Milorad Stupar, naudni seradnik UDK 172.

1
Institutzafilozofijui drultvenuteoriju Pregledni
ilanak
Beograd
UNTVERZITET U
BEOGRADU

INSTITUT ZA
FTLOZOFITUr POJMOVNOODREDENJE
polrrteroc IDENTITETA
l'-\ DRUSTVENU
TEORTJU
rr'= Apstmkt: Ow.jejedun pokuiaj tla se politiiki identuet otlretli kuo rez.uhun-
ta tqtitnih svo.jstava kategorije tlanstvu u poliritkrlj ztqjednici. IJ rutlu t<ehiti ra?tnt>
treni po.irnovi lajednice, polititke alednice, ilunstvu u politiik2j zqjednici i, kt-

Efd naino, po.ium.polititktg identiteta. Brani se teza du.je poliliiki itlentitet konstituti-
vna komponenta identitetu intlivitlue (odno,stto grupe indivitluu), uti du ta ktn.sti-
tutvnost nema svo.i.stvoktgiike nuirutsti niti stutu.sprir-odnog swt jstvu, ve( tlu pretl-
stuvlia vaZan, ali ipak ktntingentan aspekt otlnosa gntdanu i polititke z.ajetlnice.lJ

R-+SPAD zakliutku se broni tezo da se po.jcunpolitiikog identiteta ne moie l;vesti sarno na

nortnativne zahteve utvriene o,snovnim rlokumentimu zemlje ko.jima sc odredu.fu
legulne dulnosri {ana polititke z.u.jetlnice. Potitiiki identitet ukt.juiLtje i svest o

IUGOST_,AVrrE ktme da nismo sumo pripadnici .jedne dominuntne kulturne ili nucionalne grupe
ii.je .ru iLleoloike tein.je z.aokruicne i dovriene u dnevrutj politici i politivnom zu-

R3
korutdavstvtt dri.ave: u politiiki identitet ukl.juienu.je i st,est o tome du po.st'.ji
mogutnost re konstituisunju,, o,srutvrutg"politit kr.tgide ntitetu ; ovu moguinost .je
zasnovdnu na iinienici da kao gruduni driave pripadumo iitutr1j nreii ruzliiitilt
Tajednica ko.je .re u literuturi naTivajrl civilno dru.itvo i da u.i:eltem u polititkotn
livotu preko takvih institut'i.ia doluTimo u ,tituaci.ju tlu domiruutttri ttotitiiki identi-
tet kr itit ki pr ei spitrt ietno.

d/1
Kliuinc rcti: zujednicu, nuci.ja, polititku zu.jetlnicu, intlivitluatni itlentitet,
ko Iekt iv ni id entit et, p radut in

;n
x
t.
Definic'ij a politit kog identite tct :
F
a

VI
Poii 6emood jednepreliminarnedefinicijepolitidkogiden- f

o
titeta koja ie u radu biti obrazloiena,a pri samom kraju rada i
dopunjena.Politiiki itlentitetje skup vrednosnih uverenjaneke

H
=
osobe(ili grupe osoba)koja se tidu njenog dlanstvau politidkoj I

N
zajednici.Da bismopodrobnijeobjasniliovu definiciju politidkog

nH
J

identiteta,moramose pozabavitipojmovima zajednice,politidke

ru rssN0353-5738 zajednicei dlanstvau politidkojzajeclnici.
UDK 16.4.05 +329.I 5+
3(497.L)+323.1
L
330.341.15I+342.24+355.O2(497.L)+949.7

63

L-
 Zaiednica

Prvo6emopoei od pojmazujerlnice.;Zaiedn\ca jedni od

nadin i koji
je veiagrupa
zavise
i#ffilif;ilq::*dilil:::,{T:;fiT"ifilx
znic|,zabioskop
je
-ogru du senazovezajednicom'A to apsurdno'
koji pred-
liudi koji uzajamnodeluju nu ttujurr r :','ti koii stoieu reouza bioskop,nasuprot skupu ljudi
Juoj'grupi obidno imaju odredenzajednidki ne postizu svoj
.ir-*trt.'L:"ai u ou drzaveili zajednicunauinika'
povezuje'Medusobnodelovanje ir';|'id;;;;ane
cilj odnosnorxup ut"dnotfr toji ih je
aktivnostio kojoj red.Interesi individua koje konsti-
kolektivnim dono5e- ilffi;iZ
individuadestoje t-uAu ne uvek)iegulisano iiiiu ,u:"onicu su dugoroeni'
pa utidu na konstitusanjenjihovih
'"-'.-
n i e m o"M;;;
dluka - - : : . - r - ^ r : r - ^dlanovi
X r a n n ' i te
ta ;;ilftitp"zicija u pbnalanju odnosnokonstitutivni su element
se re6i da neka zajednicapostoji ukoliko Iti'"t* f"aiviiualnog i dru5tvenogidentiteta'Ovo
je narodito
po pitanju stvari od j1vn"y
zaiednicedele zaiednidkoshvatanje
';;;;;';l onom Stoje ;iil;;;"";" zajednicekao 5rosu nacionalne i politidke zajednice
;"tevantnih t; samu zalldnicu' nasuprot individue stasavajutokom duZeg vremenskog perioda
zajednidkomshvatanju
privatno' Prihvatanjei p'iu'Z*o't ovakvom "'-toirrnu
;r;Li;il2 kompleksneprocesesocijalizacije i obrazovanja koji
preko skupanormativnihnadela)'neo-
if..:" t. moZeformulisati takodevr5eindividu- suvaZnizaobeleLjenjihovogidentiteta'
phodnisu za opstanuft 'u:tOnit"' Qva-.naleta
joj da se razlikuje od neke Po5tonasu ovom raduuglavnomzanimapojmovnoodrg{e.
aciju jedne ,a.jeOn'""omogueanuju6i nje poLitidkogidentiteta,najviSeie redi biti o
politidkoj zajednici
moZemoda govorimo o sused-
or,ig"'r^j"onice' U ovom imislu oino.no drZavi.Imaju6i u vidu javni interes kao osnovu za indi-
ovloj
stvima, gradskimoOtu'ti'no' akademskoj'.p9sl 1la,cl:lilT' viduacijuzajednice, moZe se re6i da je funkcija drLave da radi na
politidkoj zajednici' medunarodnoJ^zaJe- a to su:
,":"Otrci, ;i5enacionalnoj reSavanjupioblema koja su bitna sa stanovi5ta pravde'
o demuje ovde-reE''Ono
dnici, itd. Par primera*fZ" Ou'utjutni za5titatjuasnn prava i sloboda, problem besku6niStva, gladi' na-
naudnikajesupravilapona5a-
Stoje od javnoglnt";u 'u zajednicu cionalni bezbednosti, itd. Ali, pre nego Stoskiciramo pojam poli-
religioznauverenja'p-olitidka
nja dlanovate ,ui"Onite kao naudnika; za tidke zajednicevalja preciziratii pojam nacionalnez'ajednice
jet
plilJ""., ili pak oboZavanje odredenevrstemuzike'vezanoJe
pod uobidajenom su,istorijski gledano,nacijei politidke zajednicegotovo uvek nera-
itii^t" .r*uiiuotu nuoenitu i naudnazajednica' zdvojivopovezane.
seu to podrudjeZivotanjenih
okolnostima,n"*u nittutuo pravoda Naci.iase u literaturi obidno defini5ekao zajednicaljudi
ieradskeoblasti'Ono
dlanovaupliie. SfienovaZi^iza susedstva koje odretlujezajednidkaistorijai poreklo,jezik i kultura,zajednidka
za oveiajednice :Y g1utltku
Stobi moZdabilo od javnog interesa socijalizaciJa i obrazovanjei u izvesnimsludajevimai zajednidka
kontrola kudnih ljubimaca'
buka,javni pr",o',-ii'{uv"anje ba5ta' religija; valan zna(aj pridaje se takode i subjekivnim aspektima:
ishrane'.barYto :: tT:*.::li
ali je malo u"rouu,no da bi nadin ljudi su dlanovinu"ii" kaauoni sami u to veruju i kada u drugim ><
predmetlegitimnogJavnog
beralnihdruStavatide' trebaloda bude Elanovimanacije prepoznajudinjenicu da i oni dele isto takvo *
je sadauoditi cla'i3v1o.dobro-11e
interesaou. ,uJ"Oni"e'VaZno o uverenje.Nacije su takodeaktivne zajednicekoje svoje ciljeve i
mo'e da ima. Ovde je pre red
bilo kakav interesloii ."to g.ipa
F
delatnostartikuliSupreko odreilenihpolitidkih institucijana odre- T'
koji taj skup injene dlanove l
zajednidkomint"t"tJtftupa individua tlenojteritoriji.l
jednom bitnom smislu tako da on
o
* identifikuje nu ,,ti*-nu8in u zajednice
dlanova
[:iilil;;*iu.;" zasamidentitet
lonrtiturivan =
u
e --'
o
N
{u(tinsk(}g
S-t;* -**iic-lavnoq iltcrcsllli iavnostkrbrakao :
3 slcdimraz:atranJai-uvidceantlran"I:1t'- 3 I

I clcmentau odredcnlupoima zajcdnicc' untfPoliticalCommunity"' Citauuovu skupinusvoistavako.lancku zajednicuobclcZavakao naciju

tckstu Communita'iuni'-' preuzimam
= sa u njegovom "Liberalism' uz nekcmanieizmcnciz Hammar(1983),s. 37, i Millcr (1993)'s 4-7
1996's 80)
x,rii iniU,ophy and Policl"'Ninter' tckstu' definiciji r..ri"
l],,,,,,,,,,,,,,,,,ova\voj st., ui druswcnoi nauci bilo ncpoT'nato;
2 Primcri su slidni primcrimakoje Kukatasnavodi u pomcnutom sltcnadefinici.la ""rn. u "ie"!
naclieprisutna.ic pravaili sociologi.ie
mno-gimudTbenicima
vidi fusnotul. 65
64

LI S-.
iiltl|111
1
 Zaiednica

Prvo6emopoei od pojmazujerlnice.;Zaiedn\ca jedni od

nadin i koji
je veiagrupa
zavise
i#ffilif;ilq::*dilil:::,{T:;fiT"ifilx
znic|,zabioskop
je
-ogru du senazovezajednicom'A to apsurdno'
koji pred-
liudi koji uzajamnodeluju nu ttujurr r :','ti koii stoieu reouza bioskop,nasuprot skupu ljudi
Juoj'grupi obidno imaju odredenzajednidki ne postizu svoj
.ir-*trt.'L:"ai u ou drzaveili zajednicunauinika'
povezuje'Medusobnodelovanje ir';|'id;;;;ane
cilj odnosnorxup ut"dnotfr toji ih je
aktivnostio kojoj red.Interesi individua koje konsti-
kolektivnim dono5e- ilffi;iZ
individuadestoje t-uAu ne uvek)iegulisano iiiiu ,u:"onicu su dugoroeni'
pa utidu na konstitusanjenjihovih
'"-'.-
n i e m o"M;;;
dluka - - : : . - r - ^ r : r - ^dlanovi
X r a n n ' i te
ta ;;ilftitp"zicija u pbnalanju odnosnokonstitutivni su element
se re6i da neka zajednicapostoji ukoliko Iti'"t* f"aiviiualnog i dru5tvenogidentiteta'Ovo
je narodito
po pitanju stvari od j1vn"y
zaiednicedele zaiednidkoshvatanje
';;;;;';l onom Stoje ;iil;;;"";" zajednicekao 5rosu nacionalne i politidke zajednice
;"tevantnih t; samu zalldnicu' nasuprot individue stasavajutokom duZeg vremenskog perioda
zajednidkomshvatanju
privatno' Prihvatanjei p'iu'Z*o't ovakvom "'-toirrnu
;r;Li;il2 kompleksneprocesesocijalizacije i obrazovanja koji
preko skupanormativnihnadela)'neo-
if..:" t. moZeformulisati takodevr5eindividu- suvaZnizaobeleLjenjihovogidentiteta'
phodnisu za opstanuft 'u:tOnit"' Qva-.naleta
joj da se razlikuje od neke Po5tonasu ovom raduuglavnomzanimapojmovnoodrg{e.
aciju jedne ,a.jeOn'""omogueanuju6i nje poLitidkogidentiteta,najviSeie redi biti o
politidkoj zajednici
moZemoda govorimo o sused-
or,ig"'r^j"onice' U ovom imislu oino.no drZavi.Imaju6i u vidu javni interes kao osnovu za indi-
ovloj
stvima, gradskimoOtu'ti'no' akademskoj'.p9sl 1la,cl:lilT' viduacijuzajednice, moZe se re6i da je funkcija drLave da radi na
politidkoj zajednici' medunarodnoJ^zaJe- a to su:
,":"Otrci, ;i5enacionalnoj reSavanjupioblema koja su bitna sa stanovi5ta pravde'
o demuje ovde-reE''Ono
dnici, itd. Par primera*fZ" Ou'utjutni za5titatjuasnn prava i sloboda, problem besku6niStva, gladi' na-
naudnikajesupravilapona5a-
Stoje od javnoglnt";u 'u zajednicu cionalni bezbednosti, itd. Ali, pre nego Stoskiciramo pojam poli-
religioznauverenja'p-olitidka
nja dlanovate ,ui"Onite kao naudnika; za tidke zajednicevalja preciziratii pojam nacionalnez'ajednice
jet
plilJ""., ili pak oboZavanje odredenevrstemuzike'vezanoJe
pod uobidajenom su,istorijski gledano,nacijei politidke zajednicegotovo uvek nera-
itii^t" .r*uiiuotu nuoenitu i naudnazajednica' zdvojivopovezane.
seu to podrudjeZivotanjenih
okolnostima,n"*u nittutuo pravoda Naci.iase u literaturi obidno defini5ekao zajednicaljudi
ieradskeoblasti'Ono
dlanovaupliie. SfienovaZi^iza susedstva koje odretlujezajednidkaistorijai poreklo,jezik i kultura,zajednidka
za oveiajednice :Y g1utltku
Stobi moZdabilo od javnog interesa socijalizaciJa i obrazovanjei u izvesnimsludajevimai zajednidka
kontrola kudnih ljubimaca'
buka,javni pr",o',-ii'{uv"anje ba5ta' religija; valan zna(aj pridaje se takode i subjekivnim aspektima:
ishrane'.barYto :: tT:*.::li
ali je malo u"rouu,no da bi nadin ljudi su dlanovinu"ii" kaauoni sami u to veruju i kada u drugim ><
predmetlegitimnogJavnog
beralnihdruStavatide' trebaloda bude Elanovimanacije prepoznajudinjenicu da i oni dele isto takvo *
je sadauoditi cla'i3v1o.dobro-11e
interesaou. ,uJ"Oni"e'VaZno o uverenje.Nacije su takodeaktivne zajednicekoje svoje ciljeve i
mo'e da ima. Ovde je pre red
bilo kakav interesloii ."to g.ipa
F
delatnostartikuliSupreko odreilenihpolitidkih institucijana odre- T'
koji taj skup injene dlanove l
zajednidkomint"t"tJtftupa individua tlenojteritoriji.l
jednom bitnom smislu tako da on
o
* identifikuje nu ,,ti*-nu8in u zajednice
dlanova
[:iilil;;*iu.;" zasamidentitet
lonrtiturivan =
u
e --'
o
N
{u(tinsk(}g
S-t;* -**iic-lavnoq iltcrcsllli iavnostkrbrakao :
3 slcdimraz:atranJai-uvidceantlran"I:1t'- 3 I

I clcmentau odredcnlupoima zajcdnicc' untfPoliticalCommunity"' Citauuovu skupinusvoistavako.lancku zajednicuobclcZavakao naciju

tckstu Communita'iuni'-' preuzimam
= sa u njegovom "Liberalism' uz nekcmanieizmcnciz Hammar(1983),s. 37, i Millcr (1993)'s 4-7
1996's 80)
x,rii iniU,ophy and Policl"'Ninter' tckstu' definiciji r..ri"
l],,,,,,,,,,,,,,,,,ova\voj st., ui druswcnoi nauci bilo ncpoT'nato;
2 Primcri su slidni primcrimakoje Kukatasnavodi u pomcnutom sltcnadefinici.la ""rn. u "ie"!
naclieprisutna.ic pravaili sociologi.ie
mno-gimudTbenicima
vidi fusnotul. 65
64

LI S-.
iiltl|111
1
 e hnstvo u politiikoj zajeclnici
Politiika zaiednica
i
Pojampolitidkogidentitetaje direktnopovezansapojmom
se od nacijerazlikujepo tome Stosu u
Potititka z,a.ietlnica
koji setidu regu- dlanstvau politidkoj zajednicii zato ovaj drugi pojam moramo
njenom,urtuuno*'aelu i takve strukturei odnosi
rl iffiu.;uunih poslovazajednice, s tim sto su u te strukture i odnose
struk-
podrobnoispitati.U legctlnom smislu,dlanstvou modernojpoli_
tidkoj zajednici imaJitrmalni i apstraktni karakteri staroje svega
meriukljudenimo6, vladavina i autoritet'a Ovakvu
""ilft:
"turu DrZava politidkoj zajednici daje oko 200godina.ono je legalizovano gotovoistovremenou nekoliko
obidno nazivamodrl.avom. EvropskihdrZavaoko1800godine.Na primer,Francuskimustavom
ima svojstvo suverenosti u smislu
.Gti;. suverenttsti.DrLava iz 1793.godine,kojim segarantujeop5tepravoglasa,vezeizmedu
moZeda kazni sve
Oulip.t"O"ie prinudnasredstvapomorlukoiih (?T vlasti i gradanadefinisanesu na jedan opsti i apstraktninadin.
joj se iakonski ne pokoravaj.
on" iiunou" iajednice koji lTiD) DrZavljanstvose vi5e ne zasnivana lidnoj vezi izmedupodanikai
sile na odredenol terltorul)'
iskljudivi monopol na upotrebu suverena,na nekoj privilegiji ili pak na religioznoj osnovi Sroje
granicama'c) da
Ju i.nu mo6 i pravo da kontroli5eulaz na svojim bio sludaju ,,staromreZimu".Svakoko zadovoljavazahtevedefini_
njeni stalni dlanovi' t j'' grailani
oA*Ou:" kojeindividue mogu biti saneapstraktnimpravilimaustavapostajegradaninFrancuskedime
e) daje subjekt
if.utu" r"guineduZnostiti gia<Ianiimaju i, konadno, stidepravoda udei boraviu Francuskojkao i pravona diplomatsktr
prava.Tak-ode,drZave imaju institucionalni meha-
medunarodnog za5tituu drugim drZavama.
nadin na koji neko postaje dlan
iitu^pomo6u kogu ," odreduje Druga vaZnaosobinadlanstvau modernojpolitidkoj zajed_
upravljadkegruPe. nici je njegov.,nevoluntaristidki
karakter.Mada broj onih koji svo_
koje
Treba na ovom mestuista6i da postojekarakteristike jevoljnopristupajupolitidkimzajednicama
politidkim zajednicama' Politidke zaje- nije zanemarljiv,dlanovi
su zajednidkenacionalnimi politidkihzajednicauglavnomne yt stajemosvo.iontwtl.iont.velika
istoriju odnosnoone
Oni"" f.uo i nacionalnezajedniceimaju svoju veiina grarlanau velikombroju savremenih
teritoriji; politidke-zajedni,le zemaljapostajuilanovi
or.i"i" na trajan nadinna odredenoj politidkihzajednicana osnovutogaStosu u njima rttalslli.t
."+?uoi.iju koja se preko obrazovanja i ude56au poli-
il;i; Medutim, dinjenicarodenja,madavaZna,nije dovoljna da
inititucijama istorijski prenosisa ge-
,ietiir" Zivotu u zajertnidklm bi nekopostaopunopravnidlanpolitidkezajednice. Kadau legilnom
;.tJ" nu g"n"ru"iju. destoje sludajclajeo-vatradicijanerazdvojno smislugovorimoo politidkojpunopravnosti
madase nacije gradana,imamo u virJu
pou"runuri kulturo* i istoiijom nicije' Medutim' samoona lica koja su stasalazato da steknupravo da se nacluna
potlupati (istorijski gledano' to je sluiaj
ipolitidke zajednice*ogu upravljadkimpoloZajima, da udestvujuu izboruvlade,tla napuste
nacija-
u'evropskirnjednonacionainimdrZavama'tzv "'drZavama- zemlju bezsaglasnostistaratelja,da stupeu brak, clabudu dlanovi
ma,,),one seipak razlikuju. Na primer, dlanovi pgtitie.fe ?T|Lt::
i istort;u' I aKooe' porote,itd. Cotovo u svim zemljamasvetaovakva vrstapravase
ne morajunuin" da imaju zajednidkoporeklo stidutek u odredenojZivotnojdobi, najdesieizmeduosamnaeste X
vi5e nacija koje i
u;eOnulotitidku zajednicumoZebiti ukljuieno
I
><

jedna druge) ne postiZuu for- dvadesetprve godineZivota.Dakie,u izvesnomsmislumoZem<;

sv'q potiiifti identitet (nezavisno od o
reii da je pripremaza sticanjepolitidkogpunoletstvajeclandugo_ F
mi drZavnesuverenosti trajan(bioloski-psiholoski-socioioski-kulturoloski-legalni)
{J)
:
pro."s (r
tokom koga individua stide svoj iclentiretkoji joj omogiiiva cla o
a jc vcomasliina Dalovoj tlclinici'ii:uporcdiRobcrtDahl
Ova clcfinici.ia
- stasau punopravnogdlanapolitiike zajednice.Ovaj identitetindi-
( 1 9 6 3 )s,. 3 .
s Ovaj clcrncnt u odrcdcniudrZavcpoznat jc po ncmaikom sociologu vidue postiZuu toku niza dogadajai procesakoji nisu iskljuduvo L

o i tlruitva 'Prosvcta'Bcograd)'
Maksu Vcbcru (vitletr, na primcr ' Privredu ' J

6 z.aicdnicako.iaic svoic O v o b i u l c g a l n o m s m i s l u b i o t L r ..ss o l i. I n a i e , d r Z a v l l a n s t v o s c s t i d c i L

Na primcr, Rimska irnpcriiaic bila politrdka p r c k o d r z a v l . i a n s t v ar o d i t c l . i a( i t t s s u n g u i n i . ; ) ,k a o i
ttic ic osvajala Clanstuo zaicdnicc
tc p()liticYkc ,,natunrlizovanicm". uslccl
drT.avljanstvo dodeljivalanartxtima povcianc ckonomskc ipolitiike migracilc, u savrcmcn()m
jecinuhetcrogcnup,iputaei1udiji dlan.vi nisu imali zaicdnidku s v c t u s c u v c . , a l , ab r , , r
i..,r-iu"ri^t. ic naturalizovanih grailana (vidcti, Harnar ( I 99{))).
istoriiui kulturu.

66 61

\-
 e hnstvo u politiikoj zajeclnici
Politiika zaiednica
i
Pojampolitidkogidentitetaje direktnopovezansapojmom
se od nacijerazlikujepo tome Stosu u
Potititka z,a.ietlnica
koji setidu regu- dlanstvau politidkoj zajednicii zato ovaj drugi pojam moramo
njenom,urtuuno*'aelu i takve strukturei odnosi
rl iffiu.;uunih poslovazajednice, s tim sto su u te strukture i odnose
struk-
podrobnoispitati.U legctlnom smislu,dlanstvou modernojpoli_
tidkoj zajednici imaJitrmalni i apstraktni karakteri staroje svega
meriukljudenimo6, vladavina i autoritet'a Ovakvu
""ilft:
"turu DrZava politidkoj zajednici daje oko 200godina.ono je legalizovano gotovoistovremenou nekoliko
obidno nazivamodrl.avom. EvropskihdrZavaoko1800godine.Na primer,Francuskimustavom
ima svojstvo suverenosti u smislu
.Gti;. suverenttsti.DrLava iz 1793.godine,kojim segarantujeop5tepravoglasa,vezeizmedu
moZeda kazni sve
Oulip.t"O"ie prinudnasredstvapomorlukoiih (?T vlasti i gradanadefinisanesu na jedan opsti i apstraktninadin.
joj se iakonski ne pokoravaj.
on" iiunou" iajednice koji lTiD) DrZavljanstvose vi5e ne zasnivana lidnoj vezi izmedupodanikai
sile na odredenol terltorul)'
iskljudivi monopol na upotrebu suverena,na nekoj privilegiji ili pak na religioznoj osnovi Sroje
granicama'c) da
Ju i.nu mo6 i pravo da kontroli5eulaz na svojim bio sludaju ,,staromreZimu".Svakoko zadovoljavazahtevedefini_
njeni stalni dlanovi' t j'' grailani
oA*Ou:" kojeindividue mogu biti saneapstraktnimpravilimaustavapostajegradaninFrancuskedime
e) daje subjekt
if.utu" r"guineduZnostiti gia<Ianiimaju i, konadno, stidepravoda udei boraviu Francuskojkao i pravona diplomatsktr
prava.Tak-ode,drZave imaju institucionalni meha-
medunarodnog za5tituu drugim drZavama.
nadin na koji neko postaje dlan
iitu^pomo6u kogu ," odreduje Druga vaZnaosobinadlanstvau modernojpolitidkoj zajed_
upravljadkegruPe. nici je njegov.,nevoluntaristidki
karakter.Mada broj onih koji svo_
koje
Treba na ovom mestuista6i da postojekarakteristike jevoljnopristupajupolitidkimzajednicama
politidkim zajednicama' Politidke zaje- nije zanemarljiv,dlanovi
su zajednidkenacionalnimi politidkihzajednicauglavnomne yt stajemosvo.iontwtl.iont.velika
istoriju odnosnoone
Oni"" f.uo i nacionalnezajedniceimaju svoju veiina grarlanau velikombroju savremenih
teritoriji; politidke-zajedni,le zemaljapostajuilanovi
or.i"i" na trajan nadinna odredenoj politidkihzajednicana osnovutogaStosu u njima rttalslli.t
."+?uoi.iju koja se preko obrazovanja i ude56au poli-
il;i; Medutim, dinjenicarodenja,madavaZna,nije dovoljna da
inititucijama istorijski prenosisa ge-
,ietiir" Zivotu u zajertnidklm bi nekopostaopunopravnidlanpolitidkezajednice. Kadau legilnom
;.tJ" nu g"n"ru"iju. destoje sludajclajeo-vatradicijanerazdvojno smislugovorimoo politidkojpunopravnosti
madase nacije gradana,imamo u virJu
pou"runuri kulturo* i istoiijom nicije' Medutim' samoona lica koja su stasalazato da steknupravo da se nacluna
potlupati (istorijski gledano' to je sluiaj
ipolitidke zajednice*ogu upravljadkimpoloZajima, da udestvujuu izboruvlade,tla napuste
nacija-
u'evropskirnjednonacionainimdrZavama'tzv "'drZavama- zemlju bezsaglasnostistaratelja,da stupeu brak, clabudu dlanovi
ma,,),one seipak razlikuju. Na primer, dlanovi pgtitie.fe ?T|Lt::
i istort;u' I aKooe' porote,itd. Cotovo u svim zemljamasvetaovakva vrstapravase
ne morajunuin" da imaju zajednidkoporeklo stidutek u odredenojZivotnojdobi, najdesieizmeduosamnaeste X
vi5e nacija koje i
u;eOnulotitidku zajednicumoZebiti ukljuieno
I
><

jedna druge) ne postiZuu for- dvadesetprve godineZivota.Dakie,u izvesnomsmislumoZem<;

sv'q potiiifti identitet (nezavisno od o
reii da je pripremaza sticanjepolitidkogpunoletstvajeclandugo_ F
mi drZavnesuverenosti trajan(bioloski-psiholoski-socioioski-kulturoloski-legalni)
{J)
:
pro."s (r
tokom koga individua stide svoj iclentiretkoji joj omogiiiva cla o
a jc vcomasliina Dalovoj tlclinici'ii:uporcdiRobcrtDahl
Ova clcfinici.ia
- stasau punopravnogdlanapolitiike zajednice.Ovaj identitetindi-
( 1 9 6 3 )s,. 3 .
s Ovaj clcrncnt u odrcdcniudrZavcpoznat jc po ncmaikom sociologu vidue postiZuu toku niza dogadajai procesakoji nisu iskljuduvo L

o i tlruitva 'Prosvcta'Bcograd)'
Maksu Vcbcru (vitletr, na primcr ' Privredu ' J

6 z.aicdnicako.iaic svoic O v o b i u l c g a l n o m s m i s l u b i o t L r ..ss o l i. I n a i e , d r Z a v l l a n s t v o s c s t i d c i L

Na primcr, Rimska irnpcriiaic bila politrdka p r c k o d r z a v l . i a n s t v ar o d i t c l . i a( i t t s s u n g u i n i . ; ) ,k a o i
ttic ic osvajala Clanstuo zaicdnicc
tc p()liticYkc ,,natunrlizovanicm". uslccl
drT.avljanstvo dodeljivalanartxtima povcianc ckonomskc ipolitiike migracilc, u savrcmcn()m
jecinuhetcrogcnup,iputaei1udiji dlan.vi nisu imali zaicdnidku s v c t u s c u v c . , a l , ab r , , r
i..,r-iu"ri^t. ic naturalizovanih grailana (vidcti, Harnar ( I 99{))).
istoriiui kulturu.

66 61

\-

rezultatnjihovog izbota,vel semogu bolje protumaditikao sastavni
deo Zivotao ,updni.i sadrugima'Na primer, procesisocijalizaciie
i obrazovaniapomoiu kojih postiZemosvesto sebi i zauzimamo
odredenestavovepremadrudtvenoji prirodnoj sredini dajg 9enaj-
bolje razumeti kao prihvatanje pravila sredine u kojoj Zivimo' a
kojuinadenismobirali.ovapravilauspostavljajustandardepo_
na"Saniakoji definisu kako identitet grupa tako i samih individua'
SledeZii ptstuluei ova pravila, individue spontanointernalizuju i
duZnostikoje iz njih proizlaze.Procesiobrazovanjai socijalizacije
omogu6uju inOlviOuida naudi iezik zajednice,odnosnosluZbeni
moZemoizdvojiti nekoliko ti-
lezitipotitifke zajednice.Sadavei 'dlanstvou politidkoj
pienitrosouinabitnih zakarakteizacijupojma
zajednici'atosu:rodenje,jezik,obrazovanje,socijalizacija,legalni
status,boravaku politidkoj zajednici,ude56eu politidkomZivotu'
itd.
Politiiki identitet
Politidkiidentitetjenanekinadinrezultantatipidnihsvoj.
stavakoje neka indivicluamora da ima da bi mogla da se nazove
dlanomiolitidke zajednice.Ovo trebaobjasniti.Kada sebedoZivlja-
vam kao pripadniki odredenezajednice,takodepretpostavljamda
to uu"r"nj" o pripadnostiodredenojzajednicisa mnom dele i ostali
ja da i
dlanovi tL za.leAnice'Naime, i oni pretpostavljajukao i
drugi dlanovi zajednicesebei ostale doZivljavaju kao dlanove zaj,e-
dniJe. politidkazajednice se i konstitui5una tom uverenju svojih
dlanova<lasvionizajednopripadajujednojpolitidkojzajednici.
Naime, u izvesnom smislu moze se re6i da politidka zajednica
postoji ondakaclanjeni dlanoviveruju da ona postoji' Ovo uverenje
Aap.ipaOa*oodredenojpolitidkojzajednicije,datakokaZemo'
jedno^svojstvovi5egredajerjerezultatposto.janjaditavogniza
n
c drugih .udl.tuuu i reLcija (kao Stosu obrazovanje,vaspitanje'poli-
je
tidk-aaktivnost,pisani legalni dokumenti zemlje,itd.), ali nuZno
a
da bi sepolitidkazajednicakao takva U
konstituisala. ovom pogledu
veomaje znadajnaitudija britanskogsociologa Benedikta Andgn
: sonao bolitidkim i nacionalnimzajednicamakao o ,,zamiSljenim
= normativnih zahtevaodnosnoo stepenukonstitutivnosti politidkog tL
zajed'icama,.E. PremaAndersonu,sve zajedniceveie od prvobit-
d Gellner(1983),s. 35 i 39.
Cf., Anderson(1983)
68
lr;
nih selau kojima se kontakti medu dlanovimazajedniceodvijaju
neposrednimputem tipa ,,licem u lice.. su zami5ljenezajedniCe.
Anderson smatrada politidke zajednicemogu da se razlikuju po
,,stilu* na koji njihovi dlanovi zami5ljajuziiednicu sa kojom'se
identifikuju. ErnestGelner takodesmatrada obrazovanjekoje daje
modernadrlave igra kljudnu ulogu u postizanjunacionilnog i poii-
tidkog identiteta.PremaGelnerovoj analiziu njegovoj knjizi Nition
and Nationalirn, kultura industrijskogdrustvaje p.esudnouticala
na formiranje nacija u vidu nacija-drZavai odgovaraju6egnacio-
nalnog identiteta.PremaGelneru,kultura modernog indusirijskog
drudfvaprenosisepreko Skolskogobrazovanjakoje je unifikovano,
a ne preko narodnih predanja Stoje bio sludaj u nerazvijenim
agrarnimdrustvima.u industrijskim drustvima,dovek nije lojalan
kralju, zemlji ili veri, vei postajelojalan kulturi u kojoj je socijali-
zovan.Samomoderna drl.avamoZeda bude takva jertni-instituciia
kgja je dovoljno organizovanai snaZnada moZeaa ptati i kontrohle
takav jedan obrazovni sistem.prema Gelneru,ovo razlog zasto
ie
su drzavaitultura u modernim driavarnatako blisko poveiane.rz
ovog Gehr€i izvlali generalnizakljudakda nacije nisu nedtosto je
naprostodato u psihi ljudskih biia. one su inherentnedruitvenim
i ekonomskimokolnostimakoje, prema Gelneru,postoje u ma_
sovnomindustrijskom drustvu u kome samodrZavamoze clauspe
da izvr5i socijalizacijunovih generacijadrusrvau naciju.eSaia
6emoreii nestovi5eo sadrzajuuverenjakoji tvore politidki identitet
nekeosobeodnosnogrupe osoba.
dividua kao dlanovapolitidke zajednice(odnosnokao gradana
drZSye,a ne kao pripadnika neke druge zajednice)jeste re-iavanje
problemabitnih sa stanovistapravde.ovi problemi iu naruiavanje
slobodai prava,gla.d,beskudni5tvo,nacibnalnabezbednost,iti. T
Ova pitanja su svakakonajznadajnijaza opstanaknekog druitva i ox
moralni je imperativ da se zahtevi pravde u pogledu ovitr pitania
a
ostvaruju.Nadinre5avanjaovih pitanja drlavaobznanjujeujavnim (r
dokumentimazemlje,a to su ustavi zakonii oni se odnosena sve
dlanovezajednice.Naime,zakoni drtavesuprinudni,tj. oni imaju ;a
svojuobavezujuiusnagubez obztradari ih pbiedinuc[8no prihvata tL
tu ne prihvata.Na ovom mestuvredi nestovise reii o snizi N
ovih J
identitetaza lidnostpojedinca.
e
69

rezultatnjihovog izbota,vel semogu bolje protumaditikao sastavni
deo Zivotao ,updni.i sadrugima'Na primer, procesisocijalizaciie
i obrazovaniapomoiu kojih postiZemosvesto sebi i zauzimamo
odredenestavovepremadrudtvenoji prirodnoj sredini dajg 9enaj-
bolje razumeti kao prihvatanje pravila sredine u kojoj Zivimo' a
kojuinadenismobirali.ovapravilauspostavljajustandardepo_
na"Saniakoji definisu kako identitet grupa tako i samih individua'
SledeZii ptstuluei ova pravila, individue spontanointernalizuju i
duZnostikoje iz njih proizlaze.Procesiobrazovanjai socijalizacije
omogu6uju inOlviOuida naudi iezik zajednice,odnosnosluZbeni
moZemoizdvojiti nekoliko ti-
lezitipotitifke zajednice.Sadavei 'dlanstvou politidkoj
pienitrosouinabitnih zakarakteizacijupojma
zajednici'atosu:rodenje,jezik,obrazovanje,socijalizacija,legalni
status,boravaku politidkoj zajednici,ude56eu politidkomZivotu'
itd.
Politiiki identitet
Politidkiidentitetjenanekinadinrezultantatipidnihsvoj.
stavakoje neka indivicluamora da ima da bi mogla da se nazove
dlanomiolitidke zajednice.Ovo trebaobjasniti.Kada sebedoZivlja-
vam kao pripadniki odredenezajednice,takodepretpostavljamda
to uu"r"nj" o pripadnostiodredenojzajednicisa mnom dele i ostali
ja da i
dlanovi tL za.leAnice'Naime, i oni pretpostavljajukao i
drugi dlanovi zajednicesebei ostale doZivljavaju kao dlanove zaj,e-
dniJe. politidkazajednice se i konstitui5una tom uverenju svojih
dlanova<lasvionizajednopripadajujednojpolitidkojzajednici.
Naime, u izvesnom smislu moze se re6i da politidka zajednica
postoji ondakaclanjeni dlanoviveruju da ona postoji' Ovo uverenje
Aap.ipaOa*oodredenojpolitidkojzajednicije,datakokaZemo'
jedno^svojstvovi5egredajerjerezultatposto.janjaditavogniza
n
c drugih .udl.tuuu i reLcija (kao Stosu obrazovanje,vaspitanje'poli-
je
tidk-aaktivnost,pisani legalni dokumenti zemlje,itd.), ali nuZno
a
da bi sepolitidkazajednicakao takva U
konstituisala. ovom pogledu
veomaje znadajnaitudija britanskogsociologa Benedikta Andgn
: sonao bolitidkim i nacionalnimzajednicamakao o ,,zamiSljenim
= normativnih zahtevaodnosnoo stepenukonstitutivnosti politidkog tL
zajed'icama,.E. PremaAndersonu,sve zajedniceveie od prvobit-
d Gellner(1983),s. 35 i 39.
Cf., Anderson(1983)
68
lr;
nih selau kojima se kontakti medu dlanovimazajedniceodvijaju
neposrednimputem tipa ,,licem u lice.. su zami5ljenezajedniCe.
Anderson smatrada politidke zajednicemogu da se razlikuju po
,,stilu* na koji njihovi dlanovi zami5ljajuziiednicu sa kojom'se
identifikuju. ErnestGelner takodesmatrada obrazovanjekoje daje
modernadrlave igra kljudnu ulogu u postizanjunacionilnog i poii-
tidkog identiteta.PremaGelnerovoj analiziu njegovoj knjizi Nition
and Nationalirn, kultura industrijskogdrustvaje p.esudnouticala
na formiranje nacija u vidu nacija-drZavai odgovaraju6egnacio-
nalnog identiteta.PremaGelneru,kultura modernog indusirijskog
drudfvaprenosisepreko Skolskogobrazovanjakoje je unifikovano,
a ne preko narodnih predanja Stoje bio sludaj u nerazvijenim
agrarnimdrustvima.u industrijskim drustvima,dovek nije lojalan
kralju, zemlji ili veri, vei postajelojalan kulturi u kojoj je socijali-
zovan.Samomoderna drl.avamoZeda bude takva jertni-instituciia
kgja je dovoljno organizovanai snaZnada moZeaa ptati i kontrohle
takav jedan obrazovni sistem.prema Gelneru,ovo razlog zasto
ie
su drzavaitultura u modernim driavarnatako blisko poveiane.rz
ovog Gehr€i izvlali generalnizakljudakda nacije nisu nedtosto je
naprostodato u psihi ljudskih biia. one su inherentnedruitvenim
i ekonomskimokolnostimakoje, prema Gelneru,postoje u ma_
sovnomindustrijskom drustvu u kome samodrZavamoze clauspe
da izvr5i socijalizacijunovih generacijadrusrvau naciju.eSaia
6emoreii nestovi5eo sadrzajuuverenjakoji tvore politidki identitet
nekeosobeodnosnogrupe osoba.
dividua kao dlanovapolitidke zajednice(odnosnokao gradana
drZSye,a ne kao pripadnika neke druge zajednice)jeste re-iavanje
problemabitnih sa stanovistapravde.ovi problemi iu naruiavanje
slobodai prava,gla.d,beskudni5tvo,nacibnalnabezbednost,iti. T
Ova pitanja su svakakonajznadajnijaza opstanaknekog druitva i ox
moralni je imperativ da se zahtevi pravde u pogledu ovitr pitania
a
ostvaruju.Nadinre5avanjaovih pitanja drlavaobznanjujeujavnim (r
dokumentimazemlje,a to su ustavi zakonii oni se odnosena sve
dlanovezajednice.Naime,zakoni drtavesuprinudni,tj. oni imaju ;a
svojuobavezujuiusnagubez obztradari ih pbiedinuc[8no prihvata tL
tu ne prihvata.Na ovom mestuvredi nestovise reii o snizi N
ovih J
identitetaza lidnostpojedinca.
e
69
 Relacij a' g r adanin-drie; a' njihovog identiteta.ono sro politidki identitet izralavaje
nasa
vezasa odredenomgrupomljudi koja se odvija preko jezika,
ob-
Relacija'gradanindrZava'i politidki identitetkoji je njome razovanja,socijalizacije,i jasno definisanogtegainog.iuturu'toli
implicirannemasnagulogidkeili prirodnenuZnosti.Naime,zna(aj odredujelegalnaprava i obavezedlanovaove grupe.Ove veze
sa
pripadnostiodreclenojpolitidkoj zajedniciu izgradnjina5egiden- politidkomzajednicomsu po svojoj logidkoj pri.oai kontingentne,
titetanije toliko ,,sudbinski"da bismo rekli da je logidki nuZnoda ali su deJucto sastavnideo naSegidentiteta.
smo to Stojesmo,odnosno,u na5emsludaju,da je logidki nuZno
da smoJugosloveni. lz dinjeniceda samJugosloven ne proizilazii
to da ne mogu u principu da zamislim sebekao pripadnikaneke Politiiki identitet i
drugenacije odnosnodrlave.Naime, sasvimje sludajnoto Sto ryogyhgst krititkog prosuitivanja
po lit i i ke zaj ednic e i p o t i t i i kog ictent i t eia .
samJugosloven ili pak to Stoje nekodrugi Kinez,StoJugoslavija
ima granicetakve, a ne onakveitd. Dogaclajiu mojoj proilosti su Na kraju valja objasnitikako moZemopomoiu kategorija_
se mogli odigrati tako da sam se mogao roditi u Kini, nauditi .
lnog apararaindividuarnogi kolektivnog icleniiteta
kineski,postatimoZdadak i sluZbenikkineskedr'zave,itd. Takocle, oulusniii mo-
gu6nostkriridkog odnosaindividue pr"*o politidkoj
ne radi se ovde ni o nekoj zakonskojpovezanostiu bioloSkom zajednici
odnosnopremavlastitompolitidkom identitetu.polazi
smislu.Naime,nacijei drLavenisu prirodnevrstevei istorijske se oo p."t-
postavkeda dak i ako prihvatamonormativne
pojavepa i svojstvo'bitr Jugosloven'nije istog logidkogredakao zajednicediji smo dlanovi, iz togane sledi da nismo
zahtevepolitidke
recimo'biti tigar'. Politidkeinacionalnezajednicenisu isto Stoi , itunlu Ju
dinimoneSto.flrugo od onogaStonam drlavanalaZe.
prirodnevrste.Uop5te,komidnoje kadaseo nacijamagovori u bi- Mada j'e tadnoda.se identitetpojedincakonstitui5epreko
olo5komsmislu.Kontingentnostpolitiikog identitetaogledase u dl11.yl u politidkojzajednici,ljudska uieu," konstiruisukao deratni
istorijskom,dakle,prolaznomnadinupostojanjapolitidkezajedni- subjektine.samoprekodlanstvau dominatnojgrupi (recimo,
domi_
nantnanacionalnaili kulturna grupadije su-ideoloske
Mada politidki identitet nije fundamentalnakomponenta teinje zao-
kruZenei dovr5eneu dnevnojpotiii"i, ideologiji pozitivnom
lidnogidentitetau jednomjakom logiikom smislu,niti ta kategotija i za_
konodavstvunekedrZave),n.go i kao protivni"i
izraLavaprirodnunuZnost,ona u najveiem broju sludajevazaista iutu" grupe.Tadno
je da se naSidentitetkonstiiuisepr"ko
predstavljasastavnideo vrednosnihstavovaosoba,Za nekuosobu dlunrtvau dominantnoj
grupi koja je ,,kidma.,politidke zajednice
dlanstvou nekoj politidkoj zajednicimoZebiti primarnosvojstvo diji smo pripaAnici,aii
mi nismosamopripadnicire grupe,vei i pripadnici
njenog identiteta(odnosnovrednostkojoj je najvi5eprivrZena), iazliditih poli_
tidkih partijai koalicija,dlanoviporodica,^akiivisri
medutim,za neku druguosobu,identifikacijasa profesijomili ne- u feministidkim
grupama,pripadnici organizacijakoje
kom drugomzajednicombidemnogovalniji aspektnjenelidnosti, se bore za zastitu zivotne
sredine,dlanovistrukovnihurguniru.iju, T
mirovnih pokretai ostalih )<
odnosnonjenihnormativnihstavova.VaZnoje uoditida u najve- veiih grupac.qj.a koje su disto suprotstavljenepolirici
iem brojusludajevaljudi posedujumnogostrukelojalnosti.Iz dinje- lTlll]lt
uomrnantne grupe.politidki Zivot u ovakvim grupacijimapojedini a
t
nice StosamJugoslovenne sledii to da ne moguda budemistovre- autori.nazivajucivilni iivot i shvataju :)
ga kao osnov za kontrolu i t
l
F menoi nelto drugo:da budemsin,atletidar,prijatelj,itd. Generalno i c.elyatne drZave.i(,dl anovi mreZeorguniru"f u :
u)
gledano,smatramoda moZemoda opstanemosa mnogostrukim ::f ::.^",1{:
r'Je 1o9
predstavriaiu
o civilno drustvosu delatnisubjektidrli j-eiaentitet LL=
t lojalnostimai ne smatramoda lojalnostjednojosobiili grupi nuZno konstituisanmriogostrukimi
destosadrZinskinesamerljivimpoli_ N
J
ugroZava(ili potire) lojalnostdrugoj osobi ili nekoj drugoj grupi. o
= J

Dakle,moZemoda kaZemodapolitidki identitetpredstavljasastavni l0

tL-

deo identitetaosoba,da on ne morada budeprimarniaspektnjihovilt .- o. savrcmcnihautorap.bornika idc.rco civrlnom druitvu kat'tbazi.r.a

ogranic:cnjedrzavncmtrcivrcdiprimcnutiJohn-aKcan-a
(cr-.Civitsociett,undthe
iclentiteta,kao i to da on nuZnone iskljuduje neki drugi aspekt J7rlte.London:Vcrso,

iiUl[l|lLill
I9g9).
70 '71

>-
 Relacij a' g r adanin-drie; a' njihovog identiteta.ono sro politidki identitet izralavaje
nasa
vezasa odredenomgrupomljudi koja se odvija preko jezika,
ob-
Relacija'gradanindrZava'i politidki identitetkoji je njome razovanja,socijalizacije,i jasno definisanogtegainog.iuturu'toli
implicirannemasnagulogidkeili prirodnenuZnosti.Naime,zna(aj odredujelegalnaprava i obavezedlanovaove grupe.Ove veze
sa
pripadnostiodreclenojpolitidkoj zajedniciu izgradnjina5egiden- politidkomzajednicomsu po svojoj logidkoj pri.oai kontingentne,
titetanije toliko ,,sudbinski"da bismo rekli da je logidki nuZnoda ali su deJucto sastavnideo naSegidentiteta.
smo to Stojesmo,odnosno,u na5emsludaju,da je logidki nuZno
da smoJugosloveni. lz dinjeniceda samJugosloven ne proizilazii
to da ne mogu u principu da zamislim sebekao pripadnikaneke Politiiki identitet i
drugenacije odnosnodrlave.Naime, sasvimje sludajnoto Sto ryogyhgst krititkog prosuitivanja
po lit i i ke zaj ednic e i p o t i t i i kog ictent i t eia .
samJugosloven ili pak to Stoje nekodrugi Kinez,StoJugoslavija
ima granicetakve, a ne onakveitd. Dogaclajiu mojoj proilosti su Na kraju valja objasnitikako moZemopomoiu kategorija_
se mogli odigrati tako da sam se mogao roditi u Kini, nauditi .
lnog apararaindividuarnogi kolektivnog icleniiteta
kineski,postatimoZdadak i sluZbenikkineskedr'zave,itd. Takocle, oulusniii mo-
gu6nostkriridkog odnosaindividue pr"*o politidkoj
ne radi se ovde ni o nekoj zakonskojpovezanostiu bioloSkom zajednici
odnosnopremavlastitompolitidkom identitetu.polazi
smislu.Naime,nacijei drLavenisu prirodnevrstevei istorijske se oo p."t-
postavkeda dak i ako prihvatamonormativne
pojavepa i svojstvo'bitr Jugosloven'nije istog logidkogredakao zajednicediji smo dlanovi, iz togane sledi da nismo
zahtevepolitidke
recimo'biti tigar'. Politidkeinacionalnezajednicenisu isto Stoi , itunlu Ju
dinimoneSto.flrugo od onogaStonam drlavanalaZe.
prirodnevrste.Uop5te,komidnoje kadaseo nacijamagovori u bi- Mada j'e tadnoda.se identitetpojedincakonstitui5epreko
olo5komsmislu.Kontingentnostpolitiikog identitetaogledase u dl11.yl u politidkojzajednici,ljudska uieu," konstiruisukao deratni
istorijskom,dakle,prolaznomnadinupostojanjapolitidkezajedni- subjektine.samoprekodlanstvau dominatnojgrupi (recimo,
domi_
nantnanacionalnaili kulturna grupadije su-ideoloske
Mada politidki identitet nije fundamentalnakomponenta teinje zao-
kruZenei dovr5eneu dnevnojpotiii"i, ideologiji pozitivnom
lidnogidentitetau jednomjakom logiikom smislu,niti ta kategotija i za_
konodavstvunekedrZave),n.go i kao protivni"i
izraLavaprirodnunuZnost,ona u najveiem broju sludajevazaista iutu" grupe.Tadno
je da se naSidentitetkonstiiuisepr"ko
predstavljasastavnideo vrednosnihstavovaosoba,Za nekuosobu dlunrtvau dominantnoj
grupi koja je ,,kidma.,politidke zajednice
dlanstvou nekoj politidkoj zajednicimoZebiti primarnosvojstvo diji smo pripaAnici,aii
mi nismosamopripadnicire grupe,vei i pripadnici
njenog identiteta(odnosnovrednostkojoj je najvi5eprivrZena), iazliditih poli_
tidkih partijai koalicija,dlanoviporodica,^akiivisri
medutim,za neku druguosobu,identifikacijasa profesijomili ne- u feministidkim
grupama,pripadnici organizacijakoje
kom drugomzajednicombidemnogovalniji aspektnjenelidnosti, se bore za zastitu zivotne
sredine,dlanovistrukovnihurguniru.iju, T
mirovnih pokretai ostalih )<
odnosnonjenihnormativnihstavova.VaZnoje uoditida u najve- veiih grupac.qj.a koje su disto suprotstavljenepolirici
iem brojusludajevaljudi posedujumnogostrukelojalnosti.Iz dinje- lTlll]lt
uomrnantne grupe.politidki Zivot u ovakvim grupacijimapojedini a
t
nice StosamJugoslovenne sledii to da ne moguda budemistovre- autori.nazivajucivilni iivot i shvataju :)
ga kao osnov za kontrolu i t
l
F menoi nelto drugo:da budemsin,atletidar,prijatelj,itd. Generalno i c.elyatne drZave.i(,dl anovi mreZeorguniru"f u :
u)
gledano,smatramoda moZemoda opstanemosa mnogostrukim ::f ::.^",1{:
r'Je 1o9
predstavriaiu
o civilno drustvosu delatnisubjektidrli j-eiaentitet LL=
t lojalnostimai ne smatramoda lojalnostjednojosobiili grupi nuZno konstituisanmriogostrukimi
destosadrZinskinesamerljivimpoli_ N
J
ugroZava(ili potire) lojalnostdrugoj osobi ili nekoj drugoj grupi. o
= J

Dakle,moZemoda kaZemodapolitidki identitetpredstavljasastavni l0

tL-

deo identitetaosoba,da on ne morada budeprimarniaspektnjihovilt .- o. savrcmcnihautorap.bornika idc.rco civrlnom druitvu kat'tbazi.r.a

ogranic:cnjedrzavncmtrcivrcdiprimcnutiJohn-aKcan-a
(cr-.Civitsociett,undthe
iclentiteta,kao i to da on nuZnone iskljuduje neki drugi aspekt J7rlte.London:Vcrso,

iiUl[l|lLill
I9g9).
70 '71

>-
 tidkim identitetima.Te5ko da se u ovakvim grupacijamamoZe Golubovi6,Kuzmanovii, Vasovid.Druitveni karakteri clruinene
govoriti o jednom jedinstvenompolitidkom identitetuosim ako ne promeneu svetlunctciortctlnih sukoba.Beograd:Institut za
govorimo o univerzalnimmoralnim standardimakoji proZimaju filozofiju i dru5tvenuteoriju/"Filip Vi5njii.,, 1995.
mnogetakve nedrZavnei neprofitneorganizacije.Ti moralni stan- Gutman,Amy. ,,ThePoliticsof Multiculturalism,..philosophyancl
dardi su verovanjea) u konsultacijui dijalog,b) u medijacijuprili- Public\ffairs, vol.22 (1993),s. 17L-206.
kom razreSavanja dru5tvenihkonflikata, c) u znadajpoboljianja Keane,John.Civil Societyand the Stcle.New york: Verso, 1988.
kvaliteta Zivotne sredine,zatim,d) privrZenostmiru, slobodi i ne- Miller, David. ,,In Defence of Nationality". Journal of Appliect
nasilnim promenama,kao i e) podrZavanjenacionalnei etnidke Philosophy.Vol.10,br. 1, 1993,
raznolikosti.Ova vrednosnauverenjasu od trajnemoralnevred-
Kukatchas,Chandran.,,Mulitculturalismand the Idea of an Aus-
nosti, i od velikog su znadajaza na5 Zivot ukoliko' naravno' u
tralian Identity". Multicutural Citizens.Centrefor Indepen-
moral uop5teverujemo.Neke od ovih vrednostisaZetesu u norma-
dentStudies,Australia,1993.
tivnim pretpostavkamai institucionalnomokviru liberalne drLave
kao Stosu sistemcheckand balances,i razliditi oblici zastiteindi- Kukatchas,Chandran.,,Liberalism, Communitarianism. and politi-
vidualnih i manjinskihprava.Medutim, sam institucionalniokvir cal Community," SocictlPhilosophyand policy, Winter,
bez gradanakao aktivnih subjekatanije dovoljan za odrLanje 1996.s. 80.
drustvenestabilnostipluralistidkih,multietnidkihili visenaciona- Kymlicka, Will. Multicultural Citizen.Oxford: Clarendonpress,
lnih savremenihdrZava. Bez zajednidkoggratlanskogpolitidkog 1995.
identitetakoji bi pothranjivaozainteresovanost za javno dobro, Heater,D"r*, Citizenship:The Civic ltleal h WorlclHistory, poli'-
ohrabrivaogradaneda aktivno udestvujuu politidkom Zivotu, pa i ticsiiitd Education.London and New york: Longman, 1990.
nadvladavaonacionalnai etnidkarivalstva, nema drustvene stabil- Hammar,Tomas. Democracy and the Ncttiut State. Avebury:Gower
nosti dak i ako prihvatamovrednosnauverenja normativnih nadela PublishingCompany,1990.
politidke zajedniceizraLenimosnovnimliberalno orijentisanim do-
Rawls, John. Political Liberalisz. Harvard: Harvard Universitv
kumentimazemlje.U tom smislu politidki identitet nije samo jedan
Press,1993.
normativni zahtev da se ostvari javni interes onako kako je to Tonnies,Ferdinand.Communityand Associatlon.New york: Harp-
preciziranoosnovnimpozitivnim dokumentimapolitidke zajednice,
er andRow. 1963.
ve6 i zahtev za walavanjem svih raznovrsnostipolitidkog Zivota
ukoliko on prolazi osnovnepomenutetestove univerzalnemoral-
nosti(videti, a-e).
><
*
Literatura: Milorad Stupar -
a
f
E. (r
(!
l
F Anderson,Benedict.ImaginedCommunities'London: Penguin, DEFININC POLITICAL IDENTITY _o
a
o 1983, Summary LL

t
Dahl, Robert. Modern Potitical Analysis.Englwood Cliffs, NJ: N

Y This is an arremptin defining the conceptof polirical identity as a result of

= PrenticeHall. 1963. .,
me typical featuresof thc membershipin political community.The concepts
J
l,!
of
Gellner,Ernest. Nationsand Nrttionalisn. New York: Cornell Uni- community,politicalcommunity,membershipin politicalcommunity,
and,finally,
versitvPress,1983. the.conceptof political idenrity were discussedextensively.
The main thesisis thit
political identity is partially constitutive
of individuals' identity. However,although

72 73

lr*
 tidkim identitetima.Te5ko da se u ovakvim grupacijamamoZe Golubovi6,Kuzmanovii, Vasovid.Druitveni karakteri clruinene
govoriti o jednom jedinstvenompolitidkom identitetuosim ako ne promeneu svetlunctciortctlnih sukoba.Beograd:Institut za
govorimo o univerzalnimmoralnim standardimakoji proZimaju filozofiju i dru5tvenuteoriju/"Filip Vi5njii.,, 1995.
mnogetakve nedrZavnei neprofitneorganizacije.Ti moralni stan- Gutman,Amy. ,,ThePoliticsof Multiculturalism,..philosophyancl
dardi su verovanjea) u konsultacijui dijalog,b) u medijacijuprili- Public\ffairs, vol.22 (1993),s. 17L-206.
kom razreSavanja dru5tvenihkonflikata, c) u znadajpoboljianja Keane,John.Civil Societyand the Stcle.New york: Verso, 1988.
kvaliteta Zivotne sredine,zatim,d) privrZenostmiru, slobodi i ne- Miller, David. ,,In Defence of Nationality". Journal of Appliect
nasilnim promenama,kao i e) podrZavanjenacionalnei etnidke Philosophy.Vol.10,br. 1, 1993,
raznolikosti.Ova vrednosnauverenjasu od trajnemoralnevred-
Kukatchas,Chandran.,,Mulitculturalismand the Idea of an Aus-
nosti, i od velikog su znadajaza na5 Zivot ukoliko' naravno' u
tralian Identity". Multicutural Citizens.Centrefor Indepen-
moral uop5teverujemo.Neke od ovih vrednostisaZetesu u norma-
dentStudies,Australia,1993.
tivnim pretpostavkamai institucionalnomokviru liberalne drLave
kao Stosu sistemcheckand balances,i razliditi oblici zastiteindi- Kukatchas,Chandran.,,Liberalism, Communitarianism. and politi-
vidualnih i manjinskihprava.Medutim, sam institucionalniokvir cal Community," SocictlPhilosophyand policy, Winter,
bez gradanakao aktivnih subjekatanije dovoljan za odrLanje 1996.s. 80.
drustvenestabilnostipluralistidkih,multietnidkihili visenaciona- Kymlicka, Will. Multicultural Citizen.Oxford: Clarendonpress,
lnih savremenihdrZava. Bez zajednidkoggratlanskogpolitidkog 1995.
identitetakoji bi pothranjivaozainteresovanost za javno dobro, Heater,D"r*, Citizenship:The Civic ltleal h WorlclHistory, poli'-
ohrabrivaogradaneda aktivno udestvujuu politidkom Zivotu, pa i ticsiiitd Education.London and New york: Longman, 1990.
nadvladavaonacionalnai etnidkarivalstva, nema drustvene stabil- Hammar,Tomas. Democracy and the Ncttiut State. Avebury:Gower
nosti dak i ako prihvatamovrednosnauverenja normativnih nadela PublishingCompany,1990.
politidke zajedniceizraLenimosnovnimliberalno orijentisanim do-
Rawls, John. Political Liberalisz. Harvard: Harvard Universitv
kumentimazemlje.U tom smislu politidki identitet nije samo jedan
Press,1993.
normativni zahtev da se ostvari javni interes onako kako je to Tonnies,Ferdinand.Communityand Associatlon.New york: Harp-
preciziranoosnovnimpozitivnim dokumentimapolitidke zajednice,
er andRow. 1963.
ve6 i zahtev za walavanjem svih raznovrsnostipolitidkog Zivota
ukoliko on prolazi osnovnepomenutetestove univerzalnemoral-
nosti(videti, a-e).
><
*
Literatura: Milorad Stupar -
a
f
E. (r
(!
l
F Anderson,Benedict.ImaginedCommunities'London: Penguin, DEFININC POLITICAL IDENTITY _o
a
o 1983, Summary LL

t
Dahl, Robert. Modern Potitical Analysis.Englwood Cliffs, NJ: N

Y This is an arremptin defining the conceptof polirical identity as a result of

= PrenticeHall. 1963. .,
me typical featuresof thc membershipin political community.The concepts
J
l,!
of
Gellner,Ernest. Nationsand Nrttionalisn. New York: Cornell Uni- community,politicalcommunity,membershipin politicalcommunity,
and,finally,
versitvPress,1983. the.conceptof political idenrity were discussedextensively.
The main thesisis thit
political identity is partially constitutive
of individuals' identity. However,although

72 73

lr*
 citizcn-staterclationis constitutivcof onc's idcntity,this rclationis contingcntand
lacksthc strengthol'logicalnccessityor thc statusof naturalpropcrty.In thc llnal
part of thc papcr,thc authorconcludcsthut politicalidcntitycannotbc rcduccdto
thc normativcrcquircmcntscxpresscdby thc basiclcgal docurncntsofa countryi
politicalidentitycan be rcconstitutcd by thc sclf andthis is cnablcdby thc citizens
participationin the politicalactivity of thc wholc notworkol'non-governmcnt and

l non-p(tit organizations usuallycallcd,,thccivil socicty".

Ke2-wortls: community,nation,pditical community,individualidentity,
collcctivcidcntitv.citiz.cn

il tematskagrupa
Ideologijai kulturni obrasci

(!

F
U)
o
(r
=

lii 74

ffiiiil L-