, i njihovi domaći prevodi, u svojstvu reči koje
su došle nakon novog pojma, takođe nastupaju kao međusobno
konkurentski sinonimi (više o tome videti u Poglavlju 11). Pri
tome, prevedeni sinonimi, uz zanemarljive izuzetke, ostaju tek
teorijska alternativa, koja se u praksi retko upotrebljava, tako da
anglicizmi, zapravo, i nemaju pravu konkurenciju. Razlozi za ovo
dvojaki su: pre svega, domaću zamenu za novi anglicizam vredi
predlagati sve dok se taj anglicizam ne ustali u srpskom jeziku,
a to ustaljivanje se, kao što je poznato, u današnje vreme dešava
prilično brzo; i drugo, domaća zamena, čak i ako bude ponuđena,
skoro nema gde da se predstavi i populariše, jer su mediji apso-
lutno nezainteresovani za pitanja kvalitetnog jezika, dok je onima
koji anglicizme svakodnevno koriste, u okviru svojih stručnih re-
gistara, savršeno svejedno da li, na primer, u svojim kolima imaju
air bagove ili vazdušne vreće (ili, pak, vazdušne jastuke, kako ih
takođe, ne baš srećno, nazivaju), da li turistima prodaju all-inclu-
sive ili sveuključive aranžmane, te da li pozivaju potencijalne mu-
šterije da pozovu njihove call centre ili pozivne centre. Štaviše,
većini njih anglicizmi su, po svim pokazateljima, kudikamo bliži,
prirodniji i poželjniji od njihovih domaćih prevoda, jer su s nji-
ma, valjda, više „u trendu” – i strukovnom, i statusnom. Ukratko,
trenutno kod nas ne postoji kulturna i obrazovna klima koja bi
pogodovala tome da prevedeni anglicizmi izađu na megdan i rav-
nopravno odmere snage s onim preoblikovanim a neopravdanim.
131

(3) Anglicizam je uslovno opravdan ukoliko nudi moguć-

nost upadljivije kraćeg i ekonomičnijeg izražavanja novog ili
postojećeg sadržaja od domaće ili odomaćene reči ili izraza. Ta-
kvi su: PR, pošto je kraće i ekonomičnije od domaćeg 1 odnosi
s javnošću, 2 služba za odnose s javnošću, 3 osoba zadužena za
odnose s javnošću; scifi ili SF prema 1 naučna fantastika, 2 na-
učnofantastičan; hifi ili hajfaj prema visoka vernost reprodukcije
snimljenog zvuka; bandžidžamping prema skakanje s elastičnim
konopcem; horor-film ili horor prema film strave i užasa; kuriku-
lum prema nastavni plan i program; afteršejv prema losion posle
brijanja; bičvolej prema odbojka na pesku.
Kategorija uslovne opravdanosti predstavlja tampon-zonu
između neopravdanih i opravdanih anglicizama. I ovde je posredi
sinonimija između preoblikovanog i prevedenog anglicizma (više
o tome videti u Poglavlju 11), pri čemu je onaj prevedeni znatno
duži i glomazniji, budući da sadrži više od tri semantičke reči
(imenica, glagola, prideva ili priloga). Otuda se, po zakonitostima
jezičke ekonomije, prednost u upotrebi može dati preoblikova-
nom anglicizmu, kao kraćem, poput PR, koje je očito ekonomič-
nije i od odnosi s javnošću, i od služba za odnose s javnošću, i od
osoba zadužena za odnose s javnošću. No, kod prevedenih losion
posle brijanja i odbojka na pesku oblička ušteda nije upadljivo
velika, pa se stoga prednost preoblikovanih afteršejv i bičvolej
utoliko smanjuje. Opisani princip, valja obavezno imati na umu,
primeren je u prvom redu relativno novim značenjima, dok za ona
starija, odranije poznata i kulturološki ukorenjena, poput naučna
fantastika, i dalje treba primenjivati postojeće domaće ili odo-
maćene reči i izraze, ma koliko da se oni činili glomaznima. Što
se tiče nedavno lansiranog anglicizma kurikulum, koji se počeo
veoma napadno koristiti kao sinonim za višedecenijski nastav-
ni plan i program, on, uprkos svoj svojoj kratkoći (i pomodno-
sti), nema nikakvih drugih lingvističkih preporuka. U suprotnom,
mnoge sadašnje domaće i odomaćene reči i izraze, koji su, čistom
slučajnošću, u srpskom jeziku poprilično dugački, počeli bismo
zamenjivati ekonomičnijim anglicizmima, čiji bi ekstreman slu-
čaj bilo englesko awe, koje se izgovara kao jedan jedini prost dugi
132

samoglasnik – /o:/, za srpsko strahopoštovanje. Naravno, do ta-

kvog nedomišljenog zamenjivanja sigurno nikad neće doći.
(4) Anglicizam je opravdan ukoliko uvodi novu nijansu
značenja u sistem srpskog jezika. Takvi su: be(j)bisiter(ka), pošto
se i značenjski i suštinski razlikuje od domaćeg dadilja; hambur-
ger prema pljeskavica; vokmen prema kasetofon ili radio-kaseto-
fon; laptop prema kompjuter; kambek prema povratak; dil prema
dogovor ili sporazum; displej prema ekran; đus prema voćni sok;
impičment prema opoziv; stojeće ovacije prema ovacije.
Nova nijansa značenja koju uvode opravdani anglicizmi naj-
češće je u funkciji stvaranja hiponima, tako što značenjski boga-
tiji i specifičniji anglicizam, u svojstvu hiponima, postaje podre-
đen značenjski opštijoj domaćoj ili odomaćenoj reči, u svojstvu
njegovog hiperonima. U takvom odnosu hiponim predstavlja vr-
stu onoga što je izraženo hiperonimom, poput đus, ‘gusti sok od
pomorandže’, što je vrsta voćnog soka, kambek, ‘spektakularan
povratak neke doskora popularne ličnosti u javni život’, što je
vrsta povratka, te laptop, ‘mali prenosivi kompjuter’, što je vrsta
kompjutera. Ovde vredi pomenuti i jednu interesantnu pojavu:
u nekim slučajevima, anglicizam koji je prvobitno ocenjen kao
sasvim neopravdan vremenom može postati opravdan, ukoliko
se značenjski dovoljno specijalizuje i stekne status hiponima; na
primer, tender je u doba svog pojavljivanja u srpskom jeziku, pre
koju godinu, uspešno počeo da istiskuje konkurs, ali se uskoro
značenjski počeo sužavati na one konkurse koji se tiču prikuplja-
nja ponuda za otkupljivanje preduzeća, isporuku robe i pružanje
usluga.
(5) Anglicizam je sasvim opravdan ukoliko unosi sasvim
novo značenje u sistem srpskog jezika i time popunjava neku
leksičku i/ili pojmovnu prazninu. Takvi su: milkšejk, fišburger,
menadžment (u smislu ‘naučna disciplina koja se tiče uspešnog
rukovođenja firmom, ustanovom, itd.’), džetset, tabloid, evergrin,
internet, mikročip, softver, hardver, bestseler, kamkorder, faks,
modem, skener, toner, CD-ROM, DVD, repovati, džogirati, mi-
krotalasna rerna/pećnica, mobilni telefon, pošto za njihove sa-
držaje u srpskom ne postoje druge, i možda bolje, reči ili izrazi.
133

Novo značenje koje unose sasvim opravdani anglicizmi po-

punjava, dakle, leksičku i/ili pojmovnu prazninu, tako što nov i
dosad nepoznat pojam dolazi sa samom novom rečju. Taj novi
pojam može biti globalnog karaktera, kada data reč imenuje više
ili manje univerzalne pojave, poput tabloid, bestseler, faks, ali i
lokalnog karaktera, kada data reč odiše stranim koloritom i odra-
žava lokalnu atmosferu, jer imenuje pojave iz tamošnje kulture,
poput pab, kilt, bobi, iz Velike Britanije, te administracija, kon-
gresmen, be(j)zbol, iz Sjedinjenih Američkih Država.
U zaključku, treba naglasiti da, iako svih pet navedenih ka-
tegorija anglicizama čini – u većoj ili manjoj meri – deo leksič-
kog fonda srpskog jezika, objektivna potreba postoji samo za
onim sasvim opravdanim, opravdanim i, jednim delom, uslovno
opravdanim. Za preostale dve kategorije, neopravdanim i sasvim
neopravdanim, potreba je tek subjektivne naravi. Pa ipak, sva-
kodnevna jezička praksa retko kad se rukovodi teorijskim postav-
kama, preporukama i idealizacijama, što se da videti i u slučaju
upotrebe anglicizama: naime, svih pet kategorija redovno se ko-
risti u srpskom jeziku, pri čemu se stiče sve jači utisak da je, bar
u pojedinim tematskim registrima, razlika između objektivne i
subjektivne potrebe, s jedne strane, te između opravdanosti i ne-
opravdanosti, s druge, potpuno nepoznata. Štaviše, sve napadnije
korišćenje neopravdanih i sasvim neopravdanih anglicizama uzi-
ma sve više maha i tako umnogome doprinosi daljoj hibridiza-
ciji srpskog jezika i učvršćivanju anglosrpskog jezika, tj. jedne
nove i vrlo posebne vrste srpskog jezika koji (sve više) odstupa
od svojih normi i (sve više) biva upotrebljavan prema normama
engleskog jezika (više o tome videti u Poglavljima 5, 6 i 7).
10.4. Status: između segregacije i integracije

anglicizama
Trenutno preovlađujući pristup utvrđivanju statusa reči stra-

nog porekla kod nas oslanja se na etimološke činioce, mahom
usredsređene na jezik-davalac. Tako se obično povlači prilično
134

gruba paralela između „naših”, domaćih reči i „ne-naših”, stranih

reči, koja, uz to, zna da bude i proizvoljna, pošto jasni i pouzdani
kriterijumi razgraničenja neretko izostaju. (Važan izuzetak i pio-
nirski otklon u pravom smeru predstavlja Klajn 1967.) Nadalje, na
časovima srpskog jezika u osnovnoj i srednjoj školi pred ne malo
zbunjene učenike postavlja se zahtev ‘Izbegavajte strane reči i
služite se domaćim zamenama!’, pri čemu se ni na koji način ne
određuju pojmovi strane reči i domaće zamene, a još manje uzima
u obzir opštepoznata činjenica da u jednom jeziku nikad ne posto-
je, ne mogu postojati, ali i ne treba da postoje, spremne i automat-
ske „domaće” zamene za baš svaku „stranu” reč. U popularnom
poimanju pojma ‘strana reč’ gotovo redovno se podrazumeva, sa
snažnom dozom odbojnosti, relativno nova reč stranog porekla i
nepoznatog značenja, koja, zbog svoje nerazumljivosti (a često i
neizgovorljivosti), kvari naš jezik i stoga predstavlja nepoželjnog
uljeza. Ovakav stav danas se posebno „neguje” prema angliciz-
mima. U celini uzev, glavno obeležje opisanog pristupa rečima
stranog porekla jeste segregacija, odnosno pokušaj, zasnovan na
krajnje spornom dvojstvu ‘naše, poželjno – ne-naše, nepoželjno’,
da se sve takve reči, svesno ili nesvesno, izdvoje, odvoje, pa čak
i isključe. Međutim, da li bi se iko razuman, doslednom i krutom
primenom etimološkog kriterijuma, poduhvatio toga da izbaci i
nađe „domaće zamene” za reči poput burek, kifla, jogurt, ulje, će-
vapčići, salama, paradajz, banana, kajsija, čokolada, šećer, čaj,
kafa, kakao, vino, koje su sve odreda stranog porekla? I ova mala
ilustracija pokazuje da je to nemoguće, nerazborito i nadasve ne-
ozbiljno činiti, čak i u domenu hipotetičkih nagađanja – ako ni
zbog čega drugog, ono zbog opasnosti od narušavanja i smanji-
vanja izražajnog potencijala srpskog jezika.
Umesto toga, pristup rečima stranog porekla, pa samim tim
i anglicizmima, koji se ovde predlaže i zastupa utemeljen je na
postavkama savremene lingvistike i sociolingvistike, a njegovo
glavno obeležje jeste integracija. Prema ovom pristupu, u sre-
dištu pažnje nalazi se srpski kao jezik-primalac – specifično, do-
prinos reči stranog porekla njegovom izražajnom potencijalu i,
u skladu s tim, njihovo uklapanje u sistem srpskog jezika, kako
135

bi takve reči postepeno bile prihvaćene od strane (većeg dela)

jezičke zajednice i kako bi se vremenom izborile za status odo-
maćene reči. Sledeći ranije pominjanu komunikativnu relevan-
tnost i skalu opravdanosti anglicizama, ovakva integracija tiče se,
u prvom redu, onih za kojima postoji objektivna potreba – dakle,
sasvim opravdanih, opravdanih i uslovno opravdanih, mada se
neopravdani i sasvim neopravdani anglicizmi, kao tek subjektiv-
no potrebni, odavde ne mogu mehanički isključiti, pošto oni tako-
đe ispoljavaju određene tendencije ka integraciji.
Da bi se neki anglicizam mogao, bar delimično, uklopiti u
srpski jezik, nužno je da bude podvrgnut postupku prilagođava-
nja, odnosno adaptacije, njegovom sistemu. Ta adaptacija odvija
se u dve faze: u prvoj, prilagođavanja se dešavaju dok anglicizam
postaje deo srpskog jezika, i to spada u domen primarne adapta-
cije; u drugoj fazi, prilagođavanja se dešavaju nakon što je angli-
cizam postao deo srpskog jezika, i to spada u domen sekundarne
adaptacije (up. Filipović 1986). Pri tome, i jedna i druga adapta-
cija ima svoje obličke i sadržinske nivoe.
Kod preoblikovanja (npr. milkšejk), primarna oblička adap-
tacija ogleda se u sledećim aspektima: (1) ortografija – utvrđiva-
nje pisanog oblika anglicizma, (2) fonologija – utvrđivanje iz-
govornog oblika anglicizma, koji obuhvata kako segmentne ele-
mente (foneme) tako i suprasegmentne (akcenat), (3) morfosin-
taksa, gramatička komponenta – utvrđivanje gramatičke funkcije
anglicizma i, na osnovu toga, odgovarajućih morfosintaktičkih
(flektivnih) oblika. Primarna sadržinska adaptacija, objedinivši
semantiku i pragmatiku, ogleda se u utvrđivanju značenja i upo-
trebe anglicizma. Nasuprot ovome, kod prevođenja (npr. kratka
priča) može se govoriti samo o sadržinskoj adaptaciji, budući da
se radi o domaćim ili odomaćenim oblicima upotrebljenim na
nov način. Kod mešovitog postupka (npr. prebukirati), pored sa-
držinske, javlja se još i oblička adaptacija preoblikovanog dela
anglicizma. Uklopivši se, okončanjem primarne adaptacije, u gra-
matički i leksički sistem srpskog jezika, anglicizam postaje nje-
gov deo, koji je spreman da stupi u sintagmatske i paradigmatske
odnose s ostalim (domaćim i/ili odomaćenim) rečima i izrazima u
136

tom sistemu, uključujući i tri vrlo važna smisaona odnosa – hipo-

nimiju, sinonimiju i antonimiju.
Posle primarne adaptacije može – iako ne mora – nastupiti se-
kundarna adaptacija, koja se tiče stvaranja novih oblika i/ili znače-
nja u srpskom jeziku. Izvođenje novih oblika, tj. reči, u domenu je
tvorbe reči, odnosno tvorbene komponente morfosintakse, i uslov-
ljeno je sociolingvistički motivisanim komunikativnim potrebama
korisnikâ jezika-primaoca; npr. od be(j)bisiter nastao je ženski oblik
be(j)bisiterka, a od marketing pridevski oblik marketinški. S druge
strane, nova značenja u domenu su semantike i pragmatike, i tako-
đe su uslovljena komunikativnim potrebama; npr. marketing je u
srpskom dobilo novo značenje ‘reklamiranje na radiju ili televiziji;
reklame, EPP’, a dragstor ‘prodavnica koja je otvorena neprekidno
ili do kasno u noć’. Valja imati na umu da do ovakvih obličkih i sa-
držinskih inovacija dolazi nezavisno od jezika-davaoca, jer opisani
sekundarni tvorbeni i semantičko-pragmatički postupci deluju isto
kao kod domaće leksike. Na taj način, veza s jezikom-davaocem se
zamagljuje, bledi i polako nestaje.
Međutim, mora se naglasiti da primarna i sekundarna adap-
tacija nikad ne deluju trenutno, nego se radi o procesima, pone-
kad vrlo dugotrajnim. Pored toga, ni jedna ni druga ne moraju biti
sprovedene u potpunosti, pa tako u srpskom postoje anglicizmi
bez ustaljenog pisanog oblika (npr. preoblikovano pripejd, pri-
pejd, pripeid, pri-peid, te nepreoblikovano prepaid, pre-paid), za-
tim bez ustaljenog izgovornog oblika (npr. DVD kao /de-ve-de/,
prema srpskoj normi, i /di-vi-di/, prema engleskoj normi), kao i
bez gramatičke promene (npr. pridevi fer, fensi, seksi). Slučajevi
nedovoljno ustaljenog ili potpuno neustaljenog značenja i upo-
trebe relativno su retki, s obzirom na okolnost da se anglicizmi
preuzimaju prvenstveno zbog svog sadržaja, koji se u jeziku-pri-
maocu smatra po nečemu interesantnim, pažnje vrednim i, otuda,
potrebnim. Što se, pak, sekundarne adaptacije tiče, ona nije ni
obavezna ni nužna, i vrši se, kako je gore rečeno, u skladu s ko-
munikativnim potrebama korisnikâ jezika-primaoca. (O primar-
noj i sekundarnoj adaptaciji anglicizama, te o jezičkim kontakti-
ma uopšte, iscrpno govori Filipović 1986.)
137

Iz ovog kratkog prikaza procesa adaptacije anglicizama

može se zaključiti da svaki od njih nije u podjednakoj meri inte-
grisan u sistem srpskog jezika i, samim tim, u njemu odomaćen.
Naime, stepen integrisanosti i odomaćenosti nekog anglicizma
zavisi od toga na kom je planu i u kom obimu izvršena adaptaci-
ja. Da bi se ovo jasnije sagledalo, ovde će biti predložena skala
odomaćenosti anglicizama, delimično inspirisana klasifikacijom
reči u engleskom jeziku, koja je ponuđena u Uvodu drugom iz-
danju Oksfordskog rečnika engleskog jezika (The Oxford English
Dictionary; Simpson, Weiner 1989: xxvi). U obzir se uzimaju svi
dosad pominjani aspekti adaptacije, i to u obliku šest parametara,
navedenih po redosledu prvenstva: upotreba i značenje, u okviru
sadržinske adaptacije, te pisanje, izgovor, gramatika i tvorba, u
okviru obličke adaptacije. Što je veći broj parametara kod da-
tog anglicizma zastupljen, utoliko je on u srpskom jeziku u većoj
meri odomaćen. Sledstveno tome, moguće je razlikovati tri tipa
anglicizama: potpuno odomaćene, delimično odomaćene i neodo-
maćene. Oni su, zajedno s pripadajućim parametrima, prikazani
na Tabeli 1, čije simbole treba tumačiti ovako: ‘+’ kao ‘adaptacija
završena’, ‘±’ kao ‘adaptacija u toku’, a ‘-’ kao ‘adaptacija nije ni
započeta’. Pri tome, zagrade označavaju da su kod domaćih reči
svi ovi parametri već zastupljeni, i to u najvećoj meri (naravno,
ne kao rezultat adaptacije), zbog čega su primenjeni kao temeljni
orijentir za utvrđivanje stepena odomaćenosti ostalih reči.
upotreba značenje pisanje izgovor gramatika tvorba

(+ + + + + +) DOMAĆE REČI
POTPUNO
+ + + + + +
ODOMAĆENI
DELIMIČNO
+ + ± ± ± ± =
ODOMAĆENI
± ± - - - - NEODOMAĆENI =
Tabela 1: skala odomaćenosti anglicizama u srpskom jeziku
138

Kao što se iz Tabele može videti, potpuno odomaćeni an-

glicizmi, kakvi su tramvaj, hamburger, trolejbus, kompjuter, ti-
nejdžer, roker, laser, biznismen, marketing, startovati, zadovolja-
vaju svih šest kriterijuma i po svom ponašanju u sistemu srpskog
jezika suštinski se ne razlikuju od (etimološki) domaćih reči, jer
raspolažu ne samo ustaljenom upotrebom i značenjem, nego i
pisanim, izgovornim, gramatičkim i tvorbenim oblicima. Osim
preoblikovanih anglicizama, na ovaj način funkcionišu i oni pre-
vedeni, poput mikrotalasna rerna/pećnica, pranje novca, vazduš-
na vreća, stojeće ovacije, svemirski avion, ali i većina mešovitih,
poput prebukirati i kiber-prostor. Štaviše, i prevedeni i mešoviti
(tj. preoblikovano-prevedeni) anglicizmi na prelazu su između
domaćih i potpuno odomaćenih, u zavisnosti od toga da li u nji-
hovom sastavu ima (više) domaćih ili potpuno odomaćenih reči.
Nadalje, delimično odomaćeni anglicizmi uklopljeni su
samo sadržinski, pošto za njima postoji objektivna ili subjektivna
potreba, dok se u pogledu svojih oblika nalaze u prelaznoj fazi
između engleskog i srpskog jezika. Takvi su, recimo, onlajn ili
online (neustaljeno pisanje), DVD /de-ve-de/ ili /di-vi-di/ (neu-
staljen izgovor), video-rekorder ili video-rikorder, sintesajzer ili
sintisajzer, evro ili euro (neustaljen izgovor i pisanje), skinhed
odnosno skinhedi ili skinhedsi (neustaljena množina), fer, fit,
seksi, pripejd ili prepaid, lajv ili live (nepostojeća deklinacija i
tvorba, pored neustaljenog pisanja za neke od njih). Glavna smet-
nja, pa i prepreka, potpunijoj integraciji delimično odomaćenih
anglicizama jeste njihova ortografska neprilagođenost, što je po-
sledica trenutnog nepostojanja zvanične pravopisne norme koja
bi na dosledan način regulisala pisanje anglicizama. Posmatrano
u širem okviru, posredi je totalno odsustvo interesovanja za pro-
bleme englesko-srpskih jezičkih kontakata i za, bar delimičnu,
standardizaciju primarne adaptacije (posebno pisanja, izgovora i
gramatike), koju bi trebalo obrađivati u fakultetskoj, srednjoškol-
skoj i osnovnoškolskoj nastavi i engleskog i srpskog jezika. U sa-
dašnjoj našoj jezičkoj praksi, kao što je dobro poznato, primarna
(i sekundarna) adaptacija vrši se u znaku spontanosti, slučajnosti,
pa i stihije (više o tome videti u Poglavlju 17; Filipović 2004).
139

No, mada se međujezički kontakti, u osnovi, odvijaju na spontan

i slučajan način, planiranje jezika, te nastava engleskog i srpskog
jezika više nikako ne bi smeli da zaobilaze novu i bitnu okolnost
– sveprisutnost engleskog jezika u srpskom (i drugim jezicima).
I konačno, neodomaćeni anglicizmi tek su delimično uklo-
pljeni prema svojoj sadržini, dok im oblička adaptacija još nije ni
otpočela, zbog čega njihov status u srpskom jeziku ostaje u dome-
nu neintegrisanosti i neodomaćenosti. Ovamo spadaju sintagme
tipa by the way i of course, te rečenice/iskazi tipa No comment!,
Sorry! i Yes!!. Na ovom mestu treba ukazati na činjenicu da je
granica između navedena tri tipa odomaćenosti uslovna, blaga i
unekoliko pokretljiva, što je na Tabeli 1 prikazano isprekidanim
linijama, pri čemu, uopšte uzev, anglicizmi, s protokom vremena,
teže ka „poboljšavanju” svog statusa, odnosno ka prelasku u viši
stepen odomaćenosti, što je na desnom rubu Tabele predstavljeno
strelicama uvis.
Iz svega dosad rečenog proizlazi da je leksički fond srpskog
jezika sastavljen iz tri povezane celine: njegov centralni i komu-
nikativno najvažniji deo čine (etimološki) domaće i potpuno odo-
maćene leksičke jedinice (reči i afiksi), na koje se nadovezuju one
delimično odomaćene, dok se na periferiji nalaze neodomaćene, i
otuda komunikativno marginalne, reči. Naravno, odomaćene i ne-
odomaćene leksičke jedinice u ovom fondu nisu samo anglicizmi,
nego sve leksičke jedinice koje su preuzete iz svih raspoloživih
jezika.
10.5. Iz četiri ugla ka jednoj tački:

prototipski anglicizam
Pristup anglicizmima koji je ponuđen u ovoj raspravi u sre-

dište pažnje doveo je njihovu komunikativnu relevantnost, odnos
doprinos izražajnom potencijalu srpskog jezika. Polazeći, dakle,
od srpskog kao jezika-primaoca, umesto dosadašnje pretežne se-
gregacije, ovde se zastupa neophodnost integracije anglicizama
u leksički i gramatički sistem srpskog jezika – i to u prvom redu
140

onih anglicizama koji su objektivno potrebni. Osnovni cilj nji-

hove integracije jeste uspostavljanje sintagmatskih i paradigmat-
skih međuodnosa s drugim rečima u sastavu srpskog jezika, te
odbacivanje zaludnih ideja o tome da za svaki anglicizam postoji
valjana domaća zamena.
Anglicizmi su u protekloj raspravi bili sagledani iz sledeća
četiri ugla:
(1) prema vrsti, gde se razlikuju očigledni, skriveni i siro-

vi anglicizmi;
(2) prema nastanku, gde se razlikuju preoblikovani, pre-
vedeni i mešoviti (preoblikovano-prevedeni) angliciz-
mi;
(3) prema opravdanosti, gde se razlikuju sasvim oprav-
dani, opravdani, uslovno opravdani, neopravdani i sa-
svim neopravdani anglicizmi;
(4) prema statusu, gde se razlikuju potpuno odomaćeni,
delimično odomaćeni i neodomaćeni anglicizmi.
Svako od ova četiri definiciona svojstva određuje ukupan

identitet svakog pojedinačnog anglicizma, pa tako neki od njih
nastupaju kao istaknutiji, a neki kao manje istaknuti predstavnici
svoje kategorije. U svetlu ovoga, moguće je postaviti definiciju
prototipskog anglicizma, kao najistaknutijeg i najboljeg predstav-
nika pomenute kategorije, na sledeći način: prototipski anglici-
zam je onaj (1) koji je po vrsti očigledan, (2) koji je po nastan-
ku preoblikovan, (3) koji je po opravdanosti sasvim opravdan ili
opravdan, i (4) koji je po statusu potpuno odomaćen u sistemu
srpskog jezika; npr. kompjuter, tinejdžer, hamburger. Ovako
opisan prototip shematski je prikazan na Dijagramu 2, u obliku
tamnog kružića koji se nalazi u tački preseka četiriju svojih defi-
nicionih svojstava. Veći krug obuhvata odstupanja od prototipa,
do kojih dolazi drukčijim ispoljavanjem bilo kojeg navedenog
svojstva kod bilo kojeg pojedinačnog anglicizma. Tako, recimo,
neki sirovi, sasvim neopravdani i delimično odomaćeni anglici-
141

zam, poput casting, cool ili stage, po svojoj sveukupnoj komuni-

kativnoj vrednosti, znatno zaostaje u odnosu na onaj prototipski.
(1) V R S T A
(2) N A S T A N A K
(4) S T A T U S
(3) O P R A V D A N O S T
Dijagram 2: prototipski anglicizam i njegova četiri definiciona svojstva
Na kraju, treba podsetiti da problem „stranih reči” na sinhro-

nom (komunikativnom, semantičko-pragmatičkom, sociolingvi-
stičkom i leksikografskom) planu uistinu ne postoji, jer se zapra-
vo radi o srpskim, domaćim, našim rečima koje su igrom slučaja
stranog porekla. Ako problem postoji, onda se on manifestuje je-
dino na dijahronom (etimološkom) planu. S tim u vezi, nameće
se i jedno važno terminološko opažanje R. Jovićevića (1997: 17),
koje će biti citirano u celosti:
„Ovim povodom moglo bi se postaviti i jedno termi-

nološko pitanje: koliko je i da li je opravdano reči stranoga
porekla, koje su ušle u jedan jezik i u njemu odavno „stekle
pravo građanstva”, „kvalifikovati” kao pozajmice, pozaj-
mljenice, posuđenice, tuđice? Ako su pozajm(ljen)ice (po-
suđenice), zar ne bi bio red da se – nakon upotrebe – vrate
„darodavcu”, ali kako i kome: da li pr(a)vom „vlasniku” ili
posredniku, naravno, ukoliko se do njih uopšte može doći?
142

A ako smo te reči prihvatili, i ako se one u našem jeziku

„osećaju” kao prave „usvojenice” i „odomaćenice”, zašto
bismo se od njih „ograđivali” i ksenofobično ih nazivali tu-
đicama?”
Upravo tako: „ako smo te reči prihvatili”, a izvesno je da

(velik broj njih) jesmo, onda se te reči – uključujući i anglicizme
– ponašaju u našem jeziku kao odomaćenice. Da bi se ovakav
njihov status možda još više naglasio, ovde se, sledeći osnovnu
nit gornjeg citata, predlaže termin prihvaćenice, kojim bi se upu-
ćivalo na sve anglicizme (ali i sve druge reči stranog porekla) koji
odgovaraju malopre ponuđenom opisu prototipa.
143

11. Globalna angloCOOLtura i lokalna sinonimija
Pod globalnom angloCOOLturom podrazumeva se kolo-

plet popularnih stavova, verovanja, običaja, razmišljanja i pona-
šanja svojstvenih onima koji su izloženi uticaju engleskog jezika,
koji ih svesno ili nesvesno usvajaju i koji smatraju da su zbog
toga moderniji, otmeniji i društveno nadmoćniji – odnosno da su
COOLturniji. (Ideju za pomenuti šaljivi, ali ništa manje posprdni,
termin pružio je morfofonološki, semantički i stilistički vrlo inte-
resantan i dosetljiv oblik COOLtúra, upotrebljen u naslovu jedne
emisije na mađarskoj komercijalnoj televiziji TV2.) Elemenata
ovakve (sup?)kulture ima u skoro svim oblastima čovekovog de-
lovanja, među kojima se najistaknutijima čine: zabava (muzika,
film, televizija, radio), moda, sport, turizam, ishrana, umetnost,
nauka i tehnologija, računarstvo i internet, trgovina, privreda,
bankarstvo, politika, obrazovanje. Konkretnije, u takvoj kulturi
nalaze se i sledeće pojave: McDonald’s, Coca-Cola, Pepsi-Cola,
Dan zaljubljenih, tzv. Noć veštica (eng. Halloween), lični raču-
nar, Microsoft Windows, Microsoft Office, rep, hiphop i druge
vrste popularne muzike, brejkdens, vokmen i diskmen, roleri,
skejtbord, pirsing, tetovaža, ekstazi, kapa za bezbol (naročito sa
šiltom okrenutim unatrag), televizijski kvizovi i realiti-šouovi...
Jedan od načina ispoljavanja globalne angloCOOLture jeste
i jezičko ponašanje, koje se u našoj sredini najviše ogleda u po-
vođenju srpskog jezika za normom i običajima engleskog jezika,
i to na svim nivoima: pravopisnom, izgovornom, gramatičkom,
semantičkom i pragmatičkom (više o tome videti u Poglavljima
6 i 7). S obzirom na pažnju koja se u našem obrazovnom sistemu
posvećuje predavanju i negovanju maternjeg jezika i iz te okolno-
144

sti proistekao zavidan stepen sveopšteg nepoznavanja i nepošto-

vanja normi i običaja srpskog jezika, povođenje za sveprisutnim
engleskim jezikom ni najmanje ne treba da začudi. Štaviše, na taj
način kod nas su – što slučajno, što namerno – širom otvorena
vrata posrednom i neposrednom delovanju jezičke i kulturne an-
gloglobalizacije, koja se odvija u sklopu opšte globalizacije pod
vođstvom Sjedinjenih Američkih Država i njihove varijante en-
gleskog jezika.
11.1. Anglicizmi kao sinonimi u srpskom jeziku
AngloCOOLturno jezičko ponašanje svakako je najuočljivi-

je na planu leksike, pre svega u vrlo učestaloj i napadnoj, a neret-
ko i pogrešnoj, upotrebi anglicizama. Pod terminom anglicizam
ovde se podrazumevaju dve osnovne grupe jezičkih jedinica. (Svi
noviji anglicizmi istaknuti su izdignutim slovom a ispred prime-
ra, dok se njihova značenja, uz minimalne izuzetke, mogu naći u
rečniku Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama;
Vasić, Prćić, Nejgebauer 2001.) Na prvom mestu, to su leksičke
jedinice (tj. reči i afiksi) koje su ili preuzete iz engleskog jezika
u srpski, npr. amonitoring, apripejd, adaunloudovati, ili se u srp-
skom javljaju podstaknute uticajem engleskog jezika, a izvorno
su najčešće latinizmi, npr. aedukacija, aevaluacija, aharmonizaci-
ja. Ove jedinice, koje će se nazivati očiglednim anglicizmima,
vremenom postaju više ili manje integrisane u sistem srpskog je-
zika, a najpotpunije u njegov semantički podsistem. Ponekad se
one javljaju napisane u izvornom engleskom obliku, npr. ae-mail,
a
prepaid, aair bag, i tada imaju status sirovih anglicizama. U drugu
grupu spadaju leksičke i sintaktičke jedinice (tj. reči, sintagme i
rečenice) srpskog jezika koje odražavaju normu ili običaje engle-
skog jezika, krijući u oblicima srpskog jezika značenja i/ili upo-
trebe svojstvene oblicima engleskog jezika, npr. aohrabriti (nešto,
nekoga na/za nešto), akopija (knjige), akratka priča, aslužiti kaznu,
a
Pričaj mi o tome!. Ovakve jedinice otuda predstavljaju skrivene
anglicizme (više o tome videti u Poglavlju 10).
145

Svi ovi anglicizmi, i očigledni i sirovi i skriveni, tokom svog

integrisanja u semantički podsistem srpskog jezika stupaju s po-
stojećim domaćim i odomaćenim „stranim” rečima u smisaone
odnose hiponimije, sinonimije i antonimije. Među njima, najvaž-
niji, najzanimljiviji i najkompleksniji jeste sinonimija, kada dati
anglicizam nastupa kao sinonim određenog značenja određene
reči u srpskom jeziku, poput engleskog afan prema srpskom obo-
žavalac. Pod terminom sinonim ovde se podrazumevaju najmanje
dve reči koje pripadaju istoj gramatičkoj vrsti, koje dele istovetno
deskriptivno (osnovno) značenje i koje su stoga uporedive i me-
đuzamenljive u pojedinim kontekstima, te na taj način obrazuju
sinonimski skup. U svakom takvom sinonimskom skupu izdvaja
se jedna neobeležena reč, koja ima samo osnovno značenje, pa
je stoga opšta, neutralna i uobičajena za izražavanje datog sadr-
žaja (npr. obožavalac), dok se ostale reči smatraju obeleženima,
pošto im određena značenjska obeležja obezbeđuju specifičnost,
a samim tim i povećanu izražajnost i/ili efektnost (npr. afan) (up.
Prćić 1999, 1997).
Moguće je razdvojiti dva suprotstavljena pristupa ovako de-
finisanim sinonimima: prema sadržinski orijentisanom pristupu,
zasnovanom na semantičko-pragmatičkoj teoriji, sinonimi odra-
žavaju odnos između pojedinačnih značenja pojedinačnih reči
u određenom kontekstu, koja se razlikuju ili po asocijaciji (npr.
profesor nasuprot profa), ili po kolokaciji (stado nasuprot krdo
nasuprot čopor), ili po dodatnoj implikaciji (ružan nasuprot ga-
dan) (up. Prćić 1997, 1999). Prema formalistički orijentisanom
pristupu, zasnovanom na svakodnevnoj praksi (izuzetno raširenoj
u medijima, ali i drugde), sinonimi se poimaju kao stilska zaliha
– tačnije, kao niz reči kojima se, najčešće bez ikakvog vidljivog
razlikovanja, izražava isto značenje s prvenstvenim ciljem da se
izbegne ponavljanje jednog istog oblika (npr. student, akademac,
visokoškolac, akademski građanin, pa čak i indeksovac). Ovo je
naročito zastupljeno u (vrlo omiljenom) smenjivanju i alternira-
nju tzv. domaćih i tzv. stranih reči, kao što su pozorište i teatar,
lek i medikament, činjenica i fakat, smanjiti i redukovati, objaviti
i publikovati, napredan i progresivan. Ovakvi sinonimi obično se
146

razlikuju samo po frekvenciji upotrebe, koja se za sada uglavnom

impresionistički utvrđuje.
11.2. Tipologija sinonimijskih međuodnosa
Unutar jednog sinonimskog skupa, između anglicizma i po-

stojeće domaće ili odomaćene „strane” reči uspostavljaju se ra-
znovrsni međuodnosi, koji se mogu podeliti u tri kategorije.
Prvo, anglicizam stoji nasuprot postojećoj domaćoj ili odo-
maćenoj reči kojom se odranije izražava dati sadržaj. Neobele-
ženi član takvog sinonimskog skupa je postojeća reč, dok angli-
cizam predstavlja njegov obeleženi član: aimplementacija prema
sprovođenje, realizacija; amenadžment prema poslovodstvo, ru-
kovodstvo, uprava; astart prema početak; akasting ili acasting pre-
ma audicija; akratka priča prema pripovetka. Budući da su nastali
preslikavanjem ili pukim prepisivanjem oblika iz engleskog jezi-
ka i da ne doprinose izražajnosti srpskog jezika, ovo su inercijski
sinonimi, koji se javljaju u liku očiglednih, sirovih ili skrivenih
anglicizama (više o tome videti u Poglavlju 12). Njihovom na-
stanku često doprinosi nepoznavanje ili ignorisanje englesko-srp-
skih lažnih parova – formalnih, poput akopija prema primerak, te
sadržinskih, poput aohrabriti prema podstaći, podržati, čime se
ujedno postojećim rečima srpskog jezika pridodaje jedno novo
značenje, koje je preuzeto iz engleskog jezika.
Drugo, anglicizam stoji nasuprot naknadno prevedenoj reči
kojom se izražava dati sadržaj. Neobeleženi član takvog sinonim-
skog skupa je anglicizam, dok prevedena reč predstavlja njegov
obeleženi član: ahendaut prema izručak; abilbord prema reklamni
pano; aimejl ili ae-mail prema elektronska pošta, e-pošta; aair bag
prema vazdušna vreća, vazdušni jastuk; aafteršejv prema losion
posle brijanja; abičvolej prema odbojka na pesku; aPR prema 1
odnosi s javnošću, 2 služba za odnose s javnošću, 3 osoba za-
dužena za odnose s javnošću; abandžidžamping prema skakanje
s elastičnim konopcem. (Više o prevođenju anglicizama videti u
Poglavlju 14.) Pošto doprinose iskorišćenju domaćih morfosin-
147

taktičkih i semantičkih sredstava, ovo su prevedeni sinonimi, i

to u liku skrivenih anglicizama. U isto vreme, prevedena reč često
je znatno duža i glomaznija od odgovarajućeg anglicizma, što po-
kazuju i neki od navedenih primera, pa u takvim slučajevima an-
glicizam (očigledni ili sirovi) nastupa kao ekonomični sinonim
prevedene reči i tako doprinosi kratkoći izražaja srpskog jezika,
mada ne i njegovoj izražajnosti.
I treće, anglicizam stoji nasuprot postojećoj domaćoj ili odo-
maćenoj reči, ali sadrži dodatna semantička obeležja, koja ga čine
značenjski bogatijim i preciznijim. Neobeleženi član takvog sino-
nimskog skupa je postojeća reč, dok anglicizam predstavlja njegov
obeleženi član: ahamburger prema pljeskavica; ađus prema voćni
sok; alaptop prema kompjuter; abe(j)bisiter(ka) prema dadilja; adil
prema dogovor. Članovi ovakvih skupova istovremeno se nalaze
u dvostrukom odnosu: i sinonimije (zbog istovetnog osnovnog
značenja) i hiponimije (zbog dodatnih obeležja anglicizma), pri
čemu funkciju hiperonima vrši semantički opštija postojeća reč,
dok funkciju hiponima vrši semantički specifičniji anglicizam
(očigledni ili sirovi), koji označava vrstu onoga što je izraženo
hiperonimom i čije su značenje i definicija uslovljeni značenjem
i definicijom pripadajućeg hiperonima (up. Prćić 1997). Ovaj no-
vootkriveni hibridni tip smisaonog odnosa ovom prilikom se prvi
put predstavlja i za njega predlaže takođe hibridni naziv – hiposi-
nonimija. U tom odnosu se, dakle, nasuprot hipersinonimu (npr.
kompjuter) javlja hiposinonim (npr. alaptop), koji se od njega ra-
zlikuje ili po dodatnoj implikaciji ili po kolokaciji.
11.3. Sinonimi u našoj angloCOOLturnoj jezičkoj praksi
Prema semantičko-pragmatičkoj teoriji, članovi jednog sino-

nimskog skupa u prvo vreme, koje može trajati kraće ili duže,
javljaju se paralelno, bez primetne razlike u značenju, ali s razli-
čitom frekvencijom upotrebe. Nakon toga, između njih se razvija
konkurentski odnos, koji, saglasno zakonitostima jezičke ekono-
mije, može imati dva ishoda: u nepovoljnijem slučaju, jedan od
148

sinonima, obično onaj manje frekventan, vremenom nestaje iz

redovne upotrebe, pošto ga onaj konkurentski polako potiskuje,
da bi ga na kraju čak sasvim istisnuo. Ova pojava u praksi se
događa relativno često, pri čemu kod potiskivanja nastaje asocija-
tivno obeležje ‘zastareva’, a kod istiskivanja obeležje ‘zastarelo’.
U povoljnijem ishodu, jedan od sinonima vremenom dobija novu
nijansu značenja – deskriptivnog i/ili asocijativnog (up. Prćić
1997), i tako opstaje u upotrebi. Ova pojava u praksi se događa
relativno retko, pri čemu kod deskriptivnog značenja nastaje hi-
posinonim, a kod asocijativnog dolazi do suženja opsega primene
takvog sinonima.
U našoj angloCOOLturnoj jezičkoj praksi, anglicizmi na-
stupaju kao žestoka konkurencija sebi sinonimnim postojećim
rečima srpskog jezika. U tom odmeravanju snaga, baš kao i u
svakom drugom, prevagu odnosi darvinovski žilaviji – mada ne
nužno i bolji – takmičar, koji ima sve izglede na konačnu pobedu.
Unutar jednog sinonimskog skupa žilavijim se pokazuje frekven-
tniji član, a to je, uopšte uzev, onaj član (1) koji je noviji, (2)
koji je zvučniji, (3) koji je kraći, i nadasve (4) koji je pomodniji.
Navedene kriterijume, uz zanemarljiv broj izuzetaka, ispunjavaju
upravo anglicizmi – naročito očigledni i, sve češće, sirovi, pa se
stoga njihova upotreba, stiče se snažan utisak, posebno forsira,
prvenstveno u jeziku medija, a onda i svuda gde se govori i piše (i
jezički misli?) pod njihovim uticajem. Štaviše, što je više pome-
nutih svojstava zastupljeno kod datog anglicizma, time je njegova
frekventnost veća, zbog sve rasprostranjenijeg uverenja sledbeni-
ka globalne angloCOOLture, te ljubitelja, korisnika i propagatora
anglicizama da im je COOLtura utoliko viša i zavidnija ukoliko
im se veći broj svakovrsnih „zvučnih” anglicizama nađe u govoru
i pisanju. (Fema i Živka ministarka novog veka, zar ne?)
Kao posledica ovakvog mentalnog stava, uočavaju se dve
opšte tendencije korišćenja anglicizama: (1) strukovna upotre-
ba, koja je najčešće motivisana nedovoljno utemeljenim, ali zato
sve uvreženijim, verovanjem stručnjaka iz gotovo svih oblasti da
su u današnje vreme jedino termini iz engleskog jezika oni koji
na pravi, autentičan i ubedljiv način izražavaju određeno stručno
149

značenje, dok se postojeće domaće i odomaćene reči ili ignorišu

ili se, što je češće (ali i poraznije), za njih uopšte i ne zna, (2)
statusna upotreba, koja je najčešće motivisana neutemeljenim,
ali zato vrlo čvrstim, verovanjem nekih ljudi da je korišćenje an-
glicizama u govoru i pisanju modernije, otmenije i elegantnije, jer
stvara utisak pripadnosti nadmoćnijem anglofonom kulturnom i
jezičkom obrascu, u prvom redu američkom kao najpoželjnijem.
U obe ove upotrebe, i strukovnoj i statusnoj, anglicizmi svojim
korisnicima služe i kao moćan simbol novog, modernog vremena.
I u jednom i u drugom slučaju sinonimi se razlikuju jedino na sti-
lističkom (asocijativnom) planu, jer se oni strukovni javljaju kao
termini, stvarni ili prividni, u određenim tematskim oblastima,
dok oni statusni odslikavaju i ističu želju za pripadnošću odre-
đenom društvenom obrascu (više o tome videti u Poglavlju 12).
Konkurentski odnos između postojećih domaćih i odomaće-
nih „stranih” reči srpskog jezika i pripadajućih im novijih anglo-
sinonima obeležavaju nekolike jezičke i vanjezičke pojave, koje
su proistekle kako iz semantičko-pragmatičke teorije tako i iz an-
gloCOOLturne jezičke prakse:
• (1) Paralelna upotreba postojeće reči i anglicizma, bez vid-

ljivog razlikovanja njihovog značenja: amenadžment pre-
ma poslovodstvo, rukovodstvo, uprava; amarketing prema
reklame, EPP; akonflikt interesa prema sukob interesa, uz
redovno smenjivanje i alterniranje pojedinih članova si-
nonimskog niza u istom tekstu, naročito tzv. domaćih i
tzv. stranih reči, što dovodi do tautologija i pleonazama,
kao nuspojava paralelne upotrebe sinonima.
• Tautologije (tj. spojevi dvaju ili više koordiniranih sinoni-
ma kojima se višekratno izražava jedno isto osnovno zna-
čenje: čak štaviše, uključujući i tautološke spojeve, najče-
šće s veznikom i: oblačno i tmurno; više o tome videti u
Poglavlju 3): ahotdog viršla (barena kobasica); aworkshop
radionica; aT-shirt majica; aspekulacije i nagađanja; ator-
tura i mučenje; ageneralizovati i uopštavati; afer i pošteni
izbori; aekonomska i privredna saradnja; treba da aohrabre
150

i podstaknu, jesu primeri gde se anglicizam javlja na pr-

vom mestu, dok je na drugom mestu u sledećim primeri-
ma: To je problem stručnjaka, aeksperata; javnost i atrans
parentnost rada; odlučno i arezolutno; centar za obuku i
a
trening. Pri tome, ponekad se čini kao da jedan tautološki
član određuje onaj drugi (D. Pervaz, u privatnom razgo-
voru, 2004): ukoliko anglicizam prethodi postojećoj reči,
deluje kao da ga ona objašnjava (npr. afer i pošteni izbori),
a ako anglicizam postojeću reč sledi, deluje kao da je on
pojačava (npr. javnost i atransparentnost rada).
• Pleonazmi (tj. endocentrični spojevi dveju reči kod ko-
jih je značenje modifikatora već obuhvaćeno značenjem
glavne reči: izaći napolje; više o tome videti u Poglavlju
3): ahemendeks sa šunkom i asamit na vrhu sada su već
klasični primeri; aCD/aDVD disk; atok-šou emisija; ašou-
-program; akopirajt pravo; afastfood hrana; kratki ašorc;
na kraju, pravi biser, u vidu dvostrukog pleonazma – širo-
ki awidescreen ekran, što je i jedinstven primer hibridnog
tautopleonazma.
• (2a) Anglicizam potiskuje postojeću reč srpskog jezika,
koja dobija asocijativno obeležje ‘zastareva’, što se vidi
kod inercijskih sinonima: (Haški) atribunal prema sud;
(teroristički) aakt prema čin; aimplementacija prema spro-
vođenje, realizacija; aedukacija prema obrazovanje, ospo-
sobljavanje; aevaluacija prema vrednovanje, ocenjivanje;
a
harmonizacija prema usklađivanje, usaglašavanje; aofi-
cijelan prema zvaničan, služben; afinalan prema krajnji,
konačni, završni, te kod ekonomičnih sinonima prema
prevedenima: abilbord prema reklamni pano; arumservis
prema usluga u sobi, sobna usluga; akeš prema gotovina,
gotov novac; aCV prema radna biografija; aPR prema 1
odnosi s javnošću, 2 služba za odnose s javnošću, 3 osoba
zadužena za odnose s javnošću; atalk show prema razgo-
vorna emisija; afan club prema klub obožavalaca; afashion
week prema nedelja mode.
151

• (2b) Anglicizam je gotovo istisnuo postojeću reč srpskog

jezika, koja je dobila asocijativno obeležje ‘zastarelo’:
a
sertifikat prema svedočanstvo, diploma, uverenje; aserijal
prema serija, ciklus; atenzije prema napetosti, zategnuto-
sti; aspekulacije prema nagađanja; aegzil prema izgnan-
stvo, progonstvo; ababun prema pavijan; akertridž prema
kaseta, patrona; ageneralno prema uopšte, uopšte uzev,
uopšteno.
• (3a) Anglicizam razvija novu nijansu deskriptivnog zna-
čenja i tako postaje hiposinonim: atender ‘za otkupljivanje
preduzeća, isporuku robe, pružanje usluga’ prema konkurs
(mada treba napomenuti da je atender doskora bio inercij-
ski sinonim, u paralelnoj upotrebi s konkurs, što pokazuje
i ovaj tautološki primer: Za poslednji konkurs atender će
biti raspisan uskoro); amenadžer ‘uspešan’ prema direktor,
upravnik, šef; ašou ili ashow ‘zabavan’ prema emisija; ađus
‘gust, od pomorandže’ prema voćni sok; abekon ‘mesnat’
prema slanina; astejk ‘teleći, na žaru’ prema šnicla.
• (3b) Anglicizam dobija nijansu asocijativnog značenja i
tako dolazi do suženja njegovog opsega primene, a potom
i do specijalizacije upotrebe: arespiratorni organi ‘medi-
cinski, strukovno’ prema disajni organi ‘opšte’; afan ‘ne-
formalno, statusno’ prema obožavalac ‘opšte’; areptil ‘u
prodavnici, statusno’ prema gmizavac ‘u školi’.
Ovde treba još ukazati i na važnu okolnost da se paralelna

upotreba (1), s tautologijama i pleonazmima kao svojim pratećim
pojavama, i na planu semantičko-pragmatičke teorije i na planu
jezičke prakse, s protokom vremena polako račva u dva smera:
na nestajanje jednog od sinonima iz redovne upotrebe (2) i na
opstajanje jednog od sinonima u upotrebi (3), pri čemu se uoča-
vaju blagi i fini prelazi, s jedne strane, između potiskivanja (2a) i
istiskivanja (2b), te između dobijanja nove nijanse deskriptivnog
značenja (3a) i dobijanja nijanse asocijativnog značenja (3b), s
druge.
152

Na kraju, može se konstatovati da su učinci globalne anglo-

COOLture na sinonimiju srpskog jezika troslojni:
(1) u slučaju inercijskih sinonima, anglicizmi ne doprinose

izražajnosti srpskog jezika (npr. aharmonizacija),
(2) u slučaju ekonomičnih sinonima, anglicizmi doprinose
samo kratkoći odnosno ekonomičnosti izražaja srpskog
jezika, u odnosu na (neke) prevedene sinonime, ali ne i
njegovoj izražajnosti (npr. aafteršejv),
(3) u slučaju hiposinonima, anglicizmi doprinose izražajnosti
srpskog jezika (npr. ahamburger).
Uz to, opšta tendencija koja se primećuje kod inercijskih i

ekonomičnih sinonima jeste da oni sve nesputanije i postojanije
potiskuju i istiskuju uobičajene i ustaljene reči srpskog jezika,
zbog toga što se u angloCOOLturnoj jezičkoj praksi anglicizmi-
ma daje upadljiva prednost, s malim izgledima da se u dogledno
vreme domaćim i odomaćenim „stranim” rečima, uključujući i
prevedene sinonime u liku skrivenih anglicizama, bar pruži prili-
ka da odmere snage s očiglednim i sirovim anglicizmima.
153

12. I mi reč za trku imamo
Anglicizama je u našem jeziku iz dana u dan sve više. Oni se

preuzimaju bez ikakvog vidljivog sistema i razmišljanja – i onda
kada je to objektivno potrebno, i onda kada nije. Pod ‘objektivnom
potrebom’ podrazumeva se doprinos nekog anglicizma izražajno-
sti srpskog jezika, tako što se u njegov sistem uvodi nov pojam
koji se datim anglicizmom imenuje. Takvi su, na primer, milkšejk,
tabloid, skener, modem, CD-ROM, DVD, hardver, softver, inter-
net, bestseler i mnogi drugi, koji su srpski jezik obogatili ne samo
novim oblikom, tj. samom rečju, nego i novim i do sada nepozna-
tim sadržajem, tj. značenjem. (Značenja ovih i drugih novijih an-
glicizama mogu se naći u rečniku Du yu speak anglosrpski? Reč-
nik novijih anglicizama; Vasić, Prćić, Nejgebauer 2001.) Njihova
upotreba je otuda u potpunosti dobrodošla i opravdana (ukoliko
se, naravno, odvija prema pravilima pravopisa, izgovora i grama-
tike srpskog jezika). Međutim, nasuprot ovima nalazi se nemali
broj anglicizama čiji je doprinos izražajnosti srpskog jezika vrlo
ograničen, ako ne i nikakav, budući da oni uopšte ne unose nov
sadržaj, nego služe za to da bi se izrazio odranije poznat sadržaj
zaodenut u nov ili samo prividno nov oblik. Za takvim angliciz-
mima postoji tek subjektivna potreba i ona se mahom tiče osobe
(prevodioca, govornika ili pisca) koja ima izvestan lični motiv
– uslovljen bilo individualno, bilo kolektivno – da ga upotrebi u
svom govoru ili pisanju. Pri tome, zanemaruje se okolnost da u
srpskom jeziku već postoje gotove, spremne reči za izražavanje
datog sadržaja i, što je još ozbiljnije, da ti anglicizmi, usled svoje
sve učestalije i napadnije upotrebe, polako ali sigurno potiskuju,
pa i sasvim istiskuju, uobičajene i ustaljene domaće reči (uključu-
154

jući ovde i odomaćene „strane” reči, poput moda, diploma, šmin-

ka, realizacija, konkurs), koje predstavljaju njihove konkurentske
sinonime (više o tome videti u Poglavljima 10 i 11).
Cilj ovog priloga jeste dvojak: pre svega, da skrene pažnju
na to da u priličnom broju slučajeva i mi reč za trku imamo, reč
koja ni na koji način ne zaostaje za istoznačnim anglicizmom,
osim što, možda, nije dovoljno moderna, nije „u trendu”, nije „in”
i nije COOLturna (više o tome videti u Poglavlju 11); i drugo, u
jednoj široj perspektivi, ovde se želi ukazati na sve upadljivije
povođenje srpskog jezika za normama i običajima engleskog je-
zika, koje se sve redovnije i upornije ispoljava i u neopravdanom
i objektivno nepotrebnom korišćenju reči pod uticajem engleskog
jezika – u prvom redu, u velikoj većini medija, a potom i u go-
voru i pisanju svih onih koji se, što svesno što nesvesno, na njih
ugledaju i čiji je broj svakim danom sve veći. U tom smislu, već
sada se može govoriti o mešanju srpskog jezika s engleskim, te o
učvršćivanju jedne nove, hibridne vrste srpskog jezika koji (sve
više) odstupa od svojih normi i (sve više) biva upotrebljavan pre-
ma normama engleskog jezika, a kome zbog toga pristaje jedan
pomalo posprdan naziv – anglosrpski jezik (više o tome videti u
Poglavljima 5, 6 i 7). Ovde valja imati na umu kako anglosrpski
nikako ne obuhvata svaki uticaj engleskog jezika na srpski, nego
samo ono što čini neopravdane i objektivno nepotrebne inovaci-
je nastale pod uticajem engleske norme, uključujući i upotrebu
objektivno nepotrebnih anglicizama. Stoga, opravdani i objektiv-
no potrebni anglicizmi, poput onih navedenih na početku, spadaju
u srpski a ne u anglosrpski jezik. Pod terminom anglicizam ovde
će se podrazumevati, prvo, svaka reč iz engleskog jezika koja
je preuzeta u srpski (npr. bestseler), pri čemu takva reč ne mora
nužno biti engleska po svom krajnjem poreklu; i drugo, svaka do-
maća ili odomaćena reč koja se u srpskom koristi pod engleskim
uticajem (npr. ohrabriti).
155

12.1. Strukovna i statusna upotreba anglicizama
Prelazeći sada na prikaz korišćenja anglicizama u anglosrp-

skom jeziku, odnosno onih za kojima postoji samo subjektivna
potreba, ali ne i ona objektivna, u našoj svakodnevnoj praksi uo-
čavaju se dve opšte tendencije: jedna bi se mogla nazvati stru-
kovnom upotrebom, a druga statusnom. U nastavku, obe pome-
nute upotrebe biće razmotrene na odabranim i, čini se, u ovom
trenutku najisturenijim primerima anglosrpsko-srpskih sinonima;
izdignuto malo slovo a ispred konkretne reči ukazivaće na uzorak
anglosrpskog jezika, tj. na objektivno nepotreban anglicizam. Is-
crpniji popis anglosrpskih reči i njihovih srpskih sinonimnih ta-
kmaca ponuđen je u poslednjem odeljku.
Strukovna upotreba anglicizama najčešće je motivisana
nedovoljno utemeljenim, ali zato sve uvreženijim, verovanjem
stručnjaka iz gotovo svih oblasti da su u današnje vreme jedino
termini iz engleskog jezika oni koji na pravi, autentičan i ubed-
ljiv način izražavaju određeno stručno značenje, dok se postojeće
domaće reči ili ignorišu ili se, što je češće (ali i poraznije), za njih
uopšte i ne zna. Tako, recimo, možemo saznati da je neko dobio
infekciju arespiratornih, a ne disajnih, organa, da je važnu od-
luku doneo amenadžment neke fabrike, a ne njeno poslovodstvo,
rukovodstvo ili uprava, da je neophodna bolja saradnja s Haškim
a
tribunalom, a ne sa sudom. Nadalje, u kompjuterskim prodavni-
cama nude nam se akertridži (ketridži ili kertidži), a nikako kasete
ili patrone, s tonerom za laserske štampače, te ainterni i aeksterni
(u cenovnicima često i aexterni) modemi, a nikako unutrašnji i
spoljni, koji će nam omogućiti da uspostavimo akonekciju, a ni-
kako vezu, s internetom. Zbog svoje očigledne zvučnosti na po-
sebnoj su ceni višesložni izvorni latinizmi koji se završavaju na
-acija, kao što su aplikacija, asocijacija, edukacija, evaluacija,
finalizacija, harmonizacija, implementacija, notifikacija, partici-
pacija, spekulacije, te glagoli koji su s njima tvorbeno povezani,
poput edukovati, evaluirati, finalizovati, implementirati, partici-
pirati i drugih.
156

S druge strane, statusna upotreba anglicizama najčešće

je motivisana neutemeljenim, ali zato vrlo čvrstim, verovanjem
nekih ljudi da je povremeno ili stalno korišćenje takvih reči u
govoru i pisanju modernije, otmenije i elegantnije, jer stvara uti-
sak pripadnosti nadmoćnijem anglofonom kulturnom i jezičkom
obrascu, u prvom redu američkom kao najpoželjnijem. Tako, re-
cimo, turističke agencije organizuju putovanja radi ašopinga, a ne
kupovine, u inostranstvu; glumce, pevače i sportiste saleću njiho-
vi afanovi, a ne obožavaoci; prijatelji pozivaju prijatelje da dođu
na njihov aparti, a ne na žurku, zabavu ili prijem. Oni koji žele da
kupe televizor ili kompjuter ne mogu da odu u prodavnicu ili rad-
nju po njega, nego u ašop, dok poslovni ljudi ne rade u kancelariji,
birou ili uredu, nego u aofisu, jer je to sada akul, odnosno vrlo
moderno, otmeno, elegantno, itd. Kad vidi i čuje sve ovo leksič-
ko akuliranje, neupućenom čoveku dođe da od miline ne uzvikne
više A-u! ili Oho! nego aVau!, da bi (p)ostao ain, odnosno u modi,
aktuelan ili popularan. No, viši stepen „akulnosti” predstavlja pi-
sanje ovakvih i sličnih anglicizama (a ponekad i onih strukovnih)
u izvornom engleskom obliku, ne samo u latiničkim nego i u ćiri-
ličkim tekstovima: shopping, party, shop, office, cool, cooliranje,
Wow!, što je u potpunoj suprotnosti s pravilima našeg Pravopisa.
Pri tome, posebnu pažnju privlače reči koje gotovo i nemaju svoj
domaći pisani oblik, kao što je afashion week (tj. nedelja mode), a
još više one kod kojih je izvorni pravopisni oblik kombinovan s
domaćim sufiksima, kao što su acooliranje i abookirati (tj. rezer-
visati). Anglosrpski jezik u punom sjaju, zar ne?!
Ovde treba napomenuti i to da u statusnu upotrebu spada
i umetanje engleskih reči i izraza (dakle, ne anglicizama, nego
čisto engleskih oblika) u nazive domaćih proizvoda, ilustrovanih
i specijalizovanih časopisa, televizijskih i radio emisija, firmi i
preduzeća, te u reklamne slogane. Za njih, međutim, primeri neće
biti navođeni, budući da ih svako može bez ikakvog napora sam
pronaći u svakoj samoposluzi, u svakoj prodavnici, u svakoj tra-
fici, na svakoj ulici, na svakom bilbordu (tj. reklamnom panou),
na svakom televizijskom i radio kanalu – drugim rečima, svuda i
na svakom mestu.
157

12.2. Otkud nam objektivno nepotrebni anglicizmi?
Ostaje još da se odgovori na dva važna pitanja: prvo, zašto se

ovi anglicizmi smatraju objektivno nepotrebnima? I drugo, zašto
su onda i kako ovi anglicizmi uopšte dospeli u srpski jezik? Što
se tiče prvog pitanja, svaki anglicizam je objektivno nepotreban
ukoliko u srpskom jeziku već postoji reč s istim značenjem. Takav
anglicizam i njemu odgovarajuća domaća reč nalaze se, kao što
je ranije istaknuto, u međusobnom odnosu sinonimije, oni izraža-
vaju istovetan sadržaj i stoga su semantički potpuno istovredni.
Razlikuju se jedino na stilističkom (asocijativnom) planu, jer se
strukovni anglicizmi javljaju kao termini, stvarni ili prividni, u
određenim oblastima, dok statusni anglicizmi odražavaju želju
za pripadnošću određenom, navodno nadmoćnijem, kulturnom i
jezičkom obrascu. U obe ove upotrebe, i strukovnoj i statusnoj,
anglicizmi su svojim korisnicima subjektivno veoma potrebni,
pošto služe i kao snažan simbol novog, modernog vremena. Pri
tome, postojeće domaće reči srpskog jezika – usled sve učestali-
jeg ponavljanja konkurentskih anglicizama – ili polako bivaju nji-
ma potisnute, ili su već sasvim istisnute iz svakodnevne upotrebe,
pa postaju u većoj ili manjoj meri zastarele. Ko bi se još setio, na
primer, da je ababun u stvari pavijan, da su atenzije u stvari nape-
tosti ili zategnutosti, a da je aimplementacija u stvari sprovođenje
ili realizacija? Uprkos tome što i mi sasvim dobru reč za trku
imamo, to, nažalost, malo koga zanima, jer je anglosrpski oči-
gledno u toj trci brži, žilaviji, poželjniji i – nadasve – pomodniji.
Što se drugog pitanja tiče, zašto su i kako ovi, objektivno
nepotrebni, anglicizmi dospeli u srpski jezik, odgovor je nešto
složeniji. Pre svega, za uvođenje svih anglicizama, i potrebnih i
nepotrebnih, zaslužni su oni koji prevode s engleskog jezika, u
bilo kom obliku i u bilo kojoj oblasti. Među njima ima vrhunskih
umetničkih i stručnih prevodilaca, ali i samozvanaca koji nisu u
dovoljnoj meri ovladali ni engleskim ni srpskim jezikom, i koji
žive u ubeđenju da se prevođenje sastoji u mehaničkom prenoše-
nju reči iz engleskog jezika u reči srpskog jezika, ne uzimajući u
obzir njihovo značenje (više o tome videti u Poglavljima 5 i 16).
158

To je, recimo, dovelo do toga da se engleska reč implementati-

on „prevede” kao aimplementacija, kao da naših reči sprovođenje
i realizacija uopšte nema. No, stvarni nastanak ovakve prakse i
ovakvih „prevodilaca” omogućila je osnovnoškolska i, naročito,
srednjoškolska nastava jezika, kako srpskog tako i engleskog, u
kojoj se značenju i upotrebi reči, te englesko-srpskim jezičkim
kontaktima ne poklanja skoro nikakva sistematska pažnja. A uko-
liko se nešto ne predaje i ne neguje, ne može se očekivati da se
zna i primenjuje – biljka se razvija na divlje. Otuda nikako ne tre-
ba da čudi to što se prevođenje sve redovnije vrši preslikavanjem,
a odskora i čistim prepisivanjem, engleskih reči, poput engleskog
fashion week, koje je, nakon mukotrpnog i dugotrajnog mozga-
nja, na srpski izuzetno uspešno „prevedeno” kao fashion week.
U svemu ovome u potpunosti su zanemareni čitaoci, gleda-
oci i slušaoci, kojima se ovakve reči, njima uglavnom nepoznate,
nerazumljive i neizgovorljive, svakodnevno „serviraju” u dnev-
noj i nedeljnoj štampi, na televiziji i radiju, u titlovanim prevodi-
ma i „prevodima” filmova, itd., pri čemu se malo ko obazire na
to da li će ih oni razumeti ili neće (up. Panić 2006). Kao da se po-
drazumeva, ili čak od njih očekuje, da odlično vladaju engleskim
jezikom, koji je postao preduslov za valjano sporazumevanje
na anglosrpskom jeziku. Nepostojanje tog preduslova ponekad
pruža i mogućnost za mistifikaciju, odnosno namerno zbunjiva-
nje, nedovoljno upućenih, što se najčešće događa pri strukovnoj
upotrebi anglicizama. Naravno, uprkos tome što danas priličan
broj ljudi različitih stručnih sprema živi u ubeđenju da „perfektno
zna” engleski jezik (koji su uglavnom usvojili putem televizije,
filmova i kompjutera), ta iluzija se nikako ne može smatrati odgo-
varajućom kvalifikacijom za prevođenje s engleskog jezika ili za
predavanje engleskog jezika, na isti način kao što neko ko samo
sluša i pevuši Betovenove simfonije neće moći sam od sebe da
postane kompozitor, dirigent ili muzički pedagog. Ne treba, valj-
da, isticati opštepoznatu činjenicu da ozbiljno bavljenje stranim
ili maternjim jezikom, ili muzičkom umetnošću, ili bilo kojom
drugom oblašću, pretpostavlja posedovanje temeljnog stručnog
znanja i diplome kojom se stepen stečenog znanja dokazuje. Ne-
159

doučenost i diletantizam u pristupu jeziku, jezicima i lingvistici

uopšte, koji u poslednje vreme kod nas poprimaju zabrinjavajuće
razmere, najodgovorniji su za razmahivanje anglosrpskog jezika,
a time i za potiskivanje i istiskivanje postojećih naših reči njiho-
vim anglosrpskim sinonimima.
Sve dok se ovakva klima u celokupnom našem kulturno-
-obrazovnom sistemu – koja se najviše ogleda u manjkavoj i ne-
dovoljnoj nastavi jezika na svim nivoima – ne bude promenila
nabolje, anglosrpskom jeziku, sa svim njegovim posledicama po
srpski jezik, širom će biti otvorena vrata i on će i ubuduće nespu-
tano moći da buja. Ovaj prilog pokušao je da ukaže na samo jednu
od tih posledica, tj. potiskivanje i istiskivanje ustaljenih domaćih
reči, ali i na to da mi ipak reči za trku imamo – jedino im treba
dati priliku da dođu do izražaja.
12.3. Najčešći anglosrpsko-srpski sinonimi
Ovaj popis sadrži 120 anglicizama (u levom stupcu), na koje

se u trenutnoj našoj praksi najčešće nailazi, i njihove potisnute ili
već istisnute srpske sinonime (u desnom stupcu). Da bi se lakše
mogli staviti u kontekst, kod nekih anglicizama u zagradi se daju
dodatne informacije. Pored anglicizama u užem smislu, ovde su
uključene i neke domaće reči koje se koriste pod uticajem engle-
skog jezika (npr. ohrabriti, iskustvo, kratka priča), te nekoliko
vlastitih imena (npr. Golfski zaliv, Silikonska dolina, Kristofer
Kolumbo).
anglosrpski srpski
advertajzing, advertising reklamiranje
akt (neprijateljski, teroristički) čin
apdejtovati ažurirati, inovirati
aplikacija (za prijem u Evropsku zahtev, molba, prijava
uniju)
asocijacija udruženje
asocijacija (stabilizacija i) pridruživanje
160

anglosrpski srpski
Auč! Jao!, Joj!
autorizovani diler (automobila, ovlašćeni prodavac
kompjutera)
babun pavijan
balans ravnoteža
bord (direktora) odbor, upravni odbor
brend, brand 1 marka, ime, 2 zaštićeno ime,
zaštićeni naziv
brifing konferencija za štampu,
konferencija za novinare
bukirati, bookirati (letovanje, rezervisati
zimovanje)
bukmejker kladioničar
dajdžestiran (tekst) sažet, skraćen
definitivno zasigurno, zacelo, izvesno
departman (na univerzitetu) katedra, odsek
destinacija odredište
džim, gym teretana
edukacija obrazovanje, osposobljavanje
egzil izgnanstvo, progonstvo
ekonomija privreda
ekspert stručnjak, specijalist(a)
eksporter izvoznik
eksterni, externi (modem) spoljni
ekstradicija (optuženih) izručenje
evaluacija vrednovanje, ocenjivanje
fan 1 obožavalac, 2 pristalica
fashion week nedelja mode
federalni savezni
fer pravedan, pošten
finalan završni, konačni, krajnji
finalizacija završetak, okončanje
fokusirati (se) usredsrediti (se), koncentrisati (se),
usmeriti (se)
generalni opšti, uopšten
generalno uopšteno, uopšte uzev
161

anglosrpski srpski
Golfski zaliv Persijski zaliv
grejs-period period mirovanja (duga)
harmonizacija usklađivanje, usaglašavanje
human 1 ljudski, 2 čovečan
ilegalan protivzakonit, nezakonit, nelegalan
implementacija sprovođenje, realizacija
importer uvoznik
in u modi, moderan, aktuelan,
popularan
indikator pokazetelj
inicijalan početni
insert odlomak, isečak, fragment
interni (modem) unutrašnji
iskustvo (prema an experience) doživljaj
kasting, casting audicija
kertridž, ketridž, kertidž (za kaseta, patrona
kompjuterski štampač)
keš gotovina, gotov novac
konekcija (na internetu) veza
konsalting, consulting savetovanje, davanje saveta
kopirajt, copyright autorsko pravo
kratka priča (prema short story) pripovetka
Kristofer Kolumbo Kristifor Kolumbo
krucijalan (vrlo) bitan, važan, suštinski
kul, cool vrlo dobar, lep, poželjan, moderan,
otmen, elegantan, prijatan,
zabavan...
kuler, cooler (u kompjuteru) ventilator, hladnjak
kurikulum nastavni plan i program
lajv, live (televizijska ili radio direktan, živ, uživo
emisija)
licenca (za rad, delatnost) dozvola (za rad)
listing spisak, popis, lista
locirati pronaći
Londonska ekonomska škola / škola Londonski ekonomski fakultet
ekonomije
162

anglosrpski srpski
marketing (na televiziji) reklame, EPP
mejkap, make-up šminka
menadžer (u fabrici, preduzeću) direktor, šef, upravnik
menadžment (u fabrici, preduzeću) poslovodstvo, rukovodstvo, uprava
miks, mix (u muzici, umetnosti) mešavina, kombinacija
model manekenka, maneken
monitoring praćenje, kontrola, nadzor
notifikacija (o pozivu na mobilnom obaveštenje
telefonu)
nutritivan hranljiv
oficijelan, oficijalan zvaničan, služben
ofis, office kancelarija, biro, ured
ohrabriti (nešto, nekoga na/za podstaći, podržati
nešto) (prema encourage)
OK, O.K., okej Dobro!, U redu!, Važi!
opcija mogućnost, raspoloživa mogućnost,
izbor
parti, party žurka, zabava, prijem
participacija učestvovanje, učešće
pasvord, password (za pristup lozinka, šifra
kompjuteru)
pazl, pazla, pazle, puzla, puzzla slagalica
pink ružičast
prebukiran (čovek, radno vreme) preopterećen, prezauzet, pretrpan
pres-konferencija konferencija za štampu,
konferencija za novinare
prezenter (na televiziji ili radiju) voditelj
profitabilan unosan
redirekcija (poziva na mobilnom preusmeravanje
telefonu)
rejting ugled, popularnost, rang, vrednost,
plasman
reptil gmizavac
respiratoran disajni
ribon (za kompjuterski štampač) traka
risiver (satelitski, radio) prijemnik
163

anglosrpski srpski
sekstrafiking trgovina ženama, trgovina ljudima,
trgovina belim robljem
serijal (na televiziji) 1 serija, 2 ciklus
sertifikat (po završenom svedočanstvo, diploma, uverenje
obrazovanju)
set 1 skup, zbirka, komplet, 2 garnitura
Silikonska dolina Silicijumska dolina
spekulacije nagađanja
startovati početi, započeti, otpočeti
stopirati zaustaviti, sprečiti
šop, shop prodavnica, radnja
šoping, shopping kupovina
tajmaut predah, pauza
tatu, tattoo tetovaža
tender konkurs
tenzije (političke, međunacionalne) napetosti, zategnutosti
tortura (fizička) mučenje
trafiking trgovina ženama, trgovina ljudima,
trgovina belim robljem
transfer (optuženih) prebacivanje
transparentnost (rada) javnost, otvorenost
trend 1 tendencija, kretanje, 2 moda
trening (za posao ili veštinu) obuka, obučavanje, osposobljavanje
tribunal (Haški) sud
Ups! Ju!, Op!
user name (za pristup kompjuteru) korisničko ime
Vau!, Wow! A-u!, Oho!, Opa!
164

13. Englesko-srpsko leksičko kontrastiranje
Glavni cilj ovog priloga jeste da podstakne opsežnije intere-

sovanje za, kod nas ponešto manje zastupljenu, oblast kontrasti-
ranja reči iz engleskog jezika, kao izvornog (L1), u srpskom, kao
ciljnom jeziku (L2), uzimajući u obzir kako sintagmatske tako i
paradigmatske leksičke odnose. Leksičko kontrastiranje, koje po-
red reči uključuje i idiome kao njihov poseban tip, obuhvata dva
komplementarna plana: prvo, sadržinski, vezan za semantiku, sti-
listiku i pragmatiku; i drugo, formalni, koji se tiče mahom tvorbe
reči, vezane za morfologiju i sintaksu. (O različitim dimenzija-
ma leksičkog kontrastiranja raspravljaju Krzeszowski 1990; Ivir
1985; James 1980.) Ovom prilikom biće govora o sadržinskom
planu kontrastiranja, koje će biti razmotreno s tri aspekta – s as-
pekta potreba, postupaka i primena.
13.1. Potrebe za leksičkim kontrastiranjem
Među nekolikim potrebama, ona verovatno najizraženija,

koja, što neposredno što posredno, uslovljava sve ostale, ogleda se
u nedovoljno sistematičnom i sveobuhvatnom bavljenju pitanjima
vokabulara na teorijskom i primenjenom nivou, ne samo dvojezi-
čno nego i jednojezično. Problem se naročito uočava u fakultetskoj
nastavi stranih jezika, ali ništa manje i maternjeg, budući da postoji
vrlo malo kurseva specifično posvećenih aktivnom i kreativnom
sagledavanju ustrojstva vokabulara, te značenja i upotrebe reči, a
potom i upoznavanju s njihovim kontrastivnim aspektima.
Uzročno-posledično tesno povezano s ovim jeste nepostojanje
valjanih i pouzdanih dvojezičnih rečnika, pošto oni trenutno raspo-
165

loživi, globalno gledano, pružaju tek uopštene i maglovite podatke,

bez neophodnih nijansiranja značenjski srodnih reči (pažnje vredan
izuzetak predstavlja Hlebec 2003). Tako je, recimo, jedna kratka
analiza obrade dva niza sinonimnih reči, happy, lucky, fortunate
i shy, self-conscious, modest, diffident, coy, bashful, u tri engle-
sko-srpska rečnika (Ristić i dr. 1973; Benson 1986; Filipović 1988),
pokazala da se kao ekvivalenti gotovo redovno nude ista, prilično
neprecizna, rešenja, pri čemu pojedinim rečima, poput snebivljiv
u potonjem nizu, tamo i nije mesto. Štaviše, jedan od tih rečnika,
uprkos razvikanosti u laičkim krugovima, a i konstantnom doštam-
pavanju, nikako se ne bi mogao smatrati ozbiljnim i upotrebljivim
izvorom informacija – dovoljno je samo pogledati „ekvivalente”
ponuđene za reči soar, ogle, purple, mauve, frivolous, terror,
catfish, dok bi detaljnija analiza nesumnjivo bila još indikativnija.
Kao posledica nedovoljno sistematičnog institucionalnog
bavljenja vokabularom i nepostojanja adekvatnih dvojezičnih
rečnika, vremenom dolazi do nepotpunog poznavanja finesa vo-
kabulara od strane studenata i nemalog broja prevodilaca, pa i
ostalih poslenika javne reči. S obzirom na to da se ova činjenica
podjednako odnosi i na engleski i na srpski jezik, nije teško pred-
videti njen konačan učinak: sve je učestalija pojava da se studenti,
i ne samo oni, služe krajnje ograničenim i sputanim verzijama i
engleskog i srpskog jezika, verzijama koje sadrže samo osnovne
i uopštene reči u cilju izražavanja osnovnih i uopštenih pojmova,
dok se preciznije, specifičnije i živopisnije reči nalaze u drugom
planu, potisnute u nesigurnu zonu pasivnog poznavanja, a neretko
i aktivnog nepoznavanja.
Baratanje takvim jezikom, potpuno prirodno, uzrokuje, u po-
slednje vreme izuzetno rasprostranjenu, pojavu neosmišljenog pre-
vođenja – ili tačnije, mehaničkog preslikavanja, a odskora i čistog
prepisivanja – tekstova u medijima, titlovanim filmovima, a sve
više i u umetničkoj književnosti. Proizvod svih ovih, što objektiv-
nih što subjektivnih, okolnosti, jeste nastanak jedne posebne vrste
prevodioca – to je površinski prevodilac – ili primerenije rečeno,
nadriprevodilac, koji u svom radu deluje kao da se rukovodi sle-
dećim principima (više o tome videti u Poglavljima 5 i 16):
166


poruci.
Koliko god ovo određenje delovalo komično i neozbiljno

(njegov sarkastičan ton svakako nije slučajan), ono predstavlja
proizvod dugogodišnjeg pažljivog praćenja konkretnih prevede-
nih tekstova u medijima i titlovanim filmovima, i u potpunosti
odražava stvarno stanje u ovom segmentu naše svakodnevne je-
zičke prakse – a to stanje je i komično i neozbiljno, a nadasve
žalosno. Ovakva praksa, do koje dovodi ne samo (doskorašnje)
nedovoljno poznavanje L1 nego i (odskorašnje, mada ne sasvim
začuđujuće) nedovoljno poznavanje L2, jeste pojava jednog hi-
bridnog, ako ne i nakaznog, jezika, koji A. Duff (1981), u svom
iscrpnom i slojevitom pregledu vezanom za neadekvatno prevo-
đenje na engleski jezik, naziva ‘treći jezik’.
Međutim, ono na šta Duff u vreme pisanja svoje knjige, čini
se, nije nailazio jeste okolnost da se takav način izražavanja u L2,
proistekao iz neadekvatnih, ili čak neprihvatljivih, prevoda, vre-
menom ustaljuje i postaje manje ili više prihvaćen i prirodan u da-
toj jezičkoj i kulturnoj zajednici. Usled višestrukog ponavljanja u
popularnim medijima, čiji je uticaj na formiranje jezičkih navika
publike ogroman, tako prevedeni elementi gotovo neopaženo ula-
ze u redovnu upotrebu. To pokazuje i niz odabranih primera „iz
novije produkcije”, koji su, uprkos tesnoj isprepletenosti, ovde
razvrstani u kategorije fraznih i ostalih reči, diskursnih formula,
kolokacija, formalnih lažnih parova i sadržinskih lažnih parova:
167

• frazne i ostale reči: kratka priča, vruć krompir, kontrola

rađanja, muška šovinistička svinja, praviti pare/novac,
kupovati vreme, paliti (se), kostur/skelet u ormanu, korak
napred, reč upozorenja, vlada u senci, epskih razmera,
bezbrižan, neverovatan, teško, tvrdolinijaš (čiji su uzori,
po redosledu navođenja: short story, hot potato, birth
control, male chauvinist pig, make money, buy time,
turn on, skeleton in the cupboard, step forward, word
of warning, shadow government, of epic proportions,
careless, unlikely, hardly, hardliner);
• diskursne formule: Mogu li da vam pomognem?, Jeste li
dobro?, Pričaj mi (nešto) o tome!, Mislite o tome!, Ti to
ne želiš da znaš!, Uživajte!, O, moj Bože!, Čoveče!, Do-
bro!, Sada!, Sranje! (prema: Can I help you?, Are you
OK/all right?, Tell me about it!, Think about it!, You
don’t want to know!, Enjoy!, Oh, my God!, Man!, Good!,
Now!, Shit!);
• kolokacije: hladnokrvno ubistvo, težak rad, teška borba,
teško naoružan, nametnuti / podignuti sankcije, služiti ka-
znu, posmatrati utakmicu, imati sastanak / susret / raz-
govore (prema: cold-blooded murder, hard work, heavy
fighting, heavily armed, impose / lift sanctions, serve a
(prison) sentence, watch a match, have an appointment /
a meeting / talks);
• formalni lažni parovi: definitivno, originalan (verzija),
pozitivan (pristup, stav), masivan (napad, srčani udar),
kontrolisati (situaciju, događaje), Silikonska dolina, Lon-
donska ekonomska škola (prema: definitely, original, po-
sitive, massive, control, SiliconValley, London School
of Economics);
• sadržinski lažni parovi: pokrivati (u novinarstvu), ohra-
briti (nekog da se preda), iskustvo (nešto doživljeno),
posetilac (u turizmu), osvajač (medalje), prodor / proboj
(u nauci, politici), razlike (u politici) (prema: cover, en-
courage, an experience, visitor, winner, breakthrough,
differences).
168

Štaviše, neki od ovih novopridošlih elemenata postaju toli-

ko odomaćeni da pokazuju jasnu tendenciju istiskivanja trenutno
raspoloživih, uobičajenih i standardnih, sredstava, pa tako dosko-
rašnje reči pripovetka, doživljaj, podstaći ili podržati, sprovođe-
nje ili realizacija, odbor ili upravni odbor, izgnanstvo ili progon-
stvo, gmizavac bivaju, polako ali sigurno, zamenjene rečima krat-
ka priča, iskustvo, ohrabriti, implementacija, bord menadžera /
direktora, egzil, reptil.
Za celinu upravo opisane situacije, umnogome nalik začara-
nom krugu, dobrim delom odgovorna je skoro potpuna zanemare-
nost sistematične kontrastivne analize vokabulara, kako na planu
teorije – u vidu razrade modela, tako i primene – u vidu opsežnije
leksikografske obrade i standardizacije (izuzetak čine mestimične
studije uglavnom na temu leksičkih polja, koje se mogu pronaći u
zbornicima Kontrastivna jezička istraživanja 1–6, proisteklim iz
istoimenih simpozijuma). U nastavku, da bi se koliko-toliko kre-
nulo s mrtve tačke, biće ponuđeno jedno viđenje mogućih postu-
paka leksičkog kontrastiranja, koje, pored glavnih ciljeva, obu-
hvata i naznake teorijskih i metodoloških aspekata istraživanja.
13.2. Postupci u leksičkom kontrastiranju
Polazeći od premise da leksičko značenje, kroz relevantna

deskriptivna i asocijativna obeležja, predstavlja spoj deskriptiv-
nog i asocijativnog značenja, pri čemu potonje objedinjuje stil-
sko, ekspresivno i konotativno (up. Prćić 1997), najvažniji ciljevi
leksičkog kontrastiranja sastojali bi se u sledećem:
• da se za svako pojedinačno značenje svake reči u L1, a u pr-

vom redu onih povezanih sadržinskom srodnošću, usposta-
ve funkcijsko-komunikativni ekvivalenti u L2, koji se mogu
smatrati najprimerenijima u određenom rasponu rečeničnih
(jezičkih) i situacionih (vanjezičkih) konteksta;
• da se reči sagledaju kroz sintagmatske odnose s drugim re-
čima (kolokabilnost i kolokacioni opseg; up Prćić 1997),
169

kao i kroz one paradigmatske (hiponimija, sinonimija, an-

tonimija; up. Prćić 1997; Ivir 1985), s posebnim osvrtom
na formalne i sadržinske lažne parove.
S teorijskog stanovišta, leksičko kontrastiranje trebalo bi, u

krajnjem izvodu, da uporedi sadržinu u L1 sa sadržinom u L2, is-
pitivanjem odnosa između deskriptivnih i asocijativnih obeležja
posmatrane reči u L1, te deskriptivnih i asocijativnih obeležja re-
levantne reči, ili više njih, u L2. Ispitivanje tih odnosa trebalo bi
da bude zasnovano na prototipu značenja reči u L1, a sam proto-
tip, realizovan u obliku kvalitetne jednojezične rečničke definici-
je, ujedno se nalazi u funkciji ‘tertium comparationisa’. (O utvr-
đivanju leksičkog prototipa raspravljaju Taylor 1995; Prćić 1997,
dok ‘tertium comparationis’ objašnjavaju Krzeszowski 1990;
Đorđević 1994.) Pored ovoga, analiza bi trebalo da objedini kako
unutarjezičke i međujezičke, tako i međukulturne, aspekte, služe-
ći se valjanim i pouzdanim leksikografskim i ostalim izvorima u
L1 i L2.
Metodološki gledano, leksičko kontrastiranje trebalo bi da
ustanovi stepen funkcijsko-komunikativne ekvivalentnosti izme-
đu posmatranih reči u L1 i L2, utvrđivanjem pozicije na kontinuu-
mu čiji jedan kraj zauzima istovetnost, a drugi – leksička prazni-
na, otprilike na način prikazan na Dijagramu 3.
ISTOVETNOST · · · · · · P R E K L A PA N J E · · · · · · leksička praznina

prema sličnosti prema različitosti
F O R M A L N I K O R E S P O N D E N T
Dijagram 3: kontinuum funkcijsko-komunikativne ekvivalentnosti
Kao što se može videti, istovetnost i preklapanje prema slič-

nosti i prema različitosti odnose se na postojanje korespondenta
(ili potpunije, formalnog korespondenta), tj. reči u L2 koja for-
mom, funkcijom i sadržinom odgovara reči s datim sadržajem
170

u L1 (npr. kuća za englesko house, ili šiti za englesko sew), dok

leksička praznina podrazumeva njegovo nepostojanje. Ovde se
radi o odsustvu reči na očekivanom mestu u leksikonu L2, koje
se uočava prilikom poređenja dvaju jezika, a do čega najčešće
dolazi usled pojmovne praznine, kada u datoj kulturi nije po-
znato ili nije bitno određeno značenje ili značenjski kontrast, pa
otuda nije izražena potreba da se ono imenuje posebnom rečju,
odnosno da se leksikalizuje (npr. nasuprot engleskom grandpa-
rents u srpskom se nalazi praznina). (O leksičkim i pojmovnim
prazninama detaljnije govori Ivir 1985.) U slučajevima leksičke
praznine pristupa se utvrđivanju ekvivalenta (ili potpunije, funk-
cijsko-komunikativnog ekvivalenta), tj. jezičkih sredstava u L2
koja funkcijom i sadržinom odgovaraju reči s datim sadržajem u
L1 (npr. deda i baba za englesko grandparents, ili imati sreće za
englesko (be) lucky). Pri tome, ta sredstva mogu biti leksička – u
vidu prostih, izvedenih, složenih ili fraznih reči (up. Prćić 1997),
ili sintaktička – u vidu sintagmi i rečenica, koja se primenjuju u
okviru različitih prevodnih postupaka (više o tome videti u Po-
glavlju 14) ili, ukoliko to nije izvodivo, u sklopu definicionog
prevoda (npr. dovesti u nezgodnu/neprijatnu situaciju za englesko
embarrass). Iz gornjeg opisa da se zaključiti kako korespondent
ispoljava viši stepen funkcijsko-komunikativne ekvivalentnosti,
pošto je kod njega podudarnost zastupljena i na formalnom i na
funkcijskom i na sadržinskom planu, dok se kod ekvivalenta radi
samo o funkcijskom i sadržinskom planu. Stoga se korespondent
može smatrati specijalnim tipom ekvivalenta, a zbog pomenutog
svog svojstva ujedno predstavlja i optimalni ekvivalent. Uz to,
kod korespondenta naglasak se nalazi na nivou jezičkog sistema,
a kod ekvivalenta na nivou komunikacione situacije.
U skladu s uočenim stepenom ekvivalentnosti, koju određuje
podjednak broj, odnosno višak ili manjak, (centralnih) deskriptiv-
nih i/ili asocijativnih obeležja, neophodno bi bilo ponuditi metode
za postizanje što veće sadržinske ravnoteže. Prilikom preklapanja
prema sličnosti i prema različitosti dolazi do hipersemantizova-
nih i hiposemantizovanih korespondenata. Hipersemantizacija
znači da korespondent u L2 sadrži veći broj obeležja od onih u
171

reči u L1, što ga čini semantički specifičnijim i otuda preciznijim;

npr. prema engleskom marry, pored korespondenta venčati se, u
srpskom stoje i dva hipersemantizovana korespondenta – oženiti
se i udati se, a prema engleskom uncle tri hipersemantizovana
korespondenta – stric, ujak i teča/tetak. Odabir svakog od njih
uslovljen je konkretnom kontekstualnom primerenošću. S dru-
ge strane, hiposemantizacija znači da korespondent u L2 sadrži
manji broj obeležja od onih u reči u L1, što ga čini semantički
opštijim i otuda manje preciznim; npr. prema engleskom queuev
stoji hiposemantizovani korespondent čekati, koji je, radi uspo-
stavljanja sadržinske ravnoteže, potrebno modifikovati rečima u
redu, kada nastaje ekvivalent u obliku frazne reči – čekati u redu,
sinoniman sa stajati u redu. Moguće je razlikovati dve vrste ova-
kve modifikacije:
• ukoliko hiposemantizovanom korespondentu dopunski

leksički materijal (obično sintagma ili imenica) sledi, po-
sredi je postmodifikacija; npr. skakati/skakutati na jed-
noj nozi, za englesko hop, ili putovanje morem / vazduhom
/ svemirom, za englesko voyage;
• ukoliko hiposemantizovanom korespondentu dopunski
leksički materijal (obično pridev ili prilog) prethodi, po-
sredi je premodifikacija; npr. ulični pljačkaš, za englesko
mugger, ili škotska suknja, za englesko kilt.
I na kraju, nakon uspostavljanja sadržinske ravnoteže, preo-

stalo bi da se iznađu načini za što celovitije opisivanje rezultata
obavljene analize i njihovo što efektnije leksikografsko predstav-
ljanje. Ovaj, verovatno ključni, deo kompleksnog procesa leksič-
kog kontrastiranja od izvanredno je velikog značaja, ako se ima
na umu goruća potreba za savremenim i pouzdanim englesko-srp-
skim i, ništa manje nužnim, srpsko-engleskim rečnicima – kako
onim opštim, tako i onim specijalizovanim (više o tome videti u
Poglavlju 19).
172

13.3. Primene leksičkog kontrastiranja
Konkretne primene ovako zamišljenog i izloženog leksičkog

kontrastiranja mnogostruke su i tesno međusobno povezane. Na
prvom mestu nalazi se, svakako, nastava stranih jezika na svim
nivoima, počev od osnovne škole, ali ipak najviše i najtemeljitije
u okviru fakultetske nastave iz predmeta vezanih za leksikolo-
giju i leksikografiju, prevođenje i kontrastivnu analizu. Sledila
bi upravo spomenuta izrada kvalitetnijih i svrsishodnijih opštih
i specijalizovanih dvojezičnih rečnika, a potom rad na podizanju
nivoa, i svesti o nužnosti podizanja nivoa, adekvatnosti svih vrsta
prevedenih tekstova. Konačno, u široj perspektivi opšte jezičke
kulture (up. Bugarski 1997b, 1997c), treba ukazati na neophod-
nost pokretanja jedne sveobuhvatne kampanje za popularizaciju
jezika i problemâ njegove valjane upotrebe, kako od strane stu-
denata tako i svih ostalih zainteresovanih, u cilju preciznijeg i
osmišljenijeg izražavanja, kako na stranom jeziku tako i na ma-
ternjem.
173

14. Stvaranje prevedenih anglicizama
Cilj ovog priloga jeste da prikaže i sistematizuje prevođenje

reči kao jedan tip adaptacije pri kontaktima između dvaju jezika
– ovde su to engleski, u svojstvu jezika-davaoca (L1), i srpski, u
svojstvu jezika-primaoca (L2). Naglasak će biti stavljen na prevo-
đenje novih reči, pri čemu su terminom ‘nove reči’ obuhvaćene,
pre svega, nove reči u srpskom jeziku, koje predstavljaju nove,
potencijalne ili stvarne, pozajmljenice iz engleskog, poput after-
šejv, lobirati, ofšor; i drugo, nove reči u samom engleskom je-
ziku, poput carjacking, cyberaddiction, Frankenfood, s kojima
srpski može doći u dodir preko najnovijih napisanih ili izgovore-
nih tekstova na engleskom jeziku.
14.1. Razlozi za adaptaciju reči prevođenjem
Postoje dva glavna teorijsko-metodološka razloga – postu-

lata za adaptaciju reči prevođenjem. Prvi bi se mogao formuli-
sati na sledeći način: leksički materijal koji se javlja u tekstu L1
mora se prvo adaptirati da bi bio upotrebljen u tekstu L2. Raspon
adaptacija kreće se od nivoa forme, koji podrazumeva preobli-
kovanje, kada se neologizam u L2 uvodi, pa do nivoa sadržine,
koji podrazumeva prevođenje, kada se neologizam u L2 stvara,
dok se između njih javlja mešovita adaptacija na nivou i forme
i sadržine (više o tome videti u Poglavlju 10). Osnovni, iako ne
i najlakši, postupak adaptacije jeste prevođenje, dok se najlak-
šim postupkom smatra preuzimanje, uz ortografsko, fonološko i
morfološko preoblikovanje reči iz L1, koje se, inače, u najnovije
vreme u našoj praksi sve manje i sve nedoslednije sprovodi (više
o tome videti u Poglavlju 17; Filipović 2004).
174

Drugi postulat glasio bi ovako: sve što je izraženo na L1 mo-

guće je prevesti i izraziti na L2, na nivou deskriptivnog značenja
(mada ne nužno i asocijativnog; up. Prćić 1997). Još preciznije,
ukoliko ne postoji odgovarajući korespondent – u ovom slučaju,
reč u L2 za reč u L1, onda se pristupa utvrđivanju ekvivalenta – u
ovom slučaju, sadržaj u L2 za sadržaj u L1, izražen kroz različi-
te forme – bilo na nivou leksike (tj. pomoću prostih, izvedenih,
složenih ili fraznih reči; up. Prćić 1997), bilo na nivou sintakse
(tj. putem sintagmi i rečenica) (više o tome videti u Poglavlju 13;
Đorđević 2000; James 1980; Krzeszowski 1990).
Od praktičnih razloga (koji, izvesno, nisu samo praktične
prirode), kao relevantni za adaptaciju reči prevođenjem mogu se
izdvojiti sledeći:
• Adaptacija reči prevođenjem zahteva uporedno sagle-

davanje dvaju jezičkih i kulturoloških sistema (L1 i L2),
osmišljenost, kreativnost i doslednost, pa otuda ne treba
da čudi to što se u svakodnevnoj praksi znatno ređe pri-
menjuje od adaptacije preoblikovanjem.
• Popunjavanje leksičkih i/ili pojmovnih praznina, te proši-
rivanje leksičkog fonda L2, pri prevođenju se vrši sopstve-
nim jezičkim sredstvima (npr. submarine > podmornica),
za razliku od puke primene tuđih sredstava, što se događa
pri preuzimanju.
• Prevođenjem reči moguće je, bar delimično, ublažiti ne-
kontrolisanu poplavu anglicizama u srpskom jeziku, koji
su često loše adaptirani (ortografski, fonološki i morfološ-
ki), a nemali broj njih je, uz to, neopravdan i nepotreban
(više o tome videti u Poglavljima 10, 11 i 12).
• Motivisani prevodi umesto nemotivisanih i neprozirnih
pozajmljenica doprinose lakšoj interpretaciji reči, a sa-
mim tim i lakšem razumevanju poruke u celini.
175

14.2. Tipologija reči koje podležu adaptaciji prevođenjem
Adaptaciji prevođenjem podležu one reči iz L1 koje pripa-

daju opštem vokabularu i koje su kulturološki ili neobeležene,
ili obeležene ali s tendencijom širenja u druge kulture, pa zato
predstavljaju kulturno ekspanzivne reči, poput browser, corn-
flakes, soap opera. Prevođenju ne podležu, ili podležu u znatno
manjoj meri, kulturološki obeležene reči, koje se odnose na spe-
cifične pojmove, pojave ili predmete strogo ograničene na kulturu
L1, bez izražene tendencije širenja u druge kulture, poput ceilidh,
tam-o’-shanter, haggis, koje su karakteristične za škotsku kultu-
ru. Naravno, granica između ove dve kategorije nije trajno i čvr-
sto postavljena, nego pretpostavlja mogućnost manjih pomeranja,
u skladu s eventualnim promenama u vanjezičkoj i međujezičkoj
stvarnosti, koje su u prvom redu sociolingvistički uslovljene.
Pored toga, generički nazivi novih proizvoda ili izuma, kao
što su DVD, camcorder ili walkman, nesumnjivo su ekspanziv-
ni, ali istovremeno teže ka zadržavanju svog stranog identiteta,
pa stoga naginju adaptaciji preoblikovanjem (up. Panić, Lalić,
Prćić 2005a, 2005b). Slično njima, terminološke reči su pretežno
ekspanzivne, ali su ipak podložnije preuzimanju, i to u zavisno-
sti od oblasti i potrebe za unifikacijom terminologije, naročito u
računarstvu, privredi, trgovini, bankarstvu, zabavi, sportu, itd.
(Različite aspekte stvaranja terminologije, naročito one prevede-
ne, analiziraju Bugarski 1983, 1996c, 1996d; Prćić 1996; Milić
2004, 2006.) Ovde treba ukazati i na relativno nedovoljno istica-
nu činjenicu da današnji internacionalni vokabular čine ne samo
elementi iz latinskog i starogrčkog jezika, nego sve više i iz en-
gleskog, sada već sveprisutnog i dominantnog stranog jezika, koji
usisava, upija i proždire kako latinski tako i starogrčki.
14.3. Tipologija raspoloživih sredstava u srpskom jeziku
Za adaptaciju reči prevođenjem moguće je primeniti isklju-

čivo sinhrono produktivne tvorbene (morfosintaktičke) i seman-
176

tičke postupke u L2. Kod semantičkih postupaka, radi se o me-

taforičnom i metonimijskom prenošenju značenja, kada nastaju
neologizmi na nivou sadržine, ukoliko je to prenošenje strukturno
ostvarljivo i komunikativno prirodno u L2.
Među tvorbenim postupcima i obrascima, kojima se proizvo-
de neologizmi na nivou i forme i sadržine, u današnjem srpskom
jeziku produktivni su sledeći (ovde navedeni u opadajućem ste-
penu produktivnosti):
• frazne reči, koje čine spojevi ‘pridev + imenica’ (npr.

glavni grad), ‘imenica1 + predlog + imenica2’ (prašak za
pecivo), te ‘imenica1 + imenica2 u genitivu’ (vršilac duž-
nosti);
• izvođenje pojedinim postupcima prefiksacije, naročito s
prefiksima ne‑, su‑/sa‑, pre(d)‑, raz‑, i sufiksacije, naroči-
to sa sufiksima ‑ač, ‑stvo, ‑irati/‑isati/‑ovati;
• akronimija (npr. BEMUS od Be(ogradske) mu(zičke)
s(večanosti));
• konflacija (npr. školigrica od škol(a) + igrica);
• polusloženice tipa ‘imenica1 + - + imenica2’ (npr. para-
dajz-čorba) imaju ograničenu produktivnost, koja, među-
tim, stalno raste pod uticajem analognih struktura iz en-
gleskog jezika, poput Internet provider ili business plan;
• složenice tipa ‘imenica1 + ‑o‑ + imenica2’ (npr. ledolomac)
vrlo su slabo produktivne i stoga nisu primenljive u ovom
postupku.
Treba imati na umu i okolnost da adaptacija reči prevođenjem

ima smisla samo ako dati prevod ostaje u domenu leksike i obu-
hvata monomorfemske i polimorfemske reči (izvedene, složene ili
frazne). No, ukoliko predloženo rešenje prelazi u domen sintakse i
zahvata sintagme i rečenice, u sklopu definicionog prevoda, dovo-
deći do nezgrapnog i/ili strukturno zaprečenog prevoda, zakonito-
sti jezičke ekonomije počinju snažnije da deluju u pravcu preuzi-
manja s preoblikovanjem. Tako se, recimo, primeri boarding pass
> propusnica za ukrcavanje i posebno bungee jumping > skakanje s
177

elastičnim konopcem mogu smatrati krajnjim tačkama ekonomič-

nog prevoda, nakon čega se zalazi u domen sintakse.
Iz onoga što je do sada rečeno proizlaze izvesne pravilnosti
koje određuju prevodivost konkretne reči iz L1 na L2. Te pravil-
nosti su prvenstveno teorijske prirode i ne poklapaju se nužno s
onim na šta se nailazi u praksi – štaviše, znatno je češći raskorak
između teorije i prakse, a rezultati uglavnom zavise od slučajno-
sti. Na osnovu uočenih pravilnosti, datu reč moguće je adaptirati
prevođenjem ako su zadovoljena tri uslova:
• ukoliko je reč pragmatički prevodiva, jer je opštekulturno

stvarno ili potencijalno relevantna,
• ukoliko je reč morfosintaktički i semantički prevodiva, jer
postoje produktivni sistemski resursi u L2,
• ukoliko je reč ekonomično prevodiva, jer je prevod u do-
menu leksike, dovoljno je kratak i više ili manje proziran.
U meri u kojoj ovi uslovi nisu zadovoljeni – pojedinačno ili

zbirno, utoliko jača tendencija ka preoblikovanju.
14.4. Tipologija prevodnih postupaka
Za adaptaciju reči prevođenjem na raspolaganju stoji više

prevodnih postupaka. Njih je moguće svesti na tri osnovna, za
koje se ovde predlažu i posebni nazivi: direktno prevođenje,
strukturno prevođenje i funkcijska aproksimacija. (Detaljan pre-
gled prevodnih postupaka daju Newmark 1981, 1988; Pinchuck
1977; Wilss 1982, dok različite aspekte prevođenja (novih) reči s
engleskog jezika na srpski razmatraju Stojičić 2003; Krimer-Ga-
borović 2004.) Prva dva postupka proizvode korespondente, dok
onim trećim nastaju ekvivalenti.
Direktno prevođenje podrazumeva neposredno prevođenje
doslovnog ili prenesenog značenja na L2, uz preuzimanje i eventu-
alnih dodatnih semantičkih obeležja sadržanih u monomorfemskoj
ili polimorfemskoj reči iz L1; npr. fish and chips > riba i pomfrit
178

(doslovno), mouse ‘kompjuterski pokazivački uređaj’ > miš (meta-

fora), peeling > ljuštenje (uz implicirano obeležje ‘kože’).
Strukturno prevođenje (ili, kalkiranje) primenljivo je is-
ključivo na polimorfemske reči – izvedene, složene ili frazne,
i podrazumeva doslovno prevođenje elemenata reči u L1 odgo-
varajućim elementima iz L2; npr. print.er (sufiksacija) > štamp.
ač, hand.out (složenica) > iz.ručak. Međutim, treba istaći da se
složenice iz engleskog jezika u srpski vrlo često prenose kao fra-
zne reči, poput user name > korisničko ime, e-mail > elektronska
pošta, business class > poslovna klasa, first lady > prva dama,
ice diving > ronjenje pod ledom, home banking > bankarstvo od
kuće, exit poll > anketa na izlazu, feasibility study > studija o
izvodljivosti. Pri tome, uočava se da u spojevima tipa ‘imenica1 +
predlog + imenica2’ površinska struktura reči u L2 odslikava du-
binsku strukturu reči u L1, što pokazuju poslednja četiri primera
(up. ice diving < ‘diving under the ice’ > ronjenje pod ledom).
Kao podvrsta ovoga javlja se delimično strukturno prevođenje
(ili, delimično kalkiranje), što je hibridni postupak u kome se je-
dan element, tj. osnova ili afiks, prevodi odgovarajućim domaćim
ili odomaćenim „stranim” elementom, dok se preostali deo po-
zajmljuje; npr. cyber.space > kiber.-prostor, work.aholic > rado.
holik, rado.holičar (prevedene osnove), over.dose > pre.dozirati
(se) (prefiks), engineer.ing > inženjer.stvo, video-conferenc.ing >
video-konferis.anje (sufiksi). (Postupak englesko-srpskog kalki-
ranja podrobnije sagledava i ilustruje Vidačić 2000.)
Daleko najčešći prevodni postupak jeste funkcijska aprok-
simacija, koja podrazumeva izražavanje sadržaja iz L1 leksičkim
sredstvima u L2, tako da se što bliže i što vernije odrazi funkcija
denotata. Aproksimacija se može realizovati na jedan od dva ras-
položiva metoda. Prema prvom, zadržava se izvorna perspektiva
ili konceptualizacija; npr. air bag > vazdušna vreća, billboard >
reklamni pano, liposuction > isisavanje masnog tkiva, isisava-
nje sala, mountain bike > terenski bicikl, airshow > avio-sajam,
shuttle diplomacy > putujuća diplomatija, skydiving > akrobati-
ka u vazduhu, timeshare > suzakup, cheerleader > predvodnica
navijača, prednavijačica. Prema drugom metodu, menja se izvor-
179

na perspektiva ili konceptualizacija, tako što se denotat osvetlja-

va iz drugog ugla; npr. user-friendly > predusretljiv, continuous
assessment > redovno praćenje, space-shuttle > svemirski avion,
jetlag > zonski sindrom, show room > prodajni salon, snowboard
> daska za skijanje, stealth > nevidljivi.
14.5. Standardizacija i leksikografska kodifikacija

rezultata
U cilju konsolidacije i nužne standardizacije ovakvih adapta-

cija, neophodno je izvršiti i njihovu leksikografsku kodifikaciju,
koja bi obuhvatila preporučeni prevod i eventualne alternative,
kao u body painting > oslikavanje tela, slikanje po telu, ili room
service > usluga u sobi, sobna usluga. Takva kodifikacija činila
bi sastavni deo nekog budućeg rečnika prevedenih neologizama
iz engleskog jezika (up. Stojičić 2006), kako u štampanom tako i
u elektronskom formatu (CD-ROM, DVD-ROM, internet), ili bi
bila uključena u nove englesko-srpske opšte rečnike, ali i u nova,
dopunjena izdanja postojećih dvojezičnih rečnika.
Na taj način bilo bi ublaženo, ako ne i sprečeno, naporedno
nastajanje i ustaljivanje višestrukih prevoda, od kojih su neki ili
neprecizni (npr. sexual harassment > seksualno uznemiravanje /
zlostavljanje / maltretiranje umesto seksualno napastovanje, air
bag > vazdušni jastuk um. vazdušna vreća), ili pogrešni (cordless
phone > bežični telefon um. bezgajtanski telefon), ili čak besmi-
sleni (duty-free shop > slobodna carinska prodavnica um. bes-
carinska prodavnica). Štaviše, ponekad se neke reči, po inerciji,
javljaju prvo kao pozajmljenice, a tek zatim se prevode (npr. sum-
mit > samit, sastanak na vrhu, ali i kao tautološko samit na vrhu),
dok u nekim slučajevima istovremeno nastaju oba tipa adaptacije,
i preoblikovanje i prevođenje, neretko u više varijanti (npr. duty-
-free shop > djutifri-šop, fri-šop, slobodna carinska prodavnica,
bescarinska prodavnica), pri čemu sve takve varijante funkcioni-
šu kao inercijski sinonimi u srpskom jeziku (više o tome videti u
Poglavljima 11 i 12).
180

15. Kontaktna jezička kultura i nastava jezika
Engleski jezik danas u svetu nastupa u dve paralelne funk-

cije: pre svega, on je van svake sumnje postao prvi jezik svetske
komunikacije, koji se koristi kao prvi (maternji), kao drugi i kao
strani jezik. Istovremeno, engleski vrši i ogroman uticaj na mater-
nje jezike koji s njim dolaze u kontakt, na njihove govornike i na
njihovu kulturu, što čini da on više ne bude čisto strani jezik (kao
što su to francuski, nemački, italijanski i ruski), nego je odskora
postao odomaćeni strani jezik, koji karakterišu tri osnovna svoj-
stva: (1) laka audio-vizuelna dostupnost, uz pomoć sve savršenijih
tehnoloških sredstava, naročito satelitske i kablovske televizije i
radija, filma, te kompjutera i interneta, (2) dvojno usvajanje, koje
se prvo odvija van školskog sistema, prostom izloženošću (male)
dece engleskom jeziku dostupnom putem televizije, crtanih fil-
mova, slikovnica, igračaka, igara, kompjutera, interneta, filma i
muzike, da bi se kasnije, na starijem uzrastu, on počeo usvajati
i u sklopu školskog sistema – ali od samih početaka, kao da je
potpuno nepoznat strani jezik, i (3) uloga dopunskog jezika u ma-
ternjem, kada se leksičkim i ostalim sredstvima engleskog jezika
popunjavaju stvarne i pretpostavljene leksičke i ostale praznine u
maternjem jeziku, i na taj način razvija jedan više ili manje zao-
kružen i usklađen komunikacioni resurs, koji sačinjava maternji
jezik (u datom slučaju, srpski) obogaćen odabranim elementima
engleskog jezika (više o tome videti u Poglavlju 2).
Pri tome, ova uloga dopunskog jezika ostvaruje se na tri na-
čina: prvo, engleski se javlja unutar srpskog, preuzimanjem reči,
npr. milkšejk, pripejd ili prepaid, sintagmi ili rečenica, npr. što je
pre moguće od as soon as possible, Mogu li da vam pomognem?
181

od Can I help you?, te drugih jezičkih obrazaca, kao što su pravo-

pisni ili izgovorni; drugo, engleski se javlja pored srpskog, kada
oba jezika nastupaju istovremeno, npr. u filmovima s titlovanim
prevodom, u oglasima na engleskom i srpskom u domaćim no-
vinama, te u nazivima domaćih proizvoda; i treće, engleski se
javlja iznad srpskog, kada je potonji jezik potisnut u celosti, npr.
u oglasima samo na engleskom u domaćim novinama, u nazivu
domaćeg časopisa Cool Girl (iako malim slovima), te u natpisu
Christmas Sale (iako često malim slovima) u izlozima domaćih
prodavnica.
15.1. Trenutno stanje: jezički angloholizam i

anglosrpski jezik
U proteklih desetak godina, kod nas (ali ne samo kod nas) do-
godila se prava eksplozija jezičke anglomanije. Ona sada prelazi
u svoj ekstremni stadijum – jezički angloholizam, koji se može
opisati kao opijenost nekontrolisanim unošenjem svakojakih ele-
menata i pojava iz engleskog jezika u srpski, što se kod takvih
„unosilaca” često poima i kao kulturološki statusni simbol. Razlozi
za to su znatno manje jezičke, a daleko više vanjezičke naravi. U
najkraćem, bitno je samo da forma bude engleska ili da bar liči na
engleski, pri čemu malo ko haje za to kako će nešto biti napisano,
izgovoreno ili menjano po padežima, šta to nešto znači i da li uop-
šte bilo šta znači, i, konačno, da li će neko ko ne zna engleski to
nešto uopšte uspeti da pročita, izgovori i, što je najvažnije, razume.
Primera za ovo uistinu ima bezbroj: dovoljno je samo pratiti elek-
tronske i štampane medije, čitati titlovane prevode filmova, u šetnji
gradom obratiti pažnju na ulične natpise, te nazive firmi, prodavni-
ca i lokala, a u kupovini na nazive proizvoda i njihove opise.
Ovo neveselo stanje u našoj svakodnevnoj jezičkoj praksi
nastajalo je i nastalo zbog toga što su podbacile standardologija i
nastava jezika – kako engleskog, tako srpskog. Naime, ako se ne-
što ne normira, ne predaje i ne neguje, ne može se očekivati da se
zna i primenjuje, nego se biljka razvija na divlje. Celovita norma
182

vezana za tretman elemenata iz stranih jezika u srpskom zvanično

nije postavljena, a ono što jeste normirano retko kad se poštuje u
praksi, naročito onoj medijskoj, mada nikako ne samo njoj. Ume-
sto toga, nastaje paralelna običajna norma, koju postavljaju i
održavaju slučaj i stihija, u liku onih koji nisu ovladali ni srpskim
ni engleskim jezikom, a još manje englesko-srpskim kontaktima.
Tako se trenutno reči i imena iz engleskog jezika preuzimaju i ko-
riste u srpskom bez ikakvog razmišljanja, osmišljenosti i sistema,
kao po nepisanom pravilu ‘Piši kako hoćeš, čitaj kako ti odgova-
ra, s gramatikom kako ti volja, a sa značenjem šta bude!’ (više o
tome videti u Poglavljima 3 i 4).
Kao poseban paradoks valja istaći pojavu nerazumevanja i
neprihvatanja pravilnih oblika, pa i njihovog ispravljanja na one
pogrešne, ali nametnute stihijskom praksom, pošto te oblike „pa-
ralelni normativisti” doživljavaju kao jedino prihvatljive. Stiče se
neodoljiv utisak da je kakvo-takvo znanje i engleskog i srpskog
jezika njima potrebno samo u školi, na časovima, kada je vezano
za usvajanje i reprodukciju propisanog gradiva, dok van škole to
znanje biva gurnuto u stranu, te se jedva i primenjuje. Na primer,
ko želi da kupi neki film na DVD-u i pravilno zatraži /de-ve-de/,
mora biti spreman na to da će mu u prodavnici ponuditi samo /di-
vi-di/, iako isti taj film na VHS-u neće biti /vi-ejč-es/ nego samo
/ve-ha-es/, kako i treba, a muzika iz tog filma snimljena na CD-u
neće biti /si-di/ nego /ce-de/, što je i na mestu.
Ovo, naravno, ni najmanje ne iznenađuje ako se ima na umu
da se školska i fakultetska nastava jezika, podjednako i engle-
skog i srpskog, ne bavi kontaktnim sadržajima, kao da englesko-
-srpskih jezičkih kontakata i mešanja srpskog i engleskog jezika
uopšte i nema. Jedino što se povremeno može čuti na časovima
maternjeg jezika jeste zahtev ‘Izbegavajte strane reči i služite se
domaćim zamenama!’, bez ikakvog određenja pojma strane reči
i bez uzimanja u obzir opštepoznate činjenice da u jednom jeziku
ne postoje odgovarajuće zamene za svaku „stranu” reč. Prema de-
cenijama poštovanom, iako u današnje multidisciplinarno vreme
krajnje čudnom, principu ‘baba šumom, deda drumom’, nastava
i engleskog i srpskog jezika zatvorena je u sopstvene uske toro-
183

ve, strogo je vezana za propisano gradivo, koje je često knjiško,

poprilično zastarelo i slabo primenljivo u praksi, dok se realnim,
stvarnom životu daleko bližim i primerenijim sadržajima posve-
ćuje nedovoljna ili nikakva pažnja. Na primer, kako u srpskom
treba izgovarati nazive proizvoda Air Step, Raid, Dove, Head
& Shoulders (na ambalaži kao head & shoulders), JVC, ili šta
tačno znače reči implementacija, monitoring, roming ili roaming,
pikap ili pick-up, air bag i mogu li se one prevesti?
U svemu tome, ne primećuju se pogubne posledice ignori-
sanja englesko-srpskih jezičkih kontakata, od kojih najteža jeste
anglicizacija srpskog jezika. Ona se već sada jasno uočava na
planu reči, struktura/obrazaca, značenja i upotreba, a potom i na
planu ponašanja ljudi u skladu s jezičkim normama i kulturnim
obrascima engleskog jezika, uz nužno potiskivanje i istiskivanje
uobičajenih normi i obrazaca srpskog jezika, naročito u oblasti
leksike. Krajnji rezultat ovakve kulturne i obrazovne klime ogle-
da se u sve većem prodoru engleskog jezika u srpski i u sve upad-
ljivijoj hibridizaciji srpskog jezika, odnosno u nastanku nečega
što se može nazvati anglosrpskim jezikom: to je jedan nov urba-
ni sociolekt, prvobitno svojstven ljudima mlađe generacije, koji
jezika. Zbog njegove ogromne zastupljenosti u medijima, publika
je sve redovnije i sve agresivnije izložena ovom „jeziku”, ona ga
nesvesno usvaja, nedomišljeno ponavlja i na taj način neželje-
no doprinosi njegovom širenju i učvršćivanju (više o tome videti
u Poglavljima 5, 6 i 7). Ovde je, međutim, neophodno naglasiti
okolnost da se pod anglosrpski jezik nikako ne podvodi svaki uti-
caj engleskog jezika na srpski, nego samo ono što čini neoprav-
dane i nepotrebne inovacije nastale pod uticajem engleske norme.
Plodno tlo za nastanak i bujanje anglosrpskog jezika i razmi-
šljanja omogućilo je više posebnih i opštih činilaca, od kojih se
može izdvojiti sledećih pet, navedenih po redosledu prvenstva:
(1) nedovoljna naučenost i otuda nedovoljno poznavanje pra-

vila sistema i principa upotrebe srpskog jezika, što je do-
184

velo do njegovog postepenog uzmicanja pred engleskim

jezikom i povođenja za znatno nametljivijom i dostupni-
jom normom iz engleskog jezika;
(2) nedovoljna naučenost i otuda nedovoljno poznavanje pra-
vila sistema i principa upotrebe engleskog jezika, što je
dovelo do nekontrolisanog preuzimanja u srpski jezik i
onoga što je opravdano i potrebno i onoga što nije;
(3) ignorisanje postojanja englesko-srpskih jezičkih kontaka-
ta kako u teoriji tako i u praksi;
(4) nepostojanje norme kojom bi se odredio pristup rečima i
imenima iz engleskog jezika u srpskom;
(5) opšta nebriga i nemar prema srpskom jeziku i njegovoj
normi u javnoj upotrebi, naročito onoj medijskoj.
15.2. Kontaktna jezička kultura i njena tri modula
S obzirom na to da širenje engleskog jezika i njegovog uti-

caja na srpski (i ostale jezike) nije privremenog nego trajnog ka-
raktera, postoji goruća potreba za razvijanjem kontaktne jezičke
kulture, pod kojom se podrazumeva razrađena standardološka
strategija za valjan pristup rečima i imenima iz engleskog jezika
i njihovu doslednu upotrebu u srpskom, kako bi se opisano sta-
nje, u kome dominira stihija i obilje nasumičnih varijacija jednog
istog oblika reči ili imena, ublažilo i dovelo u prihvatljive okvi-
re, a vremenom i otklonilo. Proistekla iz nadređenog i opštijeg
pojma, odnosno pojave, jezičke kulture (koju podrobno prikazuje
Bugarski 1997b, 1997c), kontaktna jezička kultura predstavlja
novu primenjenolingvističku disciplinu, teorijsko-metodološki
utemeljenu na principima savremene kontaktne i kontrastivne
lingvistike, danas možda već objedinjene u kontaktno-kontra-
stivnu lingvistiku, te jezičkog planiranja kao jednog od ogranaka
sociolingvistike, i vezana je za srpski u kontaktu sa stranim jezi-
cima, ovde s naglaskom na engleskom kao odomaćenom stranom
jeziku. Ovakva jezička kultura potrebna je, naravno, za sagleda-
vanje kontakata svih maternjih jezika koji su kod nas u upotrebi
185

sa svim stranim jezicima koji se u našim krajevima izučavaju.

Treba istaći i to da ova disciplina za sada ne postoji ni u drugim
(neengleskim) jezicima i kulturama.
Kontaktnu jezičku kulturu sačinjavaju dve komplementarne
komponente: prvo, to je komponenta koja se odnosi na engleski i
tiče se elemenata u sastavu engleskog jezika pre njihovog ulaska
u srpski; i drugo, to je komponenta koja se odnosi na srpski i tiče
se engleskih elemenata nakon njihovog ulaska u sastav srpskog
jezika. Nadalje, moguće je razlikovati tri modula ovako zamišlje-
ne kontaktne jezičke kulture: kontaktno-kontrastivni, kontaktni i
kontrastivni.
Kontaktno-kontrastivni modul obuhvata ono što još nije
preuzeto iz engleskog jezika (L1) i postalo ustaljeno u srpskom
(L2). Naglasak se ovde stavlja na opšta razmatranja o prirodi reči
i imena iz engleskog jezika, a zatim na isticanje potrebe njihovog
doslednog prilagođavanja sistemu srpskog jezika te standardizo-
vane upotrebe od strane kolektiva.
Kada se radi o rečima, osnovni način njihove adaptacije je-
ste prevođenje (više o tome videti u Poglavlju 14). Mora postati
jasno da nije neophodno sve reči mehanički preuzimati, nego je
moguće razdvojiti opravdane reči od onih neopravdanih. U tom
smislu, ovde će biti ponuđena skala opravdanosti, koja je zasno-
vana na semantičko-pragmatičkom kriterijumu, odnosno na do-
prinosu datog anglicizma izražajnosti srpskog jezika. Na skali se
nalazi pet stepenova opravdanosti, navedenih u rastućem redosle-
du (više o tome videti u Poglavlju 10):
(1) Anglicizam je sasvim neopravdan ukoliko već postoji

domaća ili odomaćena reč ili izraz za dati strani sadržaj;
npr. implementacija, pošto se isto značenje već izraža-
va domaćim rečima sprovođenje i realizacija, ili me
nadžment, za koju stoje na raspolaganju poslovodstvo,
rukovodstvo i uprava.
(2) Anglicizam je neopravdan ukoliko postoji mogućnost
prevođenja stranog sadržaja na srpski; npr. bilbord, koja
186

se može prevesti kao reklamni pano, ili spejs-šatl, koja se

može prevesti kao svemirski avion.
(3) Anglicizam je uslovno opravdan ukoliko nudi kraće i
ekonomičnije izražavanje datog sadržaja od domaće ili
odomaćene reči ili izraza; npr. afteršejv, što je kraće od
domaćeg losion posle brijanja, ili bandžidžamping, što je
kraće od prevedenog skakanje s elastičnim konopcem.
(4) Anglicizam je opravdan ukoliko uvodi novu nijansu zna-
čenja u srpski jezik; npr. hamburger, budući da se razliku-
je od domaće pljeskavice, ili be(j)bisiter(ka), budući da se
razlikuje od domaće dadilje.
(5) Anglicizam je sasvim opravdan ukoliko unosi novo zna-
čenje i popunjava leksičku i/ili pojmovnu prazninu srp-
skom jeziku; npr. bestseler ili kamkorder, pošto za njihove
sadržaje u srpskom ne postoji odgovarajuća reč ili izraz.
Kada se radi o imenima (ličnim, geografskim, institucional-

nim i drugim), osnovni način njihove adaptacije jeste preobliko-
vanje – fonološko, morfološko i grafološko, npr. William kao
Vilijam, Kennedy kao Kenedi, New Hampshire kao Nju Hempšir.
No, u slučajevima kada geografska i institucionalna imena sadrže
prevodive imenice, prideve ili predloške sintagme, poput Inter-
nationalMonetaryFund,NorthCarolina,Stratford-on-Avon,
takvi elementi podležu prevođenju (npr. Međunarodni monetarni
fond), ponekad u kombinaciji s preoblikovanjem (npr. Severna
Karolina, Stratford na Ejvonu).
Kontaktni modul obuhvata ono što je već preuzeto i bavi se
time kako da se elementi iz engleskog jezika (L1) prilagode siste-
mu srpskog (L2). Naglasak se ovde stavlja na valjano i dosledno
korišćenje reči i imena na nivou izgovora, gramatike, pravopisa,
semantike i pragmatike, pri čemu se posebna pažnja mora posve-
titi sledećim pojedinostima:
• izgovor: prema pravilima srpskog jezika, bez engleskih
fonema, poput /wau/ za uzvik Wow!, i običaja iz engle-
skog jezika, poput Rezolucija 1244 kao /dvanaest četrde-
set četiri/ ili /jedan dva četiri četiri/;
187

• gramatika: utvrđivanje osnovnog oblika imenica, glagola

i prideva; promena po padežima imenica i imena (uključu-
jući i akronime tipa BBC i UNICEF), u skladu s njihovim
rodom; izvođenje domaćih reči od reči i imena preuzetih
iz engleskog jezika, kao što su bodibilderka od bodibilder
ili Teksašanin od Teksas;
• pravopis: dosledna transkripcija reči i imena na ćiriličko
i latiničko pismo, kao i pisanje njihovih gramatičkih obli-
ka, pri čemu se mora insistirati na tome da naš Pravopis
isključuje izvorno i, još gore, hibridno pisanje reči, poput
air bag, roaming, prepaid, odnosno web sajt, downloado-
vati, softwareski (podsećanja i poređenja radi, stariji an-
glicizmi, poput džentlmen, tramvaj, kompjuter, fudbal,
kečap, fer, nikad se ne pišu u originalu, kao gentleman,
tramway, computer, football, ketchup, fair, nego samo
transkribovano, sasvim saglasno pravilima Pravopisa);
• semantika i pragmatika: značenje i upotreba anglicizama;
sinonimnost između anglicizama i postojećih domaćih
reči, npr. kako se fan odnosi prema obožavalac, ili tender
prema konkurs; lažni parovi, npr. kopija (knjige), prema
copy, umesto primerak, ili Silikonska dolina, prema Sili-
con Valley, umesto Silicijumska dolina; prepoznavanje
reči iz stručnih terminologija; prevođenje geografskih, in-
stitucionalnih i ostalih imena.
Kontrastivni modul obuhvata ono što je preuzeto i bavi se
time kako da se srpski jezik (L2) ne upravlja dalje prema normama
engleskog (L1), što je vrlo čudna i neodrživa novina. Naglasak se
ovde stavlja na prepoznavanje pojava i običaja u srpskom jeziku
nastalih pod uticajem norme engleskog jezika, odnosno na utvrđi-
vanje uzoraka anglosrpskog jezika na nivou pravopisa, izgovora,
gramatike, semantike i pragmatike, te na njihovo ispravljanje i
otklanjanje uz primenu važeće norme srpskog jezika.
Upravo prikazani obrisi kontaktne jezičke kulture, koji su
uključili samo pregled važnijih aspekata sva tri njena modula, za-
služuju daleko iscrpniju razradu, i teorijsko-metodološku i prak-
tičnu, u vidu posebnog priručnika s konkretnim preporukama za
188

doslednu upotrebu reči i imena iz engleskog jezika u srpskom.

U međuvremenu, boljem sagledavanju nekih aspekata kontaktne
jezičke kulture mogu – što neposredno, što posredno – doprineti
sledeći radovi: Bugarski 1997a, 1997b, 1997c; Klajn 1967 (član-
ci), Plankoš 1996; Radovanović 1996 (zbornici) i Filipović 1986;
Klajn 1997; Pešikan, Jerković, Pižurica 1993, 2001; Prćić 1998,
2004; Vasić, Prćić, Nejgebauer 2001 (priručnici), kao i većina po-
glavlja u ovoj knjizi.
15.3. Kontaktna jezička kultura u nastavi jezika
Jedini pravi način za usvajanje i negovanje kontaktne jezičke

kulture jeste obrazovanje, i to podjednako osnovnoškolsko, sred-
njoškolsko i fakultetsko. Do sada, kao što je poznato, o pitanjima
koja se ovde razmatraju nije bilo govora u nastavi ni engleskog ni
srpskog jezika. Međutim, sve intenzivniji uticaj engleskog jezika
na srpski iziskuje da se ovom problemu pokloni dužna pažnja, te
da naši učenici i studenti – naročito budući nastavnici, prevodioci
i lektori – budu osposobljeni da se sistematski uhvate u koštac s
materijalom iz engleskog jezika u srpskom. Kao što ni razvija-
nje postavki kontaktne jezičke kulture nije moguće bez saradnje
stručnjaka za srpski i engleski jezik (ali i druge maternje i strane
jezike), s obzirom na to da se radi o kontaktima između dvaju
jezika, tako i usvajanje i negovanje te kulture nije moguće bez
tesne saradnje profesorâ ovih jezika. Da bi se ovde predloženi
sadržaji mogli institucionalno uključiti u nastavu, neophodno je
izvršiti dopunu školskih nastavnih planova i programa za pred-
mete Engleski jezik i Srpski jezik (a ukoliko se to ne učini, onda
kontaktne sadržaje treba obrađivati na časovima mimo nastavnog
plana i programa), dok je na fakultetima potrebno uvesti ili nove
kurseve ili proširiti obuhvat nekog od postojećih.
Od dve komponente kontaktne jezičke kulture, ona vezana za
engleski jezik izvesno ima veću težinu, budući da je znatno veća
odgovornost na onima koji prevode s engleskog jezika (u bilo
kom obliku i na bilo koji način), jer upravo oni uvode i nove reči
189

i nova imena u srpski, te određuju kako kvantitet tako i kvalitet

njihovog preuzimanja. Zbog toga, uprkos tome što se kontaktna
jezička kultura tiče i nastave engleskog jezika i nastave srpskog
jezika, ona prva mora da ponese glavninu tereta.
U tom smislu, komponentu vezanu za engleski jezik, u sva tri
opisana modula, trebalo bi celovito i iscrpno obrađivati, i teorij-
sko-metodološki i praktično, na fakultetu, na grupama za anglisti-
ku (Engleski jezik, lingvistika i književnost), u sklopu posebnog
kursa Kontaktna jezička kultura, ili nekog opšteg kursa – recimo,
Teorija prevođenja ili Kontrastivna analiza. Na nejezičkim fakul-
tetima, pak, težište bi se nalazilo na praktičnim aspektima upo-
trebe reči i imena iz engleskog jezika, ali bi ovde bila uključena i
pripadajuća stručna terminologija date naučne ili stručne oblasti.
U srednjoj školi, posebno u gimnaziji, pažnju bi trebalo usmeriti
ka usvajanju izgovornih, pravopisnih i gramatičkih principa koji
određuju izgovor i pisanje reči i imena iz engleskog jezika te nji-
hovu promenu po padežima, dok bi učenici osnovne škole, i to
samo završnih razreda, dobijali osnove pravopisnih i gramatičkih
principa.
Komponentu vezanu za srpski jezik trebalo bi obrađivati, i
teorijsko-metodološki i praktično, na fakultetu, na grupama za
srpski jezik i lingvistiku, u sklopu kursa Standardni srpski jezik,
prvenstveno u osposobljavanju budućih nastavnika i lektora. U
srednjoj školi, posebno u gimnaziji, ovi sadržaji bili bi uklopljeni
u uobičajenu obradu izgovora, pravopisa i gramatike, ali uz uvo-
đenje tvorbenih aspekata i bavljenje izvođenjem novih reči od
reči i imena iz engleskog jezika.
Na kraju, mora se podvući izvanredna važnost istrajavanja
na tome da se svim našim učenicima i studentima, tokom čitavog
školovanja od osnovne škole pa nadalje, usadi u svest neophod-
nost redovnog korišćenja štampanih i elektronskih rečnika (kao i
ostalih jezičkih priručnika, a naročito Pravopisa) u cilju provera-
vanja značenja nepoznatih ili nedovoljno poznatih reči i izraza,
bez obzira na to da li na njih nailaze u maternjem ili stranom jezi-
ku. Pored toga, još je važnije da se preosmisli podučavanje prevo-
đenja s engleskog jezika na svim nivoima obrazovanja, tako što
190

će ono postati usredsređeno na što vernije prenošenje izvornog

sadržaja primenom raspoloživih sredstava maternjeg jezika, a ne
na mehaničko preslikavanje ili puko prepisivanje izvorne forme,
što u poslednje vreme predstavlja omiljene tehnike nemalog broja
(nadri)prevodilaca (više o tome videti u Poglavljima 5 i 16). Uo-
stalom, ove dve tehnike „najzaslužnije” su za nastanak i bujanje
anglosrpskog jezika. Da bismo se u budućnosti bar donekle mogli
zaštititi od još žešće bujice i sadašnje zabrinjavajuće stanje doveli
u prihvatljive okvire, hitno nam je potrebna kabanica pre kiše – u
vidu kontaktne jezičke kulture. Ta kabanica je u ovom prilogu
iskrojena (iako s izvesnim zakašnjenjem). Sada je još treba sašiti i
odenuti, pa kiša onda može i da pada i da pljušti – bujice neće biti.
191

16. Opšti principi prevođenja za studente anglistike
Ovaj prilog predstavlja nacrt novog univerzitetskog kursa

iz opštih principa prevođenja, koji je namenjen studentima tre-
će godine Engleskog jezika, lingvistike i književnosti, i koji je
usredsređen na engleski kao izvorni jezik i srpski kao ciljni jezik.
Potreba za ovakvim kursom ukazala se iz najmanje tri razloga:
pre svega, to je dramatičan pad kvaliteta prevoda svih vrsta s en-
gleskog jezika na srpski u poslednjih petnaestak godina.
Drugo, nedavno nastao nov sociolingvistički status engle-
skog kao odomaćenog stranog jezika, što je posledica okolnosti
da se koristi kao prvi jezik svetske komunikacije. Ovo je dovelo
do toga da neizvorni govornici engleski jezik poimaju kao mno-
go bliži i poznatiji jezik (što je često samo privid) nego što su to
čisto strani jezici, poput nemačkog, francuskog i ruskog, te do
njegove funkcije dopunskog jezika u srpskom i drugim jezicima.
Novi status engleskog jezika iziskuje suštinski drukčiji pristup
kako predavanju prevođenja tako i samom prevođenju, budući
da je odomaćeni strani jezik mnogo manje stran nego oni čisto
strani, a po nekim obeležjima prilično je sličan maternjem jeziku
(više o tome videti u Poglavlju 2).
I treće, zanemarena, ako ne i potpuno zaboravljena, činjenica
da ozbiljno bavljenje prevođenjem nije moguće bez valjanog os-
posobljavanja i temeljitog znanja kako engleskog tako i srpskog
jezika, te englesko-srpskih kontaktnih i kontrastivnih aspekata.
Suprotan stav raširen je među mnogim jezički neobrazovanim
ljudima, naročito onima van oblasti društvenih nauka, koji se
upuštaju u prevođenje vrlo specijalizovanih tekstova, bez dovolj-
nog poznavanja bilo izvornog bilo ciljnog jezika. Možda bi bilo
192

interesantno pomenuti i to da je u ovom trenutku univerzitet jedi-

na institucija u ovoj zemlji u kojoj budući prevodioci mogu steći
znanja o teorijskim i praktičnim aspektima prevođenja, i potom
dobiti priznatu diplomu kao dokaz svoje kvalifikovanosti. Među-
tim, ovo osposobljavanje i dalje ostaje u domenu opštega i ne uk-
ljučuje specijalizacije, kao što su stručno i književno prevođenje,
i njihove podvrste.
16.1. Prevođenje s engleskog na srpski:

sadašnja situacija
Trenutno dominantna „škola” prevođenja s engleskog jezi-

ka na srpski najprikladnije bi se mogla nazvati terminom površ-
njaštvo. Uzorci njene produkcije mogu se lako pronaći u svim
prevedenim tekstovima u domaćim štampanim i elektronskim
medijima, u većini titlovanih prevoda filmova, u mnogim knji-
gama iz oblasti prirodnih i društvenih nauka, i sve više u deli-
ma umetničke književnosti. Najnovija, i sasvim neočekivana,
pridošlica svemu ovome jesu neki dijalozi koji se čuju u prvoj
domaćoj televizijskoj sapunskoj operi, teleromanu (ili, kako se
pogrešno naziva, telenoveli) napravljenom u maniru latino serija,
čiji je scenario očigledno preveden s engleskog jezika i u kome
su glumci redovno (i, čini se, bespogovorno) prinuđeni da izgo-
varaju bizarne rečenice poput ovih: Nisam hteo da ti povredim
osećanja umesto Nisam hteo da te povredim, od I didn’t want to
hurt your feelings; Ozbiljan sam umesto Ozbiljno govorim, od
I am serious; Pitala me je da joj pričuvam decu umesto Zamolila
me je da joj pričuvam decu, od She(’s/’d) asked me to look after
her children; Neću te pitati da se udaš za mene umesto Neću te
zaprositi, od I won’t ask you to marry me; Bio je u ljubavi s mo-
jom majkom umesto Bio je zaljubljen u moju majku, od He was in
love with my mother; Jeste li dobro? umesto Jeste li se povredili/
udarili?, od Are you all right/OK?.
S teorijskog stanovišta, površnjaštvo je zasnovano na (1)
usredsređenosti na formu i (2) ekstremnom doslovnjaštvu, koji
193

se zajedno ispoljavaju kroz mehaničko prenošenje u srpski oblika

iz engleskog jezika, u njihovom najosnovnijem, doslovnom zna-
čenju, kao što upravo ponuđeni primeri jasno pokazuju.
S metodološkog stanovišta, površnjaštvo daje prednost (1)
minimalnom ulaganju svakog intelektualnog napora u procesu
prevođenja, (2) zanemarivanju i rečeničnog (jezičkog) i situaci-
onog (vanjezičkog) konteksta, i (3) izbegavanju svake upotrebe
rečnika i ostalih priručnika.
S praktičnog stanovišta, površnjaštvo pati od (1) sindroma
milenijumske bube, koji je odgovoran za ignorisanje metaforič-
nih i metonimijskih značenja (npr. milenijumska buba umesto mi-
lenijumska greška, od millennium bug), kolokacija (služiti kaznu
umesto izdržavati kaznu, od serve a (prison) sentence), idioma
(O, moj Bože! umesto Gospode Bože! ili Gospode!, od Oh, my
God!), složenica (noćna mora umesto mora, od nightmare), laž-
nih parova (kopija (knjige) umesto primerak, od copy) (više o
tome videti u Poglavlju 5), i (2) sindroma širom otvorenih vra-
ta, koji je odgovoran za masovno preuzimanje leksičkih, grama-
tičkih, semantičkih, pragmatičkih, pravopisnih i fonoloških nor-
mi i obrazaca iz engleskog jezika u srpski prostim preslikavanjem
svega što se učini da se može preslikati (npr. kasting, od casting)
i, u krajnjim slučajevima, pukim prepisivanjem takvih oblika (ca-
sting) (više o tome videti u Poglavljima 6 i 7).
Ova „škola” prevođenja ima sve karakteristike nadriprevo-
đenja, a oni koji se njime bave nisu ništa drugo do nadriprevodi-
oci. Dalekosežne posledice njihovog delovanja, kojih ovi hohšta-
pleri ni najmanje nisu svesni, trojake su:
(1) Pored tri tradicionalna jakobsonovska pojma međujezič-

kog, međukulturnog i međusemiotičkog prevođenja (up.
Jakobson 1959), sada postoji i četvrti – unutarjezičko
prevođenje. Ono je primenljivo na nadriprevedene jezi-
čke jedinice, poput implementacija, od implementation,
tj. one koje su samo oblički prenesene s ponekim pravo-
pisnim i morfološkim prilagođenjima, ali čiji je sadržaj
ostavljen neprevedenim i zato je razumljiv samo onima
194

koji su odlično savladali engleski jezik; tako je pomenuti

primer moguće unutarjezički prevesti kao sprovođenje ili
realizacija.
(2) Gledaocima, slušaocima i čitaocima s razvijenim oseća-
jem za dobar srpski jezik prevodi koje proizvode nadri-
prevodioci deluju „i zvukom i slikom” neprirodno, tuđe,
izrazito nesrpski i zbog svega toga – vrlo razdražujuće.
Međutim, pošto se u većini naših škola i fakulteta srp-
ski jezik predaje i uči nepotpuno, neodgovarajuće i nedo-
voljno, velika većina ljudi uopšte ne nalazi da s takvim
jezičkim tvorevinama nešto nije u redu – štaviše, oni ih
spontano počinju koristiti u sopstvenom govoru i pisanju.
(3) Po uzoru na normu engleskog jezika, nastaju postepena
odstupanja od nekih normi srpskog jezika, koja doprino-
se njegovoj neprekidnoj hibridizaciji, u obliku hibridnog
„jezika” ili, tačnije, sociolekta, kome je nadenut, posprdan
ali sasvim prikladan, naziv – anglosrpski (više o tome vi-
deti u Poglavljima 5, 6 i 7; Vasić, Prćić, Nejgebauer 2001).
16.2. Šta predavati iz opštih principa prevođenja?
S obzirom na upravo prikazano žalosno stanje stvari, goruća

potreba za univerzitetskim kursom iz opštih principa prevođenja
postaje više nego očigledna. Ovaj jednosemestarski kurs zami-
šljen je tako da bude predusretljiv prema studentima, te da predvi-
di i zadovolji potrebe njih kao budućih prevodilaca i tumača. Pri-
stup prevođenju koji je ovde odabran najbolje se može okarakte-
risati kao pragmatički ili kontekstualni – ili komunikativni, kako
ga naziva Nida. Prema ovom pristupu, prevođenje se sastoji iz
prenošenja raspoloživih čestica informacija (tj. značenja) izraže-
nih oblicima engleskog jezika u datom rečeničnom i situacionom
kontekstu. Suštinu tog procesa otuda predstavlja utvrđivanje naj-
bližeg i najprirodnijeg funkcijsko-komunikativnog ekvivalenta u
srpskom jeziku za poruku (tj. sadržaj) izraženu na engleskom (up.
Nida 1964), čime se postiže ravnoteža između izvornog i ciljnog
195

jezika. Uspostavljanje ravnoteže između dvaju jezika shematski

je prikazano na Dijagramu 4, koji treba tumačiti na sledeći na-
rodnijeg funkcijsko-komunikativnog
čin: prilikom prevođenja s izvornogekvivalenta u srpskom
jezika na ciljni,jeziku
delujuzadve
poruku (tj.
aj) izraženusuprotstavljene
na engleskom sile (up.–Nida
jedna1964),
teži kačime se postižešto
zadržavanju ravnoteža između izvor
veće blizi-
g jezika. Uspostavljanje ravnoteže
ne izvornom jeziku, između
odnosno što dvaju
manjem jezika shematski
udaljavanju od je prikazano na
njega
ramu 4, koji(trouglasti
treba tumačiti na sledeći
vrh strelice ulevo), način: prilikom
dok druga teži prevođenja
postizanju štos izvornog
veće jezika
deluju dveprirodnosti u ciljnom
suprotstavljene sile –jeziku, odnosno
jedna teži što većem što
ka zadržavanju približavanju
veće blizine izvorno
njemu (trouglasti vrh strelice udesno), pri čemu dobar prevodilac
u, odnosno što manjem udaljavanju od njega (trouglasti vrh strelice ulevo), dok drug
ostizanju što te veće
dve sile nastoji izmiriti
prirodnosti u ciljnom i dovesti
jeziku,uodnosno
ravnotežu što(strelice sleva
većem približavanju nj
i zdesna usmerene ka središtu). Optimalan prevod (tamni krug)
glasti vrh strelice udesno), pri čemu dobar prevodilac te dve sile nastoji izmiriti i do
nastaje onda kada se dve suprotstavljene sile uspeju izjednačiti,
notežu (strelice sleva i zdesna
utvrđivanjem usmerene ka središtu).ekvivalenta
funkcijsko-komunikativnog Optimalanza prevod
svaku(tamni krug
e onda kada česticu informacija. Povremeno neizbežni otkloni ka izvornom ili funkcijsko
se dve suprotstavljene sile uspeju izjednačiti, utvrđivanjem
nikativnog ka ekvivalenta za svaku
ciljnom jeziku, česticu
do kojih dolaziinformacija. Povremeno
usled sistemskih neizbežni otkloni
nemogućnosti
nom ili ka ciljnom jeziku,ravnoteže,
uspostavljanja do kojih dolazi
i daljeusled sistemskih
se nalaze u domenunemogućnosti
valjanog i uspostavl
teže, i daljeprihvatljivog
se nalaze u prevoda
domenu(tačkasta
valjanogelipsa).
i prihvatljivog prevoda (tačkasta elipsa).
izvorni jezik (engleski) ciljni jezik (srpski)
blizina      prirodnost
Dijagram
Dijagram4:4:uspostavljanje
uspostavljanje ravnoteže izmeđuizvornog
ravnoteže između izvornogi iciljnog
ciljnogjezika
jezika
ao ciljevi ovog Kao

kursaciljevi ovogprincipa
iz opštih kursa iz prevođenja
opštih principa prevođenja
postavljena supostav-
tri, koja se smatr
ljena su tri,
žnijima i najpotrebnijima: koja se smatraju najvažnijima i najpotrebnijima:
(1) Iskoreniti površnjaštvo i nadriprevođenje, te onesposo-

) Iskoreniti površnjaštvo i nadriprevođenje,
biti njihov te onesposobiti
generator – pogrešnu njihov generator
laičku predstavu da je – pog
laičku predstavuprevođenje
da je prevođenje s engleskog
s engleskog jezika
jezika laka laka i usputna
i usputna delatnost,
delatnost,
otvorena svima koji ga iole natucaju i za koji nikakve formalne kvalifikacije nisu
potrebne.196
Istovremeno, kvalitet proizvedenog srpskog jezika gotovo je sasvim ne
i često je u znaku nečega što bi se moglo nazvati principom ‘može sve’, po kome
poštovanje normi srpskog
objavljeno jezika
i dostupno u potpunosti
u Digitalnoj zavisi
biblioteci od voljefakulteta
Filozofskog i savršeno
otvorena svima koji ga iole natucaju i za koji nikakve for-

malne kvalifikacije nisu potrebne. Istovremeno, kvalitet
proizvedenog srpskog jezika gotovo je sasvim nebitan i
često je u znaku nečega što bi se moglo nazvati principom
‘može sve’, po kome poštovanje normi srpskog jezika u
potpunosti zavisi od volje i savršeno neujednačenog zna-
nja pojedinaca. S jedne strane, srpski jezik se smatra ma-
ternjim jezikom koji svi „savršeno govore i pišu” i stoga
ga je nepotrebno predavati u školi, dok se, s druge strane,
engleski posmatra kao jezik koji svi „već znaju” (!?), oči-
to zbog toga što se na njega nailazi skoro svuda, i stoga
ga je nepotrebno formalno učiti. Na ovom mestu mora
se naglasiti, na najjači mogući način, da je upravo ovo
slabo znanje obaju jezika, koje, opet, proističe iz ovog
zapanjujuće bezumnog, nepromišljenog i neodgovornog
stava prema srpskom i engleskom jeziku, te prema jeziku
i lingvistici uopšte, isključivi krivac za neverovatno brzo
širenje nadriprevođenja u protekloj deceniji.
(2) Pružiti studentima mentalni vademekum, koji sadrži si-
stematske savete o tome kako prevoditi bolje, te razvijenu
svest o važnosti i tog vademekuma i procesa prevođenja.
Ovo je nužno zbog toga što je iz obrazovnog iskustva po-
znato da nije dovoljno samo praktično vežbati prevođenje,
s tek povremenim i uzgrednim ubacivanjem konkretnih
delića teorije, kad i gde se za njom ukaže potreba. Umesto
toga, praktičnom prevođenju mora prethoditi, ili ga mora
pojačati, sistematska poduka iz gotovih teorijskih strate-
gija za hvatanje u koštac sa širokim spektrom tipičnih lek-
sičkih, gramatičkih i ostalih prevodilačkih zadataka.
(3) Razviti mentalni mehanizam za obuzdavanje uticaja en-
gleskog jezika na srpski i za građenje odmerenog i osmi-
šljenog odnosa prema sveprisutnosti engleskog jezika u
svetu, prema engleskom kao odomaćenom stranom jeziku
i prema njegovoj funkciji dopunskog jezika u srpskom.
197

Da bi se postavljeni ciljevi uspešno mogli ostvariti, ovaj

kurs, idealno, polazi od pretpostavke da studentima stoje na ras-
polaganju sledeća znanja:
• osnovno znanje fonologije, ortografije, morfologije, sin-

takse, semantike i pragmatike engleskog jezika i anglofo-
nih kultura;
• osnovno znanje srpskog jezika i njegove kulture (no, biće
potrebno isticati i ispravljati stvarne i moguće slučajeve
pogrešne upotrebe, koji su posledica neodgovarajućeg
predavanja srpskog jezika u školi; pregled čestih pravopi-
snih grešaka koje se redovno čine u svakodnevnoj upotre-
bi srpskog jezika daje se u Poglavlju 4);
• poznavanje englesko-srpskih kontakata, koji obuhvataju,
prvo, relevantne aspekte kontaktne lingvistike (up. Filipo-
vić 1986) i kontrastivne lingvistike (up. Đorđević 2000;
James 1980; Krzeszowski 1990); i drugo, kontaktnu je-
zičku kulturu (više o tome videti u Poglavlju 15), od kojih
su svi trenutno gotovo u potpunosti zanemareni u nastavi
jezika na svim nivoima;
• poznavanje efikasne upotrebe rečnika, koja obuhvata,
prvo, svest o strukturnim odlikama i razlikama između
rečnika i enciklopedija, opštih, specijalizovanih i stručnih
rečnika, rečnika za učenike/studente i izvorne govornike,
jednojezičnih i dvojezičnih rečnika, te štampanih i elek-
tronskih rečnika; i drugo, moguće zamke pri nekritičkom
korišćenju dvojezičnih rečnika, budući da mnogi engle-
sko-srpski i srpsko-engleski rečnici pružaju informacije
ograničenog kvantiteta i spornog kvaliteta, i sadrže zasta-
rele spiskove odrednica, kojima nedostaju nove reči i zna-
čenja. (Dva pažnje vredna izuzetka predstavljaju Hlebec
2003; Koljević, Đurić-Paunović 1999.)
Imajući na umu navedene ciljeve i preduslove, studenti će

biti upoznati s raznovrsnim opštim strategijama koje će im omo-
gućiti:
198

• da prepoznaju komunikativnu nameru govornika/pisca i

izraze poruku (sadržaj) engleskog jezika primerenim ko-
rišćenjem sredstava srpskog jezika, a ne površnim i nedo-
mišljenim preslikavanjem i prepisivanjem oblika engle-
skog jezika u srpski;
• da prepoznaju i shvate zašto su odabrane mogućnosti en-
gleskog jezika upotrebljene u datom kontekstu na način
na koji jesu;
• da prepoznaju raspoložive mogućnosti srpskog jezika i
odaberu one najbolje i najprikladnije u datom kontekstu;
• da misle na srpskom dok prevode i da se, svesnim odabi-
ranjem, kreativno služe njegovim leksičkim i gramatič-
kim sredstvima;
• da izgrade mentalni mehanizam za sprečavanje i maksi-
malno smanjivanje negativnog transfera engleskog jezika
na srpski, stalnim ukazivanjem na englesko-srpske kon-
taktne i kontrastivne aspekte.
Specifične jezičke i vanjezičke pojedinosti koje će biti po-

smatrane, analizirane i detaljnije razmatrane biće grupisane u tri
kategorije, na sledeći način:
(1) strategije za elemente na makro-nivou: prepoznavanje

žanra, stila i registra engleskog teksta, i načinâ za njihovo
valjano prenošenje na srpski;
(2) strategije za elemente na mikro-nivou: utvrđivanje srp-
skih korespondenata i ekvivalenata (up. Đorđević 2000;
James 1980; Krzeszowski 1990) za sledeće:
• u domenu vokabulara: deskriptivno i asocijativno zna-
čenje reči, polisemija (koja obuhvata metaforu i meto-
nimiju), sinonimija, kulturološki specifične reči, lažni
parovi, terminologije, kolokacije i idiomi (više o tome
videti u Poglavlju 13);
• u domenu gramatike: determinatori, predlozi, glagol-
sko vreme i vid, kondicionali, pasivi, slaganje vre-
menâ, funkcijska perspektiva rečenice;
199

• u domenu pravopisa: pisanje velikog slova, interpunk-

cija i ostale relevantne pravopisne pojave;
(3) uputstva za pristupanje leksičkim jedinicama s kojima se do
sada postupalo kao da se nalaze u nekoj zabranjenoj zoni:
• reči koje (još) nisu unete u dvojezične rečnike: njih
treba pozajmljivati i preoblikovati samo ukoliko od-
govarajući prevod nije moguć (više o tome videti u
Poglavlju 14; Stojičić 2003);
• anglicizmi: kada je njihova upotreba opravdana; nji-
hovo pisanje, izgovor, gramatika, smisaoni odnosi s
postojećim rečima srpskog jezika, naročito sinonimi-
ja; standardizacija i doslednost upotrebe (više o tome
videti u Poglavljima 10 i 17; Vasić, Prćić, Nejgebauer
2001; Plankoš 1996);
• vlastita imena (lična, geografska, institucionalna i
ostala): njihovo pisanje, izgovor, gramatika, semanti-
ka, ako/kada je ima; standardizacija i doslednost upo-
trebe (više o tome videti u Poglavlju 18; Prćić 1998,
2004).
16.3. Kako predavati opšte principe prevođenja?
Zbog rasprostranjenog nadriprevođenja i njegovih ozbiljnih

posledica, ukazala se velika potreba da se u nastavu prevođenja
uvede negativni fokus (s upozorenjima studentima kako ne treba
ili ne sme da se radi) uporedo s uobičajenim pozitivnim fokusom
(s preporukama studentima kako treba da se radi). Podstaknuti
impresivnim inventarom nadriprevodilačkih „poduhvata” kojima
nas svakodnevno časte, sledećih dvanaest najvažnijih upozorenja
‘Nemojte...’ biće posebno spomenuto tokom ovog kursa:
• Nemojte parafrazirati ili prepričavati izvorni tekst, a da ga

zapravo ne prevodite.
• Nemojte mehanički preslikavati ili prepisivati engleske
reči i strukture.
200

• Nemojte samo nagađati značenje nepoznatih reči, a da ih

ne proverite u dobrom rečniku.
• Nemojte tumačiti reči samo u njihovom osnovnom, do-
slovnom značenju.
• Nemojte ostavljati reči nepotpuno prevedenima, tako što
ćete dati samo njihov opšti korespondent i uskratiti zna-
čenjske detalje.
• Nemojte smetati s uma englesko-srpske lažne parove.
• Nemojte smetati s uma engleske determinatore i predloge.
• Nemojte smetati s uma pravilnosti zajedničkog javljanja
engleskog glagolskog vremena i vida.
• Nemojte pisati anglicizme u engleskom originalu (npr.
e-mail) ili na hibridni englesko-srpski način (npr. call centar).
• Nemojte transkribovati vlastita imena nasumično i nedo-
sledno.
• Nemojte predati svoj prevod pre nego što ste izvršili za-
vršnu proveru grešaka i nespretnih formulacija.
• Konačno, i najvažnije, pri govoru i pisanju srpskog jezi-
ka, nemojte se oslanjati isključivo na sopstvenu intuiciju i
mišljenje: za razrešavanje nedoumica vezanih za pravopis,
gramatiku, semantiku i drugo, poslužite se priručnicima
kao što su Pravopis srpskoga jezika – školsko izdanje (Pe-
šikan, Jerković, Pižurica 2001), Srpski jezički priručnik
(Ivić, Klajn, Pešikan, Brborić 2004) i Rečnik jezičkih ne-
doumica (Klajn 1997).
Da bi se istražile i razmotrile različite pojave u prevođenju,

kako one poželjne tako i one nepoželjne, sledeći tipovi vežbanja
mogli bi biti od koristi:
• analizirati dobro prevedene tekstove i uporediti ih s origi-

nalom,
• analizirati loše prevedene tekstove, pronaći greške i njiho-
ve izvorne/prvobitne oblike, i ponuditi ispravke,
• prevesti tekstove i potom ih uporediti s objavljenim valja-
nim i slabim prevodima.
201

Da bi se ilustrovala diskursna raznovrsnost, analizirani mate-

rijali treba da uključe što više tipova teksta, a naročito: književne
i stručne radove, naučne članke, filmske titlove, vesti, reklamne
slogane, naslove filmova i knjiga. Naglasak treba da bude stavljen
na sve elemente u sve tri gorepomenute kategorije – na makro-ni-
vou, na mikro-nivou i u zabranjenoj zoni, onako kako se javljaju
u datom tekstu.
I na kraju, da bi se postavio teorijski i metodološki temelj
za ovaj kurs iz opštih principa prevođenja, odabrano je nekoliko
knjiga za osnovnu i dodatnu literaturu: Baker 1992; Hatim 2001;
Hatim i Mason 1990; Newmark 1981, 1988 – napisane na engle-
skom, te Bugarski 1996b (Poglavlja 10-12); Hlebec 1989; Ivir
1985 – napisane na srpskom.
16.4. Dodatak: Kako učiniti svoj prevod boljim?
(1) Pažljivo se upoznati s celinom teksta, utvrditi njegov žanr,

stil i registar, te tematiku i opštu atmosferu, a zatim odgo-
voriti sebi na pitanja: ko?, šta?, kada? i gde?.
(2) Pažljivo analizirati leksiku, gramatiku i tematsku organi-
zaciju pojedinačnih rečenica u tekstu, a zatim ih odraziti
u prevodu, nastojeći (a) da se postigne najbliži, ali zato
najprirodniji, funkcijsko-komunikativni ekvivalent origi-
nala, te (b) da se što potpunije i adekvatnije prenesu sve
relevantne čestice informacija ponuđene u originalu.
(3) Na osnovu raspoloživog rečeničnog (jezičkog) i situaci-
onog (vanjezičkog) konteksta ustanoviti deskriptivno i
asocijativno značenje svake reči, naročito imajući u vidu
sledeće:
• LEKSIKA: (a) polisemija – jedna reč s više različi-
tih, ali srodnih, značenja (metafora i metonimija), (b)
stilski i registarski efekti – uslovljeni asocijativnim
značenjem, posebno ‘formal’, ‘informal’, ‘slang’, (c)
sinonimi – više reči s istim deskriptivnim značenjem,
koje se razlikuju po asocijaciji, kolokaciji i/ili dodat-
202

noj implikaciji, (d) kolokacije – uobičajeni karakteri-

stični spojevi dveju reči, (e) idiomi – redovni spojevi
više reči, čije značenje gotovo nikad nije zbir znače-
nja pojedinačnih reči u datom spoju, (f) lažni parovi
– pravopisno slične reči u dva jezika (kao što su actu-
al, eventual, speaker nasuprot aktuelan, eventualan,
spiker), čije se značenje u onom drugom jeziku često
više ili manje razlikuje.
• ODABIR REČI: ne izbegavati anglicizme, latinizme
i pozajmljenice iz drugih jezika, ali prednost davati
domaćim sinonimima – ukoliko se deskriptivno, aso-
cijativno ili na neki drugi način ne razlikuju od pome-
nutih.
• TERMINOLOGIJA: prepoznatu stručnu terminologi-
ju uvek dosledno prevoditi jednom istom rečju.
• IMENA: sva lična, geografska i institucionalna imena
uvek precizno i dosledno prenositi, kako u transkrip-
ciji tako i u originalu.
• GRAMATIKA: uočavati i osmišljeno prevoditi: (a)
determinatore, (b) predloge, (c) glagolska vremena,
(d) progresivni i perfektivni glagolski vid, (e) kondi-
cionale, (f) pasive, (g) slaganje vremenâ.
• TEMATSKA ORGANIZACIJA REČENICE (tema,
rema i fokus): na kraju neobeležene rečenice obično
se nalazi fokus, ono što je novo ili na šta se želi po-
sebno ukazati, dok obeležene rečenice, tipa It is the
book… i What the book is about…, imaju bitno druk-
čiju tematsku organizaciju. I neobeleženi i obeleženi
tipovi u prevodu moraju biti odgovarajuće preneseni.
(4) Veliku pažnju obratiti na gramatiku i pravopis u srpskom
jeziku, a naročito na sledeće:
• Zamenice ja, on, ona, itd. koristiti samo za naglašava-
nje subjekta ili objekta.
• Prisvojnim determinatorima moj, tvoj, njegov, itd., te
svoj, takođe se samo ističe, pa ih tamo gde je to mo-
guće treba zameniti uobičajenijim oblicima mi, ti, mu,
203

itd. (Kako ti je brat?); pri tome, njegov sopstveni pred-

stavlja dvostruko isticanje.
• Održavati razliku između prisvojnog determinatora
moj, tvoj, njegov, njen, itd., s jedne strane, i svoj, s
druge – potonji oblik primenjuje se samo kada se go-
vori o subjektu (Obukao je svoj kaput nasuprot Obu-
kao je njegov kaput).
• Odnosna zamenica koji, primenjena na inanimatne re-
ferente, u akuzativu ostaje nepromenjena (auto koji je
kupio, ne kojeg); kod animatnih, ona glasi kojeg(a) /
koga.
• Poštovati oblike kondicionala glagola biti: biH, bi-
SMO, biSTE, a ne u svim licima bi.
• Poštovati predstavljanje asimilacije zvučnih i bezvuč-
nih suglasnika, poput iŠčupati, iSkazati, poTkupiti,
preTpostavka, preThodan, ali preDstava.
• Poštovati pisanje malog slova u imenima dana u ne-
delji i meseci u godini (nedelja, januar), kao i prideva
izvedenih od geografskih naziva (engleski, azijski).
• Poštovati opšta i posebna pravila o pisanju velikog
slova, o spojenom i odvojenom pisanju reči, te o in-
terpunkciji.
• Ne pisati anglicizme u engleskom originalu (prepaid)
ili na hibridni englesko-srpski način (downloadovati).
(5) Redovno se služiti kvalitetnim štampanim i/ili elektron-
skim jednojezičnim i, po potrebi, dvojezičnim rečnicima,
te enciklopedijama i ostalim raspoloživim priručnicima,
nikada se ne oslanjajući samo na dvojezične rečnike. Od
domaćih priručnika mogu se preporučiti sledeći:
• Pravopis srpskoga jezika – školsko izdanje (Pešikan,
Jerković, Pižurica 2001),
• Rečnik jezičkih nedoumica (Klajn 1997),
• Osnovni englesko-srpski srpsko-engleski rečnik (Hle-
bec 2003),
• Srpsko-engleski rečnik lažnih parova (Hlebec 1997),
204

• Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama

(Vasić, Prćić, Nejgebauer 2001),
• Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena
(Prćić 1998),
• Englesko-srpski rečnik geografskih imena (Prćić
2004).
(6) Konačni prevod mora delovati kao koherentna, uravno-
težena i dorađena celina, u kojoj se uticaj originala teško
može prepoznati i otkriti, pa stoga:
• Nikada mehanički ne preslikavati i/ili prepisivati
strukturu i red reči izvorne rečenice.
• Nikada ne parafrazirati i/ili prepričavati tekst.
205

17. Ka standardizovanom pisanju anglicizama
Terminom anglicizam obuhvaćene su pozajmljenice iz en-

gleskog jezika u srpskom. Preciznije, to su one leksičke jedini-
ce iz engleskog jezika koje su bile podvrgnute formalnoj i sadr-
žinskoj adaptaciji i na taj način postale u većoj ili manjoj meri
integrisane u sistem srpskog jezika. Pod ‘leksičkim jedinicama’
podrazumevaju se, u prvom redu, opšte (tj. apelativne) reči, u
kategoriji imenica (npr. big-bend, DVD, džetset, fajl, plejof, ro-
ming), glagola (npr. daunloudovati, repovati, surfovati, čekirati,
džogirati, lobirati), prideva (npr. glamurozan, hardverski, sofisti-
ciran, kul, lajv, pripejd), priloga (npr. lajv, OK ili O.K. ili okej)
te uzvika (npr. Auč!, Vau!). (Značenja ovih anglicizama mogu se
naći, uz minimalne izuzetke, u rečniku Du yu speak anglosrp-
ski? Rečnik novijih anglicizama; Vasić, Prćić, Nejgebauer 2001.)
Pored navedenih samostalnih leksičkih jedinica, ovde spadaju
i one nesamostalne, mahom prefiksi (npr. eks‑, ko‑, mega‑, su-
per‑). Naravno, sve ove leksičke jedinice ne moraju obavezno
biti engleske po svom krajnjem poreklu, ali budući da su u srpski
preuzete upravo iz engleskog jezika ili pod njegovim uticajem,
otuda se one smatraju anglicizmima. Međutim, pozajmljenicama
i anglicizmima ne mogu se smatrati one reči i izrazi iz engleskog
jezika koji se bez adaptacije jednokratno ili povremeno ubacuju u
izgovorene ili napisane tekstove na srpskom jeziku, poput by the
way, No comment!, Sorry!, Please!, Best of…, jer su posredi in-
dividualne interpolacije engleskih reči i izraza koji nisu – ili, nisu
još – integrisani u sistem srpskog jezika.
Pomenuta integrisanost u jezički sistem jeste posledica adap-
tacije date leksičke jedinice iz jezika-davaoca (ovde, engleskog) u
206

sistem jezika-primaoca (ovde, srpskog). Ta adaptacija, neophodna

za valjanu upotrebu bilo kog elementa iz jednog jezika u drugom,
nužno se odvija dvoslojno: prvo, na nivou forme, kada se utvrđu-
ju izgovorni, gramatički i pravopisni (u ovom redosledu) oblik i
funkcija date pozajmljenice; i drugo, na nivou sadržine, kada se
određuje njeno značenje. Ovde će težište, naravno, biti stavljeno
samo na pitanja saobražavanja pozajmljenica iz engleskog jezika
grafološkom podsistemu standardnog srpskog jezika, u cilju izna-
laženja principa za utvrđivanje jedinstvenog pravopisnog oblika
svakog postojećeg i budućeg anglicizma.
17.1. Osvrt na sadašnju praksu
Prava eksplozija priliva svega i svačega iz engleskog jezi-

ka poslednjih godina, kod nas (i ne samo kod nas) poprimila je
sva obeležja jezičke anglomanije, koja prelazi u svoj ekstremni
stadijum – jezički angloholizam, tj. opijenost nekontrolisanim
unošenjem svakojakih elemenata i pojava iz engleskog jezika u
srpski, što se u (pod)svesti nekih „unosilaca” često poima i kao
kulturološki statusni simbol. Razlozi za ovo stanje, pri tome, po-
najmanje su jezičke i lingvističke prirode. Jezička anglomanija,
pored masovnog upijanja i usisavanja reči bez obzira na potrebu i
opravdanost, ogleda se još i u presađivanju engleskih pravopisnih
i izgovornih obrazaca u srpski. Tako, polako ali sigurno, zbog sve
većeg uticaja norme iz engleskog jezika i sve slabijeg poznavanja
propisane norme u srpskom, nastaje (zapravo, čini se da je već na-
stala) paralelna običajna norma u srpskom jeziku, uz izvesnu,
ali jasnu, tendenciju da uvezena norma, usled svoje učestalosti,
postepeno prevlada u nedovoljno pažljivoj svakodnevnoj upotre-
bi. Posebno treba ukazati na sve primetnije obrise hibridizaci-
je srpskog jezika, koja se ispoljava u jednom novom urbanom
sociolektu, svojstvenom prvenstveno mladima, mada nikako ne
samo njima. Ta hibridna i spontana tvorevina može se nazvati –
pomalo šaljivo ali nažalost prikladno – anglosrpskim jezikom i
207


jezika (više o tome videti u Poglavljima 5, 6 i 7).
U sklopu anglosrpskog jezika značajna uloga svakako pripa-
da anglicizmima i njihovoj upotrebi. Kada je reč o pisanju angli-
cizama na koje se nailazi u velikoj većini naših medija (štampa
i televizija), ali i na internetu, na uličnim natpisima, reklamnim
panoima i drugde, zatečeno stanje je uglavnom očekivano. Ako
se za baratanje vlastitim imenima u našoj svakodnevnoj praksi
može reći da uporno ostaje u znaku površnosti, proizvoljnosti i
slučajnosti (više o tome videti u Poglavljima 8 i 9), ista konstata-
cija važi i za anglicizme – ali uz jednu dopunu: ovde su površnost,
proizvoljnost i slučajnost dovedene do savršenstva. Pored toga,
do maksimuma je doveden i individualizam u upotrebi jezika, jer
kako će nešto biti napisano ili izgovoreno zavisi gotovo isključi-
vo od volje pojedinca koji piše ili govori – ako je konkretan poje-
dinac obrazovan tako da ima razvijenu jezičku osetljivost i istan-
čanost, može se očekivati da će redovno voditi računa o jezičkoj
normi i valjanosti jezika koji proizvodi. Međutim, ukoliko to nije
tako, pojedinac se oslanja pretežno na svoju intuiciju i služi se
jezikom po ličnom nahođenju, po svom savršeno individualnom
i savršeno neujednačenom jezičkom osećanju, pri čemu je jezič-
ka norma, u najboljem slučaju, potisnuta duboko u drugi plan.
Delimičan uvid u važnije obrasce kojima se malopre pomenuto
„savršenstvo” ispoljava biće ponuđen u nastavku.
Najnovija i najnapadnija odlika trenutne naše prakse pisa-
nja anglicizama jeste brisanje načela transkripcije elemenata iz
stranih jezika. Ova, mora se priznati, prilično čudna novina zače-
ta je u onoj „prevodilačkoj” praksi koju oličava mehaničko pre-
slikavanje forme, uz unošenje minimalnih strukturnih izmena u
original, prostim prenošenjem svega što se učini iole prenosivim
(više o tome videti u Poglavljima 5 i 16). (Inače, upravo ovakva
praksa posejala je klice anglosrpskog jezika.) Kada mehaničko
preslikavanje forme postane do te mere mehaničko da se više ne
„prevodi” ni preslikavanjem, nego čistim prepisivanjem origina-
la, tada dobijamo, na primer, englesko prepaid „prevedeno” kao
prepaid, backup kao backup, a cyberspace kao cyberspace.Akada
208

se prepisivanje izvrši jedanput, a onda i ponovi još nekoliko puta,

tako napisan oblik naredni put će se prilično izvesno javiti, po
inerciji, i u izvornom srpskom tekstu – ne samo na latinici (kojoj
je engleski original prilično blizak) nego i na ćirilici (kojoj engle-
ski original uopšte nije blizak), pri čemu može doći i do neizbež-
nih „kreativnih” uprošćavanja, tipa clubing (od clubbing), sho-
ping (od shopping) ili mount bike (od mountain bike). Osim toga,
nailazi se i na povremena preslovljavanja engleskog originala u
ćirilicu, poput prepaid u препаид ili e-mail u е-маил, ali nije jasno
da li se ovde radi o tehničkom ili o autorskom propustu. Ne treba
zaboraviti da se sve nabrojano događa redovno, i to gotovo uvek
bez upotrebe kurziva ili nekih drugih tipografskih indikacija pro-
mene grafičkog koda, kao da se radi o nečem sasvim uobičajenom
i sasvim normalnom! Nekoliko autentičnih primera iz dnevne i
nedeljne štampe pokazaće kako ovo međusobno smenjivanje gra-
fičkih kodova izgleda na delu (da bi bili bolje istaknuti, izvorno
napisani anglicizmi su podvučeni):
(1) Roming i za prepaid korisnike 063 mreže (naslov)

(2) Potom je slavni rocker svirao i na Trgu slobode.
(3) Većina DJ-eva tražila je frižidere pune sokića u back
stageu ali i uz DJ pult.
(4) U nekim talk-showovima se usuđuju da diskutuju o po-
litici i moralu.
(5) Mladi iz ovog sremskog grada spremaju i hair styling,
make up i bodyart prezentacije i zanimacije.
(6) Ako ste se ikad prijavili da primate newsletters s one oba-
le Atlantika…
(7) Окупљени DJ-еви представили су, по многима
најбољи прошлогодишњи хип-хоп албум, […], са
пуно доброг jungle, drum & bass, hip-hop ритма и
енергичног звука, којим су, по проценама многих,
себе промовисали у предводника светског „Under
ground Mainstream” правца.
(8) …што значи да максимална брзина download-a може
бити до 30 Kbit/s.
209

Ako se navedeni primeri detaljnije analiziraju, mogu se izvesti

sledeći zaključci: prvo, ovako napisani anglicizmi nisu integrisa-
ni u grafološki podsistem srpskog jezika, budući da su podvrgnuti
nultoj grafološkoj adaptaciji, iako je većina njih više ili manje inte-
grisana u fonološki i gramatički podsistem. Drugo, u vezi s fonološ-
kom adaptacijom, nije jasno da li izvorno napisanim anglicizmima
pripada i izvorni engleski izgovor (dakle, nulta fonološka adapta-
cija), ili adaptirani srpski izgovor, ili neka mešavina ova dva, ili se,
pak, oni uopšte i ne izgovaraju nego se samo vizuelno identifikuju,
čitanjem u sebi – u praksi od svega ovoga ima pomalo (up. Filipo-
vić 2004). I treće, u vezi s gramatičkom adaptacijom, anglicizmi
dobijaju potrebne imeničke, glagolske, pridevske i priloške sufikse,
koji se obično dodaju neposredno na osnovu – primeri (3) backsta-
geu i (4) talk-showovima, ili se povezuju s njom crticom – primeri
(3) DJ-eva, (7) DJ-еви i (8) download-a, mada ponekad dolazi do
nulte gramatičke adaptacije, kada očekivani sufiksi izostaju, što se
vidi u primeru (6) newsletters, s prepisanom engleskom imenicom
u množini bez ikakvog dodatog sufiksa. Kao poseban kuriozitet,
vredi istaći još nekoliko zabeleženih grafoloških hibrida, i to onih
„najinventivnijih”: chatovati, coolirati, downloadovati, chatova-
nje,cooliranje,downloadovanje,jazziranje,hardwareski,softwa-
reski, songwriterski.
Pored preuzimanja u izvornom ortografskom obliku, angli-
cizmi se ipak, u velikoj većini, transkribuju na ćiriličko i lati-
ničko pismo, sasvim u skladu s praksom ustaljenom kod nas, te
tako imamo: bajpas, bestseler, bilbord, čizburger, džojstik, imidž,
japi, kamkorder, mjuzikl, spojler, i mnoge druge. Mestimično se
nailazi i na pojave latiničke transkripcije u ćiriličkom tekstu, u
primerima tipa сви pripejd корисници, pri čemu ovakve upotrebe
ne samo da su čudne nego je u razloge njihovog nastanka teš-
ko proniknuti i valjano ih objasniti. Međutim, u nemalom broju
slučajeva, transkribovani oblik datog anglicizma često se javlja
naporedo, u nasumičnoj varijaciji, s izvornim oblikom, što se
vidi u ovim paralelizmima: andergraund i underground, ejds i
AIDS, imidž i image, japi i yuppie, kantri i country, mejnstrim i
mainstream, pank i punk, parti i party, snoubord i snowboard, staj-
210

ling i styling. Stiče se utisak, nadalje, da izvorno napisan oblik

ponekad odnosi prevagu nad onim transkribovanim, pa se stoga
oblicipoputairbag,cool,fax,live,knowhow,online,playstation,
prepaid, postpaid, roaming mogu sresti daleko češće od očekivanih
oblika erbeg, kul, faks, lajv, nouhau, onlajn, plejstejšn, pripejd,
postpejd, roming, koji, ovako napisani, nekima čak mogu zasme-
tati kao strani i nepoznati (!). Dve reči zaslužuju da budu posebno
pomenute: prva je e-mail, pisana u izvornom obliku i latinicom i
ćirilicom, dok se na njen transkribovani oblik, imejl, gotovo nig-
de ne može naići; druga reč je web sajt ili Web sajt, od engleskog
web site, što je jedinstven grafološki hibrid u kome je jedan deo
zadržan u originalu, a drugi valjano transkribovan. Razlozi za
krajnje specifičan tretman ove dve reči zasad ostaju nepoznati, jer
nijedna od njih nije ni vlastito ime, ni uskostručni termin, nego se
radi o običnim generičkim imenicama.
Pisanje anglicizama koji u engleskom jeziku imaju status
složenice, budući sastavljene obično od dve samostalne osnove,
takođe je veoma neujednačeno – trenutno se obavlja na čak šest
različitih načina. Naime, što u pokušaju prenošenja adaptiranog
izgovora u srpskom, gde se u glavnini takvih reči javlja dvostruki
akcenat – što u pokušaju prenošenja izvornog pisanja u engle-
skom, gde se takve reči (teorijski bar) mogu pisati i odvojeno i s
crticom i spojeno, te dve osnove kod nas se obično pišu, od sluča-
ja do slučaja, ili odvojeno, ili s crticom, ili spojeno. Primena ova
tri rešenja podjednako se uočava i u transkripciji, kao u: fer plej,
fer-plej, ferplej te on lajn, on-lajn, onlajn, i u prenošenju izvornog
pisanja, kao u: on line, on-line, online te air bag, air-bag, airbag;
pri tome, čini se da je spojeno pisanje unekoliko slabije zastuplje-
no od onog odvojenog i s crticom.
Valja, na kraju, istaći i to da svi ovde opisani važniji obrasci
pisanja anglicizama kod nas nisu nikakva retkost, nego redovna i
svakodnevna jezička (da li samo jezička?) pojava. Na razmišljanje
treba da podstakne sve češća praksa pisanja anglicizama u izvor-
nom i hibridnom obliku – kako u tekstovima na latinici, tako i u tek-
stovima na ćirilici, mada ovde u nešto manjem obimu. Učestalost
ovako napisanih reči predvidljivo se povećava u nekim tematskim
211

oblastima, najviše u vezi s računarstvom, popularnom zabavom,

muzikom, filmom, turizmom i reklamiranjem. Međutim, ono nad
čime se svako svakako mora zamisliti jeste okolnost da malo ko od
onih koji ovakve i slične oblike lansiraju, prihvataju ili koriste – i
time utiču na formiranje jezičkih navika javnosti – ni za trenutak
ne zastanu da zapitaju, sebe ili druge, da li se ovako može pisati,
kako ovo treba pisati i, u slučaju izvornog i hibridnog (englesko-
-latiničkog i englesko-ćiriličkog) pisanja, o kom se jeziku uopšte
radi. ‘Piši kako hoćeš, čitaj kako ti odgovara, s gramatikom kako
ti volja, a sa značenjem šta bude!’ jeste prećutno načelo koje tre-
nutno snažno odslikava našu svakodnevnu praksu vezanu za ovaj
aspekt upotrebe anglicizama i koja je u skladu s onim što je ranije
konstatovano: površnost, proizvoljnost i slučajnost dovedene do
savršenstva. Ovakva praksa nalazi se, naravno, u okrilju nemarnog
„funkcionalnog stila” (više o tome videti u Poglavljima 3 i 4).
Istine radi, treba reći da dosadašnji naši jezički priručnici,
uključujući i važeći Pravopis, nisu detaljnije normirali pisanje
anglicizama, iz prostog razloga što su i tempo i intenzitet njiho-
vog priliva u poslednje vreme toliko naglo i neočekivano porasli
da su preduhitrili pravovremeno postavljanje jezičke norme. No,
i jedne druge istine radi, valja napomenuti i to da je mnogo toga u
srpskom jeziku već normirano i pretočeno u odgovarajuće priruč-
nike, čija se primena u praksi, posebno onoj medijskoj, nažalost,
vrlo malo ili nimalo primećuje, budući da je prepuštena slobodnoj
volji pojedinca koji piše ili govori.
U cilju popunjavanja pomenute normativne praznine, u na-
stavku će biti ponuđen celovit model s preporukama za standardi-
zovano pisanje anglicizama u srpskom jeziku. Prvo će biti obra-
đeno pisanje reči, a zatim i pisanje akronima, koji predstavljaju
posebnu kategoriju reči.
17.2. Opšta načela i opredeljenja predloženog modela
Preporuke za pisanje anglicizama koje će biti predložene

zasnovane su na nekolikim osnovnim opredeljenjima najnovije
212

standardološke teorije, metodologije i prakse. Prema njima, jezič-

ka norma trebalo bi da bude (1) teorijsko-metodološki utemeljena
na savremenim lingvističkim i sociolingvističkim principima, (2)
jednostavno i jednoznačno obrazložena, (3) pregledno i efektno
izložena, (4) lako naučljiva, i (5) obavezujuća u praksi. Pri tome,
ovde se mora imati na umu važna činjenica da, nasuprot stranim
vlastitim imenima koja u jeziku-primaocu gotovo uvek imaju sta-
tus strane reči, pozajmljenice iz stranih jezika vremenom dobijaju
status domaće reči, zavisno od stepena integrisanosti u njegov
sistem, čime gube ili zamagljuju svoje strano poreklo. Stoga je
zahtev za očuvanjem prepoznatljivosti izvornog oblika, postav-
ljen pri adaptaciji vlastitih (naročito, ličnih) imena (više o tome
videti u Poglavlju 18), kod adaptacije pozajmljenica znatno ma-
nje izražen, pošto one – postavši, ili na putu da postanu, delom
srpskog jezika – podležu mogućnostima promene svoje prvobitne
forme i/ili sadržine, baš kao i sve ostale reči u njegovom leksič-
kom fondu.
U tom smislu, na pisanje anglicizama u srpskom jeziku ni-
kakav uticaj ne treba da imaju pravopisni principi i običaji en-
gleskog jezika (uz delimičan izuzetak pisanja akronima). Time se
isključuje mogućnost kako prenošenja izvornog engleskog pra-
vopisnog oblika, tako i pisanja po uzoru na taj oblik – i u po-
gledu prenošenja slova (npr. download), i u pogledu trojakog na-
čina pisanja engleskih složenica (npr. on line, on-line, online), i
u pogledu hibridnih pisanja (npr. cooliranje), inače nakaradnih
i nedopustivih. Polazište ovog modela, u punom saglasju s pri-
hvaćenim i već ustaljenim normativnim opredeljenjima vezanim
za prenošenje elemenata iz stranih jezika kod nas, jeste sledeći
opšti standardološki princip: grafološka adaptacija anglicizama
u srpskom jeziku vrši se putem transkripcije na ćiriličko i latinič-
ko pismo. Izuzetak od navedenog principa predstavljaće nekoliko
kontekstualno i/ili tematski precizno određenih grupa reči, o ko-
jima će se govoriti niže.
Ovde predloženim preporukama podležu anglicizmi koji će
tek pristizati u srpski jezik, ali još više svi noviji anglicizmi koji
se trenutno javljaju u nekoliko nasumičnih pisanih varijacija (po-
213

put većine onih navedenih do sada), a kakvih je ubedljivo najvi-

še, kako bi se među njima mogao odabrati jedan, najprihvatljiviji
oblik. Međutim, odranije odomaćeni anglicizmi, kao što su tunel,
trening, vikend, biftek, folklor, tramvaj, trolejbus, kolgerla, kau-
boj, džentlmen, vaterpolo, fudbal, zadržavaju svoj postojeći pra-
vopisni (i izgovorni) oblik.
17.3. Kako pisati reči-anglicizme?

Najočigledniji znak da je neka pozajmljenica integrisana u
sistem bilo kog jezika-primaoca, pa tako i srpskog, jeste to da je
njen pisani oblik formiran upravo u skladu s pravopisnim kon-
vencijama tog jezika. Ovo podrazumeva, kako je i ranije pome-
nuto, da je pozajmljenica prethodno bila podvrgnuta fonološkoj i
gramatičkoj adaptaciji, pošto se pisani oblik temelji na domaćem
izgovornom (i gramatičkom) obliku.
Izgovorni oblik, koji je osnovna i najvažnija karika u lancu
adaptacije, nastaje i ustaljuje se relativno spontano, i to ili po uzo-
ru na izvorni izgovor, ili po uzoru na izvorno pisanje, ili kombi-
nacijom ova dva, ali uvek uz izvesnu dozu narodne etimologije i
uticaje drugih jezika. Takvom pristupu, u suštini, nema se mnogo
šta prigovoriti, budući da je zahtev za očuvanjem prepoznatljivo-
sti izvornog oblika, malopre je rečeno, kod adaptacije pozajmlje-
nica potisnut u drugi plan. No, u isto vreme, u prvi plan se mora
staviti zahtev za doslednom upotrebom izgovornih oblika koji su
nastali i u praksi se ustalili, pri čemu bi ravnopravna dvojstva,
tipa /video-rekorder/ i /video-rikorder/ ili /hifi/ i /hajfaj/, trebalo
svesti na najmanju meru. U slučajevima dvojstava koja uključuju
pogrešne izgovorne oblike, prednost bi uvek trebalo davati obli-
cima koji su bliži (novo)nastalim i ustaljenim obrascima ili, u ne-
dostatku njih, oblicima koji su saobraženiji pravilima fonološke
adaptacije (izloženim u Poglavlju 18). Tako bi, recimo, trebalo
koristiti oblike /džem-sešn/ a ne /džem-sejšn/, /grendslem/ a ne
/grenslem/, /kartridž/ a ne /kertridž/ ili /ketridž/ ili /kertidž/, /ro-
kenrol/ a ne /rokendrol/, /sintesajzer/ a ne /sintisajzer/, /surfovati/
a ne /srfovati/ ili /serfovati/.
214

Međutim, za izvođenje srpskog pravopisnog oblika anglici-

zama, novonastale spontane navike u pisanju (ukratko opisane
gore) nemoguće je prihvatiti kao normu, s obzirom na okolnost da
se među njima ne može izdvojiti bilo kakva pretežna ili učestala
navika vredna pažnje, a još manje neki postojaniji sistem. Isto
tako, ni to što se neke adaptirane engleske složenice u srpskom je-
ziku izgovaraju s dvostrukim akcentom, što je pokazatelj relativ-
ne fonetske samostalnosti osnova, kao u /bodibilding/, /hotdog/
i /mejkap/, nikako ne može biti pouzdano merilo za utvrđivanje
njihovog pisanog oblika, s obzirom na okolnost da neke adapti-
rane složenice imaju samo jedan akcenat, što ukazuje na to da su
osnove fonetski već srasle u jednu celinu, poput /dragstor/, /har-
dver/ i /šoumen/. Ovde se mora naglasiti i važna činjenica da su
kolebanja i dvojstva u fonološkoj adaptaciji novijih i najnovijih
pozajmljenica vrlo česta i vrlo izražena, sasvim u skladu s priro-
dom i tempom ovog procesa (up. Filipović 1986).
U cilju valjane teorijske utemeljenosti, jednostavnosti i jed-
noznačnosti preporuka, kao i njihove lake i dosledne primenlji-
vosti u praksi, ovde će biti ponuđen model transkripcije koji su,
za potrebe pisanja odrednica, razvili i sproveli autori Du yu speak
anglosrpski? Rečnika novijih anglicizama (Vasić, Prćić, Nejge-
bauer 2001). Taj model zasnovan je na semantičkim principima,
koji su odabrani iz čvrstog uverenja da se postavljeni standardo-
loški zahtevi jedino na taj način mogu uspešno ispuniti. Okosnicu
ovog modela čini sledeći sadržinsko-formalni princip: reč koja
predstavlja jednu sadržinsku celinu, jer izražava jedinstveno i
celovito značenje te imenuje jedinstvenu i celovitu kategoriju u
vanjezičkoj stvarnosti, treba da bude predstavljena kao jedna for-
malna (slovna) celina – neprekinuta ili spojena crticom. Polazeći
od ovog semiotičkog principa, model predviđa da standardizo-
vano pisanje reči koje su pozajmljene iz engleskog jezika bude
regulisano trima glavnim pravilima.
PRAVILO 1: svaki anglicizam koji predstavlja jednu sadr-
žinsku celinu, u pisanju se predstavlja kao jedan jezički znak –
odnosno, kao jedna neprekinuta reč. Ovo pravilo odnosi se na
anglicizme bilo koje morfološke strukture u engleskom jeziku:
215

na proste reči, tj. one koje su sastavljene od jedne morfeme, npr.

bedž, džingl, lobi, uključujući i one nastale skraćivanjem kombi-
nacija reči, npr. hajtek, kamkorder, modem; na izvedenice nasta-
le dodavanjem prefiksâ, npr. overdoz, pripejd, remiks, megahit,
mikročip, superstar, ili sufiksâ, npr. impičment, rejting, spojler;
na složenice, npr. milkšejk, plejof, sajberspejs; i konačno, na lek-
sikalizovane sintagme, npr. hemendeks, rentakar, rokenrol. Sve
ovakve i slične reči, bez obzira na izvornu strukturu, u srpskom
jeziku smatraju se neprozirnima, budući da govornici srpskog
jezika u njima niti prepoznaju unutrašnju morfološku strukturu,
niti razaznaju značenjske odnose među elementima (ako, narav-
no, ima više elemenata). Kod dvojezičnih govornika izuzetno je
važno da se ovde razdvoje, bar teorijski, znanje i uticaj engleskog
jezika od znanja srpskog, te da težište bude stavljeno na srpski
jezik: prozirnost reči u jeziku-davaocu i jeziku-primaocu ne mo-
raju se poklapati – i najčešće se ne poklapaju. No, u nekim slu-
čajevima prozirnost ipak postoji, pa je značenjske odnose među
elementima moguće prepoznati, a to već potpada pod
PRAVILO 2: svaki anglicizam koji predstavlja jednu sadržin-
sku celinu, ali u kome se u srpskom jeziku može uočiti značenjska
veza između elemenata, u pisanju se predstavlja s crticom između
tih elemenata, kao u: big-bend, djutifri-šop, drim-tim, džambo-
-džet, flopi-disk, grejs-period, pank-rok, pres-konferencija, seks-
-simbol, top-model. Ta značenjska veza najčešće je zasnovana na
hiponimiji, tj. na odnosu opšteg značenja prema specifičnom (up.
Prćić 1997), pri čemu reč sa specifičnim značenjem izražava pod-
vrstu reči s opštim značenjem – bilo u onom doslovnom, bilo u
onom prenesenom (metaforičnom ili metonimijskom). Tako je,
recimo, flopi-disk vrsta diska, kao što su i hard-disk i kompakt-
-disk; tok-šou je vrsta šoua, kao što su i pip-šou i slajd-šou, ali to
nije i lajtšou, pošto se ovde ne radi o šouu, tj. predstavi ili emisiji,
u smislu preuzetom i ustaljenom u srpskom, nego o igri svetlosti,
što je kod nas neprozirno; djutifri-šop je vrsta šopa, kao što su
i fri-šop (u srpskom, manje formalni sinonim za djutifri-šop) i
pet-šop i seks-šop, ali to nije i vorkšop, pošto se ovde ne radi o
vrsti šopa, tj. prodavnice, u smislu preuzetom i ustaljenom u srp-
216

skom, nego o sastanku obrazovne prirode, što je kod nas takođe

neprozirno. Međutim, kada su značenjski odnosi između eleme-
nata labaviji i slobodniji, zalazi se u domen sintakse, pa više nisu
posredi odnosi između elemenata unutar reči nego odnosi između
samostalnih reči, a time se bavi
PRAVILO 3: svaka imenica-anglicizam, uključujući i akro-
nime, koja se u nominativu jednine javlja ispred neke druge ime-
nice i vrši pridevsku (atributivnu ili determinativnu) funkciju,
u pisanju se predstavlja odvojeno od te imenice, kao u: ander-
graund (pisac), fitnes (trener), kantri (pevačica), SMS (poruka),
stendbaj (aranžman), streč (pantalone). Da se u ovim i sličnim
slučajevima radi o funkcijskom spoju ‘pridev + imenica’ (inače,
strukturnoj inovaciji u srpskom jeziku nastaloj pod uticajem en-
gleskog), lako se može dokazati tako što će se, u datim spojevima,
imenice u pridevskoj funkciji zameniti pravim pridevima, čime
će se dobiti: avangardni pisac, sportski trener, operska pevačica,
tekstualna poruka, privremeni aranžman, platnene pantalone. A
kako se tipični/pravi, tj. promenljivi, pridevi redovno pišu odvo-
jeno od imenica koje modifikuju, prirodno je da isti način pisanja
slede i atipični/„manje pravi” pridevi. U tu grupu spadaju, prvo,
nepromenljivi pridevi, poput džambo, gej, kul, lajv, ofšor, onlajn,
pripejd, postpejd, seksi, toples, a potom i pomenute imenice u pri-
devskoj funkciji. Treba ukazati i na okolnost da veza između dve-
ju imenica ili nepromenljivog prideva i imenice u funkcijskom
spoju ‘pridev + imenica’ vremenom može postati čvršća, kada taj
spoj prerasta u novu reč, s prozirnim značenjskim odnosom – ona
tada uspostavlja i imenuje novu jedinstvenu i celovitu kategori-
ju u vanjezičkoj stvarnosti, koja je izvedena iz pripadajuće opšte
kategorije, kao što je internet kompanija > internet-kompanija,
pa se zbog toga pisanje takvih reči, kako i sam primer pokazuje,
upravlja prema Pravilu 2.
OPŠTA PRAVILA. Shodno pravilima Pravopisa, grafološka
adaptacija anglicizama podleže još i sledećim posebnim zahtevima:
• Pošto se nalaze u kategoriji opštih (tj. apelativnih) reči,
svi anglicizmi se pišu malim početnim slovom (osim uko-
liko se javljaju u sastavu vlastitog imena, kada, zavisno od
217

pozicije, podležu pisanju velikim početnim slovom); jedi-

ni izuzetak predstavlja reč internet, koja zadržava izvesna
svojstva vlastitog imena (preuzeta iz engleskog), pa se
zato može alternativno pisati i velikim početnim slovom
– Internet.
• Između slova i‑a, i‑e, i‑u unosi se slovo j, npr. serijal, ja-
pijevski, medijum.
• Jednačenje suglasnika po zvučnosti, iako može postoja-
ti u izgovoru, ne prikazuje se, npr. bekgraund, dragstor,
saundtrek (stariji anglicizmi, poput fudbal, predstavljaju
izuzetak od ovog pravila).
• Jednačenje suglasnika po mestu tvorbe, iako može posto-
jati u izgovoru, ne prikazuje se, npr. input.
IZUZECI OD PRINCIPA TRANSKRIPCIJE:
• U specijalnim i ograničenim kontekstima, sledeće reči
mogu se pisati i u engleskom originalu (latinicom), u ći-
riličkim i latiničkim tekstovima: ejds kao AIDS, samo u
stručnim medicinskim tekstovima; faks kao fax i imejl
kao e-mail, samo u adresama, posetnicama i sl.; mis kao
Miss, samo u zvaničnim nazivima; pres kao PRESS, samo
na službenim oznakama, natpisima i sl.
• Internet- i imejl-adrese, u čijoj se osnovi u svim jezici-
ma nalazi engleski jezik, moraju se pisati latinicom u
svim tekstovima, npr. http://www.rts.rs (internet-adresa)
i redakcija@politika.rs (imejl-adresa), pri čemu se znak
‘@’ izgovara kao ‘majmun’, ‘majmunče’ ili ‘et’, a ne kao
‘majmunski znak’ ili ‘manki’.
• Radi bolje vizuelne identifikacije originala, sve leksičke
jedinice preuzete iz engleskog jezika – sva vlastita imena
i sve pozajmljenice, mogu se, saglasno potrebama, navo-
diti i u izvornom obliku (latinicom), pri čemu on mora biti
grafički izdvojen i/ili označen, npr. Njujork tajms (New
York Times), Forin ofis (ili engleski, Foreign Office), mi-
kročip (eng. microchip).
• U reklamama, takođe radi bolje vizuelne identifikacije,
nazivi proizvoda i artikala gotovo bez izuzetka pišu se u
218

izvornom obliku, koji je postao ustaljen u praksi i utisnut

u svest potrošača, npr. Head & Shoulders (na ambalaži
kao head & shoulders), Budweiser, Panasonic.
17.4. Kako pisati akronime-anglicizme?
Sve veća učestalost akronima preuzetih iz engleskog jezika

u brojnim tematskim oblastima u srpskom, iziskuje da se ova po-
sebna kategorija reči obradi zasebno. Akronimi (ili, inicijalizmi)
su leksičke jedinice nastale izdvajanjem početnih slova, jednog
ili više njih, iz dugačkih ili glomaznih leksičkih jedinica, u cilju
njihovog skraćivanja. U engleskom jeziku, to su višečlani nazivi
ili naslovi (npr. NationalAeronautics and SpaceAdministration
> NASA), leksikalizovane sintagme (npr. short message service
> SMS, radio detecting and ranging > radar), te složenice (npr.
disk jockey > DJ). Uprkos tome što se pretežno pišu verzalnim/
velikim slovima, ove leksičke jedinice imaju status reči, jer pred-
stavljaju jedan jezički znak, s izgovornim i pravopisnim oblikom
(iako, doduše, ponekad ponešto neuobičajenim), gramatičkom
funkcijom, jedinstvenim značenjem i samostalnom upotrebom.
Gramatički posmatrano, akronimi gotovo uvek nastupaju
kao imenice, i to u dve funkcije: prvo, kao vlastita imena, od kojih
su najzastupljenija ona institucionalna te svakovrsni nazivi, poput
UNICEF, NASA, CNN, IBM, NBA, dok se lična imena (JFK od
John Fitzgerald Kennedy) i ona geografska (LA od Los An-
geles) sasvim retko susreću; i drugo, kao opšte (tj. apelativne)
imenice, poput AIDS, AWACS, VIP, PC, CD-ROM. Preuzeti u
srpski jezik, akronimi podležu deklinaciji po muškoj ili ženskoj
paradigmi, što je uslovljeno njihovim oblikom. Značenjski po-
smatrano, povezanost s punim oblikom kod većine akronima vre-
menom bledi i polako nestaje, zbog čega se oni najčešće poimaju
kao proste i semantički neprozirne reči sa sopstvenim značenjem
i samostalnom upotrebom – kako u izvornom, jeziku-davaocu,
tako još više u jeziku-primaocu. Njihova etimologija ostaje po-
znata jedino stručnjacima i/ili zaposlenima u relevantnoj oblasti,
219

a potom i zainteresovanim lingvistima i leksikografima. (Puni

oblici velikog broja akronima iz svih oblasti u engleskom jezi-
ku mogu se naći u elektronskom obliku na internet-adresi: http://
www.acronymfinder.com.)
Posebnost akronima krije se prvenstveno u činjenici da svi
nemaju podjednako izražen leksički status. On, naime, varira, i to
najviše u zavisnosti od načina njihovog izgovora, koji im ujedno
određuje i načine pisanja. Načini njihovog izgovora i pisanja u
srpskom jeziku u nastavku će biti sagledani, a onda i sročeni u
preporuke za pisanje akronima-anglicizama. U ovom slučaju to
su preporuke, a ne pravila, usled trenutno vrlo razuđene i nesre-
đene situacije ne samo oko upotrebe i domaćih i stranih akronima
u našoj svakodnevnoj praksi, nego i oko njihovog teorijsko-me-
todološkog tumačenja – zasad će težište biti stavljeno samo na
pokušaj da se uoče opšte pravilnosti i postave glavne smernice.
S obzirom na pomenuto njihovo svojstvo, moguće je razlikovati
dve vrste akronima pozajmljenih iz engleskog jezika.
Prvu grupu čine akronimi tipa UNICEF, KFOR, NATO,
UNESKO, SENSE, NASA, CIA, IRA (imena), te AIDS, HIV, UFO,
VIP, radar, laser, avaks, japi (opšte imenice), koji se u srpskom
jeziku mogu izgovoriti, i izgovaraju se, kao jedna fonološka ce-
lina, s jedinstvenim akcentom. Slično ostalim pozajmljenicama,
adaptirani izgovorni oblik akronima nastaje relativno spontano,
najčešće po uzoru na izvorno pisanje; povremeno se javlja i uti-
caj izvornog izgovora, AIDS kao /ejds/, KFOR kao /kejfor/ pored
/kfor/ i /kafor/, VIP kao /vi-aj-pi/ pored /vip/, uzrokujući tako ras-
korak između onog što je napisano i onog što je izgovoreno. Izu-
zev verzalnog pisanja, ovi akronimi suštinski se ne razlikuju od
tipičnih/pravih reči, pa će stoga za njih ovde biti predložen naziv
leksikalizovani akronimi. Pošto se poimaju kao proste i nepro-
zirne reči, nema nikakvih smetnji da se leksikalizovani akronimi
pišu i deverzalno, tj. prebacivanjem na mala slova – naravno, s
velikim početnim slovom kod imena: Unicef, Kfor, Unesko, Nasa.
PREPORUKA 1: leksikalizovani akronimi-anglicizmi pišu se
verzalno – velikim slovima, ili deverzalno – transkripcijom adap-
tiranog izgovora malim slovima, pri čemu velikim početnim slo-
220

vom kod vlastitih imena. Verzalno pisanje sastoji se od više-manje

vernog preslovljavanja pisanog engleskog oblika u ćirilicu i lati-
nicu, prema kome se uglavnom formira adaptirani izgovor (CIA
> CIA, AIDS > AIDS), uz unošenje minimalnih izmena tamo gde
su one neophodne (UNESCO > UNESKO). Deverzalno pisanje,
koje odražava viši stepen integrisanosti u sistem srpskog jezika,
zasnovano je na transkripciji adaptiranog izgovora i upravlja se
prema Pravilima 1 i 2, te Opštim pravilima za pisanje anglicizama
(CIA > Cija, AIDS > ejds). Gornji primeri pokazuju i to da se kod
nekih potpuno leksikalizovanih i odomaćenih akronima u funk-
ciji opšte imenice (radar, laser, avaks, japi) deverzalno pisanje
ustalilo kao jedini oblik grafološke adaptacije.
PREPORUKA 1.1: na leksikalizovane akronime padežni i
drugi sufiksi dodaju se, pisani malim slovima, direktno (tj. bez cr-
tice) i kod verzalno i kod deverzalno napisanih akronima. Budući
da se radi o rečima koje imaju pun leksički status, pribegavanje
crtici s padežnim i drugim sufiksima je izlišno. Pri deverzalnom
pisanju akronima u potpunosti se zadržava grafološka jednoobra-
znost reči, što pokazuju primeri Unicef, Unicefa, … (Unicefov);
Nato, Natoa, … (Natoov); Unesko, Uneska, … (Uneskov); Nasa,
Nase, … (Nasin); Cija, Cije, … (Cijin); laser, lasera, … (laser-
ski); japi, japija, … (japijev, japijevski). S druge strane, kod ver-
zalno napisanih akronima, poput UNICEF, UNICEFa, …; NATO,
NATOa, …; UNESKO, UNESKa; …, NASA, NASe, …; CIA, CIje,
…, ova jednoobraznost svesno je narušena, time što se mala slo-
va, kojima se prikazuju sufiksi, nadovezuju na velika, kojima se
prikazuju osnove ili njihovi delovi. Međutim, upravo predložena
pravopisna inovacija, koliko god u prvi mah delovala čudno ili
odbojno, jedina nudi rešenje kojim se usklađuju izgovor i pisanje
kosih padeža ovakvih akronima, uključujući i veoma važne sluča-
jeve gde se krajnji samoglasnik uzima kao nominativski sufiks u
srpskom jeziku (npr. UNESKO, NASA). Ovim pristupom moguće
je prenebregnuti spontano nastale i neprihvatljive obrasce koji se
trenutno redovno susreću u štampi: upad u informatički sistem
NASE ili NASA-e ili NASA (u potonjem, dakle, bez odgovarajućeg
221

padežnog oblika, što je izuzetno neprirodno i, još bitnije, potpuno

suprotno gramatici srpskog jezika).
Drugu grupu čine akronimi tipa BBC, CNN, NBC, MTV, FBI,
UNHCR, NBA, WBA, IBM, JVC (imena), te CD, CD-ROM, DVD,
PC, VHS, GSM, DJ, PR, SF, CV (opšte imenice), koji se izgova-
raju kao jedna fonološka celina, ali bez jedinstvenog akcenta –
umesto toga, zbog fonotaktičkih zapreka u srpskom jeziku, svako
slovo izgovara se jedno za drugim, pri čemu je poslednje slovo
naglašenije. Sa suglasničkim slovima javljaju se prateći samogla-
snici, koji tim slovima daju izvestan stepen slogovnosti, poveća-
vajući tako (inače smanjenu) fonološku celovitost ovih akronima.
Slovni izgovor sledi dva osnovna obrasca: u jednom, upravlja se
prema engleskim vrednostima slova (npr. BBC kao /bi-bi-si/),
čime i ovde nastaje raskorak između napisanog i izgovorenog; u
drugom, primenjuju se tzv. latiničke vrednosti slova u srpskom
jeziku (npr. CD kao /ce-de/; CD-ROM je hibridni akronim, pa se
otuda izgovara kao /ce-de-rom/). (Izgovor bez pratećih samogla-
snika, prema tzv. ćiriličkim vrednostima slova, ovde je vrlo malo,
ako uopšte, zastupljen.) Ovi akronimi imaju delimičan status reči,
jer se od tipičnih/pravih reči razlikuju kako po verzalnom pisanju
tako i po slovnom – tačnije, slogovnom – izgovoru, pa će stoga
za njih ovde biti predložen naziv poluleksikalizovani akronimi.
Uprkos tome, nema prepreka da se poluleksikalizovani akronimi
takođe pišu i deverzalno – naravno, s velikim početnim slovom
kod imena: En-Bi-Si, Aj-Bi-Em, didžej, cede.
PREPORUKA 2: poluleksikalizovani akronimi-anglicizmi
pišu se verzalno – velikim slovima, ili deverzalno – transkripci-
jom engleskog i tzv. latiničkog slogovnog izgovora malim slovi-
ma, pri čemu velikim početnim slovom kod vlastitih imena. Ver-
zalno pisanje se i u ovom slučaju sastoji od više-manje vernog
preslovljavanja izvornog engleskog oblika u ćirilicu i latinicu
(CNN > CNN, DJ > DJ, CD > CD), uz unošenje minimalnih iz-
mena tamo gde su one neophodne, što se mahom dotiče slova Q,
W, X, Y, kojih u srpskom jeziku nema (WBA > VBA). Deverzalno
pisanje, koje i ovde odražava viši stepen integrisanosti u sistem
srpskog jezika, zasnovano je na transkripciji engleskog i tzv. lati-
222

ničkog slogovnog izgovora. Pri adaptaciji imena, svaki slog piše

se velikim početnim slovom i međusobno odvaja crticom, da bi se
pokazala njihova relativna samostalnost (CNN > Si-En-En, BBC
> Bi-Bi-Si), dok se kod opštih imenica ta samostalnost polako
gubi, pošto slogovi imaju tendenciju srastanja i potpune leksika-
lizacije – transkripcija se stoga upravlja prema Pravilima 1 i 2, te
Opštim pravilima za pisanje anglicizama (DJ > didžej, PC > pisi,
CD > cede, CD-ROM > cede-rom), kao što se to dogodilo s lek-
sikalizovanim deverzalnim opštim imenicama tipa radar i laser.
PREPORUKA 2.1: na poluleksikalizovane akronime pa-
dežni i drugi sufiksi dodaju se, pisani malim slovima, povezani
s crticom kod verzalno napisanih akronima, a direktno kod onih
napisanih deverzalno. Upotrebom crtice ovde se želi ukazati na
delimičan leksički status verzalno napisanih akronima, dok, na-
suprot tome, direktno dodavanje sufiksa ukazuje na viši stepen
leksičkog statusa i integrisanosti u sistem srpskog jezika, koji su
uporedivi, iako ne isti, sa statusom leksikalizovanih akronima.
Tako dolazi do sledećeg sistemskog paralelizma: CNN, CNN-
a, … (CNN-ov) ili Si-En-En, Si-En-Ena, … (Si-En-Enov); BBC,
BBC-ja, … (BBC-jev) ili Bi-Bi-Si, Bi-Bi-Sija, … (Bi-Bi-Sijev); DJ,
DJ-a, … (DJ-ev) ili didžej, didžeja, … (didžejev); PC, PC-ja, …
(PC-jev) ili pisi, pisija, … (pisijev); CD, CD-a, … (CD-ov) ili
cede, cedea, … (cedeov).
Kada je reč o izboru između engleskog i tzv. latiničkog
slogovnog izgovora, trenutna praksa je, ni najmanje neočekiva-
no, vrlo neujednačena i bez ustaljenih pravila, mada uz izvesnu
prednost engleskog obrasca. Izgovor pojedinačnih akronima, po
svim pokazateljima, nastaje uglavnom prema principu slučajno-
sti. Tako se, na primer, DVD najčešće čuje u obliku /di-vi-di/,
iako su se njegovi prethodnici CD, CD-ROM i VHS ustalili kao
/ce-de/, /ce-de-rom/ i /ve-ha-es/; NBA varira između /en-bi-ej/ i
/en-be-a/, a UNHCR između /u-en-ha-ce-er/ i /un-ha-ce-er/; JVC
je „narodnoetimološki” modifikovano u /dži-vi-si/, umesto pra-
vilnog /džej-vi-si/, verovatno radi milozvučnijeg rimovanja, pri
čemu se u ovom slučaju pogrešan izgovor slova J /dži/ izjednačio
s pravilnim izgovorom slova G /dži/: LG /el-dži/ prema JVC /dži-
223

vi-si/. U cilju uspostavljanja preko potrebne doslednosti u izgo-

voru ovakvih akronima, ovde se predlaže sledeća načelna podela
delokruga dvaju obrazaca:
PREPORUKA 2.2: poluleksikalizovane akronime u funkciji
vlastitog imena trebalo bi izgovarati prema engleskim vrednosti-
ma slova, a one u funkciji opšte imenice prema tzv. latiničkim
vrednostima slova. Drugim rečima, pošto strana vlastita imena
u jeziku-primaocu, kako je već isticano, imaju status strane reči,
prirodno je da se i akronimi u funkciji imena izgovaraju prema
stranim, engleskim vrednostima slova: BBC i Bi-Bi-Si kao /bi-bi-
si/, MTV i Em-Ti-Vi kao /em-ti-vi/, FBI i Ef-Bi-Aj kao /ef-bi-aj/.
Da bi se izbegla lutanja oko slova engleskog alfabeta, te predu-
predile izgovorne, a zatim i pisane, improvizacije poput /bi-bi-ci/
i /ci-en-en/ za BBC i CNN, umesto pravilnih oblika /bi-bi-si/ i
/si-en-en/, na Tabeli 2 date su izgovorne i pisane vrednosti slova
engleskog alfabeta u srpskom jeziku.
a = /ej/ ej b = /bI/ bi c = /sI/ si

d = /dI/ di e = /I/ i f = /ef/ ef
g = /džI/ dži h = /ejč/ ejč i = /Aj/ aj
j = /džej/ džej k = /kej/ kej l = /el/ el
m = /em/ em n = /en/ en o = /ou/ ou
p = /pI/ pi q = /kjU/ kju r = /Ar/ ar
s = /es/ es t = /tI/ ti u = /jU/ ju
v = /vI/ vi w = /dabl-jU/ dabl-ju x = /eks/ eks
y = /vAj/ vaj z = /zed/ zed ili /zI/ zi
velika slova u kosim zagradama označavaju dug samoglasnik
Tabela 2: izgovor i pisanje slova engleskog alfabeta u srpskom jeziku
S druge strane, opšte imenice, koje vremenom dobijaju sta-

tus domaće reči, prirodnije je izgovarati prema domaćim, tzv.
latiničkim vrednostima slova: CD i cede kao /ce-de/, DVD kao
/de-ve-de/, GSM kao /ge-es-em/. No, pošto je praksa već „učinila
224

svoje”, ova preporuka može važiti samo za akronime koji će tek

pristizati u srpski jezik.
Ovde je izuzetno važno imati na umu činjenicu da akroni-
mi nisu skraćenice, nego posebna kategorija reči nastalih skra-
ćivanjem, pa ih stoga ne treba nazivati skraćenicama, kako se to
uobičajilo. Kao što je poznato, skraćenice, među kojima br., str.,
ul., prof., dr, gđa, tzv., npr., kg, cm, i mnoge druge, predstavljaju
ništa više nego rezultat konvencionalnog postupka skraćivanja
reči u pisanju, koje se potom obavezno moraju izgovarati neskra-
ćeno – štaviše, u odgovarajućem gramatičkom obliku: 1 cm kao
/jedan centimetar/ prema 10 cm kao /deset centimetara/. Dok se
skraćenice nalaze samo u domenu pravopisa, dotle su akronimi
u domenu tvorbe reči, iako uz značajan oslonac na pravopis, i
imaju više ili manje izražen leksički status. Najupadljivija posle-
dica raširenog, ali u lingvističkim činjenicama neutemeljenog,
tumačenja i verovanja da su ovde posredi skraćenice jeste nepro-
menljivo pisanje akronima u kosim padežima, kao u primerima iz
SOKOJ upozoravaju, privatizacija u JAT, postigli su nagodbu sa
RTS, zvaničnici FIFA oprečno komentarišu, očekuje se i da neko
pronađe vakcinu protiv AIDS, najveći hit u istoriji MTV, na koje
se svakodnevno nailazi u našoj štampi, sasvim protivno gramatič-
kim pravilima standardnog srpskog jezika.
17.5. Jezička norma nije „Kako vam drago”
Da bi predloženi skup pravila i preporuka – koji će, zajedno

sa skupom pravila za transkripciju engleskih vlastitih imena, po-
nuđenim u Poglavlju 18, biti uključen i u novi Pravopis srpskoga
jezika, planiran za objavljivanje tokom 2006. godine – bio prihva-
ćen i redovno primenjivan u praksi, neophodna je dosledna po-
drška obrazovnih ustanova, izdavačkih kuća i, nadasve, sredstava
masovne komunikacije. Od njih se očekuje da svoje učenike, stu-
dente, čitaoce, gledaoce i slušaoce naviknu na to da znatno više
brinu o jeziku, dobroj upotrebi jezika i međujezičkim kontaktima,
a posebno o poznavanju i poštovanju jezičke norme. Naravno,
225

ovde se ne misli samo na anglicizme i vlastita imena iz engleskog

jezika, nego na srpski jezik u celini.
Međutim, da bi se to postiglo nije naodmet još jednom pod-
setiti na jednu izuzetno važnu, iako gotovo zaboravljenu činjeni-
cu. Naime, postoje profesije koje sistematski utiču, ili mogu da
utiču, na formiranje jezičkih navika javnosti i zbog toga zaposle-
ni u tim profesijama nisu obični nego posebni korisnici jezika.
Pored jezičkih i lingvističkih stručnjaka, u kategoriju posebnih
korisnika jezika – koji nose veliku odgovornost za valjanost izgo-
vorene i napisane reči, i koji otuda moraju raspolagati odgovara-
jućim jezičkim znanjem – spadaju učitelji, nastavnici i profesori
svih predmeta i na svim nivoima, zatim novinari, voditelji, spike-
ri i urednici, potom grafički i likovni dizajneri, tvorci reklamnih
slogana, osobe za odnose s javnošću, i, nipošto na poslednjem
mestu, prevodioci svih vrsta tekstova i sa svih jezika. Za sve njih
redovna upotreba Pravopisa i drugih jezičkih priručnika nikako
ne može biti tek poželjna, preporučljiva ili fakultativna. Ona, jed-
nostavno, mora biti propisana kao obavezna! Razlog za to više je
nego providan: posebna upotreba jezika nikako ne može biti pre-
puštena slobodnoj volji, osećanju, mišljenju, verovanju ili sećanju
pojedinaca, bez obzira na vrstu i stepen njihovog obrazovanja.
I konačno, neophodno je primetiti i sledeće: sve dok svest o
jezičkoj normi i obavezi poštovanja te norme ne sazri i postane
sastavni deo kulturne prirode svih njegovih posebnih (pa i osta-
lih) korisnika, sve dok se nova, reformisana škola, na svim nivoi-
ma, a najviše u nastavi maternjeg i stranih jezika, još osmišljenije
i delotvornije ne posveti negovanju dobrog jezika, i, napokon, sve
dok mediji ne počnu da ostvaruju svoju obrazovnu (ili edukativ-
nu, kako se to sada voli reći) funkciju i u zapanjujuće zanemare-
noj i zapuštenoj oblasti jezika, koji predugo nosi (prećutno mu
dodeljenu) uvredljivu titulu „najsporednije važne stvari na sve-
tu”, iluzorno je raspravljati o novom Pravopisu, o standardnom
jeziku u primeni, o podizanju nivoa pismenosti i usmenosti, o
iskorenjivanju – ili bar ublažavanju – razmahane površnosti, pro-
izvoljnosti i slučajnosti u upotrebi jezika. Opšte je poznato, ali
možda nedovoljno isticano i ponavljano, da jezička norma postoji
226

zato da bi ljudi znali kako što bolje da se služe jezikom u govoru

i pisanju. Ta norma mora se naučiti i negovati tokom školova-
nja naših učenika i studenata. Svest o potrebi poštovanja jezičke
norme mora se usađivati i tokom i nakon tog školovanja. „Kako
vam drago” je naslov jedne Šekspirove komedije – nema razloga,
a još manje opravdanja, da se njime u budućnosti opisuje i naša
svakodnevna jezička praksa.
227

18. Ka standardizovanoj transkripciji

engleskih vlastitih imena
Terminom vlastito ime iz engleskog jezika obuhvaćena su

lična, geografska, institucionalna i ostala imena iz zemalja u koji-
ma se engleski nalazi u upotrebi kao prvi (tj. maternji) jezik, a to
znači u Velikoj Britaniji, Irskoj, Sjedinjenim Američkim Država-
ma, Kanadi, Australiji i na Novom Zelandu.
Pod ličnim imenom podrazumevaju se imena ljudi (npr.
William), skraćena imena, nastala odbacivanjem pojedinih slo-
gova višesložnog imena (npr. Will), imena odmila, nastala do-
davanjem deminutivnog sufiksa ‑ie odnosno ‑y na jednosložno ili
skraćeno ime (npr. Willie), i prezimena (npr. Williams), kojima
se imenuje neka osoba, obraća njoj ili upućuje na nju.
Pod geografskim imenom podrazumevaju se imena/nazivi
administrativnih oblasti u navedenim zemljama (npr. Yorkshire),
naseljenih mesta (npr. New Orleans), reka (npr. Tyne), jezera
(npr. Huron), planina (npr. Ben Nevis), ostrva (npr. Shetland
Islands), ostalih geografskih lokaliteta (npr. Silicon Valley), te
ulica, trgova i drugih delova grada (npr. Wall Street, Trafalgar
Square, Hyde Park).
Pod institucionalnim imenom podrazumevaju se imena/nazi-
vi institucija, organizacija, sportskih i drugih klubova (npr. Foreign
Office, Associated Press, Manchester United), firmi, kompanija
i lokala (npr. General Motors, Microsoft, Burger King), orke-
stara i horova, pozorišnih i baletskih trupa, pop i rok sastava (npr.
LondonSymphonyOrchestra,RoyalShakespeareCompany,Dire
Straits), građevina i dvorana (npr. Empire State Building, Golden
Gate Bridge, Westminster Hall), te televizijskih i radio stanica
(npr. Sky News, Cartoon Network, Virgin Radio).
228

Pod ostalim imenima objedinjeni su nazivi novina i časopisa

(npr. Daily Telegraph, Newsweek), te svih vrsta proizvoda i ar-
tikala, koji najčešće predstavljaju zaštićene fabričke marke (npr.
Rolls Royce, Palmolive, Reebok, Budweiser, Windows).
Da bi se moglo valjano upotrebiti u jeziku-primaocu (ovde,
srpskom), svako vlastito ime iz bilo kog jezika-davaoca (ovde,
engleskog) nužno je adaptirati sistemu jezika-primaoca. Sva lična
imena, kao i većina geografskih, institucionalnih i ostalih imena,
podležu adaptaciji na nivou forme, koja se sastoji od prilagođava-
nja izvornih oblika izgovornoj, pravopisnoj i gramatičkoj normi
standardnog srpskog jezika – njenu okosnicu čini transkripcija na
ćiriličko i latiničko pismo. Međutim, neka geografska, institucio-
nalna i ostala imena, naročito ona koja sadrže prevodive imenice,
prideve ili predloške sintagme, predstavljaju izuzetak, budući da
je njih moguće adaptirati na nivou sadržine – prevođenjem. Ono
može biti potpuno, kada su svi elementi prevedeni (npr. Rocky
Mountains kao Stenovite planine, Fifth Avenue kao Peta avenija,
British Library kao Britanska biblioteka), ili delimično, kada se
prevođenje javlja u kombinaciji s transkripcijom (npr. Stratford-
-on-Avon kao Stratford na Ejvonu). Ovde će težište, naravno, biti
stavljeno na pitanja samo transkripcije vlastitih imena, na koja će
se nadalje kratko upućivati opštim terminom ‘imena’.
18.1. Osvrt na sadašnju praksu
Ogromna rasprostranjenost engleskog jezika u gotovo svim

oblastima ljudske delatnosti dovela je do toga da ovaj jezik danas
bude prvi jezik svetske komunikacije. U isto vreme, engleski sve
više prodire i u jezike koji s njim dolaze u kontakt, a jedan od
načina tog prodiranja u srpski jeste i priliv novih imena. Uprkos
tome što je engleski jezik kod nas sveprisutan, baš kao i njego-
va imena, baratanje tim imenima u svakodnevnoj praksi uporno
ostaje u znaku površnosti, proizvoljnosti i slučajnosti, uz primenu
raznoraznih principa, uzora, analogija i asocijacija, koji od poje-
dinca do pojedinca i od imena do imena variraju. Glavnu posle-
229

dicu takve prakse čini nastanak, nasumična upotreba, a potom i

ustaljivanje više paralelnih domaćih oblika jednog istog imena,
pri čemu su mnogi od tih oblika izgubili svaku sličnost s izvor-
nim. Na primer, sadašnjeg britanskog ambasadora u našoj zemlji
u štampi nazivaju Dejvid Gauen i Gouen i Goven i Gouven i Gau
ven, dok je bivši ambasador Čarls Kroford i Kraford; citiraju se
stavovi i Suzan Sontag i Suzan Zontag; u knjižarama nailazimo
na romane koje je napisala i Erika Jong i Erika Džong, a možemo
kupiti i Dnevnik Bridžet Džouns, koji ćemo u novinskim bestseler
listama videti prekrštenog u Dnevnik Bridžit Džons; ime jedne
od američkih saveznih država srećemo kao Nju Hempšajr i Nju
Hempšajer i Nju Hempšir i Nju Hemšir, a naziv poznatog britan-
skog dnevnog lista kao Gardijan i Gardijen i Gardian i Gardien
i Guardian. Ovome se mogu dodati i mnogobrojni pojedinačni
pogrešni oblici, kojih je iz dana u dan sve više i koji su na dobrom
putu da se ustale u praksi, bez obzira na to što se engleski jezik
nikad toliko nije učio i podučavao kao sada, mada se u tom učenju
i podučavanju vrlo malo ili nimalo pažnje posvećuje transkripciji
imena (više o tome videti u Poglavljima 8 i 9).
Međutim, praksa – naročito ako je proizvod površnosti, pro-
izvoljnosti i slučajnosti – ne sme da diktira transkripcionu normu
i nameće joj pravila, nego upravo obrnuto: norma mora da uprav-
lja praksom, pa stoga ozbiljno korišćenje stranih imena, u bilo
kom jeziku, nikako ne spada u domen autorske slobode, već mora
da predstavlja osmišljen i sistematizovan proces, koji se temelji
na sistemu pravila – taj sistem pravila, poput svih ostalih eleme-
nata u jeziku, podložan je standardizovanoj upotrebi kolektiva,
uključujući i doslednu podršku od strane obrazovnih ustanova,
izdavačkih kuća i, nadasve, sredstava masovne komunikacije. U
suprotnom, u nedostatku valjanog i primenljivog modela, koji bi
služio kao putokaz, svaka transkripcija na koju se u praksi naiđe –
i X, i Y, i Z, i ma koja druga – subjektivno se može smatrati potpu-
no istovrednom, kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu.
U cilju postavljanja takvog putokaza, u nastavku će biti po-
nuđen celovit sistem pravila za transkripciju vlastitih imena iz
engleskog jezika u srpskom. Model je prvobitno razvijen u radu
230

Adaptacija antroponima iz engleskog jezika u srpskohrvatskom

(Prćić 1991) i sproveden u Transkripcionom rečniku engleskih
ličnih imena (Prćić 1992), te, uz neznatne izmene, u Novom tran-
skripcionom rečniku engleskih ličnih imena (Prćić 1998) i Engle-
sko-srpskom rečniku geografskih imena (Prćić 2004).
18.2. Opšta načela i opredeljenja predloženog modela
Svako ime iz nekog stranog jezika, pa tako i engleskog, pri-

lagođeno izgovornim, pravopisnim i gramatičkim normama srp-
skog jezika, pored uspešne integracije u novo okruženje, treba
prepoznatljivo da odražava i svoje strano poreklo, s obzirom na
okolnost da strano ime u jeziku-primaocu gotovo uvek ima sta-
tus strane reči (nasuprot pozajmljenicama, tj. opštim imenicama,
pridevima i glagolima, koji vremenom stiču status domaće reči,
gubeći ili zamagljujući svoje strano poreklo). Ovo je posebno
izraženo kod ličnih imena, zbog čega se kao mogući način njiho-
ve adaptacije isključuje prevođenje, na primer George u Đorđe i
Mary u Marija (zastupljeno još jedino u osnovnoškolskoj nastavi
engleskog jezika), pošto, uz izuzetak ovakvih međujezičkih eti-
moloških sinonima, s najvećim brojem njih, kao što su Bernard,
Edward, William, Candice, June, Pamela, to i nije moguće uči-
niti.
Nadalje, valjano utemeljena transkripcija imena iz engleskog
jezika ne može kao svoje polazište imati samo izvorno pismo ili
samo izvorni izgovor. Razlozi za ovakvo opredeljenje izuzetno
su značajni. Naime, za razliku od većine ostalih evropskih jezika,
među njima nemačkog, španskog i italijanskog, jedno od najuoč-
ljivijih i najpoznatijih svojstava engleskog jezika, koje ga u tom
pogledu čini vrlo specifičnim i izdvojenim od drugih, jeste, istorij-
skim razvojem uslovljena, krajnja nedoslednost i nepredvidljivost
odnosa između pojedinačnih glasova i slova koja ih predstavlja-
ju. (Pregled složenosti odnosa između engleskih glasova i slova, s
jedne strane, te slova i glasova, s druge, daju Evans 1985 i Wells
2000.) Takav odnos ispoljava se kroz pojavu homografije, kada je
231

jedan isti engleski glas predstavljen nekolikim različitim kombi-

nacijama slova, čija vrednost vrlo često – štaviše, gotovo nikad –
nije predvidljiva; i obrnuto, jedna ista kombinacija engleskih slova
predstavlja nekoliko različitih glasova, čija vrednost takođe vrlo
često nije predvidljiva. Na primer, kombinacija slova ou u imenima
Pound, Young, Boult, Dougal i Gough predstavlja sasvim razli-
čite samoglasnike: Paund, Jang, Boult, Dugal i Gof, dok kombi-
nacija slova ch u imenima Charles, Charlotte, Chris i Crichton
predstavlja takođe sasvim različite suglasnike: Čarls, Šarlot, Kris i
Krajton (u potonjem, dakle, bez ikakve realizacije). Uz to, postoji i
pojava homofonije, kada je isti niz engleskih glasova predstavljen
različitim slovima, što pokazuju imena Dylan i Dillon, koja se u
engleskom izgovaraju na potpuno istovetan način.
Sličnih primera i homografije i homofonije ima bezbroj, a
naročito je interesantno što to ne pogađa samo strance već i one
kojima je engleski jezik maternji. Iz ovoga proizlazi da na osno-
vu samo pisanog ili samo izgovornog oblika neke reči nije uvek
moguće sa sigurnošću znati kako će se ona i izgovarati, odnosno
pisati. Zbog toga je u rečnicima engleskog jezika problem rešen
tako što se uz pravopisni oblik date reči, kao što svako ko uči taj
jezik zna, specijalnim simbolima prikazuje i njen izgovor. U tom
postupku jedan isti simbol uvek predstavlja jedan isti glas, čime
je način izgovora jednoznačno utvrđen, a istovremeno isključe-
na mogućnost (često proizvoljnog) analoškog izvođenja izgovora
iz pisanog oblika, kome stranci neretko pribegavaju. Uzimajući
u obzir ovu bitnu karakteristiku engleskog jezika, očito je da bi
transkripcija zasnovana samo na jednom obliku – bilo pisanom,
bilo izgovornom – nužno uzrokovala nagađanja, improvizacije i
netačnosti, i otuda ne bi bila ni prihvatljiva ni ostvarljiva. Upravo
zbog toga, polazište ovog modela jeste kombinacija izgovorenog
i napisanog izvornog oblika imena.
Ovde predloženim pravilima podležu imena koja će tek pri-
stizati u srpski jezik. Još više, pravila su primenljiva na imena
koja se trenutno javljaju u nekoliko nasumičnih varijacija (poput
onih navedenih gore), kako bi se među njima mogao odabrati i
preporučiti jedan, najprihvatljiviji oblik. Izuzeci od ovih pravila
232

jesu odranije ukorenjeni i u praksi odavno prihvaćeni pojedinačni

oblici, nastali primenom drukčijih postupaka (uglavnom pod uti-
cajem izvornog pisanja ili izgovora, ili posredstvom nemačkog i
francuskog jezika, preko kojih smo nekad primali engleske reči),
kao što su London, Glazgov, Halej, Njutn, Šekspir, Vašington.
No, ukoliko se uz ukorenjeni oblik pojavi i neki noviji, nastaju
nasumične varijacije, koje se pravilima lako mogu otkloniti, tako
što će se u slučajevima poput Džems i Džejms (od James) ili Klerk
i Klark (od Clark) prednost davati oblicima koji su saobraženi
pravilima, a ovde su to oni drugonavedeni. Štaviše, noviji i pravi-
lima saobraženi oblici obično se vezuju za konkretne ličnosti, od-
skora na javnoj sceni, pa bi tako glumac Denzel Washington i svi
ostali s tim prezimenom trebalo da budu Vošington, dok George
Washington, kao i glavni grad Sjednjenih Američkih Država koji
je po njemu dobio ime, ostaju s ukorenjenim oblikom Vašington.
Valja na kraju naglasiti da se ukorenjenima ne mogu smatrati po-
grešno transkribovani oblici novijeg datuma i otuda nužno još ne-
dovoljno ustaljeni, poput Torturo (od Turturro), Kejz (od Keys)
ili Houk (od Hawke) – ovakvi oblici, koji su očigledno posledica
pukog neznanja i nemara, svakako se moraju podvrgnuti pravili-
ma i ispraviti.
18.3. Englesko-srpske glasovne i slovne pravilnosti
Metodološki utemeljen na kontrastivnoj analizi glasovnih si-

stema dvaju jezika, kao osnovni cilj ovog modela postavljeno je
utvrđivanje jednoznačnih pravila za uspostavljanje sistema glasova
srpskog jezika koji najpribližnije odgovaraju glasovima engleskog
jezika u određenoj poziciji, kako bi se isti engleski glas uvek mogao
dosledno prenositi istim srpskim glasom, obezbeđujući na taj na-
čin kako standardizaciju pravila tako i maksimalnu prepoznatljivost
transkribovanih imena. Na prvom mestu, podrazumeva se istovre-
meno poznavanje oba izvorna oblika datog imena – izgovornog i
pisanog, pri čemu se ključnim smatra (transkribovan) glas, a dopun-
skim slovo koje ga predstavlja. (Podatke o standardnom izgovoru
233

vlastitih imena iz engleskog jezika pružaju tri autoritativna izgovor-

na rečnika: Pointon 1990, Wells 2000 i Jones 2003.) Time se ujedno
otvara mogućnost da se za svako ime iz engleskog jezika preporuči
jedan jedinstven domaći izgovorni oblik, iz čega se potom izvodi
njegov pravopisni oblik – odnosno, njegova transkripcija.
Kao i u slučaju srpskog, i engleski jezik čiji se glasovni si-
stem ovde prikazuje obuhvata njegovu standardnu realizaciju,
uzimajući u obzir bitnu okolnost da se engleski kao prvi (maternji)
jezik javlja u dva glavna standardna varijeteta: u Velikoj Britaniji,
Irskoj, Australiji i na Novom Zelandu to je britanski standard,
s Opštim britanskim izgovorom (eng. Received Pronunciation),
poreklom iz južne Engleske, dok je u Sjedinjenim Američkim
Državama i Kanadi to američki standard, s Opštim američkim iz-
govorom (eng. General American), poreklom iz severnih delova
Sjedinjenih Američkih Država. Uz brojne dodirne tačke, između
ova dva tipa izgovora postoje i određene razlike, najviše u druk-
čijem kvalitetu nekih samoglasnika, kao i u realizaciji slova r na
kraju reči te ispred suglasnika u sredini reči (npr. Peter, Ford),
koji se po američkom standardu izgovara, a po britanskom ne.
Raznovrsna saradnja s Velikom Britanijom, uspostavljena
pre više desetina godina, učinila je da reči iz engleskog jezika,
a time i imena, većinom preuzmemo na osnovu britanskog izgo-
vora, te da prema njemu bude utvrđen i odnos između engleskih
i srpskih glasova. Poslednjih godina, međutim, usled globalne
premoći Sjedinjenih Država u oblasti tehnologije, nauke, privre-
de, kulture, zabave, a nadasve na polju masovnih komunikacija,
američki standard uveliko potiskuje britanski. Uprkos tome, sada
bi bilo vrlo teško menjati odranije uspostavljene odnose između
glasova dvaju jezika, pa zbog toga ovaj model zadržava tradicio-
nalne odnose, nastale prema britanskom standardu.
I u engleskom i u srpskom jeziku, vrsta i raspored glasova u
nekoj reči zavise od sloga u kome se javljaju, pri čemu slog može
biti ili naglašen, ako sadrži naglašen samoglasnik, ili nenaglašen,
ako sadrži nenaglašen samoglasnik. U engleskom, moguće je ar-
tikulaciono razdvojiti primarno i sekundarno naglašene samogla-
snike od onih nenaglašenih, mada u rečima s više od jednog sloga
234

mesto naglaska nije fiksno pa stoga ni predvidljivo. S druge strane,

u srpskom jeziku isti osnovni samoglasnički elementi modifiko-
vani su elementima intenziteta (naglašen / nenaglašen), kvantiteta
(dug / kratak) i tonaliteta (uzlazni / silazni / neutralni), takođe s
delimičino nepredvidljivim mestom naglaska. Iako se svi glasovi
dvaju jezika više ili manje razlikuju prema načinu izgovora, pri
utvrđivanju većine srpskih približnih glasova polazi se od akustič-
kog utiska, odnosno od relativne međusobne sličnosti posmatranih
glasova, kako samoglasnika tako i suglasnika. U slučajevima kada
takve sličnosti nema, izbor je uslovljen odranije postojećim, tradi-
cionalnim principima, koji će biti dopunski obrazloženi.
Slede tri tabelarna pregleda u kojima se odvojeno obrađuju
primarno i sekundarno naglašeni samoglasnici, nenaglašeni sa-
moglasnici i suglasnici engleskog jezika. U posebnim stupcima
uporedo se daju tri vrste podataka, i to: (1) transkribovani engle-
ski glas, (2) tipični primeri imena koja sadrže taj engleski glas
predstavljen tim slovom ili kombinacijom slova, i (3) srpski glas
ili kombinacija glasova koja najpribližnije odgovara datom en-
gleskom glasu u određenoj poziciji. Da bi se mogli razlikovati od
slova u pravopisu, svi simboli za glasove nalaze se u kosim zagra-
dama. Za engleski jezik upotrebljena je ponešto uprošćena verzija
fonoloških simbola predloženih od strane Međunarodnog fonet-
skog udruženja (eng. International Phonetic Association; IPA). Za
srpski jezik odabrana su uobičajena mala slova, dok velika slova
označavaju dužinu samoglasnika.
18.4. Prenošenje engleskih naglašenih samoglasnika
Postojanje izvesnih akustičkih sličnosti između (primarno i

sekundarno) naglašenih samoglasnika dvaju jezika pruža osnovu
da se srpski približni glasovi za većinu njih utvrde prema akustič-
kom utisku. U celini uzev,
• engleskim kratkim i dugim monoftonzima odgovaraju
srpski naglašeni kratki i dugi samoglasnici, pretežno sa
silaznim tonalitetom;
235

• engleskim diftonzima, u nedostatku diftonga kod nas, od-

govaraju spojevi srpskih naglašenih kratkih samoglasnika
(u jednosložnim imenima imaju tendenciju duženja), pre-
težno sa silaznim tonalitetom, i elemenata /j/ i /u/;
• engleski latentni suglasnički element /r/, u sklopu nekih
monoftonga i diftonga, izjednačivši se s američkim nači-
nom izgovora, uvek se prenosi srpskim suglasnikom /r/;
• ostale kombinacije engleskih glasova smatraju se nizovi-
ma monoftonga ili diftonga.
NAGLAŠENI SAMOGLASNICI
engleski tipični primeri pisanja srpski
Tim, Miller, Dylan, Barry, Murray, Harvey,
/i/ /i/
Swayze, Bridges, Jeffries, Babbage, Etherege
/i:/ Gene, Cleese, Weaver, Fielding, Sheila /I/
/i /
r
Lear, Greer, Gere, Pierce, Deirdre /ir/
/e/ Ken, Betty, Pleasence /e/
Blake, Mailer, Clay, Mae; /ej/;
/ei/
Le Carré, Olivier /E/1
/er/ Fairley, Waring, Clare /er/
Kershaw, Burns, Firth, Byrd, Searle; Wordsworth, /er/;
/ə:r/
Galsworthy /or/2
/æ/ Chaplin, Daniel, Addison, Harry /a/3
/a/ Buck, Russell, Somerset, Young /a/
Francis, Grant, McGrath; /A/;
/a:/
Palmer /al/4
/a:r/ Garland, Elgar, Clerk /ar/
/ai/ Mike, Byron, Dwight /aj/
/au/ Pound, Brown, Howe /au/
/o/ Bob, Tommy, Watson, Gough, Lawrence /o/
/o:/ Paul, Shaw, Walter, Maugham, Broughton /O/
/o: / r
Ford, Warner, Rourke /or/
236

/oi/ Moira, Joyce /oj/

Stone, Coe, Oates, Bowen, Marlowe; /ou/;
/ou/
Fiona, Boulton, Beaumont /O/5
/u/ Wood, Fuller /u/
/u:/ Hoover, Lucas, Brewster, Dougal, Cruise /U/
/ju:/ Hume, Dewey, Eugene /jU/
/u /
r
Moore, McClure /ur/
NAPOMENE:
Ovaj glas uvek bi trebalo prenositi spojem /ej/, izuzev ako je reč o
1
nekom stranom glasu adaptiranom u engleskom i predstavljenom slovom e,

kada bi ga, prema slovu, trebalo prenositi kao /E/. Raniji postupak po kojem
se u svim slučajevima prenosio kao /E/ ili /e/, bilo pod nekadašnjim uticajem
adaptacije u nemačkom jeziku, bilo pogrešnim tumačenjem da se svako slovo
a prenosi kao /e/, danas se oseća zastarelim.
2
Bez akustički sličnog glasa kod nas, tradicionalno se prenosi kao /er/,
pod uticajem njegove nekadašnje adaptacije u nemačkom jeziku. Izuzetak su
slučajevi gde je predstavljen kombinacijom slova (w+)or, kada bi ga, prema
slovima, trebalo prenositi kao /or/, da bi se izbeglo izobličavanje imena.
3
Bez akustički sličnog glasa kod nas, redovno se prenosi na dva nači-
na: ponekad kao /a/, relativno bliže britanskom izgovoru, ali verovatnije prema
slovu koje ga uvek predstavlja, a ponekad kao /e/, relativno bliže američkom
izgovoru, ali i prema pogrešnom tumačenju da se svako slovo a prenosi kao
/e/. Pošto za ovakvu dvojnost nema opravdanja, pogodnijim se čini da se ovaj
glas uvek prenosi kao /a/, iz nekoliko razloga: oblici sa /a/ su stariji i brojniji
u našem jeziku, čime se smanjuje broj ukorenjenih izuzetaka; ujednačuje se
oblik srodnih imena s većinom ostalih evropskih jezika, poput Adam, Agnes,
Albert, Daniel; u obrnutom smeru, u engleskom jeziku glas /a/ iz ostalih jezi-
ka adaptira se mahom kao /æ/.
4
Ovaj glas uvek bi trebalo prenositi kao /A/, bez obzira što u američ-
kom izgovoru u pojedinim pozicijama ima kvalitet glasa /æ/ (videti prethodnu
napomenu). Izuzetak su slučajevi gde je predstavljen kombinacijom slova al,
kada se, prema slovima, tradicionalno prenosi kao /al/.
237

Ovaj glas uvek bi trebalo prenositi spojem /ou/, izuzev u višesložnim

5
imenima gde je predstavljen najčešće slovom o, kada bi ga trebalo prenositi,

prema slovu, kao /O/, da bi se izbeglo izobličavanje imena. Raniji postupak po
kojem se u svim slučajevima prenosio kao /O/ ili /o/, bilo pod nekadašnjim uti-
cajem adaptacije u nemačkom jeziku, bilo pogrešnim tumačenjem da se svako
slovo o prenosi kao /o/, danas se oseća zastarelim.
18.5. Prenošenje engleskih nenaglašenih samoglasnika
Gotovo nikakve akustičke sličnosti između nenaglašenih sa-

moglasnika dvaju jezika objašnjavaju nemogućnost da se srpski
približni glasovi utvrde prema akustičkom utisku. Međutim, uvid
u nastanak tih engleskih glasova ponudiće osnovu za jedno drukči-
je rešenje. Naime, postojanje nenaglašenih samoglasnika u engle-
skom jeziku posledica je slabljenja svih naglašenih samoglasnika u
nenaglašenom slogu, iz čega proizlazi da su oni, istorijski gledano,
više‑manje podjednako povezani sa svim naglašenim samoglasni-
cima. Ta povezanost danas se očituje različitim kombinacijama slo-
va kojima su nenaglašeni samoglasnici predstavljeni. Stoga,
• engleskim nenaglašenim samoglasnicima odgovaraju
srpski nenaglašeni kratki samoglasnici, s neutralnim to-
nalitetom, koji se mogu adekvatno utvrditi jedino prema
relevantnom slovu.
NENAGLAŠENI SAMOGLASNICI
Elaine, Carpenter, Derek, Durrell, Burgess,
Fawcett, Chamberlain, Madeleine; /e/1
Bradbury
Astaire, Vanessa, Montague, Pamela, McDonald/
/ə/ MacDonald, William, Sullivan, Wyatt, Badham, /a/2
Goodman, Cartland
Tobias, Christopher, Keaton, Mason,
/o/
Gainsborough, Edgecombe, Chisholm
Angus, Edmund, Ferguson, Gallup, Aldous /u/
238

Virginia, Hampshire /ir/

Emerson, Hester, Collier, Dacre, McGuire /er/
/ə /
r
Richard, Hayward, McKellar /ar/
Pickford, Major, Taylor, Barbour /or/
Turturro, Arthur, Wilbur /ur/
/I/ Hamilton, Edison, Colin /i/
NAPOMENE:
U slučajevima gde je predstavljen slovom e, ovaj glas se ponekad

1
neopravdano prenosi i kao /i/, prema akustičkom utisku, pošto se u pojedinim

imenima izvorni izgovor zaista približava tom glasu. Element ‑bury tradicio-
nalno se prenosi kao /beri/, verovatno analogijom prema prenošenju naglaše-
nog engleskog /ə:r/.
2
U slučajevima gde je predstavljen slovom a, ovaj glas se neopravda-
no prenosi i kao /e/, naročito u elementima Mc‑/Mac‑, ‑am, ‑an, ‑att, ‑ham,
‑man, ‑land, delom pod nekadašnjim uticajem adaptacije prema akustičkom
utisku u nemačkom jeziku, a delom i zbog pogrešnog tumačenja da se svako
slovo a prenosi kao /e/.
18.6. Prenošenje engleskih suglasnika

Postojanje izvesnih akustičkih sličnosti između suglasnika
dvaju jezika pruža osnovu da se srpski približni glasovi, uz neko-
liko izuzetaka, za većinu njih utvrde prema akustičkom utisku. U
celini uzev,
• engleskim zvučnim suglasnicima odgovaraju srpski zvuč-
ni suglasnici;
• engleskim bezvučnim suglasnicima odgovaraju srpski
bezvučni suglasnici.
SUGLASNICI
/p/ Pete, Tippett /p/
/b/ Bill, Gibbon /b/
239

/t/ Tom, Hutton /t/

/d/ Dick, Teddy /d/
Ken, Cole, Rebecca, McCoy, Hackman, Chris,
/k/ /k/
Quinn, Alex
/g/ Gibb, Peggy /g/
/t ʃ / Charles, Fletcher /č/
/dʒ/ John, Roger, George, Coolidge /dž/
/f/ Fred, Griffith, Philip, Gough /f/
/v/ Vic, Stephen /v/
/T/ Thatcher, Dorothy, Smith /t/1
/D/ Carruthers, Galsworthy, Rutherford /d/2
/s/ Sue, Ross, Keats, Tracy, Priscilla, Alex /s/
Zoe, Dizzy, Boswell, Bridges, Matthews; /z/;
/z/
Evans, Hobbes, James, Galsworthy, Kingsley /s/3
/S/ Shelley, Patricia, Charlotte /š/
/Z/ Roget /ž/
/h/ Hardy, Docherty, Callaghan /h/
/m/ Mary, Plummer /m/
/n/ Nick, Lennon /n/
Fleming, Cunningham; /ng/;
/Î/
Pinkerton /n/4
/l/ Locke, Dillon /l/
/r/ Ron, Harry /r/
/j/ York, Sawyer /j/
/w/ West, Asquith, McGuire /v/5
/ts/ Fitzgerald, Krantz, Shulz /c/6
NAPOMENE:
Bez akustički sličnog glasa kod nas, uvek predstavljen kombinacijom

1
slova th, ovaj glas se tradicionalno prenosi kao /t/, verovatno pod uticajem fran-
cuskog i nemačkog jezika u kojima se ova kombinacija slova tako izgovara.
2
Bez akustički sličnog glasa kod nas, takođe uvek predstavljen kombi-
nacijom slova th, ovaj glas je zvučni parnjak prethodnog glasa, pa bi ga stoga,
analogno, uvek trebalo prenositi kao /d/, a ne kao /t/.
3
Iza samoglasnika na kraju i unutar reči, predstavljen slovom s, ovaj
glas ima punu zvučnost pa bi ga uvek trebalo prenositi kao /z/, a ne prema
240

slovu kao /s/. Izuzetak čine položaji iza suglasnika na kraju reči, usled obezvu-
čavanja u izvornom izgovoru, te, analogno, položaji iza suglasnika unutar reči,
kada se prenosi kao /s/.
4
Bez akustički sličnog glasa kod nas, većinom predstavljen kombina-
cijom slova ng, ovaj glas se tradicionalno prenosi, prema slovima, kao /ng/.
Izuzetak su slučajevi gde iza slova n sledi k, kada se prenosi kao /n/.
5
Bez akustički sličnog glasa kod nas, većinom predstavljen slovom
w, ovaj glas se tradicionalno prenosi kao /v/, pod uticajem nemačkog jezika u
kojem se ovo slovo tako izgovara.
6
Iako su ovo uvek dva odvojena glasa, oni čine celinu kada su pred-
stavljeni kombinacijama slova tz ili z, često poreklom iz drugih jezika, pa bi ih
trebalo prenositi kao /c/, za razliku od slučajeva kada su predstavljeni kombi-
nacijom slova ts, kada bi ih trebalo prenositi kao /ts/.
18.7. Transkripcija imena iz drugih jezika u engleskom
Imigracija stanovništva iz brojnih evropskih, azijskih i afrič-

kih zemalja u anglofone krajeve sveta, u ranijoj prošlosti u Veliku
Britaniju, a u novijoj u Sjedinjene Države, Kanadu, Australiju i na
Novi Zeland, vremenom je dovela do nastanka jedne interesantne
pojave: uz uobičajena engleska imena počela su se javljati prezi-
mena iz zavičajnih jezika tih doseljenika, kao što su (Leonard)
Bernstein, (Robert) Duvall, (Lee) Iacocca. Takva prezimena
poprimila su engleski izgovor i postala punopravni članovi engle-
skog jezika, te bi ih kao takve trebalo i transkribovati. Nema stoga
opravdanja da se pomenuta prezimena kod nas adaptiraju prema
prvobitnom nemačkom, francuskom i italijanskom izgovoru, kao
Bernštajn, Dival, Jakoka, izvedenom na osnovu pisanog oblika,
nego kao Bernstajn ili Bernstin, Duval, Ajakoka, jer se ne radi o
nemačkim, francuskim i italijanskim prezimenima, već o prezi-
menima iz engleskog jezika koja su stranog – nemačkog, francu-
skog i italijanskog – porekla. Što je još važnije, izvorni izgovorni
oblik velike većine ovakvih imena obično i nije poznat, pa izgo-
vorni oblik u engleskom jeziku ostaje kao jedino prihvatljivo i
neizbežno polazište.
241

18.8. Adaptacija ženskih imena
Sva ženska imena iz engleskog jezika koja se u izgovoru za-

vršavaju na jedan od suglasnika ili samoglasnika, poput Abigail,
Doreen, Florence, Cynthia, Judy, Sue, prenose se na opisani na-
čin, kao i ostala imena. Međutim, trebalo bi izbegavati zastareli
postupak po kome se imena koja u sličnom obliku postoje i kod
nas, poput Charlotte, Elizabeth, Margaret, Susan, adaptiraju
uz dodavanje sufiksa ‑a, pod uticajem domaćih oblika. Izuzetak
bi, pored ukorenjenih oblika, predstavljala imena s paralelnim ob-
licima na ‑a i ‑e u izvornom pisanju, poput parova Daniella / Da-
nielle ili Louisa / Louise, koja bi se, uprkos različitom izvornom
izgovoru, mogla adaptirati istovetno, uz dodavanje sufiksa ‑a, kao
Danijela i Luiza, pošto je taj oblik bolje uklopljen u srpski jezik.
18.9. Adaptacija inicijala
Kao posebna vrsta skraćenica, inicijal predstavlja početno

slovo imena ili prezimena, jednog ili više njih, koje se u engle-
skom jeziku koristi kao punovažni element pri imenovanju ljudi,
pri obraćanju njima i pri upućivanju na njih, i koje je moguće
pisati ili sa tačkom (npr. H. G. Wells) ili, nešto ređe, bez nje
(npr. H G Wells). U konkretnom imenskom nizu, tj. spoju imena
i prezimena koji se vezuje za određenu ličnost, inicijal se može
nalaziti u dve pozicije – središnjoj i početnoj, i to:
(1) najmanje jedan inicijal javlja se između imena i prezime-

na, zauzimajući središnju poziciju, npr. John F. Kennedy
ili Cecil B. De Mille;
(2) najmanje jedan inicijal javlja se ispred imena s prezime-
nom, zauzimajući početnu poziciju, npr. F. Scott Fitzge-
rald ili F. Murray Abraham;
(3) najmanje dva inicijala javljaju se ispred prezimena, tako-
đe zauzimajući početnu poziciju, npr. T. S. Eliot ili J. R.
R. Tolkien.
242

Prilikom adaptacije, inicijale tipa (1) i (2) moguće je izo-

staviti, budući da se time bitnije ne narušava individualnost i in-
formativnost imenskog niza, koje obezbeđuje postojanje i ime-
na i prezimena, npr. John F. Kennedy kao Džon Kenedi, ili F.
Scott Fitzgerald kao Skot Ficdžerald. Međutim, u imenskom
nizu s inicijalima tipa (3) postoji samo prezime, dok inicijal ima
funkciju imena, koje se mora preneti na jedan od dva raspoloživa
načina. Prema prvom, srpskom jeziku saobraženijem i stoga pre-
poručljivijem, načinu, takvi inicijali prenose se u svojim punim
izvornim oblicima, npr. T. S. Eliot > Thomas Stearns Eliot kao
Tomas Sterns Eliot, ili J. R. R. Tolkien > John Ronald Reuel
Tolkien kao Džon Ronald Ruel Tolkin. Pronalaženje punih oblika
ne bi trebalo da predstavlja krupniji problem ako se imaju na umu
štampane i elektronske enciklopedije i biografije, te brojne pretra-
žive baze podataka na internetu. Pa ipak, ukoliko je željene oblike
nemoguće pronaći, ili se oni možda smatraju irelevantnim, preo-
staje drugi način, po kome se ovi inicijali ponašaju kao polulek-
sikalizovani akronimi, čiji izgovor sledi engleske vrednosti slova,
dok pisanje podrazumeva transkripciju tog slogovnog izgovora,
npr. J. R. Ewing kao Džej-Ar Juing, Džej-Ar Juinga, ... (Džej-Ar
Juingov) (više o tome videti u Poglavlju 17 i Tabeli 2); no, ukoli-
ko se ovakvo „ime” upotrebljava samostalno, ono je promenljivo,
ali kao celina: Džej-Ar, Džej-Ara, ... (Džej-Arov).
18.10. Pravopisne specifičnosti
Shodno pravilima Pravopisa, pojedine grupe imena podležu

još i sledećim posebnim zahtevima:
• Između slova i‑a, i‑e, i‑u unosi se slovo j, npr. William
kao Vilijam, Collier kao Kolijer, Julius kao Džulijus.
• Ozvučavanje i obezvučavanje suglasnika, iako može po-
stojati u izgovoru, ne prikazuje se, npr. Ashby kao Ešbi,
Updike kao Apdajk (ozvučavanje), Redford kao Redford,
Carrington kao Karington (obezvučavanje).
243

• Nizovi slova nj i lj, koji predstavljaju nizove glasova /n‑j/

i /l‑j/, za razliku od glasova /nj/ i /lj/, u ćirilici se pišu slo-
vima нј i лј, npr. Bunyan kao Банјан, Malyon kao Малјон,
uz izuzetak pisanja odranije ukorenjenog glasa /nj/ na po-
četku imena, npr. Newman kao Њуман, New Hampshire
kao Њу Хемпшир.
• Prezimena s elementima Fitz‑ i Mc‑/Mac‑ pišu se bez
razmaka i dvojnog velikog slova, iako možda postoje u
izvornom pisanju, jer takvi spojevi predstavljaju jednu
celinu, npr. Fitzgerald, FitzGerald kao Ficdžerald, Mc-
Gregor, MacGregor, Macgregor kao Makgregor.
• Prezimena s elementima de, du, le, la, van i drugima (npr.
De Palma, Du Maurier, Le Carré, La Guardia, Van Bu-
ren) pišu se malim početnim slovom kad im prethodi ime,
a velikim kad se upotrebljava samo prezime, npr. De Pal-
ma kao De Palma prema Brian De Palma kao Brajan de
Palma.
• Transkribovana višečlana geografska imena (osim imena
ulica, trgova i drugih delova grada) pišu se velikim počet-
nim slovom kod svih članova, npr. Fort Lauderdale kao
Fort Loderdejl, Salt Lake City kao Solt Lejk Siti, Loch
Ness kao Loh Nes.
• Ostala višečlana imena pišu se velikim početnim slovom
samo kod prvog člana, npr. State Department kao Stejt
department, Daily Telegraph kao Dejli telegraf, Times
Square kao Tajms skver.
18.11. Ne piši kako hoćeš, ne čitaj kako ti odgovara!
Dosledna podrška od strane obrazovnih ustanova, izdavač-

kih kuća i, nadasve, sredstava masovne komunikacije, pomenuta
u Poglavlju 17, pored istrajavanja na sistematskoj upotrebi stan-
dardizovanih transkripcija iz svih jezika, uključujući i engleski
kao najrasprostranjeniji, trebalo bi da navikne učenike, studente,
čitaoce, gledaoce i slušaoce da znatno više brinu o jeziku, dobroj
244

upotrebi jezika i međujezičkim kontaktima, a posebno o poznava-

nju i poštovanju jezičke norme.
Od prvorazrednog je značaja da se shvati da u publikacijama
trajnog kulturnog karaktera – naročito u enciklopedijama, bio-
grafskim rečnicima, atlasima, te školskim i univerzitetskim udž-
benicima – transkripcija svih stranih imena, a ne samo onih iz
engleskog jezika, ne može zavisiti od volje autora, prevodioca,
priređivača ili urednika. Još je manje dopustivo, recimo, da se
ime istog naučnika, književnika, glumca ili bilo koje druge lično-
sti u dve različite naše enciklopedije unosi na dva različita načina,
pa tako, na primer, britanski književnik Graham Greene u jednoj
nastupa kao Gream Grin, a u drugoj kao Grejem Grin. Takvih
zbunjujućih protivrečnosti, i kod ličnih i kod geografskih imena,
ima i suviše.
Prećutno načelo ‘Piši kako hoćeš, čitaj kako ti odgovara!’,
koje i dalje snažno odslikava našu svakodnevnu praksu vezanu za
transkripciju imena iz engleskog jezika, zajedničkim zalaganjem
i trudom svih onih koji utiču, ili mogu da utiču, na formiranje
jezičkih navika javnosti, mora prerasti u ‘Čitam jer znam, pišem
jer su me naučili!’.
245

19. Ka savremenom englesko-srpskom / srpsko-

-engleskom opštem rečniku
Leksikografija je konzervativna disciplina, u kojoj se pro-

mene, kako na planu teorije tako i na planu prakse, događaju re-
lativno sporo i teško. Ovde će ukratko biti izložene najvažnije
tendencije koje čine osnovne principe savremene leksikografije
i koje otuda u velikoj meri mogu doprineti poboljšanju procesa
pripreme i izrade budućih dvojezičnih opštih (i ne samo opštih)
rečnika kod nas. (Principe tradicionalne i savremene, jednojezič-
ne i dvojezične leksikografije izlažu i obrazlažu Al-Kasimi 1977;
Atkins 1996; Béjoint 2000; Cowie 1990; Jackson 2002; Sterken-
burg 2003; Zgusta 1971.) Ti osnovni principi bili bi sledeći:
(1) Naučna zasnovanost: najnovija teorijska, metodološka i

primenjena dostignuća leksikologije i metaleksikografije,
kontrastivne lingvistike i korpusne lingvistike, čiju zajed-
ničku orijentaciju predstavlja pragmatizacija, oličena u
kontekstualizaciji jezika, jezičkih pojava i njihovog opisa.
(2) Funkcijska profilisanost rečnika:
• pasivna/receptivna funkcija, usredsređena na razume-
vanje napisanih i izgovorenih tekstova L1, te prevođe-
nje s L1;
• aktivna/produktivna funkcija, usredsređena na prevo-
đenje na L2, te izražavanje na L2 u pisanoj i govorenoj
formi;
• tendencija objedinjavanja pasivne i aktivne funkcije u
jednom istom rečniku.
(3) Okrenutost prema korisnicima i njihovim potrebama:
246

• celovitost, valjanost i pouzdanost ponuđenih podata-

ka, u zavisnosti od vrste, namene i funkcije rečnika;
• uključivanje ne samo jezičkih informacija o oblicima,
funkcijama, značenju i upotrebi reči i izraza, nego i
enciklopedijskih informacija o kulturi i pojmovnom
sistemu vezanom i za L1 i za L2.
(4) Predusretljivost prema korisnicima:
• detaljno uputstvo s objašnjenjima primenjenih postu-
paka u leksikografskoj obradi i prezentaciji;
• lako korišćenje rečnika uz brzo pronalaženje traženih
podataka;
• pregledna prezentacija (uz napuštanje prakse da se
jedna odrednica obrađuje u sklopu jednog neprekinu-
tog paragrafa);
• efektan slog i tipografija (različiti tipovi i oblici slova,
uz korišćenje boje);
• upotreba skraćenica i simbola svedena na minimum.
(5) Učenje, negovanje, popularisanje i praćenje efikasnosti
upotrebe rečnika.
U svetlu upravo iznesenih osnovnih principa, biće razmo-

treni nekoliki relevantni aspekti savremenog dvojezičnog opšteg
rečnika. Specifično, vrsta koja se ovde predlaže jeste opšti jed-
notomni dvosmerni englesko-srpski / srpsko-engleski rečnik, na-
menjen najširem krugu korisnika koji imaju različite komunika-
tivne potrebe i stepene znanja. Otuda ovaj rečnik treba da bude i
dvofunkcijski, što znači da svojim korisnicima na jednom mestu
ponudi ne samo pasivnu/receptivnu nego i (kod nas do sada skoro
potpuno zanemarenu) aktivnu/produktivnu funkciju – i za jedan i
za drugi polazni jezik. Opisi koji slede biće ilustrovani primerima
vezanim za englesko-srpski deo rečnika i, manjim delom, srpsko-
-engleski.
Pri izradi svakog rečnika, bilo jednojezičnog bilo dvojezič-
nog, na samom početku nalazi se određivanje njegove makro-
strukture i mikrostrukture, o čemu će biti govora u nastavku.
247

19.1. Makrostruktura: odabir i prezentacija odrednica

Makrostruktura opšteg rečnika jeste alfabetizovan skup svih
uključenih odrednica, kojima su obuhvaćene proste, izvedene,
složene i frazne reči (up. Prćić 1997), pri čemu neke izvedene,
složene i frazne reči mogu dobiti status pododrednice, naročito
ukoliko su formalno i/ili sadržinski podređene rečima sa statusom
odrednice. S obzirom na vrstu, namenu i ciljnu grupu njegovih
korisnika, makrostrukturu ovakvog rečnika treba da čini aktuelni,
savremeni, opšti leksički fond polaznog jezika (L1) – standardnog
i nestandardnog, napisanog i izgovorenog, s celokupne njegove
teritorije, svih tematskih žanrova, uključujući sleng, tabu, vulga-
rizme i ostale stilistički obeležene reči. Pri tome, stručni termini
ovde imaju mesto samo ukoliko se nalaze u upotrebi u opštem
jeziku ili su relevantni za opšti jezik, dok oni uskostručni spadaju
u odgovarajuće specijalizovane terminološke dvojezične rečnike.
Nadalje, za rečnik ove vrste i namene izuzetno korisno bilo bi
unošenje, najbolje u vidu dodataka, popisa značajnijih ličnih ime-
na i prezimena, te geografskih imena iz engleskog jezika, za koje
bi, uz izvorni izgovor, bila ponuđena i preporučena transkripcija
ili, možda, prevod.
Kada je reč o engleskom kao polaznom jeziku, odabir odred-
nica umnogome je olakšan činjenicom da postoji velik broj kva-
litetnih jednojezičnih rečnika, i britanskih i američkih, koji se
gotovo godišnje dopunjuju novim odrednicama i čija se makro-
struktura više-manje bez izmena može preuzeti u izradi englesko-
-srpskog rečnika (naravno, uz nužno regulisanje autorskih prava
izvornika). U tom smislu, treba pomenuti dva najnovija obimna
rečnika, koja zavređuju pažnju ne samo po svojoj aktuelnosti
nego i leksikografskoj inovativnosti: Oxford Dictionary of En-
glish (Soanes, Stevenson 2003) i Bloomsbury English Dictionary
(Rooney 2004). U kategoriji opštih pedagoških rečnika, koji su
manjeg obima i namenjeni učenicima i studentima engleskog kao
stranog jezika, kao mogući makrostrukturni izvor i/ili uzor tre-
ba istaći Cambridge Advanced Learner’s Dictionary (Woodford,
248

Jackson 2003) i Longman Dictionary of Contemporary English

(Summers 2003).
Međutim, u slučaju srpskog kao polaznog jezika situacija je
unekoliko drukčija. Naime, u ovom trenutku ne postoji savreme-
ni jednotomni rečnik srpskog jezika koji bi mogao poslužiti za
formiranje makrostrukture srpsko-engleskog rečnika, pa je zbog
toga neophodno sačekati pojavljivanje Matičinog jednotomnika.
Važno je ovde ukazati i na to da praksa po kojoj bi se do makro-
strukture srpsko-engleskog rečnika dolazilo prostim obrtanjem
desne strane nekog englesko-srpskog rečnika, odnosno mehanič-
kim pretvaranjem prevodnih ekvivalenata L2 u odrednice L1, krije
u sebi opasnost da se dobije iskrivljena slika stvarnosti, pošto bi
takva makrostruktura, zapravo, putem reči srpskog jezika odsli-
kavala pojmovni sistem engleskog jezika, izostavljajući iz reč-
nika nezaobilazne kulturološki specifične pojmove i pripadajuće
reči srpskog jezika.
Osim toga, da bi se u opštem rečniku što potpunije pred-
stavila aktuelna leksika, vezana za najnovije pojmove, pojave i
proizvode u današnjem društvu, nužno je u makrostrukturu se-
lektivno uključiti i neologizme, naročito one koji su potvrđeni
kao ustaljeni. Za engleski jezik odličan putokaz za ovo pruža The
Oxford Dictionary of New Words (Knowles, Elliott 1998), dok je
za srpski to Rečnik novih reči (Klajn 1992).
Što se tiče obima rečnika, broj uključenih odrednica sva-
kako je stalno podložan raspravi i kritikama, ali, opet imajući u
vidu korisnike i nameravanu široku upotrebljivost rečnika, čini se
da bi razuman raspon bio između 50.000 i 100.000 odrednica (s
pododrednicama) u englesko-srpskom delu i isto toliko u srpsko-
-engleskom delu, koje bi bile utvrđene na osnovu frekventnosti i
relevantnosti u savremenoj komunikaciji.
249

19.2. Mikrostruktura: tipologija, organizacija i

prezentacija podataka
Mikrostruktura opšteg rečnika jeste uređen skup podata-

ka o odrednicama/rečima u sklopu njegove makrostrukture,
koji se daju u okviru rečničkog članka. Uzimajući i ovde u ob-
zir odabranu vrstu i namenu, te ciljnu grupu njegovih korisnika,
mikrostruktura ovakvog rečnika treba da ponudi celovit i iscr-
pan spektar podataka koji se tiču ortografije, fonologije, mor-
fosintakse, semantike/pragmatike i stilistike uključenih odred-
nica. Taj skup podataka i kvalitativno i kvantitativno treba da
odrazi, parafrazirajući jedno opažanje Ch. Fillmorea, ono zna-
nje koje je potrebno da bi se razumeli ljudi kada upotrebljava-
ju datu reč (pasivna funkcija), kao i da bi se određena reč mo-
gla adekvatno upotrebiti u govoru i pisanju (aktivna funkcija).
Ovde predložena teorijsko-metodološka koncepcija i prak-
tična rešenja čine prilagođenu i dopunjenu kompilaciju mate-
rijala ponuđenog u sledećim izvorima: Roberts 1992; Atkins
1996; Dubois-Charlier 1997, u rečniku The Oxford-Hachette
French Dictionary: French-English / English-French (Corréard,
Grundy 1994), koji predstavlja uzor za sve buduće savremene
dvojezične, dvosmerne i dvofunkcijske rečnike, te u četiri već
spomenuta rečnika – Oxford Dictionary of English (Soanes, Ste-
venson 2003), Bloomsbury English Dictionary (Rooney 2004),
Cambridge Advanced Learner’s Dictionary (Woodford, Jackson
2003) i Longman Dictionary of Contemporary English (Summers
2003). Tipovi, organizacija i prezentacija konkretnih podataka
biće detaljnije razmotreni na primeru članka za odrednicu esca-
pe, u funkciji glagola, koja je prikazana na Ilustraciji 1. (Da bi
se razlikovali od teksta na engleskom, delovi članka na srpskom
jeziku ovde su podvučeni isprekidano, dok bi u samom rečniku
oni bili otisnuti ili drugim slogom ili, još bolje, drugom bojom.)
250

(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7)
escape /I'skeIp/ verb

1. }break free| [I] <break free from captivity or confinement> pobeći,
(zastarelo) uteći: They were caught trying to escape. Uhvaćeni su dok su
pokušavali da pobegnu. | Two burglars have just escaped from prison.
Dva provalnika su upravo pobegla iz zatvora.
2. }get away from| [T] <get away from someone or something dangerous>
pobeći = umaći: He eventually managed to escape the police. Na kraju
je uspeo da pobegne od policije. = Na kraju je uspeo da umakne policiji.
3. }avoid| <succeed in avoiding a dangerous or unpleasant situation>
[I] izvući se: She escaped with minor injuries. Izvukla se s manjim
ozledama. | Both drivers escaped unhurt. Oba vozača su se izvukla
nepovređena. = Oba vozača su se izvukla bez povreda. • spasti se
(uz veliki napor): Only four people managed to escape before the roof
collapsed. Samo je četvoro ljudi uspelo da se spase pre nego što se krov
srušio. | She escaped from the burning car. Spasla se iz automobila u
plamenu. | The dog escaped through the back window of the bus. Pas
se spasao kroz zadnji prozor autobusa. • [T] izbeći: She was lucky to
escape punishment. Imala je sreće da izbegne kaznu. | The back seat
passengers narrowly escaped death. Putnici na zadnjem sedištu za
dlaku su izbegli smrt.
4. }(name, date)| [T] <cannot remember> ne moći se setiti: I’ve met him
before, but his name escapes me. Sreo sam ga ranije, ali ne mogu da se
setim njegovog imena.
5. }(notice, attention)| [T] <not see, realize or understand> promaći: It
may have escaped your notice, but this is not a hotel. Možda je promaklo
vašoj pažnji, ali ovo nije hotel.
6. }(gas, liquid)| [I] <come out from a container, especially through a
hole or crack> (gas) izlaziti: Gas was escaping. Gas je izlazio. • (tečnost)
isticati = izlivati se: Oil was escaping into the sea. Nafta je isticala u
more. = Nafta se izlivala u more.
7. }(word, sound)| [T, I] <come out from someone’s mouth or lips
unintentionally> omaknuti se / omaći se = oteti se: A sigh escaped her
lips. Uzdah joj se omakao s usana. = Uzdah joj se oteo s usana.
Ilustracija 1: odrednica escapev – podaci u savremenom dvojezičnom rečniku
251

Brojke na Ilustraciji odnose se na sledeće komponente mi-

krostrukture rečnika:
(1) Pravopisni oblik odrednice, koji treba da uključi i eventu-

alne varijante, a naročito one vezane za britansku i ame-
ričku upotrebu.
(2) Izgovor odrednice, koji treba da odrazi i britanski i ame-
rički standard (videti Ilustraciju 2, odrednicu conductor),
i da bude predstavljen standardnim simbolima Međuna-
rodnog fonetskog udruženja (eng. International Phonetic
Association; IPA); u srpsko-engleskom delu, na ovom
mestu bi se nalazila standardno akcentovana odrednica.
(3) Morfosintaksa odrednice, koja treba da ukaže na vrstu
reči, na oblike morfološki nepravilnih odrednica (imeni-
ca, glagola, prideva i priloga), kao i na morfosintaktičku
podvrstu date vrste reči, s naglaskom na sledećem:
• za imenice: [C], od eng. countable – brojiv, te [U],
od eng. uncountable – nebrojiv (videti Ilustraciju 2,
odrednice conductor, dentist, cyberspace, tam-o’-
-shanter);
• za glagole: [T], od eng. transitive – prelazan, te [I],
od eng. intransitive – neprelazan (videti Ilustraciju 1);
• za prideve: [A], od eng. attributive – atributski, te [P],
od eng. predicative – predikatski.
(4) Indikator smisla, koji treba da razdvoji, istakne i kontekstu-
alizuje sva pojedinačna značenja polisemnih odrednica i na
taj način olakša i ubrza njihovo pronalaženje u okviru rečnič-
kog članka. U zavisnosti od dominantnog svojstva konkret-
nog značenja, koje iziskuje i način njegovog najefikasnijeg
isticanja, moguće je razlikovati tri vrste takvih indikatora:
• denotator, koji značenje ističe putem skupa ključnih
reči iz definicije ili opštijeg sinonima (videti Ilustraci-
ju 1, značenja 1, 2 i 3);
• kolokator, koji značenje ističe putem tipičnih kolo-
kata s kojima se imenica, glagol ili pridev uobičajeno
javljaju (videti Ilustraciju 1, značenja 4, 5, 6 i 7);
252

• tematizator, koji značenje ističe putem oznake temat-

ske oblasti za koju je ono najkarakterističnije (videti
Ilustraciju 2, odrednicu conductor, značenja 1, 2 i 4).
(5) Definicija odrednice na L1, koja treba da pruži kratak, ali
celovit i lako razumljiv opis svakog od njenih deskriptivnih
značenja. Ispred definicije, po potrebi, može se javiti stili-
stička oznaka, koja ukazuje na asocijativno značenje odred-
nice, ističući njenu regionalnu, tematsku, interpersonalnu,
vremensku, vrednosnu ili drugu obeleženost, a shodno
tome i njenu situacionu primerenost (up. Prćić 1997; videti
Ilustraciju 2, odrednicu conductor, značenje 3).
(6) Prevodni ekvivalent, koji treba da pruži pouzdan prevod
svakog pojedinačnog značenja odrednice, težeći da posti-
gne stvarnu, funkcijsko-komunikativnu ekvivalentnost.
Pri tome, bitno je istaći sledeće:
• za svako pojedinačno značenje navodi se jedan ekvi-
valent (uključujući i korespondent), a najviše dva, kao
najprimereniji većini neobeleženih, uobičajenih kon-
teksta, pa se otuda može smatrati prototipskim ekvi-
valentom datog značenja;
• ostali ekvivalenti vezani su za specifične kontekste
kojima su uslovljeni;
• ekvivalenti mogu biti kolokaciono ograničeni (vide-
ti Ilustraciju 1, značenje 6, te Ilustraciju 2, odrednicu
kick);
• ekvivalenti mogu biti stilistički ograničeni i stoga
primereni različitim situacijama (videti Ilustraciju 1,
značenje 1, te Ilustraciju 2, odrednicu dentist);
• sinonimni ekvivalenti povezuju se znakom ‘=’.
(7) Primeri, koji treba da predstave ponašanje u kontekstu odred-
nice u datom značenju i njenog prevodnog ekvivalenta, po-
čev od tipičnih slobodnih spojeva u rečenici, klauzi ili sinta-
gmi, preko specifičnih gramatičkih i/ili leksičkih kolokacija
te strukturnih dopuna, koje su posebno tipografski istaknute
(videti Ilustraciju 1, značenja 1, 2 i 3), pa sve do idiomati-
zovanih upotreba. Budući da pretežno potpomažu aktivnu
253

funkciju rečnika, primere je najbolje birati i navoditi u skla-

du s frekventnošću i relevantnošću konkretne odrednice.
conductor /kǝn'dʌktǝr | kǝn'dʌktǝr/ noun [C]

1. }music| <...> (!) dirigent: ...
2. }transport| <...> kondukter (u autobusu, tramvaju,
trolejbusu): ...
3. }on train| (American) <...> pratilac (voza), kondukter:
... || ® guard
4. }physics| <...> (!) provodnik: ...
5. }on building| <...> (!) gromobran: ... || → lightning
conductor, ® lightning rod
dentist /.../ noun [C]

1. }treat teeth| <...> zubar = zubni lekar, (stručno)
stomatolog: ...
kick /.../ verb

1. }hit with foot| [T, I] <...> (čovek) šutnuti, udariti
nogom: She kicked me under the table. Šutnula me je pod
stolom. • (konj, krava) ritnuti, udariti nogom: The horse
kicked him. Konj ga je ritnuo.
cyberspace /.../ noun [U]
1. }computing| <the imaginary environment in which
electronic communication takes place> sajberspejs =
kiberspejs = kiber-prostor: ...
tam-o’-shanter /.../ noun [C]

1. }scottish cap|  <a Scottish round woollen or cloth cap,
with a small ball in the centre> škotska kapa = tamošanter
Ilustracija 2: ostale specifičnosti u savremenom dvojezičnom rečniku
Pored ovih komponenti, u sklopu rečničkog članka takođe se

očekuje adekvatna obrada i sledećih pojedinosti:
254

• označavanje lažnih parova između L1 i L2 (videti Ilustraci-

ju 2, odrednicu conductor, značenja 1, 4 i 5);
• označavanje kulturološki specifičnih reči u L1 (videti Ilu-
straciju 2, odrednicu tam-o’-shanter);
• unakrsno upućivanje na sinonimne i ostale značenjski ili
oblički srodne odrednice (videti Ilustraciju 2, odrednicu
conductor, značenja 3 i 5);
• predlog standardizovane adaptacije svih anglicizama – ili
na nivou forme, u vidu jedinstvenog pravopisnog oblika,
ili na nivou sadržine, u vidu jedinstvenog prevodnog ekvi-
valenta (videti Ilustraciju 2, odrednice cyberspace i tam-o’-
-shanter; više o tome videti u Poglavljima 10, 13, 14 i 17).
19.3. Principi utvrđivanja prevodnih ekvivalenata
Prevodni ekvivalenti u dvojezičnom rečniku mogu se pode-

liti, sledeći gledište L. Zguste (1984), na one neposredno unosi-
ve u tekst i one opisne. Ponešto pojednostavljeno, ključna uloga
prevodnog ekvivalenta jeste da odgovori na pitanje ‘Šta znači reč
X?’. Međutim, postavljeno na ovaj način, pitanje je neprecizno
i, u krajnju ruku, nedomišljeno, pošto se u stvarnosti ono jedino
može odnositi ili na ‘Šta sve može da znači i kako sve može da
se prevodi X?’ ili na ‘Šta znači i kako se prevodi X u konkretnom
kontekstu?’. Upravo u ova dva razrešenja krije se principijelna
razlika između dva globalna pristupa utvrđivanju prevodnih ekvi-
valenata – tradicionalnog i savremenog.
Tradicionalni pristup rukovodi se načelom ‘reč za reč’, pre-
ma kome bi reči X iz L1 (najčešće van konteksta) mogla da odgo-
vara reč Y iz L2. Težište se ovde nalazi na neposredno unosivim,
potencijalnim i približnim, ekvivalentima, od kojih neki mogu
biti i stvarni. Drugim rečima, navodi se svaka reč koja bi se mo-
gla javiti na datom mestu u rečenici, bez obzira na stepen seman-
tičko-pragmatičke i stilističke ekvivalentnosti. Otuda se može
ustvrditi da je tradicionalni pristup, po svojoj suštini, zasnovan na
semantičkom principu utvrđivanja prevodnih ekivalenata.
255

S druge strane, savremeni pristup, s uzorkom predstavljenim

na Ilustraciji 1, polazi od načela ‘sadržaj za sadržaj’, prema kome
je sadržaju reči X (proste, izvedene, složene ili frazne) iz L1, u
sprezi s drugom rečju iz datog opsega u datom kontekstu, seman-
tičko-pragmatički i stilistički najprimereniji sadržaj reči Y (proste,
izvedene, složene ili frazne) ili kompozitivni sadržaj sintagme Z
u L2, u sprezi s drugom rečju iz datog opsega (više o tome vide-
ti u Poglavljima 13 i 14). Ovde se težište nalazi na utvrđivanju
stvarnih (a ne potencijalnih), funkcijsko-komunikativnih ekviva-
lenata u rasponu konkretnih konteksta, pri čemu ti ekvivalenti,
u zavisnosti od sadržaja reči X, mogu biti ili neposredno unosi-
vi ili opisni ili njihova kombinacija, koju sačinjava neposredno
unosivi približni ekvivalent praćen opisom (u zagradi) razlika u
sadržaju između reči iz L1 i ekvivalenta u L2 (videti Ilustraciju 2,
odrednicu conductor, značenja 2 i 3). (O različitim aspektima
utvrđivanja prevodnih ekvivalenata raspravljaju Al-Kasimi 1977;
Duval 1990; Hartmann 1988; Kromann 1990; Krzeszowski 1990;
Newmark 1981, 1988; Schnorr 1986; Soelberg 1990; Sterkenburg
2003; Zgusta 1971, 1984.) Zbog toga, može se konstatovati da sa-
vremeni pristup sledi pragmatički princip utvrđivanja prevodnih
ekvivalenata. Ovo ujedno predstavlja i okosnicu pragmatizacije,
oličene u kontekstualizaciji jezika, pominjanu u sklopu osnovnih
principa savremene leksikografije.
Sam postupak utvrđivanja prevodnih ekvivalenata može biti
oslonjen na analizu onih koji su ponuđeni u postojećim dvoje-
zičnim rečnicima, englesko-srpskim i srpsko-engleskim, ali uz
detaljnu i brižljivu proveru u jednojezičnim rečnicima engle-
skog i srpskog jezika, te nužne ispravke i dopune. No, daleko
superiorniji i višestruko pouzdaniji postupak pružaju dostignuća
korpusne lingvistike, kroz analizu paralelnog englesko-srpskog i
srpsko-engleskog elektronskog korpusa prevedenih tekstova, iz
koga se relativno lako mogu izvesti stvarni, funkcijsko-komuni-
kativni ekvivalenti u rasponu konkretnih konteksta. (Postupke i
iskustva vezana za formiranje i analizu paralelnih korpusa iznose
Hartmann 1994; Roberts i Montgomery 1996; Tognini-Bonelli
1996, a različite aspekte korpusne lingvistike razmatraju Biber,
256

Conrad, Reppen 1998; Kennedy 1998.) Međutim, ovaj postupak

utvrđivanja prevodnih ekvivalenata moraće da pričeka još neko
vreme, dok ne bude formiran takav paralelni korpus koji bi omo-
gućio objektivan uvid u sintagmatiku i paradigmatiku engleskog
i srpskog jezika.
Predložena koncepcija makrostrukture i mikrostrukture bu-
dućeg englesko-srpskog / srpsko-engleskog opšteg rečnika ute-
meljena je na najnovijim dostignućima najsavremenije dvojezič-
ne korpusne leksikografije i predstavlja hibridni rečnik, kojim se
briše oštra granica ne samo između pasivnih i aktivnih rečnika,
nego i onih jednojezičnih i dvojezičnih. U odnosu na trenutno ras-
položive englesko-srpske i srpsko-engleske rečnike, koji bez izu-
zetka slede semantički princip pri utvrđivanju prevodnih ekviva-
lenata i pokrivaju samo pasivnu funkciju, uskraćujući tako svojim
korisnicima bitne i preko potrebne precizne informacije, nije teš-
ko uočiti krupne prednosti rečnika zasnovanog na pragmatičkom
principu, po kome se prevodni ekvivalenti pojedinačnih značenja
određuju prema upotrebi u rečeničnom (jezičkom) i situacionom
(vanjezičkom) kontekstu. Odnos ova dva pristupa, semantičkog
i pragmatičkog, uporediv je s odnosnom između skice i slike: na
prvoj, vidljive su samo grube konture – na drugoj, vidljive su
konture, ali obogaćene brojnim, važnim i živopisnim, detaljima.
19.4. Izazovi koje nude novi medijumi

Današnje vreme nužno uključuje i sveprisutnu, ali isto tako i
nezaobilaznu, kompjutersku tehnologiju, bez koje bavljenje lek-
sikografijom koje se zastupa u ovom prilogu ne bi bilo ni izvod-
ljivo. Ovde se u prvom redu misli na već pomenutu korpusnu
lingvistiku, čiji doprinos autentičnosti istraživanja jezičkih poja-
va i objektivizaciji njihovog opisa predstavlja možda najkrupnije
dostignuće lingvistike kraja 20. i početka 21. veka.
Međutim, sa stanovišta samih korisnika, tehnologija se ma-
hom tiče upotrebe rečnika koji se distribuiraju na novim medijumi-
ma. Pored štampanih verzija, mnogi veliki izdavači svoje rečnike
sve češće, gotovo redovno, pretvaraju u elektronski oblik, prilago-
257

đen upotrebi putem kompjutera i dostupan na CD-ROMu, DVD-

-ROMu ili preko interneta. Uprkos tome što se ponekad (s pravom)
tvrdi kako hladan i odljuđen kompjuter nikada neće moći da za-
meni zadovoljstvo pretraživanja i prelistavanja štampane knjige,
pogodnosti koje pruža elektronska verzija – a koje, treba i na to
ukazati, sa svakim novim izdanjem postaju sve brojnije i sve usavr-
šenije – u nekim slučajevima uveliko nadilaze ono što nudi rečnik u
obliku knjige. Od tih pogodnosti vredi istaći tri najbitnije:
• mogućnost multimedijalnog ilustrovanja raspoloživog

tekstualnog materijala pomoću auditivnih sekvenci, s go-
vorom (posebno snimcima autentičnog izgovora odredni-
ca i pododrednica), muzikom i drugim zvučnim efektima,
te pomoću slika i video sekvenci;
• mogućnost pretraživanja celokupne baze podataka po ra-
znim kriterijumima, uključujući pronalaženje reči upisi-
vanjem njihovog početka, sredine ili završetka da bi se
dobile sve one odrednice koje sadrže traženi niz slova,
obično neki prefiks ili sufiks;
• mogućnost periodičnog proširivanja postojeće baze poda-
taka novim materijalom, koji obuhvata dopune i ispravke
u odrednicama, definicijama, ilustracijama, itd.
Štaviše, u jednom fascinantnom englesko-francuskom leksi-

kografskom projektu koji je u toku (Atkins 1996), pri upotrebi elek-
tronskog rečnika budućnosti predviđa se aktivna uloga korisnikâ.
Njima će biti omogućeno, uz ostalo, da se opredele za dvojezični
rečnik u jednom ili drugom smeru, ili samo za jednojezičnu verziju
rečnika na jednom od dvaju jezika, zatim da odaberu obim mikro-
strukturnih podataka i način njihove prezentacije na ekranu, te da
uključe dodatni broj ilustrativnih primera direktno iz korpusa do-
stupnog preko interneta. Ukratko, po toj viziji, buduće elektronske
dvojezične rečnike činiće nezavisne jednojezične leksikografske
baze podataka, koje će se sistematski dovoditi u međusobnu vezu
unapred programiranim izuzetno kompleksnim postupcima kontra-
stiranja leksičkih i strukturnih komponenti bilo koja dva jezika.
258

20. Da li je sve ovo samo borba s vetrenjačama?
Svi tekstovi u ovoj knjizi bavili su se, na ovaj ili onaj na-
čin, uticajem engleskog jezika na srpski jezik i njegovu kulturu.
Osnovni cilj knjige bio je, prvo, da se konkretnim primerima po-
kaže i dokaže poražavajuće i zabrinjavajuće stanje naše svakod-
nevne jezičke prakse, koje se, naravno, ne odnosi samo na haotič-
no korišćenje reči i imena iz engleskog jezika, nego znatno šire –
na upotrebu srpskog jezika u celini, na svim nivoima; i drugo, da
se predlože sistematska teorijska, metodološka i praktična rešenja
za prevazilaženje, ublažavanje ili otklanjanje tog neveselog sta-
nja. Međutim, čovek koji pažljivo posmatra i kritički sagledava
ono što se u našoj svakodnevnoj praksi redovno dešava ne može
a da ne zapita – sebe i druge: da li sve ovo uopšte ima smisla, da li
sve ovo uopšte ima svrhe i da li je sve ovo samo borba s vetrenja-
čama? A ‘sve ovo’ obuhvata zalaganje za pravilan odnos prema
jeziku i za njegovo valjano znanje i osmišljeno korišćenje. Kako
sada stvari stoje, čini se da sve ovo, nažalost, jeste samo borba s
vetrenjačama.
Šta reći kada mladić u domaćoj (!) „prevedenoj” televizij-
skoj seriji, ne trepnuvši, kaže svojoj devojci Ma, pusti me, tako
sam konfuzan (od eng. I am so confused) umesto ...tako sam zbu-
njen; kada jedan drugi mladić u istoj seriji kaže da je ovde sreo
svoju devojku (od eng. I met her here), umesto da ju je ovde
upoznao; kada voditelj svoju emisiju počinje rečima Dobrodošli
opet! (od eng. Welcome again!); kada se veći deo pitanja u „naj-
popularnijem kvizu na svetu” ne završava bilo kakvim znakom
interpunkcije, dok se u osvojenim iznosima hiljade razdvajaju en-
gleskim zarezom: 3,000 itd. dinara; kada decimalni zarez sve više
259

uzmiče pred naletom engleske decimalne tačke, koja se bez izu-

zetka izgovara kao /zapeta/, /zarez/ i /koma/ (prosto da se čovek
ukomi od toga); kada se u medijima Rezolucija 1244 Ujedinjenih
nacija gotovo isključivo izgovara po engleskom /dvanaest četrde-
set četiri/ ili /jedan dva četiri četiri/, a ne /hiljadu dvestotine četr-
deset četiri/; kada na početnoj strani vebsajta Filozofskog fakulte-
ta u Novom Sadu posetioce sačekuje natpis Filozofski Fakultet u
Novom Sadu; kada se broj onih koji u pisanju i latiničkih i ćirilič-
kih tekstova ne koriste oblike e-mail i web sajt ili Web sajt, nego
očekivane imejl i vebsajt, može izraziti u milipromilima; kada se
na televiziji cele nedelje zvučno najavljuje Klinton intervju (od
eng. The Clinton Interview), koji tek na dan emitovanja postaje
Intervju s Klintonom; kada se njegova bivša prijateljica Monica
Lewinsky negde spominje kao Luinski, a negde kao Levinski;
kada se film The Day after Tomorrow prvo pojavi u „prevodu”
kao (The) Day after Tomorrow, a potom u drugom „prevodu” kao
Dan posle sutra (da je bar Dan posle sutrašnjeg), a nikako kao
Prekosutra, što je potrebno; kada se na plakatima najavljuje 4ti
film (od eng. 4th film) Kventina Tarantina; kada se na film Kill
Bill: Vol. 2, „preveden”, ništa neočekivano, kao Kill Bill, upu-
ćuje kao volumen 2 (od eng. vol. odnosno volume), a ne kao dru-
gi deo ili drugi nastavak; kada se u televizijskim reklamama isti-
če da taj i taj šampon popravlja volumen ženske kose (opet od
eng. volume), a nikako njenu bujnost; kada se u reklamama tvrdi
da je ovo najbolji blagi balzam ikada (od eng. ever), a nikako svih
vremena; kada se u reklamama gledaocima poručuje da pre upo-
trebe predmetnog sredstva za čišćenje pročitaju uputstva (od eng.
instructions), a nikako uputstvo; kada se osiguravajuće društvo
Wiener Städtische izgovara /viner štediše/, kao da se radi o ne-
kim štedišama, a ne /viner štetiše/, kako bi trebalo; kada se koz-
metička kompanija Garnier izgovara /garnijer/, umesto /garnije/;
kada se na univerzitetu odskora osnivaju departmani (od eng. de-
partment, ali po francuskom izgovoru), kao da su katedre i odseci
odradili svoje; kada se na televiziji emituje serija Put za Ejvonli,
iako se u dijalozima jasno čuje da toga /ej/ nigde nema, nego da
je u pitanju Avonli; kada se na televiziji i radiju govori o novoj
260

GPRS tehnologiji u mobilnoj telefoniji, gde se taj akronim izgo-

vara kao /dži-pi-er-es/, a ne /dži-pi-ar-es/, po engleskom, ili, još
bolje, /ge-pe-er-es/, po srpskom, nego se malo rimuje odnatrag, a
malo odnapred; kada muškarci u „prevedenim” filmovima pitaju
žene da se udaju za njih (od eng. ask her to marry him) umesto
da ih zaprose; kada se sve češće priređuje neki film festival, što se
izgovara kao da piše filmski festival; kada se u prodavnicama
mogu kupiti višnja pita i nana čaj, a samo je pitanje dana pojava
jabuka, meso, sir bureka (ako se to već i nije dogodilo); kada te-
levizije bez prestanka prikazuju hispanofone telenovele (od špan-
skog telenovela), a ne teleromane, kako bi valjalo, pošto špan-
ska novela u srpskom nije novela nego roman; kada na jednom
aerodromskom šalteru stoji natpis poslovna clasa; kada se naiđe
na natpis poluauto put, pa nije jasno da li je posredi pola auta ili
pola puta; kada se na benzinskim pumpama nudi auto-karta Srbi-
je i Crne gore; kada možemo kupovati u buticima mesa, sladole-
da i automobila, a kompjutere, belu tehniku i audio-video opremu
u šopovima i shopovima; kada nas mediji obaveštavaju da Sjedi-
njene Američke Države ohrabruju demokratske izbore, te da je
državni sekretar ohrabrio izraelsko-palestinski dijalog; kada je
prilikom hapšenja Sadama Huseina izjava tadašnjeg američkog
administratora na konferenciji za štampu „Ladies and gentlemen,
we’ve got him!” „prevedena” kao Dame i gospodo, imamo ga!, a
ne kao ...uhvatili smo ga!; kada mediji izveštavaju o ukinutim
prelevmanima, o takmičenju u sprint orijentiringu, o Papinoj tra-
heotomiji, o revolving-kreditima, o acidofilnim i probiotskim na-
picima, bez ikakvog objašnjenja tih, velikoj većini publike sa-
svim nepoznatih, reči (kome li se ti ljudi obraćaju?!); kada se u
jednoj prodavnici kompjuterske opreme nude HP Refill kitovi /
Replacement kertridži / Mastila za sve štampače u bulk pakova-
njima / Veliki izbor originalnih kertridža i tonera; kada se naziv
nove evropske valute i dalje izgovara i piše i kao evro i kao euro,
dok se cene, naravno, izražavaju u EUR-ima; kada jedan lik u
„prevedenom” filmu kaže da je boravio na Aljaskoj; kada štampa
piše o španskom moreplovcu italijanskog porekla Kristoferu Ko-
lumbu; kada se izveštava o tome da se cene prikazuju s uključe-
261

nim PDV, da se na CD našla nova verzija nečije pesme, da je za-

plenjeno 20.000 piratskih DVD i da je most bio pod zaštitom
UNESKO, a ne s uključenim PDV-om, ne na CD-u, ne 20.000
piratskih DVD-a i ne pod zaštitom Uneska ili UNESKa; kada se
na vinskim kartama većine kafića, kafana i restorana nalazi vodka,
a ne votka, koja je, uz to, možda proizvedena baš u Sent Pe-
tersburgu, Sent Peterburgu, Sankt Petersburgu i, jedino pravil-
nom, Sankt Peterburgu; kada se ispred jednog frizerskog salona
ugleda tabla s natpisom muško žensko šišanje i brijanje, dok se u
jednoj prodavnici, prema reklami, može nabaviti muško-ženska
odeća; kada se na televiziji i radiju saopštavaju rezultati koje su
postigli engleski fudbalski timovi Čelzi, Blekburn i Njukastl, a ne
Čelsi, Blekbern i Njukasl, kako bi trebalo; kada se u novinama
može čitati o zvezdama poput Marlon Branda i Džejmsa Dina
(prvo ime bez padežnog sufiksa, a drugo sa njim), potom da će
neki izveštaj biti stavljen na uvid lord Hatonu, onda se donose
rezultati ankete Dejli telegraf, preuzima tekst iz Time i navode
reči nadležnih u Parking servis; kada na dostavnom vozilu jedne
firme stoji da joj se prostorije nalaze u Ulici Arsenije Čarnojevića
(šta li se to događa s naši padeži?!); kada se na modnim revijama
prikazuju novi modeli ne Versačea nego Versaćija (italijansko
ime Versace pročitano po engleskom i onda, kao da je italijan-
sko, adaptirano pogrešno); kada se predstavljaju novi modeli au-
tomobila iz Dacia-e i novi modeli nVidia-inih video-kartica; kada
jedan lik u „prevedenoj” seriji kaže I jesam, nisam li? (od eng.
And I am, aren’t I?), a ne I jesam, zar ne?; kada se holandska
imena Scheveningen, Schiphol i Scheffer uporno izgovaraju i
pišu Ševeningen, Šipol i Šefer, kao da su nemačka, a ne Shevenin-
gen, Shipol i Shefer, kako bi trebalo; kada se u adresi jedne fabri-
ke navodi njen poštanski fax (fah ili faks?); kada se u jednoj istoj
televizijskoj reklami kaže da se najnoviji film može dobiti i na
/ve-ha-esu/, prema srpskom izgovoru, i na /di-vi-diju/, prema en-
gleskom izgovoru, iako su i VHS i DVD anglicizmi, koje treba
izgovarati po srpskim vrednostima slova; kada saznajemo da će
neka odluka biti doneta uz ili bez podrške Odeljenja nauka i umet-
nosti, da će se novim uređajem moći snimati sa i na kameru, te da
262

treba poboljšati bezbednost učenika u i oko osnovnih i srednjih

škola; kada se u medijima spominju „rimovani” Miki Rurki, Sao
Paolo i Los Anđelos, a ne Miki Rork, Sao Paulo, Los Anđeles,
kako bi trebalo; kada se učenicima u knjižarama i papirnicama
nude Matematička puzzla, zidna Tablica Množenja, priručnici
Učimo Slova, Da li znate Engleski? i Enciklopedija Pitanja i Od-
govora, te knjiga Alisa u Zemlji Čuda; kada se u novinama preno-
si izjava osobe koja je Acting Deputy Assistant Secretary of
State, a da ta funkcija uopšte nije prevedena; kada se u novinama
donosi tekst autora koji je vanredni profesor London School of
Economics, takođe bez ponuđenog prevoda, a ukoliko se naziv
ove institucije i prevede, onda je to po pravilu Londonska eko-
nomska škola ili Londonska škola ekonomije, a nikako Londonski
ekonomski fakultet (uzgred, jedan od najprestižnijih u svetu);
kada je u autobusima istaknut natpis emergency exit, ali ne i izlaz
za slučaj opasnosti ili izlaz u slučaju opasnosti ili izlaz u slučaju
nužde (mada se vrlo instruktivnim može smatrati natpis izlaz za
nuždu, uočen u jednom međugradskom autobusu); kada se objav-
ljuje da se priprema domaći poslovni telefonski imenik pod na-
slovom Yellow Pages; kada nas obaveštavaju da se virus u sklo-
pu elektronske poruke nalazi u attachmentu; kada se na jednoj
školskoj kajdanci ugleda natpis music note book (inače, u ovom
smislu nepostojeća reč u engleskom), ali ne i kajdanka; kada je na
televiziji najavljena Patrijarhova božićna proslavnica, a ne posla-
nica; kada se o Božiću u izlozima domaćih prodavnica najavljuje
Christmas Sale ili christmas sale i želi Happy New Year ili
happy new year, ali se ne spominju božićna rasprodaja i Srećna
Nova godina; kada se u jednom titlovanom „prevodu” filma za
patent-olovku kaže, van svake pameti, da je – pažnja! – olovka s
propelerima (od eng. propelling pencil)?! Ovo poslednje nije ni-
šta drugo do bezočan napad na zdrav razum publike. No comment!,
rekli bi oni koji ovu uzrečicu vole. Pa ipak, komentar jeste iteka-
ko potreban!
Ovakvih primera ima bezbroj i svaki pažljiv i jezički osetljiv
posmatrač (u liku čitaoca, slušaoca ili gledaoca) može ih bez pro-
blema pronaći „svuda i na svakom mestu”. Gornje ilustracije, kao
263

i sve njima slične u ovoj knjizi, svedoče o našoj sumornoj jezič-

koj svakodnevici, o nezainteresovanosti, nemaru i nebrizi prema
jeziku i jezicima, posebno srpskom kao maternjem i engleskom
kao odomaćenom stranom, te o nastavi jezika i jezikâ u našem
celokupnom obrazovnom sistemu, koja je glavni krivac za zapu-
štenost naše jezičke kulture. A ta zapuštenost, treba to otvoreno
reći, predstavlja prvorazrednu kulturnu sramotu. Pismenjaci, iz
naslova knjige I. Klajna Pisci i pismenjaci (1994), u sve su ve-
ćoj prednosti, čvrsto rukovođeni geslom ‘Piši kako hoćeš, čitaj
kako ti odgovara, s gramatikom kako ti volja, a sa značenjem šta
bude!’, koje ima sve izglede da uskoro postane (prećutno) pravi-
lo. Sudeći prema dosad uočenim tendencijama, sva je prilika da
će se sadašnje stanje nastaviti i dalje – štaviše, da će se sve brže i
sve nesputanije pogoršavati, potvrđujući kako sve ovo jeste samo
borba s vetrenjačama, sve dok...
• Sve dok ne sazri svest o tome da nehajan, nipodaštavajući

i potcenjujući odnos koji u našem društvu vlada prema je-
ziku, dobrom jeziku i lingvistici uopšte predstavlja uvredu
za našu kulturu i nauku.
• Sve dok ne sazri svest o tome da je nedopustivo da se po-
sebni korisnici jezika, naročito u obrazovnoj, medijskoj i
izdavačkoj delatnosti, srpskim jezikom služe po sopstve-
nom nahođenju, bez obaveze poštovanja važećih jezičkih
normi i bez posezanja za jezičkim priručnicima, pri čemu
se njihovi tekstovi pre štampanja ili objavljivanja vrlo ret-
ko podvrgavaju lektorskom pregledu.
• Sve dok ne sazri svest o tome da je neophodno da naša
škola, naročito srednja, kod učenika razvije osetljivost
prema jezičkoj normi, uključujući i nužnost njenog po-
znavanja i redovnog primenjivanja u praksi.
• Sve dok ne sazri svest o tome da je srpskim kao mater-
njim jezikom nemoguće valjano ovladati ukoliko se on
uči samo u osnovnoj školi, pošto je u srednjoj školi za-
stupljen minimalno, dok ga na fakultetima, naročito onim
nejezičkim, uopšte i nema.
264

• Sve dok ne sazri svest o tome da je u nastavi srpskog je-

zika nedovoljno obrađivati samo jezički sistem, ne uzi-
majući u obzir i upotrebu tog sistema, pošto se sada te-
žište nalazi na formalnim aspektima (pravopis, fonetika
i gramatika), dok onih sadržinskih (semantika, stilistika,
pragmatika, diskurs) gotovo da i nema.
• Sve dok ne sazri svest o tome da je neprihvatljivo da se u
okviru predmeta Srpski jezik u srednjoj školi predaje go-
tovo isključivo domaća i strana književnost, te da je zbog
toga neophodno što hitnije uvesti dva odvojena predmeta
– Srpski jezik i kultura izražavanja, i Književnost, koja bi
predavala dva profesora.
• Sve dok ne sazri svest o tome da je engleskim jezikom
nemoguće valjano ovladati ukoliko se on samo spontano
usvaja maloekranski i velikoekranski – preko televizije,
filmova, muzike, kompjutera i interneta.
• Sve dok ne sazri svest o tome da je nedopustivo da engle-
ski jezik predaju oni koji nemaju odgovarajuće diplome
filološkog, filozofskog ili pedagoškog fakulteta.
• Sve dok ne sazri svest o tome da je neophodno proširiti fa-
kultetski, srednjoškolski i delimično osnovnoškolski na-
stavni plan i program za predmete Engleski jezik i Srpski
jezik kontaktnim i kontrastivnim sadržajima, s posebnim
naglaskom na izgrađivanju stavova prema anglicizmima
i na osmišljenom i doslednom korišćenju reči i imena iz
engleskog jezika.
• Sve dok ne sazri svest o tome da je nedopustivo da s en-
gleskog jezika prevode oni koji nemaju odgovarajuće di-
plome filološkog ili filozofskog fakulteta, te adekvatno
usvojeno, pokazano i ocenjeno znanje srpskog jezika.
• Sve dok ne sazri svest o tome da je neophodno uvesti
državni prevodilački ispit, s opštim, naučno-stručnom
i književno-umetničkim usmerenjima, nakon koga bi se
sticalo svedočanstvo primenljivo pri zapošljavanju ili ho-
norarnom angažovanju svih prevodilaca, koji prethodno
moraju imati diplomu filološkog ili filozofskog fakulteta.
265

• Sve dok ne sazri svest o tome da je neophodno uvesti

državni ispit poznavanja engleskog (ili bilo kog drugog
stranog) jezika, na osnovnom, višem i visokom nivou, na-
kon koga bi se sticalo svedočanstvo primenljivo pri zapo-
šljavanju ili honorarnom angažovanju svih onih za koje je
konkursom predviđeno znanje datog stranog jezika, a koji
nemaju diplomu filološkog ili filozofskog fakulteta.
• Sve dok ne sazri svest o tome da je neophodno izraditi
iscrpan i sveobuhvatan jezički savetnik, isključivo u for-
mi rečnika, čija bi upotreba, uz Pravopis srpskoga jezika,
postala obavezujuća za sve posebne korisnike jezika.
• Sve dok ne sazri svest o tome da je neprihvatljivo da sa-
stavljanje rečnika, jednojezičnih i dvojezičnih, te opštih,
specijalizovanih i terminoloških, bude prepušteno želji i
volji zainteresovanih entuzijasta, mahom vukova-samot-
njaka.
• Sve dok ne sazri svest o tome da je u štampanim i elek-
tronskim medijima, a naročito na nacionalnoj televiziji,
neophodno hitno pokrenuti opsežnu i osmišljenu akciju
popularizacije jezičkih pitanja, razrešavanja jezičkih ne-
doumica, te ukazivanja na mnogobrojne pogrešne upotre-
be jezika i njihovo ispravljanje, a sve u cilju preko potreb-
nog podizanja naše sveopšte jezičke kulture.
Pored gore navedenih petnaest minimalnih uslova, u zaključ-

ku ovog poglavlja i čitave ove knjige treba dodati i jednu završnu
opasku: sve dok ne sazri svest o tome da je svako lažno znanje,
pa tako i lažno jezičko znanje, opasnije od neznanja, kako mudro
upozorava Džordž Bernard Šo, sve ovo uistinu će biti samo bor-
ba s vetrenjačama. U toj borbi, svi oni koji se zalažu za pravilan
odnos prema jeziku i jezicima, te za valjano znanje i osmišljeno
korišćenje i srpskog i engleskog i svih drugih jezika – svi oni,
uključujući i autora ove knjige, osećaće se ne kao bespomoćni
idealista Don Kihot, nego sve više kao njegov isluženi konj Ro-
sinante.
266

Bibliografske napomene
S izuzetkom Poglavlja 1 i 20, u sastav ove knjige ušli su autorovi rani-

je objavljeni radovi, u kojima su izvršene veće ili manje dorade, u vidu
ispravki, preinaka, skraćenja, proširenja i unakrsnih upućivanja, te dopu-
na svežim primerima i literaturom. Slede izvorni bibliografski podaci za
uključene radove, prema poglavljima:
Poglavlje 2, Engleski kao odomaćeni strani jezik: prevod teksta “Re-

thinking the Status of English Today: Is It Still a Purely Foreign
Language?”. BAS/British and American Studies, Temišvar, 10,
2004: 303-307. (saopštenje, 13th International Conference on
British and American Studies, Temišvar, maj 2003); preštampano
kao: “Is English Still a Foreign Language?”. The European English
Messenger, 12/2, 2003: 35-37; dodat Dijagram 1.
Poglavlje 3, Nemarni „funkcionalni stil” i zagubljeno značenje: „Ne-
marni „funkcionalni stil”: u potrazi za zagubljenim značenjem”.
U: Funkcionalno raslojavanje srpskog standardnog jezika. Naučni
sastanak slavista u Vukove dane, Beograd, 32/1, 2004: 297-305.
(saopštenje, 32. međunarodni naučni sastanak slavista u Vukove
dane, Beograd, septembar 2002).
Poglavlje 4, Nemarni „funkcionalni stil” i pravopisna pseudonorma:
„*Predlozi Za Novi Pravopis (3): Pseudo Norma Nesme Pobedi-
ti!*”. Jezik danas, Novi Sad, 17, 2003: 17-25.
Poglavlje 5, Prevođenje u znaku sindroma milenijumske bube: „O sin-
dromu milenijumske bube i jeziku anglosrpskom”. Južnoslovenski
filolog, Beograd, 56/3-4, 2000: 867-873.
267

Poglavlje 6, Anglicizmi u našoj svakodnevnoj praksi: „Anglicizmi u

našoj svakodnevnoj praksi: kako iz koncentričnih začaranih krugo-
va?”. U: J. Plankoš (ur.). Život i delo akademika Pavla Ivića. Grad-
ska biblioteka, Subotica; Srpska akademija nauka i umetnosti, Be-
ograd; Filozofski fakultet, Novi Sad, 2004: 311-325. (saopštenje,
Međunarodni naučni skup „Život i delo akademika Pavla Ivića”,
Novi Sad, septembar 2001).
Poglavlje 7, Anglosrpski svuda oko nas: „Srpski ili anglosrpski – pita-
nje je sad”. U: B. Brborić, J. Vuksanović i R. Gačević (prir.). Srpski
jezik u normativnom ogledalu. Beogradska knjiga, Beograd, 2006:
412-422. (predavanje, stručni skup Srpski jezik u reformi škole, u
organizaciji Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, Aran-
đelovac, mart 2002).
Poglavlje 8, Engleska imena u našoj svakodnevnoj praksi: „Adapta-
cija engleskih imena u našoj svakodnevnoj praksi”. Zbornik Ma-
tice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, 38/2, 1995: 169-
181; deo teksta „Oprostite, da li sam to ja? Pipularna analegija u
transkrupciji imena iz angleskog jozika”. Jezik danas, Novi Sad, 1,
1997: 18-21.
Poglavlje 9, Engleska imena koristim kako znam: „Strana imena kod
nas? Čitam kako znam, pišem kako su me naučili!”. Godišnjak Fi-
lozofskog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, 24, 1996: 71-75.
Poglavlje 10, Anglicizmi sagledani iz četiri ugla: „O anglicizmima iz
četiri različita ali međupovezana ugla”. Zbornik Matice srpske za
filologiju i lingvistiku, Novi Sad, 47/1-2, 2004: 113-129.
Poglavlje 11, Globalna angloCOOLtura i lokalna sinonimija: „Globalna
angloCOOLtura i njen uticaj na sinonimiju srpskog jezika”. U: Lj.
Subotić (ur.). Susret kultura. Zbornik radova. Filozofski fakultet,
Novi Sad, 2006: 529-535. (saopštenje, 4. međunarodni interdisci-
plinarni simpozijum „Susret kultura”, Novi Sad, decembar 2004).
Poglavlje 12, I mi reč za trku imamo: „I mi reč za trku imamo: srpski
nasuprot anglosrpskom”. Svet reči, Beograd, 19-20, 2005: 18-24.
Poglavlje 13, Englesko-srpsko leksičko kontrastiranje: „Englesko-
-srpsko leksičko kontrastiranje: potrebe, postupci i primene”. U:
R. Šević i dr. (ur.). 6. simpozijum Kontrastivna jezička istraživa-
nja. Zbornik radova. Filozofski fakultet, Novi Sad; Jugoslovensko
268

društvo za primenjenu lingvistiku Vojvodine, Novi Sad, 1999: 125-

130. (saopštenje, 6. simpozijum Kontrastivna jezička istraživanja,
Novi Sad, maj 1998).
Poglavlje 14, Stvaranje prevedenih anglicizama: „Adaptacija novih reči
iz engleskog jezika prevođenjem”. Primenjena lingvistika, Novi
Sad, 3, 2002: 95-101. (saopštenje, 7. simpozijum Kontrastivna, te-
orijska i primenjena jezička istraživanja, Novi Sad, oktobar 2001).
Poglavlje 15, Kontaktna jezička kultura i nastava jezika: „Kontaktna
jezička kultura i nastava jezika u svetlu nove funkcije engleskog
kao odomaćenog stranog jezika”. Pedagoška stvarnost, Novi Sad,
50/7-8, 2004: 559-569. (saopštenje, Kongres primenjenih lingvista
Srbije i Crne Gore, Herceg Novi, septembar 2003).
Poglavlje 16, Opšti principi prevođenja za studente anglistike: prevod
teksta “The Whats and Hows of Teaching Translation to ENFL Uni-
versity Students”. U: K. Rasulić i I. Trbojević (ur.). English Lan-
guage and Literature Studies: Interfaces and Integrations – ELL-
SII Proceedings. Vol. 2. Filološki fakultet, Beograd, 2007: 65-73.
(saopštenje, International Conference to Mark the 75th Anniver-
sary of the English Department, Faculty of Philology, University
of Belgrade “English Language and Literature Studies: Interfaces
and Integrations”, Beograd, decembar 2004); hendaut “Mind Your
P’s and Q’s (and Other Letters), ili: Kako učiniti svoj prevod bo-
ljim”, 1999; dodat Dijagram 4.
Poglavlje 17, Ka standardizovanom pisanju anglicizama: „Predlozi za
novi Pravopis (2): ka standardizovanom pisanju anglicizama”. Je-
zik danas, Novi Sad, 16, 2002: 14-25.
Poglavlje 18, Ka standardizovanoj transkripciji engleskih imena: „Pred-
lozi za novi Pravopis (1): transkripcija vlastitih imena iz engleskog
jezika”. Jezik danas, Novi Sad, 15, 2002: 23-31. (zasnovano na tek-
stu u uvodu Novom transkripcionom rečniku engleskih ličnih ime-
na; Prćić 1998); dodat odeljak o adaptaciji inicijala.
Poglavlje 19, Ka savremenom englesko-srpskom / srpsko-engleskom
opštem rečniku: „Dvojezična leksikografija i englesko-srpski / srp-
sko-engleski opšti rečnik: potrebe i zahtevi novog veka”. U: De-
skriptivna leksikografija standardnog jezika i njene teorijske osno-
ve. Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd; Matica srpska,
269

Novi Sad; Institut za srpski jezik SANU, Beograd, 2002: 331-342.

(saopštenje, Međunarodni naučni skup o leksikografiji i leksikolo-
giji „Deskriptivna leksikografija standardnog jezika i njene teorij-
ske osnove”, Novi Sad, april 2001).
270

Literatura
Preporučena transkripcija prezimena stranih autora daje se iza izvornog

oblika, u uglastim zagradama.
Al-Kasimi, A. <Al-Kasimi>. (1977). Linguistics and Bilingual Dictio-

naries. E. J. Brill, Leiden.
Atkins, B. T. S. <Atkins>. (1996). “Bilingual Dictionaries: Past, Pre-
sent and Future”. U: M. Gellerstam, i dr. (ur.). EURALEX ’96 Pro-
ceedings. Göteborg University, Department of Swedish, Göteborg:
515-546.
Baker, M. <Bejker>. (1992). In Other Words. A Coursebook on Transla-
tion. Routledge, London and New York.
Béjoint, H. <Bežoen>. (2000). Modern Lexicography: An Introduction.
Oxford University Press, Oxford.
Benson, M. <Benson>. (1986). Englesko-srpskohrvatski rečnik. 2. iz-
danje. Prosveta, Beograd.
Biber, D., Conrad, S., Reppen, R. <Bajber, Konrad, Repen>. (1998).
Corpus Linguistics: Investigating Language Structure and Use.
Cambridge University Press, Cambridge.
Bugarski, R. (1983). “Sociolinguistic Issues in Standardizing Lingui-
stic Terminology”. Language in Society 12: 65-70.
Bugarski, R. (1996a). Uvod u opštu lingvistiku. Čigoja štampa, Beo-
grad; XX vek, Beograd.
Bugarski, R. (1996b). Lingvistika u primeni. Čigoja štampa, Beograd;
XX vek, Beograd.
Bugarski, R. (1996c). „Kriterijumi izgrađivanja lingvističke terminolo-
gije”. U: Lingvistika u primeni. Čigoja štampa, Beograd; XX vek,
Beograd: 92-101.
271

Bugarski, R. (1996d). „Terminologija generativne gramatike”. U: Lin-

gvistika u primeni. Čigoja štampa, Beograd; XX vek, Beograd:
102-112.
Bugarski, R. (1997a). „Sociolingvistički aspekti srpskohrvatsko-engle-
skih jezičkih kontakata”. U: Jezik u kontekstu. Čigoja štampa, Beo-
grad; XX vek, Beograd: 84-91.
Bugarski, R. (1997b). „Kultura u jeziku i jezička kultura”. U: Jezik u
kontekstu. Čigoja štampa, Beograd; XX vek, Beograd: 244-249.
Bugarski, R. (1997c). „Lingvistika i jezička kultura”. U: Jezik u kontek-
stu. Čigoja štampa, Beograd; XX vek, Beograd: 250-256.
Corréard, M.-H., Grundy, V. (ur.). <Korear, Grandi>. (1994). The
Oxford-Hachette French Dictionary: French-English / English-
-French. Oxford University Press, Oxford; Hachette Livre, Paris.
Cowie, A. P. <Kaui>. (1990). “Language as Words: Lexicography”.
U: N. E. Collinge (ur.). An Encyclopedia of Language. Routledge,
London, New York: 671-700.
Dubois-Charlier, F. <Diboa-Šarlije>. (1997). “Review of The Oxford-
-Hachette French Dictionary. Marie-Hélène Corréard, Valerie Grun-
dy (eds.)”. International Journal of Lexicography 10: 311-329.
Duff, A. <Daf>. (1981). The Third Language. Pergamon Press, Oxford.
Duval, A. <Dival>. (1990). “Nature et valeur de la traduction dans les
dictionnaires bilingues”. Cahiers de lexicologie 56-57: 27-33.
Đorđević, R. (2000). Uvod u kontrastiranje jezika. 4. izdanje. Filološki
fakultet, Beograd.
Evans, J. R. <Evans>. (1985). Spelling Made Easy. Macmillan Publi
shers Ltd., London and Basingstoke.
Filipović, R. (1960). The Phonemic Analysis of English Loan-Words in
Croatian. Acta Instituti Phonetici, Vol. 8, Zagreb.
Filipović, R. (1986). Teorija jezika u kontaktu. Uvod u lingvistiku jezič-
nih dodira. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb;
Školska knjiga, Zagreb.
Filipović, R. (ur.). (1988). Englesko-hrvatski ili srpski rječnik. 14. iz-
danje. Školska knjiga, Zagreb; Grafički zavod Hrvatske, Zagreb.
Filipović, S. (2004). Fonološka i grafološka recepcija anglicizama u
srpskom jeziku u registru računarstva. Magistarski rad; neobjav-
ljen. Filozofski fakultet, Novi Sad.
272

Görlach, M. (ur.). <Gerlah>. (2002). An Annotated Bibliography of Eu-

ropean Anglicisms. Oxford University Press, Oxford.
Görlach, M. (ur.). <Gerlah>. (2004). English in Europe. Oxford Uni-
versity Press, Oxford.
Hartmann, R. R. K. <Hartman>. (1988). “Equivalence in Bilingual
Lexicography: from Correspondence Relation to Communicative
Strategy”. Papers and Studies in Contrastive Linguistics 22: 21-28.
Hartmann, R. R. K. <Hartman>. (1994). “The Use of Parallel Text
Corpora in the Generation of Translation Equivalents for Bilingual
Lexicography”. U: W. Martin, i dr. (ur.). EURALEX ’94 Proceed-
ings. Vrije Universiteit, Amsterdam: 291-297.
Hatim, B. <Hatim>. (2001). Teaching and Researching Translation.
Pearson Education, Harlow.
Hatim, B., Mason, I. <Hatim, Mejson>. (1990). Discourse and the
Translator. Longman, London.
Hlebec, B. (1989). Opšta načela prevođenja. Naučna knjiga, Beograd.
Hlebec, B. (1997). Srpsko-engleski rečnik lažnih parova. Trebnik, Be-
ograd.
Hlebec, B. (2003). Osnovni englesko-srpski srpsko-engleski rečnik (sa
engleskom i srpskom gramatikom). Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, Beograd.
Ivić, P., Klajn, I., Pešikan, M., Brborić B. (2004). Srpski jezički priruč-
nik. 2. izdanje. Beogradska knjiga, Beograd.
Ivir, V. (1985). Teorija i tehnika prevođenja. 2. izdanje. Centar „Karlo-
vačka gimnazija”, Sremski Karlovci; Zavod za izdavanje udžbeni-
ka, Novi Sad.
Jackson, H. <Džekson>. (2002). Lexicography. An Introduction.
Routledge, London, New York.
Jakobson, R. <Jakobson>. (1959). “On Linguistic Aspects of Transla-
tion”. U: R. A. Brower (ur.). On Translation. Harvard University
Press, Cambridge, MA: 232-39.
James, C. <Džejms>. (1980). Contrastive Analysis. Longman, London
and New York.
Janković, S. (1979). „Transkripcija – problem teoretskog pristupa”. Ra-
dovi VI. Pravopisne teme III. (Transkripcija i adaptacija stranih
273

imena). Institut za jezik i književnost u Sarajevu, Odjeljenje za je-

zik, Sarajevo: 11-32.
Jones, D. <Džouns>. (2003). Cambridge English Pronouncing Dicti-
onary. Uredili: P. Roach, J. Hartman, J. Setter. <Rouč, Hartman,
Seter>. Cambridge University Press, Cambridge.
Jovićević, R. (1997). „Jubilej”. Jezik danas 4: 16-17.
Kennedy, G. <Kenedi>. (1998). An Introduction to Corpus Linguistics.
Longman, London and New York.
Klajn, I. (1967). „Strana reč – šta je to?”. Zbornik Matice srpske za
filologiju i lingvistiku 10: 7-24.
Klajn, I. (1978). Razgovori o jeziku. Vuk Karadžić, Beograd.
Klajn, I. (1980). Jezik oko nas. Nolit, Beograd.
Klajn, I. (1992). Rečnik novih reči. Matica srpska, Novi Sad.
Klajn, I. (1994). Pisci i pismenjaci. Matica srpska, Novi Sad.
Klajn, I. (1997). Rečnik jezičkih nedoumica. 4. izdanje. Čigoja štampa,
Beograd.
Klajn, I. (1998). Ispeci pa reci. CPL, Beograd; Prometej, Novi Sad.
Klajn, I. (2000). Stranputice smisla. NIN, Beograd.
Klajn, I. (2004). Reči su oruđa. NIN, Beograd.
Knowles, E., Elliott, J. <Nouls, Eliot>. (1998). The Oxford Dictionary
of New Words. Oxford University Press, Oxford.
Koljević, S., Đurić-Paunović, I. (1999). Englesko-srpski rečnik. Matica
srpska, Novi Sad.
Kontrastivna jezička istraživanja. 1–6. (1980–1999). Filozofski fakul-
tet, Novi Sad.
Krimer-Gaborović, S. (2004). Endocentrične imeničke složenice u en-
gleskom jeziku i njihovi prevodni ekvivalenti u srpskom. Magistar-
ski rad; neobjavljen. Filozofski fakultet, Novi Sad.
Kromann, H.-P. <Kroman>. (1990). “Selection and Presentation of
Translational Equivalents in Monofunctional and Bifunctional Dic-
tionaries”. Cahiers de lexicologie 56-57: 17-26.
Krzeszowski, T. <Kšešovski>. (1990). Contrasting Languages. The
Scope of Contrastive Linguistics. Mouton de Gruyter, Berlin and
New York.
Mala enciklopedija Prosveta. Opšta enciklopedija. (1978). 3. izdanje.
Prosveta, Beograd.
274

Milić, M. (2004). Termini igara loptom u engleskom jeziku i njihovi

prevodni ekvivalenti u srpskom. Magistarski rad; neobjavljen. Filo-
zofski fakultet, Novi Sad.
Milić, M. (2006). Englesko-srpski rečnik sportskih termina. Zmaj, Novi
Sad.
Newmark, P. <Njumark>. (1981). Approaches to Translation. Perga-
mon Press, Oxford.
Newmark, P. <Njumark>. (1988). A Textbook of Translation. Prentice
Hall International, New York, London.
Nida, E. A. <Najda>. (1964). Towards a Science of Translating. E. J.
Brill, Leiden.
Opšta enciklopedija Larousse u 3 toma. (1971). Vuk Karadžić – Inte-
rexport, Beograd.
Panić, O. (2006). “How Speakers of Serbian Understand Anglicisms:
Some Empirical Evidence”. U: K. Rasulić i I. Trbojević (ur.). En-
glish Language and Literature Studies: Interfaces and Integrations
– ELLSII Proceedings. Vol. 1. Filološki fakultet, Beograd: 261-273.
Panić, O., Lalić, G., Prćić, T. (2005a). „Generički nazivi elektronskih
uređaja u nekim evropskim jezicima: uporedna analiza adaptacije
engleskih uzora”. Philologia 3: 19-25.
Panić, O., Lalić, G., Prćić, T. (2005b). „Generički nazivi elektronskih
uređaja u nekim evropskim jezicima: uporedna analiza adaptacije
engleskih uzora”. Primenjena lingvistika 6: 162-168.
Pešikan, M., Jerković, J., Pižurica, M. (1993). Pravopis srpskoga jezi-
ka. Matica srpska, Novi Sad.
Pešikan, M., Jerković, J., Pižurica, M. (2001). Pravopis srpskoga jezika
– priručnik za škole. Priredili: M. Pižurica i J. Jerković. Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva, Beograd; Matica srpska, Novi Sad.
Pinchuck, I. <Pinčuk>. (1977). Scientific and Technical Translation.
André Deutsch, London.
Plankoš, J. (ur.). (1996). O leksičkim pozajmljenicama. Gradska biblio-
teka, Subotica; Institut za srpski jezik SANU, Beograd.
Pointon, G. E. <Pojnton>. (1990). BBC Pronouncing Dictionary of
British Names. 2nd edition. Oxford University Press, Oxford, New
York.
275

Prćić, T. (1991). Adaptacija antroponima iz engleskog jezika u srp-

skohrvatskom. Magistarski rad; neobjavljen. Filološki fakultet, Be-
ograd.
Prćić, T. (1992). Transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena. Nolit,
Beograd.
Prćić, T. (1996). „Adaptacija i standardizacija kompjuterske termino-
logije iz engleskog jezika kod nas”. U: B. Šćepanović (ur.). Stan-
dardizacija terminologije. Srpska akademija nauka i umetnosti,
Beograd: 203-205.
Prćić, T. (1997). Semantika i pragmatika reči. Izdavačka knjižarnica
Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad.
Prćić, T. (1998). Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena. Pro-
metej, Novi Sad.
Prćić, T. (1999). „Sinonimi u teoriji i praksi: isto ali ipak različito”.
Jezik danas 9: 14-20.
Prćić, T. (2004). Englesko-srpski rečnik geografskih imena. Zmaj, Novi
Sad.
Radovanović, M. (ur.). (1996). Srpski jezik na kraju veka. Institut za
srpski jezik SANU, Beograd; Službeni glasnik, Beograd.
Radovanović, M. (2003). Sociolingvistika. 3. izdanje. Izdavačka knji-
žarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad.
Richards, J. C., Platt, J., Platt, H. <Ričards, Plat, Plat>. (1992). Longman
Dictionary of Language Teaching and Applied Linguistics. Addi-
son Wesley Longman, Harlow.
Riđanović, M. (1979). „Adaptacija i transkripcija imena iz engleskog
jezika”. Radovi VI. Pravopisne teme III. (Transkripcija i adaptacija
stranih imena). Institut za jezik i književnost u Sarajevu, Odjeljenje
za jezik, Sarajevo: 199-218.
Ristić, S. i dr. (1973). Enciklopediski [sic] englesko-srpskohrvatski reč-
nik. 1-2. Prosveta, Beograd.
Roberts, R. <Roberts>. (1992). “Organization of Information in a Bilin-
gual Dictionary Entry”. U: M. Alvar-Ezquerra (ur.). EURALEX ’90
Proceedings. Biblograf/VOX, Barcelona: 219-231.
Roberts, R. P., Montgomery, C. <Roberts, Montgomeri>. (1996). “The
Use of Corpora in Bilingual Lexicography”. U: M. Gellerstam, i
276

dr. (ur.). EURALEX ’96 Proceedings. Göteborg University, Depart-

ment of Swedish, Göteborg: 457-464.
Rooney, K. (ur.). <Runi>. (2004). Bloomsbury English Dictionary.
Bloomsbury Publishing Plc, London.
Schnorr, V. <Šnor>. (1986). “Translational Equivalent and/or Explana-
tion? The Perennial Problem of Equivalence”. Lexicographica 2:
53-60.
Simpson, J. A., Weiner, E. S. C. (ur.). <Simpson, Vajner>. (1989). The
Oxford English Dictionary. 2nd edition. Clarendon, Oxford.
Soanes, C., Stevenson, A. (ur.). <Souns, Stivenson>. (2003). Oxford
Dictionary of English. 2nd edition. Oxford University Press, Ox-
ford.
Soelberg, N. <Selberg>. (1990). „Les informations du dictionnaire bi-
lingue. Équivalents ou champs sémantiques?”. Cahiers de lexicolo-
gie 56-57: 51-61.
Sterkenburg, P. van (ur.). <Sterkenburg>. (2003). A Practical Guide to
Lexicography. John Benjamins Publishing Company, Amsterdam,
Philadelphia.
Stojičić, V. (2003). Neologizmi u engleskom jeziku i njihova adaptacija
u srpskom: teorijski i praktični aspekti. Magistarski rad; neobjav-
ljen. Filozofski fakultet, Novi Sad.
Stojičić, V. (2006). Englesko-srpski rečnik novih reči. Zmaj, Novi Sad.
Summers, D. (ur.). <Samers>. (2003). Longman Dictionary of Contem-
porary English. 4th edition. Pearson Education, Harlow.
Taavitsainen, I. <Tavitsainen>. (2003). “English, ESSE, and European
Identity: a Nordic and Finnish View”. The European English Me-
ssenger 12/2: 59-62.
Taylor, J. R. <Tejlor>. (1995). Linguistic Categorization. Prototypes in
Linguistic Theory. 2nd edition. Clarendon Press, Oxford.
Tognini-Bonelli, E. <Tonjini-Boneli>. (1996). “Towards Translation
Equivalence from a Corpus Linguistics Perspective”. International
Journal of Lexicography 9: 197-217.
Vasić, V., Prćić, T., Nejgebauer, G. (2001). Du yu speak anglosrpski?
Rečnik novijih anglicizama. Zmaj, Novi Sad.
Vidačić, A. (2000). „Proces kalkiranja iz engleskog jezika u srpskom”.
Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 28: 129-141.
277

Wells, J. C. <Vels>. (2000). Longman Pronunciation Dictionary. 2nd

edition. Pearson Education, Harlow.
Wilss, W. <Vils>. (1982). The Science of Translation. Problems and
Methods. Gunter Narr Verlag, Tübingen.
Woodford, K., Jackson, G. (ur.). <Vudford, Džekson>. (2003). Cam-
bridge Advanced Learner’s Dictionary. Cambridge University
Press, Cambridge.
Zgusta, L. <Zgusta>. (1971). Manual of Lexicography. Academia,
Prague; Mouton, The Hague, Paris. (u prevodu: L. Zgusta (1991).
Priručnik leksikografije. Svjetlost, Sarajevo).
Zgusta, L. <Zgusta>. (1984). “Translational Equivalence in the Bilin-
gual Dictionary”. U: R. R. K. Hartmann (ur.). LEXeter ’83 Pro-
ceedings. Max Niemeyer Verlag, Tübingen: 147-154.
278

Bibliografski dodatak
U ovom dodatku navedeni su radovi relevantni za tematiku ove knjige,

koji su nastali ili objavljeni nakon završetka rukopisa prvog izdanja,
zbog čega se u tekstu oni ne pominju.
Bugarski, R. (2004). „Engleski kao dodatni jezik”. Philologia 2: 7-13.

Bugarski, R. (2006). “English: an Additional Language?” U: K. Rasulić
i I. Trbojević (ur.). English Language and Literature Studies: In-
terfaces and Integrations – ELLSII Proceedings. Vol. 1. Filološki
fakultet, Beograd: 31-33.
Bugarski, R. (2007). “What English Means to Us”. U: V. Lopičić i B.
Mišić-Ilić (ur.). Interkatedarska konferencija anglističkih katedri
Niš 2006. Zbornik radova. Filozofski fakultet, Niš: 11-19.
Bugarski, R. (2009). Evropa u jeziku. Biblioteka XX vek, Beograd;
Knjižara Krug, Beograd.
Bukatarević, T. (2008). Analiza prevoda stručnog teksta na primeru
zbirke eseja Kreativne industrije. Diplomski (masterski) rad; ne
objavljen. Filozofski fakultet, Novi Sad.
Đorđević, R. (2004). Uvod u kontrastiranje jezika. 6. izdanje. Filološki
fakultet, Beograd.
Filipović, S. (2005). Izgovor i pisanje računarskih anglicizama u srp-
skom jeziku. Zadužbina Andrejević, Beograd.
Gajišin, V., Panić-Kavgić, O., Kavgić, A. (2011). „Engleski u Novom
Sadu”. U: V. Vasić i G. Štrbac (ur.). Govor Novog Sada. Sveska 2:
Morfosintaksičke, leksičke i pragmatičke osobine. Filozofski fa-
kultet, Novi Sad: 594-612.
Hlebec, B. (2006a). Standardni srpsko-engleski rečnik. Zavod za udž-
benike, Beograd.
279

Hlebec, B. (2006b). Englesko-srpski srpsko-engleski rečnik slenga. 2.,

dopunjeno izdanje. Beogradska knjiga, Beograd.
Hlebec, B. (2009a). Opšta načela prevođenja. 2. izdanje. Beogradska
knjiga, Beograd.
Hlebec, B. (2009b). Prevodilačke tehnike i postupci. EBG, Beograd.
Hlebec, B. (2009c). Srpsko-engleski rečnik lažnih parova. EBG, Beo-
grad.
Hlebec, B. (2009d). Srpsko-engleski rečnik etimoloških parova. EBG,
Beograd.
Hlebec, B. (2010). Enciklopedijski srpsko-engleski rečnik. Zavod za
udžbenike, Beograd.
Ivić, P., Klajn, I., Pešikan, M., Brborić B., Piper, P., Ivić, M. (2007).
Srpski jezički priručnik. 4. izdanje. Beogradska knjiga, Beograd.
Klajn, I. (2005). Gramatika srpskog jezika. Zavod za udžbenike i na-
stavna sredstva, Beograd.
Klajn, I. (2010). Rečnik jezičkih nedoumica. 11., dopunjeno izdanje.
Prometej, Novi Sad.
Klajn, I., Šipka, M. (2010). Veliki rečnik stranih reči i izraza. 5., dopu-
njeno i ispravljeno izdanje. Prometej, Novi Sad.
Kolarić, A. (2010). Terminologija sportskog plesa u engleskom i srp-
skom jeziku: teorijski i praktični aspekti. Diplomski (masterski)
rad; neobjavljen. Filozofski fakultet, Novi Sad.
Lazović, V. (2009). Prevođenje tekstova na ambalaži prehrambenih
proizvoda sa srpskog jezika na engleski: deskriptivni i preskriptiv-
ni aspekti. Magistarski rad; neobjavljen. Filozofski fakultet, Novi
Sad.
Milićević-Matić, Lj. (2010). Terminologija bibliotekarstva. Magistar-
ski rad; neobjavljen. Filozofski fakultet, Novi Sad.
Nemet-Konc, E. (2010). Polysemy in Verbs Expressing Animal Sounds
in English and Hungarian: a Cognitive Linguistic Approach. Ma-
gistarski rad; neobjavljen. Filozofski fakultet, Novi Sad.
Nikolić, M. (ur.). Rečnik srpskoga jezika. Matica srpska, Novi Sad.
Panić-Kavgić, O. (2006). Koliko razumemo nove anglicizme. Zmaj,
Novi Sad.
Pižurica, M. (gl. red.). (2010). Pravopis srpskoga jezika. Izmenjeno i
dopunjeno izdanje. Matica srpska, Novi Sad.
280

Prćić, T. (2007). „O pravopisu i opravopismenjavanju”. Zbornik Matice

srpske za filologiju i lingvistiku 50: 691-695.
Prćić, T. (2008a). Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena. 2.
izdanje. Zmaj, Novi Sad.
Prćić, T. (2008b). Semantika i pragmatika reči. 2., dopunjeno izdanje.
Zmaj, Novi Sad.
Prćić, T. (2008c). “Culture-Specific Words and How to Deal with Them
in Bilingual Dictionaries”. U: K. Rasulić i I. Trbojević-Milošević
(ur.). International Conference “English Language and Literature
Studies: Structures across Cultures”. ELLSSAC Proceedings. Vol.
1. Filološki fakultet, Beograd: 415-421.
Prćić, T. (2008d). “Linguistic Factors behind the Global Spread of En-
glish”. U: I. Lakić i N. Kostić (ur.). Jezici i kulture u kontaktu.
Zbornik radova. Institut za strane jezike, Podgorica: 110-116.
Prćić, T. (2010a). „Imena iz engleskog jezika”. U: M. Pižurica (gl. red.).
Pravopis srpskoga jezika. Izmenjeno i dopunjeno izdanje. Matica
srpska, Novi Sad: 186-195.
Prćić, T. (2010b). „Anglicizam”. U: Č. Popov i D. Stanić (I. Negrišo-
rac) (ur.). Srpska enciklopedija. Tom I, Knjiga 1. Matica srpska,
Novi Sad; Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd; Zavod
za udžbenike, Beograd: 208-209.
Prćić, T. (2010c). „Naša jezička kultura između jezičke norme, pseu-
donorme i beznorme: ima li kraja?”. U: Lj. Subotić i I. Živanče-
vić-Sekeruš (ur.). Peti međunarodni interdisciplinarni simpozijum
„Susret kultura”. Zbornik radova. Knjiga I. Univerzitet u Novom
Sadu, Filozofski fakultet, Novi Sad: 471-477.
Prodanović-Stankić, D. (2008). Životinje u poslovicama na engleskom
i srpskom jeziku. Zadužbina Andrejević, Beograd.
Radić-Bojanić, B. (2007). neko za chat?! Diskurs elektronskih ćaskao-
nica na engleskom i srpskom jeziku. Filozofski fakultet, Novi Sad;
Futura publikacije, Novi Sad.
Silaški, N. (2005). Diskurs reklamnog oglasa u časopisima za žene na
srpskom i engleskom jeziku: analiza žanra. Doktorska disertacija;
neobjavljena. Filozofski fakultet, Novi Sad.
281

Simić, M. (2008). Srpsko-engleski lažni parovi: teorijski i praktični as-

pekti. Diplomski (masterski) rad; neobjavljen. Filozofski fakultet,
Novi Sad.
Stojičić, V. (2009). Kolokacije u književnom prevođenju sa srpskog je-
zika na engleski. Doktorska disertacija; neobjavljena. Filozofski
fakultet, Novi Sad.
Široki, V. (2010). Profesionalne titule u Velikoj Britaniji i njihovo pre-
vođenje na srpski jezik. Magistarski rad; neobjavljen. Filozofski
fakultet, Novi Sad.
Vidaković, M. (2008). Reklamni slogani na engleskom jeziku i njihovo
prevođenje na srpski. Magistarski rad; neobjavljen. Filozofski fa-
kultet, Novi Sad.
Vlajković, I. (2010). Uticaji engleskog jezika na srpski u komunikaci-
ji na Fejsbuku: kritička analiza. Diplomski (masterski) rad; neo-
bjavljen. Filozofski fakultet, Novi Sad.
Wells, J. C. <Vels>. (2008). Longman Pronunciation Dictionary. 3rd
edition. Pearson Education, Harlow.
* * *
Iscrpna bibliografija o anglicizmima u jezicima sveta, uključujući i

srpski, kao i o njihovim kontaktima s engleskim jezikom nalazi se na
sledećoj adresi:
https://www.nhh.no/en/research-centres/global-anglicism-database-
network/publications/.
282

Srpsko-engleski registar termina /

Serbian-English Index of Terms
Brojke označavaju broj strane na kojoj je termin definisan i/ili ilustrovan.
akronim acronym, 219

anglicizam anglicism, 59, 120, 145, 155, 206
anglofrankosrpski Anglofrancoserbian, 83
anglosrpski (jezik) Angloserbian, 20, 24, 57, 69, 78, 134, 155, 184,
195, 207
bukvarska pismenost alphanumeric literacy, 50
delimično kalkiranje partial calque, 179

delimično odomaćeni anglicizam partially naturalized anglicism, 139
delimično strukturno prevođenje partial structural translation, partial
loan translation, 179
denotator denoting signpost, 252
direktno prevođenje direct translation, 178
domaći neologizam domestic neologism, 125
doslovnjaštvo literalism, 193
dubinski integrativna motivacija deep-integrative motivation, 20
dvojno usvajanje dual acquisition, 17
ekonomični sinonim economical synonym, 148

ekvivalent equivalent, 171, 175
engleski kao odomaćeni strani jezik English as the nativized foreign
language (ENFL), 21, 69, 77, 119, 181
283

engleski kao strani jezik English as a foreign language (EFL), 21
formalni korespondent formal correspondent, 170

funkcija dopunskog jezika supplementary language function, 18
funkcijska aproksimacija functional approximation, 179
funkcijsko-komunikativni ekvivalent functional-communicative
equivalent, 171
geografsko ime geographical name, 228

globalna angloCOOLtura global angloCOOLture, 144
hibridizacija hybridization, 78, 134, 184, 195, 207

hipersemantizacija overtranslation, 171
hipersinonim hypersynonym, 148
hiposemantizacija undertranslation, 172
hiposinonim hyposynonym, 148
hiposinonimija hyposynonymy, 148
identifikaciona motivacija identificational motivation, 20

inercijski sinonim inertial synonym, 57, 147
inicijal initial, 242
inicijalizam initialism, 219
institucionalno ime institutional name, 228
integracija integration, 135
jezička angloglobalizacija linguistic angloglobalization, 17

jezička anglomanija linguistic anglomania, 62, 77, 207
jezički angloholizam linguistic angloholism, 182, 207
kalkiranje calque, 179

kolokator collocating signpost, 252
kontaktna jezička kultura contact language culture, 22, 32, 71, 87, 185
kontaktni modul contact module, 187
kontaktno-kontrastivna lingvistika contact-contrastive linguistics, 14,
185
kontaktno-kontrastivni modul contact-contrastive module, 186
284

kontrastivni modul contrastive module, 188

korespondent correspondent, 170, 175
kulturno ekspanzivna reč culturally expansive word, 176
laka audio-vizuelna dostupnost ready audio-visual availability, 16

leksička praznina lexical gap, 171
leksikalizovani akronim lexicalized acronym, 220
lično ime personal name, 228
mešoviti anglicizam mixed anglicism, 127
nadriprevodilac quack-translator, 166

nadriprevođenje quack-translation, 54, 194
nemarni „funkcionalni stil” sloppy “functional style”, 23, 34
neodomaćeni anglicizam unnaturalized anglicism, 140
neopravdani anglicizam unjustified anglicism, 131, 186
očigledni anglicizam obvious anglicism, 121, 145

odomaćenica naturalized word, 143
opisni ekvivalent explanatory equivalent, 255
opravdani anglicizam justified anglicism, 133, 187
paralelna običajna norma parallel usage norm, 24, 66, 78, 183, 207
pleonazam pleonasm, 27, 151
pojmovna praznina conceptual gap, 171
poluleksikalizovani akronim semi-lexicalized acronym, 222
popularna analogija popular analogy, 104
popularna praksa popular practice, 38
posebni korisnik jezika special language user, 32, 49, 70, 75, 107, 226
postmodifikacija postmodification, 172
potpuno odomaćeni anglicizam completely naturalized anglicism, 139
površinski prevodilac surface translator, 166
površinsko prevođenje surface translation, 54
površnjaštvo superficialism, 193
pravopisna pismenost orthographic literacy, 50
premodifikacija premodification, 172
285

preoblikovani anglicizam transshaped anglicism, 124

prestižna praksa prestigious practice, 37
prevedeni anglicizam translated anglicism, 125
prevedeni sinonim translated synonym, 148
prihvaćenica accepted word, 143
prototipski anglicizam prototypical anglicism, 141
pseudonorma pseudonorm, 36
sasvim neopravdani anglicizam fully unjustified anglicism, 130, 186

sasvim opravdani anglicizam fully justified anglicism, 133, 187
segregacija segregation, 135
sindrom milenijumske bube millennium bug syndrome, 51, 194
sindrom širom otvorenih vrata wide-open door syndrome, 194
sinonim synonym, 146
sirovi anglicizam raw anglicism, 123, 145
skriveni anglicizam hidden anglicism, 121, 145
statusna upotreba status-driven use, 149, 157
strukovna upotreba profession-driven use, 149, 156
strukturno prevođenje structural translation, loan translation, 179
tautologija tautology, 27, 150

tautopleonazam tautopleonasm, 151
tematizator thematizing signpost, 253
ujednačenje koda code-levelling, 24

unosivi ekvivalent insertable equivalent, 255
unutarjezičko prevođenje intralingual translation, 194
uslovno opravdani anglicizam conditionally justified anglicism, 132,
187
uvezeni neologizam imported neologism, 124
vlastito ime proper name, 228
286

ENGLISH WITHIN SERBIAN: Table of Contents
Foreword to the Second edition . . . . . . . . 11

1. Introductory remarks: contact-contrastive linguistics? . . 13
2. English as the nativized foreign language . . . . . 16
2.1. New properties of English . . . . . . . 16
2.2. Concomitant communication-related phenomena . . 19
2.3. Formerly a foreign, today the nativized foreign language 21
2.4. Implications for future language teaching . . . 21
3. Sloppy “functional style” and misplaced meaning . . . 23
3.1. Its origin and properties . . . . . . . 23
3.2. Words and phrases in sloppy “functional style” . . 25
3.3. Ways of overcoming the outlined state of affairs . . 31
4. Sloppy “functional style” and orthographic pseudonorm . 34
4.1. What is pseudonorm? . . . . . . . . 36
4.2. What should be done to neutralize pseudonorm? . . 39
4.3. Alphanumeric and orthographic literacy . . . 49
5. Translation marked by the millennium bug syndrome . . 51
5.1. Millennium bugs and millennium errors . . . . 51
5.2. Surface translation . . . . . . . . 53
5.3. A new variety of Serbian: Angloserbian . . . . 57
6. Anglicisms in our everyday practice . . . . . . 59
6.1. What makes concentric vicious circles? . . . . 60
6.2. What should be done to dismantle the concentric
vicious circles? . . . . . . . . . 69
7. Angloserbian all around us . . . . . . . . 77
7.1. How does Angloserbian manifest itself? . . . . 78
7.2. How has Angloserbian come into being? . . . . 84
7.3. How should further spread of Angloserbian be hindered? . 87
287

7.4. The tasks of Serbian and English language teaching . 88

8. English names in our everyday practice . . . . . 90
8.1. Between the preferred and the actual state of affairs . 90
8.2. Deviations in the treatment of particular phonemes . 93
8.3. Deviations under the influence of the original spelling . 97
8.4. Deviations under the influence of German . . . 99
8.5. Widespread haphazardness and its consequences . 100
8.6. The whats and hows of dealing with English names in
the future . . . . . . . . . . 104
9. English names I use as I can . . . . . . . . 111
9.1. A little respelling experiment with university students . 111
9.2. I read because I know, I write because I was taught! . 115
10. Anglicisms characterized from four angles . . . . 119
10.1. Types: between obvious, hidden and raw anglicisms 120
10.2. Formation: between transshaped, translated and
mixed anglicisms . . . . . . . . 123
10.3. Justification of use: between justified and unjustified
anglicisms . . . . . . . . . . 129
10.4. Status: between segregation and integration of
anglicisms . . . . . . . . . . 134
10.5. From four angles towards one point: the prototypical
anglicism . . . . . . . . . . 140
11. Global angloCOOLture and local synonymy . . . . 144
11.1. Anglicisms as synonyms in Serbian . . . . 145
11.2. A typology of synonymic interrelations . . . . 147
11.3. Synonyms in our angloCOOLtural language practice 148
12. We too have a word to enter the race . . . . . . 154
12.1. Profession-driven and status-driven use of anglicisms . 156
12.2. Whence came our objectively unnecessary anglicisms? 158
12.3. The most common Angloserbian-Serbian synonyms . 160
13. English-Serbian lexical contrasting . . . . . . 165
13.1. Needs for lexical contrasting . . . . . . 165
13.2. Procedures in lexical contrasting . . . . . 169
13.3. Applications of lexical contrasting . . . . 173
14. Creating translated anglicisms . . . . . . . 174
14.1. Reasons for adapting words by translation . . . 174
288

14.2. A typology of words subject to adaptation by translation 176

14.3. A typology of available resources in Serbian . . 176
14.4. A typology of translation procedures . . . . 178
14.5. Standardization and lexicographic codification of the
results . . . . . . . . . . . 180
15. Contact language culture and language teaching . . . 181
15.1. The present state of affairs: linguistic angloholism
and Angloserbian . . . . . . . . 182
15.2. Contact language culture and its three modules . 185
15.3. Contact language culture in language teaching . . 189
16. General principles of translation for university students
of English . . . . . . . . . . . . 192
16.1. Translation from English into Serbian: the current
situation . . . . . . . . . . 193
16.2. The whats of teaching general principles of translation 195
16.3. The hows of teaching general principles of translation . 200
16.4. Appendix: The hows of making one’s translation better . 202
17. Towards standardized spelling of anglicisms in Serbian . 206
17.1. A survey of current practice . . . . . . 207
17.2. General principles and main tenets of the proposed
model . . . . . . . . . . . 212
17.3. Spelling word anglicisms in Serbian . . . . 214
17.4. Spelling acronym anglicisms in Serbian . . . 219
17.5. Usage norm is not “As You Like It” . . . . 225
18. Towards standardized respelling of English proper names
in Serbian . . . . . . . . . . . . 228
18.1. A survey of current practice . . . . . . 229
18.2. General principles and main tenets of the proposed
model . . . . . . . . . . . 231
18.3. English-Serbian sound and letter correspondences . 233
18.4. Transferring English stressed vowels . . . . 235
18.5. Transferring English unstressed vowels . . . 238
18.6. Transferring English consonants . . . . . 239
18.7. Respelling names from other languages in English . 241
18.8. Adapting female names . . . . . . . 242
18.9. Adapting initials . . . . . . . . . 242
289

18.10. Specific orthographic points . . . . . . 243

18.11. Don’t spell as you please, don’t read as it suits you! 244
19. Towards a modern English-Serbian / Serbian-English
general-purpose dictionary . . . . . . . . 246
19.1. Macrostructure: selection and presentation of
headwords . . . . . . . . . . 248
19.2. Microstructure: typology, organization and
presentation of information . . . . . . 249
19.3. Principles of establishing translation equivalents . 255
19.4. Challenges offered by new mediums . . . . 257
20. Is all this proving to be just a mission impossible? . . 259
Bibliographic remarks . . . . . . . . . . 267
References . . . . . . . . . . . . 271
Bibliographic supplement . . . . . . . . . 279
Srpsko-engleski registar termina / Serbian-English Index of Terms 283
Graphics
Diagram 1: English functioning as a supplementary language in

Serbian . . . . . . . . . . . . 18
Diagram 2: the prototypical anglicism and its four defining
properties . . . . . . . . . . . . 142
Diagram 3: the continuum of functional-communicative
equivalence . . . . . . . . . . . 170
Diagram 4: achieving balance between the source and the
target language . . . . . . . . . . 196
Illustration 1: the headword escapev – information in a modern
bilingual dictionary . . . . . . . . . 250
Illustration 2: other special features in a modern bilingual
dictionary . . . . . . . . . . . . 254
Table 1: the scale of naturalization of anglicisms in Serbian . 138
Table 2: pronunciation and spelling of letters of the English
alphabet in Serbian . . . . . . . . . 224
290

Prof. dr Tvrtko Prćić
ENGLESKI U SRPSKOM
Treće, elektronsko, izdanje
Filozofski fakultet, Novi Sad
Za izdavača
Prof. dr Ivana Živančević Sekeruš, dekan
Recenzenti
Prof. dr Ranko Bugarski
Akad. Milorad Radovanović
Prof. dr Biljana Mišić Ilić
Korektura
Tvrtko Prćić
Prednje korice
Ferenc Finčur (realizacija)
Tvrtko Prćić (ideja)
Kompjuterski slog i konverzija

Ferenc Finčur
KriMel, Budisava
2019.
ISBN 978-86-6065-512-9

CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
811.163.41:811.111
811.163.41'373.45:811.111
ПРЋИЋ, Твртко,
Engleski u srpskom [Elektronski izvor] / Tvrtko Prćić. - 3.
elektronsko izd. - Novi Sad : Filozofski fakultet, 2019 (Budisava :
Krimel). - 290 str. : graf. prikazi ; 21 cm
Dostupno i na: http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2019/97
8-86-6065-512-9. - Bibliografske napomene: str. 267-270. -
Bibliografija: str. 271-282. - Srpsko-engleski registar termina =
Serbian-English index of terms: str. 283-286.
ISBN 978-86-6065-512-9
a) Српски језик - Енглески језик - Контрастивна анализа
b) Српски језик - Англицизми
COBISS.SR-ID 328205319
„Autorov lament nad postojećim stanjem u ovoj važnoj oblasti
javne komunikacije, podržan ogromnim brojem pažljivo odabranih
i znalački komentarisanih primera aljkavog i neznalačkog posezanja
za sredstvima engleskog jezika u diskursu na srpskom, praćen
je valjano obrazloženim predlozima za sistematsko delovanje
na izmeni takve situacije – pre svega kroz adekvatnije pristupe
školskoj nastavi obaju jezika.”
Iz recenzije prof. dr Ranka Bugarskog
„Oblast kontaktne i kontrastivne lingvistike veoma je aktuelna u

savremenome svetu, osobito to postaje tačno danas, u vreme
svakovrsne kulturne, medijske pa i jezičke planetarizacije. Biti tim
povodom protiv uticaja engleskog u jezicima sveta – zaludno je i
besmisleno, prepuštanje toga toka stihiji i slučajnostima – opasno
je i nekulturno.”
Iz recenzije akad. Milorada Radovanovića
„Globalni uticaj engleskog jezika na sve jezike sveta, pa tako i na

srpski nemoguće je sprečiti, ali se treba zalagati za pravilan odnos
prema jeziku i valjano znanje i osmišljeno korišćenje i srpskog i
engleskog i svih drugih jezika.”
Iz recenzije prof. dr Biljane Mišić Ilić

Engleski U Srpskom (Tvrtko Prćić) PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Engleski U Srpskom (Tvrtko Prćić) PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Engleski u srpskom, treće, elektronsko, izdanje

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

Engleski u srpskom, treće, elektronsko, izdanje,

NAPOMENA O AUTORSKOM PRAVU:

Nijedan deo ove publikacije

No part of this publication

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

Beware of false knowledge: it is more dangerous than ignorance!

(Džordž Bernard Šo, irski književnik)

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

kurzivnim malim verzalom:

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

Napomene uz Drugo izdanje . . . . . . . . . . . . . 11

1. Uvodne napomene: kontaktno-kontrastivna lingvistika? . . . . 13

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

8.2. Odstupanja u tretmanu pojedinih fonema . . . . . . 93

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

16. Opšti principi prevođenja za studente anglistike . . . . . 192

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

Dijagram 1: engleski u funkciji dopunskog jezika u srpskom . . 18

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

Napomene uz Drugo izdanje

Prvo izdanje knjige Engleski u srpskom pojavilo se 2005.

Ovom prilikom autor izražava najiskreniju zahvalnost recen-

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

plodnim stručnim razgovorima, kao i stalnim rečima podrške i

U Subotici, u zimu 2011.

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

1. Uvodne napomene: kontaktno-kontrastivna

Kontaktno-kontrastivna lingvistika – s crticom i sa znakom

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

do sada, pošto se s njim ne susrećemo više samo preko štampanih

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

izvesnih sadržinskih preklapanja i ponavljanja opisa, definicija i

Na dragocenim primedbama i korisnim predlozima autor

U Subotici, u zimu 2004/05.

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

2. Engleski kao odomaćeni strani jezik

Status (prototipskog) stranog jezika trenutno se obično odre-

2.1. Nova svojstva engleskog jezika

Prema kriterijumu (4), laka audio-vizuelna dostupnost, en-

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

nom i pismenom sporazumevanju u oblastima politike, privrede,

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

svojstva, dvojno usvajanje, čini engleski opet sličnim maternjem

Dijagram 1: engleski u funkciji dopunskog jezika u srpskom

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

U tako nastalom mešanju jezikâ engleski se javlja unutar

2.2. Prateće pojave vezane za proces komunikacije

Navedena dodatna svojstva, koja određuju sadašnji sociolin-

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

• Diglosija: u mnogim registrima engleski jezik se koristi

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

kaciji, i (c) da omogući ljudima da se snađu u sopstvenim,

2.3. Nekad strani, danas odomaćeni strani jezik

Na osnovu svega što je do sada rečeno, očigledno je da teorija i

2.4. Posledice po buduću nastavu jezika

Status engleskog kao odomaćenog stranog jezika u budućno-

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta

kako samog engleskog jezika tako i različitih maternjih jezika.

objavljeno i dostupno u Digitalnoj biblioteci Filozofskog fakulteta